DnevINk 16 by Kraljevski MagazIN

Краљевачки

ДНЕВИНК

Српска православна црква својој духовној деци о Божићу 2012. године ИРИНЕЈ ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ православни архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски, са свим архијерејима Српске православне цркве, свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете цркве: благодат, милост и мир од Бога оца, и господа нашег Исуса Христа, и Духа светога уз радосни пздрав:

mir bo`ji hristos se rodi

Радујте се, праведни, кличите небеса, Играјте горе јер Христос се роди... (стихира на божићном јутрењу, глас четврти) Божић нам доноси радосну и дивну вест да је вечни Син Божји постао Човек, Богочовек Исус Христос. Оваплоћењем Његовим испунило се пророштво пророка Исаије: Ето, Девојка ће зачети и родиће Сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог (Мт 1, 23; Ис 7, 14). Од тог дана, па до краја века, Бог је са нама и ми смо Божји. Син Божји је сишао на земљу, а човек се успео на небо. Све се сјединило. Анђели са људима певају, а људи учествују у анђелском животу. Свети Јован Златоуст назива Божић мајком свих празника и, дивећи се Рођењу Божјем као чудесној тајни, прославља га говорећи: „Гледам чудновату тајну. Гласове пастирâ чујем у ушима својим. Анђели певају, арханђели поју, серафими славослове, сви празнују гледајући Бога на земљи, а човека на небесима. Бога, Који се на небесима налази, гледају као Онога Који је Узрочник Свог силаска на земљу. Човека, који је на земљи, гледају како се човекољубљем Божјим нађе на небу.“ Бестелесни Бог узима тело, Невидљиви бива видљив, Онај Коме нико не могаше да се приближи постаје опип-

љив, Безвремени добија почетак, Син Божји постаје Син човечји. Ово јављање Божје у нашем свету и у нашем животу почетак је нашег сопственог уласка у свет Божји. Дакле, смисао Божића јесте у томе да је Бог дошао људима како би се они приближили Њему. Говорећи о јединству божанске и човечанске природе у Личности Христовој, свети Григорије Богослов са побожним чуђењем каже: „Колико је дивљења достојно ово сједињење Бога са човеком! Какво је то чудесно сједињење! Онај Који јесте ствара се. Онај Који богати друге сиромашан постаје. Онај Који је пунотан испражњава се. Он се испражњава од славе Своје да бих ја окусио од пуноће Његове.“ Унижење Христово јесте снисхођење љубави Његове према роду људском. Да није Бог дошао човеку, не би човек могао да дође Богу. Без унижења Исуса Христа не би било могуће да се оствари обожење човека (Флп 2, 68). Смирењем и унижењем себе изражава се највећа љубав. Онај ко љуби занемарује самога себе и даје се

другом. Устима светог Златоуста Христос говори сваком од нас: „Тебе ради, дете моје, осиромаших, избивен бих, унизих се од славе моје. Оставих Оца и дођох ка теби који ме мрзиш и одбацујеш. Дотрчах ка теби да те учиним својим. Тебе са самим собом сјединих. И горе на небесима тебе имам и доле на земљи сједињен сам са тобом.“ Очовечењем Христовим, за свакога од нас отвори се рај, небеса се распростреше по земљи, небеско се са земаљским сједини. Анђели и људи заједно прослављају заједничкога Господа, Оца нашега небеског. Човек почиње да се нада Васкрсењу. Гле, радује се Царство небеско! И све ово даровано је безграничним снисхођењем божанског човекољубља које учини ово велико чудо – дође Бог у наш свет.

Чиме можемо да узвратимо Господу за бескрајно обиље човекољубља Његовог? На Његову љубав ми најчешће одговарамо својом незахвалношћу јер Га својим начином живота вероватно више жалостимо него што Га радујемо. А наше хладне душе, тела и срца ништа тако не загрева као љубав Божја зато што је Бог љубав (1. Јн 4, 16). Ко је од љубави отуђен, отуђен је од Бога Који се само љубављу усељава у човека. Не мислимо само на небеску стварност већ и на земаљску. Када се снага љубави толико манифестује у нашим људским односима, како ли је тек кад Бог загрли човека, кад га прими у Своје наручје? Када се Бог усели у човека, у човеково срце и у човеков ум, можемо ли појмити радост сусретања са Лицем Бога Живога? Кад је толика ра-

дост када се сретнемо ми, пролазни људи, једни са другима и када гледамо лице један другога, колика ли је радост Бога видети, са Богом се срести? А ово је Дан у којем смо се са Богом срели, у којем смо Бога видели и Бога примили. На Божић је дошао Бог, уселио се у нас, да би нас научио како да једни друге загрлимо, једни другима опростимо. Бог је нама опростио, како да се ми усудимо да једни другима не опростимо? Нема тога зла које нам неко може нанети, а да би оно могло надвладати добро овог Божића и да би могло надјачати у нама спремност на опроштај. Зато, волимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали Оца, Сина и Духа Светога, Бога љу-

бави! Љубимо једни друге љубављу којом нас је Бог заволео пре настанка света, љубављу којом нас љуби у Сину Свом Љубљеном! Волимо једни друге љубављу која не тражи своје, која се не горди, која све трпи, свему се нада (1. Кор 13, 7)! Имајмо на уму да се та љубав простире на целокупну природу око нас, којом нас Бог дарује, храни и радује! Чувајмо своје и њено здравље и лепоту! Не заборавимо да Долазак Сина Божјег у свет има космички значај! Преко тог Догађаја спасавају се од смрти не само људи него и читава Божја творевина. Славећи Божић, децо наша духовна, ми увек изнова подсећамо сами себе и једни друге на неизрециву и свепрожимајућу божанску љубав и прослављамо љубав

којом нас је Бог заволео пре него што ми заволесмо Њега и којом нас вечно воли. Поред љубави, која је свеза савршенства (Кол 3, 14), данас су нам преко потребни мир и добра воља. Зато у нашим срцима увек, а посебно о Божићу, треба да одјекује анђеоска песма: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља! (Лк 2, 14). Ова божићна порука, браћо и сестре, садржи у себи три велике истине и на овим речима се, као на три камена темељца, заснива начин, смисао и коначни циљ људског живота. Прва истина јесте позив човеку да прославља Бога. Славити Бога може само онај ко је открио најдубљи смисао живота. Што је дубље знање о Богу као Творцу, Промислитељу и Дародавцу свих добара, то је већа човекова

радост живота, то је већа и његова спремност да слави Бога. Друга истина јесте мир на земљи. Миротворство је Божје својство. Њиме човек постаје син Божји, по речи Христовој: Блажени миротворци јер ће се синовима Божјим звати! (Мт 5, 9). Само они људи који се помире са Богом и са људима око себе могу наћи мир у својој души; једино такви људи су истински миротворци. Њима је мир у срцу и на језику. Иначе, онима који се не помире са Богом и људима у уму и у срцу, мир може бити на језику, али у срцу су им мржња и рат. Што је више Бога у срцима људи, то је више мира на земљи. Што је мање тога богатства, то је више отимања за земаљском влашћу и богатством, више себичног немира, отимања једних од

других. Трећа истина јесте добра воља међу људима као темељ људског заједништва. Тамо где се роди мир, наступа добра и блага воља међу људима. Добра воља се рађа из љубави, из богољубља и човекољубља, из благих мисли, топлоте душе и срца, јер истинска љубав ништа не тражи за себе. Живимо у времену у коме су ове вредности – хришћанске и, верујемо, вечне – обезвређене и запостављене. Духовна криза оставља страшне последице по међуљудске односе. Поново не говори брат са братом, син са оцем, кум са кумом, сусед са суседом. Разлога и оправдања, смислених и бесмислених, као и увек, има на пре-

тек. Питамо се: зар је могуће да нас толико помрачују наше властољубље и самољубље да нам све овосветско буде драгоценије од оца, мајке, брата, сестре, кума, суседа, ближњега? Наше време је одавно време потресâ, социјалне несигурности и отуђења. Живимо у времену у коме је све на продају, у коме се тргује свим и свачим, па и истинском слободом и људским достојанством. Овоземаљска правда и право не јемче нам право на своје, па ни на живот онде где постојимо од када постојимо. Да ли се, уосталом, правда моћникâ овога света икада другачије испољавала? Да ли је ово први пут у историји да судије заборављају речи премудрог Соломона: Ко оправда кривога и ко суди правога, обојица су гад пред Богом

(ПрС 11, 6)? Али зато што је време такво какво јесте, због тога што је оно такво откако је греха и што ће такво бити док је зла у свету, Божић нам долази као мелем на рану, као најдубља утеха, која од Бога долази и којом нас Он ослобађа од туге и враћа нам поверење у Његову правду и Његову истину. Божић нам враћа поверење и у људску доброту и љубав и буди наду да она не само може да засија у срцима људским већ и да се може, милошћу Божјом, пројавити и кроз људске институције, упркос осионости силникâ овога света и века. Божић је Дан утехе и наде за све избегле и изгнане, па и за све оне из рода нашега који једу горки изгнанички хлеб. Не тугујте и не очајавајте, децо наша духовна, сетите се да је највећи и најпознатији Изгнаник у роду људском био нико други до Богомладенац Витлејемски! Са Њим су Пресвета Богородица и праведни Јосиф, чим је дошао у овај свет, морали да беже из Земље обећане у Земљу ропства. Божић је Дан радости и за народ Светога Саве, расут вољно и невољно по свим меридијанима од Европе до Америке и Аустралије. Очински бринући, позивамо вас да не заборавите своју православну веру и свој језик, да не заборавите богомоље и гробове својих предака, да не заборавите своје светосавске корене који су овде у овој земљи Божјој која се Србијом зове и у другим крајевима који су вековна постојбина Србинова. Божић је Дан којим почиње и Васкрсење, а Васкрсења не бива без страдања, страдална децо наша на Косову и Метохији! Знајте, запамтите и научите децу своју да би они научили децу своју (5. Мој 6, 6-9) да је изгнани јеврејски народ скоро двадесет векова чекао дан повратка земљи отаца својих, а српски народ пет векова чекао ослобођење Старе Србије. Поучени речима Псалмопојца (Пс 137, 3), и ми ускликнимо: Ако заборавим тебе, Косово, и тебе, Метохијо, нека ме заборави десница моја! Помоливши се Богу на стоту годишњицу ослобођења Косова и Метохије 1912. године, положимо и сада наду на Господа! Божић је Дан у којем смо ослобођени од оковâ греха, смрти и сатане, а овогодишњи Божић славимо пред почетак свечаног обележавања 1700-годишњице Миланског едикта којим је свети цар

Константин хришћанима дао слободу и право да Христа слободно прослављају. Нажалост, у овој јубиларној години слободе хришћанског исповедања вере управо та слобода ускраћена је нашој браћи и сестрама припадницима Охридске Архиепископије, чијег Поглавара, архиепископа Јована, држе заточеног у тамници они који већ више деценија не дозвољавају да ризу Христову, безбожном руком раздерану, поново саставимо. У овом дану, када се земља радује са небом, упућујемо речи љубави, утехе и охрабрења деци Охридске Архиепископије, на челу са њеним Предстојатељем и Светим Синодом. Осећајући све тешкоће и невоље у којима се налазимо данас и мутне облаке који су сe наднели над наш мученички и страдални народ, поучени овим великим Даном, ми вас, децо наша духовна, позивамо да останете у вери Христовој и вери наших светих предака. Знајмо, расте ли вера наша у Богомладенца Христа, истовремено расте и љубав наша према Њему и ближњима. Јер, вера непрестано открива у Христу све новија и новија савршенства, богатства и красоте, због којих Га ми све више и више волимо. И као што нема граница вери нашој у Христа, тако нема граница ни љубави нашој према Њему. Само су људи велике вере укорењени и утемељени у љубави, јер је љубав Божја свела Бога на земљу, што је и порука Божића који данас славимо. Бог је сишао са неба на овај свети Дан да би нас из прашине дигао изнад сваког неба и изнад сваке земаљске тајне. Ово је наша радост, наше весеље и наша утеха које нам даје Божић. И због тога вас на овај благи Дан, децо наша духовна, позивамо да се саберете у Цркви која је Тело Христово, на светој Литургији у којој нам се даје Христос, јер изван Цркве нема спасења, јер изван Цркве нема Спаситеља. Радосно вас позивамо, враћајте се Богу Живом! Благо нама када се Богу враћамо! А коме бисмо другоме ако не Богу? И када бисмо се вратили ако не у ове божићне дане? Нека је благословен овај свети Дан и ви будите благословени у том светом Дану, Христовом Рођендану. У Њему се рађамо и препорађамо, у Њему постајемо људи, богољуди, и добијамо свој истински и непролазни смисао. И тако осећајмо и говоримо: Са нама је Бог, нека разумеју сви народи!

Недеља 6. јануар

badwe ve~e

Значајни резултати рада Нове Србије

ДУБОКО ЗАОРАНА БРАЗДА

Петак, 21. децембар 2012.

- У овом граду би био велики подухват запослити и сто људи, а већ ако би нека инвестиција могла да отвори 1000 радних места то би била инјекција економске природе која би могла да покрене замајац и да Краљево полако крене из учмалости у којој се налази годинама и деценијама

У коалцији странака које су после мајских избора преузеле одговорност за будућност Краљева нашала се и Нова Србија чији су одборници већи део претходног мандата у Скуштини града деловали из опозиције. Само неколико месеци били су део владајуће већине, али су под околностима које нису никада до краја разјашњене места у одборничким клупама морали да уступе својим политичким неистомишљеницима. Од тада, па све до данашњих дана, најистакнутији представници Нове Србије говоре о насилној и противно народној вољи узурпираној власти у граду која је трајала све до овогодишњих избора. Сада, како каже шеф одборничке групе Нове Србије у Скупштин града Раде Ерац, у Краљеву постоји легална и легитимна власт која проистиче из изборне воље народа. Иако није носилац те власти Нова Србија је преузела значајан део одговорности за рад локалног парламента и функционисање појединих јавних предузећа, у којима су њихови кадрови на најодговорнијим функцијама, пре свега јавним комуналним предузећима „Путеви“ и „Водовод“. Поред њих чланови Нове Србије заузимају значајна места заменика и помоћника директора појединих установа чији је оснивач град, а и места у управним одборима у складу са коалиционим споразумом. Квалитет кадрова, потврђује Ерац, чини да сва предузећа у којима значајна места имају чланови Нове Србије, функционишу на задовољавајући начин. То је и повод да период владавине у овом мандату буде обележен на исти начин као у време кад је ова странка била кључни фактор власти. - Тај период је обележен бројним ивестицијама и то је период када је град доживео највећи инвестициони процват у последњих неколико деценија. Само у периоду од три године и три дана овај град је добио реновиране нови и стари пут за Чачак, реновирану комплетну Ибарску магистралу према Ушћу и пут за Крагујевац. Добили смо два

моста у Краљеву, обилазнице око манастира Жиче и кроз Ратину и мноштво ситних путних инвестицијама у селима око Краљева. Мислим да у том периоду није било ниједног села где Нова Србија није дубоко заорала бразду са неколико мањих, или неком већом инвестицијом – каже Ерац. Све ово даје довољно повода за веровање да би успешан инвестициони циклус морао да се настави и у наредном периоду, а поткрепљено је чињеницом да први човек Нове Србије стоји на челу Министарства грађевине и урбанизма. То је, верује Ерац, довољан повода веровању да ће неке крупне инвестиције ове године бити реализоване баш у Краљеву. Под крупним инвестицијама подразумева и наставак свих које су започете током претходне године, пре свега завршетак спортске хале у Рибници, моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, измештање сточне пијаце у Адране и многе друге. - Оно што је најважније, што Нова Србија очекује и на чему ћемо инсистирати ми из локалне самоуправе, је коначно почетак радова на изградњи обилазнице око града Краљева. Свима нам је јасно да је у Србији малтене свака паланка већ решила тај проблем, а Краљево је почело да га решава у време владавине Нове Србије. Направили смо полуобилазницу као један део те приче, а сада би требало да крене најважнији део инвестиције, обилазница од камиџорског моста кроз аду узводно уз Мораву до Милочаја – каже Ерац. До сада су, када је обилазница у питању, завршавани мање видљиви административни послови и експропријација једног дела земљишта. Значајне инвестиције као ова подразумевају ангажовање великих материјалних средстава, пре свега на име надокнаде власницима пољопривредног земљишта. То је и разлог да се овај део посла реализује сукцесивно, да се одвија споро и траје дуго. Решавањем овог великог проблема отварају се значајне ин-

Раде Ерац

вестиционе могућности. Искуства других средина сведоче о изградњи значајних привредних капацитета на веома атрактивним локацијама око градских обилазница, пре свега производних погона, бензинских пумпи, стоваришта, хотела... Њихов значај треба да буде додатни мотив локалној самоуправи да делом својих средстава уечствује у решавање имовинско правних односа - Оно што је битно за један део града Краљева, Грдицу, Адране и део ближе камиџорском мосту, је чињеница да ће морати да дође до исправљања чувене „С“ кривине на водотоку Мораве, што значи да ће се решити и питање плављења целог подручја. Сама обилазница требало би да буде на бедему који би штитио добар део насеља од последица поплава, тако да је то још једна велика предност и још један велики проблем који треба да буде решен – каже Ерац уверен да би комлетан посао могао да буде завршен за време овог мандата локалне самоуправе. И док из ресорног министарства стижу чврста обећања ситуацију на терену диктара управо решавање имовинских односа које је често везано за дуготрајне судске спорове. Тема о којој се у Краљеву са несмањеним интензитетом говори већ више од две године је санција последица земљотреса. И док једни тврде да овај проблема никада у историји земље није решен на тако ефикасан начин други су склони веровањеу да то и није баш тако. У Новој Србији верују да последице земљотреса још увек у довољној мери, а када су у питању значајне инвестиције највећим делом, нису саниране. Овде се пре свега мисли на решавање проблема урбане

ревитализације зграда за колективно становање у Доситејевој улици, које подразумева рушење знатног броја стамбених објеката, пресељење становника и изградњу нових зграда. Крупан инвестициони пројекат реализовао би се током неколико наредних година, а ангажовао би знатан део локалне грађевинске оперативе. Проблеми везани за санацију последица земљотреса већ дуже време тема су контроле на различитим нивоима, а почели су да се обелодањују и први резултати полицијске истраге. - Оно што смо сумњали да се дешава то се полако реазоткрива, и нисмо нимало срећни због тога што се потврђује оно о чему смо толико пута говорили. Скупштина града која је политички утемељена у болничкој мензи само једном је, на притисак опозиције, имала расправу о санацији земљотреса и то на основу материјала који је подељен одборницима само три минута пред почетак седнице на једном папиру формата А4. Не радујемо се чињеници да ових дана на површину излазе малверзације везане за тај период. Не радујемо се због чињенице да се таквим вестима шаље ружна слика не само о Краљеву, него и о Србији. Нико нам не гарантује да ће у неком наредном периоду да се деси нешто слично у неком другом месту, у неком другом граду, на неки други начин. Сасвим је сигурно да ће, после вести која је објављена у Краљеву, неки људи који су вољни да помогну да размисле да ли ће свој новац давати било коме, а да тај новац заврши као што је завршавао у неким случајевима у граду Краљеву – каже Ерац уз подсећање да је информација о малверзацијама везаним за поделу новца на територији Роћевића, Пекчанице и дела према Дедевцима већ било у средствима информисања. Уз одговорност за ову врсту малверзацијиа неко ће, верују у Новој Србији, морати да одговори на питање зашто су уоште грађене монтажне куће и зашто су по квадрату коштале онолико колико је плаћено. - Како објаснити чињеницу да је квадрат тих кућа био скупљи од кућа које се праве од чврстог материјала на класичан начин и које су сигурно квалитетније од оних које се праве од иверице, стиропора и стаклене вуне – пита Ерац стављајући у први план потребу покретања скупштинске расправе о овој причи. Уверен да је ово, пре него ствар полиције и тужилаштва, крупно политичко питање, од превасходне важности за град је да се, зарад неких будућих догађања сличне природе, подвуче црта испод свега што се дешавало за време и после санације последица земљотреса. Па иако у појединим моментима прича о санацији последица земљотреса, и евентуалним злоупотребама везаним за њих, може да служи за политичко увесељавање народа тешко да може да одагна мисли од суморне свакодневице коју

као највећи проблем оптерећује незапосленост. Само приче, ма колико интригантне, не могу да решавају горуће проблеме града, а највећи је свакако стање привреде и незапосленост великог броја људи са високом стручном спремом који се налазе на евиднецији Националне службе за запошљавање. Све то је повод за инсистирање да Краљево што скорије добије реализацију неке велике инвестиције која би упослила већи број људи. - У овом граду би био велики подухват запослити и сто људи, а већ ако би нека инвестиција могла да отвори 1000 радних места то би била инјекција економске природе која би могла да покрене неки замајац и да Краљево полако крене из учмалости у којој се налази годинама и деценијама. Нова Србија неће бити препрека на том путу и свакако да ћемо учинити све што је у нашој моћи да отворимо нова радна места. Управо ове инвестиције, изградња обилазнице и ревитализације целог подручја око Гимназије, значиће запошљавање комплетне инфраструктуре, грађевинске оперативе, а велики број извођача и подизвођача

ће добити посао и претпостављам да ће то бити замајац за неку будућу причу – сигуран је Ерац. На мајске изборе ове године Нова Србија је ушла у коалицији са Српском напредном странком. У складу са коалиционим споразумом припало јој је четири од укупно 16 одборничких места. Уз ове две владајућу већину у Скупштини града чине још Социјалистичка партија Србије, Уједињени региони Србије, Демократска странка Србије и Група грађана „Сложно за Краљево“. У Новој Србији као основни квалитет власти истичу чињеницу да није успостављена на силу. - Ова власт није формирана уз благослов, или притисак, државних органа, нити је формирана уз асистенцију полиције. Све то је важило за претходну власт и то је основна замерка коју сам имао када Нова Србија није била у власти. Политичке странке које учествују на изборима треба да се науче само једном правилу, а то је да се на власт долази само, и искључиво, народном вољом, не куповином одборника, не продајом мандата, не прекрајањем народне

воље, не државном тортуром, не уз асистенцију полиције Ако се тако дође на власт, онда се то зове диктатура. Овој власти можда може много тога да се замери, али не и да не проистиче из народне воље. Ова власт сигурно проистиче из народне воље – објашњава Ерац. Поредећи рад Скупштине града у претходном и овом мандату склон је веровању да актуелна функционише на знатно култивисанији начин него претходна, а карактерише је, пре свега, знатно либералнији према захтевима опозиције. У том смислу Ерац се, као и до сада, залаже за укидање временског ограничења дискусија одборника. - Нека свако каже шта има и нека говори колико хоће. Мислим да је то врхунац демократичности. Ту не би требало да буде неког великог ускраћивања, осим у случајевима када постоји кршење елементание пристојности и елементарних демократских начела – каже и подесћа на толерантност председника на седницама Скупштине града. Политика је ствар интереса и њихових сукоба, ствар јав-

ности, а народ је тај који гледа, или не гледа, телевизијски пренос седница које су крајем претходне године трајале неуобичајено дуго. Онима који гледају пружа се могућност да процењују рад оних којима су дали поверење, да се разочарају једнима, а одушеве другима. У тренутку преузимања одговорности за функционисање града коалиција на власти наследила је буџет и Програм Дирекције за планирање и изградњу, а ребалансом у последњм кварталу минуле године кориговане су одређене позиције како би се олакшало функционисање јавних предузећа, комуналних служби и омогућила ефикаснија рализација започетих инвестиција. Пред крај претходне усвојен буџет града за ову годину поставио је оквир у коме ће се кретати функционисање власти наредних неколико година. Већ ова ће, верује Раде Ерац, бити знатно боља него претходна јер, како рече, од две три последње горих није било у скоријој историји Краљева.

Резултат петнаестодневне посете САД

КОРИСНА РАЗМЕНА ИСКУСТАВА

Среда, 12. децембар 2012.

- Град Краљево је познат по добром поступању према суграђанима у време санације последица земљотреса и других елементарних непогода, па су Комесаријат за избеглице и америчка амбасада одлучили да позив за посету Сједињеним Америчким Државама упуте заменику градоначелника Краљева Милуну Јовановићу

Од почетка деведесетих година прошлог века простор бивше Југославије изложен је различитим потресима, пре свега ратовима али и бројним елементарним непогодама. Све то битно је утицало на локално становништво које је, због различитих повода, често било принуђено да мења мест боравка. И политика нових морала је да буде усмеравана ка решавању питања, пре свега избеглих и интерно расељених лица, у готово свим деловима бивше заједничке државе. Анажовањем у решавању комплексних проблема стечено је искуство које би могло да одигра зачајну улогу у решавању сличних проблема на неким другим просторима. Резултати остварени у збрињавању избеглих и интерно расељених лица, али и смештају становништва после великих елементарних непогода и у области социјалне политике, били су повод да влада Сједињених Америчких Држава позове представнике четири државе бивше Југославије да посете ову земљу. Америчка влада сваке године кроз размену искустава врши и едукацију за поступање у ванредним ситуацијама, а ове је у Сједињеним Америчким Државама боравио заменик градоначелника Краљева Милун Јовановић. На основу информација које су из двадесет градова Србије стигле у Комесаријат за избеглице, поред представника Смедерева место у државној делегацији припало је представнику Карљева које је прихватило највећи број избеглих и интерно расељених лица. - Као што је познато 1999. године смо имали скоро 40 хиљада придошлица у Краљеву, а и данас има око 20 хиљада изгнаних и расељених лица. До сада смо изградили велики број станова и других капацитета, а са нашим партнерима Хелпом, Хабитатом, УНХЦР и Комесаријатом за избеглице финансирали смо и многе друге програме. Све је то дало добар резултат да избеглице које су овде нашле уточиште добију боље услове него што је то било у другим градовима. Град Краљево је познат по томе да је добро поступао према суграђанима за време санације последица земљотреса, па су се, у складу са нашим чињењем, Комесаријат за избеглице и америчка амбасада одлучили за да позову Краљево. С обзиром да сам као

помоћник градоначелника за социјална питања био директно задужен за ову област, да смо и град и ја постигли одређене резултате који су препознати мислили су да је најбоље да идем ја – објашњава Јовановић. Уз по два представника из четири државе са простора бивше Југославије у САД су боравили представник Комесаријата за избеглице Републике Србије и директор Канцеларије за мањине Владе Војводине. Током прва четири дана боравка у Вашингтону гости су обишли различите државне институције. На Капитол Хилу су разговарали са конгресменима и сенаторима, а поред представника Министарства иностраних послова разговарали и са представницима безбедносних агенција које се баве емигрантима, азилантима и другима који у САД на различите начине долазе из других земаља. - Ту смо добили нформацију да у Сједињеним Америчким Државама постоји 19 институција које збрињавају ове људе. Након обиласка и разговора свакодневно смо решавали одређене тестове и размењивали искуства. На завршетку пројекта имали смо успешно смо положили и добили сертификате на основу којих може да нас ангажује било која земља која изрази потребу за овом врстом кадра, како бисмо могли да им помогнемо у евентуалној несрећи – каже Јовановић.

Милун Јовановић

Након Вашингтона уследила је посета прихватних центара у неколико савезних држава у којима су смештени емигранти који су повремено долазили у сукоб са законом. Многи од њих су, захваљујући одређеним институцијама и организацијама, постали инструктори који едукују друге и помажу да не крену путем који су сами прошли. Три дана проведена у граду Демоину, у савезној држави Ајови, били су прилика за сусрет са представнициам исељеника из Босне и Херцеговине. Међу пет хиљад њих највише је припадника муслиманске вероисповести који су у Сједињене Америчке Државе избегли 1992. године и до данашњих дана остали тамо. - Имали смо контакт и разговор са представницима њиховог удружења. После периода прилагођавања, кад су се снашли, наставили су да помажу другим људима. Упознали смо господина који је био банкар у Сарајеву, а сада помаже избегла расељена лица и лица која су емигрирала из других држава – преноси утиске са пута Милун Јовановић. У црначким квартовима овог града емигранти живе на начин сличан оном у матичним државама. Раније стечене навике тешко се сузбијају, а поред израженог криминала има и других негативних појава на чијем се сузбијању ради. Али, и поред великих напора које улаже држава помака нема без сарадње оних који су најугроженији. Веома чести сукоби локалних банди, који често за последицу имају трагичан исход, тешко се спречавају без учешћа локалног становништва. Поред едукације и одређених упутстава о понашању није реткост ни финанисјска помоћ као један од начина да се избегне, или бар смањи, број оних који су склони криминалним радњама. Посета калифорнијском граду Сан Дијего оставила је на све посебан утисак. Град различитости, како га зову, примио је велики број људи из читавог света који комуницирају на 96 различитих језика. Чињеница да је Калифорнија напреднија од других америчких држава утицала је и на израду планове о начинима смештаја оних који у земљу долазе на нелегалана начин. С обзиром на близину мексичке границе највећи број оних који свакодневно пристижу у Сан Дијего је управо из ове латиноамериче земље. Али, има и много досељеника из Вијетнама, Камбоџе, Нигерије и других афричких земаља у којима се одвијају повремени међуетнички сукоби. Поред смештаја за емигранте у Сан Дијегу се посебна пажња посвећује локалном становништву у стању социјалне потребе, онима који се нису на најбољи начин снашли у животу, који тешко живе и који због различитих околности нису у ситуацији да брину сами о себи. - Гледали смо на који начин се тамо збрињавају и били у објектима и институцијама које збрињавају људе побегле од неког насиља и оне који су хендикепирани. Након тога смо дошли у Тексас, у Хјустон који је примио највећи број људи избеглих из Њу Орлеанса од цунамија Катарина. У најтежем положају у овом случају била су рубна подручја према мору која су изложена цунамиј,у јер ни једна осигуравајућа компанија неће да осигура куће од ове врсте не-

погоде – каже Јовановић и наглашава да је примарни задатак да се, по прихвату становништва, деца сместе у школе. Основни задатак је да сви што пре наставе да живе на начин као пре елементарне непогоде. У том циљу настоји се да им се обезбеди посао, а ако га нема у струци да се припреме за неки други. Уколико придошлице долазе из других земаља, и других говорних подручја, омогућава им се да савладају језик, а затим оспособљавају за запошљавање. Држава о њима брине првих осам месеци, до годину дана, после чега је, због ограничених могућности и великог броја оних који свакодневно стижу, свакоме остављено да се сналази сам. - Економска моћ земље је таква да свако ко је радно способан може да нађе посао. Сви се прихватају одједном, а током наредних осам месеци оснажују да би могли да наставе самосталан живот. Добијају и одређена финансијска средства да започну бизнис, да могу да плаћају потребе, да се хране, школују, а преко агенција обезбеђују им се станови у којима могу да буду до годину дана – објашњава Јовановић. И док Сан Дијего, као један од најлепших светских градова, блиста у сјају, посетиоцу са другог краја света у очи пада појава великог броја просјака на ракрсницама, бескућника у хаусторима стамбених зграда и оних који се хране искључиво отпацима хране из контејнера. И поред настојања одговарајућих служби да се сличне појаве сузбијају резултати често изостају због навике ових категорија становништва који су прихватили нови начин живота и нису спремни да га битније мењају. - Њих нико не дира, нико их не сузбија, а свакоме се нуди да буде смештен у одређену институцију где ће добити смештај и исхрану. Чак и када буду смештени у установе социјалне заштите врло брзо их самовољно напуштају и настављају са старим начином живота – каже Јовановић. Људи са простора бивше Југославије присутни су у готово свим државама које су посетили. Поред сопственог бизниса има и запосленим у министарствима и другим државним институцијама. Без обзира на оно стечено у обављању послова из области социјалне заштите искуство петнаестодневног боравка у Америци је посебно драгоцено. Без обзира не валики број ствари које се поклапају у тим искуствима има и специфичности које би могле да се примене у будућем раду. Сличности у поступању имају ограничења која су диктирана материјалном ситуацијом у земљи. Иако се највећи део активности финанисра са федералног нивоа није занемарљиво ни учешће појединих држава, а које зависи од њихове развијености. - Сама чињеница да смо добили сертификате, да смо обучени и да ће нам ако затреба бити упућен позив да учествујемо у мировним мисијама и збрињавању људи на читавој планети, није и гаранција да ћемо то радити. То ће зависити од наших могућности и сагласности да ли желимо да се укључимо у такве активности – каже Јовановић уз поновљену констатацију о оспособљености за интервенцију у свим земљама у којима се људи померају на неприродан начин услед ратних сукоба, етничке нетрпељивости, чак и изградње одређених индустријскик капацитета због којих људи морају да се исељавају.

Политички барометар за децембар

СТАНДАРД ГРАЂАНА МЕРИЛО ВРЕДНОСТИ ВЛАСТИ

Уторак, 25. децембар 2012.

- Српска напредна странка тренутно има највећи рејтинг у Србији - 35,6 одсто, а следи Демократска странка са 18,2 одсто. - Коалиција на чијем је челу Социјалистичка партија Србије има подршку 13,1 одсто испитаника, Демократска странка Србије 7,4 одсто, а Уједињени региони Србије и Либерално демократска партија по 5,2 одсто

У оквиру редовних истраживања о рејтингу странака, корупцији и криминалу, Косову, медијима, аферама у оквиру политичког барометра за децембар Агенције за истраживање тржишта и јавног мњења Фактор Плус анкетирала је 1200 грађана са територије централног дела Србије. Како су током неколико последњих месеци у жижи јавности биле теме везане за борбу против криминала и корупације, економску и ситуацију на Косову и Метохији и питања током истраживања била су везана за ове области. Последња хапшења људи који су високо рангирани на лествици утицаја и угледа у пословном и политичком свету поделила су и грађане Србије. Више од половине испитаних није веровало да би до тога уопште могло да дође, а једна четвртина да то не би могло да се деси у овако кратком року, па се изводи закључак да је највећи број грађана Србије прилично изненађен оваквим развојем ситуације. И поред свега код великог броја испитаних постоји скепса по питању даљег развоја догађаја и процесуирања ухапшених, као и других који су чинили кри-

вична дела. Истраживање показује да грађани нису сигурни да би ће се овакав тренд наставити, а готово три четвртине не верује да ће то бити досадашњим темпом. Исто толико њих верује да би до тога могло да дође, али под одређеним условима. Хапсило се и претходних 20 година, али се ретко кад ишло до краја, мало ко је осуђен, а још мање адекватно. Иако гаје бојазан да се неће ићи даље изражавају задовољство да одређени људу буду макар накратко иза решетака и да се види да нису недодирљиви. Разлог за знатан пораст рејтинга Српске напредне странке лежи у чињеници да капитализује резултате остварене у борби против криминала и корупције. На тренд пораста подршке грађана нису могле да утичу ситуације везана за економију и решавања ста-

туса Косова и Метохије из разлога што ни једна ни друга нису у рукама ове странке. Истраживачи верују да је други разлог за пораст рејтинга СНС пасивна улога опозиције до мере учмалости што познаваоци стања у овој области не оцењују добром оценом, поготово када је политички противник у залету. Извесна стабилност карактерише коалицију око Социјалистичке партије Србије, Демократску странку Србије и Либерално-демократску партију. Благи пораст рејтинга Демократске

странке између два истраживања приписује се доласку новог председника на чело странке. Па иако су аналитичари због стабилизације стања у странци очекивали већи пораст чињеницу да се то није догодило тумаче констатацијом да поред умиривања терена није дошло до конкретних акција и потеза који би довели до пораста рејтинга. Грађани Србије верују да би евентуални превремени избори највише одговарали Српској напредној странци. Иако се децембарско знатно разликује од испитивања јавног мњења у предизборној кампањи на резултате евентуалних избора знатно би утицало и то ко би их изазвао. Аналитичари верују да на симпатије међу грађанима не би наишло евентуално залагање Српска напредне странке за изборе како би се капитализовала предност стечена последњих месеци. Са друге стране ако би неко други изазвао превремене изборе верује се да би предност напредњака била још већа. И поред несугласица међу коалиционим партнерима изборе не треба очекивати, јер су постављени циљеви важнији од партијских интереса. Без обзира на све околности аналитичари не верују да би до превремених избора могло да дође током наредне године, поготово не у првој половини. Иако нема места за неко велико задовољство грађани

Србије су релативно задовољни оним што је постигнуто од конституисања нових органа власти. Места за веће задовољство нема јер људи и даље веома тешко живе, а животни стандард је једино мерило вредности сваке власти. Резултате досадашњих активности испитаници виде као далеку светлост у тунелу која наговештава стварање услова за бољи живот. Борба против криминала и корупције као ударна песница власти основа је за задовољство због уверења да нема заштићених, а да су на удару и тајкуни и одређени политичари. На ставове грађана директно утиче припадност одређеној политичкој опцији, а 32 од сто испитаних апсолутно верује да ће власт наставити борбу против криминала. У поређењу са укупним рејтингом може се закључити да су то углавном симпатизери Српске напредне странке. Са друге стране број од 22 од сто оних који су категорични у ставу да борба неће бити настављена приближан је рејтингу Демократске странке, па се закључује да су то њени симпатизери. Око оних у средини ове странке требало би да се боре у наредном периоду како би их придобиле на своју страну. Главни приговор опозиције и неутралних учесника на политичкој сцени је веровање да се у медијима превише

форсирају афере, често даје и суд о кривици. Иако су мишљења подељена преовлађује поверење пре у одређене чланке него медије генерално. Грађани верују да би медији требало да објављују добро проверене информације из релевантних извора, мада може да се постави логично питање шта су релевантни извори. Иако подржавају увођење одговорности за јавно изговорену реч грађани не би желели да се тиме ограничи слобода изражавања, а једнодушни су у оцени да вређање у медијима није добро и да у политичкој комуникацији треба да постоји култура говора која одговара актерима на политичкој сцени. У односу на претходно истраживање важност решавања питања Косова и Метохије бележи скок од двадесетак процената. Ово актуелно питање заузима доста високу позицију, јер грађани верују да би његовим решавањем Србија кренула напред у решавању других значајних, пре свега економских, питања. Међу њима преовладава изненађујући став да би пристали да им стандард остане на истом нивоу, или да буде и лошији, ако би то био услов да јужна покрајина остане у саставу Србије. Нешто мање од четвртине експлицитно каже „не“ док би тридесетак од сто морало да размисли о свему, што упућује на размишљање о томе да нису по сваку цену

спремни да жртвују свој стандард зарад остајања покрајине у саставу Србије. Аналитичари не верују ни да би оних првих 46 од сто пристали, јер иако у великој мери на грађане утичу емоције нису одушевљени кад дођу у истуацију да поднесу личну жртву. Резултати истраживања указују да су грађани већ уморни од питања Косова. Прилично су се пекли у последњих двадесетак година истицањем национализма који је лагано у паду, а полако постају рационалнији и рамишљају својом главом. Претпоставља се да бу проценат подршке био већи кад би схватали да постоји шанса да се нешто тако и оствари. Али, чврст сав међународне заједнице о овом питању не попушта, па и не постоји много више оних који би на нешто овако пристали. Све потврђује да је лични однос у доброј мери испред националног поноса Иако сматрају да борба против корупције није нешто што ће само по себи донети бољи живот добра је подлога и темељ да би се у дужем периоду додошло до вишег стандарда. Први предуслов је да борба буде успешна. Рејтинг СНС је за око 3 посто већи него пре месец и по дана, а односу на септембар већи за око 5 посто што је доста висок скок за релативно кратак период.

Понедељак, 31. децембар 2012.

Планови Дирекције за планирање и изградњу нису само списак лепих жеља

ИМПРЕСИВНИ РЕЗУЛТАТИ Они који добро познају начин рада Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ резултате остварене у претходној години оцењују импресивним, јер реализација програма рада у последњих десетак година рада није била на овом нивоуу

Последњи дан минуле године директор Дирекције за изградњу „Краљево“ искористио је за неофицијелни сусрет са краљевачким новинарима. Повод за то била је досадашња добра сарадња у праћењу свих активности Дирекције и жеља да она буде настављена како би грађани, који заслужују тачну и правовремену информацију, били адекватно обавештавани о свему што се, када је у питању ова установа, дешава или планира. Дирекција за планирање и изградњу, чуло се том приликом, и постоји због грађана, а због тога је важност правовременог информисања већа. У том смислу директор Дирекције за изградњу и апелује на новинаре да у коментарима буду искрени и да их, ако је могуће, ставе на оцену пре него буду објављени. Дирекција за планирање и изградњу завршила је још једну успешну пословну годину са Програмом уређења грађевинског земљишта који је ребалансом у другој половини године редукован за десетак процената. Од преосталих 90 одсто планираних активности до краја године је реализован 81 проценат. Они који добро познају начин рада Ди-

Ненад Нерић

рекције овакав резултат оцењују импресивним, јер реализација програма рада у последњих десетак година рада није била на овом нивоу. На рад Дирекције у протеклој години утицала су и дешавања на политичкој сцени, пре свега локални избори у мају који су као директну последицу имали промену директора. Не минимизирајући вредност учињеног до краја августа, а увидом у реализацију плана од 15. септембра до 27. децембра, када су завршена плаћања у буџету, може се закључити да је на позицији инвестицаја остварено чак 58,28 посто. - Програм је у том периоду на инвестицијама реализоаван за више од пола, што је за понос мени као директору, па желим да похвалим људе који су тај посао изнели, а то је сваки запослени у Дирекцији – истакао је Нерић. Захваљујући онима који одлучују о буџету града обезбеђена су средства за завршетак радова на санацији штете коју је на згради Дирекције за планирање и изградњу направио земљотрес. Завршетком послова на санацији штете

и проширењем пословног простора за додатних 150 квадрата створени су услови да се делови Дирекције који се налазе у закупљеним просторијама врате у матичну зграду. Само то допринеће да се у буџету уштеди око 800 хиљада динара колико износе трошкови закупа. Али, обједињавањем рада Дирекције и лоцирањем свих служби на једном месту, побољшаће се комуникација између служби што, у крајњем случају, треба позитивно да утиче на ефекте рада ове установе. Дирекција за планирање и изградњу комуникацију са грађанима врши и преко веб сајта који од скора пружа нове могућности, између осталих да поставе питање и на њих добију адекватан и правовремен одговор. Редовним ажурирањем сајта Краљевчанима ће бити пружена могућност да у сваком тренутку знају каква је програм пословања, докле се стигло у реализацији Плана уређивања грађевинског земљишта, шта раде Управни и Надзорни одбор. - Периодично ћемо да објављујемо резултате реализације програма тако да ћемо да се трудимо да оно што ради

Дирекција буде доступно свима и да омогућимо онима који имају било какву идеју, или захтев, да нам се јаве и да тим захтевима удовољимо – рекао је Нерић. Буџетом града за ову годину предвиђено је финансирање активности планираних Програмом уређења грађевинског земљишта средствима која премашују милијарду и сто милиона динара. Сама реализација тог програма износи десетак процената ове вредност. С обзиром на број и структуру запослених капацитети Дирекције омогућавају реализацију програма уређења вредног и до две милијарде динара. Трошкови саме реализације у том случају смањили би се за половину што није безначајно ако се има у виду да класичан надзор достиже износ од 3 процента вредности инвестиције. - Ми радимо нешто више него што је класични надзор. Радимо управљање одређеним инфраструктурним системима што је далеко значајније и комплексније него сам технички надзор. Тако ће тих милијарду и сто милиона бити пласирано кроз неке већ започете пројекте попут хале спортова, моста у Скопљанској, наравно са нешто мањим обимом средстава. Због природе Закона о буџету, који ове

године не третира друга средства, нисмо могли ни да прикажемо друге изворе који ће бити ангажовани, тако да очекујемо да ће и те позиције бити реализоване у много већем обиму него што то стоји на одређеним позицијама – каже Нерић. То практично значи да би уместо 30 милиона динара, колико је буџетом планирано за радове на мосту преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, могло да буде ангажовано четири пута више. Очекује се и да би износ средстава која ће бити потрошена на радове у изградњи спортске хале у Рибници од планираних 200 могао да достигне и 340 милиона динара. Поред великих инвестиција, као што су ове две, планиран је и низ мање значајних које су важне за функционисање града, а које треба битно да утичу на промену његовог имиџа. Промена начина опорезивања, и повећање пореза на додату вредност са 8 на 20 посто, као коначни ефекат имала је ангажовање додатних средстава за одржавање комуналне инфраструктуре. Чињеница да је било неопходно обезбедити средства којим би се покрила разлика од читавих 12 процената допринела је да овогодишњи буџет буде мање

инвестицион него што је био претходни. Амбициозан Програм уређења грађевинског земљишта први пут ће бити на провери већ по завршетку другог квартала када би требало да се види колико је урађено и шта може да се очекује до краја године. У Дирекцији верују да би са првим даном јула требало предложити ребаланс како би ефекти били што бољи и избегла ситуација да се он усваја крајем новембра као што је то било протекле године. Динамика реализације програма требало би да укаже на промене у одређеним буџетским линијама и усмеравање на инвестиције чија је реализација извеснија. - Ако знамо да не можемо да реализујемо један пројекат могуће је да знамо да можемо други. Хоћемо да пробамо да ових 80 посто реализације померимо бар на 95 и претендујемо на додатних 10 посто буџетских средстава приликом реабаланса буџета. Десет посто средстава из претходне пребацили смо у ову годину, па мислимо да ћемо бити ефикаснији. Очекујемо да добијемо још двадесетак посто на овај наш програм како бисмо створили нешто ново, напрвили још неку нову улицу и реализовали радове о којима нисмо ни размишљали – наводи Нерић. Међу бројним проблемима који оптерећују нормално

функционисање града најизразитији је онај који се односи на водоснабдевање рубних делова, а у Дирекцији још немају прецизне податке о проценту планираних инвестиција за проширење мреже који је урачунат у цену воде. Тек када то буде прецизирано са ЈКП „Водовод“ биће познато коликим трошковима ће ови радови оптеретити буџет Дирекције за планирање и изградњу. За реконструкцију постојеће и проширење водоводне и канализационе мреже месним заједницама је намењено 12 милиона динара, а Комисији за рад са месним заједницама се препоручује да определи бар по 50 посто за сваку од ове две области. Како у планском документу какав је Програм уређења грађевинског земљишта нијемогуће исказати прецизно сваку позицију планирана је додатна резерва како би могло да се интервенише и мимо прописаних процедура. Ненад Нерић верује да ће усвојени прогам бити рализован брзо, квалитетно и ефикасно, а од представника медија очекује да и у овој години помогну да јавност сазна да планови Дирекције нису само пука гомила жеља.

Понедељак, 21. децембар 2012.

Милутин Мандић

Регулација тока Западне Мораве услов за изградњу обилазнице око Краљева

НА ПОТЕЗУ ПОЛИТИЧАРИ - На простору од камиџорског моста до Сирче Морава краћа за три километра. – Рок за реализацију пројекта вредног 4,5 милиона евра три године

Када се говори о географском положају Краљева у први план се увек ставља чињеница да се налази на у центру Србије на раскрсници путева који воде од севера ка југу и од истока ка западу. Град се налази и на раскрсници некада важних железничких пруга и ушћу Ибра у Западну Мораву. Не треба занемарити ни чињеницу да је и први већи град северно од административне границе са Аутономном покрајином Косовом и Метохијом. Све су то предности које би требало да буду добри предуслови за инвестиционо улагање у нове производне капацитете. Краљево претендује да буде административни центар регије, град у коме ће бити центар здравства, судства, школства и у који ће, као потрошачи, свакодневно долазити велики број људи. Чињеница да дужи низ година готово да нема никаквих инвестиција поставља питање зашто ове предности нису искоришћене и да ли су довољно предочене онима који би то требало да знају. Последњих година се све више као разлог због кога инвеститори обилазе Краљево наводи чињеница да се град налази далеко од значајних саобраћајница, првенствено аутопута. Искуство показује да изградња једног овако капиталног инфраструктурног објекта траје дуже од мандата једне власти, па они који је врше нерадо започињу инвестиције које би биле завршене у мандату неке друге. Па ипак, све чешће се помиње коначан почетак радова на значајној саобраћајници, чији би саставни део требало да буде и обилазница око града на простору од

ушћа Ибра у Западну Мораву до Милочаја. Овуда већ пролази магистрални европски пут Е761 и траса магистралног гасовода. Планирано је да обилазница буде на бедему који би читав крај штитио од поплава, а помиње се комасација земљишта и одводњавање. Ниједан од ових послова не може да почне без регулације тока Западне Мораве. План регулације тока Западне Мораве први пут је урађен далеке 1964. године. У то време још није била изграђена хидроцентрала Ђердап, па је, у склопу државних планова заштите од поплава и наноса, држава наручила израду плана регулације водотокова. Регулација тока Западне Мораве од Краљева према Чачку део је Генералног урбанистичког плана из 1982. године када је урбанистички планирано измештање дела тока ове реке. Иако се није тачно знала нова траса било је потребно да се планира за нека будућа времена, па је Институт за путеве почео да ради на пројекту обилазнице око Краљева. Прва варијанта подразумевала је изградњу аутопута ширине 55 метара са по три саобраћајне траке у оба смера, али се убрзо схватило да је то предимензионисано. Десет година касније проблем изградње поново је актуелизован, али се стало на истражним радовима. Изграђен је само мост преко Ибра на путу који води према Ратини, а који се даље не поклапа са трасом будућег аутопута. Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, у сарадњи са републичком Управом за путеве, започела је после 2000. године израду пројекта регулације тока реке

од милочајског моста до ушћа Ибра у Мораву на дужини од око 16,5 километара, који се поклапа са трасом будуће саобраћајнице. Основни циљ је био да се смање трошкови због изградње мостова, јер би траса обилазнице одмах иза Магнохрома на три места пресецала реку. О историјату и значају регулације Западне Мораве за привреду говорио је у краљевачком Регионалном центру Инжењерске коморе Србије дипломирани грађевински инжењер Милутин Мандић запослен у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“. - Урадили смо главни грађевински пројекат за трасу од 8,5 километара од Ушћа Ибра до Петриног потока који се налази у делу Сирче од цркве према Морави. На два велика меандра скраћујемо Мораву за 3 км тако да остаје 5,5 километара. На једном делу градимо два велика просека, један дужине 1655 метара, и правимо ново корито реке. Радови почињу од ушћа Ибра у Западну Мораву, а прво се заштићују оба моста, јер скраћивањем река добија већи пад и веће брзине, па долази до појачане ерозије која може да поткопа стубове. Зато се од камена праве попречни стубови који треба да смање ерозиону снагу реке – објашњава Мандић. Радови подразумевају ископ око пола милиона кубика земље и уградњу петнаестак хиљада кубика камена који би требало да од ерозије осигура будуће корито реке. У тренутку када Дирекција за планирање и изградњу добије налог од локалне самоуправе требало би да отпочне прва фаза која подразумева изузимање грађевинског земљишта и промену његове намене. Услов за то је да држава донесе одлуку о проглашењу општег интереса што би требало да спречи поједине власнике да зауставе читав процес. Али, потребно је и да локална самоуправа постигне договоре са ресорним министарствима и агенцијама због регулисања реке која је део државне имовине. - Кад исправимо корито, и уместо 8,5 добијемо 5,5 километра дуж регулисаног тока остаће 80 до 180 метара широко земљиште које држава може трампи, продаје, претвара у индустријске зоне. Држава добија ново корито и слободан простор за неку намену, а отвара се могућност обављања бројних нових послова на овом подручју – објашњава Мандић. Померањем тока Мораве према Сирчи добија се пет стотина метара за проширење постојеће градске депоније која и сада ради на критичном режиму и не дозвољава одлагање комуналног отпада у дужем периоду. Тако се стварају услови за регионалну депонију која би, поред санитарног, била и рециклажни центар. У круговма оних који доносе кључне одлуке за функционисање града често се занемарује сав простор којим располаже локална заједница, а уметност газдовања требало би да буде суштина деловања сваке власти. Ситни поседи у власништву пољопривредника овог

краја не доносе значајније приходе, па и њихов интерес треба да буде промена намене земљишта чија вредност достиже већи износ него при класичној продаји. Према пројекту трошкови радова, који би трајали до четири године, достигли би износ од око четири и по милиона евра. Регулацију тока Мораве на овом делу треба посматрати и у контексту комасације земљишта. Укрупњавањем појединачних парцела на простору од Камиџоре до Милочаја добио би се простор који би, како каже Мандић, био мала Војводина. Сваки од власника би уместо више мањих добио једну парцелу сразмерне величине, а велике површине добиле би се уклањањем дрвећа и међа између садашњих парцела. Осим тога и држава би добила нови катастар. Што се тиче Дирекције за планирање и изградњу сва планска документа су спремна и радови на регулацији тока могли би да почну чим се реше имовинско правни односи. Одлучујући корак требало би да направе политичари кад схвате неминовност наставка радова за време неке друге власти. Изградњу овако великих и значајних инфраструктурних радова треба да финансира држава. На простору будуће обилазнице предвиђене су три саобраћајне петље, у Адранима, код Магнохрома и у Заклопачи. Насип висине три до шест метара од Магнохрома води узводно према Адранима иза последњих кућа у Грдици, а само у једном делу Адрана неколико кућа остало би са друге стране пута. Низводно од Магнохрома креће се према месту у близини тунела у Витановцу, одакле скреће према петљи у Заклопачи. На само километар растојања, у непосредној близини Магнохрома, обилазница ће реку прећи преко два моста. Када у близини милочајског моста пређе реку наставља према Мрсаћу и даље до Прељине. Обавеза инвеститора је да поред аутопута обезбеди алтернативне путеве, али и прилаз њивама свих њихових власника. Изградња аутопута, и обилазнице која је његов саставни део, треба да задржи на овим просторима локално становништво које се све више сели према великим центрима, док све већи део Србије остаје пуст, па постоји оправдана бојазан да би половина становништва земље у наредних педесет година могла да живи у Београду. Милутин Мандић верује да би компликован пројекат регулације водотока и изградње обилазнице могао да буде реализован у наредних пет година. Трошкови од 4,5 милиона евра ни за државу као што је Србија не би требали да представљају проблем, тим пре што би били подељени на три године. Остаје једино обавеза локалнх политичара да својим угледом код виших органа власти инисистирају на значају пројекта како новац за његову реализацију не би отишао у друге крајеве земље.

Министри Динкић и Калановић у Трстенику

ПОДРШКА НАПРЕТКУ ГРАДА

Петак, 4. јануар

Министар финансија и привреде Млађан Динкић и министарка регионалног развоја и локалне самоуправе Верица Калановић са најближим сарадницима боравили су у петак у Трстенику где су разговарали са руководством општине које је предводио председник Мирослав Алексић. Састанку су присуствовали и државни секретар у Министарству унутрашњих послова Миодраг Миљковић, народни посланик др Никола Јовановић, директор „ЈугоимпортСДПР“ Југослав Петковић, директор СИЕПА-е Божидар Лаганин и директор фирме за производњу пољопривредних машина „Res Trade“ Мића Поповић. Председник Алексић је гостима представио привредне потенцијале општине, а поред упознавање са ре-

зултатима постигнутим током претходних шест месеци представљени су и планови на наредни период. Уз начин функционисања јавних предузећа министрима је предочен и значај привреде и пољопривреде за локалну заједницу и податак да је за те две гране општина Трстеник за ову годину издвојила значајна средства. - У том смислу рачунамо на помоћ и министарства финансија и привреде, а присутнима смо представили пројекте са чијом реализацијом треба да кренемо већ ове године. Трстеник има индустријску зону од 7 хектара које ћемо понудити домаћим или страним инвеститорима који желе да инвестирају. Општина Трстеник је започела процес преузимања простора од 62 хектара, на коме се тренутно налази аеродром, и то

планирамо да претворимо у индустријску зону и понудимо инвеститорима - рекао је председник општине. Велика развојна шанса за Трстеник и цео Расински округ је Моравски коридор, па је присуство представника Министарства регионалног развоја и локалне самоуправе искоришћено да се постигну договори о даљим корацима сарадње. Представници трстеничке општине посебно су истакли значај који за ову средину има „Прва петолетка“ и поновили да у том смислу очекују велику помоћ од министра Динкића и целе Владе. Посета представника министарстава настављена је посетом компанији „Прва петолетка“, где су им се придружили и представници Министарства одбране.

Среда, 2. јануар 38

По традицији која траје већ десет година градоначелник Краљева Драган Јовановић посетио је 2. јануара породилиште „Здравственог центра „Студеница“ и уручио пригодне поклоне мајкама прворђеним бебама у овој години. - Краљево је од новогодишње ноћи богатије за четири нова становника, два мушкарца и две девојчице. Нема већег богатства него што су деца, а ако се по јутру дан познаје онда ће ова година бити богата и плодна. На нама је да за све ове, и бебе које треба да се роде, омогућимо услове да живе у овом граду, да се школују, запосле и остану у Краљеву – рекао је Јовановић уз напомену да је износ од по симболичних десет хиљада динара више знак пажње и подстицај да буде што више деце и радости. Пет минута по истеку четвртог сата ове године тридесетпетогодишња Наташа Даниловски из Краљева донеле је на свет мушку бебу тешку 4.050 грама и дугу 56 цм. Само сат касније Марија Валчић из Врњачке Бање родила је девојчицу тешку 3,5 килограма и дугу 54 цм, а друштву се у подневним часовима придружила и девојчица тешка 3.750

грама и дуга 56 цм коју је родила Верица Радоичић из Врбе. У првим сатима другог дана четверац је употпунио дечак тежак 2.550 грама и дуг 48 цм кога је на свет донела Анђелка Ђуричић из Краљева. И краљевачки Црвени крст се, доделом новогодишњих пакетића који треба да улепшају прве дане живота новорођених беба, придружио националној кампањи борбе за пораст наталитета. Према речима директора Здравственог центра „Студеница“ др Звонимира Веселиновића, само у породилиштима су сви радосни када медицински радници имају много посла. Подсећајући да је капацитет породилишта знатно већи од оног који се користи изразио је жељу да у наредним годинама буде испуњен до краја. Према његовим речима, број порођаја протеклих неколико година годишње не прелази бројку од 1.300, а до пре пет година у краљевачком породилишту годишње је на свет долазило и по 1.700 беба.

Краљево све богатије

НАЈМЛАЂИ СУГРАЂАНИ

У прва два дана јануара у краљевачком породилишту рођено четворо деце, два дечака и две девојчице 39

У сусрет Божићу

Петак, 4. јануар

ПОКЛОНИ ЗА Б

БОЛЕСНУ ДЕЦУ

- Чланови клуба америчког фудбала „Краљевске круне“ поводом Божића посетили децу на Дечјем и Дечјем хируршком одељењу Здравственог центра „Студеница“ и уручили им пригодне поклоне Краљевачки клуб америчког фудбала „Краљевске круне“ као друштвено одговоран настоји увек да, што је могуће више, помогне припадницима средине у којој делује. Са жељом да деци која леже на Дечјем и Хируршком одељењу Здравственог центра „Студеница“ бар мало улепша Божић у дружењу са играчима посетили су их и уручили пригодне поклоне. Поред остваривања спортских резултата клуб ради и на усмеравању свих чланова према правим друштвеним вредностима, волонтеризму, хуманости и пружању помоћи локалној заједници. Тако су његови најистакнутији чланови у време санирања последица земљотреса, пре више од две године, учествовали у препокривању кровова, истовару грађевинског материјала и подели хуманитарне помоћи. Активни су били и у време елементарних непогода које се повремене устреме на град, а најсвежије је сећање на велику

помоћ у чишћењу снега у зимском периоду прошле године. Чланови клуба америчког фудбала стални су партнери СОС Дечјег села коме, уз дружење са децом, повремено обезбеђују и значајне донације. Иако непрофитно спортско удружење, чија је главна активност усмерена на бављење спортом, „Краљевске круне“ су и редовни учесници еколошке акције „Очистимо Краљево“. Последњу донацију обезбедили су уз помоћ пријатеља клуба из Сједињених Амењричких Држава. Сваки од њих је специфичан и прављен са посебном љубављу у породицама Американаца. Пакетићи поред по неке играчке, дела гардеробе, средства за хигијену и слаткиша, разврстани су по узрасту и полу тако да је свако дете, у складу са тим, добило баш оно што му треба.

е к н а ч в е љ а р К

Десет година реформе српског здравства

ДОБРО УПАКОВАН Недавно објављени подаци о стању здравства у Србији показују да, после десет година од почетка реформе, њиме нико није задовољан, ни пацијенти ни здравствени радници

Застрашујући податак о виској стопи смртности од 14 на 1000 становника говори првенствено о старости популације. Они који прате стање у овој области кажу да је „боље него што је било, али би било црно да је лошије“. Од индустријске револуције пре 160 година стопа смртности у свету опада правилно, шест сати за један дан, две и по године за 10 година, 10 година за 40 година. То указује да се за протеклих 160 година животни век продужио за чак 40 година. Доказано је да у развијеном свету стопа смртности опада због превенције, бољег лечења и елиминисања многих фактора ризика. Истраживања у 34 европске земље показали су поразне податке о ефектима здравствене политике у Србији која се, према последњим подацима, нашла на последњем месту. Више од половине умрлих

у Србији жртве су инфаркта и болести система крвотока. У Словенији је стопа смртности од ових болести три пута нижа, а у Хрватској за на 100 хиљада становника мања за 100. И мада се све оправдава малим улагањима у здравство у одређеним круговима влада уверење да је оно чак два пута веће него што се тврди, али да се новац не користи адекватно. - Системска и висока корупција гута паре за здравство, а стање нације није горе само зато што грађани стављају здравље на прво место по приоритету у односу на све остале животне вредности – чуло се на недавно организованом округлом столу о ефектима реформе здравства од 2002. године. Приликом последње посете Краљеву професор Медицинског факултета др Драгана Јовановић, са Клинике за плућне болести Клиничког центра

Србије, поновила је да се највише оболева од малигних и кардиоваскуларних болести са компликацијама. После десет година реформи и милијарди евра уложених у здравство здравствени индикатори се преманентно погоршавају. Кад су у питању малигне болести које треба да представљају приоритет, у развијеним земљама Европе и Америци од броја дијагностикованих тумора током једне године умре трећина оболелих. Код нас је тај број два пута већи. Док се у европским земљама смртност од карцинома плућа, као најраспрострањенијег, у последњих десет година смањила за 8 посто у Србији је у истом перидоду повећана за 27 посто. Општа стопа смртности од 14,2 одсто расте и највиша је у Европи, што Србију ставља у ред неких афричких земаља. Па иако то неки покушавају да оправдају ста-

НА ШАРЕНА ЛАЖА

рошћу популације др Јовановић тврди да је везана за квалитет здравствене заштите. За пораз здравствене политике најодговорније је ресорно министарство првенствено због чињенице да је законима о здравственој заштити и здравственом осигурању, усвојеним 2005. године, „легализована системска корупција“. Као типичан пример наводи ванстандардне услуге које дефинишу директори здравствених установа. - Директор здравствене установе каже да је ултразвук стомака ванстандардна услуга. Онда пацијент, иако његово осигурање покрива тај преглед, по други пут плаћа у истој установи која је буџетска институција, јер не може да дође на ред за време које му треба. Системска корупција се огледа и у нетранспарентним трошењима кре-

дита, донација и других средстава. У многим установама су поторошене паре, а да се не зна за шта. Последња у низу је ситна корупција кад хапсе доктора због 200 евра. Свако треба да одговара именом и презименом, али је то најмањи проблем овог друштва кад се зна да остају ове друге две које уствари устоличе корупцију – каже др Јовановић. Због свега је неопходно да се решавању проблема приступи на други начин, да се утврде национални циљеви реформе и промене закони. Али, чини се да не постоји довољно политичке воље да се све то изведе до краја. - Чини ми се да нам у овом тренутку Европа служи као штап који нам је неопходан, али морамо да будемо свесни да нестајемо са ових простора. Сваке године 34 хиљаде људи више

умире него што се роди. Питање је да ли ће нас за 50 година бити и то треба да буде наш витални национални интерес – каже др Јовановић и подсећа да је последњих година, поред великих кредита које ће враћати следеће генерације, из Европске уније у Србију стигло 140 милиона евра намењених реформи трансфузиолошке службе. Постоји оправдана бојазан да би у догледно време тешко могло да дође до бољитка ако се аболирају они који су упропастили здравствени систем. Тада би реформа система остала само лепо упакована шарена лажа. Људи се све више мире са тим да плаћају и оно за шта су већ осигурани. Због кварова опреме у државним здравственим институцијама приморани су да услуге плаћају у приватним клиникама.

Реформа трансфузиолошке службе

Према пројекту који је финансирала Европска унија планирана је реформа трансфузиолошке службе и формирање најјачег центра та фракционисање плазме на Балкану. Министарство здравља је, и поред процене међународних институција о оправданости, донело одлуку о промени пројекта и гашењу националног центра за фракционисање што је створило услове за енормну зараду одређених лобија, јер се годишње за увоз деривата крви, гамаглобулина, албумина и сличног, троши 11 милиона евра. Информациони системи

Бескрајну причу представља реализација пројекта информационих система у здравству. Огромна средства ушла су у земљу кроз донације и кредите, а последњи од 64 милиона евра подељен је на два дела. Министарство је до средине прошле године потрошило 12 милиона, а да до данас ни у једној здравственој установи није успостављен транспарентан и добар информациони систем. Зато је Србија једина земља у Европи која, због инкомпатибилности про-

грама, нема одговарајуће регистре обољења. Пропали пројекти

У медицини су најбитније превенција, скрининг, рано откривање, дијагностика и терапија. Ипак, иако је потрошено 4 милиона евра изостао је планирани развој 25 превентивних центара, јер није набављена опрема. У београдском Иституту Торлак требало је да се производи вакцина против грипа и полио вакцина што би створило услове да Србија буде и велики извозник. Министарство здравља је сматрало да за то ипак нема довољно средстава, па се наставило са увозом разних вакцина. Иако је још 2005. године Министарство здравља потписало обавезујућу повељу о палијативном збрињавању, збрињавање најтежих пацијената, опет захваљујући европском пројекту, тек почиње. Пројекат Агенције за лекове и медицинска средства имао је добре услове да успе. Уместо да буде примљено 90 нових отпуштено је 70 радника што је условило да контрола лекова у промету није адекватна, па се може десити да тетабулин буде обична стерилна вода.

Гајење лековитог биља уносан бизнис

Среда, 12. децембар

ДАНИ ЛЕКОВИТОГ

Гајење лековитог биља чак пет до десет пута исплативије него била која култура као пшеница и кукуруз потреба лековитог биља као терапијског и профилактичког средства има у нашем народу богату и дугу традицију, о чему најбоље сведоче многобројни стари списи. Још у Ходошком кодексу из 14. века, који се сматра најстаријим кодексом српске световне медицине, наводи се разноврсна употреба домаћих и страних биљних дрога, кима, алоје, тимијана, ланеног и репиног семена, смоквиног корена, коријандра, сока цвекле, коре и лишћа и другог биља које се и данас ко-

ристи за справљање лекова. Хиландарски медицински кодекс број 517, из 15. или 16. века, најдрагоценији споменик српске медицинске културе, који је 1951. године пронађен у библиотеци манастира Хиландар, наводи употребу камфора, перунике, кукурека и многих других биљака. Са циљем да заштити интересе и унапреи рад и пословање чланова на пољу сакупљања, производње, продаје и дистрибуције лековитог биља пре десет година је

БИЉА У КРАЉЕВУ Врњачкој Бањи основано Удружење за лековито биље „Др Јован Туцаков“ чије је седиште врло брзо, због оперативнијег деловања, пребачено у Сокобању, где се формира и Први српски едукативни ЛАБ центар. Оснивање Удружења подржала је и Светска банка, а убрзо по оснивању Удружење успоставља контакте са свим релевантним институцијама у земљи тако да ЛАБ сектор постаје препознатљив као велики развојни потенцијал домаће привреде. Удружење "Др Јован Туцаков" је добровољно удружење. Окупља фирме и појединце који се професионално или аматерски баве лековитим, ароматичним,

зачинским и сличним биљем, шумским плодовима и производима на бази поменутог биља, узгајиваче, бераче, прерађиваче и љубитеље овог биља. Други, али не мање важан циљ Удружења је борба за заштиту и очување генофонда и биодиверзитета, као основних природних ресурса, значајних не само за пословање, већ и за будућност, чиме се придружује борби за здравији живот и животну околину. Осим основних активности које се заснивају на пословним контактима са другим асоцијацијама, појединцима и релевантним институцијама у земљи и иностранству, Удружење се бави и промотивним и едукативним активностима.

Уторак, 11. децембар 2012. 50

Поред организовања заједничких наступа на сајамским манифестацијама у земљи и иностранству, Удружење је и организатор, или суорганизатор, неколико важних скупова и манифестација које промовишу и унапређују ову привредну грану. Кроз програме едукације прошло је више хиљада берача и узгајивача лековитог биља, а едукативни програми употпуњени су, у сарадњи са еминентним стручњацима из ове области, приручницима за биљобере и узгајиваче лековитог, ароматичног и зачинског биља. Већ трећу годину Удружење спроводи акцију промоције лековитог биља на територији Србије са жељом да укључи што већи број људи у производњу и сакупљање лековитог биља као основне делатности од које може лепо да се живи. Миомир Магдевски, сарадник на пројекту „Дани лековитог биља“ каже да су током последње три године промотери друштва обишли више од 20 општина и одржали више од 30 предавања. После Босилеграда, Пирота, Димитровграда, Трговишта, Лесковца, Врања и других нови пројекат „Помоћ основној заједници“ реализује се у Краљеву, Неготину, Лесковцу, Врању, Пироту, Зајечару и Јагодини. Професор Света Бркић из Института „Јосиф Панчић“ кроз предавања о гајењу лековитог биља врши промоцију гајења у свим акцијама које организује Удружење, али и на сајмовима. - Желимо да натерамо људе који поседују неку земљу, и какву такву механизацију, да уђу у посао гајења лековитог биља зато што је гајење исплативије чак пет до десет пута него била која култура као пшеница и кукуруз. Србија је некад била позната сакупљању, гајењу и извозу лековитог биља. У последњих 20 година то се срозало до мере да су Албанци, Бугари и Румуни много бољи од нас упркос чињеници да су климатски услови у Србији знатно повољнији, поготово последњих 10 година. Када је индустрија пропала створили су се услови за гајење и сакупљање лековитог биља – каже Магдевски. На предавањима и консултацијама које се организују пристуни могу да се информишу о свакој од 30 култура које могу да се гаје. Избор биљке зависи од онога шта будући произвођач поседује, врсте земље, механизације и могућности наводњавања. У неколико градова Србије већ су основана удружења која пружају помоћ при избору културе, процеса гајења и на крају откупа. Интересовање је велико, а једна од основних сметњи је гајење традиционалних култура, али и неспремност да се прихвате нова знања и искуства. Показало се да се тешко мења свест и начин живота, са изузетком мале групације људи која се изузетно добро прилагођава ситуацији и због тога долази до велике разлике између богатих и сиромашних.

Из Удружења „Јован Туцаков“ позивају све заинтересоване за гајење лековитог биља да се јаве њиховим стручњацима и консултују око врсте културе за коју би био организован сигуран откуп. - Људи су садили све и свашта, а нема откупа. Један човек је засадио два хектара артичоке и то сада је даје свињама. Треба се саветовати са откупљивачем и удружењем, а заборавити савете преко медија. Прво треба да знају са чим располажу, а онда да се договарају шта ће да саде – каже Магдевски и подсећа на речи професора Влатка Стаменковића из лесковачког „Здравља“ који је на предавањима увек истицао потребу да се подигне споменик коприви која је Србији доносила милионе марака прихода. И у данашње време откупљује се по цени од 70 до 150 динара по килограму, коси се пет шест пута годишње, не обрађује се, а добро успева јер нема природног непријатеља. Магдевски истиче парадокс да у Србији све више људи гаји аронију и брусницу, а не шипурак који је десет пута квалитетнији, а чије је природно станиште управо Балкан. После предавања којима су присуствовали више од педесет људи из Сјенице, Новог Пазара, Трговишта и других места почело је да гаји лековито биље. Њих педесетак представља занемарљив број у односу на оно што Србија може да пружи. Др Јован Туцаков

Професор др Јован Туцаков (1905-1978) познати српски фармакогност, академик писац је првог уџбеника фармакогнозије на српском језику. Завршио је Фармацеутски факултет у Загребу 1928. године, а 1933. и Фармацеутски факултет у Нансију (Француска), где је одбранио и докторску дисертацију. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1974. а 1965. и за члана Француске академије фармације. Године 1968. постаје члан Академије за козметологију и дерматологију у Паризу. Један је од оснивача и управник Института за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“ као и дугогодишњи управник Института за фармакогнозију. Био је наш најбољи познавалац лековитог биља. Аутор је више од 200 научних радова, од којих је велики број о лековитим биљкама и њиховој употреби у лечењу. Једно од најпопуларнијих дела овог нашег великог научника свакако је „Лечење лековитим биљем“, богата и свестрана научна и стручна документација намењена не само широкој јавности већ и здравстеним радницима.

Миомир Магдевски

Концерт градског оркестра „Црвчанин“

ГОДИНА УСПЕ

Док се у свету један град цени по томе какав, и колики, оркестар има, а у Немачкој скор чврста база „Црвчанина“ даје до одинама уназад на пригодним манифестацијама везаним за обележавање значајних датума ангажовани су различити музички састави који су у Карљево углавном долазили из Београда. Њихово ангажовање било је најчешће праћено значајним издацима, а добри познаваоци музике кажу да они ни изблиза нису били у сагласности са квалитетом који је добијан. То је био и повод за повремене покушаје ентузијаста да формирају оркестар који би обогатио музичку понуду у граду. Давнашња жеља бившег директора Музичке школе Милоја Лазовића била је да формира ревијски орке-

Четвртак, 27. децембар 2012.

стар, али је реализација изостала због мале понуде гудача. Када их је коначно било довољно Лазовић је већ био у пензији и оркестар никада није формиран. И док при овој школи неколико година уназад постоји џез оркестар професор Александар Јаковљевић је, имајући у виду високе критеријуме, маштао о формирању камерног оркестра. Камерна музика, и састави од три до девет извођача, привлачили су га због чињенице да су бројни композитори најинтимнија дела стварали баш за оквакву комбинацију инструмената. Све до пред крај 2011. године то је била само жеља ограничавана између осталог и односом музичких педагога у граду

ЕШНОГ РАДА

ро свако иоле веће село има оркестар који изводи композиције светски познатих аутора, овољно наде да се не може назад према овој врсти музике. И док су се у школи професори фокусирали на главни предмет и соло извођење потпуно је запостављан рад са оркестром. Парадокс посебне врсте је податак да највећи број оних који заврше факултете професионалну музичку каријеру наставља у неком од оркестара због ограничених могућности за солистичке наступе. Годинама уназад професор Јаковљевић је сврешене средњошколце усмеравао према Факултету уметности у Нишу, на коме ради, како би једног дана са њима направио градски оркестар. Градски оркестар „Црвчанин“ данас чине профе-

сори краљевачке Музичке школе „Стеван Мокрањац“ који су му приступили из ентузијазма, љубави и велике жеље да узму у руке инструмент који неки нису користили по десетак година. Професор Александар Јаковљевић, у круговима пријатеља познат као Дебо, признаје да нема никаквих проблема са свирком, али је дуго чекање на формирање камерног састава одлагало помањкање организацијских способности. На видику се појавило решење када је директорка Културног центра „Рибница“ Александра Кљајевић понудила логистичку помоћ. - Анимирао сам професоре да направимо нешто. Не

Александар Јаковљевић

можеш хлеб да продаш унапред, мораш прво да га направиш. Тражио сам да уложимо себе, да се вратимо у форму и да прво представљање буде на високом нивоу како би могли у будућности да тражимо нешто више. Жеља ми је била да ово постане озбиљна ствар, а да се публика осети као у неком светском центру у време када су сами професори имали мање вере у себе, него што сам ја имао у њих – сећа се првих дана рада Јаковљевић. Иако се као почетак рада означава децембар 2011. године сплет различитих околности одлагао је први наступ пред краљевачком публиком. Планирани концерт одложила је ванредна ситуација због великог невремена у првим месецима прошле године, па су музичари до премијерног појављивања у марту вредно вежбали на различитим местима, не ретко и у приватним становима. Било је у почетку, сећа се Дебо, и мало отпора међу члановима оркестра, па су га неки напуштали, али су увек долазили нови. Чињеница да оркестар чине углавном жене била је повод за много толерантнији однос човека коме је приоритет био да их што дуже одржи на окупу. - Пред овим дамама сам као памук. Трудим се да будем благ, да не дођемо у сукоб и да се оркестар одржи. Да ли знате и један камерни ансамбл у Србији да ради пет и више година? Кад су видели да нико не ради из личне користи, кад су видели да правимо ансамбл, да размишљамо на исти начин, да се постављамо према послу на исти начин, схватили су да свако мора да да свој максимум. Анимирали смо и неке људе који су се некад бавили музиком, а нису били професионалци – прича Дебо уз подсећање да аматер ради из љубави, а професионалац због пара. И мада је симболичан хонорар далеко од надокнаде за наступ професионалаца понекад је и коктел после концерта знак уважавања и сатисфакција за уложени труд. У таквој ситуацији нема ни механизама којим би се од чланова ансамбла тражило више рада. Уз индивидуални рад двосатна

заједничка проба једном у недељи дана појачава се само пред наступе, али је и поред потребе за чешћим заједничким радом постигнуто толико потребно јединство. - Први концерт који смо одржали 10. марта прође фанатастично. Стекли смо сви потребно самопоуздање, па одемо 6. јуна и отворимо Фестивал камерне музике у Нишу. После тога овде следе Дани уметничке музике, наступ за једну банку, па овај последњи на годишњицу оснивања. Све су то јаки концерти са новим програмима, јер никад ништа не понављамо – прича Јаковљевић и подсећа да на сваку пробу одлази са великим одушевљењем. Приметио је да су позитивна атмосфера и остварени резултати утицали и на расположење осталих чланова састава. Иако себе не сматра диригентом у класичном смислу те речи велико искуство из наступа са различитим оркестрима даје довољно самопоуздања у раду са малим саставом. Уз напомену да су испред њега стајали диригенти светског гласа подсећа да је радио у Филхармонији и Националном оркестру Доминиканске републике. У разним камерним саставима наступао је још као студент, а био стално запослен и у оркестру Позоришта на Теразијама. Са много искуства у раду потеклог из сарадње са многим значајним музичарима себе више сматра уметничким руководиоцем него правим диригентом. - Изаберем програм, мало се консултујем са њима, средим материјал, музику, динамику, све то припремим и радим на пробама тако да сам више уметнички руководилац него диригент. Свако од чланова састава има неки свој унутрашњи ритам и схватање музике, па мора да се усклади и оно што не пише у нотама. Ноте су много грубе, па се све дешава између њих. Зато радимо на заједничком звуку и заједничком размишљању, а ја се трудим да им наметнем да размишљају на исти начин. Ми никада не можемо сто постотно да докучимо идеју композитора, нити је он то негде текстуално записао. Она се увек само назире, а ми покушавамо да испунимо атмосферу и његове идеје и у томе јесте сва чар. Иста се нота пише на истом месту у истом линијском систему већ 300 или 400 година, али се не изводи на истом месту гудала, истом брзином, на исти начин у бароку као у класицизму, или романтизму, а да не причам о модерном времену где не постоји генерални стил на једном подручју. Море идеја и стилова се преплићу и све треба да знаш, и да си у току, да би могао да тумачиш неко уметничко дело – објашњава Јаковљевић. Све ово доприноси наставку интензивног рада на

интерпретативној идеји и карактеристичном звуку, а до сада остварено јединство указује на прави пут у заједничком размишљању. Дебо верује да диригент неће више ни бити потребан када се постигне довољан ниво јединства. - Ми не знамо шта Карајан ради на пробама. То су сигурно крваве пробе, а кад дође на концерт може да се наслони на ограду и ужива, а они свирају сами – покушава да нам на сликовит начин прикаже део рада диригента са камерним саставом. Обичном посетиоцу концерта класичне музике мало је познат разлика између три главна жанра у интерпретативној музици, солистичке свирке, камерног и симфонијског извођења. И док солисту који свира са оркестром диригент само прати, он креиера музику, а оркестар мора да иде за њим. У камерном оркестру

сви праве једно тело, један мозак, један начин размишљања. У симфонијском оркестру један мозак води осамдесет људи који фактички само поштују идеју коју он ствара. Зато Јаковљевић подсећа да за сада музичари још увек гледају у прсте диригента, јер нису довољно сигурни у начин размишљања других чланова оркестра. Има мало и треме, а недостаје искуство појављивања пред публиком која може да утиче позитивно или негативно. Све то утиче и на повремене грешке које обичан посетилац и не може да примети, а и начин рада који се прилагођава саставу оркестра. И док неки диригенти одређену композицију са оркестром увежбавају по мање или више захтевним деловима у „Црвчанину“ се увек увежбава као целина. Пред оркестром је задатак да што пре формира што

чвршћу базу како би оне који располажу новцем убедили да вреди улагати у овакав вид активности. Отуда и поверење у директорку Културног центра и њене преговарачке способности подстакнуте великом жељом да се пројекат одржи што дуже. И док се у свету један град цени по томе какав, и колики, оркестар има, а у Немачкој скоро свако иоле веће село има оркестар који изводи композиције светски познатих аутора, чврста база „Црвчанина“ даје довољно наде да се не може назад.

као дипломата у амбасади водио и Хор српских дечака избеглица. Већ 1922. године одлази у Праг где је завршио студије на прашком Конзерваторијуму. У Прагу је 1926. године завршио Филозофски факултет и на Конзерваторијуму предавао музику и филозофију. Све до повратка у Београд 1941. године, када му се губи сваки траг, био је и свештеник у православној цркви у Прагу. На репертоару ансамбла који носи његово име нема композиција које је стварао, па професор Јаковљевић и даље трага за делима писаним за ову врсту оркестра. Док их не пронађе планира да Миливоје Црвчанин уради пар транскрипција соло песама Миливоја Црвчанина за глас и клавир и преточи их у композиМиливоје Црвчанин је рођен у Краљеву 1892. го- ције за глас и оркестар. Трагање се наставља и за гудине. За време Првог светског рата је студирао у Бео- дачким квартетом који би могао да се изведе уз помоћ гарадској богословији. Музику је учио код Стевана садашњег састава оркестра „Црвчанин“. Мокрањца, а потом отишао у Париз где је 1914. године

Завршена 42. новогодишња трка у Мрсаћу

Среда, 2. јануар

ПОБЕДНИЦИ ЈАСМИН ЉАЈИЋ И АМЕЛА ТЕРЗИЋ

етворострука европска јуниорска шампионка у кросу Амела Терзић, и вицешампиуонка света у трци на 1500 метара, чланица атлетског клуба Нови Пазар, победница је 42. новогодишње трке у Мрсаћу која је окупила око 150 такмичара из десетак атлетских клубова из Чачка, Краљева, Рашке, Новог Пазара и Ужица. Амела Терзић, која је у среду прославила 20. рођендан, изјавила је да је презадововољна што је ус-

пела да победи у првој трци, на стази дугој 3300 метара, коју је трчала у сениорској конкуренцији. - У овој години морам најпре да средим форму и да се на прави начин припремим за такмичења за репрезентацију Србије и свој клуб „Нови Пазар“ рекла је Амела Терзић. Победник у категорији сениора је Амелин клупски друг Јасмин Љајић који је први претрчао стазу дугу 6.600 метара.

анифестација „Новогодишња атлетска трка Мрсаћ“, одржава се од 1971. године, а у некадашњој Југославији имала је обележје првог атлетског догађаја у години, а дуги низ година редовно је била у календару такмичења Атлетског савеза Југославије. Њен оснивач Коста Коларевић осмислио је овај догађај по угледу на новогодишњу трку у Сао Паолу, а данас организација манифестације припада Удру-

жењу грађана „Новогодишња трка Мрсаћ 1971“ чији представници кажу да је њен основни циљ да уједини спорт, привреду и политику. У трци пионира победио је најмлађи учесник, седмогодишњи Никола Мијовић, а стазу дугу 6.600 метара истрчао је и најстарији такмичар, осамдесетдвогодишњи Милован Андрић из Београда, који је кроз циљ прошао поздрављен овацијама публике.

ТОРТА ЗА АМЕЛУ 62

рганизатори трке у Мрсаћ Амели Терзић Европе у кросу и на ст трци на 1500 метара у На дан када је напу стила се од такмичења клонили су јој торту.

овогодишње Новогодишње ћу припремили су изненађење ћ, четворострукој шампионки тази и вицешампионки света у јуниорској конкуренцији. унила двадесет година и опроа у јуниорској конкуренцији по-

Фудбалери Слоге на прагу Јелен суперлиге

НА КЛИЗАВОМ ТЕРЕНУ (4)

ајвећи део терета током читавог првенства изнели су на својим леђима најискуснији играчи Дмитровић и Дринић. Њихов допринос је до те мере велики да би без њих било врло тешко говорити о шансама за пласман у виши ранг такмичења. Иако су на терену били продужена рука тренера Јовановића трпели су и највише критика баш због чињенице да су највише могли да дају екипи. Увек су, прича Јовановић, њих двојица били први на тапету кад се нешто одвијало лошије од оног што се могло очекивати. Управо зато и боли чињеница да су у медијима пласиране информације о њиховој кривици за коначан неуспех које нису имале реалну основу. - Да сам иоле сумњао у њих они не би били у екипи. И после тих таквих изјава, а у питању је утакмица са Чукаричким, они су у наредној били међу првом једанаесторицом. Да је код мене постојала и мала сумња ја би их избрисао из меморије – објашњава Јовановић и понавља да је пропуштена историјска шанса. Краљево је после 40 година добило јединствену прилику, али је, верује Драган Јовановић, заказала организација у клубу. Као човек од струке и вођа стручног штаба није се бавио организовањем путовања и „ небулозним стварима“ које су се односиле на то када ће да се крене на пут, шта ће да се једе, где ће и да ли ће уопште да се спава. Све то је стварало додатну нервозу која би га дистанцирала од основног задатка, организације игре и постизања доброг резултата. У добро организованом клубу тачно се зна шта ко треба да ради, па је веровао да и Слога има људе који ће да брину о томе.

- Све је могло да буде на папиру, али само док тата не каже да то може. Ја сам само једном инсистирао да мора да се преспава пред утакмицу против Баната у Зрењанину. После тога смо победили Банат што је било ужасно велико изненађење за целу лигу. Имали смо први пут адекватан наступ са свим стварима које треба да прате један клуб на гостовању. Отишли смо, вечерали, спавали, доручковали и одржали два састанка. Урадили смо припремну утакмицу, отишли на састанак, добили утакмицу на изнеађење целе лиге и уз пут имали ланч пакет из ресторна где смо спавали. Никада у животу нећу да будем против клуба, јер то је Слога где сам и зној и крв оставио на терену, али сам сматрао да организација мора да буде сервис који прати један прави и здрав клуб – каже Јовановић. После свега што се издешавало убеђен је да би само једно спавање на гостовањима у Инђији, два у Београду и Бежанији могло да донесе половину од могућег броја бодова што би било довољно да се у пролећном делу првенства крене са другог места на табели. Иако је економска ситуација тешка и много мањи клубови, са много мањим амбицијама, приликом гостовања у Краљеву дођу дан раније и преспавају у Матарушкој Бањи. Па, иако се из Краљева врате без бодова то је нормално понашање једног добро организованог клуба. Иза свих успеха током неколико последњих година стоји Зоран Милашиновић без кога, каже Драган Јовановић, не би било овакве Слоге. Утисак је, верује, да би успех био још већи да није изабрао погрешне најближе сараднике. - У фудбалској причи нема много људи који могу да се

Драган Гацо Јовановић

подиче чашћу и поштењем, а он је у њу ушао искрено и наивно верујући да је то кошарка у којој владају друге релације, и у којој су људи много едукативнији. Поучен искуством из ранијих година, а много су му обећавали, причали бајке, заносили се идејама о стварању екипе у лиги Европе, ушао је у све отвореног срца од првог дана. После таквог искуства улазимо у причу да од канидата за опстанак долазимо до кандидата за улазак у лигу. Иако је ситауција у Србији била много лошија чини ми се да смо са малим ветром у леђа могли да направимо другу ствар. Он је остао сам, јер му градске структуре нису много помагале. Не знам колико је издвајано за фудбал, али знам да Крушевац за један месец има колико Слога за годину дана. Са друге стране климоглавци око њега су причали само оно што жели да чује. Криво ми је што није долазио у ситуацију да прича са правим људима који имају искуствима из фудбалске приче – објашњава Јовановић задовољан чињеницом да је свом наследнику пред наступајућу сезону оставио стабилан костур тима. Млади играчи одиграли су 80 посто утакмица и остварили по 1500 минута игре што је огромно искуство. И поред чињенице да многи нису веровали у Ровчанина, Антонијевића, Младеновића и Милетића они су, уз предан рад, доста напредовали и повратили поверење тренера, али и осталих у клубу. Све време су мамили аплаузе малобројне краљевачке публике састављене од правих заљубљеника која није остављала екипу ни у најтежим тренуцима. Један од њих је изузетно значајна утакмица против Баната у коју је екипа ушла са великим бројем жутих картона и повређених фудбалера. Поред подршке људи из клуба била је неопходна и помоћ публике у којој је било свега 250 људи. Да је добијена та утакцмица Слога би на табели прешла Доњи Срем и пласирала се на друго место. - Никад нисам био поноснији као после те утакмице кад су у екипи била деца која нису ни помишљала да би могла да играју за први тим. Не могу да заборавим Зорана који је после утакмице ушао у свлачионицу и искрено честитао свим момцима. Оставили смо срце на терену, али нисмо имали довољно среће, па је утакмица завршена нерешеним резултатом – сећа се Јовановић дубоко увреден да Слоги неће требати нових 40 година да би се нашла на прагу најелитнијег домаћег такмичења. Али Слоги је потребна подршка свих градских структура, и не само финансијска, како би могли да се на успешан начин изборе са „алама“ из фудбалске организације. Зато и преовладава утисак да, без обзира на часну борбу, до коначног успеха тешко може да дође уколико изостану и неке друге радње. Краљево још од Данила Ивановића у фудбалу, и Цилета Трипковића у кошарци, није изнедрило фудбалску персону која довољно добро познаје спортску филозофију, а улога таквог човека у добро организованом клубу је прворазредна. О томе говори и сећање из дечачких дана када је прво питање еминентних људи, и челника клубова са којима се такмичила Слога, било да ли је у центар града враћен споменик и како је Данило Ивановић. Таквог човека у Краљеву није било одавно, а представника града нема ни у врху фудбалске организације. О стању у фудбалској организацији најбоље говори податак да је председник Фудбалског савеза Рашког округа изабран тек у петом покушају. - Ми не можемо да очекујемо да се други боре за нас. Председник клуба мора да има продужену руку, јер не може да се бави свим кру-

цијалним стварима у фудбалу, поготово кад до њега стижу информације како је све идеално. Дешавало ми се да полудим, доведем га на стадион и кажем да играчи немају тренерке и другу опрему, а он о томе не зна ништа – прича Јовановић кога је дугогодишње одсуство из земље одаљило и од проблема у фудбалској организацији. Зато је првих седам дана убеђивања одбијао сваку помисао да преузме вођење екипе на почетку првенствене трке. - После седам дана су ме преломили, а не бих ни пристао да није прорадио инат, јер знам какав је овај град. Био сам свестан да никад не могу да будем кмет у свом граду, и да ће све да ми опросте, само успех неће. Превладао је инат, па смо направили одличну причу тако да сам презадовољан. После онога што сам урадио поред сваког могу да прођем уздигнута чела и главе и са поносм кажем да сам газди клуба уштедео 60 до 70 хиљада евра, јер инисистирањем да се ослонац тражи у сопственом кадру није морао да доводи играче са стране. Летње и зимске припреме су спроведене успешно, играчима који нису били потребни захвалили смо, а ушедели и на путовањима. Иако смо премашили очекивања ја сам остао повређен зато што нисам остварио циљ, што сам на неки начин слагао играче, јер сам желео да уђемо у лигу, јер се нисам задовољавао да останемо у овој – прича Јовановић. После свега што је преживео стално подсећа на ситуацију какву је при доласку затекао у Слоги. Клуб је напустило неколико кључних играча и нико није веровао даће клуб да опстане у лиги. Још увек се сећа прича о Слоги као главном кандидату за испадање. Упркос тома први део првенства екипа је завршила на трећем месту првенствене лествице. - Правили су спрдњу овде по граду. Падале у опкладе колико ће голова да нам дају. После победа кладионичари су поручивали да се не враћам, јер смо свима покварили планове. Сви су играли против нас, чак моји другари и пријатељи. И како да не будем задовољан. Гутао сам све док нисам видео да више нема светла у том тунелу. У медије сам увек гурао сараднике, јер мени публицитет не треба. За дванаест година рада у иностранству никад нисам био смењен. Оставио сам трага свуд где сам радио и нема већег задовољства од оног кад кажу мајсторе, алал ти вера. Ко је од домаћих тренера доживео овације и аплаузе са трибина после одигране утакмице. Публика и искрени навијачи који су долазили видели су ту хемију, енергију момака који су оставили срце на терену, тако да њима нисам разочаран. Разочаран сам другим стварима – потврдио нам је Драган Гацо Јовановић. Искуство из претходне сезоне створило је јаснију слику о стању у фудбалу и првом човеку клуба који је својевремено направио велики успех са кошаркашима Машинца. Али, верује Јовановић, истим путем се не може ићи два пута, тим пре што је амбијент у фудбалском много „покваренији“ него у кошаркашком миљеу. Причу о пропуштеним шансама и узроцима неуспеха краљевачких фудбалера завршио је Драган Јовановић непосредно пред одлазак за Бахреин у који, са добрим референцама, одлази у добро организован клуб са дугогодишњом традицијом. Спремао се да крене на пут са још два фудбалера уверен да одлази у средину која ће да му одговара. Током годину и по дана сва пажња биће усмерена само на тим.

Зав

И Мил етап мину З брзи са пр пени цију У Баги Лим

САВЛАДАНА ПРВА ПРЕПРЕКА

вршена прва етапа Релија Дакар

И поред проблема на старту прве етапе Краљевчани Бојан ановић и Дарко Вељковић са успехом стигли на циљ прве е Релија Дакар. Стазу дугу 250 километара прешли за 42 ута и 6 секунди и заузели 126. место. Због проблема на кочионом систему на самом старту прве инске провере изгубили су два минута. И поред проблема регревањем мотора, чија је температура достизала 120 стеи, завршили су са успехом етапу што је дало нову мотиваза наставака такмичења. Учешће на такмичењу Краљевчанима су омогућили Зедер, , Агроуниверзал, Гарниер, Адверта, Кварк, град Краљево, пласт и Хербалајф.

Дарко Вељковић и Бојан Милановић

Агенција за визуелне комуникације „АРТ“