Краљевачки
ДНЕВИНК
Објављени резултати пописа становништва из 2011. године
СВАКИ ДЕВЕТИ ВИ
Субота, 2. фебруар
П
2
опис становништва у Србији, као део традиције, први пут је извршен 1834. године и од тада представља најважнији извор статистичких података у држави. Обавеза свих становника је да учествују у попису, а за лица млађа од 15 година одговоре дају родитељи, усвојиоци или старатељи. Последњи попис становништва Србије реализовао је Републички завод за статистику између 1. и 15. октобра 2011. године. Резултати тог пописа који су објављени ових дана показују да на територији републике живи 0,59 одсто високообразованих људи, што је за око четири одсто више него на претходном попису 2002. године, док је број људи без школске спреме готово преполовљен. Ови подаци објављени су у Публикацији са коначним резултатима пописа. У периоду између два пописа опао је број људи старијих од 15 година без школске спреме и оних нижег образовног нивоа, односно људи са непотпуним основним образовањем. Са 5,66 одсто становништва без школе 2002, попис из 2011. године је показао да их је 2,68 одсто, речено је на конференцији за новинаре у Републичком заводу за статистику. У исто време број неписмених је скоро преполовљен, а међу њима је чак 82 одсто жена. С друге стране, међу високообразованима је пет одсто више жена него што је то
утврђено претходним пописом. У Србији је најбројнија средњошколска популација коју чини три милиона становника, док је удео људи са незавршеном основном школом достигао 11 одсто. У благом порасту је број становника са вишом стручном спремом, а број дипломираних студената данас је три пута већи него 2002, а нарочит раст бележи се од 2006. године. Највише факултетски образованих становника Србије живи у Београду - 28 одсто, а по општинама највише грађана са дипломом више школе или факултета живи на подручју општине Врачар 52,34 одсто. Резултати пописа показују да највише недовољно образованих, који имају само неколико разреда основне школе, живи у Јужној и Источној Србији. Међу 19 одсто ових становника доминантне су жене. Према етничкој структури неписмених је највише међу Ромима. Овај проценат сведен је на 0,7 одсто, што се сматра искорењеном неписменошћу. Од укупног броја Рома старијих од 15 година, 15,13 одсто је неписмено. На попису у Србији грађанима је први пут постављано питање о познавању рада на рачунару. Резултати су показали да је 49 одсто старијих од 15 година компјутерски писмено, а 51 одсто не користи компјутер. Сваки други
ИСОКООБРАЗОВАН
становник Србије зна да користи, или користи компјутер свакодневно, а просечна старост корисника је 34,5 година. На територији града Краљева пописано је 106.732 становника од којих су 51.818 мушкарци, а 54.914 жене. У ужем градском подручју међу 57.912 становника има 27.543 мушкарца и 30.369 жена, а у осталим деловима 48.820 мушкараца и 24.275 жена. Без школске спреме је 2.959 становника од којих 1.025 у граду и 1.934 ван њега. Међу градским становништвом је 179 мушкараца без школске спреме и 846 припадница женског пола. У осталим подручјима школску спрему нема 270 мушкараца и 1.664 жене. Непотпуно основно образовање има 12.344 становника, 4.194 су мушког а 8.150 женског пола. У ужем градском подручју је њих 3.279 од чега су 752 мушкарци, а 2.527 жене. Од 9.065 становника сеоског подручја непотпуну основну школу има 3.442 мушкарца и 5.623 жене. Потпуно основно образовање има 22.631 становник, 10.663 мушког и 11.968 женског пола. У градском подручју је 9.848 становника са потпуном основном школом, а међу њима је 4.209 мушкараца и 5.639 жена. Од 12.783 становника осталог дела територије 6.454 су мушкарци, а 6.329 жене. Најбројнија је популација свршених срењошколаца. од
53.137, 28.503 су мушкарци, а 24.634 жене. Од 31.835 колико живе у граду 16.307. су мушкарци, а 15.528 жене. На сеоском подручју је 21.302 средњошколца, 12.196 мушкараца и 9.106 жена. У структури 3.630 гимназијалаца дупло је више жена, чак 2.342 наспрам 1.288 мушкараца. Њих 2.692 живи у ужем градском језгру, а однос мушких и женских становника је 970 према 1.722 у корист жена. На сеоском подручју је 938 гимназијалаца од којих 318 мушкараца и 620 жена. Средњу школу краћу од три године завршило је 21.362 становника, 13.621 мушкараца и 7.741 жена. Од 10.821 са градског подручја 6.576 су мушкарци, 14.225 жене. Од 10.561 из других делова 7.045 су мушкарци а 3.516 жене. Четворогодишњу средњу школу завршило је 27.222 становника од којих су 12.747 мушкарци, а 14.475 жене. Завршену вишу школу има 5.955 становника, 3.114 мушкараца и 2.841 жена. Од 4.341 са градског подручја 2.259 су мушкарци, а 1.082 жене. На сеоском подручју је 855 мушкараца и 759 жена. Високо образовање има 9.326 Краљевчана, 4.732 мушкараца и 4.594 жене. највећи број њих живи на ужем подручју града, чак 7.371. Мушкој популацији припада 3.750, а женској 3.621. Од њих 1.955 који живе на ширем подручју града 982 су мушког, а 973 женског пола.
3
ОПАО БДП ЗА 1,7 ОДСТО Бруто домаћи производ Србије је у последњем кварталу 2012. године опао за 1,5 одсто у односу на исти период претходне године, саопштио је помоћник директора Републичког завода за статистику Андра Милојић и навео незваничну процену завода да је реални пад током протекле године достигао 1,7 одсто. Индустријска производња је била за 2,9 одсто мања у односу на претходну годину, чуло се на конференцији за новинаре Републичког завода за статистику, на којој је представљена Публикација са коначним резултатима последњег пописа становништва. У децембру 2012. индустријска производња била је већа за 0,7 одсто него у истом месецу 2011, а у односу на прошлогодишњи просек била је већа за 7,1 одсто. У том периоду највећи раст, од 1,8 одсто, постигла је прерађивачка индустрија. Рударство је остварило пад од 4,7 одсто, а снабдевање струјом и гасом је у паду од 1,6 одсто. Највећи утицај на раст индустријске производње на крају прошле године имала је фармацеутска производња, производња моторних возила и приколица, као и деривата
4
нафте. Србија је највећу спољнотрговинску размену остварила са Европском унијом. Промет робе у трговини на мало у 2012. години, у односу на 2011, био је мањи за 6,2 одсто у сталним ценама. Највећи удео у трговини на мало имају прехрамбени производи и гориво, 60 одсто, а промет је највише порастао у трговини информатичке опреме.
ОБРАЂУЈЕ СЕ 3,4 МИЛИОНА ХЕКТАРА Према првим резултатима пописа пољопривреде, у Србији постоје 631.122 пољопривредна газдинства која обрађују укупно 3.355.859 хектара земљишта, саопштио је директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић. У Србији има 908.990 говеда, 3.403.288 свиња, 1.729.278 оваца, 235.576 коза, 26.627.308 комада живине и 673.651 пчелиње друштво, а пољопривредна газдинства поседују 408.734 трактора. Од укупног броја пољопривредних газдинстава, 628.555 је породичних, а 2.567 или 0,41 одсто су предузећа, задруге, предузетници, газдинства у власништву државних институција или цркви и верских заједница.
Највећи број пољоприврендих газдинстава - 262.531, налази се у региону Шумадије и Западне Србије, а следе Јужна и Источна Србија са 187.796, Војводина са 147.588 и београдски регион са 33.207. Највише пољопривредног земљишта користи се у Војводини - 1.598.065 хектара, или 47,6 одсто укупно коришћеног пољопривредног земљишта у Србији. У Шумадији и Западној Србији користи се 975.672 хектара, Јужној и Источној Србији 648.006 и у региону Београда 134.117 хектара. Породична газдинства обрађују 84 одсто пољопривредног земљишта које се користи, а правна лица и предузетници 16 одсто. У Србији је највише породичних газдинстава - 47 одсто, која користе до два хектара пољопривредног земљишта, од два до пет хектара користи 29 одсто, од пет до десет 14 одсто, од 10 до 20 хектара пет одсто, а више од 20 три одсто. Пољопривредна газдинства у Србији просечно користе 5,3 хектара земљишта, док је просек у Европској унији 17,9 хектара. Тај просек је у Црној Гори 6,3 хектара, Хрватској 5,6 и Словенији 6,5 хектара по газдинству. Коначни резултати пописа пољопривреде у Србији биће готови до 31. децембра, а сви подаци ће бити исказани на нивоу општина. У Републичком заводу за статистику је по-
тврђено да ће бити онемогућено било коме да сазна појединачне податке за домаћинства и „искористи их у административне сврхе“. Попис пољопривреде је са девет милиона евра подржала Европска унија. Шеф њене делегације у Београду Венсан Дежер каже да је разлог за то чињеница да је пољопривреда од суштинског значаја за Србију, а да оваквог пописа није било пуних 50 година. Дежер је указао да пољопривреда представља 15 одсто бруто домаћег производа Србије, а 10 одсто извоза, а од ње приход има петина свих становника. Попис ће помоћи Влади да дефинише свеобухватну стратегију пољопривреде и руралног развоја, што је важно због коришћења средстава из претприступних фондова Европске уније. Дежер са оптимизмом гледа на будућност развоја пољопривреде у Србији, јер су њени показатељи добри, а суфицит у робној размени са Европском унијом непрекидно расте. То демантује тврдње које се понекад појављују у јавности и медијима да ће Привремени трговински споразум са Европском унијом нанети штете Србији. Суфицит Србије у робној размени са унијом је 2011. године износио 200 милиона евра, а у 2012. је порастао на 500 милиона.
5
Отворено писмо Драгана Ђиласа
ЗА ДРЖАВ У КОЈОЈ СЕ ЗНА
Среда, 30. јануар
В
6
реме је да разрешимо дилему која се намеће друштву у недостатку одговора на суштинска питања ове земље. Та дилема се тиче питања да ли Демократска странка и ја као њен председник, спроводимо страначку реформу зато што немамо политику? За мене је та дилема намерно наметнуто питање, баш као што је и спровођење реформи доказ постојања политике. Оне политике која ће дати јасан одговор на питање какву Србију желимо? Да ли је то Србија која се води без јасне националне политике? У којој привреда не ради, а грађани тешко живе? Где главну реч воде политичари са подршком на нивоу статистичке грешке? У којој за програм Владе није важно шта су странке на власти обећавале својим бирачима? Не. Ма колико да је Србија данас постала таква земља, ми такву Србију никада нисмо желели. Циљ Демократске странке одувек је била Србија која почива на владавини права, на јакој грађанској средњој класи; Србија која кроз развијену економију својим грађанима пружа финансијску стабилност, а кроз јаке државне институције безбедност и сигурност; која има јаку привреду која ради и запошљава. Одувек смо се борили за квалитетно школство и свима доступне факултете, за систем образовања из којег излазе деца образована и оспособљена да, као и свуда у нормалном свету, наставе успешно свој живот. Наш циљ је увек била и Србија у којој пензионери живе достојанствено, а радници зарађују довољно за пристојан живот; држава која се бори против криминала и корупције, али која има и озбиљно здравство и делотворну социјалну политику. Таква Србија, увек је, била наш циљ. Чињеница да тај циљ још увек није остварен, не значи да циљ није исправан и да га треба мењати. Нити значи да је Демократској странци потребна нова политика. Напротив. Циљ је частан и исправан. И ми од њега не смемо да одустанемо. Потребно је да се вратимо својим основним принципима, идејама и вредностима око којих смо своју политику и изградили. Потребна нам је реформа странке да бисмо се вратили својој изворној политици.
То значи да разумемо да је покретање економије кључ за постизање свих наших циљева. Социјал-демократија без привреде која ради, тешко је остварива политичка идеја. Друштво које не ствара, нема шта ни да дели. Србија је данас земља које не ствара. Од 300.000 предузећа у земљи, 80% послује са губитком. А само 2% од свих предузећа која данас раде у Србији прави скоро 80% бруто националног дохотка. То се не може назвати успешном тржишном економијом. То је економија која не ради. Незапосленост од 30% највећи је проблем ове земље, али не и једини. Разлика између Шпаније и Србије, које данас имају исту стопу незапослености, је у чињеници да сваки Шпанац који ради од своје плате може да живи, док велики број наших радника од своје плате не може да преживи. То је разлог због кога ја сматрам да у овом времену држава мора да игра већу улогу у опоравку српске привреде, а посебно у делу заштите права радника и запошљавању. То је један од начина на који треба да решимо поремећај који је настао убрзаном приватизацијом. Јер, шта се у Србији десило? Држава је друштвена предузећа, након деценије санкција, препустила недовољно спремна слободном тржишту. Тако је настао поремећај који је створио и тајкуне и незапосленост и привреду какву данас имамо. И зато држава тај поремећај мора да реши. Ја се не залажем за повратак у социјализам осамдесетих. Ја се залажем за државу у којој се зна ред. У којој важе иста правила за све и која има тржишну економију у којој и држава може да буде власник успешних предузећа. То је једини исправан начин да се боримо против незапослености, да спречимо монополе, повећамо конкурентност привреде и привучемо озбиљне инвестиције. Моја политика је јака економија. Као човек који је у политику дошао из при-
ВУ РЕД
Драган Ђилас
7
вреде, али и као градоначелник који пет година управља развојем Београда, ја одлично разумем које проблеме овакав државни апарат, какав данас имамо, прави привреди и грађанима. И знам колико је његова реформа важна за успех наше политике. Зато верујем да наш нови програм поред економских мера мора да обухвати и реформе које ће омогућити да се тај економски опоравак деси. Да се једном за сва времена ограничи утицај лоше политике на државу, привреду и друштво. А управо то данас имамо. Без тих реформи даљи развој цивилног друштва, образовања, праведне социјалне политике, независних државних институција, суштинске а не бирократске децентрализације, успешних јавних предузећа и бољег пензијског система — неће бити могућ. Наша политика је побеђивала увек када су наша решења била храбрија, стручнија и боља од других. То је била политика чији се резултати виде и чија се обећања испуњавају. Политика која поштује вољу грађана. Такву политику морамо имати и данас. Резултати које је Демократска странка за протекле че-
8
тири године постигла у Београду и Војводини, али и у многим другим градовима широм Србије, дају ми право да верујем да нови тим Демократске странке који предводим може Србији да понуди остварив план за покретање привреде и излазак Србије из кризе. Зато желим да вам изложим 15 конкретних мера и 5 кључних реформи, за које верујем да наш нови политички програм треба да садржи да би био успешан: 1. Држава мора да кроз националну стратегију препозна пољопривреду, прехрамбену индустрију, енергетику, ИТ индустрију и развој инфраструктуре као области у којима Србија има највеће шансе за успех. 2. У првој фази треба да се посветимо јачању индустрија у којима већ данас имамо стручну радну снагу и добар привредни резултат. За мене су то прехрамбена индустрија, пољопривреда и ИТ сектор. У другој фази субвенције треба да усмеримо у развој индустрија које су извозно конкурентне, а користе пре свега домаће сировине и енергију. 3. Држава треба да формира Развојну и извозну банку Србије, зато што су убрзани развој и извозна оријентација наше привреде кључни за излазак земље из кризе.
4. Неопходно је да креирамо простор за отварање нових државних предузећа у областима у којима постоји јасан државни интерес, пре свега у пољопоривреди. 5. Потребно је да реализујемо нове облике јавно-приватног партнерства, по угледу на европске привреде, како бисмо повећали инвестициони потенцијал земље и омогућили развој осталих области које држава није препознала као стратешки важне. 6. Инвестиције у самозапошљавање и развој породичних фирми (до 10 запослених) у стратешки важним областима за земљу, потребно је у првих 5 година ослободити свих намета, осим оних за обавезно здравствено и пензијско осигурање. 7. Неопходно је да унапредимо услове пословања и изједначимо позицију свих инвеститора у Србији, домаћих и страних, великих или малих, зато што је свако радно место важно. 8. Потребно је да пређемо на фиксни курс динара, јер он одговара произвођачима и грађанима, за разлику од тренутног који пре свега одговара увозницима, банкарима и држави.
9. Важно је да усвојимо посебан план за убрзан развој првих 10 градова у Србији са највећим привредним потенцијалом у наредних 5 година, како бисмо створили нове регионалне привредне центре у Србији. 10. Морамо да забранимо даљу продају пољопривредног земљишта и осталих необновљивих природних ресурса у власништву државе. 11. Потребно је да пропишемо мере и развијемо институције које ће укинути монополе у привреди и обезбедити малим и средњим произвођачима бољи положај на домаћем тржишту. 12. Нужно је да реструктуирамо, осавременимо и професионално ојачамо јавна предузећа како бисмо их учинили конкурентним. Да предвидимо реалне плате за менаџмент, као и бонусе како за менаџмент тако и за све запослене, ако предузеће остварује добит. 13. Треба да усвојимо програм "10.000 стручњака" кроз који ћемо школовати успешну децу која желе да раде за државу, а не могу себи да приуште школовање на страним школама или стручно усавршавање у европским земљама. Тако ћемо створити стручну базу у државној управи и јав-
9
ним-државним предузећима. 14. Потребно је да укупан ниво издвајања послодаваца за лична примања запослених не прелази 50% нето зараде. 15. Држава у условима рекордне незапослености има обавезу да створи услове који ће омогућити да у Србији нема породице у којој нико није запослен. За успешан опоравак српске привреде, али и наставак изградње слободног друштва, неопходне су и кључне реформе. Ја верујем да су то: 1. Реформа државне управе 2. Реформа јавних предузећа 3. Реформа правосуђа 4. Реформа изборног система 5. Реформа образовног система Прве три реформе имају за циљ доношење закона који ће спречити политичаре да се преко политике запошљавају у државној управи и јавним предузећима, на места која припадају стручњацима. Простор у којем се политичари баве креирањем политике, што јесте наш посао, мора бити законима ограничен и примена тих закона мора гарантовати независно функционисање и даљи развој државне управе и јавних предузећа. Без тих реформи, нећемо имати озбиљне стручњаке у државној управи и јавним предузећима, а без њих ни држава неће постати ефикаснија и боља. Реформа изборног система има за циљ да спречи прекрајање изборне воље грађана и да онемогући да странке са најмањом подршком бирача воде државу. Одговорност за вођење државе мора бити у складу са подршком грађана коју странке освајају на изборима. Политика Владе мора бити у складу са изборним обећањима. Све остало није изборни систем који гарантује политичку стабилност државе. По значају који за друштво има, најважнија је реформа образовања. Образовни систем више него било шта друго, креира систем вредности у друштву и гради темеље за успешну будућност земље. За успех сваке државе најважнија је економија, а за сваку економију њена способност да привуче инвестиције. Држава може привући инвестиције јефтином радном снагом, што је данас случај са Србијом. Због тога Србију и даље напуштају хиљаде младих и образованих људи. А можемо постати и земља која инвестиције привлачи високо-образованом и стручном радном снагом која је добро плаћена. Из такве земље талентована деца и стручњаци не одлазе. Разлику између такве две Србије чине наука и систем образовања и зато су њихов развој и улога у друштву суштински важни за будућност земље. Уверен сам да су ово мере које ће значити и успешно спровођење нашег програма и изградњу Србије какву желимо. Баш зато ћу се осврнути и на још једну реформу која је важна — ону која се спроводи и у нашој странци. Ја не желим да будем председник странке у којој влада поданичка политичка култура. Реформисати странку, за мене значи вратити поверење у Демократску странку. Да бисмо успешно градили систем вредности у друштву, ми прво морамо да вратимо исправан систем вредности у странку. Потребно је да вратимо дијалог, конструктивну критику и размену аргумената као једини исправан пут до добрих одлука. Наш задатак је да омогућимо да те одлуке у странци доноси већина кроз органе странке, а не мањина. И што је најважније, морамо обезбедити да се те одлуке већине поштују и спроводе. Не само у врху, него на свим нивоима у странци. Зато реформе нисам почео од других,
10
него од себе. Сва овлашћења мог претходника пренео сам на органе странке и док сам ја председник то очекујем и од свих осталих страначких функционера. Први су на реду они који спроводе нашу политику у органима власти, јер њих гледају наши бирачи. После њих су они који воде странку, јер њих гледају наши чланови. А на крају тих реформи је и само чланство, јер због њиховог поверења све ово и радимо. Кажу, ДС није обична странка, ми смо национална институција Србије. Уместо да се убеђујемо да ли је то данас баш тако, потребно је да учинимо све да то тако буде. Јер важност Демократске странке није настала преко ноћи, ни зато што смо били власт. Демократска странка је снагу црпила пре свега из тога што је увек имала ширину да окупи људе који слободно мисле. Они су донели странци снагу потребну да би се мењале вредности у друштву. Сви они и даље верују у праведније друштво, бољу Србију и европску будућност, али многи од њих данас сумњају да се Демократска странка на прави начин бори за те вредности. Баш зато, главни циљ наших реформи јесте повратак њиховог поверења. Без тих људи, и даље нећемо бити у стању да чујемо беле листиће или да разумемо критику најпре интелектуалаца, а затим и свих осталих делова друштва који не мисле исто као ми. Без тога би Демократска странка трајно изгубила капацитет да око себе генерише енергију која је потребна за промену друштва. Без тог капацитета, нећемо бити у стању да поново окупимо демократску Србију без чијег се јединства, као што знате, у Србији ништа значајно за последњих двадесет година није променило. Демократска странка никада није бежала од одговорности, па то не сме да чини ни данас. Истина је да није грешила странка, него људи који су лоше спроводили њену политику. И зато реформа странке није питање личних односа. Када бисмо на то пристали, то би значило да сву кривицу прихватамо на себе и да ослобађамо од сваке одговорности оне који данас владају, а који су на ту власт дошли зато што смо их ми аболирали или зато што смо им помагали да се профилишу. Много година Демократска странка била је светионик слободе у Србији у којој су они који данас владају, својом политиком већ једном угасили њену будућност. Сувише смо жртава поднели, да бисмо имали право да одустанемо и да се не боримо. Зато ја верујем да је повратак поверења у нашу политику, наш најважнији задатак. Да је јасан и конкретан политички програм за то најбољи начин. И да Србија од нас очекује само једно политичко обећање које гласи: Нема више лоших компромиса. Смисао овог обраћања је порука свим тим људима. Они који су у Демократској странци ове моје ставове знају и зато су и гласали за страначке реформе. Њима и овом приликом изражавам захвалност што се нису уплашили и што се заједно са мном боре, упркос томе што та борба није лака. Ово обраћање усмерено је ка онима који данас нису у странци, а учествовали су у њеном стварању, делећи са нама исте вредности. Као председник Демократске странке, све те људе позивам да се у странку и странци врате. Без њих Демократска странка неће бити комплетна. Драган Ђилас, председник Демократске странке
11
Владан Глишић, члан Старешинства Двери
ДОСТА ЈЕ ГЛАСАЊА ПРОТИВ Борба да земља остане наша је легитимна и праведна борба сваког народа да сачува оно што је генерацијама пре њега и што мора да остави у наслеђе генерацијама после себе
Среда, 23. јануар
Н
12
а мајске изборе прошле године Двери су изашле под слоганом „Сви су исти“ са жељом да грађанима пошаљу поруку о неопходности пружања поверења онима чији углед није укаљан аферама какве су у упрошлости пратиле готово све власти и политичаре. Од бирача се очекивало да шансу пружи новим снагама на политичкој сцени које су спремне да друштво уреде на сасвим други начин. Чињеница да су се у ранијем периоду гласачи често руководили недовољно чврстим аргументима, и уместо за квалитетну политичку опцију гласали против оне коју нису сматрали довољно квалитетном, наводи на размишљање да се на све следеће изборе иде са паролом „Доста је гласања против“. Залажући се за прецизно дефинисање онога на основу чега се бирач опредељује критику упућују и актуелним властима верујући да ради супротно од онога што је обећано пре избора. - Потребно је да знамо тачно за шта гласамо, да неко не говори о томе да ће укинути све што је претходни режим урадио по питању решавања питања Косова и Метохије, кад дође на власт каже да је обавезан да то испуни, па чак испуни и више на штету српског народа. Неко ко је говорио да ће испитати сав криминал ограничи се само на оно што добије из Брисела и Вашингтона, а не отвори све друге афере битне за истину о пљачки овог народа. Потребно је и због тога да неко ко је говорио како се залаже за традиционалне вредности не дође у позицију да прогони патриотске организације зато што су прозвали неке медије и невладине организације које се финансирају из Брисела и Вашингтона, које стају у одбрану прозападних и
западних, а против патриотских организација које су поставиле питање њиховог финансирања. Ми на следећим изборима захтевамо од људи да гласају за оног ко јасно каже за шта се залаже и то испуњава у свом политичком програму, а све оне који су слагали овај народ да казне – каже Владан Глишић, члан Старешинства и председнички кандидат Двери на претходним изборима. Актуелној власти замера се што је, у замену за почетак преговора о ступању у пуноправно чланство Европске уније, спремна да у други план стави интерес свог народа. Када је по конституисању власти у републици усвојен став да коначно решење статуса јужне покрајине треба да буде решен за време мандата актуелне владе Двери су се успротивиле са образложењем да такав след догађаја одговара само властима у Приштини и владама западних земаља које су признале независност Косова. - Они су људи за које време не ради, јер ће ускоро имати много проблема широм света, па своје трупе и ресурсе морају да дислоцирају са Косова и Метохије. Држава коју су тамо „створили“ је криминална творевина која саму себе неће моћи да издржава и биће извор сталних сукоба и проблема на Балкану тако да Србија нема никакав интерес да на брзину решава проблем Косова и Метохије. Она треба да прогласи окупацију, да прекине преговоре са људима против којих постоје кривичне пријаве, и основане сумње за злочине попут трговине људским органима, да појача све институције српског народа широм места где живе Срби на Косову и Метохији, да уради све неформалне начине рушења безбедносне, енергетске, економске и сваке друге
Е А (2)
припадало
Владан Глишић 13
14
структуре Тачијевог режима, тражи савезништво са Русијом и Кином и врати преговарачки процес у Савет безбедности Уједињених нација. Србија треба да ускрати поверење Еулексу, прекине сваки споразум и искључи све НАТО структуре из наших безбедносних и других институција пошто знамо да официри НАТО пакта седе у нашем Министарству одбране, а њихови емисари у свим нашим институцијама. Мислим да свим тим личностима треба да се захвалимо, да их пошаљемо као персону нон грата преко границе и очистимо државни апарат од те врсте окупационе контроле. Треба да економски развластимо тајкунску класу, покушамо да вратимо у буџет опљачкану имовину и створимо онолико ресурса који ће бити добра подлога за инвестиције и много повољније кредите који ће доћи из Кине. Морамо да ојачамо безбедносне снаге и припремимо се за субверзије које ће долазити са запада ка једној таквој политици. У том тренутку моћи ћемо да знамо какво је стање српског народа, да нам се не дешава да нас жедног преводе преко воде и говоре да смо много слабији него што јесмо. Ако се и тада деси да будемо слаби, и да морамо да поклекнемо, онда ћемо знати да је то због наше слабости, а не зато што је онај ко нас представља био агент страних интереса и радио за своје себичне интересе продајући национални интерес – одлучан је Глишић. Ставове о будућности Европске уније Глишић темељи на изјави британског премијера о спремности његове земље да напусти породицу европских народа. Ову изјаву образложио је ставовима које Двери заступају већ читаву деценију а односе се на залагање Брисела да преузме веће ингеренције него што му припадају по демократским правилима. Убеђен је да Брисел, намећући Европе бесмислене стандарде, ради у интересу отуђених олигархија са циљем да их одржи по сваку цену. У таквој ситуацији чуди став представника Србије на преговорима са Кетрин Ештон која их уцењује да би ушли у унију из које њена земља излази. Од домаћих политичара Двери очекују да прекину било каве преговоре о приступању овој асоцијацији. Чињеницу да политичка елита у Србији пристаје на бројне уступке на штету земље лежи, верује Глишић, у уцени, „јер не смеју да кажу оно што сваки сељак у Србији зна, да је политика пут у Европску унију без алтернативе једна потпуно пропала политика која нема никакву перспективу“. Већ десет година се српски народ на северу Косова и Метохије, захваљујући доброј организованости и подршци која долази из остатка Србије, успешно супроставља нападима сепаратиста. Успешно су организовали ненасилне демонстрације, бојкоте и барикаде, а кад је било потребно адекватно одговарали на насиље терориста. - Проблем наш, и наших људи на северу Косова и Метохије, је што немају никакву подршку државе. У овом тренутку препуштени су сами себи и осећају се као неко ко голорук не може да се носи са врло добро наоружаним и, од стране међународних окупатора, подржаним противником. Зато је тамо присутно стање огромног незадовољства,
али и онога што се шири свуда по Србији, а то је апатија. Наши непријатељи користе све агенте утицаја и страног интереса у медијској сфери, невладиним организацијама и политичким странкама, привреди и сваком сектору нашег живота, да пошаљу поруку како више нема смисла борити се – каже Глишић уверен да енергија уложена у деморализацију српског народа само говори колико се такве снаге плаше буђења народа и могућности оштрије реакције против албанских терориста. Њима се треба супроставити на мудар и ненансилан начин саботирањем свих његових напора на овом простору у времену када на историјску сцену долазе неке нове силе. Платформа коју је предложио председник Томислав Николић била је, верује Глишић, покушај да се мало сачува част и на неки начин први пут направи дисконтинуитет са политиком претходне власти. - То је био тренутак кад смо помислили да ће можда ова власт урадити нешто корисно за свој народ. Међутим платформа је искасапљена, а остали су само дугмићи. Начин на који је председник дозволио да га понизе они који су ту платформу осакатили, и претворили у ненародну резолуцију, само говори о томе да онај ко хоће да држи власт у Србији, по цену да буде миљеник Брисела и Вашингтона, не може да уради ништа добро за свој народ. Резолуција која је угушила платформу, и платформа која је постала бесмислени папир у односу на резолуцију, говори о томе да у политичкој елити, и странкама које држе власт, нема ни мало воље да се боре за интересе овог народа. Зато је време да што пре оду са политичке сцене и кормило државе препусте неким новим снагама – каже Глишић. Даљи развој догађаја утицаће на жестину којом ће се Двери, и друге националне снаге, супростављати актуелној, а и свакој другој, влади. Ниво преговора у сусрету са режимом који свој легитимитет баштини на трговини људским органима оних који су завршили у жутој кући говори о томе колики је ниво моралног пада оних који на те преговоре иду у име српског народа. Двери прате шта раде и спремају да се против њих боре на све легитимне начине. - Надамо се да та влада неће још дуго владати Србијом, јер ако на тај начин буде владала она ће можда опстати, а Србија неће. Порука Двери да земља остане наша је порука за све пределе на којима живи српски народ. Ми морамо да се боримо да земља остане наша, било да је то пољопривредна земља у Срему, Банату и Бачкој, било да је то нека фабрика или ресурс који покушавају да предају мултинационалним корпорацијама које ће на том пољопривредном земљишту, и другим ресурсима, подизати генетски модификовану храну, отров за нашу децу и наш народ, било да је то земља коју Срби покушавају да очисте на Косову и Метохији, било да је то северно или јужно од Ибра. У сваком случају морамо да се боримо да земља остане наша, јер је то легитимна и праведна борба сваког народа да сачува оно што је припадало генерацијама пре њега и што мора да остави у наслеђе генерацијама после себе – каже Владан Глишић.
15
Нова власт наставила реализацију свих пројеката започетих у време мандата претходне
ВЕЧИТА БОРБА ЗА БОЉИ - Краљевчани жртве погрешних потеза политичара који су чињени најчешће због помањкања довољног броја квалитетних људи чија су места попуњавали они којима је главни адут била партијска припадност
И
Четвртак, 24. јануар
ако је после смене власти у Краљеву, након мајских избора у мају прошле године, код дела опозиције преовладало уверење да ће бити заустављене активности на реализацији појединих инфраструктурних пројеката код оних који су преузели одговорност за вођење града није било дилеме. Политички став Српске напредне странке, која чини окосницу нове већине у локалном парламенту, подразумевао је наставак свега што је до тада започето тако да се ни у једном тренутку, тврди председник Окружног одбора СНС Небојша Симовић, није размишљало о одустајању.
16
Хала спортова
Ово се у првом реду односи на наставак радова на изградњи спортске дворане у Рибници која је дошла у фазу у којој се већ са много више сигурности може говорити о року завршетка. И поред економске кризе, и великих финансијских проблема који угрожавају функционисање градског буџета, челници странке на власти су као озбиљни и одговорни људи одлучили да подрже наставак радова вођени сазнањем да недовршен објекат, у који су уложена значајна материјална средства, не би служио никоме.
И КВАЛИТЕТНИЈИ ЖИВОТ Оваква одлучност није могла бити умањена ни чињеницом да се у инвестицију кренуло само средствима градског буџета, а да није укључен приватни сектор који би могао да има интерес да улаже у један овако значајан инфраструктурни објекат. Чињеница да би по пуштању у рад једног оваквог објекта проблем могло да буде и његово одржавање још више учвршћује уверење да би трошкови лакше могли да се поднесу када би се делили на више субјеката. Пред онога ко буде руководио објектом биће стављена обавеза да размишља о његовој профитабилности, јер се у тешким временима не може очекивати да одржавање падне на градску касу. Привођењем намени једног оваквог објекта спортисти и спортски радници добиће функционално место за такмичења, а грађани за
различита окупљања. И поред чињенице да је Краљево у ширим размерама познато као град спорта поразно делује податак да је у њега мало улагано. Такво стање условило је појаву великог броја проблема у функционисању спортских клубова, условљених првенствено финансирањем. Илузорно је говорити о значају спорта у стварању здраве нације. У време када је највећи број припадника најмлађих генерација све инертнији, и све више везан за столицу времему проведеном испред компјутера, а број часова физичког васпитања недовољан, напори локалне заједнице усмерени су према враћању спорта у школе. Враћањем спорта првенствено у школске фискултурне сале, а затим и друге објекте, како би се кроз повећану масовност створила база за касније професионално бав-
17
љење спортом, створила би се основа за наставак много пута поновљене констатације да су управо спортисти најбољи амбасадори свог града, а и државе. Питање које је било повод за многе неспоразуме и међу коалиционим партнерима током претходних година било је управо финансирање спортских клубова, а често нису познати критеријуми на основу којих им се додељују средства. Небојша Симовић потврђује да се коначно пришло изради правилника који би требало да буде урађен по мери спортских клубова. Утврђивањем количине средстава на основу рејтинга клуба и трошкова за његово одржавање, избегла би се политичка воља појединаца и додела средстава онима који су у датом тренутку ближи одређеној политичкој опцији. - Покушали смо да овом задатку приђемо на тран-
18
спарентан начин. Замолили смо представнике спортских клубова да се максимално укључе у израду правилника и да идејама и предлозима помогну да направимо нешто што је одрживо. У том правилнику сваки клуб треба да нађе себе и на почетку године зна шта је то што му припада из буџета, а шта што за нормално функционисање мора да обезбеди на тржишту – каже Симовић.
Мост на Ибру Прошле године започета изградња моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице месецима је заокупљивала пажњу јавности. Показало се да оптимистичке изјаве представника бивше власти да су средства за изградњу обезбеђена и да динамика радова неће зависити
од толико пута помињане донације из иностранства, нису имала реалну основу. Када је половином прошле године озваничен почетак радова многи су изражавали сумњу у способност извођача да реализује овако озбиљан инфраструктурни пројекат. Са друге стране директор предузећа „Ју Кеопс“ ауторитативно је тврдио да ће до краја године бити завршен део посла са десне обале Ибра. Подаци са терена показују да се ни приближно није урадило оно што је обећавано. Нова власт није одустала од радова на изградњи моста, али они неће бити у жижи интересовања локалне самоуправе, јер у овом тренутку нема довољно средстава за завршетак реализације пројекта и привођење моста намени. - Чуо сам да постоји воља и жеља господина Главчића да помогне изградњу. Волео бих да се то деси и да наш
19
човек помогне, јер би то било добро за све нас и начин да оснажимо и позовемо велике донаторе из дијаспоре код којих постоји жеља да улажу у своју државу. Чини ми се да су многи од њих били разочарани оним што су чули да све донације и хуманитарне помоћи заврше на неки чудан начин, да то не стигне до правог човека и да се увек негде изгуби, или можда залута у неке приватне џепове. Доста њих то гледа са стране и чека да се створи здрава клима, да ће неко да им каже хвала и да осете да су учинили неко добро дело. Мислим да је Главчић имао ту намеру и сад је потребно да се створе добри контакти да би имао увид где је утрошено све што би уложио. Ако неко има жељу и поштену намеру то треба испоштовати и омогућити му да сваког тренутка има увид у то шта се ради, колико кошта и да никоме не падне на памет да нешто злоупотреби, јер би то било трагично како за град тако и за тог човека. – каже Симовић наговештавајући скоро упознавање јавности са свим пројектима чија се реализација очекује у наредном периоду. Уверен да се нико до сада у политичком животу града није појавио са јасним порукама и јасним пројектима тврди да ће свако моћи да погледа, прокоментарише и подржи, или прозове предлагаче решења. Овакав начин рада, верује он, требало би да буде пракса код представника свих будућих власти
Промене у Србији Српска напредна странка постала је носилац бројних промена у Србији, пре свега у борби против корупције и организованог криминала подстакнутом великом снагом и енергијом председника странке Александра Вучића. - Систем и држава постојали су и пре него што је дошао Александар Вучић за првог потпредседника Владе и нико никоме није бранио да то ради. Имали смо ауто који је био у исправном стању, али није имао горива и није могао нико да га покрене. У овом случају се појавио човек који има жељу, снагу, харизму и на крају храброст да то уради и покренуо је велико поспремање Србије, јер смо личили на једну њиву која је зарасла у корову и где није било перспективе. Сада када се зна да је држава јача од појединца, може да санкционише свачије понашање, да казни и награди кад је то потребно, чини ми се да је народ стекао неку наду и добио охрабрење да ће се нешто мењати у Србији, а борбом против корупције бори се и за довођење страних инвеститора – каже Симовић. И управо због тога Српска напредна странка ће се и у наредном периоду трудити да са својим људима и идејама буде препознатљива и понесе бреме одговорности које уопште није мало. У том смилу и подржава и покретање одговорности за све који нису добро радили,
20
али и одавање признања онима који јесу, јер са престанком функције не престаје и одговорност. Због изостатка такве одговорности у прошлости сви грађани Србије плаћају велику цену погрешних потеза оних који су доносили одлуке. - Надам се да ћемо ми понети одговорност једне озбиљне и одговорне власти, а народ који је најбољи судија ће то препознати и подржати, или неће – каже Симовић.
Кадрови Многи погрешни потези политичара обијали су се најчешће о главу већине Краљевчана. Чињени су најчешће због помањкања довољног броја квалитетних људи чија су места попуњавали они којима је главни адут била партијска припадност. У Српској напредној странци су свесни да ни у својим редовима нема онолико стручних људи. - Сувише су одговорна места и функције које се преузимају, а за то су потребни квалитетни, поштени и стручни људи. Увек користим прилику да позовем све који стоје са стране, који гледају и критикују, да се укључе, да својим знањем и стручношћу приђу локалној самоуправи, покажу жељу да нешто мењају и нешто допринесу. То је једна велика армија људи у којој има места за све способне људе. Без њих појединачно странке су саме и слабе да изнесу све промене – каже Симовић. Почетак године увек буди велике наде и велике жеље, а свако ко започиње неку причу очекује да она буде добра и брзо остварива. У Српској напредној странци су свесни да реализација свега за шта су преузели одговорност неће бити ни брза ни лака, али да ће на крају пута резултат бити добар. - Ако сваки дан радиш упорно и марљиво, ако то радиш професионално, резултати ће сигурно доћи. Ако играш добру утакмицу, даћеш гол, али ако седимо и будемо деструктивни, ако се не променимо сами, ако мислимо да ће неко други да очисти наше двориште, озида наше оџаке, препокрије наше куће, ако мисли да ће завршити све сам, то не може. Морамо сви да станемо и да уђемо у бразду, сви да засејемо и сутра пожањемо. Сви морамо да се мењамо, да будемо вреднији, одговорнији, савеснији и бољи. Нека свако одради свој део посла и свима ће бити боље и лакше – каже Симовић најављујући скоре изборе у градским и месним одборима странке. Краљеву предстоје и избори за савете месних заједница који пружају довољно простора за све, пре свега младе и вредне, људе да се укључе у друштвени живот и дају свој допринос у вечитој борби да се боље и квалитетније живи.
Небојша Симовић
21
Последњи резултати истраживања о перцепцији блиске будућности
СРБИЈА НА П
Понедељак, 21. јануар
К
22
од грађана Србије већ дуже време постоји јасно изражен став о томе да је корупција један од главних проблема са којима се држава суочава. Сва истраживања која су за тему имала проблеме грађана Србије јасно стављају корупцију, поред општег осиромашења друштва и незапослености, међу три прва проблема чије решавање грађани перципирају као приоритетно да би се побољшали услови живота у држави. Највећи проблем са којим се потенцијални борци против корупције суочавају у последњих неколико година јесте нарушено поверење грађана у институције система у чијој је надлежности решавање овог проблема, као и „озлоглашеност“ политичара и политичке елите, за које се често истиче да представљају најкорумпиранији део друштва. Програм за развој Уједињених нација је, уз помоћ ЦЕСИД-а, шести пут у Србији вршио испитивање јавног мњења везано за ову проблематику. На узорку од 600 пунолетних грађана, по истој методологији као и пет претходних у размацима од по шест месеци, и директном контакту са испитаницима, први пут се дошло до резултата који се знатно разликују од претходних. Општи закључак је да је оптимизам у порасту и да два пута више људи него у ранијим испитивањима сматра да Србија иде у правом смеру. Док је у јуну прошле године само 16 посто испитаних веровало да Србија иде у правом смеру, крајем децембра прошле године овакав став било је спремно да потврди трећина испитаника. Сличан одговор добијен је на питање да ли Србија креће у погрешном смеру. Док је у јуну чак 71 од сто испитаних подржавало ову тврдњу на крају године је тај број пао на 46. Међу онима који нису сигурни десет посто је више њих него што је то било у јуну. - Ово указује да су се људи који су се изјашњавали да Србија не иде у добром смеру сада изјаснили као неопредељени. Људи ретко мењају мишљење за 180 степени у овако кратком времену. Прво се сврставају у корпус неопредељених, па тек онда у корпус људи супротног мишљења од оног којег су имали претходно. Међу ових десет посто треба тражити оне који нису хтели
одмах да се определе у корист тврдњи да се Србија креће у правом смеру. Спремни су да једној таквој тврдњи дају шансу и то доказују преласком из песимиста у оне који су у овом тренутку неопредељени – објашњава оперативни директор ЦЕСИД-а Марко Благојевић.
Како живите данас? Више од половине испитаних тврди да живи подношљиво добро или добро. И док је број оних који сматрају да живе боље са 41 порастао на 55 од сто, са 45 на 31 смањен је број оних који сматрају да живе лоше. Истраживачи закључују да у овако кратком времену нису могли да почну да живе боље, али је оно што се променило на боље њихова перцепција блиске будућности, па је оптимизам учинио да се промени њихово виђење сопственог живота данас. Испитаници уз позитиван став правцу у коме се креће Србија имају и позитивнији став о животу данас. И док у пет претходних истраживања готово да и није било разлике у последњем се запажају знатне промене.
Кључни проблеми Незапосленост и економске теме су дуго на самом врху листе приоритета. Корупција која је делила треће место са ниским платама попела се на друго место, јер 15 посто људи у Србији сматра да је то највећи проблем у земљи. Став о томе стваран је на основу свега што се у земљи дешавало у другој половини прошле године и начину на који су о томе извештавали медији.
Сиромаштво Док је у јуну прошле године 23 од сто испитаних сматрало сиромаштво највећим проблемом данас у то верује тек 14 посто, не зато што су мање сиромашни, него зато што је промена која је наступила дала нову наду да би ствари могле брзо да се мењају. То би живот учинило поношљивијим него пре само пола године.
РАВОМ ПУТУ
У свим сегментма бележи се боља слика, јер грађани сматрају да држава почиње да преузима контролу и да у већој мери има политичке воље да се изађе на крај са овим проблемом него што је то раније био случај 23
Корупција Директно искуство са корупцијом у јуну прошле године признало је 35 од сто анкетираних. У децембру прошле године тај број је скоро преполовљен. За половину је смањен и број оних који су директно били укључени у корупционе радње. - Први пут након три године бележимо озбиљан помак у случају када су људи само чули о томе из најближе околине и када се ради о случајевима у којима су сами били укључени. Све што се збивало променило је став према корупцији тако да су мање спремни да траже мито, или да га нуде – каже Благојевић.
Коме је дато мито? Резултати истраживања показују да битних промена код одговора на ово питање нема. На врху листе оних који примају мито и даље су лекари, полицајци и службеници у државној администрацији зато што су грађани у чешћем контакту са њима него са другима, па је било очекивано да ће највећи број случајева бити у односу са неким од ових категорија. Истраживачи ни у наредном периоду не очекују битније промене у ставу грађана према овом питању.
Зашта су давали мито? У 56 посто случајева грађана који имају индиректно искуство мито је нуђено да би се завршио неки посао, а у 22 посто да би се избегао некакав проблем као што је казна за саобраћајни прекршај. Показало се да грађани у далеко већој мери нуде мито него што се то од њих тражи. Сличан је случај и са директном корупцијом, јер је 64 посто оних који су имали непосредно искусто нудило мито да би завршило неки посао, а 23 посто нудило да би избегли проблем. Мито је тражено у само 30 од сто случајева, а просечан износ достиже 168 евра, што је више него шест месеци раније.
Перцепција корупције Четвртина грађана сматра да у овом тренутку има мање корупције него што је то био случај раније, док мало испод половине сматра да је ниво остао исти. Највећа промена је међу онима који тврде да корупције има мање у односу на оне који су били спремни да са истраживачима ту тврдњу поделе пре шест месеци. Податак да 41 од сто испитаних сматра да ће у наредних 12 месеци бити мање корупције указује на огроман ниво поверења у оне који се баве борбом против ње. Седам посто људи сматра да ће се корупција смањити у великој мери, а 34 да ће се смањити мало. Ако се зна да је 2009. године само 1 посто веровало у то, нико у 2010. години, а касније 1 до 3 на сваких сто испитаних, указује на велики помак у позитивном смеру. На врх листе корумпираних институција грађани ста-
24
вљају политичке партије, а чак 77 од сто испитаних сматра да корупцију чини финансирање нечије изборне кампање са очекивањем да ће имати посебне повластице у случају победе на изборима. Овакав став према политичким партијама провлачи се кроз све налазе из овог, али и претходиних истраживања. Најефикаснијим видом борбе против корупције грађани Србије сматрају кажњавање одговорних, а највећи број њих слаже се са констатацијом да се корупција може искоренити само строгим кажњавањем починилаца. У вези са корупцијом највеће промене забележене су када су у питању четири институције на којима почива држава. То су влада, парламент, председник државе и војска, а након трогодишњег периода први пут се бележи озбиљна промена на боље у овој области. Док је у јуну прошле године 69 посто грађана владу сматрало корумпираном данас је број таквих 47 на сто испитаника. Број оних који су сматрали да је корумпиран парламент у шест последњих месеци је са 65 пао на 44 од сто испитаних. Док је прошле године скоро половина грађана сматрала да је корумпиран председник државе данас је тај број преполовљен. Позитиван тренд бележи и поверење у војску. За само шест месеци број оних који сматрају да у редовима војске има корупције самњен је са 32 на 13 одсто. Извор информација о корупцији пре свега су медији што тврди 66 од сто људи, 35 њих то чује од пријатеља и чланова породице, а 13 посто има лично искуство са корупцијом у последњих шест месеци. У свим сегментима бележи се боља слика, јер грађани сматрају да држава почиње да преузима контролу и да у већој мери има политичке воље да се изађе на крај са овим проблемом него што је то раније био случај. На челу борбе против корупције требало би да буду оне институције које су за то специјализоване и спремне да се са њом ухвате у коштац. На првом месту то је полиција како верује половина испитаних. Грађани сматрају да влада ради боље данас него пре шест месеци, а за чак 26 посто пада број оних који сматрају да влада није уопште ефикасна. Број оних који сматрају да је углавном неефикасна је готово идентичан, али је за 17 посто већи број оних који сматрају да је мало ефикасна. Чињеница је да када се за одређену опцију изјасни 80 од сто испитаних значи да постоји национални консензус око нечега. У овом случају то је поверење према Агенцији за борбу против корупције што доводи до закључка да је врло препозната у друштву у Србији. Допринос Агеције за борбу против корупције бољи је него у јуну прошле године, а 64 посто грађана препознаје допринос у тој борби што је значајан помак на боље у поређењу са налазима из претходних истраживања. Према оцени људи политичке партије су далеко моћније од институција као што је Агенција за борбу против корупције, па сумњају да она може да утиче да се смањи корумпираност политичких партија макар у сегменту финансирању њиховог рада.
25
Синдикат железничке инфраструктуре
КАКО СУ И ЗАШ ЖЕЛЕЗНИЦ
Среда, 26. јануар
- Последња нова локомотива купљена је 1981. године. - Просечна старост вагона је преко 30 година. - Стање електротехничких уређаја је тако да резервних делова више нема на тржишту због застарелости опреме
26
И
нформација да су „Железнице Србије“ у претходне три године Европској банци за обнову и развој платиле казнене пенале и провизије у износу од око два милиона евра потврђена је ових дана у тој компанији. Генерални директор Драгољуб Симоновић је као разлог за то навео чињеницу да предузеће ни до данас није реализовало два кредита ове банке од 200 милиона евра за набавку нових електромоторних возова и вишесистемских локомотива, за модернизацију пруга на Коридору 10 и пружну механизацију. Провлеми на железници постоје од њеног оснивања, а последих година они доживљавају кулминацију. На све то
још половином прошле године указивали су представници Синдиката железничке инфраструктуре истичући да српске железнице никада у 127 година дугој историји нису биле у тежем положају. Субвенције од око 15 милијарди динара, које издваја држава, довољне су само за једанаест месечних зарада, а до краја године недостајало је читаве три милијарде динара потребних за плаћање трошкова струје, нафте, резервних делова и одржавање возних средстава. Још у то време сматрало се да би у незавидан положај врло брзо могло да дође приближно 18,5 хиљада радника и још 4.550 запослених у другим фирмама које су део система „Железница Србије“.
ШТО ПРОПАЛЕ ЦЕ СРБИЈЕ?
Недостатак средстава планираних за одржавање овог значајног система, упозоравао је тада председник синдиката Перица Ђорђевић, могао би да доведе до престанка функционисања железничког саобраћаја. У круговима запослених све више се говорило да би рупа у буџету железница могла да буде закрпљена слањем запослених на принудне одморе. За стање на железницу нису, верују у овом репрезентативном синдикату, криви радници већ пословодство које без плана и програма за излазак из кризе све жели да преломи преко леђа радника. - „Железнице Србије“ су убили да би од њих преузели послове које је обављала. Путнички и робни саобраћај су уништени да би приход преузео неко други. На томе се радило упорно и систематски, јер није лако уништити нешто у шта је један народ улагао више од једног века. Годинама смо сведоци привидне бриге за железницу разних влада, министара за инфраструктуру и пословодстава која су до-
лазила и одлазила са тим владама. Остали су само железничари да се у чуду питају ко је следећи и докле ће све то да краје – каже Ђорђевић. Иако је процес реструктурирања железнице почео пре више од једне деценије и поред ангажовања различитих консултаната, путовања у иностранство, формирања радних група и комисија, одржавања тематских конференција, није се далеко одмакло. Неповратно су изгубљени време и новац, а једини резултат је смањење броја запослених са 32 на 18,5 хиљада. Забрињава податак да су железнице напуштали углавном радници извршних служби, без којих је немогуће одвијање саобраћаја, а остајали запослени у администрацији од којих велики број нема шта да ради. Узрок оваквом стању синдикати виде у одлукама политичара који су по правилу постављали првог човека железница, док су радници наивно веровали да указивањем на проблеме нешто могу да промене. Зато и покрећу питање одговорности за негативан тренд реструктурирања чији је
27
основни циљ требало да буде повећање ефикасности рада уз смањење трошкова и повећање прихода. Синдикат од пословодства и владе очекује одговор на питање ко је одговоран за средства која је требало да буду уложена у железницу, а још увек нису. Законом о буџету за 2012. годину предвиђене су гаранције за пројекте вредне око милијарде и 82 милиона евра. Реализацијом кредита, улагањем у инфраструктуру, набавком нових и ремонтом постојећих возних срестава значајно би се увећао приход и покрила рупа од 3 милијарде динара која стоји као мач над главом радницима железнице и систему од националног и стратешког значаја.
Тендер Као најупечатљивији пример неспособности на реализацији пројекта од виталног значаја за повећање прихода синдикат наводи поступак набавке 25 електромоторних гарнитура. Јавни позив за подношење понуда објављен је 29. априла 2010. године, а тендерски поступак дополовине прошле године када су изнети ови подаци није био довршен тако да је тада уместо 25 могла да се купи само 21 гарнитура. Оправдано се поставља питање зашто процедура тако дуго траје и ко је поклонио 4 гарнитуре. Уз све синдикат тврди да не постоји план пословодства за превазилажење тешке материјалне ситуације.
28
Путнички саобраћај никад није доносио приходе, обим посла у превозу робе константно опада, а чињеница да је смањен за 40 посто, између осталог због тешке економске кризе и престанка рада смедеревске железаре која је у њему учествовала са 25 посто, говори сама за себе. Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката, у коме је Синдикат железниче инфраструктуре носилац гране саобраћаја, подсећа да проблеми постоје већ дуже време за које јалови дијалог вођен са пословодством није дао никакве резултате. То је био и разлог да се јавност обавести шта се дешава у систему од кога зависе и многи запослени у мањим фирмама. Новац који држава одваја за функционисање система железничког саобраћаја, подсећају у Конфедерацији, не пласира се на прави начин у развој тако да је овај вид саобраћаја на веома ниском нивоу, чак и у поређењу са земљама региона. Успостављање легитимног социјалног дијалога на нивоу републике допринело би, верују синдикати, системском решавању проблема како не би дошли у ситуацију да један овако важан систем потпуно пропадне. Дефинисање плана активности уз учешће синдиката, државе и самог предузећа, допринело би стварају стратегије за домаћинско пословање.
Дебатна столица Конфедерација слободних синдиката тражи да се омогући учешће синдиката у раду републичког парламента преко дебатне столице, по угледу на Републику Српску, Италију и Грчку, са могућношћу да се утиче на посланике, уз предлагање амандмана, али без права гласа.
Шта даље? Разговори сидиката и пословодстава железница вођени су кроз дијалог који није оцењен прелазном оценом. - Пословодство покушава да кроз велики број синдиката у систему разводни оштрицу и амортизују све оно што неки од синдиката покушавају. Ми смо имали и штрајк глађу, када смо поставили одређене захтеве. Сада, када смо покренули поново то питање, констатовали смо да за годину и по дана није урађено ништа – каже Цветановић. Од нове владе очекује се постављање новог руководства које би започело нови процес реструктурирања. Предлог је да га не чине политичке личности већ стручњаци каквих на железници има довољно.
Принудни одмори Принудни одмор по закону може да траје 45 дана уз јасно образложење због чега се уводи. Према тврдњама
које долазе из Конфедерације слободних синдиката претходна Влада Републике Србије је током прошле године променила ову одредбу чиме је створена могућност да тих 45 дана може да се продужи у недоглед. Незадовољство радника лежи у чињеници да би се током принудних одмора исплаћивало само око 60 % од редовне зараде. Поред свега, у то време објављен је податак да је железница у 2011. години пословала позитивно. У синдикату тврде да податке о пословању не могу да добију, а постоје докази да је железница због тога већ плаћала казне поверенику за информације од јавног значаја.
Реструктурирање - После много потрошених пара и времена ми усвајамо статут јавног предузећа железница измењен само у делу јавних набавки, а оно што је некад било у надлежности скупштине прелази у надлежност извршног одбора директора. Програмом реструктурирања планирано је да Железнице Србије имају четири дела, инфраструктура, превоз робе, превоз путника и газдовање имовином. Дуго је рађено на томе, а усвајамо статут са две дирекције, инфраструктура и превоз. Од систематизације, коју треба направити након реструктурирања, нема ништа као ни од решавања проблема вишка радника, јер нико није установио колики је то број и на који начин овај проблем треба да се реши.
29
30
Понедељак, 28. јануар
Успешно завршена пословна година
РЕЗУЛТАТ ДОМАЋИНСКОГ ПОСЛОВАЊА - Домаћинским радом менаџмент Специјалне болнице за рехабилитацију „Агенс“ у Матарушкој Бањи успео да елиминише наслеђени дефицит од три милиона, због дуга према добављачима и запосленим радницима
31
С
пецијална болница за рехабилитацију „Агенс“ Матарушка Бања је здравствена установа у којој се успешно обавља превенција, лечење и рахабилитација пацијената са реуматским и неуролошким обољењима и са повредама локомоторног апарата. Послује на бази цена пута услуга који укључује остварене болесничке дане и амбулантне услуге. Пацијенти у „Агенс“ долазе углавном са упутима лекарских комисија, па се сваке године са Републичким заводом за здравствено осигурање закључује уговор о пружању здравствених услуга различитим категоријама оболелих. Од укупног броја постеља 90 је резервисано за покретне, а 50 за непокретне пацијенте. Осим пацијената који се лече о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање у овој установи годишње борави око 300 пензионера и нешто мањи број оних који долазе о свом или трошку радне организације. Бригу о њима воде лекари специјалисти физикалне медицине и рехабилитације, неуролог и интерниста. Уз њих је, поред медицинских сестара, болничара и терапеута, и значајан број припадника пратећих немедицинских, финансијских и техничких, служби чији је задатак да створе неопходне услове за пријатан боравак пацијената у „Агенсу“. Број заослених често се, из различитих разлога, мења а од предвиђених 137 прошла година је завршена са 131 радником запосленим на неодређено време, или према уговору који тај период ограничава. Пацијенти који долазе са упутом могу бити смештени стационарно или, по обављеном третману у амбуланти, враћени кућама. Сам стационар подељен је на три целине. Први у новом делу „Агенса“ хотелског је типа и намењен за смештај покретних пацијената са здравственим проблемима који могу сами да раде, функционишу и одлазе на терапије. Тежи пацијенти смештени су на неуролошком и ортопедском одељењу. У првом су они који након лечења на Одељењу неурологије Здравственог центра „Студеница“, али и одговарајућих здравствених установа других градова, долазе на продужено лечење које се завршава рехабилитацијом. Како се ради о тешко покретним пацијентима којима је неопходана туђа нега и помоћ здравствени радници „Агенса“ о њима воде бригу током свих 24 сата у току једног дана. Ортопедско одељење намењено је смештају пацијената који долазе након повреда локомоторног система, кукова, колена и других делова тела. Поред Краљевчана место за лечење налазе и пацијенти Ужица, Чачка, Златибора, Београда и других места са чијим фондовима осигурања „Агенс“ има добру пословну сарадњу. Уредбом Министарства здравља смањен је број индикација по којима здравствени осигураници стичу право на бањско лечење што се неминовно одразило на број пацијената којима се признаје право на продужено лечење у овој здравственој установи. Са друге стране и у боља вре-
32
мена зимски период је карактерисала посета мањег броја пацијената и гостију. Бројни годинама нагомилавани проблеми утицали су да се пословна 2008. година заврши са дефицитом који је достигао чак три милиона динара због неизмирених обавезама према добављачима и запосленим радницима. - Доласком новог Управног одбора и руководства пословање Специјалне болнице се нагло поправља и наредне године се завршава са суфицитом и све већим обртним финансијским средствима која су основа за нове инвестиције и стварање бољих услова за пружање неопходних здравствених услуга пацијентима. Што се тиче обавеза које смо имали у фирми сва дуговања и потраживања су измирене сасвим коректно. Плате радника и све обавезе према држави су коректно одрађене. Плате се исплаћују редовно, као и трошкови превоза запослених – каже директорка „Агенса“ др Верица Васић, физијатар, специјалиста за физико медицину и рехабилитацију. У периоду од октобра 2011. године, када је постављена за вршиоца дужности директора, интензивирају се радови на завршетку започетих инфраструктурних пројеката. Тако је хидро блок, са 90 хидро када и Хабард кадом за подводну масажу, чија је изградња започела годину дана раније, доведен у фазу да може да се користи. У рад је пуштена и нова котларница која је омогућила боље грејање усвим просторијама Специјалне болнице, а у потпуности је, у складу са свим прописима, завршена реконструкција електро мреже. У „Агенсу“ верују да је и недовољно добро грејање у претходном периоду било разлог за смањен број корисника услуга Специјалне болнице, поготово током зимског периода године. Све то допринело је да болница, која је изграђена још 1977. године, после препарцелације земљишта и укњижења, испуни све услове за коначно добијање употребне дозволе коју до сада није имала. У реконструкцију хидро блока утрошена су значајна финансијска средства обезбеђена уз помоћ Националног инвестиционог плана. - У наредном периоду планирамо да урадимо још један део хидро блока, па се надамо да уз помоћ Министарства здравља и локалне самоуправе завршимо и тај део посла. Матарушка Бања је позната од давнина по богатству сумпорном водом која је по лековитости изнад свих бања у Србији. Иако по уредби Министарства здравља и остале бање могу да се баве свим индикацијама наша бања је по тим индикацијама позната од самог почетка – каже др Васић. Упркос чињеници да локална самоуправа нема директног утицаја на рад ове здравствене установе успостављена је веома добра сарадња, па је у „Агенсу“ после земљотреса који је новембра 2010. године погодио Краљево, смештај у овој установи нашао одређен број Краљевчана чије су куће до те мере биле оштећене да нису пружале довољно могућности за безбедно становање. Специјална болница
33
Др Верица Васић 34
„Агенс“ има добру сарадњу и са другим институцијама у граду, па је део простора уступила краљевачком Црвеном крсту за смештај кухиње у којој се припрема храна за социјално најугроженије суграђане. Зимски део сезоне се приближава крају па у „Агенсу“ већ од априла очекују појачан прилив корисника услуга. Док су током децембра и јануара овде смештени углавном тежи пацијенти са побољшањем метеоролошких услова капацитети се попуњавају тако да је стационар углавном испуњен током целе године. Када се зна да је попуњеност капацитета неких бања у Србији током протекле године пала на 30 до 35 посто, онда се 75 посто остварених у „Агенсу“ може сматрати задовољавајућим резултатом. На то, каже др Васић, поред реномеа ове здравствене установе утичу и напори менаџмента да обиласком фондова осигурања у многим градовима Србије, представе потенцијале и повољности које пружа ова установа. - Цене услуга коригују се једном годишње, а поред попуста за пензионере омогућујемо и одложено плаћање. У зависности од финансијских могућности корисника услуга имамо собе које обезбеђују мањи или већи комфор, а имамо и пацијената који редовно долазе већ двадесетак година. Претпостављамо да су задовољни третманом чим долазе толико дуго, а ми се трудимо да задовољимо све њихове потребе – каже др Васић. У веома тешким економским условима изазваних светском, и другим кризама неминовни су проблеми које директорка решава у сарадњи са Управним одбором, а неки су епилог доживели и пред редовним судовима. Највећи број проблема, чак четири петине, наслеђени су из неког ранијег периода. Специјална болница је у претходном периоду склопила уговор о уступању на коришћење земљишта на 20 година са Спортским центром „Оканик“. Како је ово земљиште власништво Републике Србије, а „Агенс“ само корисник, није постојао правни основ за давање у закуп другом кориснику, па је држава поништила тај уговор. Но без обзира на то остали су велики дугови проистекли из чињенице да „Оканик“ у дужем периоду није измиривао обавезе за утрошену електричну енергију и воду који су падали на рачун „Агенса“. Иако им је укинуто даље снабдевање водом и струјом дугови су остали, па су очи менаџмента упрте према суду због потраживања од десет хиљада евра. - Имала сам пуну подршку Управног одбора у решавању овог проблема, па у току ове године очекујем да се све заврши. Струја им је искључена тако да не правимо више трошкове фирми. Ми финанисјски добро стојимо, а кад би намирили дугове било би и боље – каже др Васић која је у овој здравственој установи почела да ради још 1988. године. У „Агенсу“ настоје да испуне све обавезе према радницима, између осталих и исплату јубиларних награда која је наметнута постојећим прописима, а из сопствених средстава врши се и набавка свих лекова, плаћање
трошкова лабораторије, давања терапије, или инфузије. Обавеза здравствених радника о активном укључењу у континуирану медицинску едукацију, као услова за продужења лиценци за рад, у овој установи је током прошле године реализована са 95 посто, а у њу су укључени лекари, медицинске сестре и терапеути. И док поједине здравствене установе немају довољно средстава за овај вид активности, па сви трошкови падају на терет запослених, у „Агенсу“ са поносом истичу чињеницу да покривају све трошкове запослених који иду на било какав вид усавршавања. На трошкове у приличној мери утиче приступ пацијентима са посебним потребама, посебно онима којима је, због природе болести, потребна појачана, или дијетална, исхрана. Поред ХАСАП стандарда који се примењује у потпуности исправност хране и воде редовно, једном месечно, врше одговорна лица Завода за јавно здравље. Сви трошкови падају на терет болнице која у складу са позитивним прописима расписује тендере за набавку горива и прехрамбених производа. Др Васић верује да је одређеном броју осигураника који имају право на продужено лечење и рехабилитацију та могућност ускраћена, па указује на недовољну сарадњу са изабраним лекарима и специјалистима који би требало то да предложе одговарајућим комисијама. Истраживања показују да тек сваки седми од оних који имају право на бањско лечење и користи ту могућност што се неминовно одражава и на попуњеност капацитета. Да би се та попуњеност повећала менаџмент улаже напоре да обиласком фондова здравственог осигурања, колега ортопеда и неуролога у болницама, укажу на потребу за бањским лечењем тим пре што се средства из републичког фонда намењена за рехабилитацију не могу користити за друге видове лечења. Са друге стране они којима је бањско лечење потребно најчешће не могу личним средствима да га финансирају, јер су углавном стари људи и пензионери. - После болничког лечења потребна је рехабилитација и увек може да се пронађе модел да се пацијенти шаљу и добију оно што им следује – каже др Васић уверена да би повећан број корисника услуга допринео побољшању квалитета услуга. Али, омогућио би и нова инфраструктурна улагања, између осталих отклањање последица земљотреса које су још видне у неким деловима објекта. - Услед нових уредби и прописа, због којих је многим пацијентима ускраћено право на лечење и рехабилитацију, у другој половини 2012. године је било мање пацијената у односу на претходну, али ће захваљујући домаћинском пословању и ова година бити успешна јер, су на време обезбеђена финансијска средства за грејање објекта и редовну исплату накнада запосленим радницима, као и за редовно сервисирање обавеза према добављачима – каже на крају др Верица Васић, директорка Специјалне болнице за рехабилитацију „Агенс“ у Матарушкој Бањи.
35
36
Четвртак, 31. јануар
Обележен Национални дан без дуванског дима
ДОМАЋИНСТВА БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА - Пасивни пушачи удишу око 4000 истих хемикалија које удишу и пушачи, а само један сат проведен у друштву пушача представља скоро сто пута већи ризик од настанка рака плућа у односу на 20 година проведених у згради од азбеста
Н
ационални дан без дуванског дима је саставни део континуираних активности у превенцији употребе дувана, смањивању штетних последица његове употребе и изложености дуванском диму. Традиционално се обележава сваког 31. јануара, а ове године под слоганом „Домаћинства без дуванског дима”. Овогодишњи мото, а и онај под којим се поводом овог дана одвија низ активности током неколико последњих година, треба да укаже на штетан утицај дуванског дима пре свега на оне који последице трпе само зато што живе у породицама, или раде у срединама, где има пушача. Позната је чињеница да већина одраслих ставновника Србије пуши, а да је дуван свакодневно присутан у скоро половини српских домаћинстава. Дувански дим утиче на све чланове породице, али у различитој мери зависно од узраста и здравственог стања. Штетан утицај на живот човека потврђен је небројано пута, па се са сигурношћу може говорити да нема процента који није ризичан. Утицај је посебно штетан и опасан по здравље деце и ораслих код којих је оно ослабљено због болести. Примаријус др Драгана Тендјера Милићевић из краљевачког Завода за јавно здравље потврђује чињеницу да је пушење најчешћи узрочник хроничних незаразних обољења, али и кардиоваскуларних, малигних, чак и оних која
су најраспрострањенија, и да они који су изложени дуванском диму трпе у смислу повећаног ризика за појаву ових болести. Доказано је да пасивни пушачи удишу око 4000 истих хемикалија које удишу и пушачи, а само један сат проведен у друштву пушача представља скоро сто пута већи ризик од настанка рака плућа у односу на 20 година проведених у згради од азбеста. - Деца су посебно изложена ризику и код њих се јављају многобројне здравствене последице, упала дисајних органа, бронхитис, упала плућа, појава и напредовање астме, а чешће се јављају и остале болести. Мање је познато да дувански дим лоше утиче на ментално здравље у смислу учења, на шта ни родитељи не обраћају пажњу, јер је то невидљиво па сматрају да узрок томе није дувански дим – каже др Тендјера Милићевић. Ризик настанка рака плућа код непушача изложених дуванском диму већи је 20–30 процената, а ризик настанка болести срца већи је за 23 процента. Пушење дувана одговорно је за сваки пети случај кожно венеричних болести и сваки трећи случај рака. Последице штетног утицаја дуванског дима трпи велики број људи у свету, а чак пет милиона њих годишње због тога умре. Уколико се овај тренд не заустави предвиђа се да би
37
до 2030. године број смртних случајева током само једне године могао да достигне осам милиона. Показало се да је најефикаснији лек против овог узрочника великог броја обољења са трајним последицама превенција пушења и контрола употребе дувана која је интензивирана 2008. године када је Светска здравствена организација дефинисала низ мера са циљем да се смањи његова употреба. У циљу смањења штетних ефеката употребе дувана усвојила је пакет од шест ефикасних мера контроле које сигурно доводе до смањења употребе дувана. Мере поред праћења употребе дувана укључују и заштиту становништва од изложености дуванском диму, забрану рекламирања и промоције дуванских производа и спонзорства дуванске индустрије, стална упозорења о штетностима употребе дувана, као што су сликовна упозорења на паклицама цигарета, помоћ при одвикавању од пушења и повећање пореза на дуван и дуванске производе. Др Тендјера Милићевић подсећа да је у Србији од 2010. године на снази Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму којим се уређују мере ограничења употребе дуванских производа ради заштите становништва, контрола забране пушења и надзор над спровођењем овог закона. У циљу подизања пажње јавности у вези са добробитима које доноси уклањање дуванског дима из домова и затворених просторија, а у оквиру евалуације ефеката закона, Институт за јавно здравље Србије и Канцеларија за превенцију пушења спровели су неколико истраживања јавног мњења којима је обухваћен национално репрезентативан узорак пунолетних грађана. Подаци последњег, петог таласа истраживања спроведеног у децембру 2012. године представљени су 31. јануара ове године у Институту за јавно здравље Србије. Бројна истраживања показала су да је ограничење могућности за пушење на јавним местима као директну последицу имало смањен број цигарета код пушача. - Наравно, потврђено је да је највећа изложеност дуванском диму код куће, пријатеља, рођака и у кафићима, а да је она нешто мања на радном месту. Зато је ове године акценат стављен на поруку обележавања овог датума под називом „Домаћинства без дуванског дима“. Доказано је да је изложеност дуванском диму најмање изражена у школама и факултетима и да се ту закон најбоље примењује. Али, и ту још има простора за рад, јер увек има негативних изузетака, а последњи талас истраживања показао да постоји толеранција што се тиче пушења на јавним местима. Више од половине грађана Србије сматра да је потребно потпуно забранити пушење у затвореним спортским објектима и јавним местима на којима се одржавају културне манифестације, док се скоро трећина противи оваквом ставу – каже др Тендјера Милићевић. Национални дан без дуванског дима у Краљеву Завод за јавно здравље традиционално обележава у сарадњи са Црвеним крстом, Здравственим центром „Студеница“ и Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“ у којој су са штетним последицама изложености дуванском диму упо-
38
знати ученици основних школа. Акценат се увек ставља на најмлађу популацију са циљем да се преко њих делује и на родитеље информацијама о свим опасностима и начинима за одвикавање од пушења. Сваких шест година Институт за јавно здравље врши истраживање здравственог стања становника Србије. После 2000. и 2006. године очекивало се да буде извршено и прошле године, али је изостало због економске ситуације и политичких превирања повезаних са изборима. За прошлу годину је било планирано обимно истраживање на репрезентативном узорку са циљем да се добију подаци о коришћењу дувана и преваленцији пушења, али и осталих ризико фактора и негативних појава. - Имамо информације да ће током ове године бити извршено такво истраживање и да ћемо бити у могућности да сагледамо ефекат наших активности, пре свега на превенцији пушења, али и мерама контроле дувана које подразумевају учешће свих сектора у друштву. Оно што важи за Србју важи и за Краљево, јер немамо никаквих ресурса да би се усудили да самостално вршимо истраживања. Закључујемо да нема великих разлика, јер је раније потврђено да се ти подаци поклапају – каже др Тендјера Милићевић. И ма колико се Светска здравствена организација, држава и сви који се на било који начин баве овом проблематиком трудили да утичу на смањење коришћења дувана показало се да је дуванска индустрија неупоредиво јачи противник, првенствено због финансијске моћи коју манифестује у свим приликама. Тако се и прошле године дешавало, указује др Тендјера Милићевић, да су непосредно по конституисању нове власти неки њени преставници закључивали уговоре о запошљавању у дуванској индустрији.
Штетности пасивног пушења код деце: КОСА – мирис МОЗАК – вероватна повезаност са настанком тумора мозга и дуготрајним ефектима на менталне функције ОЧИ – сузење и трептање УШИ – чешће инфекције средњег уха ПЛУЋА – респираторне инфекције (инфекције дисајних путева) укључујући бронхитис и упалу плућа; индукција и погоршање астме; хронични респираторни симптоми (звиждање, кашаљ, кратак дах); смањење плућне функције СРЦЕ – смањено снабдевање кисеоником, ефекат на артерије, повећање рецептора за никотин у срцу КРВОТОК – могућа повезаност са настанком лимфома ОПЕКОТИНЕ – од пожара као последице употребе дувана ОПОНАШАЊЕ РОДИТЕЉА – већа вероватноћа да ће постати пушачи као тинејџери
Прим. др Драгана Тендјера Милићевић
39
Представљени резултати петог таласа истраживања о ефектима примене Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму Поводом обележавања 31. јануара, Националног дана без дуванског дима, у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” одржана је конференција за медије на којој су говорили проф. др Славица Ђукић Дејановић, министарка здравља, прим. др сц. мед. Драган Илић, в. д. директора Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и др сц. мед. Ика Пешић, шеф Службе за одвикавање од пушења, Клиника за пулмологију, Клинички Центар Србије. Слоган под којим се обележава Национални дан без дуванског дима у 2013. години је „Домаћинства без дуванског дима”. Република Србија и Министарство здравља су активно укључени у активности на превенцији пушења. Закон о забрани пушења донет је 2005. године, а у новембру 2010. године ступио је на снагу Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму. Представници Министарства здравља и Канцеларије за превенцију пушења Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” су у октобру 2012. године у Сарајеву били учесници Међународне конференције о контроли дувана. Конференција је окупила кључне званичнике влада, представнике различитих сектора власти, здравствене раднике и сараднике из Швајцарске, Словеније, Србије, Турске, Бразила, Албаније, БиХ и Црне Горе, као и стручњаке Светске здравствене организације, Светске банке и других међународних организација. У плану је организовање међународне мултисекторске конференције о контроли дувана у Србији у последњем кварталу 2013. године. Од 11. новембра 2010. године, када је у Србији ступио на снагу Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму, изречено је 113 казни пушачима, од тога 44 у 2012. години. Правним субјектима су изречене 1324 казне, од чега у 2012. години 391 казна. Прошле године изречено је 120 казни за неистицање знака за забрану пушења, 94 због неименовања одговорне особе и 177 казни јер се не спроводи забрана пушења. Годишње се обави више од 150.000 инспекцијских прегледа. У циљу подизања пажње јавности у вези са добробитима које доноси уклањање дуванског дима из домова и затворених просторија, а у оквиру евалуације ефеката Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, у децембру 2012. године Институт за јавно здравље Србије је спровео пети талас истраживања. Према подацима овог истраживања учесталост пушења је слична као у претходна два посматрана таласа – 33% пунолетних грађана су редовни пушачи. Значајно је већи проценат оних који тврде да никада нису пушили (53% особа узраста 18–29 година). Жељу да престане са пушењем има 21% испитаника, а као главну препреку наводе исувише јаку навику (чак њих 75%). Међутим, уочава се статистички значајан пораст оних који су због ограничења могућности пушења на јавним ме-
40
стима смањили број цигарета (у 2011. години 11% особа смањило је број попушених цигарета, у 2012. години 16%). У 46% домаћинстава у Србији у потпуности је дозвољено пушење, док је у сваком трећем (35%) пушење дозвољено само у неким просторијама. Редовни пушачи најчешће толеришу пушење у кући, док бивши пушачи чешће него остале категорије пушача имају одређену просторију у којој је пушење дозвољено. Слично као у претходном таласу истраживања, 58% становништва наводи да им у њиховом домаћинству смета дувански дим, у мањој или већој мери. Дувански дим највише смета непушачима и бившим пушачима. Становници градова значајно више наводе да им дувански дим у кући много смета за разлику од сеоских насеља који наводе да им дувански дим у кући уопште не смета. Највећа изложеност дуванском диму је и даље у кући пријатеља/рођака (81%), као и у кафићима/ресторанима (58%) док је нешто мања изложеност на радном месту (22%). У школи и на факултету је најмања изложеност дуванском диму (4%), а посебно је уочљив пад у односу на претходна истраживања. Уочљива је већа изложеност дуванском диму тамо где Закон не допире (приватна кућа), док се његова примена потврђује управо на местима која су регулисана забраном пушења (школе/факултети, радна места, места за излазак). Пети талас показује нешто већу толеранцију према дуванском диму на јавном месту. Више од половине грађана Србије сматра да је потребно у потпуности забранити пушење у спортским објектима, јавним местима културе, у школама и на факултетима. Са друге стране, 27% становништва (посебно пушачи) сматра да у ноћним клубовима и кафићима треба пушење у потпуности дозволити. Девет од десет пунолетних грађана Србије је чуло да је на снази Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму (91%). Већина грађана подржава примену Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму (82%), посебно непушачи и бивши пушачи, популација узраста 30–45 година, пензионери и домаћице. У односу на претходно истраживање, у 2012. години је значајно више оних који се слажу да треба новчано кажњавати особе и установе за кршење ове забране. У Србији има 28 саветовалишта за одвикавање од пушења. Према извештајима саветовалишта, расте интересовање грађана Србије за одвикавање од пушења. Током 2009. у саветовалиштима у Србији стручну помоћ је тражило 1373 пушача, док је у 2012. години повећан број пушача на 2219, што је пораст од 61,6% у односу на 2009. годину. У 2009. години на одвикавању је било 13% више запослених него незапослених, док је у 2012. години тај однос био 26,8% више у корист запослених. Закон као мотив за одвикавање у 2009. години је код свега 1,3% пушача, док је у 2012. години Закон мотивисао 29,2% пушача.
БУБЊАРИ За пар година смо удвостручили средства за субвенције онима који желе да се баве одређеним видовима пољопривреде. Још увек је и то недовољно и има велике потребе да се ту укључи још више струка, јер без струке улагати нешто, у неки начин што није у систему који није организован ће дати нормално резултате у старту, али да би имао и дугорочније резултате нормално, потребно је и веће укључење ове струке и сигурно да ћемо, ако је бар иоле била са наше стране помоћ у том делу, вам помогнемо да се организујете да ће са ваше стране бити помоћ да ти наши кораци буду чвршћи и да буду дугорочнији. Ја вас у то име и поздрављам и желим заиста да ово што сте кренули буде на добробит свих житеља Србије.
Субота, 26. јануар
Основана Подружница незапослених агронома
42
ЗА КОРУ ХЛЕБА ИСПОД СРПСКОГ НЕБА
43
У току 2011. године пољопривреда у Србији остварила је од извоза пољопривредних производа нето добит која премашује две милијарде евра. Закључно са октобром прошле године, и поред велике суше, извоз пољопривредних производа достигао је износ од милијарду и 800 милиона евра. У Савезу пољопривредних инжењера и техничара верују да овај износ може да се премаши и до 20 пута
Ј
ош 1853. године, за време друге владе Милоша Обреновића формирана је прва економија на Топчидеру и у наредне две године ишколoване су прве две генерације сеоских економа, или агронома. У току те две године Србије је добила 200 агронома, а сви полазници и професори су морали да пролазе кроз капију изнад које је писало „Агрономи да уче народ како се ради и да га надзиравају“. То су два основна постулата од пет елемената данашњег савременог агроменаџмента, или две основне функције пољопривредне саветодавне службе. Недуго затим 1868. године формирана је једна од прве две стручне организације на територији Кнежевине Србије. У истој години организација агронома формирана је као Друштво за пољску привреду. Првог председника декретом је именовао лично кнез на предлог министра финансија. Уз почетни буџет од 25 хиљада динара од Министарства финансија добио је и новац за месечне трошкове за финансирање различитих активности. Од тада до данас прошло је 145 година. Савез пољопривредних инжењера и техничара од 1964. године окупља различита струковна удружења из аграрне бранше и имамо преко 2500 незапослених дипломираних инжењера агрономије, мастера, магистара и доктора пољопривредних наука. У оквиру Савеза пољопривредних инжењера и техничара, као националне струковне организације, у Крaљеву је формирана Подружница незапослених агронома са простора Западне и Централне Србије. Основни циљ је да се, са Националном службом за запошљавање, привредним коморама, задружним савезима и осталим облицима привредног организовања, уз самоорганизовање, дође до помака у запошљавању незапослених агронома међу којима има магистара и доктора наука. Скупу на коме је формирана подружница претходило је заседање Управног одбора СПАС-а који је незапослене колеге подржао у напорима да пронађу кору хлеба под сунцем српског неба. Слична подружница већ је организована у Београду, а ускоро се очекује у Лесковцу, Зајечару, Шапцу, Новом Саду и другим градовима широм Србије. Према речима професора Пољопривредног факултета Универзитета у Београду др Миладина Шеварлића основни проблем Србије је што недовољно уважава струку и што стручњаци нису боље организовани. Када би постојала боља сарадња између политике и струке много
44
мање проблема било би у бројним сферама друштва. Један од начина да се та сарадња побољша је да се стручњаци самоорганизују. - У овом случају пошли смо од најмлађих како их не би изгубили, пре него што чекајући шансу овде, побегну у иностранство одакле их врло тешко враћамо. Зато смо донели одлуку у Оквиру Савеза пољопривредних инжењера и техничара да формирамо општинске и окружне подружнице назапослених агронома – каже др Шеварлић. Београдска подружница окупља више од 120 незапослених агронома са територије 17 градских општина, а њихов представник ће убудуће равноправно учествовати у раду Управног одбора Савеза. Оснивачком скупу присуствовали су и представници Националне службе за запошљавање. Када је држава у јулу прошле године отпустила 1658 агронома постали смо јединствена држава у свету која је у једном дану отпустили толико њих. Овим чином, који се правда недостатком средстава за финансирање њиховог рада, ускраћена је стручна помоћ огромном броју пољопривредних газдинстава, посебно старачким и онима који нису довољно образовани, или су удаљени од општинских центара, па нису у могућности да користе законско право на субвенције. Незапосленим агрономима као један вид самоорганизовања препоручује се удруживање и формирање неке врсте задруге, или агенције, која би преузела обавезу посредовања између регистрованих пољопривредних газдинстава и државних органа, уз симболичну надокнаду. Поред посредовања и давања стручних савета могли би да се баве и другим пословима као што је набавка репроматеријала или откуп тржних вишкова. Удруживањем само десет агронома са подршком Националне службе за запошљавање од 2000 евра по особи, што је симболично у односу на средства која се додељују страним инвеститорима за запошљавање физичких радника, створио би се почетни капитал од 20 хиљада евра довољан за почетак рада. У двадесет првом веку, који носи епитет века економије и
Др Миладин Шеварлић
45
знања, илузорно је очекивати да се савремена пољопривреда развија без стручњака. Поред доказивања држави да су незапослени агрономи довољно способни да сами нешто организују створили би се и услови да, уз додатно образовање, држе корак са струком и науком. Од државе Србије агрономи очекују да буде прва која треба да препозна снагу незапослених инжењера агрономије. Док свуда у свету цена хране расте, а Србија је богом дана земља за производњу хране, код нас пољопривреда стагнира. Једини начин да се подигне на виши ниво, и да пољопривредни произвођачи остваре вишкове и бољи квалитет живота на селу, је ангажовање стручних људи који су завршили факултете и који имају искуства. Држава треба да учини напор и нађе модус да се ти људе врате
46
на посао како би подигли село на виши ниво пружањем помоћи људима који тамо живе и производе. - Људи који живе на селу пољопривреду раде занатски. Ако на то додате струку, знање које са факултета носе инжењери агрономије, све се подиже на виши ниво и добијају много већи новчани добици, па тако подиже и ниво живота на селу – каже представник инжењера Расинског округа Александар Ивковић. У ситуацији када се због све мање перспективе за прихватљив живот села гасе трачак наде у пословању појавио се у тренутку када су се на српским пољима појавили школовани људи у својству саветодавца. Када је њихово ангажовање заустављено људи на терену су почели да губе поверење. Зато се од државе очекује да усвоји неки од понуђених модуса за поновно ангажо-
вање ових стручњака. - Један од модуса је доношење новог Закона о задругама који ће задруге ставити у мало повољнији положај. Пољопривредници ће моћи да се организују, да кроз те задруге остварују нека права и имају своје инжењере који ће да им помогну у вођењу задруга – каже Ивковић. У току 2011. године пољопривреда у Србији је остварила од извоза пољопривредних производа нето добит која премашује две милијарде евра. Закључно са октобром прошле године, и поред велике суше, извоз пољопривредних производа достигао је износ од милијарду и 800 милиона евра. - Ми то можемо да увећамо минимално 20 пута, јер ако једна Холандија, која је много мања од Србије, остварује годишње од око 64 милијарде евра прилива од извоза прехрамбених производа, замислите колико би ми
могли да добијемо извозом, са пољопривредом и стручним кадровима које имамо. Србија је одувек била пољопривредна земља и ма у каквом стању да је данас једина шанса за будућност земље је извоз хране. Ми нисмо богом дани да производимо компјутере, тешко производимо и аутомобиле, али свако од нас уме да произведе неку храну, повртарску културу, гаји неку врсту стоке и све то можемо да извеземо. Дуги низ година у Србији ниједан комад шљиве није остао непродат. Све се извезе, као конзумна шљива на тржиште Русије, или шљива која је кроз хладњаче као полупроизвод извезена на подручје Европе и Америке. Људи нас препознају као пољопривредну земљу која производи храну и ми то треба да искористимо – каже Ивковић.
47
Петак, 18. јануар
С
48
а интензивирањем економске кризе и смањењем куповне моћи грађани Србије прво се одричу ствари које не утичу битније на квалитет живота. Међу онима који су у значајној мери осетили сву погубност ситуације у којој се налази друштво свакако су и медији, пре свих они штампани. Али, знатне последице оваквог стања осетила су и предузећа која се баве дистрибуцијом штампе од издавача до крајњег корисника. Међу онима који у Краљеву дневном и ревијалном штампом снабдевају највећи број продајних објеката је „Софист“ д.о.о, који киоске снабдева и осталом робом, а бави се и велепродајом робе широке потрошње на простору од Врњачке Бање до Мрчајеваца и од Груже до Ушћа. Када је директор „Софиста“ Славиша Станчић 1995. године са „Вечерњим новостима“ склопио уговор као први приватни дистрибутер штампе у Србији је било знатно мање издавача него данас. Упркос томе било је тешко доћи до свих издавача и обезбедити што разноврснију понуду штампаних издања. Највише се томе опирала „Политика“ до чијих с издања врло тешко долазило. - Са „Новостима“ се у почетку радило са 5 посто рабата и 5 посто ремитенде, што је било нормално за тадашње пословање ,јер није било конкуренције, а новине су биле високотиражне – каже Станчић. Преко двадесетак продајних објеката у Краљеву „Вечерње новости“ су стизале у десет хиљада домова. Развојем тржишта и продајне мреже смањивала се продаја по поједином објекту што је неминовно утицало на повећање трошкова дистрибуције. Појава дневних листова као што су „Блиц“, „Глас јавности“, „Курир“, „Ало“ неминовно је утицала на смањење тиража оних који су до тада доминирали на тржишту. - Имали смо дневне новине „Борбу“, „Спорт“, „Новости“, „Политику“, „Журнал“, „Политику Експрес“. Кад се појавио „Дневни Телеграф“ почела је да опада продаја осталих новина. Са дампинг ценом од само једног динара, и три дана када се делио бесплатно, „Блиц“ је привукао много читалаца који су дуги низ година читали друге новине. Наступила је демократија, може да каже ко шта хоће и да пише ко шта хоће, па су новине са ниском ценом и добрим текстом привукле велики број читалаца – објашњава Станчић. Издавачи су почели и уређивачку политику да прилагођавају интересовањима читалаца, јер се показало да уколикоузвештавају једнообразно читаоцу постаје свеједно које ће новине да купи. У данашње време петнаестак наслова дневних новина у Краљеву купује десетак хиљада читалаца. Уз њих ту је и ревијална штампа која по ценама не одступа много од
Р
Проблеми дистрибутера штампе
РАД НА ИВИЦИ РЕНТАБИЛНОСТИ - Читалачка публика је све старија, па писани медиј треба текстове да прилагођавају таквом читаоцу читаоцу. - Уколико писани медији само преписују електронске, они сами себи скачу у уста
49
дневне тако да „Скандал“ кошта 20 динара што је скоро дупло мање од цене „Вечерњих новости“. Прати фолк сцену и естраду, а усмерен је према онима мање заинтересованим за дневну политику која се углавном прати уз помоћ електронских медија. Чињеница је да од продаје по тако ниским ценама не могу да се покрију ни трошкови штампе, али високи тиражи привлаче велики број оглашивача. - Ми као дистрибутери код таквих новина губимо, јер је уз нижу цену мања зарада, иако су трошкови транспорта исти. „Новости“ се под истим условима продају већ седам или осам година, док су трошкови транспорта повећани више од три пута. У ситуацији када је зарада везана за одређени проценат вредности новина који се не мења може да се закључи колики су губици на дистрибуцији штампе – каже Станчић. На број продатих примерака у приличној мери утичу актуелна дешавања у земљи што је могло да се примети у време бомбардовања, ратова или серије убистава који су у одређеном периоду били део свакодневице. У таквим ситуацијама новине су у предности над електронским медијима, јер знатно шире извештавају о догађајима. Са друге стране и читалачка публика је све старија, јер се млађе генерације, кад је информисање у питању, све више ослањају на модерне технологије, телевизију, интернет и друштвене мреже. У периоду када је продаја новина опадала издавачи су прибегавали различитим триковима да би задржали читаоце, па су уз сваки продати примерак новина често нудили и посебне поклоне. Тако је највећи тираж у току једног дана забележио „Данас“, проистекао из листа „Наша Борба“, када је уз сваки прмерак новина нудио и књигу. Чињеница да се продаја у таквим ситуација повећава тешко може да сведочи о постојању стабилне масе читалачке публике, јер како рече Станчић, кад је џабе и сирће је слатко. И ма колико био значајан податак да писано новинарство, као докумет, оставља значајан траг о времену о коме извештава чак и најзначајнији светски издавачи суочени су са бројним проблемима, пре свега финансијске природе. Тако је и један од најпознатијих светских недељника „Њусвик“ морао да се одрекне штампаног издања када се продаја од три милиона штампаних примерака преполовила. У српским оквирима карактеристична је појава дневног листа „Сан“ који је на тржишту опстао само 45 дана. Софист послује са издавачима који на тржиште дневно пласирају између десет и 300 хиљада примерака новина. Дистрибутерима штампе проблем посебне врсте представља разуђеност продајних објеката, јер дневна штампа може да се, осим киоска, купи у свакој продавници, или бензинској пумпи. Све то знатно повећава трошкове пословања коме на руку не иду ни одређени прописи. И док је сваки купац у ранијем периоду добијао фактуру једном месечно тај рок се с временом скраћивао тако да је сада дистрибутер у обавези да му је са отпремнициом доставља сваког дана. - Имамо много веће трошкове него што смо имали ра-
50
није. Својевремено се у Краљеву продавало десет до 20 хиљада дневних новина у педесетак продајних објеката, а сада око 10 хиљада на много више различитих места – каже Станчић. Искуство дистрибутера показује да се боље продају јефтиније новине, што наводи на закључак да се купци не руководе првенствено квалитетом. У последње време у експанзији су разноразни кувари и рецепти, па високотиражне новине као што су „Блиц жена“, „Стил“, „Стар“, „Свет“, „Скандал“ имају значајну читалачку публику привучену дампинг ценама које негативно утичу на пословање дистрибутера. На краљевачким киосцима могу се купити и издања на страним језицима, али у много мањем обиму него што је то било у ранијем периоду. Цена ових издања је знатно виша од домаћих, а нека имаку и издања на српском језику, па је илузорно очекивати да ће их неко купити у значајнијој мери. Тако се дешава да се и у врло дугом временском размаку прода једва по неки примерак. Са локалним новинама је исти случај као и са дневном штампом. Својевремено су недељно излазила три локална листа, у једно време чак и четири недељника, који су између себе поделили читалачку публику. Некада су само „Ибарске новости“ имале тираж од неколико хиљада примерака од којих је половина стизала на киоске. У време док је привреда функционисала без тешкоћа скоро свако значајније предузеће куповало је другу половину и делило запосленима. На киосцима је продавана само половина приспелих примерака. И од овога што данас од два краљевачка издавача недељно стигне на киоске, а сведено је на много мању меру него раније, прода се једва половина. - Немамо привреду, ни уговорену продају, а с обзиром да се новина затвара 24 сата пре него што треба да се појави на киоску јасно је колико се, за електронским медијима, касни са информацијама. Не знам колико град учествује у финансирању локалних медија, али морате да држите параметре цене и израде новине и да кроз израду подмирите обавезе према запосленима. Читалачка публика је све старија, а новинари писаних медија требало би текстове да прилагођавају старијем читаоцу. Уколико писани медији само преписују електронске медије, они сами себи скачу у уста - каже Станчић убеђен да ће писани медији, и поред свих тешкоћа, опстати на тржишту.
Славиша Станчић
51
Понедељак, 21. јануар
После петнаест година успешног рада Телевизије Мелос
52
НАЈГЛЕДАНИЈА ТЕЛЕВИЗИЈА
(2)
Из студија Телевизије Мелос емитују се три независна програма, сателитски, национални и локални за подручје града. Жеља оснивача је да до краја ове, а најкасније првих месеци следеће године, пређе на производњу и емитовање телевизијског програма у високој ХД резолуцији.
Р
аних деведесетих година прошлог века Радио телевизија Београд је емитовала телевизијски програм на три канала, два којим је преко мреже предајника и репетитора била покривена цела земља и трећи само за подручје Београда и ближе околине. Оглашавање на програмима телевизије било је до те мере скупо да су мала предузећа, као што је био „Мелос“, прилику да рекламира издања продукције грамфонских плоча и касета морао да тражи на неким другим местима. Када су у јесен 1992. године у Србији почеле да се појављују прве приватне радио станице директор „Мелоса“ Зоран Јовановић почео је да размишља о отварању сопствене. У етар је тих дана пуштен сигнал ради идентификације радио станице у оснивању, а са таласа Радио „Мелоса“ чули су се само звуци народне музике из богате фонотеке. Недовољно дефинисани прописи, и енормно велики
број нових станица утицали су на став државе да уведе ред у овој области, па се приступило затварању свих који су радили нелегално. У „Мелосу“ су одлучили да предајник привремено искључе и приступе изради елабората и пратеће документације потребне за легализацију радио станице. Након што је, после две године, из Министарства телекомуникација стигло позитивно мишљење у септембру 1994. године почело је редовно емитовање програма. У то време је као локални програм на територији емитован само из студија Радио Краљева, а Радио Мелос постао прва у низу приватних радио станица које ће се појавити у будућности. - Нешто од опреме за емитовање радио програма купио сам у Италији где сам био на службеном путу. Опрема је била скромна, а програм још скромнији. Била је то права лепа народна музика коју и данас ја и моји следбеници гајимо. То је привукло бројне слушаоце тако
53
да смо врло брзо постали апсолутно најслушанија радио станица у овом делу земље. Сигнал се простирао дуж тока Западне Мораве од Чачка до Крушевца, а предајник мале снаге од само 50 вати омогућавао је да се чује на релативно широком простору зато што је етар био празан – објашњава директор и главни и одговорни уредник Радио-телевизије Мелос Зоран Јовановић. Од првог дана кренуо је целодневни програм који се временом обогаћивао. Само сервисне информације врло брзо је заменио редован јутарњи програм да би у осталом делу дана акценат био стављен првенствено на забаву. Амбиције Зорана Јовановића о освајању медијског простора расле су, па је почео да размишља и о отварању телевизије. Прошло је једва две године од почетка рада Радио Мелоса када је на 57. каналу УХФ подучја први пут могао да се види и сигнал нове локалне телевизије. Са групом ентузијаста, и врло ограниченим техничким могућностима, почео је рад на стварању програма који
54
ће неколико година касније бити доступан великом броју гледалаца широм планете. Заокруживањем једног озбиљног циклуса створени су услови за приближавање великом броју потенцијалних потрошача првенствено издања Продукције Мелос. Али амбициозни директор је гледао даље у будућност. - Моја идеја била је да, поред Краљева, отворим више мањих телевизија у Новом Саду, Београду и Нишу. Тако смо са емитовањем програма у Новом Саду отпочели 1. августа 1999. године, а у Београду неколико дана након демократских промена у октобру 2000. Телевизију у Нишу никад нисмо отварали – каже Јовановић. Даље ширење привремено је зауставио велики пожар у згради новосадског Радничког универзитета у којој су биле просторије телевизије. Изгорела је цела зграда, и велики део технике, што је успорило реализацију даљих планова. Сматрајући територију Војводине атрактивнијом за пословање донета је одлука о продаји телевизије у Београду, како би се средства уложила у обнову
уништене у Новом Саду. Телевизија Мелос била је прва приватна телевизија у овом крају земље. Локалне телевизије на територији покрајине постојале су само у банатским општинама које су се наслањале на Београд, као што су Панчево, Вршац, Зрењанин и Кикинда. Из новосадског студија који је са редакцијским просторијама достизао 1000 квадрата емитован је програм који је покривао већи део Војводине, што је омогућавао предајник на Фрушкој гори. Експанзија Телевизије Мелос, која је врло брзо постала веома утицајна у овом делу земље, није прошла незапажено, па је наишла на отпор у појединим структурама, што је утицало на појаву одређених проблема. - У време бомбардовања у Привредној комори Новог Сада организован је скуп привредника на који су позвали и мене као директора Телевизије Мелос. Од почетка бомбардовања Телевизија Нови Сад је била у нокдауну и само реемитовала програм Радио-телевизије Србије. Пред стотинак присутних појавио се локални привредник
са питањем да ли је могуће да из Србије долази човек који покушава да Војвођанима кроз телевизијски програм наметне неку другу културу. И док су сви ћутали ја сам се јавио за реч и рекао господо, ја јесам из Србије, али рачунам да је и ово Србија и запамтите, ја из Краљева нисам дошао возом да берем кукуруз, већ сам дошао мерцедесом са пуним џепом пара да отворим телевизију. Да је на мом месту био Шваба са истом идејом, и са истим парама, ви бисте му поставили црвени тепих. Салом се проломио аплауз и ја сам тако анулирао изјаву свог претходника – каже Јовановић. Од почетка рада веома добра комуникација успостављена је са структурама локалних власти у местима из којих је емитован програм тако да у том смислу, каже још, није било никаквих проблема. Иако се новосадски програм битно разликовао од оног који се емитовао из Краљева имао је завидан ниво. Земља је била под санкцијама, па је обиловао филмовима које је тешко било прибавити легалним путем. Почетак емитовања инфор-
55
Зоран Јовановић
56
мативног програма додатно је допринео повећању квалитета, а Новосадска хроника, која прати сва актуелна догађања из политичког, привредног, културног и спортског живота овог дела земље, једна је од најгледанијих и у данашње време. Из студија Телевизије Мелос емитују се три независна програма, сателитски, национални и локални за Краљево. Национални је везан за све градове у Србији, па и за Нови Сад, док је сателитски намењен нашим грађанима у дијаспори тако да у њему преовладавају музички садржаји. Локални програм који се емитује за подручје града Краљева већ је добро познат свим становницима овог подручја. - Када је у време санкција 1999. године програм Радио-телевизије Србије избачен са француског сателита Еутелсат, који се налазио на позицији В2, ми смо искористили прилику и заузели ту фреквенцију захваљујући мом земљаку из Роћевића Милану Павловићу Манету који је живео у Паризу. Успео је да дође до фирме Глобкаст и у наше име закључи уговор тако да смо преузели тај канал на сателиту. Програм су могли да виде гледаоци у Европи, Северној Африци и Азији, а касније смо, путем затвореног система, покрили подручје Аустралије и Северне Америке – каже Јовановић уз подсећање да је гледаност програма Телевизије Мелос на овим подручјима на завидном нивоу. Ограничене могућности градског буџета да издвоји знатнија средства за финансирање медија неминовно утичу на улагања у софистициранију опрему, али и производњу квалитетнијег програма. Прошле године је за рад свих медија одвојено само десет милиона динара, док је тај износ ове године повећан за двадесетак процената како би се елиминисали негативни ефекти инфлације. Ситуација са финансирањем локалних медија није много боља ни у другим местима у земљи, али има случајева да се и у знатно мањим срединама у информисање улажу знатно већа средства. Краљево и даље заузима чврсту позицију у доњем делу листе медија који добијају субвенције локалне самоуправе. Та чињеница, каже Зоран Јовановић, не утиче значајније на рад ове телевизије, јер се из градског буџета покрива једва 5 до 7 процената трошкова рада. Иако не занемарује количину средстава које добија од локалне самоуправе склон је тврдњи да она нису пресудна за рад, па Телевизија Мелос наставља да води независну програмску политику и у томе у потпуности успева. На медијском простору Краљева три телевизијске станице емитују програм у етру, а две само путем кабловског система једног оператера. Иако највећи кабловски оператер у граду СББ покрива једва 20 одсто становниш-
тва, па је илузорно говорити о утицају који има на гледаоце. У таквој ситуацији Зоран Јовановић са поносом истиче резултате телевизије на чијем се челу налази као главни и одговорни уредник. - Комотно могу да кажем да смо убедљиво на првом месту по гледаности. Постоје неке емисије које су гледаније и по седам пута у односу на друге. Програмску шему чине емисије колажног типа окренуте према најширој циљној групи и људима који живе у Србији, а познато је да гледаоци, поред добре музике, од нас очекују истиниту и правовремену информацију. Према истраживањима које смо вршили дошли смо до података да народну музику слуша 87 процената гледалаца наше телевизије. На ужем градском подручју тај однос је нешто неповољнији, али на сеоском подручју и премашује ову цифру – каже Јовановић. У ситуацији када у Краљеву нема довољно пара ни за задовољавање знатно важнијих потреба илузорно је говорити о потреби привреде за оглашавањем. Зато је једини начин за зараду проширење гледаности у срединама које су у овом тренутку привредно јаче, па су и предајници Телевизије Мелос усмерене ка тим дестинацијама. Значајнији приходи у овом тренутку стижу из Новог Сада и Београда и битно премашују половину укупних прихода предузећа у коме је запослено 43 радника, 16 у Новом Саду а остатак у Краљеву. Највећи број њих ангажован је на пословима у телевизији, док мањи број радне обавезе извршава у радију и продукцији. - Ја сам одушевљен својим колективом, јер су у време краткотрајног кризног периода од неких четрдесетак дана сви били као један. Зато сам на једном јавном месту изјавио да бих са таквим тимом смео да кренем и у пробој Солунског фронта. У пословању нема минуса, увек смо у плусу само што је тај плус некад мали, а некад велики. Посебно отежано пословање почело је од 2008. године, а додатно погоршано после земљотреса у новембру 2010. – каже Јовановић уверен да је три озбиљне телевизије превише на територији града који има стотинак хиљада становника. Телевизија Мелос после више од петнаест година рада нема више потребе за територијалним ширењем, па су сви капацитети усмерени ка побољшању програма и унапређењу техничких услова за производњу и емитовање програма. Па иако је и постојећа техника на завидном нивоу стални развој информационих технологија поставља увек нове захтеве. Пре свих ту је жеља да се до краја ове, а најкасније првих месеци следеће године, пређе на производњу и емитовање телевизијског програма у високој ХД резолуцији.
57
е к н а ч в е љ Кра
Додељене награде младим књижевним ствараоцима
ПРИЧЕ КОЈЕ ПОКРЕЋУ ЉУДЕ
Петак, 1. фебруар
- Годишњу награду краљевачког Књижевног Баланчевић за рукопис збирке прича под на Награда Богдан Мрвош припала Марку Ле песама „Али то не значи да не
60
клуба добила Горана зивом „Дробљење“. ештанину за циклус е могу“
Горана Баланчевић и Хранислав Милошевић
61
Ч
итаву деценију краљевачки Књижевни клуб додељује награде младим књижевним ствараоцима. Уз финансијску подршку краљевачког привредника Хранислава Милошевића, а у сарадњи са Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“ награђени рукопис се сваке године претвара у књигу. Трочлани жири, који су сачињавали Ана Гвозденовић, Гордана Тимотијевић и Ивана Борисављевић донео је одлуку да овогодишња награда Књижевног клуба припадне Горани Баланчевић за рукопис збирке прича под називом „Дробљење“. Награда поред Повеље подразумева објављивање рукописа у издању Књижевног клуба. Горана Баланчевић је рођена 1988. године у Краљеву, а драматургију дипломирала 2011. на београдском Факултету драмских уметности. Њена драма „Огложђена“ победила је исте године на анонимном конкурсу Удружења драмских писаца Србије, а Горана је постала прва жена и најмлађи добитник награде Бранислав Нушић. Ова драма имала је јавно читање на конкурсу за жене писце у Шведској, а ускоро ће
62
се у режији Ђурђа Тешића наћи на сталном репертоару Народног позоришта у Београду. Драма Горане Баланчевић „Центар за принудно слетање“ победила је 2012. на конкурсу Млада балканска драма и ускоро ће се наћи на сталном репертоару театра Никола Бинев у Софији. Горана је члан Удружења драмских писаца Србије. Образлажући награду председница жирија Ана Гвозденовић је истакла да рукопис Горане Баланчевић, иако на тематском плану разноврстан, представља заокружену целину обједињену препознатљивом ликношћу, најчешће припиведача са уочљивим личним аутобиографским карактеристикама и јединственом атмосфером. Тематско-мотивска разноврсност ауторке креће се од потраге за сопственим идентитетом и сусрета појединца са самим собом, преко његовог односа са партнером, чешће партнерима, мотив различито организовног љубавног троугла варирањем више наврата, као у причи „Дробљење“, до човековог места у заједници и оној најширој, глобалној. - Једнако ангажована када говори о личним трагањима,
емотивним валерима, али и актуелној друштвеној стварности, ова проза исприповедена је са заводљивом лакоћом која читаоца не оставља равнодушним. Испуњена ликовима са маргине, било да је реч о социјалној, психолошкој, или пак сексуалној маргини, луда Цица, штрајкачи, коцкари, жиголо, нимфоманка, бескућник, црна овца, бесполне девојчице, пантогена бића, социопате, психопате, религиозни фанатик, дати у кратким, али упечатљивим описима, скицирани неретко гротескно, свођењем на неколико доминантних, незаборавних карактеристика, Горанина проза добро одражава оно што се у савременим теоријама означава као естетика свакидашњице – наводи Гвозденовић. Проза Горане Баланчевић обилује феноменима који су постали карактеристични и за наше бивствовање у свету, а који су у јасном нескладу са теоријама, ставовима, постулатима које је пред нас постављала традиционална естетика. Зато јој треба прићи непосредном анализом без предрасуда, делом инстинктивно, управо онако како је Ђило Дорфлес веровао у постали дисхармонијум, да је за-
датак савременог естетичара. Губитак средишта, у овом случају брисање просека, уобичајено је, друштвено прихватљиво, оно што се без озбиљнијег образложења у свести већине изједначава са позитивним. - Како сам наратор каже одсуство младих брачних парова са малом децом, а наместо њих откривање дражи онога што се погледом нуди чим скрене са стазе очекиваног, јасна су намера ауторке и свакако доминантно организујуће начело рукописа. Потрага за идентитетом неодвојива је од испитивања телесног и сексуалног, а њихова предоминантност сигуран су знак да смо већ на поменутом терену гротескног. Иако је примера много, јер је реч о једној од многих, али и структурно константи овог рукописа, прича „Краљица џеза“, или „Марионета“, је готова већ својим насловом, као и целином, уосталом открива јасне ауторске интенције. Вишеструко позивање на мит о андрогеном бићу потреба је и трагање појединца, али и уметника, ствараоца
63
уопште. Стремљење ка апсолутном миру, задовољству и удовољењу сваког порива и сваке страсти унутар граница властитог сопства, истовремено мушког и женског, неиздиференцираног, уствари услов привидног мира и коначног благостања. Али, и како укупна људска креативност, сви човекови изражени пориви, агонски, који се односе на игру, да би се манифестовали, имају потврду за постојањем једног другог одвојеног од себе, једне противтеже која може да постане партнер, и како се једино подређивањем овог партнера може досегнути стање релативног спокоја и релативног удовољења у којем ће се заментнути стваралачка и родитељска мена. Када је реч о доминацији телесног и потрази за властитим сопством, а и поменутој стваралачкој мени, тематизовањем игре као симбола креативног и прича навикавањем истопљеног свакако заслужује да буде посебно поменута. Она је илустративна и то је још један поступак коме Горана радо прибегава. Брзо и вешто, неретко неочекивано, прелажењем са духовитог на не само озбиљно већ и трагично то је најчешће само наговештено. Смењивање на први поглед лаког, шаљивог, допадљивог и оног што вас прене, збуни, забрине, натера да се замислите. Истовременио итекако друштвено ангажована, критички настројена, ова проза не пропушта да нас макар у
64
кратким сегментима, понекад само једној речи, оштро потресе и из уметничког, психолошког, зашто не и филозофског, поврати у свет аскалног. Угашене фабрике, радници који штрајкују глађу, месечно плаћање рачуна, свакодневно куповање хлеба и млека, скупе екскурзије, или опаске попут оне из приче „Исповест црне овце“ – каже се у образложењу. Горанино драматуршко образовање није без значаја за њену прозу. Неретко су у првом плану управо феномени приче и приповедања, драматизације, уметничког стварања уопште. Стваралаштво као игра, стваралац као творац, али и одличан посматрач, како наратор каже. Честе ономатопеје само су једно од вешто примењених занатских средстава која Горанину прозу чине ритмичном и примамљивом за читање. Друго су кратке реченице, честе дијалошке форме, измењене реплике које убрзавају причу и динамичним дешавањима дају подршку из самог текста. Поменутој причи „Дробљење“ као илустрација се могу придружити приче „Срећна Нова година“, или „Олуја“. Предајући награду дародавац Хранислав Милошевић није могао да не примети да је читајући књигу помислио да ју је написала озбиљна девојка од четрдесет година, а не „дете које је управо побегло из студентске клупе“. - Пред собом имамо Краљевчанку која ће увек да се враћа овде и деци која остају у Краљеву даје део културе
која је врло важна у образовању младих. Много је боље да нам се деца окупљају овде у библиотеци, него по кафићима, да се дрогирају и импутирају лошим технологијама које, ма колико корисне, могу да буду и штетне – истакао је Милошевић. „Дробљење“ је прва збирка прича Горане Баланчевић која поред њих већ дуго пише драме и сценарија. - Верујем да ће се многи људи из мог живота препознати у већини прича које су аутобиографске. Такође верујем да ће се неки обрадовати, други можда наљутити или разбеснети, али ја просто нисам могла да се одвојим од критичког мишљења према свему што ме окружује. Да није тих људи, без обзира какви они били, битно је само да су ме они натерали да узмем оловку и нешто напишем, тако да је моја збирка поклон свима њима, волела их ја или не. Важно ми је да када прочитају приче доживе нешто. Није важно да ли је то лепо, или ружно. Важно је да их моје речи покрену и надам се да ће сви који буду прочитали доживети нешто и памтити те приче – истакла је Горана Баланчевић.
Награда Богдан Мрвош Пре пуних девет година Књижевни клуб је донео одлуку о додели награде, која носи име рано преминулог краље-
вачког књижевника Богдана Мрвоша, младим писцима пред којима су тек књижевни изазови. Тиме Књижевни клуб лечи ону врсту болести од које пате Срби и Србија, од заборавности. Књижевни клуб и Библиотека нити заборављају, нити ће заборављати, и отуда и ова награда. Жири Књижевног клуба у саставу Александар Марић, Верослав Стефановић и Милош Милишић одлучио је да награду Богдан Мрвош за 2013. годину, намењену младим краљевачким ауторима, додели Марку Лештанину за циклус песама „Али то не значи да не могу“. Марко Лештанин је рођен 1986. године у Краљеву. Пише поезију и прозу, а текстове објављује на интернету и у поетским часописима. Члан је Књижевне радионице у оквиру Студентског културног центра у Крагујевцу и један од организатора првог Поетског клабинга у овом граду, а 2011. године је објавио и збирку поезије под називом Ремикс. Уз нагласак да је Краљево од вајкада познато као град књижевности градоначелник Драган Јовановић је изразио понос због талената попут добитника овогодишњих књижевних награда. - Такав град ће увек имати будућност, а Градска управа ће маскимално издвајати не само за књижевност, него за културу уопште. Очекујем да је пред овим младим људима велика будућност и да ће тек добијати награде које су много веће и значајније – истакао је Јовановић.
65
Нова звезда на Грандовом небу
УЗ СЛАТКЕ МУКЕ ДО ЗВЕЗДА Након годину дана непрекидног рада у такмичењу за избор победника шоу програма „Звезде Гранда“ Краљевчанка Вања Мијатовић стигла на само корак од трона
Среда, 12. децембар
К
66
ада је једног лепог божићног јутра свет угледала Вања Мијатовић први врисак, а наставило се то и следећих дана, указивао је да ће сигурно бити певачица. Ова констатација имала је реалну подлогу у чињеници да се већи број чланова породице већ бавио музиком. Деда Миша Мијатовић је годинама свирао трубу, а његови синови Радослав и Предраг били гитаристи надалеко познате Групе „Јеж“. Нешто касније у професионалне музичке воде запливаће и Вањин брат Владан Мијатовић Ципи, магистар џез клавира који тренутно живи и ради у Њујорку. На прве музичке кораке Вању подсећају само избледеле породичне фотографије на којима су забележени тренуци у којима је актуелна звезда Гранд продукције увесељавала чланове породице. Често су Вања и Ципи са оцем и стрицем одлазили на различите свирке и упијали све што су тамо видели. А онда, када је имала само петнаест година, дошао је први новогодишњи наступ у врњачком Хотелу „Језеро“. - Било је то прво искуство и први пут сам зарадила својих 100 марака за интерпретацију песме из филма „Титаник“. Као почетник са малим репертоаром имала сам кратак блок забавне музике, људима се то свидело и добила сам први бакшиш – сећа се Вања. Почетни успех почео је да учвшћује свест о потреби
да се потпуно посвети овом послу. Захтевало је то много рада и одрицања, али јој ништа није било тешко у послу који воли и пробама у којима ужива. Сваки наступ је ново искуство кроз које се певач дограђује тежећи да буде што бољи. По природи перфекциониста Вања је од увек само мислила како ће што више да напредује. Четворомесечно искуство рада у Бечу, са братом и млађим музичарима, кроз напоран рад, оставило је јак утисак на младу певачицу. Наши људи су, каже она, јако носталгични, воле музику, веселе се знају да уживају, а нема ничег лепшег него кад цела дискотека запева. Свесна је Вања била од почетка да ће је кроз рад пратити непријатне ситуације. Агресивност појединаца подстакнута алкохолом ствара и такве ситуације, али висок праг толеранције и довољно искуство доприносе смиривању сваке тензије на цицилизован начин. Током три године наступа са „Каспер бендом“ гледала је Вања како раде други, упијала све што је добро и прилагођавала навике и стил. Наступи у Краљеву, Бањалуци, Лозници, и ко зна где све, допринели су сазревању које ће свој врхунац достићи веома брзо. Велику помоћ у том сазревању пружио јој је Александар Софронијевић са оркестром, састављеним од врсних музичара, са којим сарађује већ четири године.
Вања Мијатовић
67
68
Сарадња са оркестром Дејана Петровића, једног од најпознатијих трубача, извела је младу певачицу пред 17 хиљада учесника Дринске регате. Једноипосатни наступ на отвореном простору, какве посебно воли, током кога се изгуби и по килограм телесне тежине, остаће у дугом сећању. - Тај осећај је неописив, а Дејан Петровић и бенд имају посебну енергију. Кад смо завршили концерт Дејан је почео да представља чланове оркестра, а кад је мене представио 17 хиљада људи је вриснуло. Ја сам потонула од лепоте зато што нисам позната, а енергијом и певањем оставила сам леп утисак – каже Вања . Након дужег времена млад организам осети умор, па и грло треба да се опорави после дуготрајног рада у континуитету, многих путовања и непроспаваних ноћи, поготово што ће младој певачици требати још много година. Наставак каријере обележиће нови циклус такмичења за „Звезде Гранда“. Није било ни мало лако издржати две аудиције и такмичење које је трајало скоро годину дана. - Оно што се види на телевизији је сјајно, али иза тога стоји пуно рада. Уживала сам у свему томе, али пошто сам перфекциониста потпунио сам се посветила томе, уз много плакања, много нервирања зато што сам много вежбала, и малтене једну реч понављала по пет пута кад сам помислила да нешто није добро. За сваку песму сам се студиозно припремала, а имала сам тим сарадника који ми је много помогао, пре свега у избору песама. Ту су пре свега дугогодишњи пријатељи мојих родитеља Зоран Беочанин Сотир и његова супруга. Споменула бих бившег градоначелника и Дечје одмаралиште „Гоч“ које ми је давало минибус за превоз навијача. Док су неки учесници имали по два аутобуса ја сам имала минибус. Једном приликом су ми се јавили људи који ме познају и понудили да ми плате аутобус за превоз навијача, јер су знали да имам проблем са тим. То су моји другари из Конарева и сваки пут користим прилику да их поменем – прича Вања. Снимања недељних емисија „Звезде Гранда“ захтевале су посебну припрему. Поред увежбаних песама требало је водити рачуна о много чему, пре свега изгледу који је подразумевао рад фризера, шминкера, креатора. Па иако је снимање вршено петком неопходно је у Београд путовати дан раније. - Гардероба је посебна прича. Имала сам креаторку из Суботице која ми је понудила сарадњу, а ја прихватила. Пошто није било исплативо да се сваке недеље налазимо у Београду због проба, уз помоћ телефона и фотографија смо се договарале што није било ни мало лако. Хаљина стигне аутобусом, ја
69
70
71
пробам па вршимо корекције. Буде ту и нервирања и одушевљења са хаљином, али и са фризуром и осталим стварима. Некад ми се свиди, некад не, али сам све претрпела – каже Вања. Како се ближио финални део такмичења тензија је расла, јер је у свакој од неколико последњих недеља испадао по један учесник. Уз Милицу Павловић Вања је једина до финала стигла без стрепње да би тај статус могла да избори у баражу. Коментари стручњака били су позитивни, а константност напретка ка финалу, кроз слатке муке, потврда је квалитета Вање Мијатовић. - Навијачи су посебна прича, а похвалила бих људе из Краљева који су се ангажовали и дошли да ме бодре. Поменула бих администраторе мојих фан тимова који ми стално приређују нешто слатко, пишу песмице, навијају, боре се за мене. Биле су ту још и мајице, постери, транспаренти, срца са мојим сликама. Око пропагандног материјала много ми је помогла породица, а мајка је била на свакој од проба и пажљиво слушала како певам. Интересовало ме је само да будем добра, да се максимално припремим, да изгледам добро и певам најбоље могуће. Други ме нису интересовали, јер се толико удубим у свој наступ да их и не приметим – прича Вања. Свесна чињенице да је гледају милиони људи морала је максимално да се концентрише на сваки тон и сваки покрет. Такво оптерећење стварало је трему која, како каже, убија човека. Није то она позитивна трема какву је имала пред 17 хиљада посматрача, већ она која оптерећује због одговорности и могућности да неки детаљ измакне контроли. - Финале је посебна прича. Ту тек никог нисам видела. Имали смо пресвлачење између песама, а после сваке трчала на поправку шминке, као и други, па се стварала неописива гужва и хаос. Отпевала сам три песме, а после треће испала, па ми се није испунила жеља да отпевам ону из „Титаника“ са којом сам почела каријеру. Планирала сам је за крај и била сам јако разочарана тим пре што су се сви јежили док сам је певала на проби и предлагали да отпевам прво њу. Није ми се дало. Било ми је криво због те песме, разочарала сам се, а многи душебрижници и зли људи помисли су да сам одреаговала непримерено јер сам била жељна победе. Ни у једном тернутку нисам помишљала на то. Кад сам завршила отишла сам у шминкерницу,
72
села и одахнула јер се коначно све завршило. Била је ту само моја мајка и тишина, нешто што ми је требало после свог тог хаоса – каже Вања. Преморена и разочарана није ни чула позив за излазак на позорницу због проглашења победника. Уследили су нови коментари о бојкоту и погрешно тумачење поступка какво није имало реалну основу. - То ме је коштало нових нервирања и објашњавања. Неко ми је рекао да ће неправда много пута да ме кошта у животу, а ја не желим да ћутим кад је она у питању. Не правдам се, само хоћу да кажем да није истина то што причају и имам право да то кажем. Не дам на себе и то је тако – одлучна је Вања. По завршетку последњег циклуса такмичења за „Звезде Гранда“ уследила је промоција песме, гостовања у разним емисијама на Пинку и другим телевизијама, снимања и дружења у којима се упознаје велики број младих, али и већ афирмисаних певача који су оставили изузетан утисак на Вању. Сви финалисти потписали су деветогодишњи уговор са Гранд продукцијом којим су тачно дефинисане све обавезе и једне и друге стране. - Наступамо на разним весељима, а све детаље организује продукција. То је екипа која је дуго у послу и ја сам одушевљена. Супер сам се уклопила и одговара ми што се све зна унапред, па имам времена да се добро припремим. Живим у Београду, а у Краљеву сам повремено, јер сваки слободан тренутак користим да дођем кући. Одавде не могу ништа да урадим, јер се деси да морам увече истог дана кад ме позову да будем на месту где радим – каже Вања изузетно почашћена позивом који јој је упућен пред дочек нове године по јулијанском календару. Зато и каже да јој је посебно драго кад има прилику да стане пред краљевачку публику која изазива посебне емоције у граду у коме је одрасла, кога много воли и коме ће се увек враћати. На бескрајној подршци захвална је пре свега родитељима, брату и члановима уже фамилије који су прискакали у помоћ кад је то било најпотребније. Али до успеха је водио и тим у коме су биле креаторка Адријана Лушези, Ана Секулић која је бринула о ноктима и фризури, школа шминке Оље Беочанин. Посебно место заузима врхунски модни креатор Ласе Цимер који је, одушевљен Вањиним певањем, из Њујорка послао хаљину у којој је наступила у финалној вечери такмичења.
73
Субота, 2. фебруар
Дејвис куп
74
СРБИЈА У ЧЕТ Т
ениска репрезентација Србије пласирала се у четвртфинале Светске групе Дејвис купа, пошто је у мечу првог кола, који је игран у граду Шарлроа, повела против Белгије са 3:0. Одлучујући поен нашем тиму донели су Ненад Зимоњић и Виктор Троицки, који су у дублу победили Рубенса Бемел-
манса и Стива Дариса у четири сета - 6:4, 6:4, 5:7, 6:4. Првог дана је Троицки после скоро четворочасовног маратона победио Давида Гофана у пет сетова, док је Новак Ђоковић лако савладао Оливијеа Рохуса са 3:0. Зимоњић и Троицки су оправдали
очекивања и сигурном игром су донели недостижну предност репрезентацији Србије. У првом сету за наш тим је критичан био девети гем, када су Белгијанци имали прилику да направе брејк, али је Зимоњић одличним сервисом то спречио. Оно што нису искористили репрезентативци Белгије, јесу наши већ у
ТВРТФИНАЛУ наредном гему, када су пропустили три везане брејк шансе, али су изборили и четврту, коју су искористили и добили сет. У другом сету Зимоњић и Троицки су повели 3:1, али су Дарсис и Бемелманс успели да врате брејк. При вођству Србије од 5:4 Белгијанци су повели
40:15, али не и да изједначе, јер су српски тенисери освојили четири поена заредом и новим брејком повели 2:0 у сетовима. Трећи сет био је најнеизвеснији, а код резултата 5:4 за наш тим Зимоњић и Троицки су пропустили меч лопту. То као да их је мало пољуљало, па су Бел-
гијанци добили три гема заредом и смањили на 2:1. Одлука је коначно пала у десетом гему четвртог сета, када су Зимоњић и Троицки на сервис противника повели 40:0. Прве две меч лопте Белгијанци су спасили, али трећу нису, па се Србија очекивано пласирала у четвртфинале.
75
Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ tomart@open.telekom.rs www.dnevink.tk www.novine-in.tk