Краљевачки
ДНЕВИНК
ЧетвртаЈовановић, Драган седница Скупштине градоначелник града Краљева
НАМА ДОБР А НИКОМЕ З Обаћање на свечаној седници Скупштине града поводом Дана Краљева - Краљевдана
Ваше преосвештенство, часни оци, уважени гости, поштовани добитници признања и награда, господо одборници, драги Краљевчани Ако је осмовековна Жича најбољи традицијски темељ овога краја, ако је са њом, на најпосреднији начин повезана лоза првих српских владара и светаца, онда наш град због непосредне близине ове српске светиње цркве Севтог Спаса, мора бити, пре других, баштиник наше духовности и државне традиције. Зато и повратрак нашим најдубљим коренима и најдаљем историјском памћењу, прихватањем грба и заставе са седам круна из легенде о седмовратој Жичи, обележавању Краљевдана као Дана нашег града, као и његово краљевско, ретко и лепо име које добија поводом обнављања српске краљевине, потребно је, не само због славне прошлости, већ због садашњости и будућности. На грбу града са седам круна пише Нама добро, а никоме зло. Смисаоно оправдање за овај натпис досеже до личности и књижевног дела Стефана Првовенчаног, светог краља из народног памћења, потоњег монаха Симеона. У уводу у житије свог оца Немање „господина и самодршца отачества свога, све српске земље и Приморја“ писао је и позивао да видимо како се на нама земним открива дубина божјег милосрђа и како на мачу стечене земље, владари ове лозе претварају у славу и богатство свога
2
отачества, велможа и својих људи. Да свима може бити добро, а добро мора да победи зло, неколико векова касније тврди, и као да се с милосрђем из средњовековног житија дозива, свети владика Николај Велимировић из Жиче српске приче. Наш труд треба да буде да стекнемо две навике: једну – отклањати се од зла и другу – чинити добро. На овакве навике нас обавезује натпис из грба нашег града. И на потребу да, ради општег добра, свако уради и више него што може, јер је време у коме живимо тешко и несигурно, и иако га нисмо могли бирати, можемо изабрати – хоћемо ли у њиму живети као људи или нељуди. У том избору, свако до нас мора имати на уму чињеницу да кроз добро превазилазимо усуд усамљености међу другим људима; да између људи, градова и држава постоје густа ткања небројених стаза од једних ка другима. Не можемо никуда стићи ако прво не схавтимо да је љубав према ближњима, онима поред нас, у нашем граду, она снага која држи свет ... или како нас је подучавала Његова сбветост патријарх Павле: „Ако не можемо да се грлимо као браћа, рукујмо се као људи“. Зато смо и дужни да добро узимамо и показујемо где год га можемо наћи. Зато и треба да помињемо и оне који добро чине, а често бива да се те речи размину и само о злу говоримо. Можда и због тога што многи верују да су подвижници и пре-
гаоци већ награђени кроз своје дело. Или, пак. Сматрају да мајке и завичај својој деци не треба да дају награде, јер је свако дужан да им се увек одазове. Ван сумње, осећање завичајне припадности је једно од суштинских и непроменљивих човекових осећња. То је она нит која нас спаја и коју имамо сви, она нит захваљујући којој осећамо да је живот или овде или нигде другде, на основу које препознајемо да је то она тачка на карти света из које, за све који смо живот везали између Ибра и Мораве и за оне, ма где у свету боравили, откуцава срце, оно место на коме смо били дете, како каже Горан Петровић у причи „Одакле је најбоље гледати у сунце“. А под тим сунцем има места за све нас и наша настојања да нама буде добро, а никоме зло. Подсећајући вас на поуке из народних изрека из вишевековног искуства и народне етике о неуништивости добра: „Добро чини и добру се надај“, „Баци добро низ воду, оно ће опет теби да дође“, желео бих да добра дела буду узор, да се множе као што се, како каже свети владика Николај, свећа од свеће пали, тако добро дело од доброга дела. Надајући се да ће дела наших овогодишњих добитника признања и награда, бити светлост која ће привући добра и племенита дела, честитам награђенима, а свим суграђанима честитам Краљевдан.
РО, ЗЛО
Недеља, 7. котобар
3
Сретен Јовановић, председник Скупштине града Краљева
КРАЉЕВО Н ИСТОКА И ЗА Данас је Краљевдан, дан који овај град обележава као свој дан ево већ пуних 14 година. То је дан који Српска православна црква обележава у славу на Стефана Првовенчаног, другог сина Стевана Немање, родоначелника династије Немањић која је поставила темеље српске духовности и српске државности. Краљ Стефан Првовенчани и брат му први српски архиепископ Сава, настављајући мисију свога оца Стефана Немање, пре више од осам векова започели су градњу манастира Жиче надомак данашњег Краљева. У Жичи је јануара 1217. године Сава Немањић, потоњи српски архиепископ, на главу свога брата Стефана ставио папску круну, симбол међународног признања Србије као независне државе. Чињеница да се у непосредној близини Краљева налази тако значајан споменик, сведок српске државности и духовности, грађен складно спајајући највише домете тадашње романске и византијске културе, које су се баш на овим просторима делом сажимале обележавајући трајну духовну вертикалу српског народа смештеног и онда и сада на размеђи истока и запада, разлог је што је 22. септембра 1998. године тадашња Скупштина општине донела Одлуку и 7. октобар устрановила као дан тадашње општине, а данас града Краљева. Размеђе, место сажимања, спајања, размене, али и место сукобљавања, одре-
4
ђивало је често нашу колективну судбину и наше место у историји европских народа, којима без сваке сумње припадамо, сањајући вечито један исти сан, да будемо место мира и место размене свега доброг између истока и запада. Нажалост често, најчешће мимо наше воље, били смо и поприште, место драматичних збивања у расплету сукоба тих и данас доста различитих интереса између истока и запада, упркос обиљу универзалних вредности које их спајају, а судбина је некако хтела да октобар почесто у Краљеву буде и буран и крвав. Крајем октобра и почетком новембра 1915. године наш град је нарастао до тада неслућених стотину хиљада становника. Био је то народ из свих крајева који се заједно са својим краљем Петром Првим Карађорђевићем повлачио пред најездом Аустро-угара заједно са својом Владом и делом дипломатског кора ка границама Албаније. Три године касније, 22. октобра 1918. године, дочекало је наше Краљево да преко Ибра, као претходница ослободилачке војске, у град умаршира коњичка патрола капетана Јефтића из трећег извиђачког ескадрона. У првих пола године немачке окупације током Другог светског рата Краљево је октобра 1941. године доживело највеће страдање када је стрељано, дуго је словио број 6000, али је пописано именом и презименом 2190, цивила међу којима је велики број био жена и деце од којих је
најмање 102 било млађе од 18 година. Три године касније, октобра 1944. године, преполовљено и разорено Краљево дочекало је своје ослободиоце, борце 4. црногорске пролетерске бригаде, војнике 1041. совјетског пука и борце 3. и 6. српске партизанске бригаде. И тај дан, дан ослобођења од фашизма и немачког окупатора је све до 1998. године био Дан Краљева. Поменуо сам данас на Краљевдан и ових неколико значајних датума из наше историје, јер су и они на свој начин допринели да данас славимо овај празник испуњен осећањем одговорности према прецима и потомцима, уграђујући нашој генерацији припадајући део у вертикали државотворности и духовности Србије и српског народа. Између осталог зато смо на ову свечаност, после неколико година неоправдане паузе, позвали и све наше некадашње председнике Скупштине општине и градоначелнике Краљева желећи да им захвалимо за оно што су учинили вршећи своју дужност, а пре свега желећи да потомцима поручимо да ништа не почиње и не завршава са нама и да сви, појединачно и као Краљевчани, треба да то имамо на уму да је наша дужност да својим делањем и понашањем допринесемо јачању те вертикале нашег трајања на размеђу истока и запада и у добру и у злу! Поштовани Краљевчани, драги гости, срећан вам седми октобар, Дан Краљева – Краљевдан.
А РАЗМЕЂИ АПАДА
5
ДОДЕЉЕНЕ ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ Разматрајући предлоге Комисије за награде и признања Скупштина града је на петој редовној седници донела одлуке о додели Октобарске награде града Краљева за 2012. годину, као и диплома заслужног грађанина и заслужне радне организације. Награде се традиционално додељују поводом Дана Краљева појединцима и организацијама које су на посебан начин допринеле развоју и промоцији града. Октобарску награду града Краљева за 2012. годину Скупштина града је доделила књижевнику Дејану Алексићу за књижевно стваралаштво које представља уметничку вредност од националног значаја. У образложењу награде наведено је да је Дејан Алескић један од водећих књижевних стваралаца у Србији као песник и стваралац књижевности за децу.
6
Диплому заслужног грађанина добили су певач, текстописац и композитор народне музике и дугогодишњи Предраг Живковић Тозовац и спортиста Зоран Павићевић. Предрагу Живковићу признање је додељено због доприноса афирмацији града Краљева у вишедеценијском уметничком раду, јер је током богате уметничке каријере, певајући о родном граду, пронео име Краљева широм света. Зорану Павићевићу је награда додељена на основу резултата које је на домаћим и међународним такмичењима освојио у падобранству. Као свестрани спортиста, који је себе пронашао у падобранству, обарао је државне и светске рекорде, а као представник земље стајао на победничком постољу као освајач златних, сребрних и бронзаних медаља. Као активиста Завичајног друштва „Краљево“ дао
је велики допринос његовом омасовљавању. Међу онима који су понели ласкаву титулу заслужне организације града Краљева ове године су се нашли Машински факултет, Предшколска установа „Олга Јовичић-Рита“ и Омладинска задруга „Краљево“. Машинском факултету Краљево Универзитета у Крагујевцу признање је додељено за дугогодишњи рад и достигнућа у образовању и науци, као и за допринос привредном и технолошком развоју града и земље. Машински факултет је током четрдесет година постојања и рада, истрајао, доказао и створио сопствени наставни кадар који је организовао и акредитовао више програма академских и докторских студија школујући инжењерски кадар за привреду града, региона, а и
шире, и тако постао значајан фактор регионалног, привредног и технолошког развоја Србије. Иза Предшколске установе „Олга Јовичић-Рита“ стоји дугогодишњи рад и успеси у васпитно-образовном раду, а испред ње настојање за побољшање услова и квалитета рада. Добитник је Светосавске повеље Предшколског покрета Србије за врхунска остварења у васпитно-образовном раду, признања за хуманитарни рад у сарадњи са Црвеним крстом Краљево, као и бројних других награда којима доприноси развоју града водећи рачуна о његовим најмлађим становницима. Током вишедеценијског рада Омладинска задруга „Краљево“ дала је немерљив допринос у ангажовању младих. За последњих 37 година успешног пословања остварила је сарадњу са већином фирми,
раније у друштвеном а сада у приватном сектору, и јавним предузећима пре свега у општини Краљево. Увек је представљала, а и сада представља, значајан ослонац фирмама у обављању хитних послова који се најчешће не могу обавити на други начин. Градоначелник Драган Јовановић је ове године доделио Захвалницу града Краљева Десанки Вучинић, доживотном члану Скупштине и Управног одбора Црвеног крста Краљево за дугогодишњи хуманитарни рад и допринос репутацији ове организације. Цео живот је Десанка Вучинић посветила хуманитарном раду. И као пензионер већ скоро двадесет година свакодневно је присутна и веома активна у раду Црвеног крста. Добитница је бројних награда, увек спремна да, несебично дајући себе, другима смањи и олакша
патњу. Захвалница је додељена и Амбасади Јапана у Србији за пружање подршке граду Краљеву, дугогодишњу сарадњу и рад на изградњи пријатељских односа између народа Србије и Јапана. Звање почасног грађанина града Краљева за 2012. годину, одлуком градоначелника, додељено је Францу Канглеру, градоначелнику Марибора и заменици градоначелника пољског града Зелене Горе Виолети Харезлак.
7
8
9
Дејан Алексић, добитник Октобарске награде града Краљева за 2012. годину
ПОТВРДА ПРИПАДНОСТИ СРЕДИНИ Онај који понесе награду средине добија својеврсну потврду припадности тој средини, не само по ономе што он јесте, већ и по ономе што чини
У нашем, као и у многим другим језицима, глаголи стварати и градити стоје у значењској једнакости. Стварати, односно градити, суштинско је обележје људског бића уписано у најдубље архетипске слојеве света. Не траба стога да чуди што се и природа језика постарала да глагол радити има своје бројне језичке изведенице. Ми ћемо се, примерено прилици и поводу окупљања, осврнути на само две, град и награда. Град који има кога, или шта, да награди симболизује заједницу која се већ осећа награђеном самим тим што та заједница, тојест тај град, јесте окриље, или макар полазиште, онима који су створили нешто вредно награде. Истовремено, онај који понесе награду средине добија својеврсну потврду припадности тој средини не само по ономе што он јесте, већ и по ономе што чини. Добити награду у некој другој средини, било да је то награда за достигнуће у области културе, науке, привреде, спорта, представља несумњиво значајан, понекад чак и судбоносно прекретнички, тренутак у стваралачком развоју појединца или колектива. Добити награду од ближњих, од оних који као и тај
10
награђени прођу истом улицим, обиђу исту пијацу, погледају на исту реку, деле исти улични хлад, или покисну по истом кишом, има једно далеко одређујуће значење, једну далеко јаснију смислотворност. Шта је заправо та смислотворност? Мислим да она лежи у чињеници да се на тај начин резултат остварења појединца трансформише у успех заједнице, заједнице довољно зреле да вреднује и истиче оно што је у њој добро. Јер, ако су стваралачки процес и чин најчешће, а у области у којој стварам готово увек, израз властитог личног стваралачког напора, ипак чини ми се нема већег задовољства за ствараоца од осећања да заједница у којој он живи препознаје резултате тог напора и идентификује се у ствараочевом успеху, уздижући таквим односом тај успех на раван баштине која улази у корпус вредности сопственог поднебља. Мени, а асигуран сам и осталим данас награђеним појединцима и установама, изузетно прија то осећање посебности, али такве посебности да њен значај само у контексту заједнице, у овом случају нашег града Краљева, добија свој пун смисао.
Франц Канглер, жупан града Марибора, почасни грађанин Краљева за 2012. годину
НИКО НЕ МОЖЕ ДА ПРОМЕНИ ИСТОРИЈУ Краљево јесте мали град, али има све што имају и велики. - Никад анећемо заборавити оно што је овај град 1941. године урадио за Словенце. - Политичари треба да створе могућност да људи раде оно што желе Дозволите ми да ван најпре у име града Марибора искрено честитам ваш празник. Цело јутро сам размишљао шта да вам кажем овде у овој сали. Град Марибор има мало више од сто хиљада људи. Ове године смо европска престоница културе. Две године смо европска престоница младих. Ми који креирамо политику у градовима, као ваш градоначелник и ја, желимо само добро и никоме зло. Неки људи желе да живе у великим градовима као што су Париз, Берлин, Београд, Истамбул, Будимпешта, јер желе тамо да остваре свој живот. Ми смо мали градови према светским градовима. Краљево јесте мали град према свим овим градовима, али има све што имају и велики. Зато поштовани градоначелниче и председниче скупштине, желим вам све добро у име свих нас што смо овде данас добили награду.
Мени је драго што сам добио овај назив почасног грађанина ваше општине, а ми Словенци нећемо никад заборавити шта је овај град 1941. године урадио за нас. Зато је, за нас који смо мало млађи, обавеза да нико не може да промени историју, која је била и прошла, али треба поштовати оно што су наши дедови и баке за нас и вас урадили. Ми који креирамо политику можемо направити бољу будућност за оне који долазе за нама. Зато вам желим све добро, а сигуран сам да град Краљево иде правим путем. Сарадња између Марибора и Краљева је добра. Сарађују ватрогасци, сарађују пољопривреда, предузећа, јуче смо отворили овде банку, а на нама политичарима је да створимо могућност да људи раде оно што желе. У име свих нас искрено хвала.
11
Амбасадор Белорусије у Краљеву
ДУБОКИ КОРЕНИ САР
Српски народ доживљав као братски, а Краљевчани иницијативу да успоставе п за неким од белоруских гра величине, привредних потенцијала
12
РАДЊЕ ДВА НАРОДА
ва белоруски и подржавају присније везе адова сличне х и осталих а
13
Међу многобројним гостима који су посетили Краљево на дан града Краљевдан нашао се и амбасадор Белорусије Владимир Чушев. У разговору са градоначелником Краљева Драганом Јовановићем подсетио је на блискост и искрено пријатељство два народа чије државе везује и поуздано економско партнерство. Дугогодишња сарадња две земље, која се реализује на нивоу влада, парламената и министарстава иностраних послова, све више се спушта на нижи ниво и све тешњу сарадњу појединих локалних заједница. Искуства из те сарадње су позитивна, а то најбоље потврђује партнерство белоруских градова Мобилова, који је побратим града Крагујевца, и Несвеша, побратима градске општине Земун града Београда. Већ су потписани бројни други уговори о срадњи српских и белоруских градова. Међу њима су Нови Сад и други по величини град у Белорусији Гомељ. Партнерске односе имају још Крушевац и Бобрујск, Јагодина и Солигорск, Сремска Митровица и Полоцк, Смедерево и Злодем, Пожаревац и Борисов, Ваљево и Маладишн ... Позитивна искуства ове сарадње наводе на размишљање о сарадњи Краљева са неким од белоруских градова сличних по традицији, броју становника, привреди, култури и другом. Трговинска размена Србије и Белорусије је, у последњих пет година, у сталном порасту, бележи добру динамику и од почетних 50 достигла је 160 милона долара. Па, иако се сматра да је то добар резултат преовладава уверење да сви потенцијали билатералне сарадње нису искоришћени у пуном обиму. Мешовите међувладине комисије за унапређење економске и научно-техничке сарадње улажу максималне напоре да се обим ове размене повећа. Томе доприноси и Савет пословне сарадње формиран 2009. године. Амбасадор Чушев верује да има довољно инструмената сарадње институција две земље, али да би морали да буду активнији како би се она развијала и унапређивала. - Политичка воља за сарадњу две земље постоји, а и на нивоу народа све је у реду зато што постоје дубоки корени духовних и културних веза који треба да буду основа да за даље проширивање и продубљивање сарадње. Уз ове механизме, и напоре званичника битан допринос треба да поспеши и придруживање такозване народане дипломатије, спортиста, уметника, књижевника – истакао је Чушев. Туристичка размена две земље није на одговарајућем нивоу, јер белоруска јавност
14
није довољно обавештена о потенцијалима Србије и обратно. Па, иако нема директног лета између главних градова две земље, Београда и Минска, бројне делегације и привредници редовно путују на овој релацији. Белоруски привредници су редовни посетиоци Пољопривредног сајма у Новом Саду, Међународног сајма књига у Београду и других манифестација. Хор Салутарис из Минска је прошлогодишњи победник Мокрањчевих дана, а ове године ће, као почасни гост, приредити низ концерата у Негодину, Крагујевцу, Београду и Новом Саду. Другог дана новембра ове године почињу Дани белоруске културе у Крагујевцу, а разговри са домаћинима у Краљеву повод су за размишљање и за одржавање ове манифестације у граду на Ибру. Сарадња у области образовања одвија се на основу одговарајућих споразума универзитата у градовима Крагујевац и Могељов. У мају ове године потписан је и споразум о петогодишњој срадњи Универзитета у Београду са белоруским државним универзитетом из Минска. Амбасадор је подсетио Краљевчане да је први ректор белоруског државног националног универзитета у Минску био Владимир Пичета, пореклом Србин. Везе два народа успешно је учвршћивао и белоруски генерал Михаил Черњејев, комадант српске војске у српскотурском рату 1876. године. Привредна сарадња две земље је у сталном успону. У Крагујевцу се, као плод те сарадње, склапају белоруски аутобуси са погоном на гас, а уз највећи број делова из Белорусије уграђује се мотор на гас америчке производње. У Новом Саду постоји погон за склапање белоруских трактора који чине скоро три четвртине ових машина на српском тржишту, а представљају идеалан спој квалитета и цене. Специјални дампер камиони велике носивости типа Белез, поред рада на експлоатацији руде у Бору, део су опреме рудника Угљевик у Републици Српској. Да трговинска размена није једнострана потврђује извоз у Белорусију на чијем тржишту Србија пласира воће и поврће, лакове, боје за технику, акумулаторе, каблове и низ других производа. Трговинска размена је постала значајна за две земље, а на њеном сталном унапређењу, поред белоруског, интензивно ради и амбасадор Србије у Белорусији. Очекује се да ова размена, у наредних пет година, достигне износ од 500 милиона долара. - У привреди користимо све повољности које нам даје Споразумо слободној трговини између Белорусије и Србије из 2009. године.
Он даје могућност да производи српске привреде, поред Белорусије, буду пласирани и на тржишта Русије и Казахстана са којима смо изградили царински савез. Овај заједнички економски простор ће од 2015. године постати евроазијски економски савез са тржиштем око 170 милиона људи. За нас је Србија кључни партнер на Балкану, због чињеница да је чланица ЦЕФТЕ и споразума о слободној трговини са суседним земљама, што је за Белорусију привлачно. Ја сам оптимиста да можемо много више да урадимо у процесима унапређења билатералних односа – истакао је Чућшев. У Србији су гостовали и бројни уметници из Белорусије, пре свега ликовни са графикама које су излагали у Београду, Ваљеву, Новом Саду, Петровцу на Млави, Крагујевцу. Доказано је да 1600 километара удаљености Минска од Београда није никаква препрека за добру сарадњу две земље и два братска народа. Велика очекивања по питању наставка добре сарадње изразио је и градоначелник Краљева Драган Јовановић, посебно када су у питању економија и привреда. - Нас везују братске, пријатељске везе осведочене кроз историју, а у интересу оба народа и државе је да ту сарадњу још више унапредимо. Краљево није било занемарено у односима две земље, а доста крљевачких фирми је учествовало у економској размени са Белорусијом. Надам се да је ово само почетак и да ћемо наше пријатељске и економске везе развијати и подићи на виши ниво – истакао је он подсећајући да су се кроз векове белоруски и српски народ увек борили на истој страни, на страни правде, и да су много искрвавили у тој борби. И управо због тога српски народ доживљава белоруски као братски, а Краљевчани подржавају иницијативу да успоставе присније везе за неким од белоруских градова сличне величине, привредних и осталих потенцијала. Подсећајући госта да Краљево има изванредне туристичке потенцијале који пружају солидне услове за здравствени и верски туризам, градоначелник Јовановић је истакао да су манастири Жича, Студеница, Градац, Сопоћани само део потенцијала које би требало на адекватан начин представити грађанима Белорусије, а који ће, уколико се реализује најављена идеја Српске напредне странке, бити укчени у пројекат Краљевград. Била би то изузетна прилика за белоруске грађане да у оквиру верског, здравственог и других видова туризма посете Србију и проведу у њој неко време.
Амбасадор Белорусије Владимир Чушев и градоначелник Краљева Драган Јовановић
16
17 2
Бајка о вечитом изласку из кризе (3)
ПРЕМИЈЕР ХИПЕРИНФЛАЦИЈЕ
Експозе Николе Шаиновића, 10. фебруар 1993. Поштовани народни посланици, дозволите ми да вас пре свега поздравим и пожелим успешан рад. Предлог Председника Републике да формирам Владу примио сам као израз великог поверења и још веће одговорности и дужности пред грађанима Републике Србије у овом тешком тренутку. Уважавајући ваше познавање ситуације у којој се налазимо, ја не бих данас детаљно говорио о свим елементима наше економске и политичке стварности. Морам ипак да подсетим да је једностраним сецесијама почео дуг, и нажалост, крвав распад наше државе, који је, уз све наше балканске сложености, посебно разбуктану сплетом међународних околности у којима су се моћне државе Европе и Америке пречесто и превише користиле нашом кризом за своје не само спољнопо-
18
литичке већ и унутрашње циљеве. Само се ткао могу разумети, али не и прихватити одлуке Међународне Заједнице од којих је тешко рећи која је тежа - да ли неправедне санкције непримењене досада према нератујућој држави, да ли мешање у нашу кризу према потребама•појединих светских моћника или демонстрације моћних "Успостављања истине", како сада зову оно што је мирољубив свет наивно звао пропаганда, медијски рат и слично. Но, ситуација је онаква каква јесте и описивањем је поправити не можемо. Према томе, за сваки део проблематике са којом смо суочени, Влада ће направити план, утврдити циљеве, метод и одговарајућу организацију рада. То што су проблеми велики, то само значи да треба мобилисати више знања и рада и ослонити се на људе који су спремни да у време када се народу догађа историја, преузму велику одговорност за учињено и неучињено.
Дакле, основни приступ се може сажети у три елемента, а то су: стратегија, план и људи. Основни циљеви су мир, економски развој и енергична и ефикасна држава. Наше материјалне могућности представљају моћне и познате ослонце. На њима смо се и досада одржали. Међународно окружење дефинише окружења која треба реално вредновати и код промене ситуације на међународном плану прилагођавати текуће планове, како би се заштитили стратешки интереси Републике. На изради планова ангажоваћемо све креативне снаге људи који су спремни и могу да помогну. Неке планове ћемо дефинисати јавно, а други ће бити државна тајна. Онда следи рад без компромиса, болећивости и волунтаризма. Економски савет Владе, који је досада дао значајне резултате у конципирању економске политике, наставиће рад и биће допуњен новим члановима, посебно
истакнутим личностима из привреде. Биће формиран правни савет Владе, како би се ангажовао шири круг стручњака на унапређењу законодавства и повећању ефикасности правне државе. У сарадњи са Привредном комором Србије и водећим предузећима у Републици организоваћемо рад на јачању предузетништва у свим облицима својине, а посебно на сталном прилагођавању како економске политике, тако и практичних мера Владе, пре свега према успешним предузећима, која су и у кризи показала виталност. Економски савет, правни савет и успешни привредници биће креативни ослонац Владе. Академија наука, универзитети и институти биће позвани на сарадњу на изради стратешких концепата развоја Републике. Атмосфера знања и предузетништва треба да омогући ново активирање нашег најзначајнијег потенцијала, а то су млади и образовани људи. Однос према функцијама Савезне државе је дефинисан Уставом, али је чињеница да је процес разбијања бивше Југославије оставио дубок траг на остваривање надлежности Савезне администрације, њено кадровско и организационо стање. Зато ће Влада Србије одмах после формирања Савезне Владе, у договору са Владом Црне Горе, дати свој допринос ревитализацији савезних функција темељно и потпуно. Темељно, јер су на челу савезне администрације предуго и пречесто последњих година били људи, чији су циљеви били у грубој колизији са интересима српског народа, тако да је то оставило својеврстан печат на структуру савезне управе. Потпуно, јер, функције Савезне државе не би смеле убудуће да се остварују половично. Тај цех смо већ довољно платили. Основна карактеристика наше спољне политике биће борба за мир на просторима бивше Југославије. Кроз учешће у мировном процесу у оквиру ОУН, у склопу наступа СР Југославије увек ћемо се залагати да се српском народу, који живи на данас ратом захваћеним подручјима, обезбеди право да сам одлучује о својој судбини. Имамо довољно искуства од Бриона и Хага до Њујорка, од Европске заједнице, КЕБС-а до Уједињених нација, од САД и Русије до Турске, тако да можемо стабилно да одржавамо континуитет спољне политике Републике Србије, која је често нападана, али је доживљавала признања увек када су постојали међународни услови за правичност и равноправан трет-
Од првих вишестраначких избора Србија је имала укупно 11 влада и 9 премијера. Од досадашњих, Мирко Марјановић и Војислав Коштуница су на тај полажај бирани два пута, а само Мирко Цветковић је на том послу остао до краја четворогодишњег мандата. Свих тих година Србија је или падала у кризу или покушавала да из ње изађе, и стално била у неком ванредном или транзиционом стању, па су њени премијери више крпили државни чамац да не потоне, него што су градили своју визију и управљали развојем. Упркос уставом одређеним најрепрезентативнијим овлашћењима, или нису били водећи људи Србије или су били сувише зависни од странака који су им обезбеђивале обично танку већину у Скупштини Србије. ман свих народа на овом простору. Да подсетим, усвајање Венсовог плана, финални разговори у Женеви и слично. Ове мировне напоре подржаваћемо још активнијом борбом за проношење истине о Србији и српском народу у целини. У тај рад унеће се неопходна професионалност и методологија, која одговара структури јавности појединих земаља. Посебну динамику заједно са савезном владом унећемо у контакте са Србима широм света, што треба да јача њихове везе са Србијом на организован начин, да јача њихов утицај на политику земаља у којима живе и поспеши ефикасност помоћи, коју желе и могу да пруже свом народу данас. Интегритет Републике Србије је неповредив. То је основни одговор на питање о Косову и Метохији. Желим да овом приликом позовем припаднике албанске, мађарске и других националних мањина на разговоре о остваривању мањинских и људских права, која наша Република обезбеђује у складу са међународно признатим нормама. Економску политику Владе карактерисаће три основна циља- то су пре свега заустављање даљег пада и раст производње,
друго, сузбијање хиперинфлације и треће, јавни радови, подстицај привредног развоја. Реална ограничења на путу реализације ових циљева како спољна, тако и домаћа утичу на динамику остваривања, али се не сме допустити да мењају циљеве економске политике. Овде пре свега треба имати на уму да је криза код нас присутна од 19 79. године и да у том периоду производња и животни стандард не само што нису порасли, већ су опали. То је великим делом умањило еластичност нашег економског ткива, тако да је снижен праг социјалне издржљивости за примену радикалних рестриктивних мера. Такође, треба имати на уму да је у дужем периоду уназад изостало остваривање адекватних и неопходних економских функција Савезне државе, што је приморало републичку Владу да донесе читав низ сопствених мера, што се може превазићи само конзистентним преузимањем уставних ингеренција федерације у области економских токова, за шта ће Савезна влада имати нашу пуну радну подршку. После првих несналажења од почетка блокаде, последњих месеци се у привреди Србије издвојио један број предузећа у готово свим областима привређивања, која и сада раде, а један број чак и успешно инвестира и развија се. Њима треба помоћи, да би се повукли остали и то унутар сваке гране појединачно. Наиме, Влада ће са привредном комором окупити, на пример, индустрију намештаја око оних, који сада успешно раде, не да би потценили остале, већ да би обезбедили трансфер успешних предузетничких активности са расположивим потенцијалима на доступним тржиштима и у постојећим условима, без много приче и јавног хвалисања, афирмишући вредности тржишне економије, здраве, привредно успешне људе и предузећа. Сматрам да би на тај начин отворили нови фронт борбе за повећање производње, не само глобалним мерама, већ широком мобилизацијом унутар појединих привредних области, позивајући на конструктиван изазов и пословодства и синдикате, да расправимо, на пример, зашто једна фабрика обуће ради, а друга иста таква стоји. Време је исувише тешко да би то сматрали пуким тржишним догађајем. Тога ће, наравно увек бити, али данас они који не могу, не умеју, не истрају, повлаче за собом превелики број људи у социјалну несигурност и бесперспективност. Санкције нису укинуле нестручне и неспособне, они су остали. Напротив у овим
19
условима диференцијација по знању и успешности још више је заоштрена и онима који знају и могу, свуда се мора давати предност. Организоваћемо посебне активности на заједничком раду са привредом у борби за нова тржишта, наплату потраживања и откуп дугова. Све је то данас сложено, али резултата и ту има и још много се на томе може урадити. Уверен сам да такав напор неће бити узалудан, да ће довести до привредног раста и афирмације људи, који данас радом помажу себи, предузећу, држави, и свом народу. Они су данас у друштвеним, државним и приватним предузећима и заслужују пуну пажњу и подршку. Та подршка између осталог, значи спремност Владе да се без резерве ухвати у коштац против раста нерегуларног тржишта робе и новца, што се посебно манифестује ненаменским коришћењем примарне емисије и неконтролисаним токовима готовог новца, што доводи до дивљања црног курса динара и подстиче инфлациона очекивања до невиђеног нивоа, претећи да угрози елементарне интересе грађана и државе. Одговор овој појави мора бити на нивоу тежине могућих последица, енергичан и на широком фронту, од народне банке Југославије преко бројних финансијских институција до полиције и правосуђа. Покретање предузећа и елиминисање сивих новчаних токова вратиће услове за спровођење конзистентних економских мера. Републичка Влада мора приоритетно да се бави кључним билансима хране, енергије, лекова и других виталних производа. Неопходне мере ће обухватити програме за извршавање пољопривредних радова у свакој сезони посебно - гориво, ђубриво, пестициди, цене, подстицаји и слично. Пролећни радови су пред нама, , услови за њихово обављање морају се одмах обезбедити. Снабдевање тржишта виталним производима биће стално у жижи пажње, Макроекономске мере дефинисаћемо заједно са Савезном владом и народном банком Југославије, а овде бих поменуо само неке. Стално прилагођавање степена рестриктивности кредитно- монетарне политике, одржавање привредне активности уз истовремено обарање инфлације. Затим, утврђивање намене селективних кредита Народне банке и ригорозна контрола њихових токова, посебно према пољопривреди, извозу и слично.
20
Последњих дана суочени смо са енормним растом цена, што достиже алармантне размере. Мора се уважити чињеница да се у условима блокаде не могу само тржишним законостима усклађивати понуда и тражња. Због тога се у области плата и цена у овим условима мора остваривати неопходна, рационална регулатива. То подразумева, с једне стране, објективизацију критеријума за утврђивање најниже цене рада и стимулисање пре свега оних који раде, а с друге стране, онемогућавање монополистичког надувавања цена виталних производа и инфраструктурних услуга. У том смислу треба посебно унапредити и систем републичких и савезних робних резерви и јачати њихову улогу регулатора на тржишту. Аграрна политика треба да обезбеди услове за најрационалнију производњу основних култура - пшенице, кукуруза сунцокрета и сл. и развој сточарства. Друго, треба да подстакне уређивање земљишта и посебно наводњавање. Треће, кроз програме ревитализације села посебно ће се подстицати развој сеоског домаћинства и села уопште. У области фискалне политике треба пре свега обезбедити да се она уопште ефикасно спроводи, јер је неизграђена инфраструктура убирања државних прихода, због гашења Службе Друштвеног књиговодства, и ранијих општинских пореских управа, а нови порески органи и финансијска полиција још нису довољно ефикасни, потпуно недограђена. Посебно је непокривена област тзв. сиве економије која се чак подстиче неплаћеним обавезама према држави. Систем убирања јавних прихода треба такође хитно прилагодити условима хиперинфлације. У области здравства, образовања, науке и културе, спорта, суочени смо са великим тешкоћама. Међутим, и сада је у овим областима могућа борба за рационалност, очување виталних функција и реформу права и начина стицања прихода у овим областима. Посебним програмом мера спречиће се даља стагнација у овим значајним делатностима. Социјална заштита, пензије, брига о борцима и њиховим породицама су наши приоритетни задаци. У нашој Републици се налази велики број избеглица о којима такође морамо да бринемо. , Србија ће у свим условима бити земља социјалне правде. Зато је јачање социјалних и пензионих фондова неминовност коју
диктира ситуација и окружење. Даља изградња правног система, као и рационална организација и ефикасно функционисање државних органа биће приоритетни задаци нове владе. У овим активностима Влада ће нарочито имати у виду улогу Републике као државе у условима тржишне привреде и вишепартијске парламентарне демократије која треба да буде усмеравајућа и контролна, са неопходном социјалном садржином. Посебна пажња, при томе, мора бити посвећена развоју система одговорности државних органа за њихов рад и демократској контроли тог рада од стране грађана и парламента. То нужно захтева јасно разграничење и дефинисање послова државе и послове других јавних институција, територијалне аутономије и локалне самоуправе, и остваривање међусобних односа на начелима утврђених права и обавеза. То ће омогућити да се увек фиксира одговорност за вршење послова и отклоне појаве одговарања за последице туђег деловања, избегавање или неиспуњавање обавеза и сл. од чега трпе и грађани и привреда. Ова активност истовремено треба да знатно допринесе развоју и учвршћивању демократског система који ова Влада схвата као систем у коме се до краја морају поштовати правила игре у остваривању широко постављених права и слобода. Та права и слободе не могу се користити и остваривати тако да постане сопствена негација и да цео систем воде ка анархији. Изузетно важан задатак ове владе је борба против енормно нараслог криминала и других друштвено опасних појава. Поред повећања ефикасности у раду органа унутрашњих послова Влада ће стварати и услове за ефикасан и законит рад правосудних органа као независних државних органа. Неопходно је радикално јачање инспекција, финансијске полиције и слично. Влада ће посветити посебну пажњу глобалној организацији Републике у области државне управе. Редефинисаће се улога округа и њихов значај за вршење власти на целој територији Републике. Приступајући састављању Владе имао сам бројне консултације. Пре свих консултовао сам посланичке клубове. Наишао сам на конструктиван приступ посланичке групе Српске радикалне странке и спремност на сарадњу. Представници ДЕПОС-а су рекли да им свако учешће у Влади везује руке и нарушава опозициону улогу. А, представник Демократске странке је чак
рекао да ће они, уколико неки појединац на мој захтев уђе у владу а члан је Демократске странке, преиспитати његов статус у странци. Наравно то није добро. Уместо коментара поново наглашавам да ће Влада бити увек отворена за сарадњу али никоме се неће удварати и никога неће молити. Поштовани посланици, изнео сам вам основну срж програма Владе. Ова Влада не тражи никаквих 100 дана, никакав попуст. Тражи само реализам конструктивност и искрену сарадњу са свим субјектима друштва. Не бојмо се тешкоћа. Позивам све оне који их се не боје да нам се придруже. Тако треба. (Аплауз.) Након обављених консултација предлажем да Владу Републике Србије чине пет потпредседника, као што то и до сада било и министри по ресорима, у складу са постојећим законом о Влади Србије, с тим што сам предложио четири потпредседника а петог ћу предложити касније. Желим одмах да вам најавим да ћу највероватније на првој наредној седници предложити измене закона о Влади како би појачао њену ефикасност, флексибилност и могућност да се у њу унесу и министри без портфеља, да се врате заменици министара и све заједно повећа ефикасан рад Владе. На основу свега тога предлажем за потпредседнике Владе др Зорана Аранђеловића, који је био досадашњи- потпредседник и дао велики оперативни допринос у раду постојеће Владе, Србољуба Васовића, такође досадашњег потпредседника Владе, човека који је водио оперативне штабове за сетву, жетву и низ текућих, важних послова, Драгослава Јовановића, досадашњег савезног министра за финансије, раније директора СДК Србије, врло стручног човека у области којом се бави, Данила Ж. Марковића, досадашњег министра просвете коме ћу поверити и министарство просвете у овом мандату. За министре и чланове Владе предлажем за министра иностраних послова Владислава Јовановића, човека по коме се препознаје дипломатија Републике Србије, за министра унутрашњих послова, Зорана Соколовића, доследног, вредног реализатора ове изузетно важне области за нашу Републику, за министра одбране Марка Неговановића, досадашњег министра који је запо-
чео сложене задатке на трансформацији улоге Републике у систему новог концепта одбране наше земље у целини, јер се ти задаци морају завршити, за министра финансија магистра Славољуба Станића, дугогодишњег експерта и стручњака у Савезној влади, садашњег заменика министра финансија, који располаже неопходним знањима да унапредимо реализацију а не само концепт нашег финансијског система, за министра за економске односе са иностранством Радослава Митровића, раније генералног директора предузећа "Змај" у Београду, човека који има бројне привредне референце од "Гоше", преко иностранства, до реализације програма санације "Змаја". За министра правде, др Томислава Илића, председника Окружног суда у Лесковцу, са основним циљем да министар правде буде истакнути радник из правосуђа. За министра пољопривреде, шумарство и водопривреду, др Јана Кишгеција, досадашњег министра, који је на проблемима ревитализације села и текућим, начелним проблемима у овој области, дао значајан допринос. За министра индустрије, мр Момира Павлићевића, потпредседника Привредне коморе Србије, истакнутог привредника у Републици, генералног директора "Гоше" и носиоца бројних програма за оживљавање металског комплекса у Србији. За министра рударства и енергетике, др Владимира Живановића, помоћника генералног директора "Електропривреде" Србије и истакнутог носиоца енергетског концепта развоја наше Републике. За министра саобраћаја и веза, Жарка Катића, досадашњег министра, човека који у изградњи инфраструктуре, по својој струци и знању, пословима директора Института за, путеве, које је раније обављао, има свој сопствени допринос у досадашњем раду. За министра за урбанизам, стамбенокомуналне делатности и грађевинарство, Уроша Бањанина, такође досадашњег министра, који је својим радом и деловањем у прошлом сазиву Скупштине оставио уверљив утисак. За министра трговине и туризма, Велимира Михајловића, ранијег министра индустрије, младог и амбициозног човека, за кога верујем да ће ове послове моћи успешно да обави. За министра за рад, борачка и социјална питања, др Јована Радића, који је
одскора у Влади Републике Србије и који својим знањем, стручношћу, темељности у раду, гарантује да ћемо овим пословима моћи да се бавимо на најозбиљнији начин. За министра за науку и технологију, др Слободана Унковића, бившег ректора Универзитета у Београду, човека демократске оријентације, за кога сматрам да ће моћи да окупи научнике у Републици Србији, на задацима који нас данас очекују, За министра културе, мр Ђоку Стојчића, директора Републичког завода за међународну, научну, културну, просветну и техничку сарадњу, јер сматрам да су те референце које има, кључне, не само за афирмацију наше културе у Србији, већ и за њено проношење преко наших граница. За министра за здравље, др Милоша Банићевића, директора Института за здравље, заштиту мајке и детета Републике Србије, истакнутог стручњака и човека који је непосредно ангажован у градњи и реализацији концепта обнове становништва Србије, што је за нас стратегијски задатак. за министра заштите животне средине, др Павла Тодоровића, досадашњег министра, који је систематичношћу и марљивошћу у овој области заслужио да то настави да ради. За министра за омладину и спорт, Владимира Цветковића, широм света познатог спортског радника, кога мислим не треба посебно представљати. за министра вера, мр Драгана Драгојловића, такође досадашњег министра, који се у овом стрпљивом и врло вредном раду, дугогодишњим радом афирмисао. За министра за везе са Србима изван Србије, Богољуба Бјелицу, сада председника СО Панчево, човека који је својим непосредним радом, самосталним и добровољним, обилним ангажовањем на помоћи Србима ван Србије стекао углед, који заслужује да га поставимо на ово место. За министра за информације, Миливоја Павловића, досадашњег министра, са оценом да је то Министарство, посебно последњих месеци, бројним публикацијама, контактима са светом, дало крупне, можемо рећи почетне, али крупне кораке на јачању информација из Србије према свету. Уверен сам да ће овај састав Владе, по свом стручном и радном искуству, одговорити задацима који су пред нама, па предлажем Народној скупштини да прихвати и усвоји овај предлог. Хвала.
21
Пет година Покрета за Краљево
22
23
СПРЕМНИ ЗА Н
Током пет година постојања Покрет за Краљево се, као странка која је повремено била на власти, али и у опозицији, бавио стварима које представљају заштиту интереса грађана. На то је, на скромној свечаности поводом јубилеја, указао др Љубиша Јовашевић, председник Покрета за Краљево. Вођени својим виђење заштите интереса грађана Покрет за Краљево у Скупштини града, али и ван ње, настоји да допринесе да се квалитет живота у Краљеву подигне на виши ниво. У том смислу, уверени да актуелна скуп-
24
штинска већина нема капацитет да то оствари,најављује спремност за излазак на нове изборе. - Спремни смо да идемо и на нове изборе, а надамо се да ће поједине чланице владајуће коалиције прихватити наш предлог. Очигледно је да владајућа коалиција и њени највећи представници у Краљеву, са садашњим коалиционим партнерима, нису у стању да остваре обећања које су дали у претходној кампањи. Ми ћемо позвати СНС да размисли о изласку на нове изборе да би они делови програма који су
нам заједнички у Краљеву могли да се остваре – истакао је др Јовашевић. Упитан да наведе на које партнере мисли нагласио је да Српска напредна странка зна ко су јој агресивни агресивни коалициони партнери и са ким су имали највећих проблема током преговора који су били врло дуги и мучни. Уз то истиче да је потребно анализирати и понашање појединих партнера Српске напредне странке током трајања скупштинских седница.
НОВЕ ИЗБОРЕ
Понедељак, 8. котобар
25
КРАЉЕВАЧКИ ОКТ
26
ТОБАР
27
28
29
30
31
32
33
Финансирање локалних медија у Србији
НЕЛОЈАЛНА КОНКУРЕНЦИЈА Од 850 милиона динара, колико је током прошле године из буџета локалних самоуправама додељено медијима, 70 одсто средстава припало државним предузећима Променом власничке структуре приватизовани локални медији доспели су у подређен положај у односу на оне који су остали у власништву локалних самоуправа. И док приватизовани једва састављају крај са крајем, а запослени у најбољем случају примају минималну зараду, они други и даље служе за запошљавање политичких истомишљеника. Балканска истраживачка мрежа (БИРН) први пут је ове године истраживала како се расподељују средства локалним медијима у Србији и који су износи у питању, а извештај је протекле недеље представљен јавности. Истраживањем су обухваћени модели и механизми преко којих се дистрибуирају средства локалним медијима, а искључена су средства јавних предузећа, агенција и фондова који су велики финансијери медија. Општи закључак је да новца на тржишту има, али је питање како се он дистрибуира, коме и по којим критеријумима. Резултати истраживања показују да у овој области не постоји фер конкуренција, што неминовно доводи у питање уређивачку независност и неутралност државе у расподели помоћи, јер се унапред зна ко ће бити плаћен без обзир на квалитет рада. На основу захтева за приступ информацијама од јавног значаја подаци о финансирању добијени су из 32 од укупно 33 локалне самоуправе обухваћене истраживањем. Ове самоуправе исплатиле су током прошле године близу 850 милиона динара који су распоређени на 151 електронски и штампани медиј. Скоро 95 милиона динара издвојио је град Нови Сад, 73 Крагујевац, 70 Панчево, 59 Суботица и мало мање од тога Ниш. Мање од пет милиона динара припало је медијима у Ваљеву и Ужицу, око милион и 700 хиљада у Петровцу на Млави, а мање од 800 хиљада у Пријепољу. Према непотпуним подацима Крушевац издваја између 60 и 70 милиона динара што ће га у коначном поретку поставити између Крагујевца и Панчева. Највећи део средстава иде преко
34
буџетске линије која се односи на услуге по уговору, а која спада у најнетранспарентније, јер се заснива на дискреционом праву самоуправа да располажу новцем. Број медија који добијају средства из буџета варира од града до града. Тако се новац у Суботици распоређује на 14, новом Саду 12, а у Нишу на три медија. Међу 159 корисника средства локалних буџета доминирају електронски медији. Поред њих 101 обухваћена су 43 штампана, 4 интернет портала, 8 продукцијских кућа и 3 новинске агенције. Електронски медији апсолутно доминирају, а међу њима су 37 радио и 34 телевизијске станице уз 30 оних које имају и радио и телевизију. Регионалну фреквенцију има 28, локалну 54, а обе 12 медија, у случају РТВ кућа. Иако у укупној структури доминирају приватни медији 26 јавних предузећа користи 70 процената средстава које локалне самоуправе издвајају за информисање. Највише добијају регионални медији, а следе локални, комбиновани и у малом проценту национални. Истраживање показује да више од 70 одсто укупних средстава обухватају субвенције, око 15 директно уговарање, испод 10 конкурси за
Медији у Краљеву Локална самоуправа је у Краљеву у прошлој години за финансирање медија издвојила 5.675.000 динара. Телевизија „Мелос“ је добила 2.450.000, „Краљевачке новости“ 520.000, „Краљевачка телевизија“ 2.180.000, „Радио 996“ 280.000, „М радио“ 180.000, а продукцијска кућа „Медија М“ 65.000 динара.
унапређење јавног информисања и око 3 процента јавне набавке. Субвенције Кроз субвенције се највише финансирају јавна предузећа, односно медији за које се средства унапред планирају приликом израде буџета за наредну годину. Највећим делом троше се на плате, порезе и текуће одржавање. Велики системи, радио-телевизије у власништву локалних самоуправа, троше 58 процената ових средстава, следи радио са 37, па телевизије са свега 5 процената. Од 32 општине и градова који су доставили податке 19 је доделило средства јавним предузећима. Директно уговарање Ово је најраспрострањенији модел за доделу средстава и примењује се у 27 локалних самоуправа. Најчешће се спроводи преко одлука органа локалне самоуправе, скупштина и градских или општинских већа, врло често без пратећих процедура. Са одређеним медијским кућама се склопају уговори, или оне без уговора фактуришу одређене услуге, у 93,4 одсто случајева услуге у области јавног информисања о активностима локалне самоуправе. Следе оглашавање и промоција, а у најмањој мери од само 0,31 проценат суфинансирање програмског садржаја. Конкурси Иако се конкурсима за унапређење јавног информисања обезбеђује већа транспарентност, квалитет садржаја и фер конкуренција између медијских кућа за овај модел се одлучило само шест локалних самоуправа, Нови Сад, Сомбор, Зајечар, Суботица, Ваљево и Пирот. Нови Сад и Сомбор су средства доделили преко конкурса за суфинансирање садржаја за унапређење информисања националних и етничких мањина и особа са инвалидитетом. Остале четири самоуправе расписале
су конкурс који је у предмету имао унапређење локалног информисања. Анализом уговора установљено је да се критеријуми за унапређење јавног информисања у највећем проценту односе на праћење рада локалне самоуправе и јавних предузећа. Још једном се показало да јавни конкурс ипак не гарантује транспарентност и конкурентност. Највећи број корисника средстава по овом моделу су приватне медијске куће и удружења грађана, а користила су их и 4 јавна предузећа. Јавне набавке Локалне самоуправе нису у обавези да расписују јавне набавке када су у питању
електронски медији, јер услуге које се односе на куповину, развој, продукцију и копродукцију радио и ТВ програма и времена за емитовање не спадају стриктно под ингеренцију Закона о јавним набавкама. Ипак се њих 8 одлучило за овај модел. Средства је добило 16 локалних медија од којих су 4 у приватном власништву. Спроведени конкурси су у највећој мери третирани као јавне набавке мале вредности, а преговарачки поступци били без објављивања јавног позива, што значи да је одлучивано на основу дискреционог права. Тамо где је постојао јавни позив критеријум по коме је одлучивано најчешће је била најнижа понуђена цена. Истраживање показује да у великој мери изостаје транспарентност у финанси-
рању медија. Они који су добили средства на конкурсима у обавези су да локалним самоуправама доставе извештај о њиховом трошењу, а увид у 40 извештаја 150 медија потврђује да је само њих 16 предало финансијске и наративне извештаје. Од 43 корисника буџетских средстава на основу јавног конкурса извештаје је доставило њих 26, од којих су 12 јавна предузећа. Све указује на лабаву буџетску дисциплину и отвара питање сврсисходности уложеног новца, јер ни медији ни локалне самоуправе немају интерес за процену шта је парама које су уложене постигнуто, на шта су потрошене и какви су ефекти те потрошње. Сто шеснаест година ловства у Краљеву
Петак, 21. септембар
35
Сто шеснаест година ловства у Краљеву
ЈУБИЛЕЈ ВРЕДАН ПОШТОВАЊА - Ловачко удружење „Краљево“, са око 1200 чланова у шест ловачких друштава на два ловишта површине 110 хиљада хектара, једно од највећих у Србији. – Ловци обележили славу Светог великомученика Јевстатија. – Домаћини славе следеће године ловци Адрана Период од 1896. до 1903. године сматра се златним добом ловства у Србији, јер су се ловци и њихова удружења такмичили ко ће више да учини на унапређењу лова. У том периоду у ловишта се први пут уноси жива дивљач, јаребице и зечеви. Покушало се и са извођењем фазана али се, због непознавања технологије вештачког гајења, одустало. У то време основано је и Ловачко удружење „Краљево“ које ове године слави 116. годину постојања. Према законима о удружењима грађана и дивљачи и лову ресорно министарство уредило је и ловачко газдовање у Србији. Тако је краљевачко удружење омеђено општинским границама у оквиру којих постоје два ловишта, Ибар које покрива 75 хиљада хектара и Студеница са 35 хиљада хектара. Свако насељено место и катастарска општина имају ловачку секцију тако да је њих 52 сврстано у шест ловачких друштава које чине удружење. У последњих неколико година број чланова се креће између 1100 и 1200 што ово удружење, по броју чланова и површини коју покрива, сврстава у ред највећих у земљи, одмах после Зрењанина и Крушевца. Кад су у питању гајене врсте дивљачи територији којом газдује Ловачко удружење „Краљево“ насељавају све врсте дивљачи, као и у другим крајевима Србије, с тим што преовладава ситна дивљач. - У власништву имамо фазанерију и сваке године у ловиште убацујемо пет до седам хиљада фазана. То је једна од константних инвестиција, јер стално водимо рачуна о стању матичног фонда одгајених врста дивљачи. Имамо једно прихватилиште за дивље свиње, а до краја године направићемо још један репро центар у Гледићким планинама, у сарадњи са ресорним министарством – прича председ-
36
Урош Ђоковић ник Ловачког удружења Урош Ђоковић. Због експанзије црне дивљачи, а због потребе постизања оптималног фонда, репроцентар би требало да обезбеди довољан број јединки да задовољи потребе Гледићких планина. Активности свих удружења ловаца дефинисана су позитивним законским прописима, а односе се на стално праћење фонда дивљачи, унапређење, гајење, чување и на крају одстрел дефинисан планским документима. Одстрел се креће у границама одрживог развоја ловства који подразумева много више улагања у унапређење и чување фондова него у сам одстрел. Да би једно ловачко удружење могло да газдује ловиштем које додељује ресорно министарство оно мора да уради план газдовања који обухвата десетогодишњи период. На основу њега, као ловно привредне основе, сваке године се раде
годишњи планови газдовања. - Из године у годину планови се разлику само у нивоу улагања које се стално повећава. Свесни смо чињенице да развој ловства можемо одржати само већим улагањем, јер долази до помањкања неких од гајених врста дивљачи у Србији, као што је случај са зецом. Чим матични фондови буду угрожени то је за нас сигнал да се у ту врсту треба више инвестирати тако да сваке године купујемо дивљач и покушавамо да фонд одржимо на одговарајућем нивоу – објашњава Ђоковић. У низу активности дефинисаних годишњим планом газдовања на првом месту је бројење дивљачи које се обавља у пролећним месецима. На основу резултата управник ловишта врши анализу и подноси на усвајање предлог плана газдовања. Ако се установи вишак, или да у матичном фонду постоји задовољавајући број јединки, планира се одстрел. У супротном мора да се интервенише посебним мерама на гајењу, заштити и очувању. Зато је дефинисана строга контрола свих активности у ловишту. Управник ловишта, председници ловачких секција, лововође, груповође и друга законом овлашћена лица на зборном месту евидентирају учешће ловаца, а по завршеном лову праве извештај о ловном дану. Евидентира се све што је одстрељено, а на основу извештаја надлежна инспекција ресорног министарства врши надзор над радом ловачког удружења. Док је лова биће и криволова, подсећа Ђоковић, а ловачка удружења, у сарадњи са осталим структурама града, настоје да се тај број смањи. - Ниво свести је све виши, јер људи схватају шта је реалност и циљ ловачког удружења које може да се сврста у ред најстаријих еколошких организација у
граду. Ловачко удружење у Краљеву формирано је далеке 1896. године и да није нас и наших активности сигурно је да поједних врста дивљачи не би било у нашим ловиштима – каже Ђоковић. И док су поједине врсте дивљачи, као дивља свиња и срна, у експанзији друге су
све више угрожене. То се пре свега односи на пољске јаребице због претеране и неконтролисане примене агротехничких мера, пестицида и других хемијских препарата. Додатни проблем представља непостојање плашилица у време косидбе што угрожава матичне фондове јаребица,
зеца и фазана тако да читава легла у овом периоду ишчезавају. Због свега се, у сарадњи са широм заједницом, улажу посебни напори за очување појединих врста дивљачи.
ЛОВАЧКА СЛАВА На територији под ингеренцијом Ловачког удружења „Краљево“ егзистира шест ловачких друштава од којих је сваке године нека од секција другог домаћин ловачке славе Светог великомученика Јевстатија, заштитника свих ловаца. Ове године то је била Ловачка секција „Опланићи“ подручног Ловачког друштва „Котленик“ која са подмлатком, како каже председник Војимир Здравко-
вић, окупља четрдесет чланова. Сечењу славског колача су, поред чланова, присуствовали су и ловци секција Поповићи, Цветке, Сирча, гости Крагујевца, Губеревца, Кнића, Ужица... И поред спречености великог броја чланова да присуствују међу стотинак званица нашли су се гости из града, околних ловачких удружења и сродних организација.
Уз честитке поводом славе председник Ловачког удружења „краљево“ Урош Ђоковић је, пред почетак ловне сезоне, свим ловцима пожелео добар поглед уз подсећање да само они знају колико је напора потребно и колика је одговорност за посао, односно хоби, којим се баве.
Среда, 3. октобар
37
Ч О В Е К БЕЗ АДРЕСЕ Бранко Шериф
(2)
Проблеме је још 1971. или чак друге, не сећам се добро, почео да ми прави један човек. Требало је да буде председник суда, али су га сјебали. Једне вечери ја и покојни Цвејо Бугарин, Бог да му душу прости, дођемо касно кући. И он је био из моје улице, па смо се дружили. Легнем, а ујутру неко звони пред вратима. Тата ме пробуди и каже Јоване, шта је ово било, дошли неки у цивилу. Ајде да су они плави што долазе стално, али траже те неки у цивилу. Протрљам очи, па онако још бунован изађем пред врата, а они кажу Бранко,
38
звао те шеф да дођеш. Добро, да дођем, и седнем са њима у ауто, па правац ДБ. И у то време је било цинкароша колико хоћеш, који су радили за ту јебену ДБ. Седнем код шефа, а он пита шта ћемо да попијемо. Ајмо, кажем, а била је субота, да попијемо по једно вињаче и кафу. Каже, слушај, знам да имаш великих проблема. Ајмо ми овако, ово према овоме нема ништа, али да радиш за нас. Ако нећеш, нек те Бог спашава. Ја га нешто гледам и размишљам, шта овај сад сере. Ово према овоме нема баш
ништа, а ово према овоме има шта оћеш. Каже, Бранко, немој да се превариш. Ја кажем, и ако се преварим шта има везе. Одбијем да срађујем са њима, а он каже, дођи у понедељак у три сата. Треснули смо по пиће па довиђења, довиђења. Ја правац у Турист, „под небо“ где смо седели, па испричам другарима све. Сви су моји другари већ мртви, осим једнога, покојни Миоман, покојни Бодо, покојни Смајо, Шиљо Нишлија, Цујо Рогоња. Они су на истини, а ја сам на лажи. Седимо, а ја у једном тренутку кажем, брате, види шта ми урадише.
39
40
Стварно су ђубрад. Сви су ме цинкарили па кажем друштву, што сте покварени, а они не смеју ништа да одговоре. Били су курвини синови, а и ДБ је био курвин син. Знао је тачно шта да направи и како да баци коску међу људе. У понедељак у три сата одем поново. Ја на врата, а онај само диже руке и каже Бранко, све си рекао у суботу и не треба ништа више да нам причаш. Кажем довиђења и изађем. Све се то дешавало пре него што сам се први пут вратио из Немачке. *** Једно јутро ја и Цвејо Бугарин идемо на суд. Два пута сам већ пре тога био на суђењу. Судија Окружног суда исти онај што је требало да буде председник. Покојни тата дошао, дошло пола Краљева. Судија каже, пресуда у дванаест, а ми одмо у Кнежеву вечеру да сачекамо. Пођемо ка суду, а моја сестра каже, ево „марице“. Окренем се да видим а они, курвини синови, само скренуше и ударише лево, тамо где је био истражни поступак. Питам позивара, оног што носи позиве, шта је било а он каже, довели неког. Видим ону гузуљу, жену једног саобраћајца, па питам шта је било а она каже брате, довели једног да га воде. Дође и подне, а ми сви код истог оног судије. Каже, Јоване Симићу од оца Јована и мајке Спасеније, криви сте за то дело три године, за то годину и по за то годину, шест година на спајању пет. Има да се лишите слободе. Ја само питам зашто, а он каже добићеш решење. Кад см дошао да потписујем да идем у затвор у Ниш да лежим питам да ми каже зашто пет година. Како да те не осудим, каже, кад се умешала и општина, и СУП, и начелник и комплетан град. Каже још, да се смири град. После само годину дана било је клања по Краљеву. А ја нисам ништа урадио. Био
сам леп и обучен као лутка, водио најбоље требе, а то је неком сметало. То је та дискусија. Веруј ми да се никада у животу нисам побио због себе, само због других. Седе тамо муж и жена, или момак и девојка, и дође неко да их малтретира. Кажем шта дирате човека, а они почну да серу, јер не знају о коме је реч, па добију по носу. Примера ради, сад тебе неко да нападне, или да те нешто малтретира без везе, ја ћу да му .... иако те не познајем. Косовска посла, шта ћеш. Ја сам пет година пио пећку воду, али кад се попнем овде код Вука Караџића и погледам на Столове изгледа ми као да гледам Проклетије. Не знаш које су то џукеле биле. Ево га Зоран Црногорац у Београду, брат му Саво овде, па питај њих. Знаш ли колико је туча било у Краљеву. Седимо ми и пијемо, зезамо се, изађемо напоље иза Југославије и побијемо се, па се ватимо да пијемо и даље. Ово сада нема ништа. „Тетка“ и „сурла“, то нема ништа. Тетка је вена, сурла је нос. Можда ће све то неки да протумаче другојачије. Постоји само једна ствар, а то је да они сада кажу брате, тебра, где си тебра. Ја те брате, тебра волим, ја ово, ја оно. Гледам стотину деце којима су родитељи некада били алфа и омега, а они гоље сада. Све им отеше, све их бију ко коње. Ако ја сада узмем и лижем неки ђаво овде и није ми више за лизање, па ми треба за нос, па ми треба за тетку. Када се вена више не појави иде испод језика. Свако ко нема ногу од младих људи тај је радио дрогу. То је ван сваке памети. *** Покојни Мико и друштво седе доле испод обале и коцкају се. Видиш пуни лове ко бродови, а ја дете, гледам. Он ми каже ево ти 20 кинте иди ми купи цигаре, а Мо-
рава, или Дрина, је у оно време била 22 динара. Ја морам да идем целом улицом да ужицам 20 пара за Дрину или Мораву без филтера. Жицај буразеру, али мораш да донесеш. Где ћеш после у град. Мени је то била част. Била је велика ствар да сам са њима. Брацо Грчки, Ђерка, мали милион њих. Идем улицом и тражим по мало пара. Молим, а они не дају. Неко се смилује па да. Битно ми је да однесем цигаре. То је била увек клемпа, главу отвара кад касним. Казна, ту испод обале. Кад донесем узму намерно и згужвају цигаре и баце, па опет немају. Кад донесем следећи пут цигару узму па запале. *** Краљево је најспецифичнији град на свету. Веруј ми ово што ти говорим. Постало је то због једне ствари. Ниједан град у Србији ни у старој Југославији, ни било где, нема специфичну дискусију као Краљево. Краљево је нешто што је најбоље и најлепше на свету. Мангупирање, дркање, зајебавање, било шта, то је то. Ниједан град у Србији није имао то као што је имало Краљево. Стара Југославија, СФРЈ и ФНРЈ. Кад те питају одакле су и кажеш из Краљева, питају јел познајеш Бранка Шерифа. Кад ме питају како се зовем, питам јел службено или како? Ако је службено, онда Јован Симић, ако није ја кажем Бранко, тако се декларишем. Краљевчане су знали сви, у целој земљи. Окупљали су се у центру Београда, на Теразијама испред Москве. Окупљали су се и други, али не у центру града. Вањол старији и Мишко Мерцедес били су легенде Краљева по свему. Мишко изгуби главу. Живео је бурно, са Стевицом Марковићем из Париза, са овим и оним. Долазио је Стевица и у Краљево. Његова сестра Данка радила је код судије Митровића. - наставиће се -
41
Из Полицијске управе Краљево
ЗНАЧАЈАН ПОРАСТ БРОЈА КРИВИЧНИХ ДЕЛА Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева у првих седам дана октобра ове године карактерише чак 40 заведених кривичних дела из области криминалитета. Једно од њих сврстава се у област привредног, а осталих 39 област општег криминала. Успех инспектора криминлаистичке полиције је надполовичан тако да им је познато 22 извршиоца ових криминалних дела, док се за осталих 18 интензивно трага. Уистом периоду забележено је и појачано нарушавање јавног реда и мира, а у свих девет случајева повод за то биле су туче. У области безбедности саобраћаја евидентирано је чак 14 саобраћајних незгода са озбиљним последицама. Једно лице је изгубило живот, шест је као последицу имало повређена лица, док је у 7 преосталих регистрована само материјална штета која је ове недеље премашила милион динара. Четири особе су задобиле тешке телесне повреде, док се оне код три преостале сврставају у категорију лакших. Припадници саобраћајне полиције евидентирали су и 227 прекршаја у области безбедности саобраћаја. Ватрогасно-спасилачка јединица интервенисала је у гашењу два пожара приликом којих је изазвана незнатна материјална штета.
СТРАДАО МОТОЦИКЛИСТА У саобраћајној незгоди која се догодила у недељу у 15,50 у Конареву, на магистралном путу Краљево-Рашка, смртно је страдао тридесетпетогодишњи возач мотора. Незгода се догодила приликом контакта мотоцикла марке „сузуки“ и камиона марке „фап“, оба са краљевачким регистарским таблицама. Мотоциклом који се кретао из смера Рашке управљао је В.Б. из Адрана, а камионом М.Н. (1965) из Конарева. Приликом судара мотоциклиста је задобио повреде од којих је преминуо
42
на лицу места. У полицијском саопштењу стоји да се узроци незгоде још утврђују.
СКАНК У РЕЗЕРВНОМ ТОЧКУ Припадници краљевачке Полицијске управе пресекли су још један ланац трговине дрогом када су у Богутовцу запленили 2,5 килограма сканка пронађеног код двадесетпетогодишњег Бобана С из Баточине. Приликом прегледа возила марке „опел астра“ приштинских регистарских ознака у резервном точку је пронађено пет пакета од по пола килограма дроге за коју се сумња да је набављена на територији Косова и Метохије, а била намењена продаји на крагујевачком тржишту. Осумњичени је, након истека задржавања у Полицијској управи, предат надлежном истражном судији Вишег суда у Краљеву, док је рад на расветљавању свих околности набавке и даље дистрибудије дроге настављен.
ПОКОСИО БИЦИКЛИСТУ ПА ПОБЕГАО Под сумњом да је извршио тешка дела против безбедности јавног саобраћаја и непружања помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди ухапшен је Ђорђе В. (1989) из Атенице код Чачка. На магистралном путу Чачак – Краљево, у Самаилима, у раним јутарњим часовима 9. октобра осумњичени је, управљајући путничким моторним возилом марке „фиат пунто“ чачанске регистрације, у правцу Краљева, ударио у бицикл којим се у истом правцу кретала четрдесетдеветогодишња мештанка С.П. која је задобила тешке телесне повреде због којих је задржана у Здравственом центру „Студеница“ у Краљеву. Ђорђе је одмах након изазивања саобраћајне незгоде побегао са места на коме се она догодила.
Прва српска екипа на Дакар релију
ЈУРИШ НА ГИНИСОВ РЕКОРД Уколико са успехом преброде прву, 760 километара дугу, етапу кроз перуанску пустињу, двојица Краљевчана биће забележени у Гинисовој књизи рекорда као најмлађи такмичари овог релија
Сан сваког возача који се такмичи у брзинским тркама аутомобила је да вози формулу један, а оних који возе рели такмичења да учествује на релију Дакар. Због нестабилне ситуације у земљама кроз које је пролазила маршрута надалеко познатог релија Париз-Дакар овај је, после 30 година, 2009. дислоциран у Јужну Америку. Већ од 5. јануара следеће годне во-
зачи ће пети пут кренути из главног града Перуа Лиме, преко Аргентина до циља у Сантјагу, главном граду Чилеа. На двонедељни пут дуг 8500 километара следеће године кренуће и прва српска посада у аутомобилу који је специјално конструисан за овај тип такмичења. Најмлађу посаду на релију чине два Краљевчанина, двадесетпетогодишњи
возач Бојан Милановић и тридесетогодишњи навигатор Дарко Вељковић. Обојица су већ искусни возачи са богатим такмичарским искуством. Бојан већ шест година са успехом учествује у шампионату Србије на кружним стазама, а ове године га од шампионске титуле у својој класи дели само још једна победа.
Дарко Вељковић и Бојан Милановић
44
Недеља, 7. октобар
45
- Први пехар сам добио у сезони 2010. године, јер сам први пут, годину дана раније, дошао до новог конкурентног аута. Ове године иза мене, као генерални спонзор, стоји компанија Гарниер, тако да остварујем и добре резултате првом победом на стази Берановац. Тренутно сам у самом врху шампионске листе, а до титуле ме дели само још једна трка која ће се возити 27. и 28. овог месеца на Берановцу – каже Милановић. Дарко се у истој класи такмичи у брдским тркама, а у националном шампионату до 2010. године успео је да стигне до четвртог места у генералном пласману. Уз помоћ спонзора Бојан и Дарко су ус-
46
пели да набаве аутомобил опел антара РР3, специјално прављен за ову врсту такмичења. Снага мотора од 3200 кубика ресектором је смањена на 200 коња, а возачи се надају да ће његовим уклањањем у Мађарској достићи читавих 300. Секвенцијални мењач са шест брзина представља посебну погодност у вожњи. Први власник аутомобила пре три године био је Ауто Опел Дакар тим из Будимпеште, после чега га је возио бугарски возач који је са успехом наступао на релију у Москви и био пласиран у самом врху. Минимални износ трошкова за учешће на Дакар релију износи 300 хиљада евра. Чланови посаде су у преговорима са евен-
туалним спонзорима, а надају се да ће до краја године све са успехом завршити. Краљевчани на релију наступају као српска посада у мађарском тиму који има богато искуство у овом такмичењу. - Имамо договор са Опел Дакар тимом да се у њиховој режији изврше припреме аута. Сервис и подршка су њихови, а наше само да седнемо на авион и појавимо се на циљу. Кад завршимо враћамо се кући, а они ће нам вратити ауто – прича Дејан. На пут до Лиме, дужи од месец дана, аутомобил креће из Француске 23. новембра. До тада следи последње подешавање у Мађарској и припреме на посебно изграђеном полигону који би требало да си-
мулира део услова са релија. - Сличних услова за тренинг у Европи нема, јер су на траси релија пешчане дине високе и по 100 метара. У Мађарској ћемо имати обуку на пешчаној стази која је прављена као полигон и вежбати успоне, пењање под одређеним углом, како се одглављује у случају заглављивања и ситнице које нас очекују тамо – објашњава Милановић. Припреме у Мађарској подразумевају боље упознавање џипа, основна правила терена и теренских возила. Следи обука у гаражи и припрема за евентуалне мале поправке кварова који би могли да се појаве током такмичења. Припреме се заврша-
вају дводневним упознавањем навигације, знакова и путоказа. Циљ младих Краљевчана је да стигну до циља. Свесни су да немају много шансе за неки значајнији пласман у конкуренцији такмичара које прате фабрички тимови са буџетима од по милион и по евра. Посебно занимљиво је да ће Краљевчани ући у Гинисову књигу рекорда као најмлађа посада која је до сада учествовала на овом релију. Једини услов је да са успехом преброде прву, и најтежу, етапу кроз пустињу дугу 760 километара. - Ако је са успехом пређемо, завршили смо рели – прилично је сигуран Милановић.
Аутомобил је максимално припремљен за рели. Следе последње физиче и психичке припреме возача за петнаестодневно напорно такмичење са само једним даном одмора. Већину од четрнаест етапа престављаће брзински испити. Први Југословени на Дакар релију били су Тихомир Филиповић и Дражен Ђурић из Хрватске. Једне године је учествовао је мотоциклиста Божа Ристић, а затим неколико година заредом Суботичанин Габор Дагмајстер.
47
Из породичног албума
Недеља, 7. октобар
48
49
Агенција за визуелне комуникације „АРТ“