DnevINK 30 by Kraljevski MagazIN

Краљевачки

ДНЕВИНК

Среда, 20. фебруар

И ПОСЛЕ ПЕТЕ РУ

Завршена још једна рунда преговора у Бриселу

УНДЕ НЕРЕШЕНО 3

аједнички састанак високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, премијера Србије Ивице Дачића и премијера Косова Хашима Тачија после прекида у понедељак настављен је у Бриселу следећег дана, а на дневном реду поново је било питање српских институција на северу Косова. Разговор у уторак је завршен неочекивано брзо, после три сата, иако је било најава да ће трајати знатно дуже. Из Брисела је незванично саопштено да су се премијери разишли ради консултација са својим тимовима. За разлику од првобитних изјава појединих европских званичника да је пета рунда кључна и одлучујућа за текући дијалог и очекивања да ће се до неког договора доћи већ током овог сусрета, у Бриселу се говори са све више опреза. Званичници сада кажу да је тема тешка, да тражи време и да постоји разумевање за Дачића и Тачија, који проблем не могу брзо да реше. У Бриселу се већ може чути да постоји могућност да би после разговора, за које се веровало да ће бити одлучујући и за оцену да ли ће Србија добити датум почетка

приступних преговора са Европском унијом, ипак могле уследити нове рунде дијалога које би биле одржане пре него што се Европска комисија, средином априла, изјасни о Србији. Тиме би преговарачима било дато додатно време за постизање компромиса две стране између захтева да се укине свака веза Срба са севера Косова и Србије и предлога да се створи аутономна заједница српских општина на Косову. Портпаролка високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност Маја Коцијанчич изјавила је да је прерано говорити о исходу пете рунде дијалога, док се не заврши састанак двојице премијера са високом представницом ЕУ Кетрин Ештон. Решавање питања о којима се разговора у интересу је Србије и Косова и живота људи, а Европска унија посредовањем помаже у решавању проблема. - Ми смо ангажовани да помогнемо и Србији и Косову на том путу и радимо све што је могуће да олакшамо дијалог, како бисмо дошли до резултата - истакла је и

објаснила да је намера да се дијалог настави све док постоје отворена питања. Висока представница Европске уније Кетрин Ештон изјавила је да се, после два дана разговора, премијери Србије и Косова враћају у своје престонице ради даљих консултација, а нови сусрет у Бриселу заказан је за 4. март и потврдила да су два премијера задовољни значајним напретком. Председник Владе Србије Ивица Дачић је изјавио да институције Србије на Косову и Метохији сигурно неће бити укинуте док се не реши питање шта ће их заменити и нагласио да се Београд залаже да то буду институције заједнице српских општина на Косову и Метохији. Дачић је новинарима рекао да нема нових услова за добијање датума за почетак преговора о чланству у Европској унији, али је нагласио да је велико питање шта ће Србија урадити и са старим условима. Они су веома тешки и треба заиста имати много политичке смелости, храбрости и мудрости да се дође до одређених решења, а не угрозе национални и државни интереси. Питање инсти-

туција на северу Косова најважније је питање од којег зависи, не само даљи ток европских интеграција, у смислу добијања датума за почетак преговора, већ и да ли се успешно наставља дијалог са Приштином. - Небитно је да ли ћемо Хашим Тачи, Кетрин Ештон и ја договорити нешто, битно је да ли ће се то применити. Нећу урадити ништа против свог народа - истакао је Дачић и упозорио да сви морају бити свесни последица прихватања или неприхватања одређених одлука, добијања датума за почетак преговора или не. То није приватна ствар премијера, нити ствар Владе, већ целе Србије, указао је Дачић и најавио наредних дана и недеља консултације државног врха. Политичка линија премијера је резолуција Скупштине Србије и оно што је предлог који проистиче из ње и нико нема право да идем испод тога. Последња рунда је била једна од најтежих и добро је што је Приштина прихватила да се разговара о заједници српских институција на Косову и Метохији, иако не прихвата све што је премијер Србије изнео о томе.

После изношења ставова разговарало се о свим темама и питањима и договорено да се наставак разговора закаже за 4. март. Време до тада треба искористити да експертске групе разраде идеју заједнице српских општина, шта је то, какве су надлежности, начин избора, однос са Приштином и Београдом. Заједница треба да окупи Србе са целог Косова, а не само са севера и мора бити формирана тако да има значајну улогу у политичком животу Косова. На основу целовитог политичког договора о овој теми, произлази решење осталих питања, рекао је Дачић, истичући да су разговори вођени у конструктивној и коректној атмосфери, иако није могао да одговори да ли је решење близу. Са Тачијем је постигнут договор да се,

приликом давања изјава медијима, не иде у детаље, како се не би оставио простор за различита тумачења и интерпретације. Ово је толико велика и тешка тема, подразумева бројне теме унутар тог паралелизма институција, јер говори о формирању општина, правосуђу, образовању, школству и финансирању институција, прецизирао је Дачић уверен да би договор о питању паралелизма институција могао да донесе и мало трајније решење политичких конфликата, без обзира што не задире у питање статуса. Тема разговора овог пута нису били официри за везу, али експертске групе и о томе разговарају. Постоје и одређени проблеми, који произлазе из различитих тумачења, јер Приштина тражи дипломатски ста-

тус, што је немогуће, напоменуо је Дачић и додао да се ипак мора имати нека врста заштите и функционалног имунитета. Постоје и друге ствари које треба договорити, али паралелизам институција је суштина и све је у другом плану. Премијер Косова Хашим Тачи изјавио је да нема договора о распуштању паралелних институција на северу Косова и најавио да ће експертске групе у наредном периоду боље разјаснити оно о чему се разговарало на састанку са премијером Србије Ивицом Дачићем и високом представницом Европске уније Кетрин Ештон, а за приштинске медије рекао је да је састанак одржан у конструктивној и коректној атмосфери. Састанак је одржан у духу проналажења прихватљивог решења, које ће бити

у складу са Уставом и законима Косова и у циљу нормализације ситуације на северу, тако што ће бити под хитно распуштене безбедносне структуре, рекао је и поменуо неопходност организовања слободних и демократских избора у четири општине на северу Косова до краја ове године. - Желим да нагласим да постоји добра воља да идемо ка решењу проблема који је акумулиран у овом делу Косова протеклих 13 година. Сви су свесни да се паралелне структуре морају распустити што је пре могуће и да ће се то догодити, а кад буду расформиране биће нађени други модалитети за образовни систем, здравство и државне службенике – нагласио је он.

Од половине марта и у Краљеву

ИСПОСТАВА СРПСК Петак, 22. фебруар

Од половине марта у краљевачкој канцеларији сваког д

ећ од половине марта грађанима Краљева биће пружена могућност да у директном разговору са једним од народних посланика са ових простора разговарају о проблемима који их муче и о могућим начинима решавања тих проблема. Сваког дана ће у канцеларији, чије се отварање очекује до половине наредног месеца када локална самоуправа обезбеди просторије за рад, дежурати по један од пет посланика који у републичком парламенту заступају интересе грађана Краљева. Међу њима су три посланика Српске напредне странке, Ирена Алексић, Марија Обрадовић и Зоран Бојанић и по један из Демократске странке и Нове Србије, Иван Јовановић и Срђан Спасојевић. Сличне канцеларије већ постоје у још у десетак градова Србије, а намера Народне скупштине је била да оне буду

равномерно распоређене по читавој земљи како би биле на услузи што већем броју грађана. У Краљеву је већ отпочела обука волонтера који ће у канцеларији помагати народним посланицима. Они ће бити едуковани како да примају информације од грађана и прослеђују их посланицима, а када ови буду одсутни дају потребне одговоре на постављена питања. - У краљевачкој канцеларији ће радити пет посланика што не значи да неће долазити и други посланици. Грађани ће рећи који су њихови захтеви, кога желе овде да виде и за кога сматрају да може да реши њихов проблем.Тако ће ова канцеларија бити мала испостава српског парламента – рекла је Марија Обрадовић. Циљ канцеларије која ће бити отворена у Краљеву је да

КОГ ПАРЛАМЕНТА

дана ће дежурати по један посланик Народне скуштине се српски парламент приближи грађанима. - Свако ће моћи да дође и изнесе проблем или упути захтев парламенту, али и Влади Републике Србије. Већина грађана има неке иницијативе и жеље, али не може да дође до министра или председника владе. Посланицима је то омогућено, па ће бити спона између грађана града Краљева и свих институција – каже народни посланик Зоран Бојанић. Народни посланици ће помагати грађанима у успостављању контакта са одређеним институцијама из различитих области живота, привреде, културе, спорта, информисања и других. Искуства канцеларија које већ постоје показују да велики број грађана у њих долази да тражи посао.

- То је највећи проблем у Србији, а ова канцеларија нема улогу да запошљава људе, али је сигурно да постоји начин да их повезује са институцијама у Београду. Основна сврха је да чујемо предлоге грађана око доношења будућих закона, или измена и допуна постојећих – истиче Марија Обрадовић уз напомену да су нека искуства показала да има и посланика који су могућност комуникације са грађанима схватили као својеврсну медијску промоцију. И поред свега уверена је да може доста позитивног да се уради, а то је само ствар личне посвећености посланика. Могућност комуникације посланика са бирачима одличан је тест да грађани виде да ли неко хоће да ради или неће.

Петак, 22 фебруар

Д ПОТ

У Краљеву отворено одељење Канцеларије за Косово и Метохију

ДРЖАВА БЛИЖА ТРЕБАМА ЉУДИ

- Држава ће на свим преговорима у Бриселу постављати питање интерно расељених лица све док оно не буде заувек решено. - Не може се кренути напред док се на своју имовину и своја огњишта не врати око 200 хиљада Срба са Косова и Метохије који су интерно расељени 11

а првим ратним дејствима почетком последње деценије прошлог века пошла је из свих крајева бивше Југославије према Србији река избеглица које су тражиле сугурност за себе и своје породице. Скоро читаву деценију смењивале су се и на територији града Краљева, у различитим видовима смештаја, хиљаде оних који су протерани са својих огњишта. Последњи талас оних који су сигурност тражили далеко од своје куће стигао је у Краљево пред сам крај века. Десетине хиљада интерно расељених лица са територије Косова и Метохије дуже или краће се задржало у граду, а процењује се да их и данас има око 20 хиљада. Сви они имају мање или више потребе да комуницирају са државом, а најбољи начин за то је Канцеларија за Косово и Метохију чије је одељење овог петка отворено у Краљеву. Након оних у Косовској Митровици и Грачаници ово је прво одељење ван Косова и Метохије. Отварање одељења Канцеларије за Косово и Метохију значајно је за Краљево које ће, истако је градоначелник Драган Јовановић, стати иза ње материјално, кадровски и логистички. Међународна заједница је по завршетку бомбардовања у лето 1999. године, након што је преузела одговорност за све што се дешава на Косову и Метохији, преузела и обавезу да омогући повратак свима који желе да се врате на своја огњишта. Двадесет хиљада интерно расељених лица у Краљеву је доказ да ту обавезу никада није испунила, или је никада није озбиљно ни схватила. - Желео бих да подсетим међународну заједницу да уз власт иде и одговорност и да не можете бити само власт, а немати никакву одговорност. Међународна заједница је преузела одговорност да омогући свакоме да се врати на своје огњиште. Ту обавезу није испунила баш као што није испунила ни обавезу да ће успоставити владавину права на простору Косова и Метохије, па данас имамо преко 40 хиљада захтева било за повраћај имовине било за штету и разне друге облике немогућности коришћења сопственог поседа – истакао је директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин. Од 2000. године на територију Косова и Метохије вратило се око 20 хиљада људи, али је само њих 4 хиљаде и остало тамо да живи. Остали нису могли да остваре право на нормалан живот, па су наставили да живе у изгнанству. Чак 16 хиљада њих је по други пут напустило Косово и Метохију зато што није могло да настави живот са породицом тамо одакле је било отерано искључиво силом, јер нико са тих простора на територију ценралне Србије није дошао из економских разлога. Основни задатак одељења у Краљеву је да онима који то желе омогући повратак на вековна огњишта, или бар да им живот у привременом смештају до повратка буде лакши и праведнији. - Задатак људи који ће радити у канцеларији је да буду на услузи интерно расељеним лицима у било које доба дана, да сте сигурни да имате своју адресу. Ово је адреса свима вама којима није омогућено да се вратите у своје домове, да вам се надокнади штета и омогући нови почетак. Да ли вам требају документи, потврда, бескрајни број папира, да ли желите да се уверите шта се дешава са вашом имовином, да ли хоћете да одете бар да обиђете, наш посао је да вам у томе помогнемо – рекао је Вулин.

Основни разлог за отварање одељења Канцеларије за Косово и Метохију у Карљеву је чињеница да у њему тренутно борави највећи број интерно расељених лица. Настала је из жеље државе да буде што ближа потребама људи чији су животи сурово прекинути, и који не могу поново да буду онакви какви су били. - Држава је ту да помогне, а у будућим преговорима у Бриселу питање интерно расељених ће бити постављано и постављаће се док не буде заувек решено. Не може се кренути напред док се на своју имовину и своја огњишта не врати око 200 хиљада Срба са Косова и Метохије су интерно расељени. Тих 200 хиљада људи нису изгубили право да мисле, да желе да се врате, нису изгубили право да гласају и да одлучују. Желим да активно будете укључени у живот Косова и Метохије, да обезбедимо повратак, али да се глас чује и кад су преговори у питању. Оно што тражимо за Србе на Косову и Метохији није оно што тражимо само за Србе који сада живе на Косову и Метохији. Тражимо све то и за све оне који су живели на Косову и Метохији, али не могу да се врате зато што им сила и насиље то не дозвољавају – истакао је Вулин. Влада Републике Србије је преузела обавезу да брине о свом народу, а канцеларија је место које омогућава да буде ближе онима којима је помоћ потребна. Поред пружања помоћи око повратка, решавања имовинских односа, издавања докумената и решавања других животних питања циљеви канцеларије за Косово и Метохију сежу много даље. - Хоћемо да чувамо сећање, да чувамо наслеђе. Читава једна генерација која је изнета у колевкама са Косова и Метохије не сме да заборави одакле је дошла, не сме да заборави своју културу, песме, не сме да заборави зашто се зове тако како се зове. Канцеларија ће се бавити организовањем културног и привредног живота. Хоћемо да повежемо све оно што Срби стварају на подручју Косова и Метохије како би било подржано и препознато од стране остатка Србије. Ако се најбоље вино прави јужно од Ибра има и остатак Србије да га пије и да га препознаје. Ако се најлепше песме певају јужно од овог града има остатак Србије да научи да слуша ту песму – рекао је Вулин. Рад одељења канцеларије у Краљеву финансираће се из буџета Србије, а број запослених одредити посебном одлуком о систематизацији послова. Осврћући се на управо завршену пету рунду преговора Београда и Приштине у Бриселу, уз посредовање Европске уније, Вулин је нагласио да је била изузетно тешка, јер се односила на решавање суштинских питања. Решавање свих проблема које Србија тренутно има почеће онда кад почну да се решавају суштинска питања. - Драго ми је што су коначно међународна заједница и сви учесници у преговорима схватили да без сагалсности Србије на Косову и Метохији нема трајног и одрживог решења, а поготово нема праведног решења. Влада Републике Србије је изашла са својим виђењем будућности Косова и Метохије, а очекујемо да се о томе изјасне и остали – рекао је новинарима Александар Вулин, директор Канцеларије за Косово и Метохију.

Александар Вулин

Ферплеј караван у Сирчи

Понедељак, 18. фебруар

ФЕРПЛЕЈ ЈЕ ПО

Министарка омладине и спорта Алиса Марић ученицима Основне школе „Јован Цвијић“ у Сирчи предала на коришћење нову фискултурну салу вредну 14 милиона динара саграђену средствима министарства и локалне самоуправе

ОБЕДА

д када је1893. године отворена прва школа у Сирчи кроз њу је прошло на хиљаде ђака од којих су касније постајали врсни стручњаци, академици, новинари, спортисти, а све до пре неколико дана ова школа није имала фискултурну салу. Министарство за инфраструктуру је још 2006. године определило средства за почетак изградње фискултурне сале чију су реализацију помогле све долазеће градске структуре. Поред решавања проблема са којим се суочавало извођење наставе физичког васпитања изградњом сале отварају се и нове могућности за припрему деце и учешће у бројним такмичењима. Сала је изграђена заједничким улагањем Министарства омладине и спорта и града Краљева. Министарство које најбоље ради у сарадњи са локалном самоуправом уложило је 9,3 милиона динара у изградњу објекта, а остатак до 14 милиона обезбедиће за куповину опреме локaлна самоуправа. - Ђаци ће салу напунити енергијом, талентом и резултатима, оправдати напоре града и два министарства да једна мала сеоска школа не остане на маргини и да се уврсти у ред најопремљенијих основних школа – рекла је приликом

свечаног пуштања у рад директорка Основне школе „Јован Цвијић“ Милена Бугариновић изражавајући задовољство у име запослених, ученика и њихових родитеља. Свечаности у Сирчи поред министарке омладине и спорта Алисе Марић присуствовали су генерални секретар Спортског савеза Србије Дане Корица, председници Олимпијског комитета Владе Дивац и Савеза за школски спорт Жељко Танасковић, други спортски функционери и представници локалне самоуправе. Фискултурна сала је завршена партнерством и разумевањем многих, а деца су добила простор да се играју и такмиче. - Велики пројекти нису само мегаломанске хале о којима је тешко размишљати у доба економске кризе. Велики су и они када свако од нас да свој допринос. Локална заједница зна своје потребе, а министарство ће помоћи колико може да се још нешто обнови, реконструише и санира – истакла је Алиса Марић. Интензивирање насиља на спортским борилиштима иницирало је потребу да се правовремено реагује и најмлађима објасни да је спорт хумана игра у којој увек не побе-

ђује најбољи, а у којој свако ко респектује противника има довољно разлога да буде задовољан и ако не победи. Министарство омладине и спорта покренуло је ферплеј караван под називом „Ферплеј је победа“ са циљем да обиђе петнаестак градова у Србији и младима укаже на важност толеранције и ферплеја у спорту. После Београда Сирча је прво место у коме се зауставио са идејом да основцима укаже на спортске вредности, поштовање правила игре и противника. У наставку акције придружиће му се многи значајни спортисти и освајачи бројних медаља на врхунским такмичењима, али и друге личности из јавног живота Србије. - О толеранцији ћемо говорити и у свим другим приликама и у оквиру акције „Спорт у школе“, јер је то начин за борбу против насиља у спорту. Превенција и едукација најмлађих – рекла је Марић и нагласила да у сваком спорту постоје они који се понашају коректно и чије је понашање фер. - Навијачи су веома важни у многим спортовима. Они дају додатни ветар у леђа и снагу играчима да се издржи и

победи. Прави навијачи уживају у спортском такмичењу, то су гледаоци који се диве својим идолима и уживају у спортским вештинама које изводе. Они знају да процене ко би требало да победи у неком мечу, иако у спорту не побеђују увек најбољи. Једина права победа у спорту је она која се постиже поштовањем противника и правила игре. Иако сви волимо да побеђујемо када се такмичимо то морамо да урадимо на фер начин – каже Марић наглашавајући да су врхунски спортисти велики пријатељи и ван спортских борилишта, а заједничка им је велика љубав према спорту. Непревазиђени српски рекордер у тркама на две до десет хиљада метара и генерални секретар Спортског савеза Србије Дане Корица говорио је о предностима спорта коме је посветио читав живот. Рођен у сиромашној сеоској породици са шесторо деце од раног детињства је био тешко болестан и као такав читавих седам месеци лежао у болници непокретан у гипсаном кориту. - Након лежања у тој болници добио сам туберкулозу плућа што значи да сам био отписан, али Бог је био фер па ми је дао живот. Мени је спорт дао све. Био

сам најмањи и најкржљавији у школи и увек сам био на крају целог оделења, али сам рекао себи да морам да победим, да будем најбољи и то сам уградио у свој живот. Трчао сам по једном селу и брдима док су мештани говорили мом тати, који се исто зове Дане, да сам полудео, јер трчим а немам лопту. Отац се стидео све до победа на првим такмичењима, првенству града и републике, кад је схватио да сам трчао за нешто лепо – каже Корица. Иако дугогодишњи члан Црвене звезде водио је Дане Корица на атлетским стазама љуте битке са атлетичарима Партизана. И док су на стази водили жестоку борбу после сваке трке као сви добри пријатељи дружили су се и сарађивали. - Онај ко жели да победи мора да тренира и да учи. Да се нисам бавио спортом никада не бих завршио ни факултет, ни докторат. Радио сам по двадесет сати дневно и завршио факултет само захваљујући спорту. Захваљујући спорту и грбу који сам носио на грудима обишао сам цео свет у коме имам много пријатеља – истако је са поносм прослављени репрезентативац Дане Корица.

Ништа лошија нису ни искуства златног олимпијца из Сиднеја Жељка Танасковића. Истичући да су ретка места где се као у спорту могу видети моралне вредности једног човека бављење спортом је и могућност за сарадњу са свима без обзира на веру, расу, националност и пол. - Када победите треба да будете достојанствени, а када изгубите да победнику честитате. Битно је да влада атмосфера отворености и разумевања, а спортиста се најбоље осећа када победи. Најсрећнији сам био када неки мој неуспели потез публика испрати аплаузом и да ми могућност да се исправим у некој другој прилици – рекао је Танасковић уз поруку деци да се баве спортом уз поштовање правила и противника, јер је једно од основних начела спорта управо ферплеј.

Улагања у развој спорта и физичке културе Град Краљево планира и финансира улагање у развој спорта и омладине кроз суфинансирање пројеката, како

кроз развој спортске инфраструктуре на нивоу града тако и развој спортске инфраструктуре у школама. Стратегија града у овој области све више се заснива на масовности и развоју школског спорта обезбеђивањем адекватних услова за тренинге и суфинансирање рада спортских клубова, удружења и организација. Из градског буџета прошле године је, на име дотација спортским организацијама, удружењима и клубовима, планирано и пренето око 43 милиона динара, а у овој години у исте сврхе планирано 55 милиона, са акцентом на базични и школски спорт. По јавном конкурсу за суфинансирање пројеката удружења грађана прошле године је планирано корисницима и пренето 15 милона динара, а ове године је за те сврхе планирано 17 милиона. У питању су пројекти за задовољење потреба младих, културу, заштиту људских права, борачку и инвалидску заштиту, хуманитарне и остале програме. Из градског буџета, са циљем стварања бољих услова за бављење спортом, планирана је, у сарадњи са Министарством

омладине и спорта, изградња заједничке школске сале у Основној школи „Браћа Вилотијевић“, а вредност пројекта износи око 69 милиона динара. Завршена је изградња фискултурних сала у основним школама „Јован Цвијић“ у Сирчи и „Милун Ивановић“ у Ушћу као заједничка инвестиција Министарства омладине и спорта и града Краљева, а започета изградња сале у Основној школи „Живан Маричић“ из Жиче. Поред завршетка адаптације и реконструкције фискултурне сале у школи „Светозар марковић“ урађена је пројектна документација за изградњу четири балон сале за школе у Адранима, Ратини, Витановцу и Студеници. Уз то урађена је пројекта документација за изградњу спортске сале при основној школи „Димитрије Туцовић“, више отворених спортских терена у основним и средњим школама као и терени на левој обали реке Ибар. У току је изградња спортске хале у Рибници капацитета око 3500 места чија предрачунска вредност достиже 800 милиона динара.

Градски одбор Демохришћанске странке Србије у Краљеву

ВЛАСТ У КРАЉЕВУ НЕ ПОСТОЈИ - Демохришћанска странка Србије предводник новог опозиционог фронта. - Петооктобарски блок окупља озбиљне и политички вредне људе око идеје да се обнови нада коју је Краљево некад имало. - Идеја око које се окупљају везана је за ону која је била линија водиља 2000. године, када је рушен мит о цару који води у ратове и несреће

Среда, 12. децембар

епосредно пред прошлогодишње мајске изборе Демохришћанска странка Србије налазила се у врло специфичној ситуацији коју су њени челници поредили са оном у каквој је била Демократска странка после убиства Зорана Ђинђића. После смрти оснивача и дугогодишњег председника др Владана Батића једна секташка група је покушала да присвоји имовину и правно наслеђе странке, а процес доказивања права на наследство пред редовним судом трајао је изузетно дуго. Одмах након тога један од оснивача странке др Предраг Стојановић ухапшен је у чувеној „афери индекс“, а његова кривица никад није доказана. Све то утицало је да на политичкој сцени Србије странка малтене престаје да постоји. После годину и по дана потпуног затишја, када се ситауција мало избистрила, на иницијативу свих градских и општинских одбора Председништво странке је одлучило да као лидера прихвати кћи оснивача странке Олгицу Батић. - Она је председница странке и ми смо једина странка у Србији на чијем челу је жена,

модеран политичар, шармантна и образована девојка која је преузела адвокатску канцеларију Батић, а тренутно је посланик у Народној скупштини у оквиру посланичког клуба Српског покрета обнове – каже Саша Веселиновић, председник Градског одбора Демохришћанске странке Србије у Краљеву. Положај странке у Краљеву се пред изборе није много разликовао од онога у каквом је била у другим срединама, а дотадашњи први човек др Стојановић је важио за политички мртву личност. Једина могућа опција за учешће у изборној трци демохришћанима је пружена уласком у коалицију странака окупљених око демократа са којима су учествовали у кампањи и свим облицима деловања до избора. У краљевачком одбору Демохришћанске странке и данас верују да су дали значајан допринос изборним резулатима коалиције у коју су ступили, а да би у сваком тренутку могли да добију поверење више од хиљаду бирача на основу угледа који су током претходних деветнаест година стекли препознатљиви људи са локалне политичке сцене. Псле избора више ништа није зависило од

Саша Веселиновић

саме странке ,јер је победа Томислава Николића на председничким изборима пресудно утицала на даљи ток догађаја и формирање владајућих структура у градовима Србије. Тас на ваги који је демохришћане избацио из владајућих структура у то време била је Социјалистичка партија, а колико је то било добро или није, показаће време. У сваком случају великим успехом сматрају повратак на политичку сцену и посланичко место у Народној скупштини које омогућава да се чује и њихов глас. Још пре избора коалициони споразум омогућавао је демохришћанима да, уколико се формира скупштинска већина око коалиције којој припадају, добију место помоћника градоначелника, два члана Градског већа и једног директора јавног предузећа. Веровали су да тако као странка могу да дају много већи допринос побољшању живота у граду него преко једног или два одборника у локалном парламенту. - Наш политички резон је био да идемо на све или ништа. Добили смо ништа, јер су велики добили ништа. Увек смо били мала странка и немамо проблема са тим, а као таквој увек су нам велики крали идеје и чланове. Најпознатија политичка крађа је она о самосталној Србији. Владан Батић се својевремено кандидовао за председника Србије под слоганом „Самостална Србија“, а само шест месеци иза тога Г17 је изашао са причом о самосталној Србији. Ми увек имамо идеју, и не либимо се да кажемо оно што мислимо, а оно што причамо 19 година сада се догађа на политичкој сцени Србије. Они који су били заговорници ратова, немира, страдања, потписују после кумановске још једну капитулацију, потписују независност Косова. Оно што смо ми причали догодило се. Знали смо шта ће да се догоди, али за разлику од њих ми не бисмо ратовали. Ми говоримо истину и трудимо се да ту истину кажемо увек на време – каже Веселиновић признајући одговорност опозиције окупљене око петооктобарске идеје. Одговорност се односи на чињеницу да нису успели да убеде грађане Србије у исправност ставова за које су се залагали. Од тада па до данас моного тога се дешавало на политичкој сцени Србије. Осипање Демократске странке отпочело је непосредно после петооктобарских промена када су се из ње издвајали посебни делови и стварале нове странке. Врхунац распада странка доживљава данас када актуелни председник врши велику чистку унутар странке. - Да ли то државна безбедност ради добро посао, или смо ми људи који смо склони таквој врсти авантуризма да не можемо да седимо на једном месту и будемо одани једни другима не знам и не верујем да ће било ко сазнати. Али то је суштина понора који је доживела идеја 5. октобра. Зоран Ђинђић јесте убијен, али идеја 5. октобра није требало да буде убијена са њим. Мислим да су се све касније слабости оправдавале смрћу Зорана Ђинђића. Она је требало да буде путоказ и снага, а не разлог да се нешто упропасти – сматра Веселиновић. Иако немају представника у локалном парламенту, а до

сада нису имали ни потребу да нешто кажу, демохришћани са пажњом гледају шта се дешава на политичкој сцени. Општи закључак је да после сто дана локалној власти у Краљеву, која је пресликана са републичког нивоа, и не треба опозиција, јер толико слабо ради да јој демохришћани не предвиђају више од још неколико месеци владавине. У Краљеву, верују још, и не постоји права опозиција. Демократска странка је несложна, а остале калкулишуи мешетаре како би сачувале по неко место у управним одборима. Веселиновић је уверен да само „чувају један другом леђа вођени старом српском филозофијм да ништа нема везе док неко други купи кајмак“. Иако је као председник Градског одбора максимално био укључен у све предизборне активности после избора коалициони партнери као да су заборавили да демохришћани постоје у овом граду. Ипак постоје контакти са неким људима који озбиљно раде на стварању фронта који би био пандан такозваном народњачком фронту у који су се укључили и неки од оних који су се клели у пети октобар. - Социјалисти су сад најевропскији, радикали су већи европљани од ЛДП и ништа се више не зна. Ми правимо петооктобарски блок, а много се озбиљних и политички вредних људи окупља око идеје да се обнови оно што је Краљево некад имало, а данас нема, нема наду јер ништа не ради. Идеја око које ћемо да се окупимо је везана за идеју која је била линија водиља 2000. године, идеја око које смо се окупљали и рушили мит о цару који нас је водио у разноразне ратове и несреће. Мислим да у политичком свету има довољно памети, снаге и храбрости да у то уђемо и не верујем да постоји био какав озбиљнији отпор таквом процесу – каже Веселиновић. Иако је у време протеста који су претходили демократским промена у Србији половином деведесетих година прошлог века против опозиције заједничким снагама деловала држава преко медија, војске и полиције, није могла да их заустави. Па иако сада нема потребе за таквим приступом нико нема право да заустави идеју којом се они који су је спутавали данас поносе. Нове снаге окупљају људе незадовољне политиком Демократске странке, људи који препознају снагу и идеју која се у ме-

ђувремену провукла негде између п - Појавили су се нови људи који мају велику снагу и упориште у изб када се све сабере и скупи та лопта лика и више никада неће моћи да с само једне партије, или једне идеје немогуће. У Краљеву постоје обр идеје и ти договори су почели. За п петог октобра највећи кривицу мо Демократској странци. Када је све она је носила највеће заслуге, а ја будем против немам претерано раз дивим. Деморактска странка је кривац тива није успела да све уједини. Ка ковић као локомотива политички склонио се у страну. Демократска вртала, падала на главу, леђа, свашта убили су јој премијера, цепали су с нису хтели да одустану тврдећи да странка. Нисам сигуран да држав може себи да дозволи ово што је Тадић и ово што доживљава пред рални скупштине Уједињених нац Ђилас волејом избаци из странке. Т малан, или ми који то гледамо и т тимо, или они који нам то причају – Веселиновић. И поред свега Демохришћанска рена за сарадњу са свима к учешће у једном овак У Краљеву номија не

прстију. појединачно неборном телу. Али може да буде весе направи власт е. То је апсолутно риси једне такве пропадање идеје орамо приписати е функционисало иако не могу да злога ни да јој се

што као локомоада се Вук Драшмалтене угасио странка се преа јој се дешавало, е по деловима, а су државотворна отворна странка доживео Борис седавајући Генеија да га Драган Ту неко није нортреба да прихваобјашњава Саша

а странка је отвокада је у питању вом пројекту. у привреда и еконе постоје, а ако екадашњи гиганти као

што су Магнохром, Фабрика вагона и Јасен који су вукли привреду целог региона не стану на ноге, тешко је очекивати да би неки нови приватник могао да буде покретач привреде у граду. Па иако има здравих приватника, који првенствено гледају свој, па интерес радника, тешко могу дуго да остану здрави у болесној привреди. - У земљи је извршена катастрофална приватизација, људи најурени са посла, ниједан гигант не ради, праве се смехотресне олимпијаде када су у питању велики ситеми, у Магнохрому који лажно ради упале пећ која само прави трошак. Ако у таквом привредном миљеу треба да опстане приватник он ће опстати по принципу покерашке игре, ићиће на све или ништа, блефирати, узеће оно што може и склониће се. Још горе од тога је што овде не постоји нада да нешто може да се уради, а не постоји ни мотив да неко нешто инвестира. Нема новца, а кад се испразне џепови ситним власницима локала који плаћају порез, када из њих исисају последњи динар видеће да од тога више нема ништа, јер у Србији профитирају само кафане и кладионице – каже Веселиновић.

Инвестиције Уз сетно присећање да је за стару халу спортова у Краљеву као спортиста, судија и спортски новинар био везан готово четврт века нема много хвале за нову у Рибници која није оно што Краљеву треба, јер нису искоришћени сви капацитети да се направи модерна спортска дворана. Разочаравајуће делује и чињеница да се удар лопте о паркет у њој неће чути још најмање годину дана. И док грађани Краљева у један овакав објекат гледају као икону граду су много потребнији они у којима ће се нешто производити, фабрике у којима ће се користити памет. Ништа оптимистичнији није Веселиновић ни кад је у питању мост преко Ибра у продужетку Скопљанске улице. Идеја о конверзији војног у цивилни аеродром била је вансеријска, али се показало да ни она није реализована до краја. - Ми све радимо само до пола. Нисмо завршили ни халу, ни мост, ни аеродром, а та три инфраструктурна објекта би требало да буду само пратећи за развој привреде. Не видим да град у коме ништа не ради, а градски буџет живи само од глобе коју узима од грађана кроз порезе, може да заврши тако скупе и грандиозне пројекте. Магнохром је од вишка новаца пре педесет година направио Дом друштвених организација. Нису знали шта да раде са новцем, па су направили зграду коју још

нико није могао да достигне ни архитектонски, ни по функционалности – каже Веселиновић. У последњих неколико година политичари су се много огрешили и о „Ибарске новости“ које су приватизоване као једино јавно предузеће у граду, иако су плате запослених и остали расходи били много мањи него у другим предузећима и установама чији је оснивач град. Из свега се изводи закључак да би тако нешто могло да буде само нечији интерес. - Јавно предузеће „Ибарске новости“ је било жртвено јагње, а највише су страдали они који су га продали, јер су изгубили изборе. Медијска слика у Краљеву не постоји, а ово што се догађа у медијској сфери не личи ни на шта. Телевизије су се поделиле и делују као портпароли странака, а суштина је у томе да су медије узели људи који са тим немају никаве везе – каже Веселинновић. Због свега демохришћани настављају борбу против свега што Србију вуче у блато из кога су је баш они извлачили. Као ново лице на политичкој сцени Србије Олгица Батић се амандманима и иницијативама залаже да се нешто промени на боље. Продорна, паметна оштра, комуникативна и шармантна заслужује све атрибуте жене лидера, а њени демохришћани верују да ће Србија врло брзо схватити да тако одмерена, млада, интелигентна и образована жена има своје место под политичким небом Србије. Време је, верују још, да се они који годинама простаче и вулгаризују политичку сцену Србије једном склоне и дођу нови људи, уместо оних који годинама само причају различите приче. - Од Демохришћанске странке у Краљеву можемо да очекујемо да буде стожер демократске акције, свега што има пети октобар као премису о политичком деловању. То је странка која је увек говорила само истину што се показује и после15 година. Ми као странка, и као појединци, од тога немамо ништа, али би народ требало да препозна да то нисмо говорили из ситносопственичких интереса да би седели годинама у власти, већ да бисмо рекли шта не треба чинити како не бисмо отишли у понор, а чини ми се да смо већ дебело у понору. Уколико грађани желе да се нешто радикално промени требало би да се заинтересују за политику. Највећи кривци за овакво стање су политичари који су се успавали, заборавили на своје бираче, и престали да воде рачуна о идеји због које су ушли у политику. Ми смо најпрепознатљивија линија петооктобарске водиље и мислим да смо као такви опстали и остали снажни. Свакоме ко сматра да та идеја и даље живи и да се за њу вреди политички борити наша врата су отворена – каже на крају Саша Веселиновић, председник Градског одбора Демохришћанске странке Србије.

Среда, 20. фебруар

Да ли ће коначно бити отворена Канцеларија за младе?

ЈОШ НЕК ДАНА ДО

- Уколико за неколико дана не буде донета одговарајућа скупштинска одлука о формирању Канцеларије за младе, млади Краљева ће још годину дана чекати средства која Министарство омладине и спорта обезбеђује за њихов рад. - Локални акциони план и локална стратегија за младе су „свето писмо“ једног града које опредељује омладинску политику у наредне четири године

КОЛИКО О ОДЛУКЕ

а н у 27

Никола Радевић

д формирања Министарства омладине и спорта у 140 градова и општина у Србији формиране су канцеларије за младе, а од већих градова без ње су остали само Јагодина и Краљево. У међувремену и Јагодина је решила проблем организовања младих тако да је Краљево остало да чека нека боља времена. У међувремену политички субјекти су пребацивали кривицу с једних на друге, а млади чекали да се створе услови да буду у приближно истом положају као њихови вршњаци у другим градовима. Још 2009. године донатор из Холандије понудио је да помогне отварање Канцеларије за младе у Краљеву. Представници тадашње власти, подређујући општим уске партијске интересе, нису имали довољно разумевања за потребе младих. Тако је Краљево због борбе за превласт две највеће странке владајуће коалиције изгубило прилику да међу првима у Србији добије Канцеларију за младе. Још једном се потврдила стара констатација да док се двоје свађају трећи користи, па су Холанђани новац усмерили према Крагујевцу у коме постоје чак две канцеларије, једна локална и једна регионална. Млади Краљева, осим што нису добили место где би могли да остварују неке своје интересе, ускраћени су за шансу да код ресорног министарства аплицирају на конкурсима за доделу средстава којима се суфинансирају одређени пројекти. Са друге стране неке мало далековидије средине троше десетине милиона динара годишње на унапређење живота младих. Остали су млади Краљева и без Локалног акционог плана и Стратегије за младе какве већ постоје у другим градовима. Када је после прошлогодишњих мајских избора дошло до премене владајуће структуре незахвалне улоге да интензивирају активности које воде ка отварању Канцеларије за младе прихватио се председник Савета за омладину Српске напредне странке Никола Радевић. Као полазна основа за даљи рад није постојао никакав документ па је, уз благослов челних људи у граду, пут водио према Министарству омладине и спорта. - Одржали смо кратак састанак са министарком која нам је дала најуже смернице и упутила код својих сарадника и помоћника који се баве искључиво овом проблематиком. Наишли смо на разумевање и потпуну подршку, јер град у коме не постоји канцеларија за младе нема додирну тачку са министартством које би могло да утиче на локалну самоуправу да уради било шта када су млади у питању – прича Радевић. Последњи рок да Скуппштина града донесе одлуку о оснивању Канцеларије за младе истиче ових дана, а ако не буде донесена млади Краљева и даље неће моћи да конкуришу за средства код Министарства омладине и спорта. Уколико се не конкурише на време, а крајњи рок конкурса који је већ расписан истиче ускоро, мораће да сачекају још годину дана до расписивања новог, уколико у међувремену испуне све законом прописане услове. Управо због тога је Никола Радевић настојао да утиче на локалну власт да се

што пре донесе одговарајућа одлука и консолидују редови младе генерације. - Скоро је једно удружење у Краљеву одржало трибину на којој је био присутан координатор Канцеларије за младе из Ивањице који је проглашен за најбољег координатора у прошлој години, а канцеларија у том граду као најбоља канцеларија за младе у Србији. Рекао нам је да је упознат са холандском донацијом, а да млади Краљева нису свесни шта су изгубили за претходне четири године када је успостављен систем који чине асоцијације координатора и невладиних организација. Сви они заједно функционишу, а иза њих стоји Министартство омладине и спорта. Тај момак је постао члан Савета за омладину Европске уније и проглашен за најбољег, а овде 80 посто младих нажалост ни не зна шта је то Канцеларија за младе – каже Радевић. И док у другим локалним срединама млади навелико раде, и већ четири године део својих потреба задовољавају уз помоћ ресорног министарства и фондова Европске уније, у Краљеву осим уверења да постоје значајнији људски ресурси, и жеља да се нешто уради, није било конкретнијих резултата. Млади Српске напредне странке организовали су скуп преставника свих омладинских структура у граду са циљем да за једним столом, кроз расправу и сукоб мишљења о начину рада канцеларије, дефинишу будуће циљеве рада. Међу учесницима је преовладало уверење о политизацији целог процеса и страх да би напредњаци могли да злоупотребе Канцеларију за младе. - Наша идеја је била да сви седнемо за исти сто и чујемо неке идеје о ангажовању сваког омладинског субјекта појединачно. Доста страначких омладина нема никакав програм, нема визију, а нема ни омладину, па смо више ослонца нашли у невладином сектору. Постоји неколико организација које се баве питањима младих и спремне су да кажу шта имају, могу и хоће. Код страначких омладина само неколико имају жељу да сугеришу ако се нешто не ради како треба, док већина нема ни представу шта је то Канцеларија за младе. Позитивно је било што су се после овог скупа сви донекле тргли, па смо након састанка имали разговоре са већином од њих – каже Радевић. По усвајању скупштинске одлуке о оснивању Канцеларије за младе, и обезбеђења адекватног простора за рад, неопходно је формирати Савет за младе са задатком да у наредних неколико месеци направи Локални акциони план. Локални акциони план и локална стратегија за младе су, подсећа Радевић, „свето писмо“ једног града које опредељује омладинску политку у наредне четири године. Они су и услов за аплицирање на било ком од конкурса за доделу средстава које обезбеђује министарство. У ситуацији у којој су конкурси већ расписани млади Краљева не могу да конкуришу, јер немају ова документа. Као најприхватљивије решење у овом тренутку је формирање Канцеларије за младе у оквиру Одељења за друштвене делатности Градске управе. По усвајању одговарајуће одлуке, и објављивања у Службеном гласнику најкасније

осам дана после тога, стекли би се услови за почетак рада. Градоначелник Краљева је посебном одлуком већ именовао Николу Радевића за лице које спроводи неопходне мере омладинске политике и иницира неопходне радње везане за отварање Канцеларије за младе у Краљеву. - Министарство за омладину и спорт директно може да финансира само најугроженије општине четвртог степена у које Краљево не спада. Општине прва три степена, а ми смо трећи, су у незахвалној позицији. Морамо да урадимо исто што и прва категорија која има разрађен систем иако крећемо од нуле. Да би конкурисали за новац треба да имамо канцеларију, координатора и удружење грађана регистровано у Агенцији за привредне регистре које је лојално Кан-

целарији за младе са којом потписује партнерство. Удружење пише пројекат и аплицира у министарству у име Канцеларије, а ако пројекат прође новац се уплаћује на рачун удружења. То је једини начин на који министарство може да финансира рад омладине – објашњава Радевић и очекује да ће Канцеларија за младе на привременој локацији почети са радом најкасније до 9. марта. Па иако у временском цајтноту може да се деси да се закасни који дан из министарства стижу повољни сигнали и обећање да ће прихватити и такву апликацију на конкурс. Преостаје да се у завршним консултацијама са градоначелником и помоћницима изврши селекција пројеката према приоритетима младих. Ускоро се очекује и нови кон-

курс, па Радевић верује да би до његовог истека могло да се очекује заокруживање читавог посла и коначно добијање иницијалних средстава за рад. С обзиром да се доста касни, а да је маневарски простор сужен, млади су ограничени на аплицирање за програме чија вредност не прелази 500 хиљада динара. Ипак уверени су да имају добре програме и да ће се на првом конкурсу појавити са чак њих пет. Све време док су се одвијале компликоване активности око задовољења административне процедуре вођена је и борба за обезбеђење адекватног простора за рад. Тренутно су у оптицају две локације, једна у Дому друштвених организација, а друга у згради Градске управе. Очекује се да би ускоро могли да почну радови на реновирању дела зграде

у склопу кафане „Задужбина“ коју су власници тестаментом оставили омладини Краљева. Неопходне мере за почетак радова су већ предузете, а планира се да би они могли бити завршени најдаље за три месеца. Колико су очекивања младих реална видеће се већ током следеће недеље када се очекује и заседање Скупштине града које је већ требало да буде одржано. И док Никола Радевић као председник Савета за омладину Српске напредне странке само спроводи неопходне мере омладинске политике везане за отварање Канцеларије за младе у Краљеву, координатора ће званично именовати начелник Градске управе након заседања Скупштине града.

Почиње изградња аутопута Појате – Прељина

Субота, 16. фебруар

ВЕЗА КРАЉЕВА СА СВЕТОМ

- Очекује се да на 22 километра аутопута кроз територију града Краљева буде ангажована локална грађевинска оператива како би током наредне четири године било запослено што више грађана, а у граду остало што више од 120 милиона евра колико треба да кошта извођење радова

ећ дуже време пажња великог броја Краљевчана, пре свега привредника и оних који су преузели одговорност за функционисање града, усмерена је према деоници аутопута од Појата до Прељине који би био најбржа веза овог дела земље са Београдом и даље другим европским земљама. Аутопут се у последње време помиње и као највећа препрека инвеститорима којима је неопходна брза и јефтина комуникација са крајњим корисницима. Изградња аутопута од Појата до Прељине је покушај да се затвори саобраћајни троугао између Коридора 10, који води од Београда према Нишу, и Коридора 11, који води од Београда до Прељине и даље према Црној Гори. Популарни Моравски коридор представља врло битан сегмент аутопутне мреже која чини укупну саобраћајну слику земље. Па иако у класичном смислу не доноси добробит локалним срединама, кроз које путници пролазе без заустављања, кључно је добијање брзе комуникације као центра интересовања оних који циљано долазе у ту средину, што је добро пре свега за привредни развој. Сви елементи будућег аутопута поред Краљева везани су за одређивање рачунске брзине која подразумева безбедно одвијање саобраћаја на одређеној реалацији, а од које зависе сви други елементи везани за пројектовање пута. Иако је у Србији усвојен стандард од 130 км/сат ова брзина може на појединим деловима да буде и десетак километара мања, а у случају коридора који пролази поред Карљева још није тачно дефинисана.

Детаљна траса аутопута између Појата и Прељине дуга 109 километара још није прецизно утврђена. Генерални пројекат, као најгрубљи вид, урађен је за целу дужину будућег пута под претпоставком да је рачунска брзина 120 км/сат. За деоницу између Појата и Кошева, као следећи вид разраде, завршен је идејни пројекат као и за деоницу од Прељине до Адрана. У фази паковања је, као још детаљнија разрада, главни пројекат за деоницу од Прељине до Адрана, а у току је и израда за деоницу између Појата и Кошева. Веома захтеван пројекат изградње аутопута подразумева изградњу великог броја мостова, делимично измештање тока Западне Мораве и осигурање обале на територији општине Трстеник. На појединим деоницама пут има и одбрамбену улогу од високих вода. На територији града Краљева кључну улогу у одбрани имаће насип који се гради на основу параметара о опасности од вода у педесетогодишњем периоду. Дужина аутопута који пролази кроз Краљево износи 22 километра, а на њега ће се други путеви укључивати преко три петље, у Адранима, код Магнохрома и у Заклопачи. Траса аутопута иде иза Магнохрома узводно уз Мораву преко Грдице кроз Адранско поље, а реку прелази у Адранима и Обрви. У свакој од две коловозне биће по две саобраћајне траке са зауставним деловима. Поред пута планирана је изградња бензинских пумпи, а изнад и испод њега надвожњаци и пропусти који треба да омогуће меш-

танима Опланића, Грдице и Сирче приступ до њива које пресеца траса, али и према ужем градском језгру. У овој фази још не постоји идејни пројекат као услов за усвајање Просторног плана подручја посебне намене за шест општина кроз које пролази аутопут. Вредност читавог пројекта износи око 540 милиона евра, док би део кроз територију града Краљева достигао 120 милиона. Цена од 4,5 милиона долара по километру аутопута сматра се повољном кад се зна да у Хрватској, због конфигурације терена, достиже и двоструко већу вредност. Директор Дирекције за планирање и изградњу Краљево Ненад Нерић каже да би интерес града требало да буде и заштита од лоших ефеката, одводњавање земљишта и заштита од надирања воде у случају подизања нивоа Мораве. - Циљ је и да од 120 милиона евра на овој територији остане што већа сума и да се у радове укључи што више локалне грађевинске оперативе. Наш је циљ да објединимо привредне субјекте у један заједнички тим који ће са извођачем да договара адекватну цену за извођење радова. Носилац посла је Министарство региналног развоја и локалне самоуправе, али су укључена и друга почевши од министарстава за просторно планирање, урбанизам, саобраћај – каже Нерић који је именован за координатора активности на изградњи аутопута на деоници кроз територију града Краљева. Његова обавеза је да именује координационо тело за праћење и спровођење активности на изградњи и координира рад свих органа на територији локалне самоуправе у вези са изградњом аутопута, обезбеђује и одржава контакте између органа локалне самоуправе и републичких органа, сарадњу и повезивање органа града и органа других локалних самоуправа и координира активности са свим предузећима и институцијама укљученим у процес израде аутопута на деоници кроз територију града Краљева. Координатори из Варварина, Крушевца, Трстеника, Врњачке Бање, Краљева и Чачка су се већ договорили да, имајући у виду исти интерес, све послове раде заједно. У односу на Чачак и Крушевац Краљево касни што, верује Нерић, може да буде и предност, јер у ситуацији када још нема тачно дефинисане трасе дозвољава могућност да се она посматра флексибилније и прилагођава потребама локалне заједнице. Већ следећег месеца очекује се почетак радова на неким објектима на територији Крушевца, а крајем септембра и почетком октобра и на деоници од Чачка. - У овој години очекује се да република донесе Просторни план подручја посебне намене, а Краљево има задатак да утиче на трасу онако као одговара граду. Иза тога следе разговори са извођачима, да што више наших фирми узме учешће у радовима, и да на привременим и повременим пословима током наредне четири године запослимо што више људи. У том смислу планирамо разговоре са привредницима са територије Краљева, Чачка и Врњачке Бање да видимо са којим потенцијалима располажу, па прижељкујемо конзорцијум подизвођача који ће директно да уго-

вара послове са извођачем радова – каже Нерић. На 22 километра пута треба у насип уградити 15 милиона тона земље и камена, урадити два и по милиона кубика тампонског слоја, радити на исправљању 1600 метара Мораве, мостовима који представљају продор кроз труп, или премошћавање, аутопута. Ту је још израда саобраћајне сигнализације, заштитне ограде, ангажовање капацитета каменолома, шљункара, производње бетона. Интерес града је да у изградњу пута укључи што више људи који могу да задовоље квалитет који се захтева Након усвајања Просторног плана подручја посебне намене следи израда елабората за експропријацију који ће тачно да дефинише број и величину парцела за које ће бити проглашен јавни интерес. - Наш став је нећемо дозволити да се земља продаје у бесцење, али ни да било ко уцењује енормним ценама. Очекујемо да ћемо да добијемо добру цену за земљу, јер се овде не ради о добровољној продаји већ о одузимању људима који живе од те земље. Цену утврђује република у зависности од услова на тржишту, а због јавног интереса појединац неће моћи да заустави процес експропријације. На деоници кроз чачански крај разговарано је са око 200 власника, а на делу од Чачка до нас, због уситњености, има њих 450 до 500 – каже Нерић. Завршетак рада на изради идејног пројекта очекује се у наредних месец дана. Добро би било да и сам плански документ буде усвојен пре тога како би се избегла могућност накнадних измена. До краја године биће завршено пројектовање и дефинисање свих елемената на основу којих се очекује почетак процеса експропријације земљишта и обезбеђивање простора за градилиште. За то већ постоје две локације које су добро позициониране, па ће извођач бити у ситуацији да формира централно градилиште с обзиром да се град налази на средини трасе аутопута, а има могућност да обезбеди велику површину. Састанак са потенцијалним извођачима очекује се ових дана, а локална управа не сме да дозволи да због неадекватног реаговања остане по страни овако великог инвестиционог захвата. - Ако се правовремено укључимо, ако будемо радили темпом какав треба да буде на оваквим објектима не плашим се да ће да буде онако како не треба. Координатор треба да координира са свим органима у оквиру локалне самоуправе и органима у републици, а у тим треба да увуче оне који му требају, Управу прихода, Геодетску управу, Одељење за урбанизам и јавне правобраниоце који су неопходни у тиму – каже Нерић и подсећа да од марта ове године тече рок од 48 месеци колико је потребно за завршетак свих радова.

Ненад Нерић

Економски форум о јачању приватног сектора

ПРОЈЕКАТ ОДРЖ

Четвртак, 21. фебруар

- Циљ пројекта је да евидентира потребу за производима које овај регион може да понуди на бази иновација, да се кроз те понуде подрже мала и средња предузећа и да им се помогне да открију нова тржишта

ЖИВОГ РАЗВОЈА

меричка организација за економски развој Ју-ЕсЕид финансирала је пројекат под називом „Одрживи локални развој“ који се реализује у 32 општине у Србији, а фокусиран је на међуопштинску сарадњу. У сарадњи са међуопштинским партнерством које предводи Краљево организован је економски форум на коме су представници локалних самоуправа и пословне заједнице разговарали о активностима које доприносе јачању приватног сектора и отварању нових радних места. - Уз подршку и помоћ наших партнера, пројекат ће у 2013. години, у свакој од области међуопштинске сарадње идентификовати програм на основу низа практичних, пословно оријентисаних критеријума. Сарадња и синергија међуопштинских партнерстава су и даље кључни у дефинисању ових програма с обзиром на то да привлачење инвестиција и јачање привреде подразумевају економију обима и већу ефикасност локалних администрација што веома мали број локалних заједница може да постигне сам за себе. Одабрани програми ће имати за циљ јачање привреде региона, привлачење инвестиција, отварање нових радних места, успостављање сарадње између пословне и академске заједнице, развој радне снаге и њено прилагођавање потребама локалног тржишта - рекао је Хауард Окман, директор Пројекта. На Форуму је било речи и о потенцијалима за економски развој региона и примерима програма који доприносе расту и јачању локалних економија. Снежана Ћирић – Костић са Машинског факултета у Краљеву представила је „3Д Импулс“, лабораторију за брзу израду прототипова и производа и 3Д скенирање у којој ће предузетници из региона стицати нове вештине, радити на смањењу трошкова производње, увођењу и примени иновација. О могућности за повезивање малих и средњих предузећа из различитих сектора са истраживачко-развојним центрима говорио је Радисав Маријановић, представник Научно-технолошког парка из Чачка. Пројекат се заснива на пословању са циљем да евидентира потребу за производима које овај регион може да понуди на бази иновација, да се кроз те понуде подрже мала и средња предузећа и да им се помогне да открију нова тржишта. - Приватни сектор не може да успе без подршке локалних лидера тако да сарађујемо на обједињавању и окупљању свих који су битни у доношењу одлука, а за годину и по дана имамо искуства да смо били успешни. У сваком случају јако је битна добра сарадња академског сектора и локалних лидера који ће објединити циљ коме иде привредни развој – каже Окман уз обећање да ће до краја марта презентирати веома ком-

плексан развојни програм. Циљ пројекта је истраживање нових тржишта, а Србија већ има велику предност на руском, на којима постоји потражња за локалним производима и оним што може да понуди овај регион. Берман група са седиштем у Прагу прати резултате које су дале одређене инвестиције, а менаџер партнер групе Душан Кулка, каже да она подржава привреду засновану на развоју и иновацијама. - Моја жеља је да за две године овде у Краљеву видим много великих инвеститора и компанија, да технолошки парк у овом граду доживи процват и привуче што више инвеститора и компанија. Наш циљ је да се помогне да се систематски ојачава пословање и повећа конкурентност на локалном и глобалном плану. Треба се фокусирати на нове инвестиције које ће помоћи да се допуне и модернизују нови капацитети, јер нове инвестиције отварају и нова радна места. Иновативном центру нису потребне само обучена радна снага и особље већ и специјална нова знања поготово у новим савременим модерним технологијама. На основу таквог знања можемо постићи циљ и достићи привредни раст који води ономе што је свима крајњи интерес, а то је отварање нових радних места – каже Кулка Међуопштинско партнерство је формирано у децембру 2011. године, а до сада су издвојене четири иницијативе на којима ће се радити. Прва се односи на регионални карго центар, а Пројекат ће обезбедити 40 хиљада долара бесповратних средстава за израду студије изводљивости која ће допринети изградњи карго центра у близини Аеродрома „Морава“ од кога се очекује да побољша регионалну конкурентност и повећа директна страна улагања. Студија ће омогућити даљи развој техничке документације за основну инфраструктуру центра и указати на које секторе и инвеститоре се треба усредсредити. Осим тога обезбеђено је 38 хиљада долара за опремање мултимедијалне лабораторије у Центру за брзи развој производа при Машинском факултету у Краљеву који треба да омогући предузетницима из региона да стичу нове вештине, раде на смањењу трошкова производње и увођењу иновација. Пројекат подржава и обједињавање туристичке понуде кроз мапирање локалних потенцијала и ресурса и Стратегије регионалног развоја туризма. Како би се објединила пољопривредна понуда и привукле инвестиције биће подржани партнери кроз креирање базе података пољопривредних ресурса у региону, дефинисање стратешких регионалних пољопривредних пројеката и обуке за пољопривреднике.

Среда, 20. фебруар

Мирослав Павловић Кепо

Озбиљно упозорење из Еколошког покрета „Ибар“

ЕКОЛОШКИ ОТИСАК МЕРА ОПСТАНКА ЖИВОТА НА ПЛАНЕТИ

- Уколико не будемо водили довољно рачуна о јединој планети коју имамо она ће тако лепо да нас отресе, наставити да живи сама, без људи, а ми тога нисмо свесни. - Остаје нам врло мало времена до тренутка када ће да нестане биљни и животњски свет, а богати ће можда да живе два, три дана дуже јер ће имати изворе воде 41

ројни биолози указују на опасност од еколошке катастрофе узроковане глобалним загревањем што од сваког појединца тражи максималну одговорност за онај део који загађује. Свест о глобалном загревању захтева од свакога да прво погледа у властито домаћинство и понашање како би променом навика утицали на смањење опасности. Зато су стручњаци развили неколико модела израчунавања неславног доприноса глобалном загревању који показују што све утиче на глобално загревање у нашем животу. Изборима и одлукама у свакодневном животу, одабиром начина транспорта, прехрамбеним и потрошачким навикама, стварањем и збрињавањем отпада, на послу и код куће, свако од нас производи емисије штетних гасова који узрокују климатске промене. Неке ствари најчешће радимо из навике, без много размишљања како то утиче на природу, околину и друштво у целини. Променом потрошачких навика и устаљених образаца понашања можемо допринети смањењу емисије ових гасова и очувању стабилне климе за будуће нараштаје. У време када се еколошка криза поклапа са економском, а према подацима Уједињених нација становници Србије

троше мање од три долара дневно, мало је простора да се више пажње посвети екологији. - Ми смо поносити људи и кријемо сиромаштво, три долара по глави становника дневно и није сиромаштво, то је беда. Кад имамо госта са стране стварамо утисак о изобиљу, кријемо стварно стање, а ја сам безмало направио препознатљиву причу коју неки зову „кепологија“ – каже Мирослав Павловић Кепо, директор Еколошког покрета „Ибар“. Уместо да екологије буде приоритет живљења на планети, да сва наша хтења и планови, програми и циљеви буду везани за њу и одрживи развој ми је помињемо веома стидљиво. Економска криза је до те мере изражена да немамо времена да се бавимо еколошком кризом. Еколози сматрају да би она требало да буде присутна у свим сегментима друштвеног живота, у спорту, одрживој технологији, производњи и трговини, туризму. Али управо економска криза спречава је да уђе у све поре људског друштва. - Екологија је скупа играчка, а да би се бавио њоме треба да имаш стандард. Она треба да уђе у наше домове као животна филозофија, а еколошки отисак буде мера нашег утицаја на планету. Планета земља је живела неким животом

и пре људи, а живеће вероватно и после људи – указује Павловић на погубност поступака који ће у скорој будућности угрозити опстанак живог света на земљи. Највећа загађења на земљи догодила су се у последњих 300 до 500 година. Индустријска револуција је током последњих 300 година битно изменила слику света који у великој мери загађује саобраћај. Сву опасност увидели су поједини европски градови у којима је чак забрањено коришћења аутомобила. Пре више од 200 година и Краљево је замишљено као град без моторних возила. И док је мера свих ствари био једино човек данас је све више аутомобил чији издувни гасови знатно доприносе загађењу средине, оштећењу озонског омотача, промени климе и стварању ефекта стаклене баште. У таквој ситуацији веома је важно колико сваки појединац доприноси стварању негативног утицаја на околину. Мера тог утицаја је еколошки отисак појединца, предузећа, града, региона, државе на планету земљу. - Колики је отисак седам милијарди људи на планету земљу? Паметнији људи од нас су пре педесет година говорили да је планета земља могла сама себе да пречисти. Ибар је чудо, и бољи од нашег стомака. Ми једемо и пијемо све и све то прерадимо. Двадесет насеља узводно сав отпад

баца у Ибар, а река све то преради и још нам да солидно добру воду. Исто важи и за еколошки отисак. Земља је пре 50 година, када је на њој било 4 милијарде људи, успела да сажме негативни утицај који су имали на планету. У овом тренутку нам треба отприлике 2,2 планете да би могла да сажме у себи овакав еколошки утицај. Треба нам више од две планете да бисмо могли да живимо на нивоу од пре 50 година. На нивоу Србије ми смо у еколошком отиску на 1,7 планета, што у поређењу са светом није много. Зато дајем пример САД где је то 11,2 планете. Ако бисмо се понашали као просечан Американац требало би нам 11 планета. Ми имамо само једну и немамо резервну планету, а ову једну раубимо на најгори могући начин – прича Павловић. Као илустрацију наводи скуп 200 представника земаља света у Рио де Жанеиру којима је једанаестогодишња девојчица указала на погубност небриге о планети и значају екологије која није питање политичке борбе. Није то, подсећа Павловић, добитак на берзи, него губитак будућности свих становника планете. - Ми губимо будућност, јер ако успемо планету да израубујемо 11 пута, као што раде Американци, онда смо толико похлепни и не видимо колико је озбиљна ситуација да

већ морамо да примењујемо врло радикалне мере. Последњи планетарни састанак није успео да одреди квоте на основу мере загађења одређених подручја, а развијене земље су користиле квоте неразвијених које су, показало се, еколошки најчистије. Само 36, или 37, посто енергије у Србији стиже од водених ресурса. Све остало обезбеђује се из термоелектрана које су велики загађивачи па смо, због киселих киша, озонског омотача и другог, принуђени да мењамо постојећу слику. И опет се поставља питање еколошког отиска сваког појединца који треба да се васпитава тако да у будућности буде свестан проблема, јер ако нема планете неће бити ни човечанства. - Планета егзистира на регенеративним законима који су увек репродуктивни. Нас ће тако лепо да отресе и наставиће да живи сама, без људи, а ми тога нисмо свесни. За врло кратко време можемо да очекујемо суморне слике, а нисмо свесни своје несвеснсти. Остаје нам врло мало времена до тренутка када ће да нестане биљни и животињски свет, а богати ће можда да живе два, три дана дуже јер ће имати изворе воде – упозорава Павловић и указује на главни еколошки проблем, а праве га велике мултинационалне компаније које беспоштедно израбљују планету земљу. Зарад будућности нових покољења неопходно је штедети природне ресурсе свуда и на сваком месту. Двадесети век је био најразорнији век од постанка цивилизације, а обележила су га два светска рата и на десетине локалних сукоба изазваних похлепом. Још је Махатма Ганди говорио да земља успева да нахрани милијарде људи, али не успева да нахрани похлепу једног човека. Неки су толико похлепни, подсећа Павловић, да озбиљно уништавају планету земљу и угрожавају њену будућност. У Скупштини Србије је, подсећа он, формиран зелени клуб који окупља 17 посланика из различитих странака уједињених чињеницом да проблем превазилази страначке оквире. У том смислу очекује и адекватно понашање одборника у локалном парламенту који би, по угледу на колеге из Чачка, могли да донесу декларацију о забрани гајења генетски модификованих организама на територији града. Еколози указују и на опасност од неисправне хране о којој се ових дана много говори у јавности у вези појаве по здравље опасних материја у млеку. Четрдесетак лабораторија не може да исконтролише сву количину различитих производа из увоза од којих су многи сумњивог квалитета. - Од пет хиљада успели смо да испитамо једва 280 намирница које улазе у земљу. Код нас може да уђе генетски модификована храна, пре свега соја, а онда кукуруз, житарице и остало. Нисмо способни да то пропратимо, јер лабораторије нису способне физички да то ураде. Свака провера доста кошта, немамо довољно средстава да све исконтролишемо, а увознички лоби је јак, па једемо врло проблематичну храну. Све чему тамо негде истиче рок један до три месеца пре тога долази код нас, а у кризи сви идемо

за јефтинијом храном – каже Павловић уз нагласак да више нема старијим генерацијама толако познатих мириса који долазе из домаће кухиње. И поред свега не треба губити наду. Млађе треба васпитавати, а старије кажњавати. У Србији је, каже још, већи прекршај ако аутомобилом пређеш пуну линију на путу, него ако проспеш тоне отрова у Ибар. Како су последице таквог понашања катастрофалне најважније је да будемо свесни свог еколошког отиска и схватимо да будућност зависи директно од нас.

Шта је еколошки отисак? Еколошки отисак мери еколошку одрживост, приказујући реалност живота у свету са ограниченим ресурсима. Он обезбеђује визуелни приказ Земљиног носећег капацитета, а може се посматрати као метод, индикатор и ослонац за доношење одлука. Он је метод рачунања и процене утицаја употребе производа и услуга на животну средину, а мерна јединица је глобални хектар (гха). Према дефиницији, то је један хектар биолошки производне површине са просечним светским приносом. Еколошки отисак показује колики утицај на животну средину имају различити видови потрошње, а приликом разматрања различитих алтернатива у процесу одлучивања о утицају на животну средину пружа ослонац за доношење одлука. Показао се и као користан алат приликом израде годишњег извештаја о стању животне средине у граду, јер кроз бројеве показује навике становника. Рачунање еколошког отиска је засновано на шест основних принципа. Први је да већина ресурса које људи користе и отпада који стварају може бити праћено. Већина тих ресурса и токова отпада може бити измерена и преведена у биолошки продуктивне површине које су неопходне да би се ток наставио. Ресурси и ток отпада који није могуће измерити су искључени из процене и због тога је израчунати еколошки отисак увек мањи од реалног еколошког отиска. Мерењем биопродуктивности сваке површине, различити типови површина могу бити преведени у заједничке јединице - глобалне хектаре (гха), односно хектаре са светском просечном биопродуктивношћу. Пошто сваки глобални хектар представља једно коришћење и сви глобални хектари представљају исти износ биопродуктивности у једној години, они могу бити сабирани и на тај начин постају индикатори еколошког отиска и биокапацитета. Људски захтеви, изражени кроз еколошки отисак, могу се директно упоредити са биокапацитетом када су и једни и други изражени у глобалним хектарима. Прекомерним коришћењем ресурса, долази до деградације екосистема, којима је потребно више времена да се регенеришу. Тада се ствара еколошки дефицит или премашај.

47 2

е к н а ч в е љ а р К

Краљевачка медијска сцена

ДИРЕКТОР ИЗ ЛУДИХ ВРЕМЕНА

Среда, 30. јануар

- У време великих неслагања између најјачих партија на краљевачкој политичкој сцени вршилац дужности директора „Ибарских новости“ био је Саша Јаношевић. Како није био члан ниједне од тих странака није имао ни обавезу према њима, па је могао самостално да води уређивачку политику

Саша Јаношевић

Р Х (2)

етки су били тренуци када су краљевачки медији били у ситуацији да раде релаксирано, да запослени примају колико толико пристојне плате, а да може и да се улаже у нову опрему и производњу радијског и телевизијског програма. За време НАТО агресије 1999. године као стратешки објект срушен је антенски стуб Електросрбије на Борчи, а са њим систем за емитовање програма Телевизије Краљево, па је по завршетку бомбардовања било потребно прво набавити нови предајник и линк. Запослени у медијима су очекивали да ће после 5. октобра 2000. године све да буде много боље него до тада. Коначно су се медији ослободили стега, па су створени услови да могу слободније да раде, да запослени имају солидније плате и раде без притисака било које врсте. - Међутим ту смо се јако преварили и сад сви видимо да смо били у великој заблуди. Да смо знали да ће да буде овако сигурно да не би радили ништа од онога што смо радили – признаје Саша Јаношевић, у то време вршилац дужности директора Јавног предузећа „Ибарске новости“ у оквиру кога је излазио истоимени лист, са већ педесетогодишњом традицијом, а о дешавањима у ло-

калној средини грађане обавештавали још Радио и Телевизија Краљево. Одмах по конституисању нове власти у јесен 2000. године, као што се и очекивало, почела је смена директора јавних предузећа и установа чији је оснивач била локална управа. Странке које су чиниле владајућу већину започеле су расподелу плена, а чим су се договориле смењен је и Јаношевић који тринаест година касније признаје да се није много ни борио да задржи функцију уморан од свега што је преживљавао до тада. Било је, каже, притисака различите врсте и претњи државних органа, полиције и припадника државне безбедности. Индикативан је случај блокирања моста на Ибру после повратка са ратишта краљевачких резервиста незадовољних чињеницом да им нису исплаћене ратне дневнице. Па иако се очекивало да ослобођена телевизија транспарентно извештава и о томе припадници службе безбедности су запленили касете са снимљеним материјалом. Разочарани резервисти су, не знајући шта се дешава, у великом броју запосели просторије телевизије, јер им је у полицији речено да телевизија не жели да објави прилог. - Била је јако опасна и напета ситуација, јер су људи

после повратка са ратишта били потпуно слуђени. Нису им исплаћене ратне дневнице, па су због тога и протествовали, а ми смо били на ветрометини. Успели смо да испливамо, али је стрес оставио последице на људе који су ту радили. Било је страшно. Полиција нам заплени касете, а на питање зашто кажу да не би узнемиравали јавност, иако је сваки човек у Краљеву већ знао за протесте на мосту, јер се то видело голим оком. Била су то луда времена – прича Јаношевић. У току бомбардовања свим телевизијским и радио станицама у земљи сугерисано је да емитују патриотске песме. Па како није наглашено које су то песме остављено је медијима да сами одлуче. У то време сматрало се да је патриотска песма „Волимо те отаџбини наша“. Али, медији су користећи оскудан фонд песама емитовали оно што имају. Тако се десило да Телевизија Краљево од филмских снимака са крунисања краља Петра направи неколико спотова, а као музичку подлогу искористи песму „Марширала краља Петра гарда“. Био је то повод за различите реакције и постављање цензора са задатком да контролише све што се емитује на програмима радија и телевизије.

Ратно време карактеристично је и по премештању студија за емитовање програма на различите локације. Прво је то био простор у подруму Дома друштвених организација, а нешто затим и зграда са супротне стране Хајдук Вељкове улице. Право директоровање Саше Јаношевића трајало је непуну годину дана, до увођења привремених мера у рад Скупштине општине када је власт до нових избора, у складу са законом, преузео привремени орган састављен од чланова из различитих странака. На место првог човека „Ибарских новости“ постављен је Предраг Марковић, а једна од првих одлука била је отказ дотадашњем директору. Саша Јаношевић тврди да је у полувековној историји предузећа био први човек који је добио отказ, и то без икаквог образложења. Јавна је тајна да то није могао самостално да одлучи нови директор који је само извршавао задатке које је пред њега постављао привремени орган управе. - То је била политичка одлука, јер им је био потребан неко ко ће да слуша. Иако сам и до тада многима сметао увек сам у Скупштини општине имао минималну већину, а кад су добили прилику да не морају да иду на Скуп-

штину сменили су ме. Тужио сам предузеће и после шест, седам месеци враћен на посао уз исплату свих заосталих зарада са каматом. Знали су и они да ће суд да ме врати на посао, али нису много марили јер не плаћају они него фирма – прича Јаношевић који у предузећу постаје заменик сада још једног новог директора Верољуба Радаковића кога овога пута поставља Нова Србија. Од 2005. године па надаље све више се прича о приватизацијама као решењу за све дотадашње проблеме. Према закону који је усвојен одређен је рок до кога треба приватизовати све медије који су до тада били у искључивом власништву државе и локалних самоуправа. По новом Закону о радиодифузији медијски простор Србије подељен је на делове који су имали локални, регионални и национални значај. До 31. децембра 2007. године требало је припремити обимну документацију неопходну за завршетак процеса приватизације. - У „Ибарским новостима“ смо били мало наивни, па смо пожурили да испоштујемо процедуру, ушли смо у приватизацију, а фирма је после прве приватизације отишла у стечај. Приватизација је посебна прича. Медији

су се продавали као да се продају јабуке, јер је Закон о приватизацији медија био ван памети. Из процеса су избачени новинари и запослени у медијским кућама, а сем што ни о чему нису одлучивали нису могли ни да уђу у процес приватизације јер нису имали новца. Медији могу да буду независни једино ако новинари имају део власништва. Треба да имају неку моћ да би могли да се боре за право да професионално раде и тако зарађују. Било је речи да ће да се ограничи ко може да купује медије, а „Ибарске новости“ је купио човек који се бавио свим и свачим. Једино се није бавио медијима и то није био случај само у Краљеву. Свуда су медије куповали људи који нису били из струке, јер они из струке нису имали пара да уђу у власничке односе – објашњава Јаношевић. И као што то обично бива запослени у предузећу су, после свега што су преживели, а на основу обећања новог власника, коначно могли да одахну очекујући пре свега добре и редовне зараде. Врло брзо се испоставило да нови власник нема довољно информација о процесу производње у медијима, колико све кошта, колико је на-

поран посао, колико људи је потребно да би се достигао какава такав квалитет, а колико је профит мали. И док су једни медији пропадали други су једва успевали да одрже минимум рада уз велико одрицање запослених. Са друге стране нови власник профит остварује на другим местима, па му бављење медијима дође као хоби. После демократских промена и поделе плена дотадашњи опозиционари су постајали све мање заинтересовани за медије и једини циљ им је био да за њихов рад не издвајају новац иако их на то, као и данс, обавезује закон. До приватизације локална управа је за рад „Ибарских новости“ издвајала између 30 и 40 милиона динара годишње. У данашње време за све медије, три телевизијске, пет радио станица и две недељне новине планирано је једва 12 милиона динара. У време пре приватизације највећи део средстава која су долазила из општинске касе одлазио је на плате запослених чији се број повећавао, а у јавном предузећу није могло да буде отпуштања. О неповољном положају медија данас говори и чињеница да је цена евра дупло виша него у то време.

- Краљево је у буџету највише уштедело на информисању. Изгледа да је информисање задња рупа на свирали, а посао новинара систематски потпуно уништен. Чак су и за време Милошевића новинари били у бољој ситуацији, а сада су сведени на робовску радну снагу. Ја јесам власник медија, али ми је у интересу да новинари буду професионални и да имају достојанство. Раде за плату између 20 и 30 хиљада динара што је просек у Србији, не само у Краљеву. Али, ни такве плате нису редовне. Очекивати да се ти људи баве аналитичким и истраживачким новинарством је будалаштина. Успели смо да уништимо професију и никог није брига зато што се нешто тако дешава – тврди Јаношевић. У процесу приватизације највише је профитирала држава чији је интерес био да се на аукцији постигне што виша цена. Излицитирана сума за куповину „Ибарских новости“ достигла је два милиона евра које је нови власник требало да исплати у наредних шест година. Све више се код запослених, а и Јаношевића, појачавала сумња да нешто није у реду и да би врло брзо ситуација могла да буде гора него до тада. Нови власник је рачунао

да ће остатак дуга према држави да исплати од зареде коју предузеће остварује на тржишту. Понесен идејом о лакој заради и запоседању медијског простора на новој аукцији понудио је додатних милион евра за телевизијску станицу у Врњачкој Бањи. Знајући да су и једна и друга сума нереалне ,и да је будућност предузећа све неизвеснија, а у прилици да обезбеди сигурну егзистенцију бивши директор је одлучио да напусти брод који тоне. - Видео сам да „Ибарске новости“ пропадају, да од посла нема ништа и да ће предузеће ићи у стечај. Агонија је трајала две године, а ја сам је пратио са стране, јер сам још увек био у контакту са људима са којима сам радио и успоставио пријатељске односе. Знао сам шта се догађа, а кад су неки други то схватили почели су да размишљају

на други начин. Расписан је допунски конкурс за две локалне фреквенције у Краљеву, које нису подељене приликом прве поделе, тако да се отворила могућност да се конкурише за локалну телевизију. Из разговора са неким људима, а првенствено су то били техничари, сниматељи и монтажери, родила се идеја да пробамо. Већ сам био заражен медијима, јер је то интересантан и креативан посао, јесте стресан али је посао у коме се осећаш живим без обзира на све проблеме. Волео сам га за разлику од канцеларијског посла на који сам се тешко навикавао, па смо заједно покушали да пронађемо потребна средства – прича Јаношевић. За учешће на конкурсу за добијање фреквенције требало је обезбедити 15 хиљада евра као гаранцију да ће

бити плаћане све обавезе преме Републичкој радиодифузној агенцији. Требало је обезбедити банкарске гаранције, а фирма која до тада није ни постојала није могла да испуни овај услов, јер није имала никакав промет. Основна идеја оних који су ушли у причу о оснивању телевизијске куће била је да себи обезбеде радно место. Поред чињенице да нису имали никакву зараду нису могли да остваре ни право на здравствено осигурање за себе и чланове породице. Са друге стране информативна делатност је специфична, јер они који су дуже време провели у њој нису способни да се у кратком времену преоријентишу да раде нешто друго. У таквој ситуацији као једино решење појавила се могућност да се стављањем породичне куће под хипотеку

обезбеди кредит. Остали акционари сналазили су се на различите начине и обезбеђивали новац позајмицама и од уштеда, а дозвола за емитовање програма коначно је добијена. Податак да је другу фреквенцију за покривање територије Краљева добила Телевизија Трстеник још једном је показала однос државе према медијима. Осим дозволе требало је набавити и основну опрему за рад што се у овом случају јавило као мањи проблем. Телевизија „Десетка“ је после неколико година престала са радом, па је тадашњи власник понудио под прихватљивим условима добар део опреме неопходне за пристојан рад. За кратко време је набављено све што је било неопходно, па је „Краљевачка телевизија“ отпочела емитовање редовног програма у марту 2009. године.

Драгана Типсаревић добитница Вукове награде за 2012. годину

БИБЛИОТЕКА ЗА СВЕ И БИБЛИОТЕКА СВУДА - Између 10 хиљада активних чланова у Народну библиотеку „Стефан Првовенчани“ свакога дана уђе чак пет стотина љубитеља писане речи. - Прича о добитници Вукове награде Драгани Типсаревић је прича о колективу који годинама гаји победнички дух

Четвртак, 14. фебруар

укову награду, која се састоји од дипломе, плакете и новчаног износа, додељује Културно-просветна заједница Србије за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору. Жири који су чинили академски сликар Момчило Антоновић, композитор Светислав Божић, књижевник Милован Витезовић, историчар Жарко Димић, музички уметник Бора Дугић, драмска уметница Рада Ђуричин, књижевник и преводилац Драган Мраовић, књижевник Љубивоје Ршумовић и професор Универзитета у Београду Дарко Танасковић одлучио је да Вукову награду за 2012. годину, између осталих, додели и директорки краљевачке Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Драгани Типсаревић. Награда је дошла као резултат минулог рада и угледа установе која око књижевног фонда од око 180 хиљада књига, и 40 хиљада свезака часописа, окупља 10 хиљада активних чланова. Међу највеће професионалне успехе Драгана Типсаревић убраја изложбу о Бориславу Пекићу, по позиву истоименог фонда, организованој у Народној библиотеци Србије, после чега је била доступна и посетиоцинма у Новом Саду

Драгана Типсаревић

и Краљеву. Још две изложбе исте ауторке постављене су у националној библиотеци, прва о Ивану Б. Лалићу и друга, у копродукцији са овом библиотеком, посвећена Краљевчанину Миодрагу М. Пешићу. Био је то завичајни дуг према великом преводиоцу Сергеја Јесењина и руске књижевности уопште. Пешић је био изузетна личност српске књижевности у међуратном периоду. Као начелник Одељења за стране књиге националне библиотеке даровао јој је 3000 књига са потписима аутора. Пут до значајне награде није био ни лак ни кратак. Започео је првим кораком у родној Врби у породици угледног краљевачког адвоката Миломира Тимотијевића. Мајка Драга је одувек много читала и кћерима Драгани и Гордани препричавала оно што је на њу остављало посебан утисак. Књига је одувек била присутна у дому Тимотијевића, а најснажнији утисак на Драгану је још у најранијем детињству оставила „Кроз пустињу и прашуму“ Хенрика Сјенкјевича. На опредељење за студије књижевности пресудно је, још у првом разреду Гимназије, утицала „Дервиш и смрт“ Меше Селимовића. Од тренутка кад је прочитала књигу била је сигурна да ће остатак живота провести уз књиге. Као ђак генерације могла је да бира факултет али се, после победе на републичком такмичењу из књижевности, коначно определила за ову област. И ма колико да је поносна на резултате у професионалном раду поносна је Драгана и на спортску каријеру. Још у основној школи заволела је одбојку, а тек као гимназијалка смогла довољно храбрости да оде у ОК „Рибница“. Срећи није било краја када је професор Душан Бошковић потврдио постојање спортског талента који је обезбеђивао напредовање у тиму. Осам година је Драгана Типсаревић паралено са обавезама у школи и на факултету налазила довољно времена да тренира и игра утакмице прво у Рибници, а потом београдском „Поштару“, члану Прве савезне лиге у великој Југославији. - Тренер „Поштара“, који је био у средини првенствене таблице, била је најбоља одбојкашица свих времена Милица Стојадиновић. Док су моје другарице у гимназији сакупљале сличице певачица и глумица ја сам слику Милице Стојадиновић држала као да је нека естрадна личност. Имала је заштитнички однос према мени и волела што сам била одличан студент. Спорт ме је много чему научио, поред осталог да никад не треба одустати. Првих шест месеци у „Поштару“ тренинзи су се састојали од поправљања погрешног положаја прстију на пола метра од зида. Мислим да ми је та упорност остала за цео живот. Ја не умем да одустанем и ма шта да сам радила увек је то био један од мојих мотива, као и позната реченица Душана Радовића да свако може онолико колико може, и још мало више. То мало више чини да имате изузетне резултате ма чиме се бавили – прича Драгана. Љубав према одбојци била је толико јака да је по повратку са студија као капитен „Рибнице“ била убеђена да живот неће имати смисла кад престане да игра. А престала је да игра тек у трећем месецу

трудноће са жарком жељом да се бар једно од двоје деце активно бави спортом. Син Владимир је много касније са успехом играо тенис и чак доспео на листу рангираних играча. Кћи Наталија определила се за музику, а спортом се никад није бавила јер се то никако није уклапало са виолончелом. Тек одласком у „Поштар“, у коме су играчице добијале неку врсту стипендије која је изазивала суревњивост, схватила је Драгана колико се до тада без материјалног интереса бавила спортом. Истинска љубав према одбојци постојала је само у „Рибници“. Краљевачка „Гимназија“ била је надалеко позната по строгим критеријумима. Васпитаване су у њој генерације младих Краљевчана уважени и поштовани педагози какви су били професор књижевности Крста Љубеновић и професор руског језика Јован Кричковић. - Када би се на часу руског језика загледао у прозор и држао наочаре у руци као да смо могли да опипамо и њих и руска пространства. Тад сам дефинитивно заволела књижевност, мада је на то утицала и разредни старешина Мира Столица – присећа се Драгана. Сматрајући да је посебна привилегија студирати књижевност, која нуди могућност читања и до 20 сати дневно, дипломирала је на групи за југословенску књижевност и српски језик Филолошког факултета у Београду као најбољи студент са највишом просечном оценом. Уверена да су Врбљани посебан слој људи, заљубљена у село које сматра најлепшим на свету, вратила се после завршених студија на иста она поља у којима је провела детињство. Играчке су у то време замењивали снови о животу у природи које ће касније у својим књигама овековечити сестра Гордана, познати краљевачки књижевник. Тако су приче о детињству поред Мораве, проведеном у Врбском пољу, остале забележене увек као сећање на бескрајно дуга лета која су таква само у том периоду живота. Прво запослење у просвети карактерише изузетан ентузијазам и рад на формирању секција, а резултат су прве награде које су ученици Пољопривредне школе почели да добијају на конкурсима. Снажан утисак оставио је директор Миломир Миша Јовановић, будући узор чије ставове о раду и данас покушава да примени у пракси. - Убрзо ми је у школи постало тесно, а појавио се конкурс за оперативног уредника часописа „Повеља“. Конкурисала сам и на велико изенађење примљена. У оквиру часописа, чији је издавач била Културно-просветна заједница, имала среће да сарађујем са изузетним људима који су радили у краљевачкој култури. Били су то уредник часописа Радомир Станић, дугогодишњи директор библиотеке Јован Марковић и директор музеја Милорад Михаиловић. Помињем људе који нису међу нама, а који су оставили снажан утисак на мене, јер сам сматрала да је огромна привилегија бити у ситуацији да са тим људима радим. Секретар Културно-просветне заједнице био је Васо Туцаковић од кога сам научила да је битно да имате идеју, да знате шта хоћете, а паре ће се већ некако наћи. Научила сам од њега

још нешто, не морате све знати, јер постоје људи који знају, па их треба окупити и уважити. Била је ту сјајна екипа у којој су били Мирко Станковић, Милева Павић, Верослав Стефановић... – прича Драгана Типсаревић. После реорганизације у краљевачкој култури „Повеља“ је додељена библиотеци, а Драгана постала оно што је одувек желела, библиотекар. Нови уредник часописа је Адранац Милан Дачовић, велики зналац и заљубљеник у књижевност кога је живот, преко Матице исељеника, одвео до далеких пространстава Перуа. Сав разбарушен, са главом у облацима, истанчаним књижевним укусом, знањем и спремношћу да открива увек ново, унео је у „Повељу“ нешто што је било авангардно и невиђено, хиспаноамеричку књижевност. Уз бескрајно комотног Дачовића Драгана Типсаревић је, као оперативни уредник, имала задатак да реализује нове идеје. Када је „Повеља“ веома храбро објављивала Бродског и Општински комитет Савеза комуниста расправљао је о томе за шта се троше радничке паре. Сарадник је постао и Предраг Драгић Кијук, касније уредник „Катене мунди“ коју су издале Ибарске новости. Смењивали су се на месту главног уредника „Повеље“ многи значајни људи, међу њима и Владан Шекуларац, тада директор библиотеке, а сада шеф матичне службе у националној библиотеци Србије. Изузетатно радан и систематичан успео је да задржи квалитет до доласка Драгана Хамовића који је зналачки, и са невероватним ентузијазмом који носи младост, али и са огромном и радном енергијом, знањем и жељом, преузео „Повељу“ и направио изузетан искорак. - Хамовић је кренуо да издаје књиге у едицији часописа „Повеља“, што се од 1985. године догађало спорадично. Почео је са огромним амбицијама да развија песничку библиотеку у оквиру „Повеље“ тако се она развијала узлазном линијом и до данас постала јасно профилисана едиција. У то време књижевној редакцији придружили су се Горан Петровић и Живорад Недељковић, па је створен јак тим који је могао да изнесе сваки посао. Када је Драган Хамовић 2003. отишао у Београд, ја сам дошла на место директора библиотеке, а Горан Петровић постао главни и одговорни уредник „Повеље“ – прича Драгана. Пет година пре тога озидан је трећи спрат библиотеке, а нову директорку сачекао вишемесечни судски спор са извођачем радова. Повод је био штета које су власници просторија испод библиотеке имали због прокишњавања. И поред свих проблема библиотека је почела да користи нових 530 квадрата на трећем спрату изграђеним средствима Еврпске уније. И данас, после толико година, Драгана се присећа да је њено директоровање обележио бесконачан низ грађевинских и других послова, добијање употребне дозволе, увођење хидрофорског постројења ради добијања нормалног притиска у објекту, сређивање улаза у библиотеку и депоа у коме је 40 хиљада књига. Прави бум је била климатизација библиотеке која је створила врло пријатне услове за рад свих корисника и запослених у овој установи.

- Библиотека мора да буде репрезентативно место, па смо је кречили шест пута. Сада је то пријатно, лепо и уредно место препуно цвећа на коме се људи осећају као у својој дневној соби, а могу готово бесплатно да добију све услуге које библиотека нуди. Трудимо се стално да нудимо што више, да омогућимо да узму књиге, чаосписе, музичке дискове и понесу их кући, да претражују интернет, уче француски и енглески, сусретну са пријатељима, напишу домаћи задатак, учествују једној од 14 креативних радионица које су намењене деци, и све то потпуно бесплатно. Пружамо им могућност да науче интернет, и да им буде пријатно. Зато сам инсистирала да се просторије среде, промени намештај, да све блиста, а да човек има утисак да је ушао у храм културе. Још је Цицерон рекао да је за срећу довољно да имаш врт и библиотеку. Врт смо правили, а библиотеку имамо, и заиста смо се својски потрудили да то буде посебно јавно место у Краљеву – прича Драгана. Студијска путовања по иностранству била су прилика да се стекну нова искуства и примене у краљевачкој библиотеци. Тако је после комплетне реконструкције електроинсталационе мреже библиотека опремљена модерним намештајем по угледу на најсавременије европске библиотеке. Али радило се и на пружању могућности да књига стигне и до најудаљенијих делова локалне средине. Тако је уз помоћ Специјалне болнице „Агенс“ комплетно реконструисан огранак библиотеке у Матарушкој Бањи. Циљне групе су и они који не могу да дођу у библиотеку, па су мале библиотеке отворене на одељењима педијатрије, дечје хирургије и неуропсихијатрије Здравственог центра „Студеница“. Књиге су доступне и корисницима Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи, деци у Дечјем одмаралишту „Гоч“ и онима који су присиљени да један део живота проведу у затвору. Основни мотив у свим случајевима је да се шири навика читања код деце и на неки начин улепша живот што већег броја људи. Рад библиотеке накратко је прекинуо земљотрес који је почетком новембра 2010. године погодио Краљево. Већ првог дана после њега упућен је позив з а

помоћ у обнови уништеног, а углед који је библиотека имала допринео је да врло брзо буду прикупљена значајна средства. Поред 300 хиљада динара, колико је одвојило ресорно министарство, посебним залагањем је прикупљено још четири пута више. Значајну помоћ упутио је Матија Бећковић, више него Министарство културе.Тако је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ била прва установа која је завршила санацију последица земљотреса и то објавила на Светски дан књиге у априлу следеће године. Библиотека је по закону обавезна да буде доступка свима, а краљевачка због отежаног приступа није омогућавала довољно комфоран приступ особама са инвалидите-

том, старима и болеснима, мајкама са малом децом. Сви они представљају трећину корисника услуга ове установе, па је било неопходно уградити лифт. - Прошлог лета смо кренули у огроман посао и 9. новембра, после само два месеца, отворили библиотеку у коју сви могу да уђу. Свега овога не би било да није било подршке локалне управе која је пратила то што библиотека ради. Увек сам полазила од тога да морамо много да радимо, и да све што тражимо буде неспорно – каже Типсаревић чијим је залагањем и преданим радом библиотека постала посебно место. Ребалансом буџета прошле године су обезбеђена сред

ства за реконструкцију крова тако да је елиминисан проблем који постоји од надзиђивања трећег спрата. Од преко 10 хиљада активних чланова, а број се стално повећава, библиотеку сваког дана посети бар њих пет стотина, а суботом се у читаоници чека на празно место. - Све је то резултат рада библиотеке која увек уводи нове услуге. Полазиште у нашем раду је библиотека за све и библиотека свуда. Научним радницима нудимо приступ према 30 америчких дигиталних библиотека, а услуге свима од земљорадника до домаћица. Књиге често добијамо на поклон од суграђана, а свака нађе свога читаоца. После земљотреса смо на поклон до-

били 13,5 хиљада књига. Посебно сам поносна на наш филм из Дечје радионице анимираног филма који је постао део званичног рекламног пакета Народне банке Србије – каже Драгана Типсаревић и тврди да 60 посто способности директора чини социјална компонента, а 40 посто стручност. Зато сваког дана настоји да окупи људе који знају више уз инсистирање да су на истом послу сви, од чистачице до заменика директора. Зато је обавеза сваког запосленог да пред нову манифестацију, уз договор, преузме свој део одговорности. Заслуга за добар рад и постигнуте резултате зато и припада свима у колективу који годинама гаји победнички дух.

Петак, 15. фебруар

ЧЕЛИЧЕЊЕ ЗА СРЕТЕЊЕ

Традиционално „Свебор челичење за Сретење“ одржано је 15. фебруара у Врби у организацији краљевачке Свебор дружине „Свети кнез Лазар“. Домаћин витешког надметања био је храм Вазнесења Господњег у чијој порти су, у дисциплини „рвање слободним стилом голих до појаса“, учествовали витезови „Белих орлова“ из Београда, бокс и кик бокс клуб „Константин Велики“ из Краљева, „Свебор“ из Краљева и Богојављенски витезови Часног крста. У категорији „орлића“, титулу и златну медаљу освојио је Василије Батачанин, док је у категорији „орлова“ победио Марко Пауновић, обојица борци Свебора.

Живот посвећен фудбалу

ВИШЕ ОД (3)

Д ИГРЕ

Понедељак, 28. јануар

Слободан Ђерковић

а колико да фудбал представља опсесију оних који су му бескрајно одани често је и место сукоба најразличитијих интереса. Зато и долази до повремених несугласица које превазилазе границе самоконтроле, па могу да изазову несагледиве последице. И док уверени да бране интересе фудбала појединци бране само лични интерес највише губи сам спорт. Имао је прилике то да осети Металац у време избора првог човека окружног фудбалског савеза пре неколико година. Доследан себи настојао је Бобан Ђерковић да оспори ставове већине која се стварала око избора председника савеза. Па иако је на нивоу републичког савеза победила струја коју је подржавао на локалној сцени је окарактерисан као опозиционар што се директно одразило на будућност клуба коме је поконио толико тога. Краљево је као опозиција Фудбалском савезу Србије доживело да два најбоља клуба испадну из лига у којима су се такмичили, Слога из Друге лиге у Српску, а Металац из Српске лиге у зонски ниво такмичења. У сличној ситуацији нашао се и прошле године када се по ко зна који пут водила борба за место председника окружног фудбалског савеза. - Поремете се међусобни односи, јер порасту амбиције појединаца. Иако сам чврсто решио да нећу да учествујем у избору, пристао сам да останем још једну годину у ситуацији када није било одговарајућег човека за то место. Онда се дешавају неке ружне ствари, па дође до подела које су само нанеле штету фудбалској организацији – каже Ђерковић. После више од 40 година активног рад у фудбалу изашао је из приче о избору на било какво руководеће место у фудбалској организацији. Повукао би се, каже, и из Металца и препустио руковођење клуба млађим људима са новим идејама, али га спутава једино сазнање да би то био и крај овог клуба са дугогодишњом традицијом. Нема више оних који су спремни да на себе преузму терет обавезе које представљају бреме чију тежину знају само они који су толико дуго времена провели у спорту, фудбалу посебно. - Ко сам ја да гасим традицију која је дуга 70 година. Нико неће да се прихвати Металца, и никога то не интересује, иако пристајем да кажу који је то износ који треба да дам месечно и да више не будем ту. У сваком граду осим у Краљеву локална самоуправа помаже фудбал и много улаже у њега. Тако град Крагујевац плаћа трошкове суђења и путовања за све фудбалске клубове са своје територије – каже наш саговорник. Мачва из Шапца која се такмичи у Српској лиги има буџет од 12 милиона динара годишње, Будућност из Ваљева је у време наступа у истој лиги имала десет милиона. Клубови из

Чачка у Српској лиги имају по пет, шест милиона динара, а крагујевачким су плаћени трошкови такмичења. У граду у коме привреда не ради, а сваки дан је све више људи на евиденцији Националне службе за запошљавање, мало ко и размишља да улаже у спорт пре него обезбеди средства да прехрани оно мало запослених. Иако би се неком могло учинити да трошкови по утакмици и нису превелики кад се на крају месеца изведе рачуница за оно што потроши први тим и млађе селекције дође се до значајне суме. Једна утакмица првог тима у Краљеву може да кошта и 25 хиљада динара, а одлазак на гостовање још толико. За подмладак је то упола мање. Али, поред онога што се издваја у готовом нико готово да и не рачуна за трошкове набавке опреме, одржавање терена и остало. О томе се и не води евиденција, а од улазница нема зараде. На питање до када тако Слободан Ђерковић нема одговор. Времена су тешка, долазе још тежа, па се поставља оправдано питање колико и млађе катеорије могу да обезбеде услове за наставак такмичења. Посебно питање је шта са младим играчима ако клуб престане да функционише. - Докле ће овако не знам, али се плашим да неће моћи дуго. Можда за коју годину одлучимо да не постоји први тим. Играћемо са млађим категоријама нешто што ће бити јефтиније. Ситуација у граду је врло специфична. Село је другачије, дође 50 људи па сви плате карту. У Краљеву тога нема – каже Ђерковић. И ма колико појединци били склони да тврде да није увек све у парама чињенице говоре другачије. Општа је констатација да фудбала има само тамо где има пара. Зато ваљда ни бољем краљевачком лигашу не цветају руже. Колико актуелни финансијер буде могао да издржи, да трпи, колико буде имао пара толико ће и краљевачки фудбал да напредује. Ако нема новца, нема посла, ако привреда лоше ради не треба очекивати ни да ће стање у спорту бити боље. Па иако из градског буџета Слога добије више новца него Металац то није довољно за функционисање клуба. Зато се и оријентише на сопствену школу, а не играче са стране, јер не може да плати трошкове њиховог боравка у Краљеву. Све доводи до нове дилеме, да ли Краљево може да направи квалитет за такмичење једног локалног клуба у Другој лиги, евентуално вишем рангу такмичења. - Ако и направимо да ли можемо екипу да задржимо на окупу више од годину дана. Нормално је да фудбалери играју заједно две до три године да би могли да нападну прво место и уђу у виши ранг такмичења. Видите каква је сад табела, последњих десет клубова може да испадне или да остане у лиги због једног бода, или једне утакмице – каже Ђерковић. И по ко зна који пут поново се поставља питање које је било и повод за разговор. Хоће ли Краљево морати да чека нових четрдесет година да би дошло у прилику да поново буде на прагу елитног ранга такмичења. Иако је био члан Скупштине и Извршног одбора Слоге Ђерковић каже да се о последњем неуспеху, ако се уопште и може говорити о

неуспеху, није много разговарало. Одиграла је Слога две несрећне утакмице, имала једно лоше суђење и доживела свима већ добро познату судбину. Код фудбалских радника остаје горак утисак да се ипак могло мало више. Да су сви мало више загризли и уложили само мало више напора могла је Слога да искористи шансу и уђе у виши ранг такмичења. Допринело је томе у знатној мери неискутво фудбалера, али и фудбалских радника. Тежња свих клубова усмерена је ка формирању добрих фудбалера чији би одлазак у већу средину донео одређен износ средстава потребних за даљи рад. У ситуацији каква влада у српском фудбалу ни тога више нема. - Црвена Звезда и Партизан су некада били клубови који су правили играче и од тога живели. Тога више нема, па ни Звезда ни Партизан не могу да врате оно што уложе, а српски фудбал је тренутно такав да не могу да се покрију ни трошкови такмичења. Наиђе нека квалитетнија продаја играча, као што је ове године био случај са Јавором који је зарадио милион евра. Ко зна шта би са њим било да се то није десило, али оно што су уложили последњих двадесет

година не може да се врати – сигуран је Ђерковић. И поред свих проблема, и лоших резултата репрезентације Србије у протеклом периоду, није склон веровању да је репрезентативни фудбал у кризи. И даље има добрих појединаца који играју у иностраним клубовима, а који су спремни да се одазову на позив селектора. Да је фудбал више од игре потврђује и констатација да је велики број Краљевчана заузимао значајна места у фудбалским форумима. Тако је адвокат Предраг Матић годинама члан правне комисије Фудбалског савеза Србије и делегат у Првој лиги. Владан Вићентијевић је члан различитих комисија у оквиру савеза и предавач у тренерској школи, Горан Вићентијевић контролор у највишем рангу такмичења, а Богдановић и Марушић судије утакмица Прве лиге. - Имамо изузетно квалитетне и цењене судије у Српској лиги и сви се слажу у оцени да су краљевачке судије најбоље. Мило ми је кад чујем из клубова да кажу како највише воле да им суде судије из Краљева. То је част за мене и признање да смо одабрали праве и поштене момке.

Има доста старих судија који раде на образовању и васпитању младих и из тога излази квалитет, па можемо да очекујемо још по једног ове и следеће године да оду у Прву лигу – каже Ђерковић. Фудбалски радници су једнодушни у оцени да је будућност фудбала у Краљеву везана за привредну ситуацију. Ако би се вратила времена од пре петнаест година кад је све радило нормално, и стање у фудбалу би било другачије. Аматеризма који је некада красио ову игру више нема, па чак и играчи у нижем рангу такмичења траже надокнаду за превоз, тренинге и учеће на утакмицама. Слободан Ђерковић подсећа да је велики успех Металца, који је годинама био расадник добрих играча, то што су многи каријеру настављали у већим клубовима. У последњих неколико година то су Љубиша Милојевић, Планић који је после ОФК Београда прешао у БАСК и игра у Првој лиги, Лекић који је после Шпаније завршио у Турској, Јанићијевић који игра у Севојну, Николић у Грмљу и други. - Голман Бошко Миленковић који брани у Требињу најбољи је голман Босне и Херцеговине. Бранио је код нас

и био одличан голман, а шест кола пред крај првенства сам му рекао да је превазишао средину. Склонили смо га са гола и помогли да нађе клуб, а ставили младог дечка и спремали га за следећу годину. За мене је највећа сатисфакција што могу да набројим шест, седам играча који играју врхунски фудбал, према садашњим приликама – каже Ђерковић и са сетом присећа дана када се на игралишту недељом пекло пиле, хладила шљивовица и мезило уз сир, салату и ротквице. Седели су Металцу најоданији на округлим троношкама поређаним око ниских столова и од раних јутарњих часова живели само за свој клуб. Отуда и сећање на популарног Чичу који је био део историје Металца. - Пред једну утакмицу дође до судије и каже да му противници дугују и да морамо да их победимо са три разлике. Када је после добре игре пред крај утакмице Металац већ водио са 4:0 судија свира пенал у корист гостију, иако објективно није постојао. Чича који је већ заборавио шта је рекао на почетку упита судију какав је то пенал. Па, јеси ли рекао три разлике одговори судија, не може четири – каже на крају Слободан Ђерковић.

Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ tomart@open.telekom.rs www.dnevink.tk www.novine-in.tk