DnevINk

Page 1

Краљевачки

ДНЕВИНК



У Србији се од 11. новембра ове године, као обновљен државни празник, обележава Дана примирја у Првом светском рату који је званично завршен Версајским миром. Седам месеци раније, једанаестог дана једанаестог месеца у години у једанаест сати је, у железничком вагону у француском месту Компјеу, договорено примирје између сила Антанте, са једне, и Немачке са друге стране. Тога дана окончано је највеће страдње Срба у историји земље. Краљевина Србија je ратовала је против Аустроугарске и других Централних сила од 28. јула 1914. када јој је аустроугарска влада објавила рат, па све до капитулације Аустроугарске, 3. новембра 1918. године. У колективном сећању српског народа остаће забележене славне битке, попут Церске и Колубарске, али и страдање Срба током повлачења преко Кајмакчалана, пробоја Солунског фронта и друге бројне ратне страхоте. Први светски рат и Краљево повезује једна неуобичајена ратна слика. Повлачећи се пред нападом велике и добро опремљене војске под командом немачког војсковође Макензена, исцрпљена српска војска, дипломатски кор и Српска врховна команда су се почетком новембра 1915. године нашли у Краљеву, с намером да бране улаз у Ибарску клисуру и пут ка Рашкој. Краљево које је до тада бројало 5000 становника, тих дана је имало више хиљада избеглица, размештених по радњама, установама чак и по улицама. Остало је сачувано писмо једног страног дипломате послато тих дана из Краљева у коме пише: „Први пут у историји данашњице седиште Генералштаба истовремено је и седиште дипломатског кора, и на тај начин се дипломате налазе на фронту“. Неколико дана касније, три камиона и два аутомобила пребацила су дипломате и њихове ствари у Рашку, а убрзо је настављено повлачење српске војске према Косову. Под оружјем је у Првом светском рату било више од 70 милиона људи. Више од 60 милиона људи у Европи је било мобилисано, више од 15 милиона погинуло, а преко 20 милиона рањено. Ниједан рат пре тога није тако драматично променио мапу Европе. Нестала су четири царства, Немачко, Аустро-угарско, Отоманско и Руско. Нестале су и четири династије, Хоенцолерни, Хабзбурзи, Романови и Османлије. Белгија и Србија су

биле тешко разрушене, а део Француске територије, тзв Црвена зона, потпуности уништен. Србија је скупо платила победу у Првом светском рату. Страдало је између 1.100.000-1.300.000 становника, што је чинило готово трећину укупног становништва, односно 60% мушке популације. Према меморандуму Делегације Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на мировној конференцији у Паризу, Србија је од 1. јула 1914. до октобра 1915. мобилисала 707.343 особа, односно 24% укупног становништва (40% укупног броја мушког становништва), далеко више него било која зараћена земља. Срби су страдали од непријатељских војника, али и од сиромаштва, зиме, болести... Од епидемије пегавог тифуса, који је аустроугарска војска пренела из Босне, умрло је 35.000 војника и преко 100.000 цивила. Умрла су и 132 лекара од укупно 534 колико их је у то време било у Србији. Влада Србије је крајем 2011. године усвојила предлог Кабинета председника Републике и Министарства рада, запошљавања и социјалне политике да се поново установљени државни празник - Дан примирја у Првом светском рату обележи на видљив и упечатљив начин. Као ликовно решење за амблем који се носи у седмици пре Дана примирја и на сам дан празника прихваћен је цвет Наталијина рамонда, са позадином у бојама Албанска споменице, Медаље за спомен на повлачење српске војске преко Албаније. Наталијина рамонда је биљка која расте углавном у источној Србији, као и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан. Симболика овог цвета је врло слојевита, како због станишта и карактеристика тако и због имена. Cвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвет феникс. Чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата. Дан примирја обележавају и Велика Британија, Француска, Белгија, Канада, Америка и Аустралија. Шеста седница Скупштине града

3


Шеста седница Скупштине града

Петак, 16. новембар

НА ПРОВЕРИ РЕАЛ

4


ЛИЗАЦИЈА БУЏЕТА - У првих девет месеци буџет града Краљева остварио је приход од око две милијарде и 238 милиона динара, док је на расходној страни била милијарда и 910 милиона динара. - По окончању деветомесечног периода у буџету је исказан суфицит од око 328 милиона динара

5


На првом месту листе од осамнаест тачака дневног реда предложених за шесту седницу Скупштине града нашло се разматрање Извештаја о реализацији Олуке о буџету града Краљева за првих девет месеци ове године. Пред одборницима се нашао и Предлог одлуке о ребалансу буџета града за 2012. годину, Предлог ребаланса Програма уређења грађевинског земљишта и Предлог решења о давању сагласности на ребаланс-измене и допуне Програма пословања Јавног предузећа Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ за ову годину. Усвајање Локалног плана управљања отпадом, Стратегија одвођења и третмана отпадних вода, управљање отпадним водама на сеоском подручју и Правилник о санитарно-техничким условима за упуштање отпадних вода у јавну канализацију града Краљева, само су неке од тема које је разматрао локални парламент. Пажњу јавности, посебно чланове домаћинства која користе услуге краљевачке Топлане, највише је интересовало давање сагласности на одлуку Управног одбора овог предузећа о повећању цена. Извештај о реализацији Одлуке о буџету града Краљева са првих девет месеци ове године садржи остварене финансијске резултате и донета решења од стране извршних органа сагласно законским одредбама. У првих девет месеци буџет града Краљева остварио је приход од око две милијарде и 238 милиона динара, док је у истом периоду на расходној страни била милијарда и 910 милиона динара. По окончању деветомесечног периода у буџету је исказан суфицит од око 328 милиона динара.

Приходи Значајно је да је у овом периоду реализовано само нешто мање од 80 одсто планираних прихода. Ако се има у виду чињеница да је буџет остварио приход од вишег нивоа власти за санацију штете од земљотреса, чишћење снега и разне пројекта у износу од око 178 милиона динара, долази се до закључка да је реализација прихода и примања у односу на планиране у 2012. години тек нешто виша од 72 одсто. У структури прихода доминантно учешће има порез на доходак, добит и капиталне добитке у износу од око милијарду и 146 милиона динара од чега је нешто више од 984,5 милиона динара порез на зараде. Порез на имовину физичких и правних лица, поклон на наслеђе и поклон и пренос апсолутних права остварен је у износу који незнатно премашује 120 милиона динара, што је за 6 милиона динара мање него у истом периоду прошле године. Наплата 64 милиона динара од комуналних такси већа је за више од десет милиона динара од оне остварене у истом периоду

6

- Многима су пуна уста тога како треба водити рачуна о интересу грађана Краљева. Маратонска седница која је ушла у трећи, а вероватно ће ући у четврти, дан није нешто што доприноси благодети грађана Краљева. градоначелник Краљева Драган Јовановић на шестој седници Скупштине града


прошле године. Сагласно Закону о о посебним решењима приходи по основу трансфера са вишег нивоа власти премашили су 713 милиона динара, а ненаменски трансфери за финансирање локалне самоуправе износ од 523 милиона динара. На основу прихода по основу камата, накнада за коришћење грађевинског земљишта, комуналне таксе за коришћење простора на јавним површинама и слично, реализовано је око 139 милиона динара. Смањен обим прихода у односу на исти период прошле године премашио је 13 милиона динара, а резултат је ненаплаћених приход од накнаде за коришћење грађевинског земљишта чији укупни пројектовани приходи у буџету за 2012. годину учествују са 6 до 7 одсто.

Расходи Извршење расхода и издатака са извршења буџета вршено је непосредно за директне кориснике буџетских средстава, док су индиректним корисницима средства трансферисана сагласно Одлуци о буџету града за 2012. годину. Расходи су извршавани у складу са утврђеним плановима извршења буџета за директне и индиректне кориснике утврђеним од стране Одељења за привреду и финансије Градске управе, а незнатно су премашили милијарду и 939 милиона динара. У структури издатака може се видети да је у извештајном периоду различито учешће појединих трошкова. Тако је на плате, додатке и накнаду запослених и доприносе који се плаћају на терет послодавца потрошено више од 405 милиона, на сталне трошкове око 164, а услуге по уговору 52 милиона динара. За специјализоване услуге потрошено је скоро 100, а за текуће поправке и одржавање скоро 243 уз 29 милиона динара за материјал. Нефинансијска предузећа и организације субвенциониране су са 79, а приватна предузећа са 11,5 милиона динара. Из буџета је за социјалну заштиту издвојено преко 59 милиона динара, а накнаду штете за повреду, или штету насталу услед елементарних непогода, или других природних узрока, додатних134 милиона динара. Учешће трошкова на трансфере осталим нивоима власти за основно и средње образовање износи скоро 218 милиона, а капитални трансфер осталим нивоима власти 52 милиона динара. За отплату главнице домаћим пословним банкама исплаћено је нешто више од 29 милиона динара. Извршење буџета у првих девет месеци вршено је према Одлуци о буџету за ову годину и усвојеним финансијским плановима за извршење буџета у истом периоду.

7


8


9


После успешне посете Белорусији

ПОЧЕТА ТЕШЊЕ САРАДЊ Субота, 17. новембар

Градоначелник Краљева Драган Јованов потписао споразум о братимљењу са белоруским градом Гродно, другим по величини у овој земљи

Владимир Чушев и Драган Јовановић

10


АК

ЊЕ

вић

Међу гостима који су 7. октобра присустввали свечаној седници Скупштине града поводом Краљевдана био је и амбасадор Белорусије Владимир Чушев. У разговору са градоначелником Краљева Драганом Јовановићем родила се идеја о успостављању блискијих односа Краљева са једним белоруским градом сличне величине. Само месец дана касније на позив високих представника у белоруском граду Гродно боравила је делегација Краљева коју је предводио градоначелник Јовановић. Делагацију домаћина предводио је начелник области Гродно Борис Михајлович Казељков. Гродно је поред главног града Минска један од најразвијенијих градова у овој земљи. Три пута је већи од Краљева, има 350 хиљада становника и веома развијену хемијску и дрвно-прерађивачку индустријом. После разгледања града и историјских знаменитости, обиласка епархијског дома који је центар духовности у Белорусији и православне цркве из 12. века, приступило се конкретним, конструктивиним и за обе стране корисним преговорима који су резултирали споразуом о братимљењу на који су потписе ставили Јовановић и Казељков. Посао градоначелника није да склапа споразуме о пословној сарадњи, а градоначелник Краљева из Белорусије долази са утиском да су врата ове земље широм отворена за наше привреднике. Привредници Краљева ће врло брзо добити позив за формирање мешовите комисије чији ће задатак бити развијање свих облика сарадње у области привреде која је приоритет. - Они су веома озбиљно схватили долазак српске делегације и максимално су нас испоштовали, јер благо речено воле српски народ. Белорусија је 1999. године, када нам је било веома тешко, и када смо 77 дана били бомбардовани од стране НАТО, дала веома

велику подршку српском народу. Белорусија има врло принципијелну политику и када је у питању Косово. Иако нисам отишао да преговарам као представник Републике Србије била ми је драга веома искрена подршка по питању Косова – рекао је Јовановић обраћајући се одборницима Скупштине града Краљева. Колико је сусрет градоначелника Краљева са домаћинима био озбиљан и са колико уважавања говори и то да се срео и са губернатором Краснојарске области из Русије који је у то време боравио у Гродном. Иако непланиран и незваничан разговор је, каже Јовановић, био веома користан. Након потписивања споразума градоначелник Краљева гостовао је у полусатној емисији на локалној телевизији која има неколико милиона гледалаца. Жеља домаћина, који су инсистирали да снимак буде приказан и на програмима, је да успоставе тешњу сарадњу са неком од краљевачких телевизија. Тако би већ 25. децембра би требало да дође до сусрета представника краљевачких и телевизије града Гродно. - Начелник области Гродно жели да честита Нову годину свим грађанима Краљева, а жели и да градоначелник Краљева честита њиховим грађанима Нову годину – каже Јовановић. Непосредно по повратуку из Белорусије градоначелника чекају нове обавезе, међу првима сусрет са представницима Министарства енергетике у вези са изградњом малих електрана. Изградња карго центра поред Аеродрома „Морава“ повод је за сусрет са градоначелником Чачка и министрима Миланом Бачевићем и Велимиром Илићем. Низу обавеза придружило се и члнство у Надзорном одбору Сталне конференције градова и општина, као и оно у Свету за легализацију раме уз раме са градоначелницима два највећа града у земљи, Београда и Новог Сада.

11


Група грађана „ Култура - ствар

НЕИСКОРИШЋЕНИ П Понедељак, 12. новембар

- Манифестације везане за културу морају да буду искоординиране и подржане од свих заинтересовани

12

Краљево се налази у региону са највећим и најзначајнијим културним наслеђем у Србији при чему је минимални део потенцијала искоришћен у афирмацији града. Бројни манастири, национално културно наслеђе, традиционални производи, делови су културног наслеђа за које би требало да знају и они који не живе на овом простору, став је Групе грађана „Сложно за Краљево“ која са економског аспекта улаже напоре у развој све већих и значајнијих културних садржаја града. Иако је манифестациони туризам одавно препознат као битан сегмент развоја привреде не тариторији Србије ситуација у Краљеву доказује супротно због изостанка координације између малобројних прегаоца у културу града. Доказ за такво стање види се из чињенице да средине које располажу са много мањим потенцијалима остварују много значајније резултате. - Свима је познат пример Гуче која представља средину са много мањим културним наслеђем и потенцијалом него што је Краљево. У Гучи постоји манифестација традиционалног сабора који траје пет дана, а цела Гуча живи за и од такве мани-

фестације. У Европи и свету постоје градови који живе за такве манифестације и припремају се целе године. Цео град је у то време на улицама, сви учествују у њиховој реализацији и од тога остварују профит. Манифестације везане за културу морају да буду искоординиране и подржане од свих заинтересованих страна које треба дефинисати што пре их уврстити у будућу стратегију развоја културе на нивоу града. Постоје велики број појединаца и организација са квалитетним програмом, али између њих нема координираног деловања. Желимо да културне манифестације буду спрега за заједничко веровање свих првредних, туристичких и осталих субјеката на нивоу града – каже Бојан Петровић представник Пројектног центра Групе грађана „Сложно за Краљево“. Манифестације које привлаче велики број посетилаца додатно ангажују хотелијере, угоститеље, трговце који у време њиховог одржавања остварују значајније пословне резултате. И као што многи градови Европе и света живе од културних манифестација и фестивала манифестацијони туризам би могао и у

Краљеву да буде један од битних замајаца развоја града. - Краљево има огроман потенцијал, природно богатство, културно наслеђе као и способне уметнике и предузетнике, да се представи као јединствени културни центар у циљу стварања боље, богатије и привлачније средине. Сви напори који се улажу у културу подржани су са наше стране, јер нам је циљ да се поносимо Краљевом, да свако може да каже ја сам из Краљева, и да постоји манифестација која привлачи велики број посетилаца – каже Петровић изражавајући жеље групе грађана коју представља да Краљево постане центар који може да живи од манифестационог туризма. Култура и културне манифестације свуда у свету имају проблем економске исплативости у почетку постојања. Типичан пример је, подсећа Петровић, новосадски Егзит који је годинама таворио док спонзори нису препознали потенцијал који има. Слична је ствар са локалним манифестацијама од којих су једне успешне, а друге нису. Често се време одржавања поклапа са другима у непосредном окру-


Сложно за Краљево“: рност и потенцијали

ПОТЕНЦИЈАЛИ ГРАДА х страна које треба дефинисати што пре их уврстити у будућу стратегију развоја културе на нивоу града жењу, у које се улаже много више, и које доносе знатну финансијску добит. - Посетиоци заобиђу Пројаду, па оду на Купусијаду јер је атрактвније организована и маркетиншки боље подржана, као што је случај Гуче за коју знају сви у Европи. Не видим да Краљево са огромним потенцијалима не може исто да направи. Постоје манифестације које се одржавају, али не постоји координирана акција свих субјеката који би то требало да подрже. Онда би имали већи број посетилаца и све би било маркетиншки боље пропраћено и привукло оне који желе да дођу – каже он и потврђује да „Сложно за Краљево“ подржава све локалне културне манифестације са жељом да буду још успешније. Група грађана „Сложно за Краљево“ најављује скору реализацију пројекта под називом „Долина краљева“ који треба да обухвати подручје од Тополе до Новог Пазара, где су крунисани сви српски краљеви. Према статистичким подацима млади спадају у једну од најугроженијих група становништва у Србији, а самим тим и у Краљеву, па им је потребно посветити много више разумевања и подршке, посебно у области културног стваралаштва.

Краљеву недостаје омладински културни центар који би окупио образоване и талентоване младе људе да ангажовањем помогну подизање културних садржаја у граду на виши ниво. Граду који из генерације у генерацију изнедри велики број талентованих људи потребно је да настави да брине о њима како би се дао добар пример будућим генерацијама. - Истраживања су показала да о успешним младим људима из Краљева, који раде ван наше земље, нема довољно података. Они су много запаженији у земљама у којима живе и раде, а ми их се сетимо тек кад постигну значајне успехе и добију признања из света музике, сликарства, књижевности. Сви ти људи могу да нам помогну да представимо град кроз разне пројекте и програме на најбољи могући начин – истакла је Марија Обрадовић, координатор за културу Групе грађана „Сложно за Краљево“. Проблем недостатка одговарајућег места за дружење младих, и реализацију културних садржаја, много је већи у селу него у граду. Села су последњих деценија толико запостављена да млади одлазе у градове бежећи за бољим животом. Зато

је циљ Групе грађана „Сложно за Краљево“ да се оживе сеоски домове културе у којима ће у различитим секцијама најмлађи мештани моћи да се окупљају, задовољавају потребе и размењују искуства. - Желимо да поново наступају културно-уметничка друштва, а организоваћемо радионице ручних радова и покушати да сачувамо од заборава старе занате. Желимо да и у селима, а не само у грау, наступају познати бендови – каже Обрадовић најављујући припрему веб сајта који ће се бавити само младим људима из Краљева. Покренута је и група на друштвеној мрежи Фејсбук под називом „Омладина сложно за Карљево“ у оквиру које ће млади моћи да пишу о својим потребама и жељама. Ни најмлађи део популације нема прилике да у свом граду на квалитетан начин проведе слободно време. Паркови су демолирани, а оно мало мобилијара је разрушено тако да више представља опасност за децу него што им служе за разоноду. „Сложно за Краљево“ ради и на пројектима за подршку маргинализованим групама грађана, пре свега пензионерима.

13


Улога младих напредњака у побољшању положаја младих

КАНЦЕЛАРИЈА ЗА МЛАДЕ ДО КРАЈА ГОДИНЕ?

Уторак, 13. новембар

У Краљеву није формирана Канцеларије за младе због неозбиљности са којом су представници бивше власти приступили реализацији овог веома важног задатка

14

Још у време док Српска напредна странка није партиципирала у власти у Краљеву омладина Савет за младе Градског одбора ове бавио се проблемима младих и тадашњој власти указивао на проблеме који окружују припаднике овог дела становништва. Пре мајских избора направили су млади напредњаци Акциони план којим је дефинисна стратегија за решавање проблема својих вршњака кад напредњаци преузму одговорност за вршење власти у граду. Међу младима преовладава утисак да би решавању највећег броја проблема допринело оснивање Кнацеларије за младе за коју су се напредњаци и пре избора залагали, а сада чине конкретне потезе да се то и оствари. До малог застоја у реализацији активности дошло је због одржавања избора, али се одмах по конституисању власти кренуло са конкетним активностима. - За почетак ступили смо у контакт са представницима ђачких парламената средњих школа и разговарали о могућој сарадњи у случају отварања Канцеларије за младе. Чули смо за њихове проблеме и идеје и пронашли заједнички језик како би се ти проблеми решили, а идеје реализовале. Примарни циљ у наредном периоду био је да успоставимо што тешњу сарадњу са представницима омладине других странака у граду – каже Никола Радевић, председник Савета за омладину Градског одбора Српске напредне странке у Краљеву. Кроз разговоре је констатовано да се највећи број циљева напредњака поклапа са онима којима тежи омладина Социјалистичке партије Србије. Заједнички закључак је да је формирање Канцеларије за младе у Краљеву неопходно и да треба уложити максималне напоре да се идеја о оснивању реализује. Проблеми младих нису само проблеми Српске напредне

странке, већ свих који се баве политиком, али и институција које се баве овом темом. У свакој од ових групација има способних младих људи, а размена идеја и ставова о начинима њихове рализације само може да допринесе решавању дела проблема младих. У контактима са представницима омладинских организација Нове Србије, Јединствене Србије и Покрета Двери искристалисан је јасан став о потреби учешћа свих политичких чинилаца у решавању проблема младих. Упркос чињенице да омладинци неких политичких странака, због различите идеологије, нису показали спремност за сарадњу врата напредњака отворена су за све који имају жељу да помогну. Настојање да се коначно приступи формирању Канцеларије за младе подржавају и представници локалне самоуправе који су показали довољан ниво разумевања за жељу младих у настојању да побољшају услове живота у граду. - Радили смо напорно на томе, израдили статут и пословник о раду, и дали предлог како би изгледала Канцеларија за младе. Сви са којима смо разговарали имали су довољно слуха, размотрили су наше предлоге, па ускоро очекујемо прве позитивне резултате. Разговарали смо са градоначелником, начелником Градске управе, и попричали у каквом би облику та Канцеларија за младе могла да буде, који је њен делокруг рад и који је њен циљ – каже Радевић. Имајући у виду да су скоро све локалне самоуправе у Србији већ одавно формирале Канцеларије за младе, које раде са мањим или већим успехом, први међу младим напредњацима поражавајућим сматра учинак претходне власти која то, због неслоге у коалицији, није успела да учини. И мада се као изговор за изостанак Канцеларије за младе углавном наводило непостојање адекватног простора напредњаци

верују да ова идеја није би неозбиљности са којом с овом веома важном задатк У разговорима са најви сти у Краљеву дошло се до није коначно одлучено, Дом био добро место на коме б ларију за младе. - Чекају се да још неке се дошло до коначног реш лим да ће до њега доћи в младе смо замислили као бити служба у оквиру неко или саветодавни орган г неко други. Замислили смо ће да буде заступљен што в ладинских организација. О сто, изнесу предлоге прој урадило и шта имају да по проблемима и после догов снагама да решавамо проб је Радевић. У сарадњи са представн низација других странака, ламентима, родила се школских парламената чиј ступљен у Канцеларији за м мишљање је да представни познаје проблеме средине може да допринесе решав Реализација многих гот почела баш због чињенице за младе као институција у читих радионица и семинар дих. У овом тренутку нап


А

а

ила реализована само због су меродавни приступили ку. ишим представницима влао закључка да би, мада још м друштвених организација би требало сместити Канце-

ствари буду заврше да би ења. У сваком случају мисврло брзо. Канцеларију за једну установу, а да ли ће г одељења Градске управе, радоначелника одредиће о да то буде место на коме већи број представника омОни треба да седну за један еката, анализирају шта се онуде, да поразговарамо о вора кренемо заједничким блем по проблем – одлучан

ницима омладинских оргаи онимам у школским парудеја о стварању Уније и ће представник бити замладе. Основ за такво разик ове популације најбоље е из које долази и највише ању насталих проблема. тових пројеката није још зае да не постоји Канцеларија којој ће се у оквиру разлира вршити и едукација млапредњаци акценат у раду

стављају управо на средњошколску омладину. - У причи око Канцеларије за младе нико не сме да буде фаворизован и представници свих омладинских структура треба да буду у равноправном положају. Сматрамо да је у овом тренутку Дом друштвених организација најпогодније место за смештај овакве институције која би могла да окупи све који су релевантни за решавање проблема младих, од којих је свакако највећи незапосленост – каже Радевић. Добре вести стижу и из Дома друштвених организација чији је директор обећао да привремено обезбеди простор за смештај Канцеларије за младе до коначног решења, ако оно не буде подразумевало ову локацију. Млади напредњаци верују да би читав поступак могао бити окончан до краја ове године. Тема округлог стола коме ће присуствовати релевантни представници младих, чије се одржавање ускоро очекује, требало би да буде и формирање Канцеларије за младе. - Морамо да чујемо преставнике младих, њихово мишљење и колико они могу да узму учешћа у томе. Споменуо сам да у граду постоје неке невладине организације које се баве проблемима младих, чијим радом нисам задовољан. Иако није била у власти Српска напредна странка је четири године пратила дешавања у граду и дошла до закључка да такве организације готово ништа нису урадиле за младе. Зато треба преиспитати њихов рад и видети где је новац одлазио, ко је то водио и шта је радио и то ће бити прво што ће се урадити када се Канцеларија за младе формира. Зато ћемо тражити од надлежних органа да се преиспита који су пројекти рађени, а који нису, и колико је новца отишло у те невладине организације. Свако може да направи такву рганизацију, али је неоправдано искоришћавање статуса младих

ради неких других ствари – објашњава председник Савета за омладину Градског одбора Српске напредне страке.

Подршка борби против криминала и корупције Млади Српске напредне странке организовали су претходних дана акцију скупљања потписа ради пружања подршке првом потпредседнику Владе Републике Србије у борби против криминала и корупције. Циљ акције је да се, у име свих грађана Србије, искаже захвалност Александру Вучићу због одлучности да крене у бескомпромисну борбу против ова два највећа проблема који муче државу. - Са друге стране желимо да укажемо да ми као обични грађани морамо да следимо тај пут, да препознамо и подржимо шансу која нам се указала, ако у наредном периоду желимо праведнију Србију – каже Радевић исказујући задовољство одзивом грађана који су подржали акцију. По завршетку акције списак са потписима биће упућен кабинету потпредседника Владе. Акција младих напредњака покренута је спонтано, а прихватили су је вршњаци у многим градовима Србије. Они који су се, широм Србије, одазвали акције напредњака препознали су рад Александра Вучића у борби против криминала и корупције и дали му безрезервну подршку.

15


Клуб младих Краљева

ПОЈАЧАН ПРИТИ ЛОКАЛНЕ ВЛАСТ

Петак, 16. новембар

Због политичких игара Краљево један од ретких градова у Србиј које нема Канцеларију за младе

16

Много је речи о тешком положају младих у Краљеву изречено у годинама које су претходиле данашњем времену, посебно онда када их је требало мотивисати да глас на изборима доделе одређеној политичкој опцији. Тако је било и пред мајске изборе ове године када је акценат стављан на отварање Канцеларије за младе као предуслову за решавање проблема који се свакодневно умножавају. Поједине странке, неке и од оних које су сада на власти, обећавале су залагање за остваривање ове идеје првих дана по формирању парламентарне већине. У том контексту пре два дана Клуб младих Краљева је организовао округли сто за који су позвани представници локалног парламента, најмлађи представници свих одборничких група, представници ђачких парламената, невладиних организација које се баве младима, Министарства омладине и спорта, челници града, помоћници градоначелника и чланови Градског већа. Присутнима је презентиран извештај о потребама младих са овог подручја до кога се дошло истраживањем респектабилног узорка. Извештај је послужио као увод у расправу у оквиру које су сви позвани могли да изнесу мишљење, а свако је по уверењу представниака Клуба младих, добродошло. Марко Крндија испред Клуба младих Краљева подсећа да је шанса за формирање Канцеларије за младе у Краљеву, за које се током истраживања изјаснило 90 одсто испитаних, пропуштена за време мандата претходне власти која није имала довољно слуха за важност овакве институције. Оно што сматра веома лошим је политичка обојеност приче, јер млади треба

да буду независни и више се ангажују на решавању својих проблема без утицаја политике и воље политичара. Краљево, каже, заслужује да има Канцеларију за младе тим пре што је, уз Чачак, једини град у Србији који нема такву институцију. - Својевремено смо имали шансу да је добијемо. За финансирање комплетног опремања и запосленог који би био надлежан за њен рад, била је заинтересована амбасада Холандије у Србији. Једини услов је био да Канцеларија буде лоцирана у центру града, или близу њега, како би што већи број младих могао ту да долази и учествује у њеном раду. Нисмо наишли на сарадњу и одобрење тадашњег градоначелника који није имао слуха за ову причу и за рад канцеларије понудио простор Културног центра „Рибница“ који није био интереснан Холанђанима – објашњава Крндија уверен би, да због удаљености од најужег центра града, био ограничен приступ оном броју младих који се очекивао. Ни накнадни захтев да градоначелник обезбеди повољнију локацију није наишао на разумевање, па су Холанђани остали од понуде, а средства намењена Краљеву уложили у отврање локалне Канцеларије за младе у Крагујевцу. Тако је овај град поред регионалне добило и локалну Канцеларију за младе. - Градоначелник је сматрао да ће једна политичка партија, конкретно Г17 плус, профитирати на томе, јер је тада њихово било Министарство омладине и спорта. Мислим да су због политичке игре млади Краљева остали оштећени за једну институцију која је веома важна за град, односно за институцију која се директно бави младима – каже Крндија.

После конституисања нове парламентарне већине у локалном праламенту, пре нешто више од три и по месеца, Клуб младих Краљева је властима, ради сагледавања свих проблема које оптерећују град, оставио доста времена пре него што повећа притисак и затражи коначно отварање Канцеларије за младе. Након округлог стола Крднија обећава интензивније бављење овом темом и већи притисак на власти како би се коначно завршила толико давно започета прича. Канцеларија за младе, као место на коме ће млади моћи да се баве свим што је за њих важно, требало би да има најмање тридесетак квадрата колико су тражили Холанђани за смештај три стабилна и једног лап топ рачунара са пројектором, као основним предусловом за писање пројеката, што би требало да буде основна суштина њене функције. - Канцеларија неће бити место где ће млади само седети и дружити се, него радити нешто конкретно у виду писања пројеката разним европским, републичким и локалним фондовима од којих би добијали новац за њихову реализацију. Средствима донатора реализовали би се пројекти који би директно утицали на побољшање квалитета живота младих у Краљеву – каже Крндија. Када се обезбеди адекватно место за окупљање лако је, верују у Клубу младих Краљева, организовати оне који су заинтересовани за озбиљнији рад. Крндија верује да би до оснивања Канцеларије могло да дође почетком следеће године и подржава идеју да она буде смештена у Дому друштвених организација.


ИСАК НА ТИ

Клуб младих Клуб младих Краљева је као удружење грађана основан 2008. године са идејом да се бави омладинском политиком и свим што је везано за младе, пре свега побољшањем квалитета живота ове категорије суграђана. Од оснивања сарађује са Министарством омладине и спорта и градом Краљевом који је финансирао велики број пројеката везаних за побољшање квалитета живота младих. - Водили смо Краљевачко позориште у Ушће и тамо организовали представе за децу у покушају да обогатимо доста лошу културну понуду овог места, о чему смо податке добили истраживањем на овом терену. Организовали смо два турнира у фудбалу, који су се одравала једном годишње,

а покушали да обухватимо младе у руралном подручју којима се нико не бави. Више мањих квалификационх турнира, и један финални, представљали су малу аматерску лигу у фудбалу на сеоском подручју – каже Крндија и подсећа да су квалификациони турнири организовани у Самаилима, Дракчићима, Мрсаћу, Ратини, Врби, Студеници и Ушћу, а финални пре двадесетак дана завршен на Гочу. Иако је основна идеја била да се што већи број младих укључи у спорт, нису занемарене ни друге области њиховог живота. У циљу подстицања читања на сеоском подручју, уз помоћ локалне самоуправе, обезбеђена је лектира за школе које имају осмогодишњи програм. Библиотекама у овим школама додељено је по четири комлета лектире за свих осам разреда. Претходно истраживање пока-

зало је да је књижни фонд сеоских библиотека веома сиромашан, а да су књиге које у њима постоје у изузетно лошем стању. Активности Клуба младих изашле су из локалних и оквира Рашког округа, па је и на територији Моравичког организована јавна расправа везана за Нацрт Закона о младима. Како у овом округу није било интересовања за организацију расправе у помоћ је ускочио Клуб младих Краљева уз подршку Министарства омладине и спорта. Током расправа, у коју су поред младих Чачка учествовали и они из Ивањице, Косјерића, Чачка, Гуче и других места, идентификовани су проблеми ове средине и неопходност да се и тамо, поред Краљева, што пре формира Канцеларија за младе.

17


Бивши радници Магнохрома најављују нове

Понедељак, 12. новембар

ВРЕМЕ ЗА НАПЛАТУ Д

18

- После наплате осамдесет одсто вредности од осамнаест заосталих зарада између 1995. и 2006. године Магнохромци траже и остатак пара. - Ако се не постигне договор са властима најављују нове радикалне мере Месецима су се бивши радници Магнохрома скупљали испред зграде Општинског суда и Националне службе за запошљавање да би изразили протест због немогућности да остваре своја права. Када су после 2006. године уз социјални програм напуштали предузеће у коме су провели деценије живота обећано им је да ће, за годину дана, добити заостале зараде. Када то нису успели били су принуђени да правду потраже на суду, а као хладан туш

деловала је пресуда којом су били у обавези да плате судске таксе, али не и да наплате дуг. Била је то иницијална каписла за протесте који су трајали скоро шест месеци, а завршили се блокадом зграде Градске управе и Ибарске магистрале. Пресудама надлежног суда бившим радницима Магнохрома потврђено је право на просечно осамнаест зарада које су зарадили од 1985. године до напуштања предузећа.

Душан Вукадиновић бивши радник Магнохрома, тренутно пензионер, био је организатор многих протеста претходних година. Први је био у тренутку када су схватили да почиње опасно пропадање предузећа. - Побунили смо се и пре овога, а ја сам био вођа једног од штрајкова када смо таржили раскид уговора са Индусима, јер смо видели да ту нешто не штима. Тражили смо да будемо упослени и да за тај посао


е протесте

ДУГА

добијемо паре. Одлазили смо у Београд, а добијали само половичне одговоре. Тражили смо упослење, а они нам дали социјални програм и напуштање фирме. Био је ултимативно, то или ништа. Дали су нам шаргарепу на штапу, да се ухватимо за социјалну помоћ, то што нам дају отпремнину, и да напустимо фирму – сећа се тих времена Вукадиновић. Током 2006. године Магнохром је напустило око 2500 радника који су две године пре тога долазили на посао, а нису

примали зараду. Социјални програм омогућио им је да добију 200 евра по години радног стажа, што су за оно време биле добре паре, али недовољно да започну нов посао. Социјални програм био је сламка спаса за оне који нису примали зараду две године, па су Магнохром напустили и неки без којих није било могуће наставити производњу. Знатан део пара потрошен је за исплату дугова насталих током те две године. - Када смо напустали Магнохром по-

тписли смо споразумни раскид радног односа. Држава је диктирала услове споразума, а ми само потписали. Обећали су да ће у току године дана од напуштања фирме да нам намире дуг заосталих зарада. Време је прошло, а међу радницима су почеле да колају приче да неће моћи да наплате дуг. Није било добре воље ни у Магнохрому ни у држави и вероватно би све отишло у заборав – каже Вукадиновић. Од продаје неких локала предузећа радницима је исплаћено само по 1500 до

19


20


21


2000 динара па су, плашећи се да потраживања не застаре, били принуђени да туже предузеће за дуг који је у просеку, изузимајући руководиоце, износио између 50 и 300 хиљада динара по раднику. По окончању поступка сви који су тужили били су у обавези да на име судских такси у року од осам дана уплате између 4500 и 7000 динара. Био је то повод за окупљања и захтева да суд омогући извршење пресуда и наплату дугова. Када је то изостало притисак је пренесен на Градску управу. - Био сам један од учесника разговора са тадашњим градоначелнником који је изјавио да је задужен само за инфраструктуру, а да га проблеми као наши не дотичу. Зато смо тражили од руководства општине да нам омогуће састанак у влади. Нису нам изашли у сусрет све док се нисмо отворено побунили и на крају направили проблем и граду и држави блокадом пута код Бугарске чесме до које нисмо ни успели да дођемо – каже Вукадиновић. При покушају да пешице оду до Београда радници су заустављени у Мрчајевцима. Сматрајући да значајан део кривице за настало стање сноси Градска управа, и да су њени челници најобавештенији и најмеродавнији да обезбеди контакте ресорном министарству, одлучили су да им мало отежају послове и стационирају се у великој сали где су проводили и дане и ноћи. После више блокада магистрале државно руководство је попустило и дозволило могућност разговора са представницима радника и њиховим адвокатима. Међу онима који су преговарали у Агенцији за приватизацију и Министарству економије и регионалног развоја, био је и Душан Вукадиновић. - Претходно су нам нудили хипотеку на магнохромску имовину, што ми нисмо прихватили јер су нам требале паре, а не магнохромска имовина. Разочаран сам, јер смо имали три или четири разговора, а после четвртог је министар Ћирић рекао да се не сећа шта смо се до тада договорили. Десет људи преговарају са нама четворицом, и адвокатом петим, а заборавили су све што су обећали и враћају нас на почетак. Прича се сводила на то да раднике поделе на оне који су примили нешто, оне који нису примили ништа и оне који

Покушали смо да идемо пешке за Београд, али смо заустављени у Мрчајевнцима где смо били сликани. Имам и увеличане слике у СУП-у где је против мене требало да се покрене поступак за угрожавање безбедности. Срећа је што се променила власт и то није ишло на извршење. Не знам како да дођем до тих докумената, али сам из поузданих извора обавештен за то и био на тапету да се покрене поступак. 22

Држава је власник Магнохрома, а Магнохром подиже кредит код исте те државе да би намирио потраживања бивших радника и створио услов да се предузеће прода нису ни тужили, а све да би нас завадили и да не би платили. На нашу срећу појавио се и неки купац, који је са градоначелником потписао писмо о намерама да жели да купи Магнохром – каже Вукадиновић. Ресорном министарству и Влади указала се шанса да се реши проблем заосталих зарада, па се родила идеја да Магнохром подигне кредит код државе и исплати део дуга, а кредит врати после продаје. Пред мајске изборе, а у страху да би преговори са неком будућом влашћу могли да потрају, радници пристају да им се исплати 80% дуга, потајно се надајући да би касније могли да добију и остатак. - Ја сам један од тих који је покренуо раднике да тражимо од Магнохрома преосталих 20 посто дуга. Нема потребе да тужимо поново, већ само активирамо тужбе за наплату онога што је остало, јер нико нема право да тражи да се одрекнемо потраживања, поготово кад су зараде у питању. То не би смела ни влада, ни држава, да тражи од нас – објашњава Вукадиновић уверен да ни код исплате првог дела дуга није све чисто. Уместо обећаних 80 исплаћено је око 79 одсто, а на списковима су се, верује он, нашли и неки радници којима ту није место. Потраживања дуга од Магнохрома исказало је 1600 радника, а на списковима за исплату нашло се 2100, што је утицало на смањење исплате по једном раднику, јер је маса средстава за исплату утврђена према првобитном броју. - Те чаробне спискове нико неће ни да нам да, ни да нам покаже, па сумњам у све. Од тих људи сам доживео толико тога ружног, па ме не би изненадило ни да су дописивали нека имена. Чак се наводи да ће да исплаћују неким Албанцима који су се 1981. огодине отцепили и више нису у нашој држави. Сад се неко прави добар и исплаћује неком ко можда није ни тражио. Кад су у Магнохрому плански сечене ротационе пећи отеране су на Голеш. Можда је то реванш за ту услугу. Ја сумњам, али не могу да докажем, јер немам увида – каже Вукадиновић. Бившим радницима који имају правоснажне пресуде Магнохром дугује износе од 70 до 100 хиљада динара, што у овако тешкој ситуацији није мали износ. Зато преко правног заступник покушавају да изврше притисак на надлежне органе да испуне и други део преузете обавезе. Покушаће, кажу, да разговарају и са представницима нових власти. Уколико не наиђу на разумевање спремни су за наставак борбе с почетка ове године у којој су, кажу, стекли велико искуство, а најављују и нове радикалне методе борбе за своја права и наплату остатка дуга по правоснажним судским решењима.


Душан Вукадиновић

23


Среда, 31. октобарр

СТАЊА

- Нешто мање од 300 хиљада запослених у индустрији Србије обезбеђује 15 до 21% државног буџета. - Да би буџет одговарао потребама земље из индустрије мора дође дупло више пара 24


Реиндустријализација Србије

А И ПЕРСПЕКТИВЕ ИНДУСТРИЈЕ

У периоду који је уследио после деведесетих година прошлог века индустрија Србије је до те мере девастирана да је дошло до застоја у технолошком развоју, што је условило губљење тржишта и смањивања броја запослених у овој области. Стварање ефикасније привредне структуре изо-

стало је због незавршене приватизације, реструктурирања преосталих велики друштвених и јавних предузећа и недовољног подстицања постприватизационог реструктурирања. Приватизација није у довољној мери допринела подизању ефикасности пословања привреде и новом за-

пошљавању, а нова радна места отварана су углавном у секторима чији производи нису намењени извозу, у највећој мери у области финансијског пословања, трговине и услуга. Због свега је неопходно да у наредном периоду основни сектори реиндустријализације буду високо

25


технолошке области индустријске производње, пре свега хемијска индустрија, производња машина и уређаја, саобраћајних средстава и електронска индустрија. Овој групи треба придодати прехрамбену индустрију, јер се показало да је она у експанзији. Све ово основни су тонови панел дискусије на тему „Стања и перспективе српске индустрије данас“. Резултат својинске трансформације индустријских капацитета је смањивање броја запослених у фирмама које су се прво ослободиле вишка радника и то у свим секторима индустрије. Пад запослености у индустрији утицао је у знатној мери и на укупан број запослених у земљи. Зоран Мартиновић, државни секретар за рад у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике наводи да је у периоду од 2007. до 2010. године број запослених смањен за око 9,2 посто, или 242 хиљаде запослених, а у индустрији за око 22,6 посто што је око 140 хиљада лица. Скоро половина од овог броја остала је без посла у сектору вађења руде и камена, нешто мање од четвртине у прерађивачкој индустрији, а најмање, само шест од сто, у производњи и дистрибуцији електричне енергије, воде и гаса. Учешће запослених у индустрији у односу на укупан број радника са 23,4% у 2007. пало је на 19,9 у 2010, а тај тренд се наставио и у следеће две године. За решавање питања вишка 45 хиљада радника Влада Србије је од 2008. године потрошила 23 и по милијарде динара. Министарство рада, запошљавања и социјалне политике ће кроз националну стратегију за запошљавање до 2020. године давати додатне подстицаје за ново запошљавање и смањивање сиромаштва. - Оновни циљ политике запошљавања је да се, до краја 2020. године, успостави ефискан, стабилан и одржив тренд раста запослености. Стартегија се фокусира на оне секторе и приоритете који подразумевају подршку инвестиционо и извозно

26

оријентисаним гранама индустрије који су препознати и у новом посткризном моделу привредног раста и развоја – наводи Мартиновић. За политику рада и запошљавању су по њему значајне „интегрисане смернице које се односе на економску политику“, пре свега оне које се односе на обезбеђење квалитетних и одрживих јавних финансија којима се подржава пореско растерећење у области рада. Друга се односи на побољшање пословног окружења и модернизацију индустријске базе. Држава одређеним мерама економске политике може стимулисати улагања у индустријску производњу, а најважнији задатак државне администрације је побољшање пословног амбијента. Сектор малих и средњих предузећа најважнији је елемент развоја Србије и одржавања радних места. Зато ће већ следеће године сви програми Националне службе за запошљавање бити усмерени на обезбеђивање субвенција послодавцима, подршку самозапошљавању и додатно образовање. Према подацима којима располаже Национална служба за запошљавање у перидоу од 2010. до краја септембра ове запослено је око 500 хиљада лица, од којих четвртина у области прерађивачке индустрије. На евиденцији ове службе налази се око 500 хиљада лица, од средње до високе стручне спреме, за које се верује да могу бити врло корисна у предстојећим процесима индустријализације. У министарству су убеђени да овај ниво радне снаге може да подржи капацитете које у наредном периоду треба подстицати, иако један број лица треба додатно едуковати како би се прилагодила новим технолошким потребама. У индустрији Србије запослено је нешто мање од 300 хиљада радника који обезбеђују 15 до 21 посто републичког буџета. Да би се слика променила, и буџет одговарао потребама земље, из индустрије

мора да дође дупло више средстава. Са уверењем да је Србији потребна развојна и одржива индустријска политика слажу се и синдикати, као и са чињеницом да реиндустријализација неће бити могућа ако се не утврди јасно зашто је она потребна и шта се од ње може очекивати у будућности. - Не можемо више да се задужујемо, јер нико није спреман да кредитира оне који ни досадшње кредитна средтва нису на прави начин искористили. Број запослених мора да се повећа на 400 до 500 хиљада радника. Тако ће се добити продуктивна радна места и то ће бити гаранција за све који живе од буџета. Индустрија сигурно прави новостворену вредност, а без ње немамо никакву шансу. Ако се то деси онда ће пола милиона запослених у друштвеном сектору, или јавним предузећима, моћи да рачуна да ће и њима стандард и зараде порасти – каже Мартиновић уз подсећање да су зараде запослених у индустрији за трећину су мање од оних који се финансирају из буџета, што никако не може да допринесе побољшању стања у овој области. Актуелна Влада је већ потврдила да друштвени договор око приоритета улагања у реиндустријализацију подразумева и значајно улагање у пољопривреду која је неодржива без снажне домаће пољомеханизације, хемијске и прерађивачке индустрије. То значи отварање нова радна места, јер је обрт капитала у овој знатно бржи него у другим областима. Значајна је и податак да је највећи део инвестиција, од укупно 18 милијарди долара, последњих година био усмерен управо према индустрији, из које долазе и највећи извозници. Из свега што се чуло од државног секретара произилази закључак да је индустрија замајац који треба много више да послужи широј заједници, али да у пуну функцију треба, поред постојећих, ставити и преостале индустријске потенцијале.


27


Поновљена историја

ЗАШТО ФАБРИКЕ ЗАОБИЛАЗЕ КРАЉЕВО

Од двадесетак нових фабрика које ће се следеће године градити у Србији ниједна неће бити лоцирана на територији Краљева

Резултати истраживања Института за социолошка истраживања Универзитета у Београду показују да домаћинства у Србији убрзано осиромашују што знатно доприноси погоршању услова живота великог дела становништва. Само мали број оних, која припадају најбогатијим слојевима друштва, успевају да ублаже удар економске кризе и очувају имовину и приходе. На последњој седници Скупштине града изнет је податак о више од 13 хиљада оних који се налазе на евиднецији краљевачке Филијале Националне службе за запошљавање. И они који су запослени све ређе примају плате чији се износи из месеца у месец смањују. Све то резултује великим незадовољством радника које је током ове недеље ескалирало у Гибњари Фабрике вагона. И док је претходна Влада Србије у овој години предвидела пад бруто домаћег производа за око 1 одсто, министар финансија и привреде у новој влади Млађан Динкић извештај Међународног монетарног фонда о паду од само 0,5 одсто сматра оптимистичким. Са друге стране у најављује планирани раст бруто домаћег производа за наредну годину од најмање 2 одсто, док истраживачко одељење Народне банке Србије сматра да би он могао да достигне и три одсто. Предизборна обећања о страним улагањима и недавно објављена информација скором отварању двадесетак нових фабрика, за које су већ постигнути договори, даје мало оптимизма армији незапослених. Чини се да то неће много утицати на положај хиљада оних који очекују посао у Краљеву, јер ни један од тих погона, као ни до сада, неће бити отворен на овој територији. Откад постоји привреда постоје и про-

28

блеми у њој, али и обећања да ће стање у наредном периоду сигурно бити боље. Чињеница да инвеститори, страни и домаћи, у великом луку заобилазе Краљево није ништа ново. Пре пуних двадесет година, када се о могућности појаве економске кризе на планетарном нивоу није ни размишљало, баш некако у октобру 1992. године „Ибарске новости“ су писале о планираној изградњи нових 1000 фабрика у Србији. Повод је прави привредни бум који је направила Јагодина у којој је, на једној парцели у Вихорској улици, подигнуто чак 38 малих фабрика, а посао нашло око три хиљаде радника. Иницијатор за њихову градњу, и власник четири од тих фабрика, био је Миодраг Николић, председник Савеза удружења привредника и предузетника Србије. Само једна од Николићевих фабрика производила је 370 производа какви се тада нису производили ни у старој, ни у тек насталој новој Југославији. Углавном су се увозили из, као рече новинар Данило Цвијетић, „белог света“, али и из суседства, Хрватске, Словеније и Италије. Велики производни центар у Јагодини везан је за фирму светског гласа Фабрику каблова која поред основног производа тржишту није била у ситуацији да понуди и пратећи кабловски прибор. Иницијатор за градњу нових хиљаду, углавном приватних, фабрика са страним капиталом опет је Миодраг Николића који је репортеру Ибарских новости потврдио да готово да ниједна неће бити грађена тариторији краљевачког региона. И док је одређене активности у на овом плану покренуо само Нови Пазар, у коме је требало да никне петнаестак погона, краљевачко Удружење самосталних привредника и предузетника се није оглашавало, а претпоставља се да представници локалне са-

моуправе нису ни били упознати са акцијом која се водила у Србији, да се изгради хиљаду фабрика са програмима који недостају републици. Закључак новинара је био да могућности за подизање нових погона у Краљеву постоје, али да нема предузимљивих људи попут оних у Јагодини. А те могућности је још пре двадесет година најавио „Магнохром“ чији је Институт за ватросталне материјале обезбедио серију малих програма који би тржишту дали недостајуће, али и друге, производе. Претпостављало се да би ослонци за нове фабрике могли да буди и капацитети које су имали Техногас, Каблар и Фабрика вагона. Данас Магнохром једва успева да одржи какву такву производњу, Техногас је приватизован, а Каблар не постоји. Ситуација у Фабрици вагона је доведена до усијања, а један њен погон већ од понедељка најављује штрајк због неисплаћених зарада. Пред последње изборе за нове органе власти обећавало се инвестирање у карго центар поред Аеродрома „Морава“ који је одавно требало да почне са радом. Очи хиљада незапослених биле су упрте у отварање великог мегамаркета у Доситејевој улици, у коме је у првој половини године требало да буде запослено седамдесет радника. Представљен је пројекат индустријске зоне Стари аеродром, отварање великих радова на изградњи моста у Скопљанској улици, и ко зна шта још. Представници старе и нове власти пребацују одговорност с једних на друге, а инвеститори, као и пре двадесет година, у широком луку заобилазе Краљево. Капитал се улаже у средине које на време планирају и стварају повољне услове за његов пласман.



Бајка о изласку из вечите кризе

ДИРЕКТОРСКА ВЛАДА

Експозе Мирка Марјановића, 15. март 1994. Уважени народни посланици, председник Републике Србије, господин Милошевић, поверио ми је мандат за састав Владе Републике Србије, чије ћу вам чланове након свестраних консултација, које сам обавио, данас предложити. Iстовремено, желим да пре избора Владе образложим њен програм. Политички притисци из иностранства и тешки економски и социјални проблеми са којима се суочавамо у земљи, захтевају од нас јасне одговоре и одлучне потезе. Основно је стварање привредног и политичког амбијента у коме могу, упркос економским санкцијама, много више да се размахну креативност, марљивост и предузимљивост наших грађана и да се активирају значајни потенцијали наше привреде. Уместо да се пасивно прилагођавамо на тешке услове привређивања и преживља вања, Влада Републике Србије, коју овај високи дом треба данас да изабере, учиниће све да 1994-ту означи трајне позитивне промене, а пре свега, да политика мира, за коју ћемо се упорно залагати, допринесе праведном решењу за српски народ у Републици Српској и Републици Српској Крајини. Бранећи мир подржаћемо на најбољи начин и своје економски опоравак. Да одлучно спроводимо програм реконструкције монетарног система и стратегије економског опоравка земље, како би сада после слома инфлације брзо повећали производњу, подигли животни стандард и отворили перспективе младој генерацији. Да се снажно осети и афирмише дејство правне државе и

30

афирмишу принципи демократске владавине. Претходна година је више него јасно показала да у хиперинфлацији привреда и друштво, једноставно, не могу да функционишу. Хиперинфлација је разарајуће деловала и пустошила сва ова подручја живота. Она је блокирала производњу, допринела многим неправдама у расподели, а стандард већине становништва оборили испод егзистенцијалног минимума. Програм реконструкције монетарног система и стратегије економског опоравка, са чијим смо спровођењем започели наметнуо се као једини одговор на велике тешкоће југословенске привреде у условима санкција међународне заједнице, ратног окружења и великог броја избеглица из ратом захваћених подручја. Програм је припремљен на високо професионалном нивоу и зато га нова Влада једнодушно прихвата као основу своје политике са решеношћу да га заједно са Савезном владом Доследно спроведе. Не само Савезна и републичке владе, већ и велика већина стручњака и привредника је оценила да усвојени програм нема алтернативу. Поготову је овај програм свесрдно прихваћен од грађана који се оправдано осећају угрожени од економског хаоса. Враћање здравом динару, уравнотежењу буџетских прихода и расхода и финансијској дисциплини као битним елементима монетарне реформе и најважнијим средствима за сузбијање инфлације, само су почетни, али незаобилазни кораци у покушају да се стабилизује привреда и покрене раст производње запослености и животног стандарда.

Од првих вишестраначких избора Србија је имала укупно 11 влада и 9 премијера. Од досадашњих, Мирко Марјановић и Војислав Коштуница су на тај полажај бирани два пута, а само Мирко Цветковић је на том послу остао до краја четворогодишњег мандата. Свих тих година Србија је или падала у кризу или покушавала да из ње изађе, и стално била у неком ванредном или транзиционом стању, па су њени премијери више крпили државни чамац да не потоне, него што су градили своју визију и управљали развојем. Упркос уставом одређеним најрепрезентативнијим овлашћењима, или нису били водећи људи Србије или су били сувише зависни од странака који су им обезбеђивале обично танку већину у Скупштини Србије. Провере су показала да су девизне и друге резерве веће него што се претпостављало, па у сваком случају су довољне, ако се програм у целини доследно спроведе. Поменути програм ваља Посматрати не само као скуп мера за обарање хипер инфлације и за краткорочно побољшање стања у привреди, већ и као темељан заокрет у начину привређивања. Томе се одавно тежило у привредно-системским пројекцијама, али никада није доследно спровело. Оно што је недостајало је здрав новац, као објективни критериј за пословно и свако друго одлучивање о економском животу, а то сада имамо. Реформа монетарног система врши снажан притисак на привреду у правцу рационалног понашања, не само у свом ужем, већ и ширем друштвеном интересу. Са повећањем самосталности, расте и одговорност сваког предузећа за сопствени опстанак и просперитет, као и за егзистенцију радника, које запошљава. Укидањем при-


марне емисије, плате се морају зарадити, а да би се зарадиле, мора се произвести и то управо она роба, коју тржиште тражи. Један од основних циљева економске политике биће подршка преструктуирању великих предузећа, где је то економски оправдано, као и подстицај за бржи развој малих и средњих предузећа. Наравно, држава не може преузимати послове предузећа у вези повећања производње и ефикасности привређивања, али може, и даваће подршку замаху предузетништва и тржишно оријентисаној производњи, полазећи од тога да је пре свега здрав динар главни мотив и истовремено економска принуда за остваривање бољих резултата. Ми ћемо настојати да проширимо домаће тржиште за обновљену и нову производњу. Влада ће посебно бити активна на подстицању извозне оријентације наше привреде, свесна свих ограничења, која су наметнута санкцијама. Међутим, могућности за извоз има и сада, а посебно се ваља припремити за период после укидања санкција. Српска привреда је увек имала своје место у свету, имала је и има шта да понуди светском тржишту, а ствараће се и повољни услови за долазак иностраног капитала. Србија своју економску независност не може да постигне у затвореној привреди, већ напротив, само одлучним и мудрим отварањем према свету, на основу наших развојних предности, пре свега стручних и квалификованих људи, посебно младих, значајних индустријских капацитета, пољопривреде, природних потенцијала и повољног економског положаја наше земље. Са успешном реконструкцијом нашег монетарног система, ми смо у овој фази стабилизовали привреду и помогли социјално најугроженијим слојевима становништва. То сада мора бити пропраћено порастом производње и реалног дохотка, уз почетак нових инвестиција. Наша политика је усмерена на пораст националног дохотка и мере да његову расподелу учинимо економски стимулативном и социјално што праведнијом. Ја вас молим да нам помогнете у остваривању ових задатака, без обзира на партијске разлике које ћемо поштовати. Пред нама је тежак задатак уравнотежења републичког буџета. Повећање ма ког извора буџетског прихода изазива у јавности отпор и подозрење, док с друге стране, укидање и редуковање ма ког стеченог права на буџетска средства, изазива љутњу и протест. Због тога се поставља и питање како уравнотежити буџет, а да поново не посегнемо за примарном емисијом и да се хаос прошлого-

дишње хипер инфлације не понови. Влада ће одлучно и упорно да смањује буџетске расходе, али ми такође намеравамо да предузмемо потребне реформе пореског система, које би стимулативно деловале на нашу привреду и тиме довеле до већих пореских прихода, без повећања пореских стопа. Ми ћемо такође учинити напоре да обухватимо сиву економију, порески систем. Гледаћемо да што пре пласирамо државне обвезнице на тржиште капитала и на тај начин допринесемо смањењу нашег буџетског дефицита, без допунске емисије новца и новог пореског оптерећења. С друге стране, велике су законске и друге обавезе које наша Република подмирује из буџета, а пре свега обавезе према нивоу социјалне и здравствене заштите, безбедности и сигурности наших грађана и државе, пензионерима и незапосленима, образовању, науци и култури, нашим сународницима у Републици Српској и Републици Српској Крајини, избеглицама које су потражиле уточиште у нашој Републици. У програму постављени оквири јавних расхода никако се не смеју нарушити. То значи да Влада не сме ни по коју цену попустити пред било каквим захтевима и принципима, да се повећавају издвајања из буџета. Али, ту и Народна скупштина носи свој део одговорности. Не би се смело инсистирати на законима уз нове обавезе за Републику, за које у Буџету нису предвиђена средства. Iста врста ограничења мора важити и за ослобађање од плаћања пореза. Ниједна се пореска олакшица не може одобрити ако се не утврде њене размере, или на други начин надокнаде изгубљени буџетски приходи. Простора за смањење јавне потрошње има. Устав је пренео на Републику многе од функција које су раније припадале општинама, или разним самоуправним асоцијацијама, удружењима и организацијама, заводима и коморама. Много од тог непотребног баласта, по инерцији, одржало се све до данас. Много непотребних расхода произилази и из самих нерационалности у мрежи здравствених и образовних институција, у државном апарату и другим местима. Влада је решена да то уклони. Донеће се конкретни програми рационализације и смањења свега онога што се у области јавне потрошње не може поднети, при нашем садашњем малом националном дохотку. Iсто то се предвиђа и за јавна предузећа. Њихова улога је да на економски рационалној основи обезбеди функционисање привреде и живот грађана, а не да иза својих често монополских понашања крију бројне нерационалности и

слабости. Политика уравнотежења буџета мора се водити и на страни повећања јавних прихода. Верујем да ће свака пореска мера Владе бити критички преиспитана и према таквим критикама Влада ће се одговорно односити, али Влада ће чврсто стајати на томе да свако мора да плаћа порез, с тим наравно да они буду примерени према економској снази свакога. С друге стране, грађани морају знати куда одлази њихов новац и како се он троши до последњег динара. Влада ће се придржавати предлога из програма, да се пореске стопе не повећавају, већ да се проширује пореска основица и круг пореских обвезника. У остваривању политике уравнотеженог буџета, Влада је решена да успостави најстрожу буџетску дисциплину и у томе ће тесно сарађивати са Савезном владом и Владом Републике Црне Горе. Зато вас, посланике ове скупштине, а и целокупну нашу јавност, позивамо да се да пуна подршка оваквој политици. Политика здравог новца представљаће основну полугу покретања свих привредних активности и реалног раста друштвеног производа, у стабилним условима. Без великог уплитања или туторства државе и њених органа, отвориће се простор за слободно предузетништво и привредну иницијативу. Тамо где је могућа реална могућа рачуница, биће могућа и солидна производња и успешна трговина. Другим речима, Влада има за циљ да ствара амбијент у коме ће јачати тржишни подстицај за производњу. (Ја молим мало пажње, имаћете прилике, колеге посланици, мало касније да учествујете, уколико желите.) Уместо илузије о производњи и новим инвестицијама на бази примарне емисије, ствараће се тржишни систем у коме ће свако бити мотивисан и економски принуђсп да производи и продаје колико год може више. Горка искуства последњих година научила су нас да подстицај производње из примарне емисије наносе тој истој производњи највеће штете. Онима који то не врују, не треба пружати прилику да се још једном разувере. Те су лекције већ сувише скупо плаћене. Због тога, сва предузећа мораће се у наредном тешком периоду афирмисати на те реалне економске критеријуме, а не да нека од њих и даље очекују државне субвенције из буџета или примарне емисије, уместо да сама буду важни извори буџетских прихода и нових инвестиција. Оним колективима који очекују да уместо сопственог привређивања излаз траже у државним субвенцијама и притисцима директно и преко синдиката, сугерирам да хитно

31


мењају пословно руководство, јер Влада неће прихватити никакво финансирање без покрића, или никакво друго напуштање економског програма. Здрава привреда, чак и ако је привремено сиромашна, има велике изгледе да искористи расположиве потенцијале и постане богата, а нездрава привреда, која се финансира без покрића, то никако не може постати. Зато политика здравог и стабилног новца нема алтернативу и зато Влада ни по коју цену од те политике неће одустати. Своју политику према аграру, Влада ће такође водити у духу основних опредељења, програма, а то значи - стављање пољопривреде и прехрамбене индустрије исте услове привређивања, као и друге делатности, затим пуна равноправност свих својинских односа, увођење стимулативних мера које ће подстицати укрупњавање земљорадничког поседа и развој пољопривредних газдинстава, давање пуне слободе развоју задругарства, обезбеђење заштитних цена за основне пољопривредне производе и увођење других облика развојних подстицаја. Пољопривредна производња ће се подржавати искључиво из реалних извора и са чврстим гаранцијама. У циљу подстицања производње, боље снабдевености и учвршћивање позиције новог динара, сада је најважније повећање промета како путем изношења залиха, тако и замена девиза које се налазе код предузећа за нове динаре. Влада ће инсистирати да се без икаквих административних рестрикција убрза претварање девиза са којима располажу предузећа и банке како би се производњи и трговини омогућило да на основу својих финансијских потенцијала дођу до свежег новца неопходног за обављање пословних функција. Она предузећа која већ имају добре програме треба одмах подржати. Она треба одмах да приступе њиховој реализацији у сарадњи са пословним банкама, укључујући овде и производњу за извоз. Међутим, утисак је да део банака још није прилагођен овим условима пословања. Мерама монетарне политике треба створити услове да банке уваже потребу умерених реалних каматних стопа, што је пре могуће. То је једна од кључних претпоставки за повећање производње на тржишним принципима. Iзмирење дужничких обавеза и враћање поверења у банке и остале финансијске институције, везано је великим делом и за решење проблема старе девизне штедње. Србија неће дозволити да ниједан њен девизни штедиша не добије свој девизни улог или његову динарску противвредност. У релативно кратком року предложиће се

32

конкретна решења овог проблема. Iзмештање социјалне политике ван предузећа и на тој основи јачање њихове конкурентности, веома је важан циљ читавог програма. Познато је да велики број привремено незапослених радника, објективно не учествује у производном процесу већ дуже времена. У суштини они већ сада примају социјалну помоћ на благајнама својих предузећа, уместо предузећа држава мора да обезбеди социјалну помоћ, сигурност грађана и незапослених лица. Помоћ радницима који су остали без посла, држава треба да пружа, пре свега њиховом преквалификацијом и алтернативним запошљавањем. Сем тога, примања незапослених радника која би се уместо на благајнама предузећа давала као социјална помоћ из државних предузећа, представља рационалније решење, макар и само зато што би изостали трошкови, који за друштво настају, уколико се одржавају животи у нерентабилним предузећима и фиктивна запосленост. При том, није тежиште на отпуштању вишкова запослених. Реч је о постепеном процесу структурних промена са нагласком на активну политику поновног, нефиктивног запошљавања људи и за уважавање чињенице да постоје запослени који располажу властитим капиталом, земљом, или другим изворима прихода и који заузимају места онима, којима је радни однос једини извор примања. Влада ће бити активно укључена у процес колективног преговарања о зарадама између синдиката и коморе. При том желимо што мање администрирања и регулисања. Зараде у привреди треба да се формирају слободно а на Влади је да у складу са могућностима буџета уређује зараде у непривредним делатностима и у јавним предузећима. У својој првој фази програм је првенствено програм опоравка националне валуте, али је он уједно и почетак трајног опоравка привреде. Када се макар и у основним цртама створи тржишни амбијент за привређивање, држава ће добити своју праву улогу у регулисању привредног живота. Држава ће се посветити организовању и чувању привредно-правног поретка и основних тржишних институција, што јесте поред вођења економске политике, њена основна а код нас њена занемарена улога. Овде се мисли на заштиту, пре свега уговора и својине, а затим монетарног и фискалног система и институција тржишта роба, рада и капитала. У вези с тим, позивам савезни парламент да што пре донесе кључне привредно системске законе, којима се операционализују тржишни услови привређивања. То су пре свега закони о предузећима, о радним односима, о тржишту капитала и својинској тран-

сформацији и сами ћемо предложити нов закон својинске трансформације за који верујемо да ће бити демократски, јавно контролисан и социјално прихватљив. Основни принципи на којима ће се заснивати овај закон су аутономност предузећа у одношењу одлука о својинској трансформацији, реална вредност капитала, отвореност модела, стимулативност и правичност. Политику регионалног развоја, Влада ће у складу са програмом спроводити тако што ће пре свега инсистирати на активирању бројних, већ изграђених а неискоришћених капацитета. Iстовремено, Влада ће концентрисати средства за развој инфраструктуре, пре свега у недовољно развијене крајеве, како би се потенцијалним инвеститориима створили повољни услови. У склопу такве развојне политике, посебне погодности има Косово и Метохија, али се мора нагласити да програм не познаје изузетке, па се некоришћење постојећих капацитета не може надомештати сталним захтевима за новим инвестицијама. Посебан значај за спровођење програма имају контролне функције државе. Влада ће припремити посебан програм организационог и кадровског јачања инспекција и финансијске полиције. Заједно са савезном владом спроводиће се контрола монетарне и тржишне сфере, што ће онемогућити недозвољене трансакције и промет - у области правосуђа које грађанима, предузетницима, па тиме и програму треба да пружи неопходну заштиту, променама у савезном и републичком законодавству, обезбедиће се радикално санкционисање прекршаја из привредно-финансијске области. Безбедност и имовинска сигурност грађана имаће и убудуће приоритет у активностима Владе. Досадашња активност Министарства унутрашњих послова у изузетно сложеним условима ратног окружења, обезбедила је стабилно-безбедносну ситуацију у Републици. Даља модернизација и стално прилагођавање ове службе променама ситуације у земљи и окружење је задатак коме ће Влада редовно посвећивати посебну пажњу. Уважени народни посланици, посвећујући се у потпуности задацима коју извршна власт има у правној држави, Влада републике Србије ће се у складу са законом и ослањајући се на Устав свим силама трудити да изврши обавезу коју је у овом тешком тренутку преузела, да заједно са Савезном владом, Владом Републике Црне Горе спроведе програм монетарне реконструкције и привредног опоравка наше земље. Iзграђен на принципима тржног привређивања, програм је разграничио надлежност, третирајући равноправно све секторе привреде. Успех реформе изискује да


свако одговори обавезама из свог делокруга рада. За привреду то значи окретање производње и потпуни ослонац на сопствену иницијативу и пословност. За друштвени степен већи степен одговорности и ефикасности. За државну администрацију, стручни рад и брже реаговање у отклањању. . . сметњи и дословној реализацији програма и већу одлучност у сузбијању криминала свих врста као и у елиминисању ратног профитерстава. Грађанима припада нарочито важна улога, без њиховог пуног поверења, прихватања програма и разумевања за неизбежне тешкоће уходавања, без њихове одговорности према пореским и другим обавезама, спровођење програма би несумњиво било скопчано са додатним тешкоћама. Због великих промена које са собом доноси, програм има по мом мишљењу историјски значај. Такав значај поготово има као средство за одбрану суверенитета земље. Потребна је велика храброст да се у условима блокаде определимо за конвертибилни динар и одбранимо. Са своје стране Влада Републике Србије истиче своју чврсту решеност да истраје на доследној примени програма монетарне реформе и опоравка привреде. Свесна да државне органе треба подићи на виши степен организованости и учинити их одговорним за извршавања поверени им задатака. Сагласно томе, Влада ће предузимати низ оперативних мера и организоваће системско праћење реализације програма, да би се благовремено могло реаговати на сметњи, уколико буду искрсли. Уверен сам да смо сви свесни тежине задатка као и значаја периода који је пред нама. Нико од нас нема илузије да се у једном демократском парламенту могу избећи различити погледи и ставови између политичких партија, па самим тим и да ће се лако овде долазити до неопходне подршке овом програму и на њему засноване политике. Напомињем, међутим, да је у једном тренутку сам економски живот готово наметнуо овакав програм као алтернативу хаосу хиперинфлације и потпуном колапсу са несагледивим економским, социјалним и политичким последицама. Зато у име Владе позивам све странке и народне посланике на сарадњу на овом програму, чија основна оријентација ни једног тренутка не сме бити доведена у питање. Велики напори које Влада мора да учини у наредним месецима и годинама, у циљу економске ревитализације, су заиста нужни да би се лакше поднеле последице санкција. Ти напори ће бити неопходни и после њиховог укидања да би се избегао хаос у привредном и економском животу, да би се домаћа произ-

водња заштитила од непринципијелне конкуренције са стране, да би се обезбедила сва она производна, тржишна и финансијска правила која су неопходна да би једна економија могла бити успешнија. Ове велике и нужне напоре везане за економију, које Влада мора да чини, треба да прате такви велики и нужни напори везани за све друге области друштвеног живота, за здравство, образовање, науку, културу и информисање. Међународна блокада није нарушила само сферу економског живота, већ укупан друштвени живот у Србији. Зато су неопходни паралелни напори везани за целину друштвеног живота. Међународна блокада је сигурно довела до стагнације у развоју науке, до провинцијализације у развоју културе, до веће што се сме допустити окренутости образовања само ка националном, ка прошлости, до субјективности и дефетизма у информисању. То су појаве које се у условима снажне блокаде не могу избећи. На сличан би се начин понашале и друге земље у истој ситуацији. Наш је задатак да у таквим околностима не идемо и сами својим понашањем у сусрет санкцијама, да и док трају санкције и после њих, оправдано огорчени на свет, не окрећемо леђа свету и останемо дуже изоловани и сами него што је то систем санкција наметнуо. У области образовања, на пример, потребни су напори да се оно повеже на свим нивоима, од основне школе до универзитета, са највећим достигнућима и најбољим искуствима у развијеном свету, а да циљ тог повезивања буде припрема младе генерације за професионалну и интелектуалну активност, за рад и живот у трећем миленијуму. Образовање се мора што пре и озбиљно ослобађати патетизоване оријентације на национално и то нарочито на национално у прошлости. Iзолационизам у сфери образовања опаснији је од изолационизма у сфери економије. Његове последице се одражавају на свет најмлађе генерације и трају дуго и онда када идеје и пракса изолационизма прођу. Кроз процес образовања млада генерација се мора учинити способном да ради и живи у добу које стиже, способна да то доба критикује, али да га критикујући унапређује и воли. Наука је у овом тренутку у целини изложена опасности од стагнације. Упркос недостатку материјалних и финансијских средстава покиданих многих институционалних и персоналних веза изван земље, упркос збуњености и разочараности, па и опортунизма, који се могу срести у хуманистичким наукама, Влада ће чинити све напоре да се за научни развој и на факултетима и институтима обезбеде већа

материјална и финансијска средства, да се у максималној мери успоставе научне везе у Европи и свету, које се могу успоставити упркос санкцијама, а нарочито када се санкције отклоне, као и да се подстакне научни рад у области природних и научних наука, политиком стипендирања, покретањем научних публикација и уопште стварањем атмосфере да је у рукама науке у великој мери и одговор на питање - како да живимо богатије, хуманије и данас и касније? Сфера културе је такође у целини жртва санкција, ратног окружења и свих последица које је донео распад земље. Угрожено је стваралаштво уметничких вредности, а и њихово интерпретирање и преношење до других људи. Ти се услови за уметничко стваралаштво, као и за доступност уметничких и културних добара што већем броју људи морају радикално променити у позитивном смислу. Као образовање, наука и култура се морају окренути ка данашњем и сутрашњем дану, ка свету и другим културама, односно ослободити се само доминације прошлог, која прети да културни живот учини провинцијалним и аутархичним. Радикалне промене се морају извести нарочито у сфери информисања. Њиме у овом тренутку често влада атмосфера песимизма и дефетизма, малограђанског и површног односа према друштву и његовим проблемима, а нарочито према решењима тих проблема. Iнформисању припада део заслуга за свест да су сви на свету против Срба и да нам из тих, али и других разлога, нико не треба. Та свест је, наравно, неоснована. Није тачно да су сви против Срба, као што није тачно да Срби могу да живе сами, као економски, политички и културни робинзони, бар не уколико желе да буду успешни и срећни. Iнформисање се мора учинити објективнијим, разноврснијим и културним кад је реч о земљи и свету. Оно мора јавности вратити оптимизам, бар онај оптимизам који је информисање јавности узело. Упркос свих наших недаћа, тај оптимизам нема разлога да буде нереалан. Ова земља и овај народ сачували су под санкцијама и енергију и достојанство и наду, а ова Влада, познавајући и уважавајући ту енергију, то достојанство, чиниће све да се санкција ослободимо и све док трају да живимо хумано и највише што се под санкцијама може. То је Влада дужна да учини због грађана Србије, а нарочито због младе генерације која жели да живи у миру, у слободи и у благостању и која је спремна да том миру, слободи и благостању да свој допринос, али да свој допринос да кроз образовање, кроз рад и кроз стваралаштво. Такво опредељење младе генерације је наше највеће богатство. Са жељом

33


да то богатство сачувамо и учинимо већим, завршавам свој експозе. (Аплауз). Уважени народни посланици, ово је време изласка из велике кризе, у којој се налази наша земља, интереси свих њених грађана и српског народа. Тешко је и замислити, јаче и важније разлоге да се све снаге и сви људи, који желе добро својој земљи, уједине у интересу мира, економског опоравка земље и њене стабилности и безбедности развоја. У прилазу састављања Владе трудио сам се да остварим Владу народног јединства. . . . (део посланика реагује смехом) смејте се ви, и обезбедим да у њен састав уђу најспособнији људи, без обзира на страначку припадност. Веома сам срећан што су истакнути привредници и јаке личности из различитих странака, као и нестраначке личности, дали подршку за концепцију Владе народног јединства и прихватили се да понесу терет њене одговорности, без обзира или тачније упркос неких ужих страначких интереса и постављања њихових странака које су остале испод захтева изазова овог времена и ове земље. Дозволите ми да вам изложим предлог за састав Владе Републике Србије у чијем персоналном конципирању сам се определио за људе који имају и знање и енергију, који су спремни да то ставе у функцију нашег народа и грађана Србије. То су људи иза којих стоје значајни радни резултати. У Предлогу Владе доминирају цењени појединци, широј јавности углавном познати директори успешних предузећа, професори универзитета, инжењери, истакнути јавни и културни радници. Ради се углавном о људима иза којих, без изузетка, стоје резултати и о људима спремним на тимски рад какав налаже Влада. Већина предложених чланова за Владу Републике Србије нису до сада обављали функције министара. Међутим, њихово искуство кроз свакодневно ангажовање, говори да се ради о људима који неће бити нови у послу којим би се бавили, којима је познато стање у областима која им се поверавају. Драган Томић, председник Компаније "Симпо" Врање, несумњиво један од наших најуспешнијих привредника, по замисли координатора реализације Програма економског опоравка и реконструкције монетарног система у Влади Републике Србије, он је од мале занатске радионице направио светски угледну компанију која у свим условима и свим системима шири број својих фабрика које успешно послују. За потпредседнике Владе Републике Србије предлажем Слободана Радуловића, проф. др Ратка Марковића, проф. др Слободана Унковића, Светозара Крстића и Слобо-

34

дана Бабића. Слободан Радуловић је добро познат као директор "Ц" маркета једне од највећих снабдевачких и трговачких кућа. Сав свој радни век Радуловић је провео у привреди, на пословима у државним органима везаним за привредни сектор. Важи за човека који је дао снажан импулс осавремењавању српске, београдске трговине на тржишним и маркетиншким основама. Проф. др Ратко Марковић један је од врсних познавалаца уставног и општедржавног права. Својим стручним ангажманом проф. Марковић је дао велики допринос у успостављању уставног и државног јединства Републике Србије и њеном конституисању на парламентарним основама. Радикално подмлађивање и осавремењавање Београдског универзитета везано је за име проф. др Слободана Унковића, у периоду када је обављао ректорске дужности. Познат и цењен стручњак у области економије, добија признања и подршку својих колега и треба да остане на месту министра за науку и технологију, као и потпредседник Владе који би покривао сектор везан за јавне службе. Светозар Крстић је млад и успешан приватни предузетник, власник и председник Холдинг компаније. У кратком радном ангажману обављао је низ веома одговорних директорских функција у привредним и банкарским институцијама. Слободан Бабић из Крагујевца, директор је фирме "Филип Кљајић", истакнут инжењер из области машинства, са великим угледом у својој средини. За министра унутрашњих послова предлажем досадашњег министра Зорана Соколовића (Негодовања, звиждуци, председник

звоном опомиње за ред.) Он је успео да у досадашњем периоду обезбеди (поново реаговање у сали) функционисање ове виталне службе, њено осавремењавање и оспособљавање за низ важних безбедносних функција. Сматрам да тај склад у раду ове службе треба наставити његовим останком на њеном челу. За министра финансија предлажем Душана Влатковића. Његове досадашње радно ангажовање искључиво је било везано за домен финансија и банкарства. То је човек који је као генерални директор Војвођанске банке из Новог Сада ту институцију довео у сам врх успешних финансијских организација и који је шест година био гувернер Народне банке Југославије. Аранђела Маркићевића, председника Привредног суда Србије, предлажем за министра правде. У богатој каријери Маркићевић је обављао низ значајних функција у области правосуђа и важи за врсног познаваоца ове проблематике. За министра пољопривреде предлажем Iвка Ђоновића, генералног директора Пољопривредно-индустријског комбината "Таково" Поред познавања проблематике производње и села, реч је и о изузетном финансијском стручњаку. Оскара Фодора, генералног директора "Потисја" из Аде, предлажем за министра индустрије. То је привредник са дугогодишњим искуством, који је дао замах развоју целокупне гране у којој ради његово предузеће. Проф. др Драгана Костића предлажем за министра за рударство и енергетику. То је научни радник, члан управног одбора електропривредних предузећа, врстан познавалац организовања пословања електропривредних система у Европи, човек чије искуство и знање


из области пословања привредних субјеката, посебно јавних предузећа, је поштовано и ван наших граница. Алексу Јокића, начелника Колубарског округа предлажем за министра саобраћаја и веза. Као електроинжењер, који је обављао низ одговорних функција у области ПТТ саобраћаја и комуникација има непосредно искуство и увид у проблеме у овој области. Познат је као успешан председник општинске Владе у Ваљеву и агилни начелник округа. Проф. др Бранислав Iвковић био би на челу Министарства за урбанизам и грађевинарство. Човек који је спојио практичан рад и теорију из области организације технологије и градње, који је по својим научним радовима и ангажовању цењен у свету, руководио би сектором за који постоје сви услови за експанзију и од кога се очекује решавање животних проблема великог броја грађана. За министра трговине и туризма предлажем Срђана Николића, заменика генералног директора "Јумка" из Врања. То је млад, успешан привредник, дипломирани економиста, човек за кога је везано креаторство успешне "Јумкове" пословне политике. Др Јована Радића, заменика генералног директора нафтне индустрије Србије, предлажем за министра за рад, борачка и социјална питања. Јован Радић је са богатим искуством у области која има несумњиво велики значај за стандард нашег становништва и успешну реализацију програма економске обнове. Проф. др Драгослава Младеновића, проректора за наставу на Универзитету у Београду, предлажем за министра просвете Мислим да ће искуство које је стекао на Универзитету допринети успешном решавању проблема у овој области. За министра културе предлажем др Наду Поповић-Перишић Дипломе Филолошког и Филозофског факултета, искуство предавача на универзитетима у земљи и иностранству, ауторитет књижевног критичара и познавање проблема у домену културе, представљају несумњиву вредност и гаранцију да она може успешно водити ово министарство. За министра здравља у Влади Републике Србије, предлажем Лепосаву Милићевић, доктора, истакнутог здравственог радника. Iскуство и агилност у свакодневном решавању низа проблема у здравственој струци са којима се сусретала као руководилац здравствених центара у којима је до сада; радила, сведоче да се ради о жени која ће моћи са успехом да се носи са обавезама у овој значајној области. Др Јордана Алексића, предавача на Приштинском универзитету, предлажем за министра заштите човекове средине. Његово поље

интересовања окренуто је проблемима заштите човекове околине са различитих аспеката. Iницијатор је и организатор низа експедиција, истраживачких пројеката из области екологије и заштите човекове околине. Човека који је југословенску кошарку и спорт винуо до олимпијских и златних висина, и који је за државну репрезентацију Југославије одиграо 149 утакмица, прослављеног кошаркаша Црвене Звезде и сада генералног директора ФК "Црвена Звезда" Радомира Цветковића, предлажем за министра за спорт и омладину. За министра вера предлажем досадашњег министра Драгана Драгојловића (Негодују.). Iза њега је готово деценијско искуство, углед и признање за оно што је (један број посланика и даље негодује, председник звоном опомиње на ред.) до сада учинио на пољу уређивања односа између цркве и државе. Радована Панкова, истакнутог јавног радника, републичког и савезног посланика предлажем за министра за везе са Србима ван Србије (један број посланика реагује). Његов досадашњи ангажман и допринос повезивању српског народа најбоље га препоручује за успешно обављање ове функције. Ратомира Вица, помоћника генералног директора Радио Телевизије Србије предлажем за министра за информације. Iза њега су три деценије рада у домену информисања, са врло сложеним функцијама одговорних и главних уредника, директора Радио Телевизије Србије, што га сврстава у ред врсних познавалаца проблема у овом домену. За првог министра за приватно предузетништво предлажем Радоја Ђукића, директора и власника трикотаже "Ђукић". Уверен сам да ће овај цењени привредник, човек коме су колеге доделиле титулу најбољег менаџера у приватном сектору прошле године, бити најбољи представник ове гране у експанзији, предлагач најфункционалнијих решења за даљи развој и јачање предузетничке иницијативе. Андра Милосављевић, директор фабрике одливака добар је познавалац функционисања општинске власти, човек који има велико искуство у управним, привредним пословима. Његов задатак би био да координира послове у Влади, везане за усавршавање, развој и реконструкцију локалне самоуправе. Векослав Шошевић, директор хемијске индустрије "Балкан" Сува Река, великог, познатог и потврђеног произвођача гумарских производа у европским размерама, Шошевић је привредник, чији је развојни пут директно везан за производњу и освајање нових производних технологија у овој области. У Влади би координирао послове из области привреде на

Косову и Метохији. Професор доктор Милун Бабић је редовни професор и декан Машинског факултета у Крагујевцу. Овом угледном научном раднику у Влади била би поверена координација послова, везаних за питања технолошког развоја привреде Републике Србије. Реч је о једном од наших најмлађих доктора наука, чији су резултати доказани и ван наше земље. Поштовани посланици, имена, која сам вам прочитао, нису само успешни привредници, научни, културни и јавни радници, они су сви породични људи са једним или неколико деце. Готово сви говоре светске језике у броју, којим се не могу похвалити владе већине европских земаља. Ангажовани су у спортским, културним, привредним и политичким асоцијацијама, удружењима и клубовима. Једном речи, то су људи иза којих не стоје само успешне радне биографије, него људи који живе просечним животом, који имају и које тиште проблеми, са којима се сусрећемо сви као запослени, као породице, као грађани ове земље. По томе како успешно решавају проблеме у својим срединама. По идејама које имају и заступају, ова Влада ће бити спој креативности и уметности. Влада је састављена тако да решава проблеме који су пред нама. Она ће решавати бројне проблеме, са којима се суочавамо као држава, народ и грађани и настојаће да у свој рад укључи све оне, који могу и хоће да помогну. Уверен сам да ће и вашом подршком у овом дому и вашим предлозима у претресању законских пројеката, које ћемо вам поднети на усвајање, вашим иницијативама имати конструктивног сарадника. Ова Влада се неће бавити идеолошким разликама и партијским програмима. Њен програм је заштита наших националних и државних интереса и остваривање интереса грађана Србије, јер је сигурно да је свим грађанима Србије у интересу мир, економски опоравак и искорењивање криминала. У састављању предлога Владе поштовали смо наше определење да формирамо Владу народног јединства. У предлогу Владе је једанаест министара и потпредседника који или нису чланови ни једне партије или су чланови партија различитих од СПС. Партије, које нису желеле да се прикључе овој Влади кандидовањем људи из својих редова за поједине министарске ресоре, могу подржати такву Владу предлозима за побољшање њеног програма или конкретном подршком у овом парламенту. Ову Владу везује програм, његови циљеви и то посланици треба да имају у виду када расправљају и гласају о предлогу ове владе. Хвала.

35


Среда, 14. новембар

ХУМАНОСТ, ЧАСТ, У

36

У присуству представника Српске православне цркве, Скупштине града, полиције, посланика, бојних привредника и пријатеља, уз сечење славског колача, лекари Здравственог центра „Студеница“ обележили су струковну славу светих врача Козме и Дамјана. Топле поздраве епископа жичког Хризостома слављеницима је пренео протојереј ставрофор Љубинко Костић са жељом да молитвама светих исцелитеља лекара Козме и Дамјана сви који су оболели брзо устану и оздраве. Лекарима који брину о здрављу становништва, и улажу толико труда и напора да другима буде лакше, да буду веселији и здравији, пожелео је да господ молитвама светих Козме и Дамјана дарује крепко здравље и снагу да све што чине чине са радошћу на славу божју и здравље и општу радост народа. - Нека је срећна и благосоловена слава домаћинима данашњег колача и славског жита, а то је Одељење за кућно лечење и негу, који су у име целе болнице и свих служби данас домаћин. У исто време че-

ститамо и онима који преузимају колач да би славили идуће године, да би нас господ окупио у здрављу и весељу да радосно славимо у име божије и светих лекара Козме и Дамјана – рекао је Костић. На велики дан за струку госте је, испред домаћина, поздравила начелница Службе кућног лечења и неге др Рада Новаковић уз подсећање на част сећања на заштитнике лекарске професије, светитеља Козму и Дамјана. „Свети Козма и Дамјан браћа, по телу родом из Азије, сијали су добрим делима па добише од бога дар исцељења и дароваше здравље душама и телима лечећи сваку слабост и сваку немоћ“, записао је свети Владика Николај Велимировић. - Свакодневно се питамо, па тако и данас, да ли смо урадили довољно за болесног човека. Да ли је могло више? Да ли смо могли да потиснемо све своје личне проблеме, да ли смо били довољно благи, љубазни, стрпљиви? Да ли је то професија о којој смо као студенти сањали? Ми никада нисмо послом задовољни, јер је са-

мокритика неопходна да би се урадило и више и боље – рекла је др Новаковић. Домаћин славе Служба кућног лечења и неге, као релативно млада, неколико последњих година стиче нова знања и вештине неопходне за развој палијативне неге чији је основни циљ поправљање квалитета живота тешког болесника. Болнице су и домови болесника не само са територије града Краљева, него и из удаљених села наше општине. По природи посла најбоље следе постулате наших светитеља Козме и Дамјана, јер тешком болеснику, какви су у већини случајева они о којима брине Служба за кућно лечење и негу, није довољно ублажити само физичке патње, већ холистичким приступом ублажити социјалну, психолошку и духовну патњу. За то су потребни тимови из области здравства, али и других делатности, а сви лекари су били, или ће бити, део тима који је помогао, или ће помоћи тешко оболелом. - На путу смо да већ следеће године добијемо јединице за палијативну негу, по угледу на многе развијене земље, које ће


Краљевачки лекари обележили струковну славу

УГЛЕД И ДОСТОЈАНСТВО ПРОФЕСИЈЕ

служити свима нама, нашим ближњима, нашем граду. Нека нам наши светитељи у томе помогну, као и да вођени њиховим идејама као светим циљевима очувамо хуманост, част, углед и достојанство наше професије. Нека помогну и свим болесницима који су у болницама и ван ње као и првосвештеном владики господину Хризостому који данас због болести није са нама – рекла је др Новаковић. Уз захвалност колегама, пријатељима, сарадницима и свима који су увеличали славу, а и онима који су помогли да она буде таква, запослени у Служби кућне неге и помоћи предали су домаћинство славе за наредну годину колегама из Медицине рада.

Козма и Дамјан Свети Козма и Дамјан су били врачеви, бесребреници и чудотворци. Браћа родом негде из Азије, од оца незнабожца и мајке хришћанке. Отац је умро још док су били деца, те их је мајка узгојила у хришћан-

ском духу. Од Господа су добили дар за исцељење разних болести, а како су то добили бесплатно бесплатно су и лечили именом Господа Исуса Христа, те су им људи дали име бесребреници што значи бесплатни лекари. Бог им је дао заповест која гласи: „Забадава сте добили, забадава и дајте“. Толико су били опрезни у бесплатном лечењу људи , да се Козма једном истински наљутио на Дамјана што је узео 3 јаја од жене коју су излечили по имену Паладија. Толико се Козма наљутио да је наредио да га после смрти не сахране крај брата Дамјана. Али Дамјан је узео та три јајета не као награду, него због тога што га је Паладија заклела Светом Тројицом. За свој труд нису тражили никакву награду, само су захтевали од болесника да верују у Исуса Христа. Наследивши велико имање, они су га милостиво раздавали беднима. У то време царовао је у Риму цар Карин. Пред њега довели су гонитељи хришћанства ову браћу, оковану у ланце. После дугог испитивања цар им је наредио да се одрекну вере у Исуса Христа и при-

несу жртве римским боговима. Међутим Козма и Дамјан не само што нису послушали цара него су га још и саветовали да он призна „јединога истинитога Бога“. Свети мученици Козма и Дамјан рекли су му „Наш Бог није створен, но Он је Створитељ свега, а твоји су богови измишљотине људске и дело руку уметника. И кад не би било уметника да вам направе богове, ви се не би ималикоме клањати.“ У хришћанкој традицији помиње се да је, после чуда учињенога над самим царем, кад су га чудесно исцелили од тешке болести - цар и сам изјавио своју веру у Исуса Христа и пустио браћу. И они су продужили да проповедеју хришћанство и исцељују болеснике. Због тога што су се прочули позавидео им је на слави неки лекар, негдашњи учитељ њихов, и под изговором да беру лековите траве извео их у планину и побио камењем. Ови светитељи су убијени 284. године. По смрти њиховој у месту Фереману били су заједно сахрањени.

37


38

Среда, 14. новембар


Светски дан борбе против шећерне болести

БОЛЕСТ КОЈА НЕ БОЛИ - Дијабетес типа два је болест која тиња у организму седам до дванаест година пре него што се открије. – Испуњењем пет циљева које поставља Финска студија елиминише се опасност од појаве болести

Светски дан борбе против дијабетеса, који се обележава 14. новембра, прилика је да се укаже на важност програма који се на територији Србије спроводи у циљу раног откривања фактора ризика који се појављују код одраслих. Циљ скрининг програма је да код лекара опште праксе створи навику да на основу упитника, који подразумева анамнестичке податке мерења телесне тежине, висине и контроле навика пацијента, детектују оне који имају проблем са факторима ризика за дијабетес и код којих је потребно чешће контролисати шећер како би се на време открили поремећаји који у периоду од 5 до 10 година могу да доведу до појаве болести. Финска студија превенције дијабетеса показала је да пацијент који реализује пет постављених циљева у току једне године сигурно излази из групе оних код којих постоји ризик од појаве дијабетеса. Поред смањења телесне тежине за пет одсто циљ је да се смањи унос укупних масти за 30, а енергетских за 10 посто енергетског уноса. Уз ово неопходно је повећати унос влакана на више од 15 грама на 1000 килокалорија и физичка активност на 30 минута дневно, или бар четири сата недељно. - Циљ нам је да индивидуалним, или системским, приступом дођемо до пацијената који имају потенцијални ризик да за пет до десет година добију дијабетес. Индивидуални приступ подразумева да сваки лекар у групи одабраних пацијената регрутује оне који имају макар неки повишен фактор ризика било да је то гојазност, физичка неактивност, или присуство болести у породици. Таквом пацијенту једноставним упитником, који је признат од стране америчког и европског удружења за борбу против дијабетеса, треба да одреди скор ризик за опасност од настанка дијабетеса тип 2 и на основу њега одреди да ли је потребна даља дијагностика ве-

зана за ову болест – каже специјалиста опште медицине др Весна Кошанин.

Ризици Повишен ризик за појаву шећерне болести имају особе са прекомерном телесном тежином, посебно оне које имају абдоминални тип гојазности, физички неактивне особе, жене које су у трудноћи имале дијабетес и оне које су родиле децу тежу од 4 килограма. Овој групи припадају и кардиоваскуларни болесници код којих постоји артеријска хипертензија, исхемијска болест срца и мозга, поремећај регулације масти и жене које имају полицистични оваријум.

Проблеми Искуство показује да је проблем у достизању циљева које је поставила Финска студија веровање већине пацијената који сматрају да је потребно да тежину изгубе брзо што је веома тешко, јер се она брзо враћа. Такви пацијенти немају адекватан приступ проблему који подразумева да је довољно да се за годину дана скине само 5 посто телесне тежине, а не сав вишак килограма. Циљ студије је да покаже да је много важније да се сваке године телесна тежина смањује за по пет посто до идеалне, него да се то уради за месец дана, а следећег врати неки нови килограм вишка. Доказано је да се деведесет од сто оних који су нагло смањили телесну тежину врати на ранију, или је чак повећа. Сматра се да је за смањење тежине довољно смањити унос брзе хране, газиране воде и сокова, као и високо прерађених намирница. Исти проблем везан је и за физичку активност, јер већина људи сматра да су физички довољно активни. Пола сата физичке активности дневно, или четири

сата недељно, увек могу да се постигну уз бројне ситније активности током дана, јер је доказано да она не мора да се одвија у континуитету. Шездесет минута физичке активности може да се скупи ако се од аутобуске станице до куће, или у супротном смеру, креће бар пет, а уз степенице осам минута дневно. Лекари препоручују онима који користе јавни превоз да из аутобуса сиђу станицу раније и прошетају седам минута, а оним другима седам минута лагане шетње. За време радног времена, онима којима обављање посла смањује физичку активност, препоручује се устајање са столице и шетњу бар шест минута. Одлазак до продавнице и назад активира организам додатних четрнаест минута, а половину тог времена и неке друге активности током дана. Оваквим начином живота обезбеђује се шездесет минута физичке активности дневно што је довољно да би се испунио један од пет циљева које препоручује Финска студија. Препорука приказана у пирамиди физичке активности подразумева и неке недељне активности, тренинге и дуже шетње у слободном времену, али и праћење деце у физичким активностима, чишћење куће или сређивање дворишта. - Приступ овом проблему је мултидисциплинаран, а циљ превентивног програма је да се покрене јавност, јер је дијабетес постала болест која се све чешће јавља. Медицински и соцојално представља велики проблем зато што су трошкови лечења велики, а инвалидност коју дијабетес може да направи смањује животни и радни век, па тако представља социјални проблем. Када пацијент активно учествује у решавању проблема здравља, који подразумева решавање фактора ризика за настанак дијабетеса, смањује и могућност да се у пет до десет година дијабетес појави –

39


објашњава др Кошанин. У циљу ефикаснијег откривања опасности од појаве шећерне болести Национални одбор за превенцију дијабетеса типа два доставио је здравственим установма упитнике у складу са Финском судијом. Упитник садржи питања од којих свако носи одређен број поена чији збир опредељује лекара да ли ће даље испитивати пацијента или не. - Сви који имају више од 15 поена улазе у групу оних код којих је висок ризик да у наредних пет до десет година добију дијабетес и код којих је потребно наставити дијагностику преко лабораторије и даљих начина за утврђивање болести. На почетку смо, а највећи проблем је мотивација већег броја људи да на томе раде. Треба их упозорити на чињеницу да је дијабетес присутан, да га је тешко открити, и да најчешће пацијент болује од њега између седам и 12 година пре него што се открије – каже др Кошанин. У Здравственом центру „Студеница“ Краљевчане чека првих две хиљаде упитника, што лекаре не ограничава да приме и већи број интересената за проверу ризика од настанка шећерне болести. У први план ипак стаљају напоре на мотивацији грађана да приступе тестирању, које не захтева никакво снимање нити лабораторијско испитивање. Циљ здравствених радника је да убеде становништво да је потребно на време дијагностиковати дијабетес који може успешно да се лечи уколико се на време открије. Правовремено откривање почетних поремећаја у регулацији шећера и масти у крви, када се болест још није развила у потпуности, ствара плодно тло за превенцију спречавања њеног ширења. Иако је 15 поена на тесту поуздан знак да треба приступити и другим начинима дијагностике, и они са приближно толико спадају у критичну групу са умереним ри-

40

зиком од добијања шећерне болести. Зато су лекари обавезни да у континуитету прате стање ризичних параметара како би на време спречили опасност од појаве болести. - Наш је циљ да организујемо тим у коме ће бити и дијететичар, јер је најбитније људима прилагодити дијету и објаснити да она не мора их ограничава у свакодневним активностима. Циљ нам је да пацијенти добију праву информацију на који начин могу да регулишу телесну тежину, а да им то не буде оптерећење, већ део свакодневног живота – каже др Кошанин. Иако не постоји тачан регистар оболелих од дијабетеса поуздано се зна да на сваког регистрованог постоји још један за кога се не зна. Дијабетес је болест која не боли што додатно умањује могућност раног откривања. Дан борбе против шећерне болести још једна је прилика да се акценат у превенцији стави на оне који нису дијабетичари, на здраве људе са повећаним степеном ризика који у неколико следећих година могу да доведу до озбиљних комликација. Насупрот мишљену многих да испитивање обухвата зрачења и снимања прецизно дефинисан водич за дијагностику дијабетеса подразумева само редовну контролу шећера у крви. На основу резултата мерења током одређеног периода изабрани лекар одређује да ли је потребно извршити оно што је стандард у коначној дијагнози, а то је оптерећење глукозом. - Најмањи проблем је рећи неком да је у ризичној групи да добије дијабетес. Једино право лечење тог преддијабетеса је да води рачуна о физичкој активности и исхрани, јер нема лекова којима се то лечи. Мењају се навике и начин живота и проба да се, променом начина живота, пацијент из ризичне групе врати уназад и

Министарка здравља, проф. др Славица Ђукић Дејановић оценила је, поводом Светског дана дијабетеса, да је неопходно уложити додатне напоре у циљу превенције и раног откривања болести, која припада групи од пет водећих узрока смрти у свету, а од које у Србији болује 600.000 особа. Приближно 360 милиона људи широм света болују од дијабетеса, а у савременим условима живота ова болест из године у годину погађа све млађу популацију. У односу на 2000. број оболелих се до 2010. године готово двоструко повећао, са тенденцијом да се до 2030. године увећа за још 50 одсто. У свету на сваких десет секунди оболе две особе, а једна умре ,тако да је дијабетес постао главни узрок за нове случајеве слепила, а сваки други пацијент који има инфаркт срца има проблем са нивоом шећера у крви, или болује од правог дијабетеса. Сваки дванаести становник Европе болује од дијабетеса, a трошкови лечења ове болести су у сталном порасту. У Европи се 97 одсто буџета намењеног за дијабетес троши на лекове, а само три на превенцију, тако да је циљ да се убудуће много више ради на спречавању настанка ове болести. смањи опасност од појаве болести регулисањем фактора ризика. Да ли ће неко добити болест или не зависи од тога како живи и како се понаша. Потребно је да пацијент не буде пушач, да регулише тензију и буде дисциплинован, а једино што не може да промени је наслеђе. Ако је наслеђе нешто што не можемо да мењамо онда су физичка активност, исхрана и смањење стреса услови за смањење ризика од појаве болести. Без обзира што је живот стресан човек мора да размишља о томе шта је стрес, а шта није, и да нађе начин да га контролише, јер је и то фактор који може да доведе до појаве дијабетеса каже др Кошанин. Иако наслеђе носи велики број поена на тесту болест мада може да се појави без обзира на то да ли га има у породици или не. Свако ко зна да је, уназад неколико генерација, имао претка који је имао дијабетес треба на време то да саопшти изабраном лекару и почне да се контролише.


41



У краљевачком Народном музеју отворена је изложба „Социјалистичко наслеђе и култура сећања у кадру савремених виђења, коју су приредиле Јелена Павличић и Марија Васиљевић, а избор изложених фотографија и предмета настао је из истраживања студената Центра за музеологију и херитологију

Филозофског факултета у Београду. Истраживање прошлости кретало се од сагледавања културних остварења, споменика у периоду социјализма, као и културе сећања која је обликовала прошлост и обојена актуелним идеологијама потискивала старе вредности.


Бранко Шериф

Ч О В Е К БЕЗ АДРЕСЕ (4)

Кажем Славко, ја нећу да идем. Ајде, немој да си п.. једна жива. И ми кренемо возом. Крећемо рано, Верона, Тренто. У Тренту хватамо Аустријанца да би се вратили. Долази воз из Рима и ту се спаја да иде у Милано. И шта се дешава, брате мој добри. Воз је већ кренуо. Распоредили се ми и сели лево и десно. Пролазе ту неки, иду трте, мрте кад, шта се дешава. Главни ала (полицајац на железничкој станици) прати све. Ми нормално, као ја и ти, седимо у фотељи. И трећи нормално ту. Мора да буде троје у екипи, јер видиш, ово су врата од купеа. Овде је један морао да буде, а овде други, да онај из оног купеа и овај из овог купеа не би могли да виде шта се дешава. Улазим унутра и радим посао. Пођосмо кад кажем Славко, не дирај тог ту човека. Види човека да је пун ко брод. Кажем, немој да га дираш, остави га за крај. Кренули смо кроз треску (воз) разумеш. Ајде, ради овде, ради онде. Мени доста, али њима није доста. Има и друга екипа која ради, жабари који су отимачи. Жабар кад узме пулу (новчаник) не врати га поново ту, већ баци кроз прозор. Босанац кад ошљака врати педантно ту, а ти сад причај да ли си имао нешто у њему, или ниси. Шта се дешава? Љуби те бата Бранко. Видим ја гори треска и појављују се три екипе. Кажем брате, ово гори до бесвести. Ма, јок бре. Гори кад ти кажем до бесвести, буди сигуран да гори. Јок, каже он. Ајмо, каже ,да завршимо оног првог. Кад, двадесет километара пред Миланом стаде воз, а никада није стао. Кад стаде треска, видим ја двојицу чарџа (кондуктера) иду. Кажем на шатровачком иду

44

чарџе, ајде да се набијемо негде у купе, да седнемо ко људи. А ми ко кретени стојимо на ходнику. Још воз није стао кад видим одозгоре иде један жут ко лисица, а онај други млађи завезао кошуљу и овде држи тридесетосмицу. Овај други носи педерушу, а она отворена. Само нас прођоше. Знаш оно помоћно седиште у вагону. Он тамо седне тамо, а ја кажем брате, але. Кажем але, готови смо, падамо, шта да радимо. Имао сам неку танану летњу јакну пуну чекова, картица, свих пара на свету што има има ту. Не знам колико смо их обрадили у возу. Да смо избројали знали би. Кад прођу он мени каже ја идем на овог жутог, овај нек иде на овог малог, а ти отварај прозор. Кажем нема проблема. Како пође на овога, а онај на онога, овај виче ферма (затвори) полиција. Воз иде 300 на сат, а ја бацим ону јакну напоље. Брате, кад почне да лебди она лова. Ко се ту омрсио, алал му вера. Он мени каже овако, „фиљо ди путан, перке бутаре солди?“. Курвин сине, зашто бацаш паре кроз прозор? Ја кажем ио но, ђорнале. Кацо ђорнале, није ни он мутав. Дешава се да наиђе неко из друге групе Италијана, Сицилијанци. Пита онај њега „ту Славо?“. - Но, но Славо. Ио Сицилијано. - А, Сицилијано. А мали Славко каже гледај га мајку му ј..., ја га питам јел Србин, а он каже јок него Сицилијанац. Ја пушим цигару, а он каже испеци га са цигаром по руци. Прва пула (новчаник) који буде урадио некада негде је твој. Ја одма цигару на руку.

Ушла је полиција и покупила нас. У Милану је било лије (лисице) на леђа, па онда низ степенице где онај маршал италијански свира, масну браду има, а најопаснији за џеп. Свира гитару и само снима шта се ради. Било је то још осамдесет и неке године кад су владале Црвене бригаде. Где ћеш да бежиш? Откуд он зна да ли си ти криминалац, или из Црвених бригада. Пуца одмах. Тада смо добили по шест месеци. Протеривали су нас, али ти бациш оно решење на првој станици и а у п... материну. *** На Пјацо домо у Милану купујемо рецимо мајице, индијска свила до јаја. Питам једнога колико кошта. Наш. Каже није ти то скупо, седам, осам хиљада лира. Кад ја, очи ми велике, знам да кошта 22 хиљаде у бутику, па кажем мајке ти, а он побеже. Толико кошта, а он ми рекао 8 хиљада. Одемо после тога за Швицу, а из Швице у Француску. Држали смо Француску једно време. Тако смо се мало више зближили са њима, а они су ваљда били у бежанији тада. У Мецу смо радили дискусију 17 дана и нешто више. Све смо радили, техника и остало. Не знам колико кошта то, али смо продавали за 20 посто од цене у продавници. Кренемо на неку шему са њима горе, па видим да то нешто не иде, а овај се нешто курчи и каже зајеби то, идемо ми за Немачку. Кренемо, али нам се поквари аутомобил код Сарбрикена. Брате, ја сам видео да се мрзе Хрвати и Срби, али да се Французи у том кварту и


45


Немци мрзе то је невероватна ствар. Нама се поквари ауто и сад овај питам на немачком, боже мајку да ти одговори. Овај мој каже Бранко, шта да радимо? Ма иди, кажем, у п... материну и ти и ауто, серем ти се у ауто, јебига, лево десно, кад онај један виче ти си из Југославије. Ја кажем, јесам. Па шта причате овде немачки, јесте ли нормални? Одакле знам, брате мој. И добро, поправи он то тамо нешто да ми можемо да идемо и дођосмо у Франкфурт. Знали смо све те градове. Замисли у „Белом слону“ у Базелу. Швајцарска је највећа полицијска земља на свету. Сваки Швајцарац ради за полицију, то нек ти буде јасно. Дођемо у Франкфурт ја и Мугоша и шта се дешава? Швабе тешки ко змије. Ставио Шваба у џеп 30 марона, тачно је одредио колико му треба за суботу вече, попио једно четири азбаха, вечера, попије још једно четири пет пилса, и довиђења. Нема благе везе од посла. Можеш да зарадиш од Шпанца, глупог Југословена, Турчина, Грка, Португалца. Ови из Скандинавије су мало тешки. На острву нисам био. *** Марковић је мртав, Ћента је мртав, Шошкићи су живи, Шок је мртав, Мугоша је жив... Никад нисам говорио да је мртав него да је упуцан са 16 карата дијаманта код њега на немачко аустријској граници кад је хтео да запали (побегне) из Немачке у. Али, извукао се. Сви се ми ту налазимо у Франкфурту. Ту је био затвор за терористе са десет спратова. Звали смо га Хилтон. Вуковић се мало касније закачи са Мугошом напољу. Овај се пожалио Љубу (Земунцу), а Љубо му каже слушај ти, ухвати говна па упуцај. Овај покуша стварно тамо где је мајмун седео са Борисом Петковим, али му отму утоку. После Љубо одрадио Мома код католичке катедрале. Направи ту неку дискусију сачекушу и запуца за овим, али га не убије него рани. Онда Љуба набију мислећи да је он крив, пошто је ова свиња од мајмуна рекла да је он крив. Испред Апелационог суда жена му дода утоку и он бам, бам, бам... Замисли кад је човек онолика људина буразеру отишао малтене сто метара до аута да би узео утоку. Увек је носио појас, а тада није носио појас. Ја му кажем једног дана 1986. године, слушај Љубо, који ти је к..., урадићу га ја. Ја ћу да га урадим, где може мене да препозна ако се мувам око њега. Само дођем и два комада у главу и довиђења, шта он има више да једе говна. Нека, каже, Бранко, а и Мугоша је нешто таласао, али добро, није битно. Слабо је то нешто одрадио. Финале свих финала. Пре него што сам побегао за Југославију кажем Љубу, љуби те бата Бранко, ја ћу, твој брат, да ти одрадим то буди сигуран. Каже Бранко, нема проблема, ситна је он риба. Добро, кад је ситна, ситна. *** Петнаест дана пре него што је Вуковић убио Љубу, Мугоша опет направи неко срање са Грком у Офенбаху. Долазимо ја, Љубо и он. Ја имам канађанку, а џепови исцепани намерно. Ту тридесетосмица, али је оволики метак за сачму. Није то ово, сачма буразеру. Ми тамо кад није га препознао онај глупак. Ајде као шатро да попијем нешто. Ја напоље, кад они кажу нема га. Ја после у Ријеци са женом кад у новинама кажу Љубомир Магаш ... Боже знаш ли шта је био тај човек? Кад се он појави Франкфурт је миран ко бубамара. Није ј... полицију кад га тресне, а она рука му је била сачувај боже. Јак бре, нижи је од мене, али је јак. Знао сам га и раније, једну годину дана и нешто јаче. - наставиће се -

46


47


Субота, 18. новембар

Фудбалери Слоге на прагу Јелен суперлиге

48


НА КЛИЗАВОМ ТЕРЕНУ

Више од четрдесет генерација фудбалера Слоге безуспешно је покушавало да се домогне прага највишег ранга такмичења. Старији Краљевчани се са сетом сећају 1970. године када је Слогу од Прве савезне лиге делила само једна победа против екипе Црвенке Амбиције пред почетак прошлогодишњег првенства биле су да екипа задржи статус прволигаша и учврсти се у доњем делу табеле, како би у наредним годинама могла са формираним тимом да конкурише за бољи пласман, евентуално улазак у Јелен суперлигу. Додатну наду дала је прва првенствена победа коју су фудбалери прославили уз шампањац. Нова шанса указала се изненада, већ крајем првог дела прошлогодишњег првенства, када су амбиције нагло порасле. Све до пред крај првенства постојали су реални изгледи да се оно што није успело многим генерацијама и оствари. Хладан туш погодио је заљубљенике у фудбал када је, само коло или два пред циљем екипа поклекла.

И као што то обично бива кривица је пребацивана са једне на другу страну, екипа се осипала и у ново првенство ушла доста подмлађена. Ускоро се показало да ни тренер који се вратио нема одговарајућу лиценцу, а све је утицало да резултати почетком ове године буду изузетно скромни. Са петнаест бодова из исто толико кола првог дела првенства Слога се налази на петнаестом месту првенствене таблице. Окосницу прошлогодишњег тима чинили су искусни фудбалери које је предводио бивши репрезентативац Бобан Дмитровић, сада тренер краљевачког зонаша Металца. Неколико месеци касније прича о узроцима неуспеха на крају претходне сезоне.

49


Ко је Бобан Дмитровић? Фудбалску каријеру Бобан Дмитровић је започео на наговор Влаја Вукајловића, учитеља из основне школе, који га је одвео у Будућност из Конарева у којој је играо у млађим категоријама. На иницијативу председника Слоге Божидара Златојевића и тадашњег тренера Бориса Буњака обрео се у редовима овог клуба и започео озбиљан фудбалски пут. Обавеза клуба је била да у екипи има и два играча млађа од 21 године, па му је шансу да заигра у првом тиму пружио тренер Милоња Каличанин. Тако Бобан игра у Слоги 1991. и 92. године све до одласка на одслужење војног рока, после чега ће три године провести у екипи београдског прволигаша Рада. Некадашњи тренер фудбалера Црвене Звезде Љупко Петровић је већ био тренер екипе ГАК из Граца, па Дмитровић на његов позив одлази у Аустрију где ће остати све до 2005. године, прво у ГАК-у а касније Штурму из истог града. Од 2001. до 2003. године поверење да игра у националном тиму пружио му је тренер репрезентације Дејан Савићевић. Бобан Дмитровић је био убеђен да ће фудбалску каријеру завршити у чачанском Борцу, у који је дошао 2005. године, али је

50

после шест година морао да напусти клуб због познатог случаја намештања резултата, на који је указивао. После само годину дана паузе 2011. године пристао је да помогне фудбалерима Слоге да покушају да остваре вишедеценијски сан и пласирају се у највиши ранг такмичења. Као кроз маглу се сећа да је још као врло млад играч уочио прве детаље који су бацали сенку на најпопуларнији спорт. Били су то појединачни испади који нису указивали на колективно учешће у намештању резултата. Тек је закорачио у трећу деценију живота када су 1996. године почеле да круже приче о београдском Обилићу на чијем се челу налазио Жељко Ражнатовић Аркан. - Кад играте против Обилића добро вежете учкур од шорца да вам због некаквих претњи шорц не спадне. Против великих клубова можете да играте како хоћете. У том тешком времену за фудбал и судије су биле у подређеном положају. Није било лако играчима, а ни људима који воде Савез, да се супроставе неким политичким величинама, или људима из мафије. Иако сам имао прилику да идем у Црвену звезду у то време сам само размишљао да побегнем преко границе. Срећом сам отишао у ГАК и тамо остао пуних девет година – прича Бобан.


До 2005. године Бобан Дмитровић пружа одличне партије у Штурму из Граца који тренира Михајло Петровић, сада тренер у Јапану. Да у фудбалском бизнису нема места за сентименталности, ни пријатељства, без обзира на допринос клубу уверио се у време конфликта са менаџером који је на његово место намеравао да доведе новог играча са ових простора. За успех је, каже, потребно да се сложе многе коцкице и усагласе различити интереси, што не може увек да се оствари без последица по једног од учесника у догађају. Несугласица је било и са тренером Љупком Петровићем, али је остало велико поштовање према овом фудбалском стручњаку, поготово у време када у Србији није могао да нађе ангажман и када се за помоћ обратио управо Бобану Дмитровићу. И поред релативно лагодног живота у иностранству пред крај фудбалске каријере јавља се и потреба за повратак у домовину. Као породичан човек Бобан Дмитровић води рачуна и о будућности породице, а с обзиром да се његов син завршавао четврти разред основне школе, јавила се жеља за повратком због лакшег прилагођавања на језик у даљем школовању. Већ је време да се копачке окаче о клин и посвети неком другом, можда тренерском, позиву. После само два месеца паузе, на наговор и препо-

руку бившег савезног судије Михајла Јекнић Бобан Дмитровић се нашао у редовима ФК „Борац“ из Чачка.

Шамар од тренера - За Љупка Петровића ме везује нешто што је обишло свет, чак је било и на Си-Ен-Ен-у. Добио сам један фин шамар после једне утакмице у Белгији. Била је то утакмица Купа УЕФА против Екерена. Водили смо резултатом 1:0, а ја сам за кратко време добио два жута картона и напустио игру. Примамо три гола, тренер улази у свлачионицу, шутира торбе, ташне, све живо, причамо на нашем језику, а он прилази и удара ме отвореном шаком. У тиму је било доста играча са простора бивше Југославије који су скочили у моју заштиту. Био сам клинац, тек 22, или 23 године, а ни отац ме никад није ошамарио. Играчи су рекли председнику, био је неко са телевизије, па је то пукло. Љупко Петровић је сутрадан добио отказ без обзира што сам председника клуба убеђивао да је то код нас нормално. За Аустријанце је то било несхватљиво тако да су сви стали уз мене. - наставиће се -

51


Нови велики успех најбољег тенисера света

Понедељак, 12. новембар

ЂОКОВИЋ ОСВОЈ

52

Најбољи тенисер света Новак Ђоковић други пут у каријери тријумфовао је на Мастерс купу, пошто је у понедељак у Лондону у финалном мечу победио Швајцарца Роџера Федерера резултатом 7:6 (8:6), 7:5. Ђоковићу је то 34. титула у каријери, а шеста у овој сезони, коју је завршио са 74 победе, више од било којег другог тенисера. Српски тенисер је другу годину заредом завршио на првом месту АТП листе. Захваљујући тријумфу на Мастерс купу, додатно je увећао предност у односу на друпласираног Федерера и наредну сезону ће почети са 2.665 поена више од Швајцарца. То ће му омогућити да без великог оптерећења уђе у 2013. годину, коју почиње одбраном титуле на Отвореном првенству Аустралије у Мелбурну. Финале у Лондону између двојице најбољих тенисера света остаће упамћено по изванредном тенису и великим преокретима. На крају је, после два сата и 15 минута славио Ђоковић, који је тако потврдио да је заслужено потиснуо Федерера са првог места АТП листе. До 13 победе у 29 међусобном дуелу против најтрофејнијег играча у историји тениса Ђоковић је стигао тако што је по ко зна који пут доказао да је ментално најјачи не само тенисер, већ вероватно и спортиста света. Федерер је меч почео изванредно и за само осам минута повео је 3:0, препустивши Ђоковићу само један поен. Против било којег другог тенисера Швајцарцу би то сигурно било довољно да добије сет, али не и против Ђоковића. Српски тенисер је наставио да игра као да прва три гема нису ни постојала. Од наредних шест гемова добио је пет,

направивши два брејка, повео 5:4 и сервирао за сет. Тада је и Федерер показао због чега је власник свих могућих рекорда у тенису. Успео је други пут да одузме Новаку сервис, па је сет на крају решен у спектакуларном тај брејку, који је, после неколико невероватних обострано одиграних поена, припао српском тенисеру. Швајцарца ни то није избацило из равнотеже и већ у првом гему другог сета, који је трајао дуже од 11 минута, успео је да направи брејк. Чувао је Федерер предност до краја, мада је Ђоковић у осмом гему имао шансу да се врати, али је други играч света на брејк лопту одсервирао ас. На крају је дошао и десети гем у којем је Федерер сервирао за сет. Повео је 40:15 и сви су већ видели трећи сет, осим Ђоковића, који је поново успео да потврди репутацију „човека који не пристаје да умре“. Као да се ради о првим поенима у мечу, први тенисер света је остао потпуно хладнокрван, врато је чак три прва сервиса Федерера, освојио четири поена заредом и изједначио на 5:5. Био је то ударац после којег чак ни Федерер није могао да остане на ногама. Ђоковић је искористио велику психолошку предност, добио наредна два гема и заслужено стигао, други пут у каријери, до тријумфа на завршном турниру осморице најбољих тенисера света. У којој мери је меч био изједначен најбоље се види по податку да је Ђоковић освојио само један поен више од Федерера. Обојица су имали по седам брејк шанси, од којих је српски тенисер реализовао четири, једну више од противника. Први пут Ђоковић је на Мастерс купу победио пре четири године у Шангају, када је у финалу савладао


ИО МАСТЕРС КУП - Новаку Ђоковићу, после другог тријумфа на Мастерс купу, припала награда од 1,75 милиона долара. - И ову годину Новак завршава на првом месту АТП листе

Руса Николаја Давиденка, такође у два сета. За победу на овом турниру Ђоковићу је припала награда од 1,75 милиона долара.

УСПЕШНИЈА ГОДИНА ОД ПРОШЛЕ После тријумфа на Мастерс купу, најбољи тенисер света Новак Ђоковић рекао је да му је ова година била успешнија него прошла, упркос томе што је лане освојио 11 турнира, а ове пет мање. Биле су то две дуге и веома успешне године, али упркос томе што је 2011. била потпуно невероватна, сада сам много задовољнији него прошлог новембра, рекао је Ђоковић на конференцији за новинаре. Иако је лане освојио три, а ове године једну грен слем титулу, први игач света каже да му је, с обзиром на све оно са чиме је морао да се суочава на терену и ван њега, као и на притисак због великих очекивања, 2012. била успешнија. Коментаришући финални меч против Роџера Федерера, српски тенисер је истакао да је био припремљен на то да би Швајцарац могао да стекне предност на почетку. - Није ово први пут да је Роџер одлично почне меч против мене. Већ сам имао прилику да доживим његову агресивност на старту. Он увек покушава да да печат мечу на почетку и то је урадио и вечерас, али сам на то био спреман, истакао је Ђоковић наглашавајући да је то било посебно важно, јер ни у једном тренутку није губио концентрацију због предности коју је у оба

сета имао Федерер. Најбоја илустрација тога је, према речима српског тенисера, последњи поен у мечу. - Добио сам прилику да меч завршим једним од својих омиљених удааца - пасинг шотом. Он је изашао напред и оставио ми је минималан простор. Све друго осим пасинг шота вероватно би био његов поен. Одиграо сам најтежи, али једини ударац у тој ситуацији и погодио и то је био заиста најлепши крај, рекао је Ђоковић.

ЧЕСТИТКЕ НОВАКУ ЂОКОВИЋУ - У име Владе Републике Србије и у своје име искрено Вам честитам победу на Мастерсу у Лондону. Ваше победе које постижете и трофеји које освајате доносе радост грађанима Србије и проносе славу наше земље широм света - наводи се у честитки коју је Новаку Ђоковићу упутио председник Владе Србије Ивица Дачић. - Искрено Вам честитам на изванредној сезони, другој заредом, коју сте крунисали победом на завршном мастерсу у Лондону, каже се у честитки коју је Новаку Ђоковићу упутила министарка омладине и спорта Србије Алиса Марић. - Резултати које постижете, али и начин на који носите многобројне успехе и ретке поразе, чине сваког од нас поносним што смо припадници истог народа. Желим Вам да се добро одморите од напорне сезоне, да будете здрави и да представљате Србију и чините нас поноснима још много година", каже се у честитки Алисе Марић

53


.

54


55


Агенција за визуелне комуникације „АРТ“


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.