MagazIN 101 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 101 * 2. март 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН 2.3.2014.

Краљевачки

МАГАЗИН освојио пола света

Краљевачки МагазИН осваја планету

2.3.2014.

Уводно излагање Европске уније о приступним преговорима

МАГАЗИН

ШТА ЕВРОПА ОЧЕКУЈЕ ОД СРБИЈЕ 4

ПРЕГОВАРАЧКИ ОКВИР Начела на којима се заснивају преговори 19. Преговори о приступању заснивају се на члану 49. Уговора о Европској унији (УЕУ) и, складу са тим, у обзир ће бити узети и сви релевантни закључци Европског савета, пре свега обновљени консензус о проширењу који је Европски савет усвојио у децембру 2006. и закључке усвојене на седници Европског савета одржаној у Копенхагену у јуну 1993.

20. Преговори ће се заснивати на постигнућима Србије, а динамика ће зависити од напретка који Србија оствари у погледу испуњавања услова за чланство. Председавајући или Комисија, у складу са надлежностима, детаљно ће обавештавати Савет, тако да Савет може редовно да сагледава ситуацију. Унија ће, са своје стране, током трајања преговора одлучити да ли су испуњени услови за затварање преговора; ова одлука ће бити донета

на основу извештаја Комисије у ком се потврђује да је Србија испунила захтеве наведене у тачки 23. Заједнички циљ преговора је приступање. По својој природи, преговори представљају процес који нема тачно утврђено трајање и чији исход не може унапред да се гарантује. У области Заједничке спољне и безбедносне политике, високи представник је одговоран, у сарадњи са државама чланицама и Комисијом, кад је у складу са надлежностима, за

2.3.2014.

МАГАЗИН

скрининг, за давање предлога у процесу преговора и редовно извештавање Савета. 21. Отварање преговора заснива се на чињеници да Србија поштује вредности на којима се Унија заснива, а који су наведени у члану 2. Уговора о Европској унији, и посвећена је њиховом промовисању, а то су поштовање људског достојанства, слободе, демократије, једнакости, владавине права и поштовање људских права, укључујући права припадника мањина. Преговори се такође отварају на основу тога што је Србија постигла висок степен усклађености са критеријумима за чланство, пре свих политичких критеријумима које је Европски савет утврдио на седници одржаној у Копенхагену 1993. и условима Процеса ста-

билизације и придруживања које је Савет установио 1997. године. Унија очекује од Србије да настави да ради у правцу пуног испуњавања поменутих критеријума и услова, као и да обезбеди пуно спровођење кључних реформи и законодавства, нарочито у погледу реформе правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала, реформе државне управе, независности кључних институција, слободе медија, заштите мањина и борбе против дискриминације. Унија и Србија ће наставити интензиван политички дијалог. Комисија ће наставити пажљиво да прати напредак у остваривању свих критеријума за чланство и позива се да настави са редовним извештавањем Савета о томе. 22. У случају да Србија озбиљно и

континуирано крши вредности на којима је Унија заснована, Комисија ће, на сопствену иницијативу или на захтев једне трећине држава чланица, дати препоруку за привремени прекид преговора и предложити услове за њихово евентуално обнављање. Након што саслуша ставове Србије, Савет ће квалификованом већином донети одлуку о датој препоруци, да ли да привремено прекине преговоре и о условима за њихово обнављање. На Међувладиној конференцији државе чланице ће поступити у складу са одлуком Савета, не доводећи у питање опште правило једногласности на међувладиним конференцијама. О овоме се обавештава Европски парламент. 23. Напредак преговора зависиће од напретка који Србија оствари у при-

премама за чланство, а у оквиру економске и социјалне конвергенције. Овај напредак нарочито ће се мерити на основу следећих захтева: - Критеријуми из Копенхагена, који предвиђају следеће услове за чланство: • стабилност институција које гарантују демократију, владавину права, поштовање људских права и заштиту мањина; • постојање функционалне тржишне привреде, као и способност да се носи са притиском конкуренције и тржишних кретања у оквиру Уније; • способност да се преузму обавезе које произилазе из чланства, укључујући прихватање циљева политичке, економске и монетарне уније, и административни капацитет неопходан за делотворну примену и спровођење

правних тековина ЕУ. - Услови одређени Процесом стабилизације и придруживања, који остаје заједнички оквир за односе са свим државама Западног Балкана до њиховог приступања, а пре свега посвећеност Србије очувању добросуседских односа и очекивање од Србије да пружи велики допринос унапређењу регионалне сарадње, а у складу са Солунском агендом за Западни Балкан усвојеном у јуну 2003. године и узимајући у обзир релевантне закључке Савета. - Континуирано ангажовање Србије, у складу са условима Процеса стабилизације и придруживања, у циљу видљивог и одрживог унапређења односа са Косовом. Овај процес ће обезбедити да обе стране могу да наставе својим европским путем, из-

бегавајући да једна другу блокирају у овим напорима, и треба постепено, до краја приступних преговора са Србијом, да доведе до свеобухватне нормализације односа између Србије и Косова, у форми правно обавезујућег споразума у намери да ће обе стране бити у стању да у потпуности остварују своја права и испуњавају своје обавезе. Посебно, од Србије се очекује да континуирано: a) у доброј вери спроводи све споразуме постигнуте у оквиру дијалога са Косовом; б) у потпуности поштује принципе инклузивне регионалне сарадње; в) кроз дијалог и у духу постизања компромиса реши друга нерешена питања, на основу практичних и одрживих решења и да сарађује са Косовом о

МАГАЗИН

2.3.2014.

неопходним техничким и правним питањима;  Ово означавање не доводи у питање ставове о статусу и у складу је са Резолуцијом СБ УН 1244/99 и Мишљењем МСП-а о проглашењу независности Косова. г) делотворно сарађује са ЕУЛЕКСом и активно доприноси пуном и неометаном спровођењу ЕУЛЕКС-овог мандата на целом Косову. Питање нормализације односа између Србије и Косова разматраће се у оквиру поглавља 35 „Остала питања“ као посебна ставка којом се треба бавити у раној фази преговора, као и током целог процеса преговарања, а у посебно оправданим случајевима и у оквиру других релевантних поглавља, како је прецизирано у ставу 38. у даљем тексту. - Обавеза Србије да било какве спорове у вези са границом решава уз поштовање принципа мирног решавања спорова, у складу са Повељом Уједињених нација, укључујући, по потреби, поштовање обавезне надлежности Међународног суда правде или механизама арбитраже. - Испуњавање обавеза Србије предвиђених Споразумом о стабилизацији и придруживању, као и напредак који Србија оствари у решавању проблематичних области на које се укаже у Мишљењу

Комисије. 24. Мора бити обезбеђена општа равнотежа у погледу напретка преговора у оквиру свих поглавља. С обзиром на повезаност између поглавља „Правосуђе и основна права“ и „Правда, слобода и безбедност“ и вредности на којима је Унија заснована, као и имајући у виду њихов значај за спровођење правних тековина ЕУ у свим областима, уколико напредак у оквиру поменута два поглавља буде у значајном заостатку у односу на целокупан напредак преговора, и након што спроведе све друге расположиве мере, Комисија ће, на сопствену иницијативу или на захтев једне трећине држава чланица, предложити да не препоручи отварање и/или затварање других преговарачких поглавља, као и да прилагоди повезане припремне активности, према потреби, док се неравнотежа у оствареном напретку не реши. Савет ће одлучивати квалификованом већином о таквом предлогу, као и о условима под којима ће се обуставити спровођење предузетих мера. Државе чланице ће на Међувладиној конференцији поступати у складу са одлуком Савета, не

доводећи у питање опште правило једногласности на Међувладиној конференцији. 25. Процедура наведена у ставу 24. примењиваће се muta@s mutandis у случају да напредак у области нормализације односа са Косовом, која ће бити предмет поглавља 35, значајно заостаје за укупним напретком преговора, а да је разлог томе пропуст Србије да поступа у доброј вери, нарочито када је реч о примени споразума који су постигнути између Србије и Косова. 26. До момента приступања, од Србије ће се захтевати да поступно усклађује своје политике према трећим државама, као и своју ставове у оквиру међународних организација са политикама и ставовима које усвоји Унија и њене државе чланице. 27. Србија мора да прихвати резултате било којих других приступних преговора онакве какви јесу у моменту њеног приступања. 28. Проширење би требало да ојача процес континуиране интеграције у којој учествују Унија и њене

државе чланице. Треба уложити све напоре да се заштити кохезија и делотворно функционисање Уније. У складу са закључцима Европског савета усвојеним у децембру 2006. године, у којима се наглашава значај тога да Унија може да одржава и продубљује сопствени развој, динамика проширења мора узети у обзир капацитет Уније да прихвати нове чланице, што је важан фактор за опште интересе како Уније, тако и Србије. 29. Упоредо са приступним преговорима, Унија ће наставити дијалог са цивилним друштвом и сарадњу у области културе са Србијом, како би се народи међусобно приближили и обезбедила подршка грађана процесу приступања. 30. Како би се повећало поверење јавности у процес проширења, одлуке ће се доносити на што отворенији начин у циљу обезбеђења веће транспарентности. Интерне консултације и расправе биће заштићене у оној мери у којој је то неопходно да би се заштитио процес одлучивања, а у складу са прописима ЕУ о приступу јавности документима у свим областима деловања Уније.

МАГАЗИН 2.3.2014.

СВОМ СНАГОМ У РЕФОРМЕ

Фото: М. Радовановић

Предизборна кампања краљевачких напредњака

2.3.2014.

МАГАЗИН

инулу недељу обележиле су бројне активности напредњака који су на различитим местима промовисали предизборни програм. У оквиру кампање која се води под слоганом „Александар Вучић - будућност у коју верујемо“, у Клубу одборника је одржана трибина Уније жена на којој су говориле чланице Главног одбора странке проф. др Зорана Михајловић и Марија Блечић, председница Савета за бригу о деци Стана Божовић и кандидаткиња за народног посланика Марија Обрадовић . Српска напредна странка сматра да су приоритет и будућност Србије брига о породици, женама и младима, а све што чека Србију након 16. марта може

да је учини бољом и просперитетнијом захваљујући бризи о породици која је у претходном периоду готово заборављена колико и жена. То је један од разлога због којег у Краљеву највећи број од 34 одсто незапослених чине жене. Из Српске напредне странке стиже обећање о борби за сваку жену и сваког младог човека који жели да остане у Србији и ту раде, а у том смислу се и ствара нов амбијент за отварање нових радних места. Са иницијалног скупа Уније жена Стана Божовић је истакла изузетан значај економског оснаживања жена, јер само такве могу бити слободне и ићи путем просперитета и прогреса. Српска напредна странка ће зато радити на ос-

2.3.2014.

МАГАЗИН

наживању жена као стубова породице, јер само солидарношћу, сарадњом и потпуном посвећеношћу оне могу много да ураде, па је потребно да се укључе и у политички живот. Представници Српске напредне странке су представили предизборни програм мештанима Лађеваца, Грдице и Јарчујка и истакли приоритете који се односе на обезбеђење више и боље плаћених радних места како би српске породице живеле боље. Зато су неопходне реформе политичког система, јавног сектора и државних предузећа, уз елиминисање вишка бирократије. То није ни мало лак посао, па је потребно истрајавање свих на значајном задатку борбе против корупције и тајкуна. Српска напредна странка иде храбро и пуном снагом против корупције, пуном снагом против незапослености и пуном снагом у реформе, истакнуто је на овим скуповима. На трибини о просвети говорио је

члан Главног одбора Српске напредне странке мр Љубиша Антонијевић и потврдио да су напредњаци припремили пакет мера које ће усвојити након конституисања Народне скупштине како би се побољшало стање у просвети. Сетом реформских закона треба да се регулише систем средњег стручног образовања, а предстоји и реализација озбиљног плана на изградњи јединствене базе података и информационог система у овој области. Зарад будућности непходно је мењати начин рада и понашања, а уместо прихватања закона Европске уније вратити стари систем вредности. Током посете Краљеву Братислав Гашић је указао на потребу за више рада након што се 16. марта победе сви који желе да грађане врате у муљ и блато у коме су они пливали са тајкунима, а народ Србије је још пре две године показао јасну жељу да не жели Србију каква је била до тада.

И председник Нове Србије Велимир Илић је позвао грађане Краљева да на парламентарним изборима подрже коалицију окупљену око Српске напредне странке. Током посете Буковици наговестио је долазак нових инвестиција, попут Карго центра у Лађевцима, које су од великог значаја за овај крај у коме треба интензивирати развој воћарства и сточарства. Са трибине на којој је говорио кандидат за народног посланика Милован Дрецун указано је на пут просперитета који има одрживу будућност. Српска напредна странка жели да будућност победи прошлост и да створи услове да се боље живи, а ови избори су одлучујући за историју српског народа, истакао је Дрецун и подсетио да је глас за Српску напредну странку глас за отварање нових радних места, запошљавање младих и економски просперитет земље. Кандидати за народне посланике

коалиције окупљене око Српске напредне странке разговарали су на Тргу Јована Сарића са грађанима Краљева и представили програм за предстојеће парламентарне изборе. Криза у земљи је изузетно тешка и погађа све, а посебно младе. Влада Србије је направила значајне помаке и померила многе ствари са мртве тачке, али је незапосленост и даље један од највећих проблема, па су млади због тога с правом незадовољни. Кандидат за народног посланика Марија Обадовић потврђује жељу напредњака да помогну у изградњи модерне економије која ће младима понудити више и боље могућности за запошљавање, а због тога је важно да што већи број њих буде на кључним позицијама у Србији, од привреде до политике. - Дошло је време да млади људи преузму конце на политичкој сцени Србије, јер се зна шта се мисли о већини класичних политичара. Српска напредна странка зато даје шансу мла-

дим политичарима, као што су Небојша Стефановић, Никола Селаковић, Марко Ђурић, рекла је Обрадовић окупљенима крај штанда у центру града и позвала све младе да на изборима 16. марта свој глас дају листи „Александар Вучић – будућност у коју верујемо“. Трибина „Сестринство у евроинтеграцијама“ била је прилика да се укаже на неопходност озбиљних реформи не само у државним предузећима, већ и у јавном сектору, а један од приоритета ће бити и реформа здравственог система. Пред посланицима у Скупштини Србије наћи ће се предлози важних системских закона, међу којима и пакет оних којима ће бити измењен начин организације целокупног здравственог система. Несмањеном жестином кампања је настављена и последњег дана фебруара када су кандидати за посланике Српске напредне странке испред

зграде Дома војске разговарали са грађанима и представили програм уочи предстојећих парламентарних избора. Преовлађујући утисак који су понели присутни грађани везан је за злоупотребе и повезаност неких политичара са тајкунима због којих је држава у протеклом периоду само у 4 банке оштећена за преко 200 милиона евра. Напредњаци упозоравају на опасност од таквих поступака спремни да сваки сличан покушај осујете. Новац који се у ранијем периоду сливао у приватне џепове мора да остане у фабрикама и омогући отварање нових радних места, изградњу школа, реновирање болница... Грађанима је остављена могућност да за две недеље на изборима одлуче да ли ће подржати државу тајкуна или државу проперитета коју персонификује први на листи „Александар Вучић, будућност у коју верујемо“. Т. Радовановић

2.3.2014.

МАГАЗИН

Марија Обрадовић

Изборни штаб напредњака за Рашки округ (1)

- Највећи проблем у Србији је незапосленост и недостатак радних места, сиромаштво, борба против корупције и организованог криминала. - На листи приоритета Српске напредне странке, поред прилива инвестиција, нових радних места, стабилизације економије и наставка европских интеграција, је борба против корупције. - У политици нема велике памети и све се своди на добре контакте и упорност. - Нерадника је тешко избацити из фирме, али нема ни могућности да се награди добар радник. - Победа Српске напредне странке и листе број један није спорна. - Напредњацима је потребно поверење више од 40 процената оних који изађу на изборе

Фото: М. Радовановић

ТИМСКИ РАД ГАРАНЦИЈА УСПЕХА

ве политичке партије које учествују у овогодишњим ванредним парламентарним изборима формирале су штабове који су озбиљно пришли припремама за обезбеђење довољног поверења бирача. Чини се да су овом послу најозбиљније пришли напредњаци који су и имали најбоље услове за то јер су најдиректније утицали на одређивање дана за гласање. Рад изборних штабова са територије Рашког округа координира народна посланица Марија Обрадовић која за Карљевачки Магазин открива шта је урађено током осамнаестомесечне владавине напредњака и шта грађани Србије од њих могу да очекују након мартовских избора. Најзначајнијом тековином осамнаестомесечне власти напредњака Марија Обрадовић оцењује велики помак у главама људи који се налазе на позицијама одлучивања. Било је у њиховим редовима и оних који су повремено одступали са зацртаног пута, али је председник странке Александар Вучић заједно са члановима Председништва санкционисао такву врсту понашања што је оцењено као добар почетак.

МАГАЗИН

2.3.2014.

Осамнаест месеци није довољно да би се направиле значајније промене у размишљању чланова који се налазе на месту одлучивања упркос сазнању да су напредњаци читавих пет последњих година правили озбиљне планове и договоре који би требало да доведу до напретка. Иако се потврдило да је за то потребно више времена од половине мандата одлучни су у опредељењу да као компактан тим иду даље, а основне тачке програма странке постале су основа кампање која је почела пре две недеље. - На првом месту је прилив нових инвестиција у земљу и отварање нових радних места, а на другом, али не по значају, стабилизација економије. Тешко је објаснити грађанима због чега није било боље у ових 18 месеци када смо пре избора говорили да ће бити боље. Људима треба рећи и упознати их са ситуацијом коју је Српска напредна странка затекла у тренутку кад је дошла на власт Највећи број ствари смо знали, а један део нисмо јер су папири о томе били скривени. У тренутку кад преузимате одговорност да решите и стабилизујете ситуацију у земљи нема простора за изговоре и евентуални

страх од ситуације која нас очекује. У том тренутку мора да се делује и зато је велики проблем био наћи одређену документацију и утврдити степен кривице људи који су били на одређеним местима. Ту су 24 спорне приватизације и испитивање пословања многих других институција у држави – каже Обрадовић. На листи приоритета Српске напредне странке поред прилива инвестиција, нових радних места, стабилизације економије, наставка европских интеграција је и борба против корупције, тема којом су први почели да се баве у Србији. То је разлог да било ко од обичних грађана борбу против ове девијантне појаве везује за првог човека напредњака Александра Вучића. Највећи проблем у Србији је незапосленост и недостатак радних места. Према уверењу највећег броја грађана на другом месту је сиромаштво, а на трећем борба против корупције и организованог криминала. Камен спотицања у тој борби представља уверење највећег броја становника да је корупција саставни део живота, нешто што је неминовност да би се лакше завршио било који део посла. Због тога је

МАГАЗИН

2.3.2014.

и не сматрају толико погубном у ситуацији кад верују да другог решења нема. Међу напредњацима влада уверење да ће тако бити све док међу грађанима не преовлада уверење да је корупција исто толико опасна као и други облици девијантног понашања и док не осете одбојност према онима који су дубоко огрезли у корупцији. Иако нико нема одговор на питање колико је времена потребно до тада неопходно је размишљање на ту тему. До тада предстоји предан рад и навикавање на тимско деловање, подршку и солидарност која је некада постојала, а онда се нагло изгубила. Подршку напредњацима и листи „Александар Вучић, будућност у коју верујем“ на мартовским изборима сем осведочених чланова коалиције, Нове Србије и Покрета социјалиста, овом приликом пружају Српски покрет обнове са Демохришћанском странком Србије и Социјалдемократска партија Србије. На истој листи налазе се и кандидати других мањих странака који су стали под кров напредњака, представници бошњачких партија и Српске сељачке странке. - То је прави показатељ да добро сарађујемо свуда на терену, а ја као шеф Изборног штаба за Рашки округ

могу само да кажем речи хвале за коалиционе партнере, пре свега што се код нас изгубила сујета. Свакодневно сам у контакту са свима Томиславом Илићем, Мирком Вуковићем, Миломиром Шљивићем, Милошем Чоловићем, Браниславом Јовановићем, људима који не долазе са ставовима који изазивају сумњу и отварају нови проблем – каже Обрадовић. И ма колико да жена као шеф изборног штаба који чине мушкарци на почетку не улива превише поверења половина кампање показује да неверне Томе нису превише у праву. Доказ способности је и Женска парламентарна мрежа у Скупштини Србије, састављена од посланица из свих странака позиције и опозиције, која се бави позицијом жена у различитим сферама живота. Након првог консултативног састанка кренуло се у агресивну кампању за обезбеђење што већег броја гласова, а треба да га обезбеди тим којим координира Марија Обрадовић. - Не наилазим ни на какав проблем. Где год посустане СНС упада неко други. Људи су свуда расположени за сарадњу са широким тимом који је окупио Александар Вучић, а краљевачки одбор има посебно одговоран задатак да премаши успех са послед-

њих председничких избора. Кандидат за председника Србије Томислав Николић је баш у Краљеву направио најбољи резултат па се нешто слично очекује и на мартовским изборима. Довољан рејтинг напредњака добар је основ за веровање да успех може да буде и бољи од онога од пре скоро две године. У изборном штабу напредњака не крију задовољство сазнањем да подршку листи коју предводи Александар Вучић пружа велики број привредника који нису чланови Српске напредне странке, нити их занима страначки активизам. Жеља да гласају за листу са редним бројем један заснована је на сазнању да од напредњака могу да очекују много бољи пословни амбијент за будући рад. Томе доприносе и много бољи контакти са владом него што је то било до пре две године када су одбијани многи предлози пројеката који су долазили са територије Рашког округа. Део кривице за то, каже Обрадовић, сносе и подносиоци који нису имали комплетну документацију, нису на време одговорили на услове конкурса, а некада ни у влади није било довољно заинтересованих да помогну привредницима и пројектима из овог округа. - Сада када имамо седам кандидата за посланике из Рашког округа само са наше листе, пет из Краљева и по једног из Новог Пазара и Рашке, можемо да очекујемо боље резутате, да не говорим да ће овај град имати кандидате и на другим листама – каже Обрадовић. Свима њима основни задатак треба да буде залагање за бројне повољности у циљу побољшања положаја грађана. Позитиван пример из не тако далеке прошлости је и сарадња посланика две дијаметрално супротне политичке опције који су у Народној скупштини вођени истом идејом успели да амандманом на буџет за ову годину издејствују подршку реализацији пројекта урбане регенерације насеља у Доситејевој улици. Више од територијалне или политичке припадности све посланике треба да води ин-

2.3.2014.

МАГАЗИН

терес грађана које заступају, а мање лични. Марија Обрадовић због тога у први план ставља успостављање контаката са више оних на које се може ослонити у одређеном тренутку. У политици, каже у поверењу, нема велике памети и све се своди на добре контакте и упорност. Зато инсистира на сарадњи краљевачких посланика из других партија који би могли да деловањем у оквиру својих посланичких клубова обезбеде довољан ниво подршке. Тако би читав Рашки округ добио бољу шансу него што је имао раније када је и Краљево било заборављено и удаљено од токова који би значајније могли да утичу на комуникацију са Владом Србије. До краја овогодишње кампање очекује се сусрет првог потпредседника Владе Александра Вучића са привредницима Рашког и Моравичког округа у Привредној комори. Од шездесетак представника претежно малих и средњих предузећа очекује се да изнесу проблеме који им отежавају пословање. - Закони о раду, стечају и приватизацији су основ за функционисање привреде у Србији, а разговор са петнаестак краљевачких привредника који запошљавају 4.500 људи за мене је изузетно охрабрујући због подршке коју пружају Александру Вучићу. Они нису тражили само сарадњу да би добили одређене послове на тендерима, већ су имали конкретне предлоге за измене закона јер су схватили да привреда и политика морају да буду уско повезани и на законодавној линији. Тако се на најбољи начин преноси позитивна порука да у Србији почиње да се ствара бољи пословни амбијент. Само помињање инвестиција и отварање нових радних места може да звучи по мало шупљикаво. Стварањем пословног амбијента у коме привредник тачно зна шта му треба, како ће да гласи закон на основу кога ће морати да послује, и који ће тачно утицати на то колико ће бахато моћи

да се односи према раднику, и овај према њему, много ће повољније да делује на пословање. У овом тренутку нерадника је тешко избацити из фирме, али нема ни могућности да се награди добар радник. Због тога ће у наредном периоду усвајање ова три закона бити крупан задатак пред скупштином – признаје Обрадовић. До усвајања три спорна закона око којих је било много речи пре оставке министра привреде Саше Радуловића предстоји дуготрајан и мукотрпан рад у скупштинским одборима, а затим и у пленуму и све време су могуће измене и допуне предложеног текста. Више од сваког рада немир уносе често неосноване примедбе опозиционих посланика о којима се закључује више као начину за стивцање јефтиних политичких поена него конструктивним предлозима који би побољшали коначни текст закона који би привредницима широм Србије олакшали рад и створили амбијент у коме могу да отворе нова радна места. Марија Обрадовић обећава да ће током целог поступка усвајања закона бити експонент привредника два округа који ће здушно бранити њихове предлоге и амандмане на поједине чланове. Основни задатак кампање која је у току је да се бирачима укаже на досадшње резултате који јавности нису увек представљени на прави начин. - У односу на претходну кампању за републичке изборе ипак је много лакше. Прву кампању је технички било теже организовати и промовисати нову идеју и лидере који су били под великим притиском актуелне власти. Овом приликом је то било много другачије пре свега због изузетне популарности Александра Вучића, због тога што су бирачи добро информисани о свему што је до сада урадио, што је заједно са њима па и лично могу да га питају и упуте примедбу – каже Обрадовић. Свакодневни рад на терену и кон-

такти са бирачима показују изузетан степен популарности коју на простору Краљева, Врњачке Бање, Рашке, Новог Пазара и Тутина ужива председник Српске напредне странке Александар Вучић. Сазнање да велики број грађана отворено подржава изборну листу са редним бројем један даје довољно оптимизма за убедљиву победу на изборима. То није изненађење за напредњаке свесне озбиљности којом су приступали послу у претходном периоду. И ма колико да је Александар Вучић носилац листе у овој кампањи није сам. Око њега је тим људи посвећених послу какав је желео да окупи у сада само техничкој влади. Однос снага у коалицији условљавао је бројне разговоре, попуштања и компромисе. И ма колико да је утицај првог потпредседника на рад владе био значајан неке одлуке није могао да донесе сам. И поред сазнања да има оних који су кочили рад владе Вучић никада за то није кривио ни једног члана посебно. Напредњаци су са изузетним задовољством прихватили расписивање ванредних парламентарних избора који су пред тим који спроводи кампању поставили висок циљ да направи одличан резултат. - Сама победа Српске напредне странке и листе број један уопште није спорна. Оно што се провлачи у нашој причи је да морамо да освојимо поверење више од 40 процента оних који изађу на изборе. На основу интерних процена тачно смо прорачунали колико би гласова требало очекивати у појединим окрузима. Много јачи резултат очекујемо у Краљеву и Врњачкој Бањи него у Новом Пазару и Тутину, као и Рашки у којој добру позицију има Социјалистичка партија Србије. Очекујемо добар проценат и у овим срединама, али не као у Краљеву и Врњачкој Бањи – каже шеф изборног штаба напредњака за Рашки округ Марија Обрадовић. Т. Радовановић

Алтернативна предизборна кампања Покрета Двери

МАГАЗИН

2.3.2014.

СРПСКА ПРИЧА У СРПСКОЈ КАФАНИ

- Ако буду у прилици да одлучују Двери ће применити царинске и ванцаринске мере заштите за домаћу робу, зауставити увознички лоби, додатно опорезовати све стране банке, донети закон о испитивању порекла имовине политичара и тајкуна, одузети незаконито стечену имовину и, уз фонд дијаспоре, све то уложити искључиво у нова радна места у сектору домаће производње, привреде и пољопривреде. – Патриотска влада на платформи против уласка у Европску унију и чвршће везивање са Русијом. – На првом месту породична политика и домаћи економски интерес

Фото: М. Радовановић

време кад се предизборна кампања у Србији захуктава, а учесници у изборној трци све агресивнији чувајући најјаче адуте за другу недељу марта, Покрет Двери коме је на претходним изборима за мало измакло учешће у парламентарном животу припрема се на неуобичајен начин. Српска прича у српској кафани је алтернативна предизборна кампања баш као што су алтернативни и и тек десетак билборда у читавој Србији на којима је исписана кратка порука о томе да не треба превише веровати билбордима. Повод да се српска прича смести у српске кафане је сазнање да су све друге институције окупиране, а да је кафана још једино место на коме највиши представници Покрета Двери могу слободно да разговарају са народом. Ово потврђује члан Старешинства Покрета Двери Бошко Обрадовић који је о предизборном програму странке Краљевчанима говорио у кафани „Париз“ где су били још мр Влада Димитријевић, проф. Мила Алечковић, др Зоран Чворовић, Милорад Црњанин, др Зорица Кубуровић, Славко Стевановић, др Владан Шапоњић и други. У ситуацији коју оцењују медијским мраком Дверима је ускраћен приступ медијима, а челници најутицајније српске странке нису спремни да одговоре на позиве за телевизијски дуел у

МАГАЗИН

2.3.2014.

било које време и на било којем месту. Све упућује на припрему терена за изборну крађу на шта из Двери упозоравају да ће бранити вољу народа свим средствима укључујући грађанску непослушност, протесте и демонстрације. Сазнање да је на медијима са националном покривеношћу представницима Покрета Двери ускраћен приступ наводи на размишљање да се носиоци власти у Србији све више плаше резултата које би на изборима могли да остваре једини чланови истинске опозиције који су одувек предњачили у оштрим речима критике упућеним на адресу власти. Српска прича у Паризу прилика је

за подсећање на оно што сваки грађанин Србије може да види, неиспуњена предизборна обећања свих који су право да врше власт освојили на ђурђевданским изборима 2012. године. - Они су тада обећавали сто милијарди страних инвестиција, канцеларију за брзе одговоре, да ће истражити изборну крађу, а ништа од тога није урађено. Напротив, урадили су многе ствари којих није било у предизборним обећањима. Иако су се представљали као патриоте издали су Косово и Метохију, продају пољопривредно земљиште странцима, задужили су државу за нових пет милијарди евра,

спремају продају „Телекома“, „Електропривреде Србије“, увоз генетски модификовне хране и семена, Закон о раду који ће укинути радничка права и право на штрајк, спремају банкрот, распродају и распарчавање Србије – каже Обрадовић. У таквој ситуацији све је чвршће уверење да на наступајућим изборима бирачи неће гласати за две највеће странке владајуће коалиције, али ни друге који са њима учествују у подели колача власти. Овакав став темељи се на сазнању да су они већ урадили све што су могли током претходне 24 године, колико су се смењивали на власти, а да је време за долазак нове

политичке генерације. У таквој ситуацији својеврсним бацањем гласова сматрају давање подршке партијама које седе у чекаоници испред врата Српске напредне странке и моле на коленима да уђе у будућу владу Србије. Као једина истинска опозиција у Србији Двери то не раде, а Обрадовић након 16. марта најављује највеће изненађење на овогодишњим ванредним парламентарним изборима. Мада за опозицију није необично да буде жесток критичар свега што чини актуелна власт стиче се утисак да су Двери, у настојању да докажу да су једина истинска опозиција, склони да иду и даље тврдњом да борба против

корупције и организованог криминала као окосница кампање напредњака представља само једну у низу лажи које се пласирају из ове странке. Наводна борба обележена је медијским хапшењима са задатком да замајавају и залуде народ који не примећује да сем тога нема никаквих резултата. - Овај режим годину и по дана нема никакав резултат у сфери економије и социјалне политике, није завршен ни један судски поступак, а у овом тренутку се у затворима Србије не налази ни један политичар, или тајкун, који је опљачкао и ојадио Србију у последње 24 године – каже Обрадовић. Кључни проблем Србије од демократских промена 2000. године је што су све владе радиле у интересу странаца, а ни једна у интересу домаћих привредника и пољопривредника. Тако су омогућиле да се униште све домаће банке велике фирме, пољопривредно-индустријски комбинати, земљордничке задруге и други привредни субјекти. За то време странци су преузели монопол над српском привредом и економијом, а о животу у земљи одлучују њихове банке, предузећа и амбасаде. Поред странаца који остварују екстра профит на грбачи сиромашног народа увознички лоби увози много тога што може да се произведе у Србији. И док су банке са највећим каматним стопама у Европи

2.3.2014.

МАГАЗИН

прошле године оствариле профит од милијарду и 400 милиона евра, страни трговински ланци су већ преузели 80 одсто трговине у Србији. У таквој ситуацији домаћи економски инетерес је у другом плану, а уз бројне повољности страним инвеститори су, поред бесплатног земљишта за градњу производних погона, добијали и 10 хиљада евра за свако ново отворено радно место. Бројни уговори са њима су проглашени за државну тајну, њихово пословање не контролишу инспекцијске службе, а профит износе из земље приказујући пословање са губитком како не би платили порез на остварени приход. Закључак је песимистичка тврдња да се држава претворила у колонију, а политичари као колонијални управници раде све у интересу странаца. - Кад се Двери буду питале и одлучивале све ће бити супротно. Странци ће да оду мало у други, а домаћи привредници и пољопривредници у први план. Оних 10 хиљада евра из буџета даваће се искључиво домаћим привредницима и пољопривредницима, а домаћа развојна банка под повољним

каматним стопама кредитирати искључиво домаћу привреду и пољопривреду. Подићи ћемо царинске и ванцаринске мере заштите за домаћу робу, зауставити увознички лоби, додатно опорезовати стране банке, донети закон о испитивању порекла имовине политичара и тајкуна, одузети им незаконито стечену имовину и, уз фонд дијаспоре, све то уложити искључиво у нова радна места у сектору домаће производње, привреде и пољопривреде. То је једино економско решење за спас Србије, а нуде га Двери – сигуран је Обрадовић. А да све не би било само кафанска прича неопходно је освојити довољан број гласова бирача за улазак у парламент мимо постојећих политичких странака које су постали својеврсни заводи за запошљавање, узимају паре из јавних предузећа, намештају тендере и тако пљачкају Србију. Добар доказ су четири велике домаће банке из којих се због кредита страначким пријатељима и тајкунима, који нису враћени, милијарду евра прелило у страначке џепове. Задатак Двери је да то спречи и

омогући формирање патриотске владе са платформом која би се заснивала на три основна принципа. - Први је прекид преговора са Европском унијом и чврст савез са Русијом. Бирамо Русију јер са њом имамо бољу економску политику и војно безбедносну рачуницу него са Европском унијом која нас је бомбардовала, отима нам Косово и Метохију и економски израбљује и уцењује. Друго је наша породична политика. Увешћемо министарство за бригу о породици, покренућемо борбу против беле куге, омогућити свакој самохраној породици да макар један члан буде запослен, донећемо закон о заштити презадужених породица и забранити приватним извршитељима да им одузимају имовину. Ставићемо домаћи економски интерес на прво место и сва финансијска средства државе уложити у покретање домаће производње, дати по неколико хиљада евра онима који желе да се врате на село и баве пољопривредом, а ко жели такву патриотску владу може са Дверима учествовати у њеном формирању – каже Обрадовић уверен да на српској

политичкој сцени нема субјекта који би могао да каже нешто ново, јер су сви довољно излизани, потрошени, толико пута рециклирани, мењали страначке дресове и програме и урадили све што су могли. Двери очекују подршку народа за широк фронт у коме има места за српске радикале и Демократску странку Србије са којима би правили патриотску владу и зауставили погубан пут у Европску унију по сваку цену. И овога пута се показало да Покрет Двери има чврсто упориште у Краљеву, а српска прича у старој српској кафани „Париз“ је оцењена као до сада најуспешније представљање у овој предизборној кампањи. На ђурђевданским изборима 2012. баш у Краљеву су Двери оствариле најбољи резултат, и поверење десет одсто бирача што је било својеврсно изненађење, али и основ за размишљање да би 16. марта могао бити удвостручен. - Краљевчани су се борили да се смене жути зато што су уништили овај град, а дошли су још жући у лику Српске напредне странке. Председнички кандидат је имао пријатеља из Краљева који је као контраверзни биз-

нисмен финансирао његову кампању, а узвратио му је услугу и поставио на место саветника за привреду. Тај саветник за привреду је поставио градоначелника, заједно су поставили директора Електродистрибуције и запослили више десетина људи у ово предузеће. То је слика власти, страначко запошљавање, живот на државним јаслама, злопупотреба државних функција, корупција и оно што у Србији више не сме да постоји. Зато сам дубоко уверен да Краљевчани више никад неће дати шансу странци која је највећа превара у новијој политичкој историји Србије – каже Обрадовић. Криза власти постоји и у другим градовима што наводи на размишљање о ванредним локалним изборима, пре свих у срединама у којима су напредњаци већ најавили смену својих кадрова за које је процењено да нису радили колико је било потребно. Осуда власти поприма другу димензију због сазнања да за тренутно водећу странку у Србији нико није гласао да би спроводила програм Либерално демократске партије. Обрадовић оцењује да су бивше патриоте прешле у табор еврофанатика и спремни су да за

власт, привилегије и моћ жртвују економски, национални и државни инетерес земље. Као и све друге странке које учествују у изборној трци и Двери рачунају на победу. Посебан адут је део предизборног програма који се односи на породичну политику коју на најбољи начин препознаје српска жена. Она је до те мере обесправљена да током трудничког боловања прима тек трећину зараде, добија отказ кад остане у другом стању, а због радног времена од 9 до 17 нема времена да се посвети породици. - Када се Двери буду питале и одлучивале вратићемо радно време од 7 до 15 часова, омогућићемо и женама и мушкарцима да се у другој половини дана посвете породици и деци, а српска жена ће уместо женских права бити награђена мајчинским привилегијама – каже на крају Бошко Обрадовић уверен да српска жена добро препознаје политику ове странке као модерну породичну политику за 21. век и зато ће масовно гласати управо за Двери. Т. Радовановић

Караван Либерално демократске партије

МАГАЗИН

2.3.2014.

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ПРОМЕНЕ

- И на овим изборима чекају многи који су пропустили добијену прилику и знатно допринели уништавању земље. – Пред изборе 2008. и 2012. године исплаћиване су плате радницима да би гласали за политичку опцију на власти. - Иако је добро што се у Србији хапсе лопови изгледа да у Србији само политичари нису лопови. - Полиција је талац шефова, главоња који су горе сели да би се старали о сваком другом пре него о овом јадном народу. - Колико ће прича о томе да су сви лопови а само ја поштен, сви неспособни само ја способан, сви лажови само ја поштен, моћи да пије воду 16. марта биће познато за само две недеље

а путу према Чачку караван Либерално-демократске партије на кратко се зауставио у Краљеву да би председник партије Чедомир Јовановић малом броју грађана покушао да објасни зашто је дошло време за корените промене у Србији. Онима који су у Краљеву пратили раније доласке Јовановића овога пута није промакло да је интересовање грађана за његове иступе све мање. Да ли због необавештености или нечег другог на Тргу српских ратника је, поред чланова Либе-

рално-демократске партије, људи из Јовановићеве пратње и представника медија, било тек неколицина грађана који су се случајно нашли у центру града овог сунчаног фебруарског дана. Почетак кампање под називом „Време је за промене“ обележен је сазнањем о катастрофалном стању у готово свим сферама живота, народу који је притисла превелика мука, а не може да се елиминише уколико се не изврше корените промене, а пре свега успостави поштен однос према

животу. Није новина да скоро свако месту у Србији личи на неко друго, да су фабрике пропале, људи не могу да живе од плате коју зараде, већина ни да дође до било каквог посла, а млади настоје да по завршетку школе негде оду. - То је цена пропале политике. Наша земља је пропала зато што смо давно погрешили, крајем осамдесетих када смо кренули за Милошевићем који нам је рекао да знамо да се бијемо ако не знамо да радимо – каже Јовановић.

МАГАЗИН

2.3.2014.

Либерално-демократска странка је одустала од идеје о организовању масовних митинга, па њени најистакнутији чланови крстаре Србијом и у контакту са грађанима покушавају да промовишу идеју о променама. И ма колико да је време тешко након промена има простора за бољитак, а либералне демократе верују да још само они могу да направе помак ка бољем. Кривицу за поразно стање у земљи председник Либерално демократске партије упућује на адресу српских социјалиста који су направили велику

штету деведесетих година прошлог века, а и након тога. - Ја мислим да социјалисти не заслужују да буду у влади не због деведесетих него због оног што су урадили у последњих шест година. Мислим да је Демократска странка једнако одговорна као и СПС за све оно што се сад дешава, јер је пропустила велику прилику коју је добила 2008. године када је Србија подржала Тадића и његову коалицију очекујући да уради послове који му на памет нису пали. Данас се појављује са идејом Нове демократске

странке. Жао ми је, данас нема новог Краљева. Кад буде новог Краљева нек у њега дођу неке нове странке. Сметају ми поруке које уносе немир у наше породице, поређења са црним сценаријима какве гледамо сваког дана око ове наше несрећне земље. Каква Украјина, каква Босна, ни по коју цену то себи не смемо да дозволимо. Ми смо деведесетих преживели много више и од Украјине и од Босне. Живели смо у већој диктатури од оне са којом се Украјина обрачунала на тргу у Кијеву. Живели смо у много тежој социјалној ситуацији и неописивој беди у односу на ону која је у Тузли покренула протесте. Нама је потребан мир и не видим никакво разумевање за политичаре који своју шансу виде у хаосу који би могао да се створи у Србији– говорио је Јовановић. У таквим условима партија којој припада крчи пут којим ће Србија моћи да пронађе излаз из хаоса у који су је довеле неодговорне политике. До излаза из кризе воде другачије економска, културна и социјална политика, другачији положај општина и градова који сами треба да формулишу политику локалног економског развоја и бирају првог човека своје полиције који ће водити рачуна о безбедности грађана. Уместо конкретнијих ставки програма за промене првенствено медијима, а потом и малом броју грађана, пласира се прича о премијеру Србије Ивици Дачићу у контексту хапшења шефа његовог кабинета због сумње да је сарађивао са шефовима највећег нарко клана у Европи. - Оставио је Србију без фабрике лекова и то му никада нећу опростити.

радим нека каже. Нека каже и имаће подршку ЛДП, а ми уопште не морамо да будемо у влади. И до сад смо их подржавли кад су били у праву и када су напустили политику косовског лудила. Нисмо им пружали прст у око и подсећали одакле су кренули. Рекли смо, добродошли на нормалну страну улице, доста је било живота у коме смо плаћали цену ваших политичких заблуда. Николић је председник Србије који себе види у Бриселу, а тамо је стигао са Романије. Нећу вас да зовем да се вратимо на Романију да би били

другачији. Мало је политичара који имају способност да нешто ураде у овој земљи и ко год покаже спремност ја сам са њим спреман да радим, али не било који посао. Само овај један једини око кога разговарам са људима свакога дана у Србији – каже Јовановић. Србији је потребан и нов систем образовања, нова култура и нови спорт. И ма колико да скоро сви претенденти на поделу власти говоре о истим стварима време показује да се све своди само на причу. На то упозорава и Че-

Фото: М. Радовановић

Никад му нећу опростити за 200 милиона евра опљачкану „Галенику“. Нити могу Тадићу да опростим хаос који је направио у српској политици због начина на који је у њу поново ушао и порука које је за собом оставио. Србија нема пуно људи који могу да изађу и кажу био сам вам председник. Он је уз Коштуницу био једини, он је био тај који треба ову земљу да лечи од странчарења, а он је странчарио и странчари и дан данас. Зато тражим од Краљева подршку. Долазио сам као студент, млад политичар, најмлађи шеф посланичке групе у историји српске политике, пуцали су на нас 12. марта 2003. године, а они који су остали живи дужни су да воде Србију на путу на коме смо тада заустављени. Ја не видим ни један други излаз – каже Јовановић. До пребројавања гласова дан после избора остале су тек две недеље, а сви који су ушли у кампању боре се за део власти у складу са количином подршке бирача. Улазак у власт је и једини начин за спровођење програма партије, а оне које не могу да самостално имају већи утицај на одлучивање приморане су на савезништво са већима. Да ли ће после избора, и са ким, Либерално демократска партија делити власт то није познато. Јовановић тражи подршку народа како би учествовао у променама осуђујући оне који су спремни да ту исту подршку продају за фотеље. - За мене је то питање увреда и ја се на такав начин никад нисам бавио политиком. Оно што је важно то је урадити посао и ја не бежим од оних са којима тај посао евентуално могу да радим. Ако Вучић тај посао жели да

2.3.2014.

МАГАЗИН

домир Јовановић констатацијом да је време за озбиљан рад. О поразном систему земље сведочи сазнање да возови у Србији иду спорије него у турско доба, па од Београда до Ниша путује дуже него крајем 19 века кад је пруга направљена. Бројни колективи попут краљевачких „Фабрике вагона“, „Магнохрома“ и других налазе се у процесу реструктурирања које се своди на исплату зарада из буџета. - Па немојте онда да изаберете комедијанта за председника владе, политичара који каже ја ништа немам, ништа у животу нисам радио, немам кућу, немам стан, немам кола, имам једино новац који су ми дали тата и мама кад су свој стан продали. Ако ниси способан о себи да се стараш како ћеш о целој земљи. Коштуница домаћин оде па прода НИС. Зато данас немамо простора да као држава помогнемо онима којима

је потребна помоћ. Шта плаћамо, српску нафту и српски гас. Имамо комисију за „Срболек“, „Луку Београд“, „Кањижу“, хоће ли бити комисија за НИС па да видимо како се то читава земља продаје по цени робне куће у стечају. Овде на „Гаспром“ пумпи људи раде под уговором за 20 хиљада динара. Са тим треба да раскрстимо, па да имате једном у Србији власт која ову земљу цени и воли. Биће реда у земљи, биће мира и сигурно ћемо дати све од себе да решимо проблеме који постоје, а који не могу да буду решени преко ноћи. Ми пропадамо 25 година и немојте да ме питате што за две године нисмо решили проблеме Србије. Желели смо динамичну економију, могућност да сваки човек брзо нађе посао, да нерадник остане без посла, а не да паразитира на онима који раде и баш га брига за сутра – каже Јовановић. Такву Србију Либерално демократ-

ска партија жели да врати у живот, а прилика за то су мартовски избори на којима свако треба да преузме одговорност за своје поступке. Бројна неиспуњена обећања прилика су за упозорење да и на овим изборима чекају многи који су пропустили добијену прилику и знатно допринели уништавању земље. У предизборној кампањи је све дозвољено, па и тешке оптужбе увек на рачун других. И ма колико да то у појединим случајевима може да утиче на оне који слушају тешко да је из онога изговореног на Тргу српских ратника, а и на бројним другим на којима су остале политичке партије у исправност својих ставова покушавале да увере све мање заинтереосване пролазнике, могло да се чује шта конкретно. Говорио је Чеда Јовановић Краљевчанима о томе колико је Косово српско, колико је српски народ на том простору обесправљен, колико се бри-

селски споразум од априла прошле године разликује од Ахтисаријевог плана од пре 15 година. И док је народ на том простору дане и ноћи проводио на барикадама они који су као либералне демократе говорили истину проглашаване су издајницима. Не оспоравајући могућност на грешке у политици затражио је председник Либерално демократске партије подршку и од Краљевчана, а како их на тргу код Милутина није било у значајнијој мери кратка изјава за медије претворила се у двадесетоминутни говор врсног говорника који за то време каже више него други за сат. Можда се то док слушају речи грађанима и чини таквим. Кад се стави на папир све изгледа много другачије. - Дајте једном да кренемо из ове муке. Због тога сам дошао међу вас, не да идем и да обећавам радницима „Фабрике вагона“ да гласају за мене због плате. То су други радили, исплаћивали плате пред изборе 2012. го-

дине, исплаћивали плате 2008. године, долазили овде, проглашавали реструктурирање, обећавали новац без рада. Ви сте се тих прича наслушали. Боље да будемо онакви какви треба да будемо, а нисмо до сада били, фер једни према другима, да никога не мрзимо и да видимо где је оно што нам сваког дана нуди живот. Јако је добро то што се у Србији хапсе лопови. Изгледа да у Србији само политичари нису лопови. Ухапсиш шефа кабинета што је давао државне тајне нарко клану и ништа не кажеш о министарству полиције у коме је тако нешто могуће. Сви ми знамо шта ради данас полиција. Полиција је талац својих шефова, главоња који су горе сели да би се старали о сваком другом пре него о овом јадном народу. То је на својој кожи свако од нас осетио. Е ако хоћемо то да мењамо онда се то мења гласовима на изборима. После тога реците извини, за тебе сам гласао а ти ништа ниси урадио. Али то правило дајте да

важи и за оне који су до данас водили Србију. Да честитамо онима који су били добри, а онима који не ваљају кажемо довиђења – завршио је обраћање Краљевчанима на Тргу српских ратника председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић. Председнику Либерално демократске партије не може да се оспори речитост из које се чита само једна порука, сви досадашњи политичари су радили погрешно, а једино сам ја у праву. Овакав став постаје правило на српској политичкој сцени на којој свако од учесника мисли исто. Колико ће прича о томе да су сви лопови а само ја поштен, сви неспособни само ја способан, сви лажови само ја говорим истину, моћи да пије воду 16. марта биће познато за само две недеље. До тада остаје исто толико времена за још жешћу кампању и све агресивније нападе прво на оне који представљају највећу конкуренцију. Т. Радовановић

Нова демократска странка у новим просторијама

МАГАЗИН

2.3.2014.

НОВА НАДА ЗА БО

- Нова идеја, енергија и снага за будућност основни мотив неколицине Краљевчана да формирају страначку инфраструктуру Нове демократске странке због сазнања о могућности да се створе бољи услови за будућност младих генерација. - Приоритет Повереништва странке учешће на наредним локалним изборима. - Економија се не може заснивати на јавним предузећима, болницама и Електродистрибуцији, а мањак у буџету надокнађивати увођењем солидарног пореза и узимањем од плате. - До ванредних парламентарних избора штандови Нове демократске странке у свим деловима града, више на периферији него у центру

Фото: М. Радовановић

ОЉУ БУДУЋНОСТ

Др Звонко Марковић

акон последњих парламентарних избора у Србији у мају 2012. године, и пораза који је доживела, најтеже последице је претрпела Демократска странка чије су редове напустили бројни угледни чланови. Скоро годину дана у странци је као почасни председник таворио бивши председник Србије Борис Тадић да би по расписивању ванредних парламентарних избора као председник Нове демократске странке најавио повратак на политичку сцену. Један за другим придруживали су му се бивше демократе које су се пасивизирале након претходних парламентарних избора, а у Краљеву од пре две недеље окупљају око Повереништва на чијем се челу налази др Звонко Марковић, дугогодишњи члан Демократске странке који није био превише задовољан оним што се у њој дешавало након маја 2012. године. Приликом отварања канцеларије

МАГАЗИН

2.3.2014.

ове странке у Краљеву потврдио је да му се свидела нова идеја, енергија и снага за будућност, а основни мотив да прихвати задатак да формира страначку инфраструктуру је сазнање о могућности да се бори за бољу будућност

пре свега младих генерација Краљевчана. Угледни лекар са препознатљивом каријером и стабилним статусом у друштву данас првенствено размишља о младима којима треба створити услове за отварање нових радних

места и перспективнију будућност. Иако то у ситуацији каква је у Краљеву нико не може са сигурношћу да гарантује за почетак је довољна нада да је то могуће. Довољно наде пружа Борис Тадић, један од ретких политичара без

мрље способан да око нове идеје окупи људе који нису корумпирани. Дугогодишње бављење политиком, упркос грешкама које је правио, а и оних за које је преузео одговорност у име најближих сарадника, даје до-

вољно мотива бројним симпатизерима да приступају Новој демократској странци у време кад бројни негативни трендови утичу на становнике до мере да у потпуности изгубе веру у све. - Иако пут ка Европи значи много ми ћемо се првенствено оријентисати на наш град који је последњих година мртав. У њему нема више од 2.000 производних радника, а осим партијског запошљавање у Електродистрибуцији и Електросрбији нема нових радних места. Млади људи беже из Краљева, а након студија остају у Београду у нади да ће наћи ухлебљење. Ми желимо да бар половина младих људи остане у Краљеву у коме се ништа не дешава, а осим полиције, болнице, општине и поште ниште не ради, нити оставља младима могућност за запошљавање – каже др Марковић опаском да због оних који у Краљеву не виде перспективу за будућност град постаје све старији.

2.3.2014.

МАГАЗИН

Нова демокртска странка је најмлађа у Краљеву, а озбиљније резултате очекује тек на наредним локалним изборима. До тада др Марковића и друге волонтере окупљене око идеје Бориса Тадића, чека гранање страначке инфраструктуре у свим деловима територије града. Кратко време од оснивања странке није дозвољавало да се она заокружи, али постоји довољно чврсто уверење да ће се на листи за одборнике града пред неке нове локалне изборе наћи 70 угледних имена каквих се не би постидела ни једна политичка организација. Као кандидат за посланика на листи Нове демократске странке др Марковић очекује бројне контакте са значајним људима из политичког и пословног света, а првенственим задатком сматра покушај да се, уз њихову помоћ, у Краљеву отвори неки погон и запосли одређен број људи као једини начин да град преживи пре него крене путем бржег развоја. У деценијама за нама Краљево су шибале различите непогоде, између осталих и неколико десетина хиљада изгнаних са простора целе Југославије, највише са Косова и Метохије. Сигурност су пронашли у граду који је пропустио прилику да искористи прилику и притиском на државу створи услове за отварање нових радних места бар за оне који су се доселили у град. У ситуацији када тачан број интерно расељених лица није познат, као ни то колико њих тражи посао, кад Србија гори, штрајкују радници „Фабрике вагона“, а са њима блокирајући саобраћајнице протествују запослени у „Пластметалу“ и бивши радници „Магнохрома“, Краљеву предстоји тежак период. Без прихода из реалног сектора нема услова за улагање у образовање и културу, а без образованих младих људи нема перспективе чак и случају да постоје различити производни погони. Реформа предстоји и другим видовима друштвеног живота што не треба очекивати у кратком временском периоду. Без школованих и образованих људи, каже др Марковић, економија нема перспективу.

- Питање је колико ми уопште имамо економију, јер се она не може заснивати на јавним предузећима, болницама и Електродистрибуцији, а мањак у буџету надокнађивати увођењем солидарног пореза и узимањем од плате. Најмањи је проблем узети кредит под неповољним условима и заробити се као дужник. Треба довести инвестиције, а то без контаката и личних пријатељстава не може. Зато и видим Бориса Тадића као човека који ће све приватне везе да искористи у интересу Србије, јер ако не буде инвестиција које значе нова радна места, нова запошљавања, а тако се пуни и буџет, ми немамо шта да тражимо – каже др Марковић. Опште стање у земљи, додатно погоршано у периоду транзиције, негативно се одразило и на стање у пољопривреди која је запостављена и препуштена стихији. И док Холандија са 78 милијарди евра прихода од пољопривреде извози 40 пута више пољопривредних производа него Србија поставља се питање организовања пољопривредника у задруге како би лакше и боље продали оно што произведу под условом да се елиминише нелојална конкуренција и увоз оних производа каквих већ има у земљи. Међу новим демократама у Краљеву влада уверење да ће ући у нову владу чије се формирање очекује пре истека прве половине године. Сазнање да је за мање од две недеље само пет људи у Краљеву постигло доста наводи на закључак да би уз озбиљан рад до следећих локалних избора Нова демократска странка могла да буде озбиљан чинилац на краљевачкој политичкој сцени. До тада остаје да се у директним контактима са грађанима анимира што више бирача да подрже листу коју преводи Борис Тадић. У првим тренуцима, који су и најтежи, несебичну помоћ пружили су пријатељи и симпатизери којих је сваким даном све више. Тако бар тврде у Повереништву Нове демократске старанке која у предизборну кампању улази са скромним средствима. - Надам се да ћемо сваког дана бити све јачи. Одрадићемо ове изборе

како можемо, а после тога морамо да формирамо инфраструктуру странке и припремимо се озбиљно за локалне који су нам далеко битнији, јер живимо у овом граду и нико од нас не жели да га напушта. Резултат који направимо биће полазна степеница, а ако буде бољи него на републичком нивоу биће то добар повод да са много више сигурности и елана тражимо неке ствари, пре свега нове инвестиције – каже др Марковић. И док очекују да у Краљево ускоро дође Борис Тадић у Повереништву не придају превелики значај појављивању на локалним телевизијама на којима се расправља о високој политици са којом чланови Нове демократске странке у овој средини немају превише додира. До избора преостаје да пред штандовима у најразличитијим деловима града, више на периферији него центру, бирачима приближе идеју Бориса Тадића око које су се окупили. - Не треба се заносити имагинарним стварима и причати бајке, него радити на оснивању јаке странке на локалном нивоу. Од нас не зависи како ће се водити светска политика, па се тиме и нећемо бавити – каже др Марковић уз позив грађанима да заокруживањем броја 11 на гласачком листићу покажу да су препознали нову енергију, наду и снагу за своју будућност. Т. Радовановић

МАГАЗИН

2.3.2014.

Довољна подршка листи „Доста је било“

МУКЕ БИВШЕГ МИНИСТРА Удружење грађана „Доста је било“ непосредно пре истека рока предало изборну листу коју предводи бивши министар привреде Саша Радуловић.

Радуловић обећава да на листи неће бити много познатих личности, јер је у Србији завладао страх и људи се боје да га подрже јер се плаше блата и провлачења кроз таблоиде. Кључна порука изборне листе биће борба против паразитског система који је градио Борис Тадић, а изградио Александар Вучић. И док се опозиционе странке такмиче која ће прва да се прикачи Вучићу, Радуловић се залаже за промену система у коме се на платном списку државе налазе десетине паразитских кадрова који коштају милијарду и по евра годишње. Прикупљање потписа за подршку листи „Доста је било. Рестарт“ у Краљеву је у присуству службеника суда обављено у просторијама Покрета за

Краљево у коме кажу да је одзив грађана задовољавајући. После предаје листе у Скупштини Србије Радуловић је рекао да је први потпредседник Владе и лидер напрдњака Александар Вучић на челу партизанског система због којег земља губи милијарде евра. Кључна ствар за капању групе грађана коју предводи је борба против таквог система у коме влада партијско запошљавање и трошење новца пореских обвезника. Грађанима Србије су потребне здрава држава и здрава економија и то је основни разлог за учешће на изборима након којих неће бити компромиса кад су у питању основни принципи на којима се заснива политика бившег министра. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

амо два дана пре закључења списка учесника ванредних параламентарних избора бившем министру привреде Саши Радуловићу недостајало је око 2.500 од 10.000 потписа потребних да Републичка изборна комисија прихвати изборну листу. Радуловић је потврдио да је подршка бирача за листу „Доста је било. Рестарт“ почела да се прикупља тек у фебруару када је и направљена инфраструктура. Листа на којој се поред њега налазе Александар Стевановић и Душан Павловић нема великог финансијера, а подржавају је једино грађани што условљава скромну кампању чији се велики део одвија преко Фејсбука и Твитера.

Свети Симеон Мироточиви, заштитник Нове Србије

МАГАЗИН

2.3.2014.

СЛАВА У ЗНАКУ ВЕ

егујући традицију и историју народа Нова Србија је за свог заштитника одабрала светог Симеона Мироточивог, зачетника српске државе, најуспешнијег владара и ујединитеља српског народа. Свечано је било у свим одборима странке широм земље, а председник Велимир Илић, после верског обреда сечења славског колача, поздравио госте и истакао да Нова Србија симболично спаја стару традиционалну Србију Светог Симеона и Светог Саве са новом, савременом државом. Ове године се слава обележава у јеку кампање за ванредне парламенратне изборе на којима се очекује да бирачи препознају најбоље, коалицију окупљену око Српске напредне

странке, у којој је и Нова Србија, и да јој на изборима 16. марта укажу поверење како би повела напред у реформе, онако како су то чинили оснивачи државе. Слави Нове Србије присутвовали су потпредседник СНС Небојша Стефановић, функционери ДСС Дејан Михајлов, Марко Милутиновић и Душица Морчев, као и председник Демократског народног савеза Републике Српске Марко Павић и министар саобраћаја у Влади Републике Српске Недељко Чубриловић. Свечано је било и у Краљеву где су резањем славског колача у храму Свете Тројице страначку славу обележили чланови Градског одбора Нове Србије. Слава је и прилика да се подсети на годину у којој се обележава де-

ветстота годишњица рођења државотворца Светог Симеона што је додатни разлог да свечаност буде подигнута на виши ниво. Нова Србија већ петнаести пут одоснивања обележава страначку славу, овога пута у јеку предизборне кампање, а председник Градског одбора Томислав Илић верује да ће народ и овога пута препознати све што је ова странка до сада урадила и да ће дати глас листи „Александар Вучић, будућност у коју верујемо“. После сечења славског колача настављено је дружење са званицама међу којима су, поред чланова и симпатизера Нове Србије, били представници странака које делују на краљевачкој политичкој сцени. Т.Р.

ЕЛИКОГ ЈУБИЛЕЈА - У години када се обележава 900 година од рођења Стефана Немање Градски одбор Нове Србије петнаести пут од оснивања обележио страначку славу. – У Новој Србији верују да ће народ препознати све што је Нова Србија урадила и да ће на мартовским изборима указати поверење коалицији којој припада

Стефан Немања, црквено свети Симеон Мироточиви, родоначелник је српске краљевске лозе Немањића. Рођен је 1114. године у Рибници поред данашње Подгорице. Пошто је то било време очевог прогонства, крштен је по католичком обреду, јер у близини није било других свештеника. Управљао је источним српским земљама и за то време успео да про-

шири и среди државу и учврсти православну веру у време кад су јој претили јереси са свих страна. Успоставивши мир са околним земљама 1196. године одрекао се престола у корист средњег сина Стефана, а до одласка на Свету гору Симеон монашке дане проводио у манастиру Студеници чији је био ктитор. На Хиландару је проживео само

осам месеци, а пренос моштију Савиног оца почела је у јесен 1206. године. После дугог путовања мошти су стигле у Србију 9. фебруара, по јулијанском календару, а пренос у Србију био је веома значајан политички догађај. Над телом оца обављено је помирење браће Стефана и Вукана у години када Сава постаје игуман манастира Студеница.

Фото: М. Радовановић

Свети Симеон

Додељена награда Фонда др Милош Бабић

МАГАЗИН

2.3.2014.

ПОШТЕЊЕ КАО НАЈБОЉА ПОЛИТИКА

- Предлог за установљење награде др Милош Бабић, која се већ пет година додељује најбољем студенту, потекла је од председника Извршног одбора Нове Србије Мирослава Маркићевића. - Добитник овогодишње награде Никола Пековић, студент мастер студија и сарадник у настави Факултета уметности у Нишу. – Комисији за доделу назива улица и тргова поднет предлог да мост преко Ибра понесе име др Милоша Бабића авршило се пет година од дана када је Нова Србија установила награду која носи име првог градоначелника Краљева др Милоша Бабића. Тим поводом је одржана свечана академија на којој је додељена годишња награда студенту за кога је трочлана комисија утврдила да је од фебруара прошле године остварио најбоље резултате. На конкурс се јавило више од 50 младих људи, а услове предвиђене конкурском испунило њих тридесет троје. Трочланој комисији није било лако да прогласи

најбољег, јер су одлучивале нијансе, а корак испред осталих био је Никола Пековић, виртуоз на хармоници који је завршио музичку академију, а на бројним такмичењим у земљи и свету освајао углавном прве награде. - Он је ухо, око, грло, глас ове наше средине и преноси осећања не само наша него и шире, ове државе Србије, и ми сви њега гледамо као Новака Ђоковића са ових простора. Ја бих волео да локална самоупава препозна наше генијалце и да их задржи овде. За ових пет година много је младих, амби-

циозних и успешних људи прошло, а ми се нисмо осврнули на њих, па верујем да ће и дневна политика имати слуха да ту децу задржимо да буду наши - истакао је образлажући одлуку жирија др Зоран Миљковић. Успомена на првог градоначелника Краљева, и непосредно бираног председника општине, окупила је у четвртак велики број поштовалаца др Милоша Бабића на свечаности уручењу награде. Дванаестог фебруара ове године он би славио педесет девети рођендан, а његов рођендански

поклон пету годину добијају они који су награду заслужили трудом, памећу и радом. Председник Градског одбора Нове Србије Томислав Илић је на академији посвећеној др Милошу Бабићу подсетио да је Нова Србија политичка партија којој су на првом месту нациналне и духовне вредности, а пре свега породица. - Управо због тога је др Милош Бабић себе, и своју политичку личност, препознао баш у Новој Србији. Говорио је да је поштење најбоља политика, а у поштењу је био најбољи и

најјачи. Снагу његовог деловања осетили су сви грађани током три године и три дана колико је био на челу града. Први градоначелник Краљева остаће упамћен по томе што је увек говорио да идемо даље, да идемо напред ка циљу, а циљ је био модеран, развијен град. Његово срце је било веће од сваке грађевине у овом граду, а никада нисмо разговарали о томе који му је пројекат најдражи, на који је најпоноснији. Просто није било времена за то, а чинило се да је још пуно година пред нама. Нажалост, није било тако, али сам сигуран да је мост на Ибру који

спаја Рибницу и Краљево, а који је направљен баш за време његовог мандата, нешто што је симболизовало др Милоша Бабића баш као што сви мостови света симболизују напредак, победу, стисак руке, спајање и снагу – истакао је Илић. Због свега овога одборничка група Нове Србије у Скупштини града покренула је иницијативу да мост преко Ибра носи име др Милоша Бабића. Предлог је достављен Комисији за доделу назива улица и тргова, а у Новој Србији верују да ће бити усвојен. Т. Радовановић

Пословодство Железница Србије у Краљеву

МАГАЗИН

2.3.2014.

НЕОПХОДНА РЕКОНСТРУКЦИЈА ПУТНЕ МРЕЖЕ

- Први директни сусрет генералног директора и раника од када постоји железница у Србији. - Након реконструкције пруге Краљево-Крагујевац поново брзине од 80 километара на сат. - Од Краљева до Београда воз путује седам до осам сати. - Стање у држави на најбољи начин се манифестује у железници. – Закашњења возова смањена за 60 одсто. - Железницу брука 4 до 5 одсто оних који исисавају оно мало поштеног рада који постоји на њој

ословодство Железница Србије, које предводи генерални директор Драгољуб Симоновић, релизује обиман план обиласка свих већих железничких чворова у земљи. Први на путу дугом два месеца је краљевачки железнички чвор који су Симоновић и колеге обишли 25. фебруара. Након обиласка железничке станице у Крагујевцу први човек Железница Србије је са сарадницима посетио Краљево, разговарао са градоначелником Драганом Јовановићем, обишао железничку станицу и присуствовао збору радника у Секцији за вучу возова. Запосленима је пружена ретка прилика да се из прве руке објективно информишу о свим најзначајнијим питањима живота и рада железнице, а и стањем које је актуелно пословодство затекло у предузећу када је пре годину дана именовано. Краљево је некада било један од најзначајнијих железничких чворова у земљи у коме су се укрштали значајни путни правци, а био запослен и велики број радника. Бројне околности утицале су да то више не буде тако, а сем објективних разлога и на овакво стање утицале су специфичности пословања у појединим станицама и чворовима. До 15. априла, кад се завршава обилазак, високи функционери Железница Србије треба да сагледају све позиције битне за реконструкцију и модернизацију путне мреже, али и да чују примедбе и предлоге радника за унапређење пословања и побољшање њиховог положаја. На краљевачкој железничкој станици Симоновић је потврдио да овако директан сусрет генералног директора са радницима није забележен од када постоји железница у Србији. Иако је пруга од Краљева до Пожеге електрифицирана због ниског нивоа напона у мрежи није могуће да њом у исто време саобраћа више од две електро локомотиве. Због тога би први следећи задатак Железница

МАГАЗИН

2.3.2014.

Србије требало да буде прикључак на мрежу довољног напона за несметан рад већем броју возова на овој релацији. Стање колосека који из Краљева воде према Крагујевцу, Крушевцу и Рашки не може да обезбеди кретање возова брзином која би била конкурентна другим видовима превоза. Током разговора са руководством града отворена су бројна болна питања, а већ у следећих неколико дана очекује се комплетан увид у стање путних прелаза и пруга које ограничавају брзину кретања возова. Модерне возне гарнитуре саобраћају од Краљева према Крушевцу и Косовској Митровици, а куповином нових треба да се обезбеди већи комфор путника на релацији према Пожеги. Највећи проблем чини се представља сазнање да се возови на релацији Краљево-Крагујевац крећу брзинама које ни изблиза не одговарају времену у коме живимо, а више не постоји ни директни воз који повезује Краљево и Београд. Потреба да сви делови Србије буду повезани железничким пругама којима саобраћају комфорне гарнитуре добија на значају и због чињенице да има места до којих не долазе аутобуси. Искуство показује да путници воле железницу, а бројни млади људи који су користили њене услуге постали особе које одлучују, па и то обавезује да се железница која представља државу врати на позиције које је некада давно имала. - Колико је држава неуређена и у кризи види се према железници. Да не бисмо били кочница државе влада је уложила силне паре у железницу и ја имам обавезу да је подигнемо из мртвих у што краћем року. Успели смо да зауставимо даљи пад рада и деловања на територији републике Србије, полако подижемо ниво квалитета превоза, а смањили смо закашњења возова за 60 посто – каже Симоновић. Реконструкцијом коридора 10 и 11,

и заменом шина новим које омогућавају велике брзине, постојеће би требало да буду постављене на путним правцима који воде од Краљева и према њему. Уз одговарајући напон на прузи према Пожеги до краја године би могле брзине од 30 и 60 да достигну и 80 километара на сат. - Оно што краси нашу железницу је добра кадровска структура и много добрих радника, а нас брука 4 до 5 одсто оних који исисавају ово мало поштеног рада који имамо на железници. Некима смо опасно стали на реп па прете, али ћемо се потив криминала борити по сваку цену, а те који праве штету на уштрб 95 одсто поштених радника ћемо протерати са железнице. За неке смо већ подигли кривичне пријаве за оно што су радили годинама, али без подршке радника не можемо да променимо ништа – каже Симоновић. И ма колико су сви возови у уторак 25. фебруара у краљевачку станицу стигли, и из ње пошли, на време новинарима није промакла чињеница да је само генерални директор Железница Србије закаснио пола сата. Од намере да се до Краљева дође возом одустало се након сазнања да успут треба посетити и друге станице и задржати се на њима више него што би воз могао да чека. Са друге стране путовање посебним возом не би било економски исплативо. Иако нема директног воза на релацији Београд-Краљево, Симоновић није могао да порекне чињеницу да би између ова два града путовао више од седам сати што је два пута дуже од времена потребног аутобусу. То и јесте један од разлога због чега је неопходна реконструкција и електрификација читаве мреже. Први проблем је 250 хиљада евра потребних за прикључак на довољно висок напон на прузи Краљево-Пожега. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

2.3.2014.

Обележен 1. март, Светски дан цивилне заштите

- Цивилна заштита поново добија на значају, а интензивно се ради на враћању угледа који је имала како би се успоставио правовремени и ефикаснији одговор друштва на изазове и ризике којима је изложена држава. – Уручене захвалнице организацијама и појединцима који су дали значајан допринос цивилној заштити. - Србија је имала изванредну цивилну заштиту коју су копирале многе земље у свету

Фото: М. Радовановић

ПОВРАТАК УГЛЕДА ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ

2.3.2014.

МАГАЗИН

ветски дан цивилне заштите свечано се обележава у целом свету почев од 1990. године када је установљен одлуком Генералне скупштине Међународне организације цивилне заштите са циљем да се укаже на витални значај и улогу служби цивилне у случају свих типова несрећа и катастрофа, и суочавања са њима, а и да се ода признање за напоре на њеном унапређењу. Овај дан је и прилика да се широј јавности скрене пажња на значај превентивних и самозаштитних мера и поступака у случају елементарних непогода, техничко-технолошких и других несрећа и опасности.

Поводом Светског дана цивилне заштите последњег дана фебруара је одржана свечана седница Градског штаба којој су, поред команданта Драгана Јовановића и начелника Радоице Кочовића, присуствовали представници Министарства унутрашњих послова и Министарства народне одбране, командант Општинског штаба за ванредне ситуације из Рашке, чланови Градског штаба за ванредне ситуације и Добровољног ватрогасног друштва, припадници специјализованих јединица цивилне заштите, представници градских органа и установа и гости из околних градова. Светски дан цивилне заштите обе-

лежава се у ситуацији када се у земљи, преко Сектора за ванредне ситуације, поново успоставља неправедно запуштен и девастиран систем заштите која поново добија на значају, а интензивно се ради на враћању угледа који је имала како би се успоставио правовремени и ефикаснији одговор друштва на изазове и ризике којима је држава изложена. У том смислу начелник Градског штаба за ванредне ситуације истиче два од којих се први односи на подизање нивоа и указивање на значај код свих чинилаца друштва, посебно грађана, и утиче на подизање свести како би грађани у елементарним непого-

дама и другим катастрофама били спремни да одговоре изазовима. Други је примена позитивних прописа из области заштите и спасавања, посебно превентивних мера на заштити људства и добара. На подручју зоне одговорности Сектора за ванредне ситуације сваке године је од 2010. године, са изузетком 2013, на неком делу територије проглашавана ванредна ситуација. Оцењено је да су сви субјекти локалних самоуправа максимално одоворили наменама и учинили да се недаће које су задесиле грађанство сведу на минимум. У сложеним временима пуним раз-

них изазова природне елементарне непогоде су нешто са чим се суочава читав свет. Захваљујући бурном технолошком развоју често и због немара долази до инцидената, па друштво мора да буде спремно на све изазове који су пред њим. У том смислу и град Краљево предузима опсежне, темељне и студиозне активности у оквиру којих је на Рудну формиран Центар за обуку припадника цивилне заштите. Градоначелник Краљева као командант Градског штаба цивилне заштите инисистира на едукацији младих и побољшању услова рада специјалних јединица заштите. Напор који су у спашавању људи

уложили припадници Министарства унутрашњих послова, Војске Србије, ватрогасних друштава и Штаба за ванредне ситуације показао се као добар одговор на све изазове у протеклом периоду. - Дан цивилне заштите обележавамо у ситуацији када наша земља, преко Сектора за ванредне ситуације, поново успоставља систем цивилне заштите у Републици Србији. Цивилна заштита поново добија на значају, а интензивно се ради на њеном јачању и враћању угледа како би се успоставио правовремени и ефикаснији одговор друштва на изазове и ризике којима смо као држава изложени. Не-

2.3.2014.

МАГАЗИН

спорно је да цивилна заштита мора имати већи значај у систему заштите и спасавања грађана наше земље и да наше друштво мора улагати много више снаге и средстава како би се формирале добро опремљене и обучене специјализоване јединице цивилне заштите. У протеклим временима имали смо нешто са чиме смо могли да се поносимо, изванредну цивилну заштиту коју су копирале многе земље у свету, а ми смо од тога одустали. Време је да оно што смо изгубили обновимо и утврдимо, а све у корист грађана – истакао је Јовановић. Поводом обележавања Светског дана цивилне заштите Сектор за ванредне ситуације Mинистарстствa унутрашњих послова Републике Србије, доделио је захвалнице за изузетне ре-

зултате у области цивилне заштите и унапређењe заштите и спасавања у 2013. години. Захвалница је припала краду Краљеву који је обезбедио финансијска средства и помогао у санирању просторија ватрогасног дома у Краљеву оштећеног у земљотресу у циљу стварања добрих услова за рад и функционисање ватрогасно-спасилачког батаљона, учествовао у свим акцијама превентивног деловања на спречавању појаве ванредних догађаја и дао велики допринос у предузимању превентивних мера заштите људи и имовине. Председник општине Рашка је дао велики допринос на опремању ватрогасно-спасилачких јединица у овом граду и на Копаонику, обезбеђењу финансијских средства за стављање у

функцију донираног специјалног возила за гашење пожара и интервенцију у случају саобраћајних удеса и обезбеђењу простора за рад и смештај ватрогасно-спасилачких јединица на Копаонику. У поступку је и предаја возила марке ТАМ 150 ватрогасно спасилачкој јединици у Рашкој коју је донирала oва општина. Краљевачки Црвени крст је са својим волонтерима испољио велику активност приликом извођења обуке специјализованих јединица цивилне заштите у практичном увежбавању припадника на пружању помоћи повређеним особама у пожарима и другим ванредним догађајима и учествовању на вежби „Ибар 2013“. Захвалница је додељена и Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“ којe је активно учествовало на предузи-

мању превентивних мера заштите и спасавања, учествовало у поправци и сређивању ватрогасних возила и заједничкој акцији са ВСЈ на предузимању превентивних мера спречавања настанка ванредних догађаја. Као председник организације „Љуби ближњега свога“ Драгиша Армуш је преко ове хуманитарне организације донирао велики број моторних возила, компјутера и друге опреме ватрогасно-спасилачким јединицама, установама и појединцима у Републици Србији. У 2013. години су, захваљујући његовом ауторитету и организацији, општине Рашка и Врњачка Бања добиле два специјална ватрогасна возила за гашење пожара са специјалном опремом за интервенције у случају великих саобраћајних удеса и несрећа. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.3.2014.

Фото: М. Радовановић

2.3.2014.

МАГАЗИН

Радослав Миленковић

Без длаке на језику: Радослав Миленковић (2)

- Стрмоглави пад друштва, невероватно људско понижење од стране сопствене државе утолико је страшније кад политичари уверавају да су урадили много. - Од 2000. године позоришта имају све веће проблеме са парама, а у Београду и немају проблема са парама, јер пара тамо нема. - Број позоришта је исти као и пре 40 година, а град се удвостручио. - Потреба за новим позориштем се не негује, а од осам премијера стигло се на нула. - Политичари не схватају да педесетак хиљада динара месечно имају само изузетно успешни, а чак ни они од зараде не могу да живе достојанствено, да се хране квалитетно, планирају летовање, зимовање, гардеробу, позориште, биоскоп, да окаче неку слику на зид, купе повремено неку књигу

Фото: М. Радовановић

ЗЕКИНИ ГОЛАЋИ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

МАГАЗИН 2.3.2014.

маниру великог глумца Рале отпочиње монолог који сваког ко га слуша оставља без текста. Нема простора ни за додатна питања човеку из кога навире бујица речи које одсликавају стварност и све што се дешава на просторима ове земље, дешавало се и годинама уназад. И ма колико да је почетна идеја била прича о позоришту и глумачкој каријери проширила се на много значајније теме Деведесете године прошлог века су период који би највећи број становника Србије радо заборавио. Последње деценије прошлог века почели су ратови на просторима бивше Југославије, а са мањим или већим интензитетом трајали све до последње године миленијума. До тада се за једну немачку марку давало само седам динара, плате биле око 1.500 а пензије 1.000 марака, а сви на чекове куповали белу технику која још увек ради. Обичан човек се борио да задовољи ситне конформистичке, малограђанске потребе, сањао да му деца једног дана живе боље, да им приушти образо-

вање и путовање. Било је то време кад је сваки пунолетан грађанин имао пасош са којим је могао да путује било где и да слободно преспава на свакој станици ако закасни на последњи вечерњи воз. У таквој ситуацији се свако ко размишља рационално као Радослав Миленковић пита зашто би ико желео да то побољша ратом и дође на то да има пет марака плату, да има санкције и да буде омражен. Намеће се закључак да је то некоме требало, а да је цену морао да плати неко други. - Та цена је потпуно разорена земља у којој је мени било супер, у којој нисам имао проблема ни са ким, а немам ни сад са тим категоријама становништва. Да би ти било лоше, да би те неко опљачкао и увредио не треба да излазиш из улице и из своје зграде у којој то може да ти се деси ако налетиш на лошег човека. То што је направљено резултат је неизлечиво болесног друштва, а ми смо баш такво и ту нема ампутације, нема лека. Нешто добро би могло да се уради ако на-

правимо аутоаутопсију и суочимо се тим од чега смо тако неизлечиво боловали. Ако би отклонили узроке онда би можда неке будуће генерације могле да се евентуално заштите, вакцинишу и на неки начин предупреде тај сифилис мозга, социјални и политички сифилис који је постао наследан. Требало би да се човек понада, кад сазна истину, да није у заблуди и није самообманут, да нека следећа генерација не почини исту грешку – каже Миленковић. Претпрошлог лета је Рале снимао филм у Хрватској, у децембру прошле године у Словенији. Сусрети са колегама након 25 година показују колико се лошег догодило у међувремену. Међу пријатељима и колегама није се много другог променило сем да су мало тужнији и мало теже живе, а неупоредиво више енергије троше на задовољавање свакодневних потреба него седамдесетих година. И овог пута, као много пута раније, показало се да је људима везаним за посао којим се бави Рале Миленковић уметност ипак

МАГАЗИН

2.3.2014.

најважнија. Након деведесетих година, кад се боловало са температуром изнад 42 степена, а скоро сваки становник имао ноћне море и бунцао у уверењу да ће да експлодира, очекивало се оздрављење. Период ужаса оних који су преживели и поверовали да су оздравили заменило је време температура испод нормале, па изгледају као добро охлађени и испрскани амонијаком. У таквој ситуацији након сећања на наду да ће лоше време да прође уследила је потпуна контаминација медијима, пропагандом и антипропагандом да је обичном човеку тешко било да разлучи шта је горе. - Уместо да смо се суочили са стварношћу и видели какав је заправо свет, а какви ми, потопљени смо колективно у хибернацију, а на сцену је ступила

друга врста стварности кад је мултинационална компанија која се зове демократија освојила ово мало и безначајно, а из неког разлога важно тржиште. Упркос геополитици и историји не могу схватити зашто је то толико важно кад не мораш на коњу да прођеш од Солуна до Беча, сад можеш и да прелетиш, али из неког разлога је то некоме важно. Онда су 2000. године ствари довеле на сцену амбициозне незналице и похлепне хуље. Може човек да буде похлепан, а да није хуља, и да се те своје страсти стиди. Овде је одједном постало јавно прихватљиво, пожељно и престижна ствар да си бездушан, похлепан, бруталан. Одједном је тржиште било најважнија реч, па и у култури, одједном је било важно да ли доносиш профит, да ли је то што радиш економски одрживо.

Има сулудих синтагми које су ушле у свакодневни речник и то је тако зато што је неко измислио, а не зато што је то у људској природи. У историји света мера ствари није нечија бездушност, него нечије сажаљење, милосрђе, није охолост него кајање, није гордост него скромност. Потпуно је замењен, увезен и прихваћен као свој, у име приближавања свету и Европи, свет реклама и шопинг молова. Прихваћено је да се све мери количином новца који имаш на рачуну или на кратици. Измишљен је перфидан, сулуд систем да сви имају илузију да потребу могу да задовоље кредити, ропство у које падаш јер заправо немаш ништа – каже Рале. И опет се јавља дилема како бујицу речи које извиру из на изглед мирног човека спаковати у текст, а да се не из-

губи ништа. И ма колико да посматрано из неког угла могу изгледати преоштро пажљиви слушалац стиче утисак да ништа од изреченог није погрешно, нити сувишно, а речитост и убедљивост у појединим ситуацијама ствара дилему да је то што изговара Рале само текст неке мени непознате монодраме. А Рале подсећа да је стална потреба да се производи зарад профита потпуно поништила, и са гађењем одбацила, идеју о социјалној држави и социјалној правди. Од 2000. године уметник је изгубио право да буде немоћан, да буде слаб, чак и да буде уметник. Најважније је постало питање да ли његово уметничко дело може да се прода, а таква вулгаризација и окрутна игра траје и данас. Нестала је социјална држава и солидарност која би требало да има

уверење да су њени становници прво људи, а после све остало. - То је јако лепо смишљен алиби и политички коректна прича о мултикултуралности и интеграцији, тако да се и ту дешава невероватно прање новца по свим фондовима који симулацијом бриге о слабима, слабовидима, аутистичнима, овима и онима, мањину користе само да би извртели силне паре. Истинске бриге за те групе нема и та прича је само један од канала којима се пере неки светски новац. Стрмоглави пад коме смо изложени као друштво, то невероватно људско понижење које трпимо од сопствене државе, утолико је страшније кад нас политичари уверавају да су урадили много. Не треба нико да прича шта је урадио, јер ми то видимо. Од 2000. године позоришта имају све веће про-

блеме са парама, а у Београду више и немају проблема са парама, јер пара тамо нема. Дошло се до осам премијера годишње у сваком београдском позоришту, којих је исти број као пре 40 година, а град се удвостручио. Потреба за новим позориштем се не негује, а од осам премијера стигло се на нула. Видимо шта су урадили, видимо само да су све дебљи вратови, сви су као Доланци. Имају крагне и вратове који кипе преко крагни, сви су у озбиљној опасности од ждрања на рачун, сви су мимо света и народа. Нико од њих не зна пошто је хлеб, нико не точи бензин у ауто за своје паре, нико не плаћа своје рачуне, не гледа колико је киловата потрошио које зоне, зелене, црвене, плаве, нико не плаћа свој телефонски рачун. Сви политичари, гадови незналице, поква-

2.3.2014.

МАГАЗИН

рени, надобудни људи ждеру на народни рачун, сви ти паразити се баве само политиком, а нико честит не би седео са осталих 249, и не би пристао да учествује у свему. Држе седницу скупштине са троје присутних у сали, службеним аутомобилима превозе купус за зимницу, возе секретарицу у школе у Зајечар, газе људе, возе џипове и у Београду убијају жену која стоји на семафору, сви они који живе на грбачи народа немају појма о стварности. Не знају пошто је кафа и мисле да је 14 динара као што су себи наместили цену у скупштини. Мисле да бифтек кошта 50 динара и да са платом од 50 хиљада динара, што је за велики део Србије незамисливо велико, људи могу да живе – све је жешћи Рале. Канонада тешких речи упућена је према онима који не схватају да педесетак хиљада динара месечно имају само изузетно успешни, а чак ни они од зараде не могу да живе достојанствено, да се хране квалитетно, планирају летовање, зимовање, гардеробу, позориште, биоскоп, да окаче неку слику на зид, купе повремено неку књигу. Горко сазнање о отуђености од народа наводи на размишљање о експерименту за који у држави има довољно пара, да се свима који раде, па и политичарима, месечно током четири године исплаћује само по 50 хиљада динара. - Да станују у становима у којима други станују, да уђу у трамвај, градски превоз, бус плус, а не да седе у „Франшу“ док их чува 20 специјалаца да би јели на туђ рачун. Нико не вади паре да плати, а људе који не плаћају своје рачуне не могу да поштујем. Имам апсолутни презир према свима који не плаћају своје рачуне, а пошто не препознајем ко плаћа презирем их колективно и гласаћу за све њих. Одговорност уметника је увек лична, а и код политичара би требало да почне од личности, јер нема другог мерила. Ми из сфере уметности дозволили смо да постанемо небитни у ширем друштвеном контексту, јако смо се обрукали дозвољавајући да медиокритети, небитни људи и лоши уметници из жеље да седе у некаквој фотељи читаву делатност сведу на два слоја. Један је да служе партији за коју су урлали са бине, ма која то била, па онда победом на изборима добију заслужену награду која се састоји у директорском или селекторском месту, а да позоришта служе само да директори буду директори, да праве каријеру и имају личну корист, да у односу на власт буду покорни, да ћуте и трпе колико год им се удели за нешто што је основна делатност, продукција, производња представа, довођење публике у позориште, запошљавање нових глумаца. То што се зове репертоар и продукција у већини позоришта је само алиби да неко од партијских кадрова буде ди-

ректор. Највећи број директора београдских позоришта последњих десетак година су били глумци који су се истакли на политичкој трибини у предизбодној кампањи и то им је била награда. За узврат, чувајући фотеље, нису таласали и нико никад није прозвао власт да не даје довољно за позориште и нико до њих није штитио своју делатност. Чега си директор кад немаш представе, ти си директор себе и своје фотеље – каже Рале. У колико су поразни и понижавајући положај доведени уметници сведочи сазнање да из продукције која је три пута мања него пре десет година селектори бирају представе за фестивале за десет ћевапа и хладне кромпириће. Времена које носиоци актуелне власти оцењују најцрњим Рале Миленковић се сећа са носталгијом између осталог и због тога што је било више слободе и није било проблема да се каже било шта. Увек бунтовни уметници бивали су довољно храбри да изнесу ставове ма какви они били. Данас, каже Рале, нема потреба за храброшћу кад је победила партија чији су чланови, нема потребе да буду храбри кад је све из угла руководилаца фантастично, кад се живи у најбољем од свих светова, а после ових избора ће бити још боље. За то ваљда и служе избори. - Из ове ситуације нема излаза. Ја то видим као силазну спиралу, доле је вакум бездан, а ми смо у паду. Ушли смо у безваздушни простор, али и даље падамо право ка Европи у којој има пуно великих уметника, значајних ствари, историје, важних артефаката, уметничких чињеница за свако поштовање. То што људи мисле да ће да живе овако, онако, европски стандарди бла бла бла ... Не треба ти закон да не би тровао грађане млеком, не треба закон да не би копао никл. Треба ти само невероватна мера глупости да кажеш да је кад копаш никл исто као кад копаш воду. Не треба мени Европа да бих био честит човек, а да бих био пристојан не треба да ме приме у Европску унију. Доказ су Бугари и Румуни који су, у поређењу са нама оваквима разоренима, иза по многим мерилима, упркос чланству у Европској унији. Ми падамо у Европу у смислу људског талога, безљуђености која се свела само на похлепу и корумпирање појединаца платежном моћи и картицом коју суботом трошиш у некаквом Метроу и Плази. Што бих ја морао да будем члан Европске уније да кажем да млеко мора да буде чисто? А сви кажу кад одемо у Европу мораће млеко да буде чисто. Не морам баш да идем у Европску унију да би млеко било без отрова. Они нас зајебавају, а пошто они нас зајебавају онда волим и ја њих да зајебавам, јер им с разлогом не верујем – прилично је сигуран Рале. Т. Радовановић

Краљевачка медијска сцена: Радован Типсаревић (1)

МАГАЗИН

2.3.2014.

ХРОНИЧАР КОЈИ ПРЕДСТАВЉА ИСТОРИЈУ ГРАДА

- „Ибарске новости“ су као једина новина биле својеврсни хроничар дешавања у граду, и шире а аналитичких текстова било у мери у којој је нешто могло да се анализира. - Млађи новинари су кад би се осмелили да загризу по коју политичку тему углавном добијали по прстима. – Утицај политике на медије мери се количином слабости редакције која мора да буде довољно јака да се брани снагом аргумената. - Критика без аргумената не значи ништа, а уредник треба да истраје у настојању да одржи установљени ниво квалитета и не дозволи опуштање било ког члана редакције. – Када локални лист није детаљан хроничар једног дана ћемо зажалити што Краљевачки МагазИН није излазио и у штампаном издању

Фото: М. Радовановић

Радован Типсаревић

време кад се локална медијска сцена најчешће своди на телевизију, а новинар постаје највећи број оних који само држе микрофон, некад два или три, млађима је тешко да поверују како до врсног новинара води дуг и трновит пут препун рупа које прете да зауставе, или бар успоре, брже напредовање. Ово је констатација коју су најчешће изговарали саговорници који већ више од годину дана на страницама Краљевачког МагазИНа стварају слику о краљевачкој медијској сцени на којој се седамдесетих година прошлог века на изненађење бројних београдских новинара у Краљеву обрео Радован Типсаревић. У јавни живот је, признаје, преко медија ушао првих дана студија књижевности на београдском Филолошком факултету. Било је то време када медији нису ималу снагу какву имају данас, па то и није био повод за одлуку свршених средњошколаца за избор животног позива. Више су то били афинитети према одређеним областима, па се и Типасревић руководио њима, али и могућностима родитеља да финансирају школовање које никада није било јефтино. Дубоко у свести су се још у то време урезале речи деде Новице који је добар део живота служећи државу провео у ратовима и рововима, па пожелео да се и неко његов за нешто пита. То су могли само школовани људи, а дедина велика жеља била је да се школују сви унучићи. И ма колико да у то време није много обраћао пажњу на дедине речи чињеница да су оне и данас присутне у неком кутку довољно говоре о њиховом значају. Наш саговорник признаје да се колебао између глуме и новинарства, али се ово друго чинило једноставнијим тим пре што су се имена колега са факултете већ појављивала испод текстова у студентској штампи. Са довољно храбрости упутио се у редакцију „Борбе“

МАГАЗИН

2.3.2014.

која је у то време важила за угледни југословенски лист, а и „Вечерње новости“ су, у оквиру истог предузећа, стајале на чврсте ноге. Млад новинар у то време није могао да очекује да брзо испод текста види пуно име и презиме. Требало је времена да се појаве чак и иницијали, па је кад се то догодило поплава одушевљења утицала на још преданији рад без обзира што се први текст нашао у корпи тадашњег уредника градске рубрике „Вечерњих новости“ Драгана Јокића. - Послали су ме да направим информацију о отварању базена на Бановом Брду. Направио сам шлајфну текста, а уредник прочитао и закључио да је лепо и писмено, али у новинама има места само за десетак редова. Кад је текст сведен на десет редова отишао је у штампу. Већ следеће недеље стигли су иницијали као први потписи – каже Типсаревић који је врло брзо почео да прати културна збивања у главном граду. И док је „Борба“ примала тек по двоје млађих сарадника у конкурентској „Политици“ их је било шест пута више, па се стварало својеврсно ривалство добрих пријатеља са факултета. Добар старт обећавао је успешну новинарску каријеру, почели су да стижу хонорари, али је планове новопеченог новинара, као уосталом и свих других момака приближног узраста, након завршетка факултета прекинуо одлазак у војску. Сазнање да је и током служења војног рока из редакције стизао по који динар учвршћивало је уверење да се по повратку озбиљно рачуна на њега. И у то време су медији, много мање него данас, кубурили са парама, а за егзистенцију је било потребно више од обичне плате. Данашњим генерацијама је тешко схватљива чињеница да су млади људи на почетку каријере рачунали на стан од предузећа у коме раде, што је био основни мотив да се Типсаревић одлучи за пут према Краљеву. Уверење да би у мањој средини лакше могао да дође до стана било је основно опредељење при доношењу одлуке да напусти Београд. Више од колега из редакције био је изненађен

директор „Борбе“ Илија Боровњак који је већ планирао пријем младог и перспективног новинара у стални радни однос на неодређено време. И као што то често бива не остварују се сви планови, па је до реализације требало причекати тим пре што је за длаку измакло и запослење у „Ибарским новостима“ које су једном годишње примале младе новинаре. У време кад није могло да се бира Типсаревић се нашао у листу „Фабрике вагона“ „Наша фабрика“, а истовремено обављао и дужност стручног сарадника за друштвено-политичке организације. - Сем теоретски нисам знао ни шта су све друштвено политичке-организације, јер сам се определио за новинарство и оно ми је било у фокусу. „Фабрика вагона“ је била велика животна школа, јер сам кроз друштвенополитичке организације, Савез омладине, Савез комуниста, синдикат много научио. Иако ми правна наука није била превише блиска требало је да направим статут синдиката што сам уз помоћ колега добро урадио – сећа се почетака Радован Типсаревић. Време половине седамдесетих година прошлог века по много чему је специфично. Тада су, поред политичких организација, постојале делегације у удруженом раду, а Скупштина општине Краљево није могла да донесе ни једну важнију одлуку пре него чује став радника „Фабрике вагона“. Самоуправљање обележено гломазношћу, јер се много људи питало и за ствари које уопште не разуме, имало је промашаје, али и све чвршће корене у свим структурама друштва. Кад се тема значајна за живот приближи онима који треба да је подрже изграђен став кроз широку јавну расправу у бројним колективима била је добра основа за одлучивање одборника. Посебно важну улогу у том процесу имало је информисање, а у „Фабрици вагона“ лист „Наша фабрика“ који се штампао у скоро 4.000 примерака. Није га било на киосцима, али је доспевао у руке сваког радника запосленог у овом предузећу, а сличне новине имали су и друга велика кра-

љевачка предузећа. Кад се све сабере долази се до цифре која надмашује све новине које у данашње време стигну у Краљево. „Фабрика вагона“ је била чланица удружења „МАГ“ у коме су били још Машинска индистрија из Ниша, смедервски „Желвоз“, „Братство“ из Суботице, а све су међусобно размењивале и новине. У време кад је нишки МИН имао веома квалитетан лист типа магазина који је креирало осам новинара у „Фабрици вагона“ их је било тек двоје, па Типсаревић није имао превелику жељу да ту остане дуже време. Његове очи су, као и свих који су желели да се баве новинарством, биле упрте ка „Ибарским новостима“. Београдски листови су већ имали дописнике из Краљева који су добро обављали посао, па није остало ништа до да се из угла фабричког листа чека нова шанса у локалном листу. И поред чињенице да је по који пут објавио нешто у њему стицајем несрећних околности пропуштена је и друга шанса на конкурсу који је расписан. Посрећило се тек трећи пут када је коначно постао члан колектива у коме ће обављати различите дужности до одласка у неке друге воде. У „Ибарским новостима“ су већ радили стари вукови и новинари са дугогодишњим искуством, уредници новина и радија Љиљана Ђорђевић и Ђорђе Ковачевић, новинари Милан Глишовић, Данило Цвијетић, Драгољуб Обрадовић Кондис... - Имао сам среће да делим канцеларију са Кондисом од кога је имало шта да се чује у животном смислу. Био је права новинарска кртица која је спремна да направи и по 15 вести, читав град је имао на длану, познавао много људи, пуно се кретао, а људи су му се јављали у редакцију. Иако је углавном био ангажован у спортској рубрици није му било тешко да ради привреду и културу. По количини текстова издвајао се Милан Глишовић, а и цела генерација је радила доста. Не могу рећи да ја са становишта млађих све било на адекватан начин обрађено, било је синтакстичких и граматичких грешака и ми млађи се бунили,

МАГАЗИН 2.3.2014.

али смо имали прилику да све исправимо. Кондис је знао да све што напише није за новине, али се никад није љутио кад се нешто не објави. Од њега сам научио однос према селекцији текстова и да, као млади и надобудни кад мислимо да све знамо, не морамо бити сујетни ако у новине не уђе све што смо спремили. Постоји неко ко има право на селекцију и одреди место где ће да буде објављено – каже Типсаревић. Рад са прекаљеним новинарима представљао је својеврсну школу новинарства у време кад није било мудро трчати пред руду. Корисније је било све преконтролисати више пута, што је у великој мери доприносило формирању младих који су знали да се побуне након сазнања да је важно све што су написали, а није нашло место у новинама. „Ибарске новости“ су као једина новина биле својевсрни хроничар дешавања у граду, а и шире. Аналитичких текстова је било у мери у којој је нешто могло да се анализира, а неколицина млађих у ситуацији кад су се осмелили да загризу по коју политичку тему углавном добијали по прстима. Није било санкција, али се дешавао да претрпе укор и пријатељски савет да се не петљају у политику. Много касније у глави Радована Типсаревића родила се крилатица да се утицај политике на редакцију мери количином њене слабости и сазнање да редакција мора да има унутрашњу снагу да се брани снагом аргумената. - Сећам се текста у коме сам коментарисао неке одлуке за које ми се чинило да нису правовремено донете, јер одборници нису били активни. Угледни лекар и председник Друштвено-политичког већа у Скупштини општине др Аца Миловановић је, пре него сам видео текст у новинама, признао да сам их добро окитио али да у одличном тексту никог нисам повредио. То ми је као младом човеку годило и једва сам чекао да дођем до редакције и видим како тај текст изгледа у новинама – каже Типсаревић. У редакцији „Ибарских новости“ већ су учврстили место касније значајна имена краљевачког новинарства Јелена Петровић и Зоран Бачаревић. Било је и међу вршњацима ривалства и неслагања у приступу појединим темама, али то никада није пресудно утицало на квалитет редакције, нити оставило негативне последице на њен рад. Брусили су се и оснаживали кроз бурне расправе каквих данас нема ни у великим редак-

цијама у којима се одавно заборавило на редовне састанке и анализе након изласка из штампе неког издања новина. Нису старији, а ни млађи, штедели речи указивањем да одређене ствари нису смеле да се кажу на такав начин, а да би било боље да је написано на други. Разговори нису били ни мало пријатни, али је свако од новинара новом тексту прилазио са сазнањем да ће се и о њему дискутовати, што можда и неће бити превише пријатно. Све је утицало на стварање става о квалитету текстова као једином критеријуму за објављивање, али и сујети која не сме да утиче на рад редакције . Критика без аргумената не значи ништа, а уредник треба да истраје у настојању да одржи установљени ниво квалитета и не дозволи опуштање било ког члана редакције. Мора да истраје, држи атмосферу и након расправе о претходном на време планира следећи број, одреди носеће теме на основу сазнања о томе шта ће се дешавати у граду следеће недеље. У време када је постао уредник „Ибарских новости“ Типсаревић је закорачио корак напред у покушају да открије импликације одлука донетих на републичком и савезном нивоу на живот у граду. - Ми смо локални лист, али смо желели да видимо како ће предлог неке републичке одлуке да се одрази на нас. Имали смо проблеме са снабдевањем водом, са фенолом, и врло је важно било какав ће бити став републике по том питању. И тад се разговарало о обилазници, затварању и отварању рудника у Тавнику, а за нас је било важно зашто ће неко остати без посла. Трудили смо се да све пропратимо, а није смело да се догоди да се макар у неколико редова не забележи ни неки ситан догађај. Стално смо имали свест о томе да су „Ибарске новости“ градски хроничар и да представљају историју града. Скоро сам покушавао да у старим новинама потражим како се живело и какве су теме обрађиване пре 20 или 30 година, а то се не може наћи нигде сем у старим новинама које су тада излазиле. Данас смо се свели на само једну новину која није детаљан хроничар и то ће недостајати граду. Мислим да ћемо једног дана и за ревију каква је Краљевачки МагазИН зажалити што није излазила и у штампаном издању – каже Типсаревић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.3.2014.

Фото: М. Радовановић

Значајна изложба у Народном музеју

МАГАЗИН

2.3.2014.

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ, Ж

- Милош Црњански је био модерни традиционалиста, или традиционални модерниста, један од писаца чији је живот фасцинантан једнако као његово дело. Дело Милоша Црњанског припада српском језичком, културном, књижевном и националном идентитету, а обухвата целину коју би могли да назовемо модерним добом од друге половине 18. века и просветитељства преко деветнаестовековног романтизма, авангарде, модернизма и првих назнака постмодерне у српској књижевности. - Опус Милоша Црњанског се може схватити као врста драме, трагикомедија која има два чина, пролог, епилог и међуигру рошле године се навршило 120 година од рођења Милоша Црњанског који је тек последњих година заузео место класика модерне српске књижевности. Поводом годишњице рођења организоване су бројне изложбе, манифестације и научни скупови посвећени аутору који се остваривао у различитим књижевним родовима, највише као песник. Значајан јубилеј је и прилика за изложбу Милош Црњнски, живот и ко-

ментари која је отворена у краљевачком народном музеју, а замишљена као документарно, поетски, суматраистички исказ приређен трагом пишчевих записа и фотографија. Приређивачи изложбе су писац и уредница у Студентском културном центру Весна Капор и др Предраг Петровић, доцент на Филолошком факултету у Београду. Изложба је реализована уз подршку Задужбине Милош Црњански и легата који постоји при Народној

библиотеци Србије, а пре Краљева видели су је поштоваоци Црњанског из Београда, Панчева и Смедерева. Краљево је повлашћен положај заслужило као место нове духовности изузетно важно за књижевност и уметност, које се на књижевној мапи препознаје као место сусретања модерног и традиционалног. Милош Црњански је био модерни традиционалиста, или традиционални модерниста, један од писаца чији је

ЖИВОТ И КОМЕНТАРИ

живот фасцинантан једнако као његово дело, човек који је живео дрско, написао у оно време једну еротску песму, изазавао на двобој официра краљевског ваздухопловства због тога што му није дао за право да су немачки авиони бољи него француски, што је опус остварио у малој соби у Лондону у највећој беди... Чињеница да се нико прошле године није потрудио да на адекватан начин обележи причу о Милошу Црњанском утицала је на ентузијасте какви су Капор и Петровић да из страсти и љубави према песнику направе изложбу о човеку који је изједначавао живот и књижевност. Признање да је живот рђаво утицао на његову књижевност поставља оправдано питање каква би она била да је био мало бољи. - Дијапазон емоција и опажаја света код Милоша Црњанског је немерљив, а прича о њему велика. Он је писац наше вечности који је на најлепши начин спојио Србе од Динаре до Косова у дивној меланхолич-

ној црти и љубави према национу. Он је на најлепши начин и критиковао, и живео, и волео свој национ и то је она звезда према којој се треба управљати кад се крећемо ка будућности и нечему што нас чека – каже Весна Капор. Др Предраг Петровић сврстава Црњанског међу ауторе којих се не сетимо само кад је у питању неки јубилеј или годишњица, јер његово дело припада нашем језичком, културном, књижевном и националном идентитету. У овој години се навршава читав век од почетка Великог рата који је значајно утицао на опус Милоша Црњанског, а једну од најбољих и најзначајнијих књижевних артикулација обликовања тог рата дао је у „Дневнику о Чарнојевићу“, или у „Лирици Итаке“. - Дело Црњанског може се сматрати метафором, или парадигмом, српске културе и књижевности и културе 20. века. Целокупна поетичка мапа модерне српске књижевности рефлектује се у делу Милоша Црњанског, а дело овог писца најбоље сведочи о кључним књижевним,

политичким, идеолошким потресима који су обележили 20. век. Оно обухвата целину коју би данас могли да назовемо модерним добом од друге половине 18. века и просветитељства преко деветнаестовековног романтизма, авангарде, модернизма и првих назнака постмодерне у српској књижевности. То је монументални распон са којим комуницира дело Милоша Цранског. Можда ни једно дело неког класика српске кљњижевнсти 20. века није толико отворено према промишљању искуства које долази из историје и традиције онога што одређује нас као нацију, па није случајно речено да нас наслов кључног романа Милоша Црњанског „Сеобе“ најбоље одређује као народ. Црњански је успео да артикулише тешко, трагично, национално, историјско искуство српског народа, да га уздигне на лирски, метафорички, универзални ниво и направи причу о судбини човека у било ком времену и било ком простору. То је прича о беззавичајности модерног човека, о потреби да стално тражи простор

2.3.2014.

МАГАЗИН

слободе, аутентичности и неспутаности, а тај простор се увек приказује као етерична суматраистичка визија која припада просторима метафизичког и оностраног – каже др Петровић. Тај простор је увек неухватљив, никад га нема овде и сада и није случајно што је дело Црњанског, пре свега „Сеобе“, доживело велики успех почетком осамдесетих година кад је преведено на француски језик, а француски читаоци и критичари препознали у њему нешто од свога националног искуства. „Сеобе“ су тих година биле најчитанији преведени роман у Француској, јер је Црњански успео да изрази оно што је суштински важно за овај простор и исприча универзалну причу на коју могу да рачунају сви људи на геополитичкој мапи Европе. На почетку „Романа о Лондону“, као последњег модернистичког романа српске књижевности, Црњански каже да је свет велика позорница на којој свако одигра улогу коју му даје непознати редитељ. Сви ми изађемо из мрака, проведемо једно време на светлости, па се поново вратимо у мрак из кога смо дошли, а силазак са те позорнице је исти за све. На трагу овог промишљања живота и света могло би се закључивати о животу Милоша Црњанског, а његов опус схватити као врсту драме, трагикомедију која има два чина, пролог, епилог и међуигру. - Пролог те драме почиње у годинама пред Први светски рат кад Црњански пише прва дела која нису сачувана. Његов први роман „Син дон Кихотов“ и драма „Проклети кнез“ нису сачувани и припадају пролошком делу његовог живота и стваралаштва. Од Првог светског рата почиње први велики чин живота и књижевног опуса који би се могао назвати суматраистичким кад се појављује „Лирика Итаке“, „Дневник о Чарнојевићу“, „Писма из Париза“, „Сеобе“, „Љубав у Тоскани“, „Књига о Немачкој“ и кад се Црњански позиционира као један од најзначајнијих и највреднијих модернистичких писаца. Из тих година понео је једно веома важно авангардно иску-

ство, а сва његова дела била су у знаку померања књижевних, поетичких и жанровских конвенција. Увек су ишла испред времена и представљала нешто ново, изузетно вредно пажње. Изазивала су пажњу критичара и читалаца, а и полемике, а Црњански је волео да критички промишља традицију, а књижевној и културној јавности саопштава исукуства која назива невеселим. То је невесело и трагично што обележава нашу историју, колективно и индивидуално постојање – објашњава др Петровић. Од почетка тридесетих година прошлог века почиње међуигра која се стицајем животних и историјских околности одужила, а у то време Црњански делује као новинар и дипломата, уредник неких листова и часописа. Као дипломата Црњански ће Други светски рат провести у изгнанству у Лондону, а у Југославију се вратити тек половином шездесетих година. Прича о изгнанству, модерном Одисеју или Дон Кихоту који лута светом и никако не успева да нађе завичај, простор среће и спокојства за којим толико жуди је књижевна и животна прича Милоша Црњанског. И поред тешких животних околности он у Лондону успева да пише и заврши другу књигу „Сеоба“ и „Роман о Лондону“. - Шездесетих година почиње други чин књижевног стваралаштва који би се могао назвати хиперборејски. За разлику од суматраистичког, који је био у знаку далеког егзотичног острва, простора лепоте и спокојства који стално измиче, овај други поетички простор припада простору снега и леда северних предела. Загледан у искуство простора вечитог снега и леда покушавао је да разуме и протумачи судбину човека. Након смрти одиграва се епилог када се појављује „Књига о Микеланђелу“ и мемоарска „Проза Ембахаде“, а књижевна и животна драма траје и данас када је присутан у српској књижевности. Није случајно речено да се савремена српска поезија може одредити појмом наслеђа суматраизма. После најновијих историјских по-

треса, ратова и страдања, књижевници имају потребу да се окрену поетичком искуству Црњанског и оном што је писао после Првог светског рата и да промишљају историјску позицију човека загледани у огромно искуство које је оставио Црњански – каже др Петровић уз подсећање на речи Иве Андрића који је тврдио да су сви научили да пишу, само је Црњански рођен као песник. И управо то песничко и лирско представља суштину његовог стваралаштва, припада искуству трагичног и тешког, онога до чега суштински може да допре само књижевност, уметност и језик. Његово дело је више него и једног другог аутора било опседнуто пролазношћу, а лирски, поетски исказ крије поетичку истину о језику, књижевности, култури и уметности као великом резервоару памћења. Оно што не могу да сачувају официјелна политика, историја, идеологија, филозофија, могу језик, књижевност и уметност, праву суштинску истину о човеку као трагичном бићу које има потребу да трага за простором спокојства, среће и нађе уточиште пред разорним дејством историје. Преовладава утисак да изложба делује прескромно спрам монументалног животног и књижевног опуса Милоша Црњанског чија се животна прича одвија у знаку љубави песника и животне сапутнице Видосаве Ружић. Да није било ње, и лутака које је правила и продавала да би могли да преживе, можда не би било ни свих дела које је написао. Изложба је и прича о љубави према књижевности човека неспутаног и авангардног духа који је доживео трагично искуство Првог светског рата у Галицији и преживео бомбардовање Лондона у Другом светском рату. У делима Милоша Црњанског крију се одговори на нека кључна питања која многе муче и данас, од „Дневника о Чарнојевићу“ и „Сеоба“ који третирају питање ужасавајуће тешког и суровог искуства рата и историје преко друге књиге „Сеоба“ која демистификује велики европски мит о просвети-

тељству, добу разума и поверењу у разум. Црњански показује колико су цели колективи обузети ирационалним нагонима од којих не може да се побегне све до „Романа о Лондону“ и причи о савременој потрошачкој цивилизацији која демистификује либерално и хуманистичко доба у коме за судбину обичног малог човека нема места. Сви романи Милоша Црњанског постављају кључна питања националног и културног идентитета, а из њих откривамо много шта што одређује наш језички, књижевни, културни и национални идентитет. Невесело трагично знање романа Милоша Црњанског нам помаже да се данас снађемо у сложеној и геополитичкој и геопоетичкој мапи Европе. Т. Радовановић

Четири нова филмска остварења

МАГАЗИН

2.3.2014.

ЗА СВАЧИЈИ УКУС

Три дана за убиство Филм „Три дана за убиство“ по сценарију Адија Хасака и Лика Бесона, у коме играју Кевин Костнер, Кони Нилсен и Амбер Херд, снимљен је у Београду. Умирућем тајном агенту чији лик тумачи Кевин Костнер понуђен је експериментални лек који може да му спаси живот. Противуслуга је још један, последњи задатак, а његов пратилац лепа, али исто тако убиствена Амбер! Агент истовремено настоји да поново успостави добар однос са отуђеном ћерком, док му је бивша супруга на путу…

Скоро два сата дуг трилер на репертоару биоскопа Кварт је до 5. марта, пројекције почињу у 22 сата, а цена улазнице износи 250 динара.

Робокап У истом периоду у термину од 20 сати, по истој цени улазнице, приказује се научно фантастични акциони филм „Робокап“. Радња филма је смештена у Детроит 2028. године где брижни супруг и отац и одличан полицајац Алекс Марфи бива тешко повређен на дужности, а тај догађај отвара велике могућности мултинационалној компанији ОмниКорп да направи пројекат који ће

донети милионе. ОмниКорп се налази на самом врху када је у питању роботика, а њихове беспилотне летелице годинама се користе у војне сврхе. Последњу верзију „Робокапа“, по сценарију Џошуе Зетјумера и Едварда Нојмајера, као режисер потписује Хозе Падиља, а као протагонисти се појављују Џоел Кинеман, Гери Олдман, Мајкл Китон и Семјуел Л. Џексон.

Лауш „Лауш“ је документарно-играни филм који се бави истинитим догађајима и феноменом личности умет-

ника Жарка Лаушевића. Филм говори пре свега о злом времену кроз које смо сви прошли, представља и једну и другу страну, и реализован је уз саосећање и дужно поштовање према свим актерима немилог трагичног догађаја. Кроз игране делове, нарацију, сећања колега, пријатеља и цитирањем одређених делова из књиге „Година прође, дан никад“, коју је уметник написао за време своје најтеже животне етапе, представља се тежина његове судбине. Циљ овог пројекта је да се ослика живот глумца блиставе каријере који је у јеку највећег успеха нестао са сцене као жртва бахатости једног превртљивог времена.

Деведесетоминутни филм, који се до 5. марта приказује у пројекцијама од 18 сати, режирала је Бранка Бешевић Гајић, а у играним деловима наступају Оливера Јежина, Љиљана Благојевић, Светислав Гонцић, Марко Бачовић, Бранислав Лечић...

Амазонија „Амазонија“ је 3Д одисеја у највећој прашуми на свету. Након пада авиона мајмун Конг, рођен и одрастао у заробљеништву, нађе се сам и изгубљен у џунгли, а неприпремљен и мали осећа се беспомоћно на изненадној слободи. Суочен са новим светом пре-

кривеним густом и бујном вегетацијом мора да пронађе свој пут и заобиђе замке које му природа поставља. Споредне улоге у овом филму игра око 5.000 различитих животињских и 40.000 биљних врста, као и 2,5 милиона разних инсеката, сви становници огромне и разноврсне амазонске прашуме. „Амазонија“ 3Д је највећи филм снимљен у Амазону са буџетом од 10 милиона долара и екипом од око 180 професионалаца из целог света. Осамдесеттроминутни документарац режирао је Тиери Рагоберт, а представе за чију је посету потребно одвојити 300 динара почињу у 14 сати. Т. Радовановић

Концерт у галерији Народног музеја

МАГАЗИН

2.3.2014.

СПОЈ КЛАСИЦИЗМА

- Гудачки квартет „Аниме“ у галерији Народног музеја представио Краљевчанима дела Хајдна и Бородина. - Годишњица успешног рада обележена низом концерата у градовима Србије. - Још један концерт класичне музике без присуства музичких педагога и ученика музичке школе

онцерти класичне музике нису превише чести у Краљеву, па је било оправдано очекивање да би концерт гудачког квартета „Аниме“ у Народном музеју могао да окупи бар онолико посетилаца колико има наставника и професора музике у краљевачким основним и Музичкој школи „Стеван Мокрањац“. Бољим познаваоцима музичких дешавања, а ни учесницима у њима, није непознат податак да оваквим концертима приствује мали број посетилаца, а мање од двадесет њих на концерту у четвртак већа је срамота за професоре музике, у првом реду оне који предају гудачке инструменте, и ученике музичке школе него за било кога другог. Гудачки квартет „Аниме“, који чине виолинисткиње Душица и Мина Младеновић, виолисткиња Марина Поповић и виоленчелисткиња Теодора Николић, постоји од фебруара прошле године и изводи дела класичне музике, а годишњицу рада обележио је током фебруара низом наступа у градовима Србије. После Београда, Зајечара и Уба наступио је у Краљеву након кога следе концерти у Чачку, Ваљеву, Пожаревцу и Јагодини. Мотив да крену у унутрашњост је потреба за деметрополизацијом музичке сцене којој доприносе и низом хуманитарних и концерата за групације којима је оваква врста догађаја мање доступна. У историји музике постоји довољна количина литературе за гудачки квартет што је био посебан изазов и повод за формирање специфичног састава од четири нетемперована гудачка инструмента. Код њих је тешко наћи заједничку боју, звук и интонацију што је представљало додатни изазов и мотив у покушају да се кроз велики број наступа оствари то-

лико жељени склад. Иако идеја о гудачком квартету постоји много дуже него он сам тешко је било окупити музичаре довољно мотивисане да прихвате изазов, а уједно и довољно сложне и истрајне да одговоре задатку који су прихватили. Добра сарадња чланица овог квартета на професионалном, али и приватном, плану резултирала је циклусом концерата, а фебруарски представља до сада највећи пројекат. Виолинисткиња Мина Младеновић објашњава је, без обзира на то колико је сваки појединац индивидуално добар музичар, потребно време да квартет прозвучи као уигран састав. За то је потребно време, и доста јавних наступа, а прилика за то је пројекат који је почео да се реализује у фебруару. Концерт у Краљеву означио је крај фебруарске турнеје, а Мина Младеновић потврђује да су се све четири чланице квартета најбоље осећале у галерији краљевачког Народног музеја која представља посебно акустично избалансиран простор. У зависности од просторије у којој се одржава сваки концерт носи другачију атмосферу што се одражава и на начин извођења. За анализу онога што се дешавало чланицама састава служи аудио снимак сваког од концерата чији је основни задатак да покажу колико је који инструмент у одређеним деоницама био јак, а који се није довољно добро чуо. Програм који је изведен пред малобројном краљевачком публиком је посебно пријемчив уху сваког посетиоца, а жеља чланица квартета била је да он буде састављен од композиција које припадају различитим стиловима. Тако су у четвртак вече Краљевчани били у ситуацији да ужи-

вају у делима два прилично различита аутора, Хајдна и Бородина. - Хајдн је представник бечког класицизма и сасвим је другачији од Бородина који је члан руске петорке и руског романтизма са изразито националним обележјима тако да можемо јасно да уочимо разлике. Хајдн захтева чистији звук и финији однос између инструмената док је Бородин допадљивији широј публици. Трећи став Ноктурно његовог гудачког квартета спада у популарну класику, а од њега је направљена и музика за један бродвејски мјузикл – каже Младеновић. Професионалне обавезе у музичким школама и филхармонији, у којима су ангажоване поједине чланице, не дозвољава чешће наступе иако коннцерти какав је био краљевачки представљају релаксацију након монотоних дневних активности на редовним пословима. Мали број посетилаца није изненађење за музичаре који су свирали и пред мање људи. Разлог за малу посету виде у недовољној информисаности која би могла да се интензивира преданијим радом пре свега музичких педагога у школама. Без обзира на све Мина и другарице нису спремне да их порази мали број посетилаца концерту, па све четири увек свирају најбоље што могу. Основна идеја квартета „Аниме“ је да са новим циклусима обиђу што већи број места у Србији и утичу на млађе да кроз музичке школе унапреде неке своје способности, сусретну се са лепим и уђу у интересантан свет који може да их оплемени и обогати, а без намере да праве каријере што може да дође само по себи ако се раде правилно и са љубављу. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

А И РОМАНТИЗМА

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

2.3.2014.

МИРНИЈЕ АЛИ

рема параметрима на основу којих о томе заузима став Полицијска управа Краљево стање безбедности на територији коју контролише и даље је прилично нестабилно. Овакав закључак заснива се на осцилацијама које се из недеље у недељу бележе у области криминалитета, јавног реда и мира, саобраћаја и заштите од пожара. Број евидентираних кривичних дела у периоду од 17. до 23. фебруара готово је истоветан оном од само седам дана раније, али је промењена структура тако да се свих 27 карактеришу као дела општег криминала. И док су у претходном статистичком периоду инспектори криминалистичке полиције успели да открију половину извршилаца у последњем је тај учинак био знатно слабији, па је од укупног броја починилаца познато тек шест док су њих 21 и даље непознати.

Област јавног реда и мира је по правилу нестабилна, а туче и остали прекршаји смењују се на листи оних које бележе полицијски службеници. Вредни статистичари су забележили 21 прекршај у овој области, а повод за нарушавање су у девет случајева биле туче, док се 12 других третирају као остали. Као ретко када мирно је било у области безбедности саобраћаја о чему сведоче тек шест саобраћајних незгода, једна са повређеним лицем и пет само са материјалном штетом. И док је штета процењена на 270 хиљада динара повреде код једне особе оцењене су као лакше. Интересантан је и податак о броју прекршаја у овој области јер је, као никада у последњих неколико година, он неуобичајено мали. Није познато да ли су возачи били опрезнији, или припадници саобра-

ћајне полиције мање активни, али ће у статистици Полицијске управе занавек бити забележен податак о само 32 прекршаја. Као по правилу најмирније је у области заштите од пожара, а припадници Ватрогасно-спасилачке јединице нису интервенисали ну и у једном случају.

МАРИХУАНА У РЕЗЕРВНОМ ТОЧКУ У Полицијској управи је потврђена информација да су припадници краљевачке криминалистичке полиције хапшењем четворочлане групе са подручја Краљева и Чачка пресекли још један ланац трговине наркотицима. Због сумње да су извршили кривично дело које се карактерише као неовлашћена производња и стављање у

И НЕСТАБИЛНО

ЗАТВОР ЗА ПИЈАНОГ ВОЗАЧА У првим сатима 1. марта патрола краљевачке саобраћајне полиције покушала је у Ратини да заустави возача

аутомобила који на путу Краљево – Крушевац није поступио по знаку да се заустави, већ је почео да бежи. Саобраћајна патрола га је сустигла, алкотестирала и утврдила да је управљао возилом под утицајем алкохола и да је у крви имао више од 1,2 промила, због чега је до истрежњења, у задржан у просторијама за задржавање. Након тога је, уз прекршајну пријаву, приведен дежурном судији за прекршаје који му је у скраћеном поступку изрекао казну затвора у од 45 дана, а осуђени је одмах одведен у затвор на издржавање казне. Из Полицијске управе Краљево упозоравају све учеснике у саобраћају да се строго придржавају саобраћајних прописа, јер ће саобраћајна полиција у свим случајевима кршења реаговати у складу са одредбама новог Закона о прекршајима.

ЈОШ ЈЕДНА ЖРТВА ДОСИТЕЈЕВЕ Доситејева улица све више постаје место на коме се дешавају саобраћајне незгоде са трагичним последицама. У четвртак је у саобраћајној незгоди на лицу места живот изгубила шездесетдвогодишња З.Ш. са подручја Краљева када ју је на коловозу ударио аутомобил марке „мерцедес“, краљевачких регистарских ознака, којим је у смеру према центру града управљао М.Ч. (1975) из Краљева. Увиђај је извршио је Основни јавни тужилац у присуству припадника саобраћајне полиције који су ухапсили возала „мерцедеса“ и задржали га до 48 сати под сумњом да је извршио тешко кривично против безбедности јавног саобраћаја. Т. Радовановић

Фото: Г. Шљивић

промет опојних дрога ухапсили су и задржали до 48 сати деветнаестогодишњаке И.М, И.Ђ. и М.С. из Краљева и шест година старијег М.Р. из Љубића код Чачка. Полицијски службеници су у суботу у Дракчићима ради контроле зауставили аутомобил „опел астра“ краљевачке регистрације, којим је управљао И.М. са сапутницима И.Ђ. и М.С. Приликом прегледа су, у пртљажнику на резервном точку испод патоснице, пронашли пакет са 106 грама марихуане коју су купили у Љубићу од М.Р. Осумњичени су у законском року приведени Вишем јавном тужиоцу у Краљеву.

МАГАЗИН

2.3.2014.

Финале Купа Србије: Рибн

Фото: М. Радовановић

ница - Црвена Звезда 0:3

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs