MagazIN 105 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 105 * 30. март 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН 30.3.2014.

Краљевачки

МАГАЗИН

се чита у више од пола света...

... и Индији

Србија и европске интеграције

МАГАЗИН

30.3.2014.

АКТЕРИ И ФАЗЕ ПРЕГОВОРА

Основна подела на фазе ка чланству у ЕУ обухвата отварање преговора о закључивању Споразума о сарадњи и придруживању, потписивање овог споразума, подношење захтева за пријем и добијање статуса кандидата за чланство у Европској унији након чега следи отварање приступних преговора, приступни преговори, па затварање преговора и потписивање Споразума о приступању Европској унији. - Србија је статус кандидата за чланство добила 1. марта 2012. године, а 28. јуна 2013. Европски савет је донео одлуку о отварању приступних преговора најкасније у јануару ове године

МАГАЗИН

30.3.2014.

чесници преговора о приступању су државе чланице Европске уније и Република Србија, а преговори се воде у оквиру билатералних међувладиних конференција на којима учествују представници држава чланица уније и представник Европске комисије са једне стране, и представници Републике Србије са друге стране. Преговарачке ставове у име држава чланица заступа председник Савета Европске уније, а Републике Србије посебна државна делегација за преговоре, коју предводи шеф делегације на највишем политичком нивоу, укључујући и шефа Преговарачког тима и преговарачки тим, а шеф преговарач-

ког тима је уједно и заменик шефа делегације. Међувладине конференције се по правилу одржавају два пута у току председавања једне државе Европском унијом, четири пута годишње од којих по два пута на нивоу шефова и заменика шефова делегација. Основна подела на фазе ка чланству у ЕУ обухвата отварање преговора о закључивању Споразума о сарадњи и придруживању, потписивање овог споразума, подношење захтева за пријем у чланство и добијање статуса кандидата за чланство у Европској унији након чега следи отварање приступних преговора, приступни преговори, па затварање приступних

Скрининг

преговора и потписивање Споразума о приступању Европској унији. Процес се завршава ратификацијом Уговора о приступању у земљама чланицама након чега следи улазак у равноправно чланство Европске уније. Свака од ових фаза подељена је на низ мањих, али не и занемарљивих корака, поготово ако предузимање корака од стране Европске уније захтева доношење политичке одлуке државе чланице. То се пре свега односи на фазу приступних преговора, када је за отварање и затварање сваког поглавља неопходна једногласна одлука свих држава чланица. Србија је статус кандидата за чланство добила 1. марта 2012. године, а 28. јуна 2013. године Европски савет је донео одлуку о отварању приступних преговора најкасније у јануару ове године. Наредни корак је усвајање преговарачког оквира Европске уније од стране Европског савета. Након политичке одлуке Европског савета преговори су формално отпочели сазивањем и одржавањем међувладине конференције, састављене од представника влада држава чланица Европске уније са једне стране, и државе кандидата с друге, на којој су размењени преговарачки оквири двеју страна. После формалног отварања преговора, почела је фаза аналитичког прегледа законодавства која представља проверу и оцену усклађености законодавства државе кандидата са правним тековинама Европске уније.

Процес скрининга се обавља за свако преговарачко поглавље, с циљем пресека стања шта је још потребно урадити у том поглављу како би се законодавство државе кандидата ускладило са правним тековинама Европске уније до ступања у чланство. Иако формално треба да прати званично отварање преговора, у случају Црне Горе 2012. године и Србије сада, Европска комисија је, по одобрењу Европског савета, спровела скрининг за поглавља 23, 24 и 32 пре него што су преговори званично отворени. Аналитички преглед законодавства састоји се из два дела, експланаторног и билатералног скрининга који се обављају за свако појединачно поглавље. Експланаторни скрининг представља део скрининга где ће Европска комисија представити Србији правне тековине ЕУ у датој области, а билатерални део скрининга где ће Влада Србије представити Европској комисији своје законодавство Србије и утврдити разлике које постоје између њих. Експланаторни скрининг се тако назива јер је у ранијим таласима проширења увек више држава истовремено преговарало са Европском унијом, а због економичности Европска комисија је свим државама које преговарају заједно представљала своје законодавство, па се зато експланаторни скрининг звао још и „мултилатерални“ скрининг. Насупрот експланаторном на билатералном скринингу је свака држава кандидат самостално представљала своје законодавство. У процесу аналитичког прегледа законодавства учествују представници Европске комисије, а из државе кандидата чланови преговарачких група за вођење преговора за појединачна преговарачка поглавља, као и други представници државне управе. Будући да се скрининг спроводи посебно за свако појединачно поглавље, дужина његовог трајања зависи од сложености правних тековина Уније у датом поглављу. До сада је било уобичајено да цео процес скрининга траје годину до годину и по дана.

Циљ скрининга је да се уоче разлике између правних прописа државе кандидата и правних тековина Европске уније, а када се утврде држава кандидат процењује за свако поглавље посебно да ли је у могућности да преузме обавезу усклађивања националног законодавства до момента приступања Унији. Уколико није у могућности да то учини у том периоду за одређени број прописа или њихових делова ће тражити прелазне периоде у којима би то учинила. Зато је анализа коју пружа скрининг основа за израду преговарачких позиција, а нарочито оних где је потребно да се дефинишу прелазни рокови за усклађивање и спровођење одређеног броја прописа. За Европску комисију је то показатељ спремности државе кандидата за отварање појединих преговарачких поглавља. У пракси то функционише тако што Европска комисија за свако преговарачко поглавље доставља листу прописа који се односе на њега, укључујући и пресуде Суда правде Европске уније, а преговарачке групе утврђују колико се домаће законодавство разликује од прописа Европске уније и у којим деловима. Државе чланице нису позване да учествују у процесу скрининга, осим за преговарачка поглавља 23 – Правосуђе и основна права, 24 – Правда, слобода и безбедност и 31 – Спољна, безбедносна и одбрамбена политика. Наредна фаза у поступку скрининга је израда извештаја за свако посебно преговарачко поглавље, које припрема Европска комисија у сарадњи са државом кандидатом. Извештаји о скринингу се шаљу чланицама Европске уније и држави кандидату, а у њима је дат пресек стања и оцена о спремности државе кандидата за отварање појединих преговарачких поглавља. Уколико се оцени да је држава кандидат у довољној мери усклађена са правним тековинама Европске уније она ће је позвати да поднесе преговарачку позицију за дато поглавље. Међутим, уколико се оцени да држава кандидат није у довољној мери ускла-

МАГАЗИН 30.3.2014.

ђена са правним тековинама постављају се критеријуми које је потребно претходно испунити. Ти критеријуми се углавном постављају за тежа преговарачка поглавља, а Хрватска је имала 23 критеријума за отварање преговора у 11 од 33 поглавља, док је Исланд имао два критеријума за отварање у два од 23 поглавља која је отворио. Хрватској је требало скоро две године за испуњавање критеријума за отварање преговора, док је за заштиту конкуренције,као једно од тежих поглавља, било потребно чак четири године. Након скрининга одлуку о отварању поглавља једногласно доносе државе чланице у оквиру Савета, а циљ преговора је да се утврди на који начин ће држава кандидат да пренесе и примени правне тековине у одређеном поглављу, укључујући и прелазне рокове и изузетке уколико их је држава кандидат тражила.

Преговори Преговори се воде на основу преговарачких позиција Европске уније и државе кандидата, који се припремају за свако преговарачко поглавље на основу резултата процеса скрининга. Савет разматра извештаје о скринингу и процењује у којој мери је држава кандидат у сваком поглављу спремна у смислу усклађености прописа и њиховог спровођења. Уколико Саевт оцени да је држава кандидат спремна за отварање одређеног поглавља позива државу кандидата да достави преговарачку позицију за одређено поглавље. Држава кандидат доставља своју преговарачку позицију, са захтевима за транзиционе периоде или изузећа уколико их има, која садржи начин на који ће се пренети и спровести правне тековине Европске уније, уз опис и административних капацитета за тај процес.

Преговарачку позицију за свако поглавље израђују преговарачке групе, преговарачки тим, користећи координациони механизам успостављен за преговоре. Могуће је да држава кандидат и у каснијој фази достави допуну преговарачке позиције, за случај да је Савет тражио додатна разјашњења. Савет на предлог Европске комисије разматра нацрт заједничке позиције Европске уније и одлучује да ли је могуће да поглавље буде отворено, па једногласно доноси одлуку о отварању одређеног поглавља, као и заједничку позицију са критеријумима за затварање преговора. Када је реч о критеријумима за затварање преговора, Хрватска је имала 104 критеријума у 31 од 33 преговарачка поглавља, који су се углавном односили на ефикасну примену правних тековина, изградњу административних капацитета за спровођење, као и на праћење резултата, уз спровођење уговорних обавеза као кључни предуслов. За критеријуме за затварање преговора требало јој је око годину дана за једноставнија поглавља, а око две године за већину других. О преговарачким позицијама, Европска унија и држава кандидат преговарају у оквиру међувладине конференције, уз одржавање низа стручних састанака између представника Европске комисије и државе кандидата, ради решавања свих отворених питања. Поглавље се привремено затвара у случају када је држава кандидат испунила услове за затварање преговора, и то на предлог Европске комисије, уз једногласну одлуку Савета, а са политичком потврдом Европског савета. Европска комисија континуирано надгледа свако привремено затворено поглавље, а све до потписивања Уговора о приступању постоји могућност поновног отва-

рања појединих поглавља ако држава кандидат донесе нове прописе који се битно разликују, или ако се не испуне преузете обавезе. Све време преговора Европска комисија извештава Савет о испуњавању критеријума за чланство и преузетим обавезама државе кандидата по преговарачким поглављима, и спрема редовне годишње извештаје о напретку државе у процесу приступања о чему се редовно извештава и Европски парламент. У случају да се у држави кандидату утврди нарушавање владавине права и озбиљно кршење демократских принципа, затим људских права и слобода, Савет на предлог Европске комисије може да одлучи о привременом прекиду преговора и условима под којима би они били настављени.

Уговор о приступању Након што се сва преговарачка поглавља привремено затворе, Европски савет одлучује о затварању преговора, а затим се приступа изради Уговора о приступању. Нацрт Уговора израђују представници држава чланица, државе кандидата и институција Европске уније, а он садржи све што је договорено у току преговора. Пре потписивања Уговора о приступању Европска комисија даје мишљење о чланству и о завршетку преговора, а након што се Европски парламент сагласи са тим мишљењем Савет једногласно одлучује о прихватању нове државе чланице. После потписивања Уговор о приступању мора да прође процес ратификације у државама чланицама, а у држави која приступа у зависности од уставне процедуре се организује референдум о чланству. Уобичајено је да се одреди датум када ће држава постати чланица, уз услов да се ратификациони процес до тада заврши. Т. Радовановић

30.3.2014.

МАГАЗИН

Проф. др Миленко Џелетовић

Време за реализацију предизборних обећања

- За корените промене развојне филозофије економског концепта земље и инвестиције у производњу које ће резултирати извозом и стабилним пуњењем девизних резерви због уредног сервисирање обавеза неопходна је ефикасна, јефтина и одговорна држава са реформисаним правосуђем и јавним предузећима, реформа фонда за пензијско и инвалидско осигурње, смањење компликованих административних процедура за извоз и увоз производа

Фото: М. Радовановић

ПЕТ НАПРЕДЊАЧКИХ „И“ ЗА ОПОРАВАК ЗЕМЉЕ

МАГАЗИН 30.3.2014.

ема која је обележила овогодишњу преизборну кампању везивана је за економију земље поклекле у сваком сегменту и жељу да се радници врате у фабрике како би могли да обезбеде пристојну зараду којом би издржавали породице. На том путу стоје бројне препреке, међу већим и сива економија у којој је ангажован велики број људи. Чињеница да би њиховим увођењем у правни систем држава могла да наплати порезе који би јој омогућили лакше функционисање заснована је на податку да кроз црне токове само на панчевачкој пијаци дневно прође роба у вредности од 40 милиона евра. Податак да у земљу годишње ван царинских прелаза уђе роба вредна 16 милијарди евра довољно илустративно сведочи о онима који остварују велике зараде на уштрб запослених са примањима која не прелазе 20 хиљада динара месечно. Привреду додатно гуши неликвидност у којој свако свакоме дугује, а нико никоме не плаћа. Постоје и људи који имају на десетине различитих фирми, па кад једну због нагомиланих дугова доведу до стечаја отварају другу и тако у недоглед без икакве одговорности. Србија је додатно опљачкана у процесу приватизације током које су тајкуни постали власници и десетина предузећа. У таквој ситуацији велике наде при сређивању стања полажу се у законе о раду, стечају и приватизацији од којих се очекује стварање здравог тржишта на коме би мала и средња предузећа могла остваривати приходе, запошљавати раднике и пунити буџет. Све ово могло је да се чује и у Краљеву током предизборне кампање напредњака који након апсолутне победе на изборима преузимају велику одговорност у испуњавању свега на основу чега су добили поверење грађана. Отуда и порука из њихових редова да је више него борба за власт и привилегије кампања била усмерена на борбу за бољу и лепшу Србију у којој сви морају да буду много одговорнији него раније, пре свега променом свести о трошењу само оног што

је зарађено. И пре избора се тврдило да не треба гајити илузије да било ко има чаробни штапић којим би земљу разорену бомбама, санкцијама и накарадним концептом приватизације могао у кратком периоду учинити просперитетном. У време када је одговорност за бригу преузела тренутно само техничка влада земља је бележила рекордну стопу инфлације и незапослености, а над главом јој је као Дамоклов мач висио јавни дуг. У Србији притиснутој дубоком друштвеном и кризом морала мозаик решења у свим порама друштвеног живота понудили су управо напредњаци. Бирачи су прихватили понуду и пред напредњаке ставили велико бреме чије ношење треба да олакшају прилично непопуларне мере које се најављују. Мандат народа за тако нешто имали су у ранијем периоду и други, али им нико није приступио због страха од смањења популарности које би могло да утиче на резултате неких нових избора. Да је напредњацима више од популарности и власти важно да спроведу оно што је зацртано у економском програму, како би се поставио чврст темељ за интензивнији привредни раст који ће омогућити редовно сервисирање јавног дуга, потврдио је у Краљеву координатор Економског савета странке проф. др Миленко Џелетовић Ове године обавезе Србије за камате на кредите потрошене током десет последњих година достижу износ од 115 милијарди динара, или милијарду евра. У таквој ситуацији је потребна коренита промена развојне филозофије економског концепта земље и инвестиције преусмераване у производњу које ће резултирати извозом и стабилним пуњењем девизних резерви због уредног сервисирање обавеза. Али, неопхдна је ефикасна, јефтина и одговорна држава са реформисаним правосуђем и јавним предузећима, реформа фонда за пензијско и инвалидско осигурње, смањење компликованих административних процедура за извоз и увоз производа. Услов за то је усвајање више пута најављива-

ног сета од 21 закона уз трипартитни договор владе, синдиката и послодаваца применом свега што препоручују међународне организације рада и послодаваца. И коначно наставак борбе против корупције и организованог криминала као камена темељца економског програма и привредног раста који се не би обезвређивао кроз коруптивне канале. Програм Српске напредне странке се своди на пет великих „И“, стварање јаких институција уместо јаких појединаца, а то подразумева преиспитивање оправданости постојања десетина агенција, фондова, завода, дирекција и укидање свих паразита који троше новац а чије се укидање неће ни приметити у економском животу државе. - Велико „И“ подразумева јасно дефинисање правила тржишне утакмице, али и санкција за оне који се огреше о та правила. Да би могли да применимо санкције треба нам реформисано и ефикасно правосуђе и правосудни систем. Када успоставите институције, измените законску регулативу и учините инвестициони амбијент атрактивнијим земљи која има бесцарински режим са Русијом, отоворене преговоре са Европском унијом и добар економски положај, неће бити проблем да дође то друго „И“, а то су инвестиције – каже Џелетовић подсећањем да само инвестиције не могу решити све српске проблеме. Иако је за десет година у Србију инвестирано импозантних 35 милијарди долара без посла је остало пет до шест стотина хиљада радника, па влада уверење да би другачијом расподелом без државног присуства, а улагањем у неке производне погоне, тај број био знатно мањи и поред сазнања да су корупција и концепт усмерен ка услугама банкарском и финансијском сектору гушили производњу, пољопривреду и на њој засновану прерађивачку индустрију. Треће велико „И“ у које напредњаци полажу велику наду је инфраструктура која подразумева завршетак коридора 10 и 11 и аутопут од Појата до Прељине. У велике инфраструк-

30.3.2014.

МАГАЗИН

турне пројекте убрајају се за многе контраверзни „Београд на води“, тунел кроз Фрушку Гору и изградња великих мелиорационих система. И ма колико да је током последње године био актуелан појам департизације међу напредњацима нема дилеме ако се на челу било ког јавног предузећа нађе партијски кадар способан да оствари добре пословне резултате. Преовладава уверење да јавна предузећа морају да остану моторна снага земље након рационализације и преиспитивања оправданости свих радних места, а продужење рока за решавање статуса предузећа у реструктурирању заснива се на сазнању да постоји бар двадесетак заинтересованих за стратешко партнерство. Ако би Србија у неколико следећих година успела да сведе сиву економију на ниво Европске уније готово је сигурно да би се елиминисао буџетски дефицит упркос превеликом броју запослених у јавним предузећима, неефикасној привреди и ниском нивоу индустријске производње. Напредњаци обећавају програм за две групе предузећа, један за она која ће запослити више од 200 људи, али и за мале породичне фирме са мање од пет радника ако буду имали инвестиционе пројекте и пословну идеју којом ће уверити развојни, или неки други, фонд да уложи средства у подстицај производње. Сазнање да је Фонд за развој проћердао 5,5 милијарди евра,

а да нема прецизне евиденције колико је отворено радних места и колико су допринеле порасту макроекономских перформанси и индустријске производње, извозу и економској стабилизацији земље, наводи на размишљање да би и десет пута мања сума могла да произведе много видљивије ефекте. Чињеница да су они изостали по ко зна који пут актуелизује питање махинација и убризгавање значајних средстава у приватне и страначке џепове. Србија ни до сада није могла да се похвали ефикасном наплатом пореза, па се по ко зна који пут помиње реформа Пореске управе и њено оспособљавање за бољу наплату уз низ пореских закона и прогресивно опорезивање најбогатијих. Велике обавезе према кредитима стварају реалну опасност да укупна новостворена вредност, чак и ако се оствари пројектовано повећање бруто домаћег производа од 2,5 одсто што би изнело 900 милиона евра, оде на отплату камата за које је потребна цела милијарда. Четврто „И“ односи се на индустрију којој је неопходна реиндустријализација заснована на чињеници да држава која нема производњу будућност не може да заснива на банкама и осигуравајућим друштвима. Иако су бројна тржишта изгубљена верује се да је она могућа уз софистицирану технологију у новим производно-технолошким процесима и оспособљени кадар који је у периоду

транзиције остао бес посла. Последње „И“ намењено је извозу индустријске производње и развоју туризма који је без икакве системске подршке током прошле године успео да оствари приход од милијарду евра. Ма колико да је буџет осиромашен, а фискална консолидација тешка, напредњаци у четири наредне године обећавају знатно веће улагање у пољопривреду уз промену начина за доделу субвенција који је фаворизовао само власнике великих површина обрадивог земљишта. Подсећајући да су Срби и у спорту најтеже поразе доживљавали у унапред добијеним утакмицама, правећи од готовог вересију у само десетак минута, Џелетовић најављује болне процесе који траже много енергије. Отуда је и срећа због историјске прилике да се направи заокрет и уреди држава оптерећена великом одговорношћу које су напредњаци прихватили. Сва пажња грађана Србије усмерена је према за сада непознатим личностима које би већ након конституисања скупштине постали чланови Владе чији је задатак да испуни доста оптимистичка обећања. На њих је усмерена и пажња опозиционих странака које са нестрпљењем очекују почетак рока до сто дана који ће искористити да за проналажење рупа у обећањима странака на власти. Т. Радовановић

Градски одбор Социјалдемократске партије Србије

МАГАЗИН

30.3.2014.

ОДЛОЖЕНО

- Међу 158 посланика победничке листе налази се десет из редова Социјалдемократске партије Србије што им омогућава да формирају самостални посланички клуб. - Посланици не треба да седе у скупштини само да би им било лепо, и да би примали високе плате, већ да би радили у интересу грађана Србије. – У локалном парламенту одборник Социјалдемократске партије Србије у опозицији. – Резултат победничке листе у Краљеву десет процената бољи од републичког просека

еизвесност око резултата ванредних парламентарних избора која је владала до 16. марта одавно је прошла, а пажња јавности усмерене на састав владе и програм који ће Народној скупштини предложити кандидат за премијера Алексан-

дар Вучић. Више него на републичком нивоу затишје је приметно у локалној средини где већ скоро две недеље нема никаквих коментара везаних за резултате избора. И као што су се прошле недеље стидљиво огласили представници По-

вереништва Нове демократске странке ове су задовољство постигнутим резултатима изразили чланови Градског одбора Социјалдемократске партије Србије која је на изборима учествовала на листи „Александар Вучић – будућност у коју верујемо“.

О СЛАВЉЕ

Задовољство је засновано на чињеници да се међу 158 посланика победничке листе налази десет из редова Социјалдемократске партије Србије што им омогућава да формирају самостални посланички клуб. Иако у краљевачком одбору странке не крију задовољство оствареним резултатима сматрају да није време за велико славље које треба да уследи тек када се побољша животни стандард и осете значајнији резултати рада нове владе. Претходно искуство показује да повезаност посланика и бирача почиње да слаби већ након избора, а да са временом отуђеност остаје све већа да би се блиски односи успостављали тек пред неке нове изборе. У Социјалдемократској партији сматрају да то није добро и обећавају чвршћу повезаност посланика ове партије са бирачима

иако међу њима нема ни једног Краљевчанина. Из Градског одбора у Краљеву стиже обећање да ће након разговора са грађанима бити у сталном контакту са посланицима ове партије и обавештавати их о свим проблемима како би они могли бити решени у мери у којој је то могуће. Овакав став заснован је за уверењу да посланици не треба да седе у скупштини само да би им било лепо, и да би примали високе плате, већ да би радили у интересу грађана Србије. Одборник Социјалдемократске партије Србије у Скупштини града Краљева наставља да делује опозиционо што неће умањити напоре да преко представника у законодавној и извршној власти ради у интересу грађана. Зато се и очекује да што пре буде формирана влада, јер техничка нема

овлашћења да решава бројне битне проблеме. У Социјалдемократској партији очекују и бољу сарадњу локалне и републичке власти с обзиром да је листа која је победила у Краљеву остварила готово десет процената бољи резултат од републичког просека. Потврду поверења које су социјадемократе стекле у досадашњем раду доказује и наставак сарадње са Канцеларијом за ромска питања која је подржала победничку листу. У Канцеларији верују да ће сарадња са Социјадемократском партијом допринети унапређењу положаја постепеним решавањем нагомиланих проблема припадника ромске, али и других друштвених група. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Млади напредњаци за лепши и чистији град

ОБРАЧУН СА ПЛАКАТИМА

МАГАЗИН

30.3.2014.

- Млади Српске напредне странке отпочели уклањање предизборних плаката. – Основ за покретање акције представља жеља за одговорну бригу о изгледу града и потребу да му се врати сјај какав је имао пре почетка предизборне кампање

редизборна кампања је завршена пре више од две недеље, у медијима више нама спотова којим се промовишу учесници изборне трке, а бројне округле столове који су обиловали свађама представника политичких странака заменили су неки други садржаји. На последње изборе подсећају само унакажене фасаде зграда на којима су партијски активисти током из дана у дан прелепљивали по више пута постере са којих су се смешили њихови лидери. Иако је почетком кампање политичким партијама препоручено да за лепљење плаката користе само за то одређена места мало ко се тога придржавао, а није познато ни да ли је у било ком слу-

чају реаговала Комунална полиција. У акцију чишћења града од ругла које је након неких ранијих избора месецима, и дуже, подсећало на победнике и губитнике први су се укључили млади Српске напредне странке који су почетком минуле недеље започели уклањање плаката залепљених на јавним местима. Секретар Савета за младе краљевачког Градског одбора напредњака Владимир Баралић у први план ставља жељу за одговорну бригу о изгледу града и потребу да му се врати сјај какав је имао пре почетка кампање. Иако је акција почела у центру града намера младих напредњака је да се прошири на све делове у којима су лепљени страначки пла-

кати, у приградским и сеоским насељима. Како посао није ни мало лак у помоћ позивају и активисте других странака који су данима, и ноћима, лепили плакате на само њима знаним местима. Колико идеја младих напредњака има искрену основу, а колико је само још један од начина да се пред медијима укаже на само једну у низу активности, Краљевчани ће моћи да виде већ ових дана док пролазе поред зидова на којима су и даље плакати са којих се, у зависности од резултата, мање или више кисело смеше страначки прваци. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.3.2014.

Фото: М. Радовановић

На годишњицу почетка НАТО агресије

МАГАЗИН

30.3.2014.

МИЛОСРДНИ АНЂЕО НАД СРБИЈОМ

- Према процени Владе Србије у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи, а према појединим изворима укупан број погинулих достиже 4.000, док је рањено и повређено више од 12.500 особа. - Званични подаци Министарства одбране Србије говоре о 1.008 убијених војника и полицајаца, а према неслужбеним подацима теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. - Укупна материјална штета процењена је на 100 милијарди долара

вадесет четврти дан марта 1999. године дубоко је урезан у сећање највећег броја становника Србије као почетак седамдесетосмодневног бомбардовања земље током кога је, поред уништених бројних инфраструктурних објеката, страдао и велики број цивилног становништва чији број никада није тачно утврђен. Тај дан је и прилика да се широм земље подсети на жртве НАТО агресије током операције назване Милосрдни анђео. Петнаест година након почетка ваздушних напада Краљевчани су на Тргу Јована Сарића још једном одали пошту жртвама страдалим у ратовима између 1991. и 1999. године. Након

пригодног програма у свечаној сали Градске управе венце и свеће су на споменик страдалим у ратовима положили чланови породица, представници града, Војске Србије и удружења грађана, а парастос жртвама служили су свештеници Епархије жичке. Венци су положени и на споменик погинулим припадницима 252. оклопне бригаде у касарни „Јован Курсула“ у Јарчујку, а Краљевчанима је пружена прилика да у касарни Рибница обиђу богослужбени простор и Спомен-собу Друге бригаде Копнене војске чији посебан део заузимају експонати који чувају сећање на погинуле припаднике 252. Оклопне бригаде.

Градоначелник Карљева Драган Јовановић је на петанесту годишњицу НАТО агресије подсетио да је у време почетка ваздушних напада Савезна Република Југославија имала 11,5 а 19 земаља које су учествовале у агресији 744 милиона становника. У 78 дана бесомучног бомбардовања на Србију је бачено 22 хиљаде тона експлозива, а многе од ракета које су га носиле биле су са осиромашеним уранијумом. Испаљено је 1.300 крстарећих ракета и бачено 37 хиљада касетних бомби упркос забрани коришћења по међународним конвенцијама о ратовању. Према процени Владе Србије у

бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи, а према појединим изворима укупан број погинулих достиже 4.000, док је рањено и повређено више од 12.500 особа. Званични подаци Министарства одбране Србије говоре о 1.008 убијених војника и полицајаца, а према неслужбеним подацима теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Укупна материјална штета тада је процењена на 100 милијарди долара. Уништена је инфраструктура, бројни објекти различите намене и индустријска постројења. Милосрдни анђео није поштедео ни дечја обданишта, школе, болнице и споменике

културе. Никада није потврђена тврдња власти у Београду да је оборено више десетина агресорских летелица, а руска агенција АПН објавила је да је НАТО изгубио преко 400 војника и преко 60 летелица- У говору 10. јуна 1999. године амерички председник Бил Клинтон је навео да НАТО није претрпео никакве жртве. - Ми смо такав марод да праштамо, али не смемо да заборавимо и то из два разлога. Први је пијетет према жртвама које су страдале, а други зарад будућности наше деце и унука – рекао је Јовановић на петнаестогодишњицу агресије. НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 ча-

сова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе, након што је Скупштина Србије потврдила одлуку којом се не прихвата присуство страних трупа на територији земље и предлога да мировне снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову и Метохији. Деветнаест земаља алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадранском мору и из четири ваздухопловне базе у Италији, а подржане стратешким оператерима који су полетели из база у западној Европи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.3.2014.

У сусрет 1. априлу, Дану добровољних омладинских радних активности

МАГАЗИН

30.3.2014.

ТРАДИЦИОНАЛНИ

- Од 1956. године 1. април се прославља као Дан добровољног омладинског рада, а тога дана су започињале радне акције. - Омладинска руководства Краљева су од почетка прихватила овај дан као свој празник и својски се трудила да га обогате новим садржајима

Фото: М. Радовановић

И СКУП АКЦИЈАША

МАГАЗИН

30.3.2014.

рви дан априла је деценијама био резервисан за прво окупљање великог броја младих који су већ од тада били укључени у локалне радне акције усмерене ка уређењу животне средине. Све активности до краја школске године служиле су као припрема за одлазак на неку од савезних радних акција којима су омладинци још од завршетка Другог светског рата давали значајан допринос изградњи земље. Од појаве вишестраначја, почетком деведесетих година прошлог века, овај вид организовања младих је нестао, али су учесници бројних радних акција наставили да се традиционално окупљају 1. априла како би се подсетили на све што је до тада широм Југославије остварено добровољним радом. Бројне учеснике радних акција и омладинске функционере и ове године ће примити председник Скупштине града Сретен Јовановић, а дружење ће се након пројекције филма о доборовљном раду омладине Краљева, као и скупова ранијих година, наставити у Хотелу „Турист“.

Председник Друштва акцијаша „Ибар“ Милун Јовановић ове године очекује знатно више учесника скупа него раније. - С обзиром да је велики број наших омладинаца радио широм бивше Југославије позвали смо тридесетак другова из тих времена, што учесника радних акција што команданата бригада и радних акција „Пештер“ и „Ибар“. Позвали смо и све омладинске руководиоце тадашњег Краљевачког региона који је окупљао 15 општина од Варварина и Ћићевца до Сјенице и Тутина – каже Јовановић. Велики број Краљевчана је учествовао и на међународним радним акцијама, у Пољској и другим земљама, као и земљама у окружењу. Бригаде су биле врло успешне што је допринело да Републичка конференција Савеза социјалистичке омладине Србије Краљевчанима повери организацију Омладинске радне акције „Ибар“ на пошумљавању голети којима је претила опасност од ерозије. Са дистанце од тридесет година виде се резултати омладинског рада вало-

ризовани у 12 милиона садница засађених на простору од Краљева до Рашке. Омладинске радне акције су биле специфичан вид дружења различитих категорија младих људи, у првом реду оних који због економске ситуације нису били у прилици да оду на летовање. Оне су и претеча волонтеризма који је све више заступљен и највећем броју земаља света које га промовишу на посебан начин. У Краљеву постоји уверење да би у будућности овај начин деловања младих могао да се реафирмише као посебан изазов због сазнања да се кроз рад пружа помоћ онима којима је потребна, а сваки учесник у том процесу осећа посебно вредним. - Имамо озбиљну намеру да разговарамо са представницима основних и средњих школа и у добровољни рад укључимо највећи број деце. У партнерству са Покретом горана желимо да организујемо експерименталну акцију која би личила на онај период, а била прилагођена данашњим условима. Имамо ресурсе и радилишта, а

то би могао да буде пример и другима како да раде у будућности – каже Јовановић подсећањем на велики број површина у околини Краљева које су страдале у шумским пожарима. На онима са којих је дрво експлоатисано, а уз помоћ Јавног предузећа „Србијашуме“ и учешће града омладинским радом би се обновиле шуме и тако остварила вишеструка корист.

РАДНЕ АКЦИЈЕ ОМЛАДИНЕ КРАЉЕВА

МАГАЗИН

30.3.2014.

Радне акције омладине Краљева започеле су одмах после ослобођења града после Другог светског рата. Омладина се латила рашчишћавања рушевина са улица после тешке борбе за ослобођење. Формиран је најпре радни батаљон, а затим образоване

радне бригаде по школама, предузећима, селима. Сваког дана су омладинске радне бригаде негде радиле, уклањале трагове рата из тадашње железничке радионице, уређивале Пљакин шанац, ишле на сечу и пренос огревног дрвета, радиле на градској економији. Од тада па све до 1990. године организација младих Краљева организовала је локалне радне акције. У сваком селу, на поправкама путева, изградњи спортских терена, изградњи задружних домова, сетви и жетви, регулисању корита река и потока, крчењу утрина, изградњи водовода, изградњи школских зграда. У свим предузећима, на производним такмичењима, на сакупљању секундарних сировина, уређењу круга предузећа, пребирању руде, уређењу

спомен обележја и у школама на из изградњи спортских терена, уређењу школских дворишта, пошумљавању голети, уређењу града, чишћењу шума од губара, уређењу плаже на Ибру. Највећи број већих локалних радних акција организован је тако да су у њима учествовали и радничка и школска и сеоска омладина, а чешће и припадници краљевачког гарнизона Југословенске народне армије. Само у 1948. години омладина града дала је на локалним радним акцијама 181 хиљаду добровољних радних сати, што је у новцу износило тадашњих милион и 800 хиљада динара. У току 1960. године на подручју општине Краљево укупно је дато 4810 добровољних радних часова од стране 2405 омладинаца и омладинки чија је вредност била 312 хиљада 650 динара. У 1980. години

на омладинским радним акцијама остварено је у општини Краљево 107 хиљада 254 радних часова од стране 29 хиљада 601 бригадира са вредношћу изведених радова од 6 милиона 400 хиљада динара. Када су 1946. године почеле велике савезне омладинске радне акције на обнови и изградњи земље омладина града, општине и среза Краљево се одазвала у великом броју, па је било и прекобројних. Краљевчани су учествовали на свим омладинским радним акцијама од прве, изградње Посавског канала и омладинских пруга Брчко – Бановићи и Шамац – Сарајево, до последњих Вуковар 89. и Младинске работне акције Скопје 89. У периоду од 1946. до 1990. године 11500 омладинаца и омладинки општине Краљево чинило је 180 омла-

динских радних бригада које су радиле широм Југославије проносећи славу жичко-гружанских, жичких и краљевачких бригада. Краљево је дало већи допринос на добровољном омладинском раду него други градови у Југославији исте величине. Краљево је са великим успехом организовало савезну Омладинску радну акцију „Ибар“ на пошумљавању голети. Започета је 1980. године као локална, ОРА „Ибар је“ 1981. године прерасла у савезну омладинску радну акцију на којој је до 1990. године 7340 бригадира сврстаних у 166 бригада пошумило 4870 хектара голети Ибарске клисуре у општинама Краљево и Рашка. Поред борбе за кубике на омладинским радним акцијама ништа мање важне нису биле друштвене ак-

тивности које су чиниле идеолошко политичка, културно забавна, техничкообразовна и спортско-рекреативна област. Обим и кавалитет друштвених активности на омладинским радним акцијама прошао је дуг пут развоја и унапређивања од течајева за описмењавање на омладинским пругама 1946. и 1947. године до курсева за програмирање на рачунарима на ОРА Ибар 1985. године. Од 1956. године 1. април се прославља као Дан добровољног омладинског рада а тога дана су започињале радне акције. Омладинска руководства Краљева су од почетка прихватила 1. април као свој празник и својски се трудиле да га обогате новим садржајима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Још једна акција Ротари клуба „Краљево“

МАГАЗИН

30.3.2014.

ВОДА КАО ИЗВО

- Након расвете на Тргу српских ратника краљевачки ротаријанци поклонили граду чесму у парку Пљакин шанац. – Здравствени центар богатији за четири апарата за дијализу и осам за кисеоник, 280 лица са посебним потребама добило инвалидска колица, а две породице куће после земљотреса

ванаест година рада Ротари клуба „Краљево“ обележено је бројним активностима на шта подсећају различити објекти на бројним локацијама у граду. Сазнање да је вода извор живота била је повод за изградњу чесме у најфреквентнијем делу града поред обданишта у парку Пљакин шанац. У реализацији свих пројеката свесрдну помоћ су пружали град и његова јавна предузећа и уста-

нове, у последњем случају Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ и „Водовод“. Пред крај претходне године ротаријанци су на Тргу српски ратника, уз учешће предузећа „Амига“, поставили два стуба са расветом који осветљавају још једну важну чесму, а председник Ротари клуба „Краљево“ Радован Типсаревић најављује бројне друге пројекте чија се реализација очекује у

наредном периоду. Пресецањем траке чесму је на коришћење Краљевчанима предао долазећи гувернер Дистрикта 2483 за Србију и Црну Гору Игор Мајић. Краљевачки Ротари клуб чини 27 активних и пет чланова са почасним звањем, а резултат дванаестогодишњег Особама са посебним потребама из Краљева, Трстеника, Врњачке и Матарушке Бање обезбеђено је 280 инва

ОР ЖИВОТА

лидских колица, а две породице су након земљотреса у новембру 2010. године добиле по кућу. Обезбеђивали су ротаријанци храну за Народну кухињу, наставна средства и опрему за школе и студентске домове, а са Ротари клубом „Сибиу“ из истоименог румунског града, и основним школама „Светозар Марковић“ и „Свети Сава“, учествовали у међународном пројекту

Мој град домаћин. Резултат плодотворне сарадње ротари клубова Чачка, Краљева, Тополе и Крагујевца, повезаних повељом о пријатељству, је ротари обала. Клуб има и два побратима из Рочестера и Сибиуа, а пријатељ је са ротари клубом из олимпијског града Калгарија у Канади. Краљевачки ротаријанци диче се са две повеље Пол

Харис и 7 донорских картица. рада огледа се у бројним апаратима набављеним за потребе Здравственог центра „Студеница“ међу којима су 4 апарата за дијализу, један аутомобил и 8 апарата за кисеоник који се користе на Дечјем одељењу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.3.2014.

Нов приступ заштити жртава насиља у породици

МАГАЗИН

30.3.2014.

ЦИЉ НУЛТА Т

- Центру за социјални рад током прошле године пријављено 396 случајева насиља у породици. – Насиље у породици се манифестује као физичко, психичко, сексуално и економско. – Потписан Споразума о сарадњи у спровођењу заштите жртава насиља у породици и жена у партнерским односима на подручју града Краљева

ао насиље у породици оцењује се понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог. Овај појам се обично односи на насиље између супружника, али може да се односи и на невенчане интимне партнере или људе који живе заједно. Насиље у породици је феномен присутан у свим земљама и културама света, код људи свих раса, а починиоци могу бити припадници различитих етничких група, верских, политичких и сексуалних опредељења, друштвених и културних нивоа и полова. Манифестује се као

физичко, психичко, сексуално или економско насиље, а сазнање да је све више присутно и у нашој средини било повод да, полазећи од надлежности појединих државних органа, институција и органа локалне самоуправе, на нивоу града Краљева у циљу подршке превенцији насиља у породици, буде потписан Споразум о сарадњи у спровођењу заштите жртава насиља у породици и жена у партнерским односима на подручју града. Споразум о мултисекторској сарадњи у заштити жртава насиља у породици и жена у партнерским односима, потписали су представници

града, Центра за социјални рад, Полицијске управе, Дома здравља, актива директора основних и средњих школа, Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, Основног и Прекршајног суда, Основног и Вишег јавног тужилаштва и Невладине организације Феномена. Основ за потписивање споразума су Закон о социјалној заштити и посебан протокол о заштити жена жртава насиља који обавезују Центар за социјални рад да иницира и реализује поптисивање споразума којим се стварају услови за подизање квалитета живота жртава насиља. Директорка Центра за социјални

рад Светлана Дражовић подсећа да је до сада жртве насиља штитила свака од установа на свој начин, и у складу са надлежностима, а да без мултисекторског приступа квалитет заштите у свим случајевима није био постигнут у пуној мери. Зато се, након дефинисања надлежности, процедура и веза између институција чија је надлежност дефинисана законом, очекује квалитетнија брига о жртвама и елиминисање насиља као друштвено штетне појаве. Установе које су водиле бригу о жртвама насиља до сада су се повезивале на неформалан начин, а међу-

собна сарадња је често зависила од личних веза и тренутних процедура. Споразумом потписаним у четвртак дефинишу се трајне процедуре које не зависе од тога ко је у одређеном тренутку у којој институцији. Новина у процесу заштите жртава насиља је формирање мултисекторског тима који чине представници организација потписница. У зависности од броја пријава заседаће најмање једном месечно, по потреби и чешће, а на састанцима јасно дефинисати конкретне процедуре и мере које треба предузети код сваког конкретног случаја. Током протекле године Центру за

социјални рад је пријављено 396 случајева насиља у породици, али се сматра да је број и већи зато што се поједини случајеви пријављују Полицијској управи и тужилаштвима. На прву верзију текста споразума поједине установе су доставиле сугестије и коментаре, а након што су унети у коначну верзију створени су услови да мултисекторски тим заживи у пуној мери, а да се ниво заштите жртава насиља у породици подигне на виши ниво од оног који води до нулте толеранције кад је у питању насиље у породици. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ТОЛЕРАНЦИЈА

Проблеми организација цивилног друштва

МАГАЗИН

30.3.2014.

НЕДОВОЉНА К СА ГРАДСКО

- У Градској управи цивилни сектор, у који се сливају значајна средства из различитих фондова, виде као специфичну привредну делатност која може да упосли одређен број првенствено младих људи. – Организације цивилног друштва незадовољне начином и количином средстава којима се субвенционише њихов рад. - Локална самоуправа нуди административну и стручну помоћ у припреми предлога пројеката преко Службе за управљање пројектима и локални економски развој

Фото: М. Радовановић

КОМУНИКАЦИЈА ОМ УПРАВОМ

МАГАЗИН

30.3.2014.

рема подацима Агенције за привредне регистре на територији града Краљева регистровано је више од 1.400 удружења грађана, а у Служби за управљање пројектима Градске управе, која је задужена за координацију организација цивилног друштва, потврђују да је само мали број њих активан. Према одлуци локалног парламента почео је рад на изради стратегије развоја града, а у радне групе су укључени и представници цивилног сектора. Након сублимирања резултата рада свих радних група, и израде нацрта овог значајног документа, очекује се широка јавна расправа уз учешће представника цивилног сектора и регистрованих организација у којој ће и грађани моћи да дају коментаре, предлоге и сугестије. Бројни донатори доделу средстава условљавају сарадњом цивилног сектора и локалне управе, па Служба за управљање пројектима пружа помоћ у изради предлога пројеката којим се за њих конкурише. У Градској управи цивилни сектор, у који се сливају значајна средства из различитих фондова, виде као специфичну привредну делатност која може да упосли одређен

број првенствено младих људи. Градска управа скромним средствима субвенционише рад бројних организација цивилног друштва које најчешће нису задовољне количином новца које добијају, а ни односом власти према њима. То је био и повод за панел расправу чланица мреже „Краљевачка грађанска иницијатива“ коју је иницирало Удружење „Продор“ на тему „Начини и могућности сарадње локалне самоуправе са цивилним друштвом“. И ма колико да у Градској управи верују да је сарадња добра у цивилном сектору преовладава уверење да би могла да буде још боља поготово при расподели средстава којима учествује у субвенционисању пројеката. Циљ панел дискусија је проналажење бољих решења од постојећих која би сарадњу са локалном самоуправом, а на задовољство грађана, учинила бољом. Краљевачка грађанска иницијатива поред „Продора“ укључује још осам невладиних организација, а колику важност успостављању бољих односа придаје локална власт сведочи присуство панелу начелника Градске управе, представника Скупштине, Градског

већа и помоћника градоначелника. Са састанка је послата порука да град за поједине области може да рачуна на помоћ у експертизи које нуде организације друштва у различитим областима, очекујући за узврат значајнију финансисјку помоћ. И ма колико да су проблеми појединих организација цивилног друштва специфични у основи свих је недовољна количина новца којим би се побољшао квалитет услуга које пружају грађанима. На то утиче и начин расподеле средстава на основу предлога пројеката након конкурса које Градска управа расписује по једном у свакој половини године. У колико се тешком положају налазе одређене организације цивилног друштва сведочи пример Удружења „Свети Сава“ које пружа услуге члановима пет локалних удружења особа са посебним потребама. Иако поседују сопствену зграду за реализацију активности удружење дугује за утрошену струју и комуналне услуге, а искључен им је и телефон. Од 2004. до 2011. године активности су биле усмерене према деци са хендикепом реализацијом програма

педагошке асистенције у редовним школама и градским вртићима, а од 2011. персоналну асистенцију на основу дефинисаног програма који се, тврде, спроводи успешно. Иако је персонална асистенција скупа услуга у удружењу су успели да је сведу на најнижу могућу меру ангажовањем једног лица које опслужује три до четири осбе дневно. Уз персоналног асистента корисницима су на услузи физиотерапеут и помоћни радник за одржавање куће и домаћинства. Због законских ограничења и интенција Европске уније за пројектно финансирање не постоји законска могућност да оно буде стално на основу захтева организација цивилног друштва као што је то било у ранијем периоду. Због сазнања да поједине организације нису на адекватан начин аплицирале остале су ускраћене за део средстава, а из Градске управе поручују да ће отклонити све недостатке који су до сада отежавали учешће на конкурсу. Како већина није ни кадровски опремљена да на адекватан начин припреми предлог пројекта од Одељења за управљање пројектима очекује се да у наредном периоду таквима

пружи адекватну помоћ И ма колико да су паре највећи камен спотицања Културни центар „Евергрин“ у први план ставља недовољно добру комуникацију са градским властима. Како се активности у области културе знатно разликују од оних које су везане за социјално старање у „Евргрину“ више од значајне количине средстава очекују да се поклони пажња ономе што раде организације цивилног друштва, јер се стиче утисак да, и поред значајних активности, они који одлучују о средствима и нису упознати шта ко ради. Мало пажње овим организацијама поклањају и медији, па се очекује већа заступљеност по основу обавезе коју преузимају на основу средстава локалне самоуправе којима се субвенционише њихов рад. Међу оне који у први план стављају успех у раду је ромска организација „Руке пријатељства“ чије су активности усмерене на унапређење развоја деце до седам година којима је намењена библиотека играчака у просторијама Месне заједнице „Центар“. Пројект који траје годину дана финансира Ромски едукативни фонд, а активности ове

организације усмерене су и према младим мајкама које због обавезе према деци нису биле у ситуацији да заврше школовање у оквиру „Друге шансе“. Пројекат „Отворена шанса“ пружа прилику младим Ромкињама које су завршиле прва два разреда основне школе да се укључе у први циклус, а онима са завршеним петим да доведу до краја основношколско образовање. Све активности одвијају се у оквиру Акционог плана Републике Србије оријентисаног на унапређење положаја Рома којима се пружа прилика да социјалну заштиту и друга права остваре уз помоћ Канцеларије за ромска питања. У Креативној радионици верују да акценат треба ставити на младе, основце и средњошколце, којима је потребан специфичан вид едукације какав није заступљен у школама, а Култура комуникације међу младима је пројекат оријентисан према дешавањима у школама са посебним акцентом на све израженије насиље у њима. Активности организације „Плаве сенке“ усмерене су ка промовисању вредности које би младе након завршетка школовања у универзитетским

30.3.2014.

МАГАЗИН

центрима вратиле у Краљево. У том смислу организују се бројне радионице, међу њима и новинарска која пружа могућност да се кроз пројекат „Луфтинг“ медијски промовише и рад других организација цивилног друштва. И у овој организацији сматрају да све активности које спроводе нису довољно финансијски подржане од стране локалне управе, а да су због тога у рад чак 12 различитих пројеката укључени искључиво волонтери. Колико су поља рада организација цивилног друштва у Краљеву различита сведочи „Краљевачки форум“ који указује на појаву корупције у свим сферама друштвеног живота. Током панел дискусије чуло се да су стотинак чланова удружења и више хиљада симпатизера интелектуалци који нису хтели да уђу у врзино коло око добијања радних места мимо конкурса и

ствари које су у вези са корупцијом. Са циљем да се у сарадњи са локалном управом помогне граду да напредује у сваком погледу указује се на аномалије и негативне појаве у друштву, а личним примером показује локалној управи како да утиче на поправљање стања у неким областима. Због сазнања да има организација које се појављују само у време расподеле пара из градске касе кристалише се захтев за озбиљну ревизију свих пројеката који су финансирани, али и других активности удружења која конкуришу за средства. „Краљевачки форум“ је успоставио и добар контакт са Краљевчанима у дијаспори, који су препознали рад ове организације, али још нису у ситуацији да финансијски помогну њен рад. Из излагања присутних представника организација цивилног друштва

неупућени посматрач би могао да стекне утисак о идеалном стању које би могло да буде и боље кад би свака по на особ добила мало више пара за планиране активности. Оваквом ставу придружио се и представник удружења „Кварт“ потврдом о помоћи коју пружају другим организацијама и промовисању волонтеризма. Сазнање да не постоји тачна евиденција о броју организација цивилног друштва била је повод да у „Кварту“ направе базу података о удружењима грађана која се временом ширила, али готово да нико од меродавних није показао интерес за њу ни наставио са ажурирањем. У „Кварту“ замерају Градској управи на недовољно јасним формуларима и смерницама за попуњавање при изради предлога пројеката којим се конкурише за буџетска средства. Оценивши формулар хендикепира-

тва очекује активније учешће у доношењу локалних прописа од користи за грађане. Посебно је важно њихово учешће прликом доношења стратешких докумената, креирања Одлуке о буџету, израде Стратегије развоја града и других. У том смислу очекује се много више иницијативе и предлога који би побољшали квалитет ових докумената. И док организације цивилног друштва бољу сарадњу виде само кроз више пара од локалне самоуправе могу да очекују само административну и стручну помоћ у припреми предлога пројеката преко Одељења за друштвене делатности и Службе за управљање пројектима и локални економски развој. И поред много приче тешко да би резултати једног оваквог скупа могли

да резултирају већом количином средстава тим пре што је према градској каси оријентисан све већи број оних који очекују да учествују у расподели. Са друге стране нико није био спреман да потврди количину добијених средстава на основу силних пројеката којима су се хвалили док из Градске управе стиже информација да се ради о значајним сумама које би могле да поспеше и запошљавање. И ма колико да представници организација цивилног друштва замерају медијима малу заступљеност у новинама, програмима радија и телевизије није се стекао утисак о спремности да јавности прикажу финансијско пословање и начин трошења средстава по пројектима у које су укључена и она намењена медијској промоцији. Т. Радовановић

Културни центар Евергрин

ним, а смернице контрадикторним представник „Кварта“ предлаже и измењен начин бодовања којим би се предност дала организацијама са више искуства. Проблем је и начин оглашавања конкурс за доделу средстава који се два пута годишње расписује у локалном листу и на званичном сајту града што није доступно највећем броју организација цивилног друштва. Бољој комуникацији могла би да помогне управо база података о организацијама и директно упућивање позива свакој од њих што би као јефтинији начин произвело много бољи ефекат. Да је Градска управа само један од органа локалне самоуправе који припрема нацрте прописа и спроводи их потврђује начелник Милош Петровић који од организација цивилног друш-

Краљевчани у свету: Мишо Панчетовић (1)

МАГАЗИН

30.3.2014.

САМО РАДОМ ДО УСПЕХА

У четрнаестој години Мишо Панчетовић је био четврти на листи Тениског савеза Југославије у својој категорији, а помисао на 200 хиљада марака за академију у Немачкој, још толико за промоцију, па 200 за друге трошкове врло брзо је распршило снове о слави на међународној сцени. - Почетак сезоне кошаркашких такмичења у Северној Каролини је и прилика за први контакт са америчким стилом игре, а 25 погодака на првој утакмици довољан разлог за подршку која прија. - У време кад се одлучивало о даљој судбини у Америци цели свет се срушио због сазнања да је за званичнике на факултету особа која у земљи борави илегално и у таквим околностима не може да настави студије

Мишо Панчетовић

Фото: М. Радовановћ

МАГАЗИН

30.3.2014.

одинама у назад тема број један међу младим људима који су завршили високе школе је незапосленост као проблем због кога све већи број њих одлази у иностранство. У време када је неко још тинејџер више него о запослењу машта о одласку у иностранство због доказивања, не ретко у спорту. Повод за такво размишљање је сазнање да предност у стипендирању за школовање у америчким средњим школама и факултетима имају баш спортисти. О првим размишљањима везаним за школовање у иностранству за читаоце Краљевачког МагазИНа говори спортски директор америчког факултета у Дубаију Мишо Панчетовић који је још као осмогодишњак прве спортске кораке направио почетком деведесетих година да би од 1995. до краја последње деценије прошлог века био стандардни такмичар у свим млађим категоријама тенисера. Из масе оних који су почињали да тренирају врло брзо су се издвајали појединци који су показивали већи таленат него данашњи врхунски тенисери. Ограничавајући фактор у напредовању биле су финансије па су многи, међу њима и Пнчетовић, схвативши реалност кренули на другу страну. Тренер Бојан Дебељак је још у то време имао визију стварања потенцијалних шампиона и на затвореном тениском терену поред „Аутотранспорта“ вредно радио са дванаестак талентованих од који су се четворица

врло брзо нашли на званичној листи Тениског савеза Југославије за млађе категорије. У четрнаестој години Панчетовић је већ четврти на листи у својој категорији, а помисао на 200 хиљада марака за тениску академију у Немачкој, још толико за промоцију, па 200 за друге трошкове врло брзо је распршило снове о слави на међународној сцени. Данас признаје како је требало да прође неколико година, и све дође на своје место, да би у краљевачком „Машинцу“ добио шансу да се докаже као кошаркаш. Након неколико тренинга од половине јануара 1999. године уследила је прва званична утакмица против вршњака из домаће „Слоге“ заказана за 24. март. - Кренемо на утакмицу и чујемо си-

рене, а потом и прве бомбе, па се све одложи два и по месеца. У међувремену смо од јутра до сутра, упркос сиренама, гелерима и мамама које су викале да идемо у склониште, играли кошарку у Титоградској лици. Кад се бомбардовање завршило наставио сам да тренирам и на првој утакмици против „Слоге“, коју сам одиграо у тенис патикама, постигао 28 кошева – прича Панчетовић. И данас је, са већ поприличним међународним искуством, склон веровању да је тренер Игор Вељковић био савршен. То је и допринело да екипа након бројних победа стигне до финалне утакмице која је одлучивала о прваку државе на завршном турниру у земунском Спортском центру. Више од

сазнања да је играо у екипи вицешампиона било је оно о избору у најбољу пионирску селекцију Југославије. Резултатима на кошаркашком терену у многоме је помогло и бављење тенисом, а када се на крају сезоне указала шанса да заигра у првом тиму прилика је, поред спремнијих и јефтинијих Краљевчана, пружена играчима из других градова. Мишо Панчетовић је имао 17 година, ишао у Гимназију и тренирао кошарку у време кад је случајни сусрет са кошаркашким радником Драганом Коловићем одредио његову даљу судбину. На необавезно питање да ли би наставио школовање у Америци дао је потврдан одговор накнадно схвативши да се о томе није консултовао са роди-

тељима који су у то време били одсутни из Краљева. Бројни Краљевчани су већ уписали завршну годину средње школе у Америци, а Мишо почео да прибавља потребна документа и пре него је о томе обавестио родитеље. - Кад су се вратили кажем да идем за Америку и очекујем шамарчину, а они кажу супер, договорено, важи. Погледао сам их чудно, поразговарао са њима и врло брзо заједно почели процедуру везану за финансије и потребне папире. Имао сам пет кечева у Гимназији и то је био највећи проблем. Мајка Оливера, која ме је одувек терала да учим енглески због могућности да се некада нађем у иностранству, овога пута ме је закључала у кућу јер сам током четири следећа месеца

морао да направим добар успех како бих испунио све услове. На крају године сам био врло добар и папиролошки био спреман да наставим школовање у Америци – прича Панчетовић који се половином августа 2004. године упутио преко Франкфурта до Шарлота у Северној Каролини која је по географским карактеристикама слична Шумадији. Основни задатак је био да заврши четврти разред средње школе и потврди раније препознат кошаркашки таленат као услов за наставак студија. Превелико узбуђење приликом силаска на америчко тло само за тренутак је умањило опрезност на коју је при поласку упозоравао отац Владан. Врло брзо ће старији тинејџер схватити да је у контакту са случајним пролазником остао без пасоша, других докумената и 2.000 америчких долара које су родитељи на само њима знан начин успели да спреме за школовање. - У том тренутку псујем на српском, а сви ме гледају као да сам пао са Марса. Видим у даљини човека који држи таблу са мојим именом док вриштим у паници и плачем од беса. Професор биологије Џон Фицџералд који је био задужен за ђаке који долазе убрзо је обавестио шерифа о свему што се догодило. Кампус у који сам стигао је био као на филму. Гомила старих зграда из доба грађанског рата и црвена цигла у зеленој природи су ме одушевили колико и они који су ме сачекали поку-

МАГАЗИН 30.3.2014.

шавајући да кажу нешто на српском. Сутрадан ме шериф пита коме сам продао пасош без кога сам илегално у земљи, а наша амбасада у Вашингтону не ради и не пружа никакву подршку – прича Панчетовић. И док упознаје средину и просечну кошаркашку екипу у школи родитељи у настојањима да добију информације из амбасаде воде борбу за добијање новог пасоша. Младим људима на том узрасту није потребно превише времена да се уклопе у нову средину, па је само пет дана било довољно да се не разликује од осталих ученика тим пре што је интензивно савладавање градива бројних гимназијских предмета у краљевачкој Гимназији замењено са тек пет изборних предмета у којима спортисти треба да остваре просечну оцену између 3,5 и 4 како би стекли услов за стипендију. Почетак сезоне кошаркашких такмичења је и прилика за први контакт са америчким стилом игре, а 25 погодака на првој утакмици довољан разлог за подршку која прија. Више од тога прија сазнање колико се пажње посвећује спорту, воли кошарка и улаже у њу. Стил игре који за разлику од америчког предност даје шуту и интелигентним проигравањима даје резултате изражене великим бројем погодака. И поред тога полако се губи интересовање за кошарку, а све више заокупљује могућност да у Америци постане академски грађанин. До априла када већ треба да донесе одлуку о факултету на коме би наставио студије сваком је пружена шанса да обиђе већи број факултета и упозна са свим повољностима које пружају. У Шарлоту је својевремено кошарку играо Владе Дивац, а у време док је у овом граду боравио Мишо Панчетовић други Краљевчанин Гиле Чубрић водио радњу за продају бицикала. И управо он је заслужан да боравак у Шарлоту буде апсолутно лагодан. - Живео сам у граду Хикори удаљеном пола сата од Шарлота. Гиле дође, покупи ме и одведе у један познат ресторан. Први пут сам причао са човеком који се доказао у спорту и разуме

шта причам. Недељу дана распуста провео сам у његовој кући и упознао неке људе, а прва НБА утакмица била је његово масло. Улазимо у огромну салу и силазимо до петог реда поред терена за који карте коштају превише, седимо и правимо се блесави. „Детрит пистон“ у коме је играо Миличић те године је био шампион, а ја као да гледам сусрет богова, гледам утакмицу и плачем. Гиле је у мој живот ускочио као анђео чувар, а ја са 17 година не знам шта се дешава, нити схватам тежину чињенице да немам пасош и да сам илегалац у великој земљи – каже Панчетовић. У марту се први пут одлучивало о даљој судбини у Америци, а цели свет се срушио због сазнања да је Мишо за званичнике на факултету особа која у земљи борави илегално и у таквим околностима не може да настави студије. Приближава се подне 5. јун када у подне треба да полети авион пут Европе, а након седам месеци неизвесности само неколико сати раније брзом поштом стиже нови пасош који елиминише могућност депортације и трајну забрану доласка у Америку. Нова реалност налаже упис на неки од факултета у Србији, а пријемни испити су завршени пре него процес акредитације дипломе о завршеној средњој школи. Мајчина упорност се исплатила, па Мишо већ са првим јесењим данима постаје студент прве године менаџмента на Факултету за спорт и физичко васпитање. Већ прве добре оцене учвршћују жељу да ради у било ком спортском клубу као спортски радник, тренер, помоћник, координатор, менаџер, да буде део спортског друштва које ће децу третирати на начин какав заслужују. У потрази за послом који би олакшао школовање прихвата све, селидбе, физичке послове, чување деце и старијих особа, помагање у старачким домовима. У жељи да што пре постане самосталан не бира, а све веће обавезе у други план потискују оне на факултету. Превише напоран рад у „Спрингфилду“ води до Хајата где у се у лепом

оделу смрзава на -10 сачекујући на вратима госте међу којима су политичари, криминалци, спортисти, глумци и праве светске супер звезде, међу првима Џое Кокер. - Пожелим му добар дан, а он пита одакле ми тако добар акценат. Кажем да сам завршио у Шарлоту, а он позове да му после ручка покажем Београд кроз који би желео да прошета инкогнито. Шеф не дозволи због протокола, а Кокер пружи новчаницу од сто долара коју ми узме шеф, јер као новајлија немам право на бакшиш. Схватим да никад нећу проћи пробу, јер стално узимају нове раднике на кратко време. Ускоро ми понуде посао у фирми за финансисјске услуге и консалтинг – прича Панчетовић. Почетак обећава стабилно радно време, солидну зараду и могућност да се посвети завршетку студија. На велико изненађење поново се јавља жеља да заигра кошарку. Већ прво појављивање на терену са друговима са факултета показаће да после велике паузе пружа зрелије партије од оних из периода кад је био активан кошаркаш. И као што се често у животу дешава случајни сусрет на послу пореметиће све планове за будућност, ако их је уопште било. Уместо колегинице која ради у другој смени стајала је потпуно непозната особа која ће битно утицати на даљи професионални и животни пут перспективног спортског радника. У време највеће среће због нове везе у успону, и одлуке да у изнајмљеном стану почне да живи са Нином, стиже ново разочарање због губитка посла. Пар месеци касније и она остаје без посла, па одлучује да конкурише за место стјуардесе авио компаније из Дубаија која једном у три месеца регрутује нову посаду. Након два бесупешна покушаја трећи се посрећио у време кад Мишо безуспешно покушава да дође до посла. - Живимо скромно од једне плате, јако се волимо и видим да то води у прелепом смеру, а она добија позив да ради. Прихватиће ако идем са њом и ја пристанем – каже Панчетовић. Т. Радовановић

Рибнички еколошки парк плућа Краљева

МАГАЗИН

30.3.2014.

СВАКЕ ГОДИН

- Рибнички прваци засадили три стабла генерације 2013. на простору Рибничког еколошког парка. – Бројне акције рибничких еколога без резултата због интензивираних активности вандала и одсуства надзора над овим простором. – Породица Новице Ристића у акцији „Србија земља јоргована“

Фото: М. Радовановић

Е НА ПОЧЕТКУ

МАГАЗИН

30.3.2014.

очетак пролећа деценијама уназад био је прилика за прве радове на уређењу животне средине, а организатори бројних акција углавном су различита удружења грађана. Једно такво под називом „Рибнички еколошки парк“ неколико година у назад покушава да на довољно високом нивоу одржава простор у близини ушћа Рибнице у Ибар са жељом да активности усмери на много шири појас уз обе реке. Настојања да се унапреди окружење и жеља да се најмлађима укаже на важност бриге о природи било је повод да се ученици првог разреда Основне школе „Вук Караџић“ из Рибнице са учитељицама укључе у акцију садње стабала на овим просторима која би требало да подсећају на генерацију ученика уписаних у школу 2013. године. Одушевљење председника Удружења грађана „Рибнички еколошки парк“ Радмила Главчића због ини-

цијативе најмлађих становника овог дела града умањено је сазнањем да су представници Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ из непознатих разлога на дан одржавања отказали учешће у акцији. Уверен да овакво понашање представља велику грешку Главчић подсећа да су волонтери који неколико година уназад покушавају да направе „Рибнички еколошки парк“ и даље на почетку. Иако су започети бројни инфраструктурни радови, као и они на изградњи дечјег и игралишта за бич волеј, Дирекција за планирање и изградњу није у план и програм рада за ову годину укључила одржавање простора у близини ушћа две реке који је без надзора и бриге постао руиниран и зарастао у коров па рибнички ентузијасти по ко зна који пут почињу од нуле. - Безброј пута сам говорио да Градска управа са јавним предузећима треба да стане иза пројекта „Рибнички еколошки парк“. Као члан Удружења

уврштен сам у радну групу за израду Стратегије интегралног урбаног развоја централне градске зоне у области заштите животне средине. Током протеклих десет месеци доста сам утицао на место у стратегији простора од ушћа Рибнице у Ибар до Галвчића моста који је препознат као срце, а ја бих додао плућа, града Краљева. За сада је то само простор обухваћен поменутом стратегијом која тек треба да се реализује – каже Главчић. Почетак пролећа је прилика за реализацију амбициозних планова чланова удружења који ће и ове године изостати ако не буде помоћи Градске управе, јавних предузећа, Електродистрибуције, Комуналне полиције и инспекцијских органа. Од њих се пре свега очекује чешће присуство на овом простору и надзор над свим активностима од којих су бројне усмерене на уништавање свега што су вредни еколози урадили. Вандалски ексцеси су интензивирани током претходне го-

дине, а настављени у овој, о чему сведоче последњи усмерени на табле којима се указује на правила кућног реда на прстору парка. Чињеница да мир на простору Рибничког еколошког парка током доброг дела године тражи велики број од око тридесет хиљада становника овог дела града указује на потребу већег укључења надлежних у очување оног што се сваке године изнова ради. - Природа нам је дала два ресурса, Рибницу и Ибар, а ми не знамо да их сачувамо од нас самих. Приликом реконструкције транзитног вода „Водовод“ нам је оштетио бандеру са расветом, па сам их једва убедио да је врате где је била. И постојећа расвета је слаба што помаже онима који уништавају природу да то раде под окриљем мрака – каже Главчић и подсећа на бројне акције у које су укључени љубитељи природе и удружење „Рибнички еколошки парк“. Поред спашавања канадских топола угрожених градњом спортске

дворане у Рибници у акције се убраја садња тридесетак бреза и нешто мање смрча на овом простору које су врло брзо нестале под налетом домаћих животиња без обавезне ветеринарске маркице. Помоћ рибничким еколозима у овим акцијама пружали су ученици одељења пејзажне архитектуре краљевачке Шумарске школе, а у прву пролећну, поред првака који су засадили три нова стабла, укључила се и породица Новице Ристића. У тренутку кад није ни знао да прваци вредно раде на садњи три дрвета генерације Новица се обратио председнику удружења „Рибнички еколошки парк“ са жељом да на овом простору, у оквиру акције коју је назвао „Србија земља јоргована“, засади петнаестак садница. Новица Ристић се са супругом и троје деце након пензионисања из Београда преселио у Краљево, а заједничка жеља свих чланова била је да ове године инвестирају садњу педесетак садница јоргована. Поред простора

еколошког парка у Рибници нови јорговани красиће простор у близини манастира Жиче и порте две краљевачке цркве. - Жеља ми је да у Краљеву засадимо стотинак стабала јоргована и десетак Панчићеве оморике, а затим наставимо у Долини јоргована и засадимо онолико колико будемо могли. Консултовао сам људе у општини, Еколошком друштву и „Чистоћи“, а изненађен сам акцијом грађана који се макисмално труде да нам изађу у сусрет. Надам се да ће сви имати довољно слуха да наставимо акцију и за четири до пет година овим стаблима украсимо комплетну Долину јоргована – каже Ристић уверен да акција може да успе уколико се у њу укључе представници града и јавних предузећа. Претпоставља се да би у акцији било засађено четири до пет хиљада садница, а помоћ града у набавци садног материјала би била добродошла. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачка медијска сцена: Марјан Касабашић (1)

МАГАЗИН

30.3.2014.

НОВИНАРСТВО РУДАРСКИ ПОСАО

- Иако сваки посао има своје чари новинарски је посебно атрактиван и тешко да може да се пореди са било којим другим. – За двадесет година Марјан Касабашић текстуално обрадио око десет хиљада тема и реализовао око 500 радио емисија снимајући и по неколико тема за радио сваког дана. - Радио програм је машина која не може никад довољно да се нахрани, а ако је човек заинтересован да ради увек може да пронађе интересантну тему. - Посао новинара подразумева стално кретање и реаговање у секунди на нешто што се догађа. - Иако сваки посао има своје чари новинарски је посебно атрактиван и тешко да може да се пореди са било којим другим

Марјан Касабашић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.3.2014.

ежња многих генерација младих у Краљеву била је да рад у медијима крунишу запослењем у „Ибарским новостима“ које су више од пет деценија биле неприкосновени хроничар дешавања у овом делу Србије. Међу њима је био и Марјан Касабашић чији је животни пут одређен у тренутку када је пред крај шездесетих година прошлог века као ученик Економске школе први пут у краљевачкој штампарији осетио мирис боје са тек одштампаних примерака новина. Посета пријатељу на практичном делу наставе у краљевачком „Слову“водила је ка производном погону и штампарским машинама са оловним слогом који је у то време коришћен за штампу. Више од пола века касније Касабашић са сетом признаје да и данас осећа мирис боје која га је толико привукла да је врло брзо почео да размишља о новинарству као животном опредељењу. После бурних догађаја и првих студентских демонстрација у Београду 1968. године, након што је и председник Југославије Јосип Броз потврдио да су студенти у праву, отпочело је подмлађивање Савеза комуниста као једине политичке партије у земљи. Међу малобројним средњошколцима који су могли да се похвале црвеном партијском књижицом нашао се Марјан Касабашић који је, као активан омладинац, заузео место у редакцији школског листа. Како су „Ибарске новости“ биле најмеродавније да новинарске полетарце упуте у прве тајне заната пут је водио ка њима и већ доказаним новинарима Драгану Илићу Нишком и Ђорђу Ковачевићу. Врло брзо ће Марјан Касабашић добити задатак да учествује у креирању стране локалног листа намењене деци све до тренутка кад је преко средњеталасног предајника почео да се емитује програм Радио Краљева. Некако у то време почели су радови на асвалтирању пута који је преко Самаила водио до Чачка, а Касабашићу поверено да направи информацију за радио. Одушевљење због чињенице да му је указано поверење, и да ће

његов глас да се чује преко радија, додатно је ојачано када је главни уредник радија црвеном оловком парафирао текст откуцан на писаћој машини. Била је то потврда да вест може да се сними и емитује у оквиру програма. - До сада сам објавио много текстова, али је прва вест на радију деловала толико очаравајуће да ми је дала посебну снагу да ни једног момента не скренем са пута којим сам кренуо, а то је радио новинарство. Одмах сам добио задатак да направим прилог о животу у граду у коме је владао режим који се битно разликовао од данашњег. Продавнице су радиле доста краће, а у граду је постојала само једна пекара. Када једног дана због нестанка воде у граду није било хлеба отишао сам у „Пекару“, прикупио све податке и обрадио их а главни уредник црвеном оловком потврдио дозволу за емитовање – прича Касабашић о другој теми за радио коју је, као и претходну, посебно морао да прилагоди за објављивање у локалном листу. И ма колико да је колектив „Ибарских новости“ чинило тек неколико новинара представљао је уигран тим спреман да помогне свакоме ко би пошао њиховим стопама. Свака нова тема била је прилика да се научи нешто ново на начин какав одговара емитовању на радију или објављивање у новинама, а велике наде новинарског полетарца полагане у црвену оловку у рукама главног уредника без које би у најбољем случају текст био враћен на дораду. Искуство стечено првих година рада на програмима радија било је довољна препорука да већ по завршетку средње школе добије озбиљнији задатак, полусатну емисију која је пратила збивања у јединицама краљевачког гарнизона. „Сви смо армија“ емитовала се понедељком између два и пола три поподне, а Касабашић потврђује да није било значајнијег догађаја у било којој од касарни или јединици Цивилне заштите којој није био посвећен одговарајући простор на радију. Програми Радио Краљева прилаго-

ђавани су аудиторијуму, а зависили и од новинарског кадра способног да их реализује на најбољи начин. У време када је свршеним средњошколцима, и нешто старијим дипломцима са различитих факултета, требало указати на могућности запошљавања у сарадњи са Заводом за запошљавање покренута је емисија „Млади и свет занимања“, а њене реализације, уз колегиницу Миру Сретеновић, прихватио се Марјан Касабашић који је користио сваку прилику да се окуша и у другим медијима. Активно учешће у друштвеном животу довело је до чланства у Комисији за културу Општинске конференције Савеза социјалистичке омладине, а чињеница да је уредник Омладинских новина, иза којих је стајала Републичка конференција ССО, Краљевчанин Миломир Краговић, била је довољан разлог да се на страницама овог листа оглашава као неко ко извештава о раду краљевачких омладинаца. Када је за уредника Радио Краљева изабран Славољуб Даишевић почиње интензивнија сарадња са њим првенствено на емисији „Заједно са вама“ која је пет дана у недељи емитована одмах после подневних вести. Популарна емисија бавила се различитим градским темама, а екипа сарадника међу којима је и Касабашић телефоном се директно у програм укључивала са различитих локација. Посебно задовољство иницирано је поверењем да седам дана буде извештач Радио Краљева са Фестивала културе младих Србије који се сваке године одржавао у Књажевцу. - Наш град је имао екипу младих која је учествовала на фестивалу на коме је освојила неколико награда. Контактирао сам са сваким од њих и седам дана се јављао у програм да бих касније са Даишевићем наставио рад на дневној информативној емисији која се знатно разликовала од других те врсте. Славко Даишевић је врхунски новинар, и човек који познаје комплетну материју за рад, тако да смо успешно обрађивали све теме до којих смо дошли и на основу њих планирали програм. Тих година сам радио и на те-

30.3.2014.

МАГАЗИН

мама из области политике, привреде, културе и осталог за лист „Ибарске новости“ – прича Касабашић. Радио Врњачка Бања је почела да емитује програм пре Краљева, и покривала добар део Србије, што је било довољан разлог да Касабашић понуди сарадњу уреднику Жики Николићу, данас аутору култне емисије Радио-телевизије Србије „Жикина шареница“. Као дописник из Краљева сваког дана је све више учио и учвршћивао статус перспективног новинара. Љубав према професији ширила је спектар интересовања, а познанство са дописником Телевизије Београд Марком Марковићем била прилика да више сазна о новом медију иако није био превише заинтересован за активно учешће у креирању телевизијског програма. Тежња ка стварању што већег броја контаката са људима из медија имала је за основу савладавање нових знања, али и могућност да једног дана постане стални члан неког од колектива у којима су радили. Није то било ни мало лако тим пре што су предност имали новинари са завршеним факултетом о коме је Касабашић тек почео да размишља. Шанса за запослење није се пропуштала ни у најсрећнија времена, а она коју је пружао краљевачки „Тргопромет“ пружала је довољно могућности да изван радног времена настави сарадњу са Другим

програмом радио Београда у емисији „Делометар“ која се бавила проблемима удруженог рада, представљањем успешних колектива и свим што се дешавало у производњи. Повремени одласци у Београд били су прилика да у студијима радио станице сними по неколико прилога који су се сем у „Делометру“ емитовали у јутарњем дневнику и програмима Удружених радио станица Србије. Широку лепезу различитих прилога на радију допуњавају и они везани за екологију емитовани у емисији Радио Београда коју је водио надалеко познати Љубомир Вујисић. У време кад је Краљево сврставано у један од најчистијих градова у земљи Касабашић је извештавао о уређењу зелених површина и чистоћи града којој се посвећивала посебна пажња. Шансу да се коначно запосли као новинар пружио је преспективни „Папирпромет“ који је поводом важног јубилеја припремао монографију о раду предузећа. Поред ње покренута је и полусатна емисија „Недељом у десет“ посвећена дешавањима у удруженом раду. - У „Папирпромету“ сам провео 17 година и покушавао да представим колико се руководство трудило да то буде угледна фирма не само у Краљеву већ и широм Југославије. Доста сам путовао и свуда поред „Папирпромета“ представљао и Краљево. Успоставио сам сарадњу са бројним радио стани-

цама бивше Југославије, а телефоном се јављао и телевизијама са вестима које су могле да привуку пажљу гледалаца. Једна таква била је везана за рушење висећег моста у Матарушкој Бањи, а емитовала је непосредно после дешавања Телевизија Загреб у ноћном Дневнику – каже Касабашић. Уверење да већ постаје озбиљан новинар поткрепљено је чињеницом да је велики број југословенских радио станица емитовао информације које је из Краљева слао Марјан Касабашић, а задовољство додатно подстакнуто сазнањем да је тадашњи директор „Папирпромета“ Адам Миладиновић будно пратио све шта ради млади новинар. Круна политичког рада у оквиру општинске омладинске организације требало је да буде издавање омладинског листа, али пројекат није заживео због формирања Књижевне омладине у чијем је оснивању учествовао и Касабашић, као и раду Комисије за информисање Општинског комитета Савеза комуниста. Период служења војног рока био је прилика за озбиљно размишљање о будућност која је као императив постављала факултетско образовање што је било повод да непосредно по повратку упише новинарски смер на Факултету политичких наука. - У првом покушају нисам успео, а конкурс ми није одговарао јер се по-

лагао латински језик који нисам учио у школи. Уписао сам се тек 1983. године и студирао из радног односа одлазећи на предавања у периодима када је то организовано за студенте који су били запослени. Студирао сам уз рад све до 1989. године, а сем прве године није било проблема, јер је за сва одсуства било довољно разумевања у „Папирпромету“ који ни у једном тренутку није осетио моје одсуство. У то време сам добио задатак да направим центар за микрофилмовање и архивирање документације, матичних књига и других докумената које је требало трајно заштитити – каже Касабашић. Први посао био је микрофилмовање свих издања Новинско-издаваког предузећа „Политика“ како би се, као свуда у свету, трајно заштитили од пропадања, а уједно били доступнији свима који су их користили у раду. Целих пет година је наш саговорник провео у „Политици“ на микрофилмовању почев од првог броја изашлог из штампе 1904. године. Како вредни примерци појединих издању нису могли да се износе из „Политике“ „Папирпромет“ је у овом предузећу инсталирао потребну опрему, а Касабашић кроз рад обучавао људе који ће наставити посао по његовом повратку у Краљево. Паралелно је прављена база података свих микрофилмованих издања

која је омогућавала да се једним кликом на дугме добију подаци о теми, личности, догађају, датуму, аутору и свему осталом у оквиру хемеротеке „Политике“. Прошле су кроз руке Марјана Касабашића изузетно ретки примерци новина штампаних између 1904. и 1999. године који су након инсталације одговарајућих читача постали доступни свакоме ко је за тим имао потребу, пре свих новинарима који су вршили различита истраживања. У Краљеву су на микрофилмове пребачени сви до тада изашли бројеви листова „Српски глас“, „Краљевски гласник“, „29. новембар“ и „Ибарске новости“ да би се касније, са развојем технологије, приступило њиховој дигитализацији. Касабашић објашњава да микрофилмовање представља посебан вид фотографисања на филмове ширине 16 или 35 милиметара, а дигитализација скенирање сваке стране посебног издања и обележавање по критеријумима који треба да омогуће брже претраживање. Покушај да се деведесетих година запосли у „Ибарским новостима“ није уродио плодом јер је већ почела да се осећа криза, буџети постајали све тањи, а руководиоци опрезнији при ангажовању нових радника. Марјан Касабашић је до краја остао само са-

радник који је вредно сакупљао информације из различитих области. Једном је, каже, написао и текст о збивањима у спорту који је дуго висио на зиду спортске редакције све док није нестао у пламену пожара који је избио у „Ибарским новостима“ у јесен 2000. године. - До деведесетих година сам написао и текстуално обрадио око десет хиљада тема и реализовао око 500 радио емисија, по некад снимао и по неколико тема за радио сваког дана. Радио програм је машина која не може никад довољно да се нахрани, а ако је човек заинтересован да ради увек може да пронађе интересантну тему. Није успео ни покушај да се запослим у Дописништву РТС јер ми није одговарао начин рада по коме је требало дуго да чекам испред студија да се нешто деси па да ме пошаљу на задатак. Није ми одговарало да седим у канцеларији, јер посао новинара подразумева стално кретање и реаговање у секунди на нешто што се догађа. Настојао сам да стално будем у покрету, да јављам о свему што видим, па сам правио и по неколико прилога у току дана. Иако сваки посао има своје чари новинарски је посебно атрактиван и тешко да може да се пореди са било којим другим – каже Марјан Касабашић. Т. Радовановић

Девет векова од рођења Стефана Немање

МАГАЗИН

30.3.2014.

НЕМАЊИЋИ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

Фото: М. Радовановић

- Краљево је први град после Београда у коме гостује изложба о династији Немањића. - Краљевчани ће први пут моћи да виде репринт издања Мирославаљевог јеванђеља штампаног у Бечу крајем 19. века, богослужбене предмете и византијске иконе које се баве темама везаним за живот Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве. - Владарски накит, велики избор новца из доба Немањића, прстен краља Радослава, копија прстена Стефана Првовенчаног и оригинални прстен краљице Теодоре су ретки предмети који могу да се виде уживо, а представљен је и део средњевековне уметности виђене кроз визуру владарске куће

30.3.2014.

МАГАЗИН

спешна међумузејска сарадња краљевачког и београдског Народног музеја резултирала је изложбом „Завети и поруке. Стефан Немања – девет векова“ која Краљевчанима до 10. априла пружа могућност да се упознају са најзначајнијим моментима из живота династије Немањића. Изложбом су обухваћени најрепрезентативнији предмети из збирки Народног музеја у Београду као и копије фресака из српских средњовековних манастира, а посетиоцима пружена прилика да виде дела која на најсликовитији начин репрезентују доба и уметност средњовековне Србије. Овом изложбом Народни музеј обележава деветстоту годишњицу рођења Стефана Немање, родоначелника лозе Не-

мањића и утемељивача српске средњовековне државе, једном од најзначајнијих српских владара чија владавина представља преломни период у историји и култури српског народа. Стефан Немања је и један од утемељивача Српске православне цркве која га слави као Светог Симеона Мироточивог. Поред живота и дела Стефана Немање, кроз најлепша дела уметности и заната средњовековне Србије из збирки Народног музеја, изложбом је представљено и доба његових наследника. Обележавање изузетног јубилеја српске културе прилика је да се публици поново прикаже Јеванђеље хумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање, познато као Мирослављево јеванђеље,

које је, као најстарији српски илустровани ћирилични рукопис, актом Народне скупштине 1979. године проглашено за културно добро од изузетног значаја, а затим 2005. године уписано у Листу светске културне баштине Унеска – Регистар Памћење света. Археолог Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја, потврђује да се у недостатку јасних извора, а на основу доста сложених прорачуна, процењује да је Стефан Немања, као оснивач династије која је владала Србијом више од два века уобличавајући српску културу високог средњег века, нацију и државу одређујући је од данашњих дана, рођен 1113. године. Немања је и отац најзначајнијих личности српске историје, пре свега Светог Саве и првог српског

краља Стефана Првовенчаност кога је као средњег сина одредио за наследника. Краљево је први град после Београда у коме гостује изложба о династији Немањића, а повод за то је сазнање да је баш на овим просторима живео, радио и изградио манастир Студеницу као најзначајнију задужбину у којој су од 13. века смештене његове мошти. - Стефан Немања је једна од најзначајнијих владарских личности у уобличавању Рашке као велике и самосталне државе која ће за време владавине његових наследника прерасти у праву краљевину, а у време цара Душана кулминирати до димензија царства. Изложба се не односи само на живот Немања, него и на све његове наследнике, а Народни музеј је из својих збирки изложио национално благо прве категорије у које спада све што је очувано из периода дванаестог до четрнаестог века, лични предмети Немањића, накит, прстење и други експонати који се везују за овај период. Са друге стране изложба приказује и неке елементе живота тог времена као и велики број копија фресака на којима су приказани Стефан Немања и његови наслед-

30.3.2014.

МАГАЗИН

ници који су владали Србијом – каже Михаиловић. Сем низа познатих података о животу Стефана Немање ,везаних за време рођења и детаље који се тичу владавине, пред посетиоцима је документација о његовим задужбинама, пре свих Ђурђевим ступовима, манастирима Студеници, Хиландару и другим. Изложба се бави различитим аспектима и детаљима поткрепљеним ретким експонатима који дуги низ година нису могли да се виде у Народном музеју, па је ово јединствена прилика да се посетиоцима у овој средини прикаже национално благо првог реда. Краљевчани ће први пут моћи да виде репринт издања Мирославаљевог јеванђеља штампаног у Бечу крајем 19. века, богослужбене предмете и византијске иконе које се баве темама везаним за живот Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве. Владарски накит, велики избор новца из доба Немањића, прстен краља Радослава, копија прстена Стефана Првовенчаног и оригинални прстен краљице Теодоре су ретки предмети који могу да се виде уживо, а представљен је и део средњевековне уметности виђене кроз визуру владарске куће. Тимом стручњака који су радили на изложби руководили су археолог Емина Зечевић и управник Галерије фресака Бојан Поповић.

Девет векова Светог Симеона Пре више од девет векова рођен је српски велики жупан Стефан Немања који спада међу ретке владаре који су стекли поштовање поданика, савременика и потомака. Иако се као владар није много разликовао од савременика самодржаца велики жупан спада у малобројне европске моћнике који су проглашени за свети-

теље, а утицај светитељског култа на српски народ био је већи од његове владарске славе која је Србима у каснијим временима давала снагу да не поклекну. Свети Симеон је надвисио и надмашио великог жупана Стефана Немању који се, силазећи са трона, пео у вечност. За стварање његовог култа побринули су се, са великим хришћанским жаром али и државним интересима, његови синови Свети Сава и Стефан Првовенчани. За Стефана Немању се каже да је био извор, а Свети Симеон јамац њиховог легитимитета у стварању симфоније државне и црквене власти кроз политичку теологију. Установљење култа Светог Симеона у великој Студеничкој лаври било је полазиште и темељ владарске идеологије немањићке државе у којој су се Срби покоравали сили великог жупана Стефана Немање, а клањали моћима светитеља Симеона који је православну веру уздизао градњом велелепних задужбина. Стефан Немања је умео да брани и одбрани оно што му је судбина одредила и да успешно завршено дело преда потомству. Након што је владарски плашт заменио скромном монашком ризом, мач крстом, штит јеванђељем, а весели и бучни двор хиландарском тишином, на крају живота је ратовању и проливању крви претпоставио подвижништво и молитву. Одлазећи у манастир да спасе душу спасавао је и државу и династију. Када је на сабору скинуо круну и одрекао власти у корист сина Стефана заогрнуо се ореолом духовности, а неустрашивог ратника и владара, доказаног на бројним ратиштима, сменила је ревност студеничког и светогорског монаха који ће у манастирском миру водити борбу са самим собом. Било је то издизање изнад људске мере на путу ка светости. Т. Радовановић

МАГАЗИН

30.3.2014.

Град Краљево и Фондација „Новак Ђоковић“ на истом задатку

ШКОЛИЦА ЖИВОТА - Од почетка јуна у 60 квадрата адаптираног простора Основне школе „Јован Цвијић“ у Сирчи почиње реализација програма намењеног деци узраста од 3 до 5 година која нису обухваћена предшколским васпитањем. – У реализацији пројекта вредног 3,5 милиона динара Фондација и град учествују у односу два према један

ројекат „Школице живота – Заједно за детињство“ настао је као израз жеље да се деца подстакну да сањају, а одрасли учине све што је у њиховој моћи да им се снови

остваре. Вртићи, паркови и игралишта су природне школице живота, места где се деца играју и уче кроз игру, решавају проблеме, и склапају пријатељства за цео живот, а жеља Фондације

„Новак Ђоковић“ је да та места постану расадници добре воље, правих вредности, активизма, бриге о себи и другима. То је најбољи начин да се оснаже ро-

дитељи, професионалци, локалне заједнице, а изнад свега деца, да им се врате снага, самопоуздање и вера у себе и живот, вера да могу да ураде нешто за себе, своју садашњост и будућност. Према резултатима истраживања УНИЦЕФ - а из 2012. године од око 180 хиљада деце узраста од 3 до 5,5 година у Србији је свега 44% укључено у програме предшколског образовања. У урбаним срединама тај проценат достиже 57, а у неразвијеним само 29 одсто. Упоређивањем резултата истраживања од 2005. до 2011. године утврђено је да се број деце у вртићима смањује, а да услуге предшколског образовања најмање користе социјално угрожена деца. У више од 2.500 места не постоје предшколске установе, а у развијеним регијама више од 10.000 деце чека на упис у предшколске уста-

нове. Деца из породица које су суочене са финансијским проблемима све чешће остају код куће, а она са проблемима у развоју, као и ромска, у великом броју случајева нису укључена у предшколско образовање. То је био повод да Фондација „Новак Ђоковић“ покрене пројекат „Школица живота“, а Краљево буде четврти град у Србији у коме се он реализује. У петак је потписан Споразум о сарадњи са Фондацијом „Новак Ђоковић“ и Предшколском установом „Олга Јовичић Рита“ којим се дефинишу начин и услови сарадње на реализацији пројекта који се реализује уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја са циљем унапређивања услова у којима деца раног узраста одрастају. Деци из руралних подручја се пружа прилика за дружење, социјали-

зацију и похађање квалитетних програма које креира Центар за интерактивну педагогију на простору који је град обезбедио у школи „Јован Цвијић“ у Сирчи у којој ће до почетка јуна ће бити адаптирано 60 квадрата простора. У финансирању пројекта вредног 3,5 милиона динара Фондација „Новак Ђоковић“ и град Краљево учествују у односу два према један, а у пројекат ће бити укључена деца старости од 3 до 5 година која нису обухваћена предшколским овразовањем и васпитањем, па им се на овај начин пружа могућност да се креативно развијају. Пројектом су превиђена и средства за едукацију наставника и васпитача, јер је важно да се кроз едукацију људи који раде са децом побољша квалитет образовања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.3.2014.

Фото: М. Радовановић

На репертоару краљевачког биоскопа

МАГАЗИН

30.3.2014.

БАТЛЕР И НОЈЕ

а репертоару биоскопа „Кварт“ до 4. марта су два нова остварења америчке филмске продукције, Батлер и Ноје који наилазе на противуречне оцене критике. Због тога се љубитељима седме уметности препоручује да након што одгледају сваки од њих сами закључе колико ставови стручњака одговарају реалном стању, а колико су ствар неких интереса.

Батлер „Батлер“ је прича о човеку који је у Белој Кући током три деценије служио седморицу америчких председника.

Филм приказује драматичне промене које су потресле америчко друштво током овог периода, од покрета за грађанска права до рата у Вијетнаму, и сведочи како су ови догађаји утицали на живот батлера и његове породице. И док критика са једне стране тврди да је филм заслужио „Оскара“ више него награђени „12 година ропства“ други, не оспоравајући централну идеју коју оцењује просветљујућом, Дениелсовог „Батлера“ виде као сиров и моћан филм заснован на прљавој режији и сценарију који је написан као серија путоказа.

Ултра-познати глумци су јако добро уклопљени, а посебан шмек једноставној епопеји даје глумачко откриће Опра Винфри, а за разлику од гломазног и претенциозног „Гранд Будапест Хотела“, који су Краљевчани имали прилику да виде претходне недеље, грандиозна имена не преглумљују, већ наглашавају оно што је главна чар овог филма, његова историјска оправданост и вредност постојања. Зато прича о малом човеку у Белој Кући, кроз чије се служење разним америчким председницима одсликавају бурна времена модерне светске историје и њена погубност по настојање обичне породице

да живи обичан живот, и представља сву трагедију његовог постојања. Редитељ Ли Дениелс, познат као продуцент више награђених играних филмова, а „Пискаралом“ премијерно приказаним у Кану остварио је међународни успех, тврди да се све што ради заснива на истини без које се и не упушта у снимање. У више од два сата дугој аутобиографској драми по сценарију Денија Стронга главне улоге тумаче Форест Вајтекер, Опра Винфри, Џон Кјузак, Џејн Фонда, Лени Кравиц, Ванеса Рендгрејв и други. Филм се приказује у вечерњем термину од 22 сата, а за улазницу је по-

требно одвојити 250 динара.

Ноје Главни јунак драме „Ноје“ има визију смака света, па покушава да упозори људе да зауставе злоупотребу Земље греховима да би се спасли. Како га нико не слуша Ноје креће са породицом у дивљину да би побегао од зла и тамо почиње да преговара са анђелима да му помогну у градњи барке која треба да га спасе од предстојеће поплаве. Критика сматра да „Ноје“ настоји да буде љубавна прича, породична

драма, ратни филм и филм катастрофе, али различити тонови и жанрови нису успешно уклопљени у јединствену целину. Претварајући монолитну одисеју у акциону јурњаву, с повременим освртима на космичку истину, 137-минутна студијска авантура садржи светлуцања истинског визионарства преплављеног недокуваним идејама. Према сценарију који је радио са Аријем Хенделом филм је режирао Дарен Аронфски, а поред Расела Кроуа, који се појављује у насловној улози, у филму играју Џенифер Конели, Ема Вотсон, Ентони Хопкинс и други. За пројекцију која почиње у 19,30 треба издвојити 250 динара.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

30.3.2014.

МИРНИЈЕ У ОБЛАСТИ КРИМИНАЛИТЕТА

рикупљање статистичких података из различитих области живота требало би одговарајућим службама да помогне у откривању правила по којима се одвијају неке појаве како би се утицало на побољшање положаја и предупредили негативни процеси. У том контексту треба посматрати и редовне седмичне статистичке прегледе о стању јавне безбедности, а последњи за територију града указује на знатно мањи број кривичних дела од оног који су статистичари забележили само седам дана раније. О томе сведочи 29 различитих кривичних дела од којих се два сврставају у област привредног, а остали област општег криминала. Успех у откривању починилаца је био натполовичан, па су

инспекторима криминалистичке полиције познати они који су учествовали у вршењу осамнаест кривичних дела, док се за осталима и даље трага. Само један прекршај мање у области јавног реда и мира не пружа превише оптимизма за спокојство грађана, иако би могао да радује податак о да се ради мањем броју туча. Ситуација у области безбедности саобраћаја је и даље нестабилна, а број саобраћајних незгода и прекрешаја варира, па је шест из претходног статистичког периода заменило девет што сведочи о повећању за трећину. У три саобраћајне незгоде са повређеним лицима исто толико особа је задобило лакше телесне повреде, док се исход преосталих шест

манифестује само материјалном штетом која је током недеље процењена на 230 хиљада динара. Процентуално гледано број прекршаја у овој области је порастао за половину, али је 207 колико су евидентирали припадници саобраћајне полиције и даље испод просека из ранијег периода. Статистика не даје довољно података о структури прекршаја, а ни о разлозима који их узрокују, па се са сигурношћу не може тврдити колико на њих утичу временске прилике, број возила у саобраћају, опрезност возача, активност саобраћајне полиције или нешто пето. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице у периоду од 17. до 23. марта нису имали посла јер није евидентиран ни један пожар.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs