MagazIN 108

МАГАЗИН Година II * Број 108 * 20. април 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

2

МАГАЗИН 20.4.2014.

3

4

МАГАЗИН 20.4.2014.

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2014. године ИРИНЕЈ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:

hristos vaskrse! vaistinu vaskrse! Данас је пролеће душама нашим: Христос из гроба као сунце засија, Мрачну буру грехова наших одагна. Њега песмом величајмо јер се прослави! (Пасхална богослужбена песма) ада после дуге и хладне зиме гране рано пролеће, целокупна природа и творевина Божја обрадује се сунцу, његовим топлим зрацима и његовој енергији која све и сва, без разлике, обасјава и греје. Тада све слави Господа, Даваоца сунца и пролећа. Тако и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, после ледене и ужасне зиме греха – особито после убиства Богочовека Исуса Христа на Велики Петак, на Голготи – видевши данас Христа Васкрслога, радосно кличемо и појемо: Данас је пролеће душама нашим! Христос – Сунце живота са Истока – из гроба васкрсе и засија! Мрачну буру грехова наших одагна! Њега песмом величајмо јер се прослави! Зато смо данас радосни, зато заједно са анђелима на небесима и са свим људима овога света ликујући пе-

k

вамо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт порази и онима у гробовима живот дарова. еђу многим изразима којима црквени песници величају Христа Васкрслога, запажамо и назив Пролеће. С правом Га тако називају јер Господ Исус Христос јесте Пролеће нашег новог живота. То није случајна песничка конструкција. Ту није реч о пролећу као годишњем добу, већ је посреди дубоко поимање смисла и значења пролећа као почетка, новог живота природе и свега у њој. о Васкрсења Господа Исуса Христа, односно до Његовог претходног силаска у ад, били смо у оковима греха и смрти, у аду преисподњем. Смрт је господарила над нама. Сишавши у гроб, Он разруши ад, покида окове греха и смрти и ослободи нас. Објашња-

m d

вајући богочовечанску тајну силаска Христа Спаситеља у гроб, Његовог боравка у њему и Његовог Васкрсења, свети апостол Павле ликујући пита: Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? У тајни Васкрсења, односно у тајни Васкрслога Господа Христа, садржана је наша победа над грехом, смрћу и ђаволом. Зато је и било потребно да Христос постане Емануил што значи - Бог са нама, тојест да узме на Себе сву нашу људску природу и да је нераздељиво и несливено, сједини са божанском природом у једној и јединственој богочовечанској Личности Својој. Да као Богочовек победи адамовски грех непослушности Богу и Оцу и сатре последице првороднога греха. Богочовек Христос, а не само Бог или само Човек, победи сатану, грех и смрт! Ту тајну победе Господ је

5

најавио и приликом кушања, после Његовога крштења у реци Јордану, рекавши: „Иди од мене, сатано, јер стоји написано: Господу Богу својему поклањај се и њему јединоме служи” (Мт. 4, 10). одсећајући вас на ове јеванђелске истине, позивамо вас да данас, на дан Васкрсења, будемо истински и суштински причасници новог и вечног Живота, новог и вечног Пролећа, Христа Господа. „Нека данас, нико не плаче због греха и сагрешења, јер опроштај из гроба засија”, узвикује свети Јован Златоуст. Нека се више нико не боји смрти јер нас од ње ослободи Спаситељ, Који крсном смрћу Својом угаси смрт и ослободи оне над којима је она владала. Ми данас славимо Христа Васкрслога. Славимо смрт смрти, славимо разрушење ада, славимо почетак

МАГАЗИН

20.4.2014.

p

6

новог живота, славимо Узрочника свега тога, Јединог Благословеног и Прослављеног у векове векова. а истини Васкрсења Христа Спаситеља, Који је Васкрсењем из мртвих Себе положио, не само као крајеугаони камен Цркве Своје, већ и вере свих нас који се крстисмо у име Оца и Сина и Светога Духа, утемељена је сва наша вера, и нада, и љубав. Ми верујемо и исповедамо Њега „Који је васкрсао у трећи дан, по Писму”. Без Васкрслога Христа Господа, наша вера не би само била празна већ би се и распршила попут мехура од сапунице. Свети апостол Павле, који је на посебан начин доживео Истинитог и Васкрслог Господа Исуса Христа, закључује: „Ако Христос не васкрсе, узалуд је вера наша” (IKop. 15, 17). То је искуствена вера Апостола народâ и Цркве Хри-

n

стове. Нека би дао Бог да и ми, искусивши данас Христа Васкрслога, смело и без страха певамо: Христос васкрсе! а разлику од апостола Павла, други свети апостоли, који су доживели страхоту Великог Петка, као и свете жене мироносице, на другачији начин су доживели Васкрсење Христово. На вест да је Христос васкрсао и да се јавио Кифи, тојест апостолу Петру, и „некима од жена”, обузе их страх и трепет, а неки посумњаше. Уместо радости и вере, њих обузе страх и сумња. У сумњи у вест, да је Учитељ васкрсао, најдаље је отишао свети апостол Тома који без много размишљања рече: „Док не видим ране од клинова и не метнем прст у ране од клинова, нећу веровати.” Ништа чудно и необично, ако се има у виду кроз какве су духовне

z

7

Фото: М. Радовановић

8

МАГАЗИН 20.4.2014.

борбе и страдања прошли свети апостоли! Страшни суд Великог Петка, суд над Богочовеком Христом, оставио је још страшније последице на светим апостолима и онима, који су ишли за Њим и који су се надали, да ће их Он ослободити окова римског ропства. Њихова нада и њихова вера била је угрожена док су гледали страшно судилиште над Њим, док су гледали како немилосрдни и сурови човек, суди и на крст распиње Учитеља њиховог и Човекољубивог Спаситеља света. Страх изнутра и страх споља, страх од Синедриона, од Понтија Пилата, од Јудејâ, страх одасвуд! Страх је обузео ученике и апостоле и они се разиђоше на све стране као овце без пастира. Знајући добро њихова срца, њихове страхове и њихове помисли, Господ долази међу њих јављајући им, да је васкрсао и поручује им: „Не бојте се, ја победих свет” (Јн. 16, 33), и: Не будите неверни него верни! анас Он долази и нама, браћо и сестре, уплашенима и преплашенима. Уплашенима од глобалног светског поретка и беспоретка, од великих и малих инквизитора, а и од нових Пилата, који поново суде и пресуђују истини и правди, и поново прете Голготом, наслеђу Божјем на земљи. И нама Он поручује данас: Не плашите се! Ја сам с вама и победих свет! Вером препознајући у Њему Победника свакога греха и сваке неправде и смрти, охрабримо се и не плашимо се оних који, не знајући шта чине, још питају: шта је Истина? Ми пак, искусивши Васкрслога Господа као Истину над истинама, данас, сабрани око Њега на духовном Сиону, славимо Га и величајмо, јер Му дођоше „сва богопросвећена светила са Запада, од Севера и мора, и од Истока деца Његова, славећи Га кроз векове”. „Данас је дан Васкр-

d

сења, озаримо се торжеством!” кличе црквени песник и додаје: „Загрлимо једни друге, рецимо браћо и онима који нас мрзе и свима све опростимо Васкрсењем!” Нека из наших грла, а пре тога из наших срца, потече песма и слављење Христа који нас прослави. Свепобедним и сверадосним поздравом Христос васкрсе! још једанпут поздрављамо све вас, драга децо светосавска у отаџбини и у расејању широм света. Васкрс је празник свеправославног јединства и свехришћанског заједништва. У име Христа Васкрслога позивамо вас на јединство и слогу у Цркви Његовој. Ко није у јединству са Црквом, коју Он стече крвљу Својом, није ни са Њим, Христом Господом. ез Христа нема Цркве, а Црква никада није без Христа. Зато ван Цркве нема спасења. Ван Цркве је усамљени, „аутономни”, бездомни човек, са својом непослушношћу Богу и Цркви, са својим егоизмом и противљењем Духу Светоме, попут Адама изгнаног из раја. Такве људе Сâм Господ назива вратима пакла која неће надвладати Цркву Божју. осебно поздрављамо нашу страдалну браћу и сестре на Косову и Метохији који, иако у оковима неслободе, обесправљености и дискриминације, данас са нама славе победу Добра над злом, Живота над смрћу, Христа Васкрс-

b

p

лога над демонским силама таме. а истом љубављу у Васкрслом Христу Господу и топлим молитвама данас поздрављамо и сву нашу браћу и сестре у Далмацији и Лици, на Кордуну, у Банији, Славонији и Барањи. а радосним поздравом Христос васкрсе! поздрављамо сву нашу браћу и сестре у Републици Српској, Федерацији Босне и Хрцеговине, Црној Гори, Словенији и Бившој Југословенској Републици Македонији, нарочито ове последње који, на челу са својим неправедно утамниченим Архиепископом, страдају за јединство Цркве и за чистоту вере православне. осебно се данас молимо Победитељу греха, смрти и људске неправде, за нашу у Христу Господу браћу и сестре на Блиском Истоку и у Украјини, са жељом и молитвом да светлост Христова Васкрсења разагна таму греха која се надвила над њима и да просветли ум и душу сејачима мржње према светом Православљу и озари их миром и светлошћу истине. ека Васкрсли Христос Господ покида окове неправде, безакоња и лицемерства којима синови безакоња оковаше Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована кога преко нас поздравља читава православна васељена и читав правдољубиви свет. олимо се Васкрслом Христу Господу да вас љубав Божја увек и непрестано испуњава. Још једанпут вас срдачно поздрављамо сверадосним васкршњим поздравом:

s s p

n

m

Христос васкрсе! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2014.

9

Срећне ускршње празнике жели Вам

Томислав Илић

заменик председника Скупштине града Краљева

Свима који славе ускрснуће господа Исуса Христа срећне ускршње празнике жели

Сретен Јовановић

Председник Скупштине града Краљева

Имендан Краљева 19. април

МАГАЗИН

20.4.2014.

КРАЉЕВСКО

12

- Указом краља Милана Обреновића, а у част његовог крунисања и посете граду, некадашња турска паланка Карановац 19. априла 1882. године добила име Краљево. - Нагли развој града прекидали су само ратови. - Током Првог светског рата Краљево је неколико дана било престоница Србије

Д

ругу половину петнаестог века обележавали су бројни сукоби између Аустрије и Турске, па је и граница између два царства често померана дубље у територију једне или друге државе, а око ње су углавном били стационирани војници и мали број становника. Тек у последњој деценији века, 1496. године, у списима се први пут у близини ушћа Ибра у Западну Мораву помиње назив Рудо Поље које је чинило само 28 кућа и фигурира све до пописа становништва 1528. године. Од средине шеснаестог века до 1572. године наизменично се помињу Рудо Поље и Кара-

новац да би се од те усталио овај други назив и користио све до 1882. Место је било насељено углавном турским живљем, а описивали су га повремени путописци који су боравили у овом крају. Лепо се у овим крајевима живело поготово у периоду између Београдског и Пожаревачког мира. Сталне миграције становништва под најездом војски покретале су велики број српског живља према сeверним деловима Балканског полуострва, а о државности у овим крајевима говори се тек после Другог српског устанка и султановог Хатишерифа.

Фото: М. Радовановић

О ИМЕ ГРАДА

13

20.4.2014.

МАГАЗИН

14

Никада није тачно утврђено како је место добило име и док су неки веровали да је то по црној руди каран историчари су склони веровању да је истини приближнија претпоставка да је то po Карану, оцу спахије Шобота на чијем поседу се налазило насеље. Било како било назив је подсећао на време турске владавине, па су мештани желели да се ослободе чим се за то укаже прилика. Смењивале су се на челу Србије после ослобођења од Турака династије Карађорђевића и Обреновића све док 22. фебруара 1882. године кнез Милан Обреновић није себе прогласио за краља. И док је стављање на главу краљевске круне требало да симболише световну власт миропомазање је требало да потврди да је краљ и од Бога изабран да буде владар. Сви српски краљеви су још од Стефана Првовенчаног крунисани у Жичи која је имала посебан значај као место прве српске архиепископије. Крунисањем Стефана Првовенчаног круном послатом са запада, и одобреном од стране папе Хонроја Трећег, Жича је добила на значају као место на коме су се обједињавале духовна и световна власт. За Милана Обреновића су везиване одређене политичке афере па је, кад се прогласио за краља, кренуо по Србији да у директном контакту са народом покуша да поправи нарушен углед. Са јасно дефинисаним распоредом допутовао је 15. априла 1882. године у Карановац где га је дочекао кмет Јован Новаковић, а Краљевчани жељни успостављања Немањићке традиције приредили величанствен дочек. Уједно су изразили жељу да град промени име и у част доласка краља понесе ново – Краљево. После молитве у цркви Свете Тројице, и смештаја у згради данашњег Вишег суда у Карађорђевој улици где је примао различите делегације, краљ је донео неколико одлука које ће битно утицати на даљи развој града. Већ следећег дана упутио се према Студеници, до Прогорелице колима а даље јашући. Ускоро ће донети одлуку о изградњи пута од Краљева до Рашке

који је у то време сматран једним од најлепших у земљи о чему сведоче „Српске новине“ и „Видело“. Новинари који су на путовању пратили краља поетично су описивали лепоте читавог краја, посебно Маглич и долину Ибра, а и сусрете са народoм који су учвршћивали позицију краља пре него је, по повратку из Студенице, 19. априла донео одлуку о промени имена Карановац у Краљево. Новине су писале да је, примивши захтев Карановчана за промену имена места, краљ услишио њихову молбу и на полеђини акта својом руком исписао: „Примајући са највећим задовољством молбу Карановчана да име Карановац другим заменим, наређујемо, да се у спомен нашег доласка у Њихову варош Карановац убудуће назива Краљево.“ У Краљеву 19. априла 1882. год. Милан с Р. Грађани су били веома задовољни решењем и одабраним именом, а већина њих изашла на улицу да поздрави краља Милана који им се обратио речима: „Молба коју Ми је поднело представништво ове вароши да јој ново име наденем, у Мојим је очима јасан и светао доказ, да Карановчани задахнути чистим родољубљем, хоће да избришу и последњи траг оног тешког стања, под којим су они, а са њима и српски народ, толико векова патили и мучили се. Ја се молби Мојих милих Карановчана одазивам са не мањом љубављу према њима, са не мањим родољубљем према отаџбини својој. Ваш Краљ, драга браћо, а сада кум ваше вароши, од свег срца жели, да ова нова свеза између њега и вас буде за вас знамење што већег, што постојанијег, што чвршћег напредовања, а то напредовање постигнућете несумњено, гајећи од сад као и до сад у вашим срцима осећаје љубави према Краљу и отаџбини, одликујући се духом реда и законитости. Ваш Краљ, Ваш кум, баш за то и хоће да вашу будућност стави под окриље оне значајне народне тековине, која је земљи придобила нов углед, нову славу. Ваш Краљ, Ваш кум, баш за то хоће да Вас прве и најближе

старој седмовратој Жичи поздрави данас именом које вам приличи, именом које одговара данашњим земаљским околностима, именом краљевског града: Краљево.“ На одлуку о промени имена свакако је утицала и близина Жиче коју је, знајући за њен значај, обишао и кад је видео у каквом је стању издао наредбу да се обнови. Непосредно по избијању два српска устанка Турци су настојали да се освете народу, па су свој бес искаљивали на црквеним објектима. Тако је Жича оштећена и читавих 55 година била без крова. Тек је 1854. године епископ Јоаникије Нешковић, по доласку у Жичу, отпочео обнову манастира са онолико материјала колико му је било доступно и тако спречио даље уништавање озбиљно угрожених фресака. Владара је поздравио чувени краљевачки индустријалац Михајло Чебинац који је од краља на десет година добио концесију за експлоатацију мермера за споменике од кога је грађен и онај таковским јунацима у Горњем Милановцу. Чебинац је био интересантна личност за коју се везује сентиментална веза са будућом краљицом Драгом Машин, али и догађаји познати као Чебинчева афера. Краљ Милан је донео неколико значајних одлука за даљи развој Краљева, поред оне о обнови Жиче и изградњи пута Краљево-Рашка и одлуку о формирању Ратарске школе која је прве ученике примила већ у јесен 1882. године. Почела је као ортачко друштво да ради и прва фабрика пољопривредних справа, главна улица понела име краља Милана, а о свему педантно извештавала штампа која представља драгоцен извор за проучавање тог периода. Изградња пута Краљево-Рашка трајала је пуне три године, а главни инжењер био први муж будуће краљице Драге која је у Краљеву често била сама. Чаршијске приче наговештавале су сентименталну везу са Чебинцем који ће касније бити ухапшен на железничкој станици у Београду са инкриминишућим материјалима и сумњом да сарађује са Петром Кара-

15

ђорђевићем. Иако се испоставило да су компромитујући материјали били нацрти за подизање споменика родитељима војводе Радомира Путника, Михајло Чебинац је осуђен и послат у Пожаревац на издржавање казне. Ни сам управник затвора није био начисто да ли осуђеник подржава Обреновиће или Карађорђевиће, па је у затвору био посебно привилегован, смештен у посебној просторији, а током ноћи из-

лазио и лумповао до раних јутарњих сати. Краљево је почело да доживљава привредни замах од 1882. године и стално напредовало све до почетка Првог светског рата. У граду су ницале занатске радње, млинови, путеви и пруге. Повлачење српске војске према југу довело је у новембру 1915. године у Краљево, поред војске и целог

државног врха, и комплетан дипломатски кор, а један диломата извештавао да се никада до тада у историји није десило да стране дипломате и први борбени редови буду на истом месту. После само неколико дана дипломате су наставиле према југу, а нешто касније за њима и војска са великим бројем цивила. Први светски рат је један од најкрвавијих на овим просторима, у њему је страдало више

ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА ИМЕНДАНА КРАЉЕВА Краљево и ове године обележава имендан, а будући да је 19. априла Велика субота, дан уочи највећег хришћанског празника Васкрса, обележавање је ове године померено за петак, 25. априла када ће у свечаној сали Градске управе бити одржана пригодна академија. У оквиру обележавања имендана града краљевачке установе културе и ове године организују различите програме.

09-23.04.2014. Уметничка галерија КЦ „Рибница“ Изложба радова аутора Жолт Ковач под називом „Употреба слике“

МАГАЗИН

20.4.2014.

17.04.2014. 19.00 часова Дом Војске Србије - Промоција књиге „Жена-ратник Милунка Савић“, аутора Ранђела-Раше Анђелковића

16

18.04.2014. 20.30 часова Kафе „Радомир“ - Вече Слем поезије, аутори Горан Живковић, Синиша Стојановић Синистер, Драган Николић, Ненад Крстајић и Аљоша Дражевић 19.04.2014. Завичајно друштво „Краљево“ организује посету породилишту и доделу поклона мајци детета које се прво роди тог дана, а затим и посету породици детета које је рођено 19. априла прошле године 22.04.2014. 19.00 часова - Свечана сала Градске управе града Краљева Промоција књиге „Сирови живот“ и „Исповест медицинског јеретика“ аутора Маје Волк

23.04.2014. Уметничка галерија КЦ „Рибница“ Изложба радова групе аутора, свршених студената ФИЛУМ-а Крагујевац. Аутори изложбе Ана Јовановић, Тијана Гогић, Данијела Рупић 24.04.2014. 18.00 часова Галерија Народног музеја - Промоција књиге „Обреновићи – у музејским и другим збиркама Србије“. Учествују др Милош Тимотијевић, виши кустос, историчар, рецензент Александар Марушић, кустос историчар Драган Драшковић, музејски саветник, историчар 24.04.2014. 19.00 часова Сала Дома Војске - Промоција монографије „Гокчаница“ Милољуба Арсића Издавач Историјски архив Краљево у сарадњи са Православним духовним центром „Св. Владика Николај Велимировић“.

24.04.2014.

17.00 часова Свечана сала Градске управе града Краљева - Заједнички наступ културно-уметничких друштава и група које функционишу у оквиру Култур-

ног центра „Рибница“ и Дома културе „Ушће“ 25.04.2014. 19.00 часова Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ - Серијал Краљевчани Борко Гвозденовић – Од Сирче до Кине и натраг. Учествују Бранислав Тапушковић, др Мирољуб Васић, др Милан Матијевић Изложба „Имендан Краљева“ - Други спрат Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“) 25.04.2014. Галерија КЦ „Рибница“ - Промоција рада Литерарно-глумачке секције Економско трговинске школе из Краљева 30.4.2014. 20.00 часова Краљевачко позориште - Књажевско српски театар Крагујевац, Мартин Макдона: ЛЕПОТИЦА ЛИНЕЈНА Комад истакнутог енглеског драматичара, овенчан наградом позоришне критике Тони, сведочи о судбини сиромашне провинцијске породице, заробљене у сопственом кругу патње.

од 60 одсто мушке популације, а и разгледнице Краљева из тог периода указивале су на сву суровост ратних дешавања. Послератни период је по прогресу, у индустријском, културном и просветном погледу један од најинтересантнијих у историји града, јер су Французи који су дошли у потпуности променили изглед града. Када је 1928. године у новоотвореној фабрици почела производња авиона типа Луј Бреге 19 у Краљево се доселило око 200 француских породица које су са собом донеле нове навике везане за исхрану, одевање, понашање, културни живот. У Краљеву је почео да се игра тенис, а ресторани и локали да добијају имена Париз, Лувр и слична. Краљево је био први град те величине у већ створеној Југославији у коме се свирао џез, а због Француза који су у Фабрици авиона радили све до 1938. године у граду је саграђена и католичка црква. Уточиште је нашао и одређен број оних који су након Октобарске револуције избегли из Русије. Били су веома образовани људи, а

неки од њих и професори у гимназији основаној 1909. године. Знали су да свирају клавир, па су давали часове музике деци имућнијих трговаца и занатлија која су се школовала у иностранству, а по повратку у град доносила свеже идеје. У граду у коме су се појавила и прва такси возила развијала се изузетно богата културна и забавна сцена. Други светски рат је уназадио град у коме је чак и током 1943. и 1944. године радило изузетно квалитетно Српско народно позориште са плејадом добрих глумаца. Било је једно од најбољих из унутрашњости земље и са изузетним представама често гостовало по многим градовима Србије, а са једног се гостовања глумци никад нису вратили. После представе у Богатићу 1944. године, након што су били угрожени ратним дејствима, комплетан декор и опрему привремено су сместили у зграду шабачке гимназије, а они остали да сачекају мирнија времена. Након ослобођења које је ускоро дошло највећи број њих остао је да ради у позоришту овог мачван-

ског града. Све до 1949. године Краљево је носило име које му је дао краљ Милан Обреновић. Од те, па наредних шест година, име које је исувише асоцирало на краљевину замениће новим – Ранковићево, према у то време истакнутом функционеру Александру Ранковићу. Како је и његово име временом почело да губи на значају граду је 1955. године враћено старо име. У послератном периоду Краљево је делило судбину осталих српских градова. Уследила је обнова ратом порушене земље, индустријализација и изградња значајних привредних и свих других капацитета. Све то утицало је да град постане интересантнији људима који су живели на селу, па долази до значајних миграције становника и промене демографске слике града. Једна за другом ницале су фабрике, попут „Магнохрома“, „Фабрике вагона“, „Јасена“, које су запошљавале највећи број Краљевчана све до осамдесетих година прошлог века када је град кренуо у новом, овог пута негативном смеру. Т. Радовановић

17

МАГАЗИН

20.4.2014.

hristos vaskrse vaistinu vaskrse!

18

Срећни ускршњи празници

19

Роман Вашчук по други пут међу Краљевчанима

МАГАЗИН

20.4.2014.

ИНТЕНЗИВНИЈА САРАД

20

- Канада заинтересована за електроенергетске потенцијале Краљева и сарадњу у области пољопривреде. – Амбасадор Роман Вашчук обишао радове на мосту преко Ибра у Скопљанској улици.

- Објављивањем дела канадских писаца краљевачка библиотека даје скроман допринос корпусу канадске књижевности преведене на српски језик. – Драгоцена донација канадске амбасаде Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“

Фото: М. Радовановић

ЊА НА СВИМ ПОЉИМА

21

Н

МАГАЗИН

20.4.2014.

акон посете у марту прошле године када је у оквиру акције „Битка за бебе“ краљевачком породилишту донирао недостајућу опрему у вредности од 43 хиљаде долара канадски амбасадор Роман Вашчук је у уторак поново посетио Краљево, овог пута другим поводом. Посета је била прилика да са градским челницима разговара о проширивању сарадње на економском плану у светлу чињенице да град располаже врло важним и великим хидроенергетским и рудним потенцијалима за које је заинтересована Канада. Осим ове разговарало се и о другим темама везанима за сарадњу у области

22

пољопривреде, пре свега унапређењу сточарства и воћарства. Канадски амбасадор је упознат са инфраструктурним пројектима у фази реализације, посебно динамиком радова на изградњи моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице у чијем финансирању значајно учествује канадски држављанин Миломир Главчић. Градоначелник Краљева Драган Јовановић потврђује да је 85 одсто радова на овом значајном објекту већ завршено, а да се преосталих 15 односи на прилазне саобраћајнице, расвету и друго. Да је књига најбољи гласник међу културама и народима потврдио је

управо задужбинар моста у Краљеву повезујући у књизи „Трн у нози на дугачком путу“, која представља посебан види духовне задужбине, садашњу отаџбину и земљу порекла. Миломир Главчић на најбољи начин показује да на важност духовних и привредних мостова између Канаде и Србије које поред дипломата, политичара и културних радника граде и обични људи. Иако живи у близини Нијагариних водопада Главчић је, по признању канадског амбасадора, много урадио за културни и духовни живот Краљева. Канадска амбасада са пажњом прати дешавања везана за конституисање Народне скупштине и будуће

Владе Србије, а након сазнања о коренитим реформама у свим сферама живота очекује интензивнију сарадњу две земље на свим пољима. Амбасадор Вашчук је обишао манастир Жичу, а у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ присуствовао програму посвећеном франкофоној канадској књижевности и делима написаним у овој земљи на француском језику. Поред Романа Вашчука о њима су говорили проф. др Јелена Новаковић са београдског Филолошког факултета и Дејан Алексић, уредник часописа „Повеља“. Непосредни повод за боравак канадског амбасадора је промоција скромног издања Народне библиотеке

након што је крајем прошле године у „Повељи“ објављена прича под нсловом „Хтедох ти рећи“. Из канадске амбасаде је потекао предлог да издање буде промовисано у Краљеву, а да о причи Квебека говори најпознатији стручњак за ову врсту књижевности професорка Јелена Новаковић. Објављивањем дела канадских писаца краљевачка библиотека даје скроман допринос корпусу канадске књижевности преведене на српски језик. У последњих десет година у Србији је преведено 230 књига, а међу њима велики број оних које су изузетно популарне код домаће читалачке публике. Канада је нова отаџбина многих великих српских писаца, Давида Албаха-

рија, Владимира Тасића, Ненада Јовановића али и Краљевчанина Небојше Васовића. Током двадесетседмогодишњег живота у Торонту познат и признат песник у канадској и српској кижевности у већини песама спаја снежну белину овог града и Ибар са тополама којих више нема. Донација канадске амбасаде краљевачкој библиотеци књига на енглеском и француском језику је веома драгоцена због посебне услуге којом се грађанима пружа прилика да сами уче енглески и француски језик, а ове књиге биће корисно штиво као и књиге других канадских аутора који спадају међу најчитаније у овој библиотеци. Т. Радовановић

23

24

МАГАЗИН 20.4.2014.

25

26

МАГАЗИН 20.4.2014.

Савет за безбедност саобраћаја

ТРИ КОРАКА ИСПРЕД СВИХ - Краљево проглашено за локалну заједницу која је постигла најбоље резултате у области безбедности саобраћаја, а повод за то је сазнање о смањењу смртности на путевима у односу на претходну годину за 39 одсто. - Краљево је један од ретких градова у Србији који има Стратегију о безбедности. – Ускоро видео надзор на најзначајнијим раскрсницама и осигуране безбедности око школа „Свети Сава“, „Вук Караџић“ и Шумарске школе. – Свакој новорођеној беби током једног летњег месеца специјално седиште за аутомобил. - Првацима буквар „Шта знаш о саобраћају“

Д

еценија акције за безбедност саобраћаја на путевима има за циљ стабилизацију и смањење прогнозираног нивоа смртности интензивирањем активности које се спроводе на националном, регионалном и глобалном нивоу. То је и повод за позив на мултисекторски приступ који укључује сарадњу академских ин-

ституција, приватног сектора, цивилног друштва, медија, жртава у саобраћају и њихових породица. У нашим условима држава још није поставила конкретне циљеве у безбедности саобраћаја које треба постићи до 2020. године, нити је у довољној мери промовисала мултисекторски приступ у решавању проблема безбедности са-

обраћаја. Зато се од локалних заједница у Србији, које имају обезбеђен наменски извор финансирања унапређења безбедности саобраћаја, очекује да поставе циљеве које треба остварити до 2020. године, и коришћењем опробано ефектних мера осмисле одговарајуће програме безбедности којима ће ти резултати бити остварени.

27

МАГАЗИН

20.4.2014.

Криминалистичко-полицијска академија, Удружење за безбедност саобраћаја, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, Факултет техничких наука из Новог Сада и друге релевантне институције из земље и региона организатори су 9. Међународне конференције „Безбедност саобраћаја у локалној заједници“ која је одржана у Зајечару од 9. - 11. априла ове године. Многобројним учесницима представљени су најновији радови еминентних стручњака из Европе, као и практична искуства у суочавању са изазовима ризика у саобраћају, а приказани су и резултати истраживања ризика у саобраћају и њихова расподела по локалним заједницама у Србији, али и сличних из дру-

28

гих земаља. На конференцији је Краљево проглашено за локалну заједницу која је постигла најбоље резултате у области безбедности саобраћаја, а повод за то је сазнање о смањењу смртности на путевима у односу на претходну годину за скоро 40 одсто. Највећи скуп ове врсте у региону окупио је више од 400 учесника из готово свих локалних самоуправа и полицијских управа, представнике Агенције за безбедност саобраћаја, Министарства саобраћаја и других који се посредно или непосредно баве проблемима безбедности у овој области. Статистички подаци показују позитиван напредак у погледу смањења броја погинулих на путевима, а највећи напредак забележен је у Кра-

љеву захваљујући значајном доприносу Савета за координацију послова безбедности саобраћаја. Сазнање да бројне локалне управе у Србији, због уплива политике, не остварују потребне резултате због трошења средстава намењених повећању безбедности саобраћаја у друге сврхе, успех Краљевчана чини још значајнијим. У Савету за безбедност у први план стављају настојање да се сваки од 26 милиона динара уложи у повећње безбедности свих учесника у саобраћају. Низ активности из претходне године наставља се и у овој, а већ од половине очекује се да милион динара буде уложен у куповину дечјих седишта за аутомобиле каква би требало

да добије свака новорођена беба током трајања акције. Како се у Краљеву током месеца роди стотинак беба у Савету за безбедност верује да ће током јуна, или јула, то бити довољна количина средстава за куповину седишта, а циљ је да се акција настави и наредних година. Допринос још већем степену безбедности у саобраћају треба да допринесу кампање усмерене ка трактористима, бициклистима, мотоциклистима, пешацима, посебно ђацима, и другим, а очекује се да до почетка нове школске године, у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја, буде обезбеђено 1.600 буквара „Шта знаш о саобраћају“ намењених краљевачким првацима.

Настављајући акцију изградње безбедносних зона око школа ове године могу да их очекују ученици основних школа „Свети Сава“ и „Вук Караџић“, као и Шумарске школе. За ове три школе су већ урађени одговарајући пројекти, а слични се планирају за школе у Врби, Конареву и на Ратарском имању. Краљево је један од ретких градова у Србији који има Стратегију о безбедности, а очекује се да је на једној од наредних седница подрже и одборници Скупштине града. Овај значајан документ је основа за конкурс код норвешке амбасаде од које се очекује 100 хиљада евра као почетна средства за увођење видео надзора на најпрометнијим саобраћајницама. Пројект за по-

стављње већ постоји, а након обезбеђења довољне количине средстава очекује се покретање поступка јавне набавке за избор извођача радова, а од видео надзора се очекује повећан степен саобраћајне и опште безбеднсоти на најбитнијим раскрсницама у граду. Иако располаже знатном количином средстава, првенствено од казни учесника у саобраћају, ове године је изостао део планиран за помоћ медијима од којих се очекује висок степен друштвене одговорности у промовисању свих акција Савета за безбедност саобраћаја. У савету објашњавају да би то било ненаменско коришћење пара. Т. Радовановић

29

Краљево

МАГАЗИН

20.4.2014.

Срећни ускршњи празници

30

31

20.4.2014.

Тим акције „Циф чисти Србију“ улепшао краљевачки споменик

МАГАЗИН

ЗАБЛИСТАО МИЛУТИНОВ ПОСТАМЕНТ 32

- Кампања „Циф чисти Србију“ има за циљ да очисти и улепша битан део културе и историје српских градова и мотивише све заинтересоване појединце и организације да се прикључе и допринесу да градови у Србији заблистају пуним сјајем. - Након темељног чишћења на постамент споменика на Тргу српских ратника нанесен је специјални анти-графитни слој који ће олакшати будуће одржавање његове чистоће

33

У

МАГАЗИН

20.4.2014.

оквиру велике акције пролећног чишћења у градовима широм Србије очишћен је и заштићен камени део споменика на Tргу српских ратника у Краљеву. Стручни тим за чишћење, који је оформила компанија Унилевер, уклонио је са постамента споменика наслаге чађи, графите, масне наслаге и остале нечистоће које су се годинама таложиле, чиме је симболу Краљева враћен блистави сјај. Након темељног чишћења на постамент је нанесен и специјални анти-графитни слој који ће олакшати будуће одржавање његове чистоће. Производи компаније Унилевер су се показали као веома ефикасни када је у питању одржавање чистоће, а последње активности показале и ефикасност тимова ове компаније у чишћењу и улепшавању значајних објеката. Због тога је и одлучено да се ове године посебна пажња посвети очувању споменика културе у Србији, а бренду Циф да сасвим нова улога предводника у пролећном улепшавању споменика које би требало да помогне грађанима да укључењем у акцију подрже идеју ове

34

компаније. Материјали од којих су израђени споменици културе третирани су средствима која прописују строги правилиници о конзервацији и заштити, а Циф се користи за чишћење других површина и тако унапређује чистоћа у градовима Србије. У временима кризе када локалне самоуправе због ограничених финансијских могућности, често и других субјективних околности, не поклањају довољну пажњу одржавању споменика, тешко да било ко може бити равнодушан према гесту компаније Унилевер. Ово осећање посебно је појачано сазнањем да се код популарног Милутина одвија значајан део живота свих Краљевчана који су посебно емотивно везани за ово место. То је и повод за позив свим појединцима и компанијама да се одупру навикама којима се занемарује чистоћа града и заједно укључе у очување хигијене насеља, тргова и улица зато што је то једини прави пут да се обезбеди лепши, пријатнији и чистији амбијент за свакодневни живот. Посебна порука

са Трга српских ратника је упућена младима да чувају споменике културе, јер ће једино на тај начин доказати да су достојни историје града данас и у будућим временима. Показало се да снага бренда Циф са којим је покренута акција није само у томе колико успешно уклања и најупорнију нечистоћу, него доказује лепоту и даје прилику за уживање у резултатима рада. Подршку акцији чишћења споменика пружили су Скупштина града и Завод за заштиту споменика културе, а Краљевчани који су у време одржавање акције били на Тргу српских ратника били су у прилици да виде како то раде стручњаци компанје Унилевер под будним оком академског вајара и конзерватора Мирољуба Стаменковића, редовног професора на Факултету примењене уметности у Београду Заменик директора Завода за заштиту споменика културе Краљево Душко Јовановић подсећа да је Споменик српским ратницима страдалим у ратовима између 1912. и 1918. године најпрепознатљивији мотив града по-

дигнут давне 1931. године. Модел скулптуре војника, идентичан споменику браниоцима Београда 1914/15, обезбедио је председник Удружења резервних официра и ратника Југославије у Београду Милан Ђ. Радосављевић. Идеја за подизање споменика у Краљеву потиче из 1913. године, али је због подељености око локације његово подизање каснило. Према једној варијанти требало је да буде постављен на данашњем Тргу краља Петра Првог Ослободиоца, а према другој испред цркве Свете Тројице на Тргу Светог Саве. Првобитна идеја, која је подразумевала постављање камених ниша и мермерних плоча са именима јунака палих за слободу отаџбине, није никада реализована због недостатка новца. Током Другог светског рата изгубљен је списак погинулих бранилаца отаџбине, а након ослобођења услед идеолошких разлика споменик 1960. године пресељен на градско гробље одакле је на централни градски трг

враћен 22 године касније. Један од основних циљева заштите културних добара је успостављање интегралних процеса, јачање партнерства и мотивисаности свих учесника у очувању и заштити културне баштине ради одрживог коришћења, а конзервација споменика културе мултидисциплинаран подухват који осим уметничког, научног и социјалног представља и политички процес. У време финансијских тешкоћа држава и локалне заједнице смањују ангажман за конзервацију споменика што отвара могућност за инклузију других извора финансирања и донирање, а добар пример овакве праксе је гест фирме Унилевер захваљујући којој је, у сарадњи са јавним предузећима и професорима Факултета примењених уметности, извршен конзерваторски захват чишћења и заштите споменика у Краљеву. Након чишћења пешачког пролаза у Чачку и Споменика српским ратницима у Краљеву јединствена кампања наставља мисију улепшавања пешач-

ких пролаза и споменика културе у градовима Србије. Током априла и маја биће очишћени и споменици културе у Бору, Шапцу и Јагодини, као и подземни пешачки пролази у Београду, Нишу, Новом Саду и Крушевцу. На посебан начин у кампањи учествују и грађани, јер ће компанија Унилевер део прихода од продатих средстава из палете Циф производа издвојити за уређење и чишћење споменика и подземних пролаза. Сви посетиоци и фанови интернет странице и Фејсбук странице CifcisSsrbiju моћи ће да гласају за још једну локацију која ће бити очишћена у кампањи. Унилевер је водећи светски произвођач робе широке потрошње који послује у више од 100 земаља, са продајном мрежом у 180 држава, а запошљава 167 хиљада радника. Портфолио компаније укључује неке од најпознатијих и најомиљенијих брендова, као што су Доместос, Циф, Дав, Рексона, Акс, Сигнал, Липтон, Алгида, Кнор, Рама, Хелман’с. Т. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 20.4.2014.

37

38

МАГАЗИН 20.4.2014.

39

Фото: Г. Шљивић

Након укидања места координатора за ромска питања

МАГАЗИН

20.4.2014.

РАСКОЛ МЕЂУ РОМСКИМ ВОЂАМА

40

- Ма колико ромски прваци били сложни на речима свако од њих се потајно надао да би успешније обављао посао оног ко је мало боље котиран и за то више плаћен, а цену таквих поступака плаћа популација коју представљају - Ромски гласови су добри само када треба да се изађе на гласање. – Незадовољни Роми најављују потписивање петиције коју ће осим градоначелника упутити новом премијеру и свим институцијама које се оцене релевантним за решавање њихових проблема.

– О проблемима Рома обавештен Александар Вучић који је дао начелну сагласност за састанак након формирања Владе Србије

П

одаци различитих испитивања показују да су Роми десет пута сиромашнији од осталог становништва, да у процесу транзиције први остају без посла, око 90 одсто њихове деце не завршава основну школу, између 50 и 88 одсто похађа специјалне и школе за децу у сметњама у развоју, да већина живи у насељима без адекватних услова за становање, а да им је животни век 10 до 15 година краћи у односу на остало становништво.

Након иницијативе осам држава југоисточне Европе на регионалној конференцији у Будимпешти 2003. две године касније је проглашена „Прва декада Рома“ са циљем да се побољша положај ове мањинске заједнице. У Декларацији коју су потписали председници влада земаља чланица прихваћена је обавеза да се ради на укидању дискриминације и уклањању неприхватљивог јаза између Рома и остатка друштва у приоритетним обла-

стима образовања, здравства и становања, а да су кључна подручја деловања смањење сиромаштва, родна равноправност и дискриминација. На основу преузетих обавеза у педесетак градова и општина Србије систематизована су радна места и, на основу конкурса, изабрани координатори за ромска питања, а овај посао скоро седам година у Краљеву обављао Славко Марковић који је између шест кандидата имао најбоље резул-

Славко Марковић

41

МАГАЗИН

20.4.2014.

тате у дотадашњем раду. У прво време је уговор са њим продужаван сваких шест месеци да би последњи трајао два пута дуже. Непуну годину дана након конституисања нове локалне власти укинуто је радно место координатора за ромска питања, а Марковићу понуђено да даљи рад буде финансиран преко пројекта средствима којима се субвенционише рад удружења грађана. Одлуку о укидању радног места, каже Марковић, није могла да спречи ни подршка представника свих странака да и даље заступа ромску популацију на дотадашњи начин због чега проблеми око 2.000 грађана нису

42

представљени адекватно. Разлог за промену ситематизације радних места, и укидање оног којим се именује координатор за ромска питања, Марковић види у чињеници да није био спреман да се приклони владајућој већини. Годинама пре тога као ванстраначки кандидат заступао је интересе Рома и као одборник Скупштине града. Од 2005. године кад је отпочела декада Рома политика је, увлачећи се у све поре друштва, успела да разједини и оне који су веровали да то никада неће да се деси. Ако се томе дода све тежа економска ситуација, и свакодне-

вна борба за сваки динар који се на локалном нивоу најлакше зарађује из буџета, онда није чудно што су се у борби за функције разјединили и најистакнутији представници Рома. Годинама у назад налазили су се на челним местима ромских невладиних организација и ма колико на речима били сложни свако од њих се потајно надао да би успешније обављао посао оног ко је мало боље котиран и за то више плаћен, а цену таквих поступака плаћа популација коју представљају. То тврди Славко Марковић на основу сазнања да у ово време Роми више немају легитимног представника који би на

је добила више него што сам очекивао. Асвалтирани су путеви кроз оба ромска насеља у дужини од око 1,5 километар. До тада нисмо имали ни довољно воде за пиће па је почела рализација одређених пројеката. Постављена је канализација, измењене цеви за воду, а кад су створени елементарни услови за нормалан живот Роми су почели да граде куће и уводе воду у купатила. Пре тога један број деце се није ни у школу уписивао јер није имао где да се опере. Напон у електричној мрежи је био толико низак да ни телевизијски програм није могао да се гледа, па је изграђена нова трафоста-

ница, замењене бандере и развучене нове линије до сваке куће. Усвојен је Локални акциони план за ромску популацију, јер нисам желео да се њихови проблеми решавају ад хок. Сви одборници Скупштине града једногласно су подржали план којим су дефинисани краткорочни, средњорочни и дугорочни циљеви у складу са захтевима декаде Рома – каже Марковић. Роми су у то време били задовољни што потврђују директори јавних предузећа и представници Полицијске управе. Да све што је лепо кратко траје уверили су се седам година касније у ситуацији кад нема кога да им помогне

Фото: М. Радовановић

адекватан начин заступао њихове ставове.

- Некада сам живео у ромском насељу које је заклоњено брдом, а оно што се дешавало иза брда никога није занимало. У претходном периоду су нас лагали сви, а ромски гласови су добри само када треба да се изађе на гласање. За узврат Роми су добијали неке пакете хране и чекали четири године, или док се не распусти скупштина, да опет неко дође и покуша да их убеди да гласа за њих као спасиоце. Ми смо ту праксу прекинули, јер сам непосредно пред изборе за координаторе помагао ромској популацији која

43

44

МАГАЗИН 20.4.2014.

ни приликом подношења захтева за издавање личних докумената. Тешко је у овом тренутку доказати да ли лаже коза или рог, јер свака од интересно супростављених страна верује да је у праву. Декада Рома била је прилика за оне промућурније представнике ове популације да преко невладиних организација добију одређена средства из фондова којима се помаже побољшање положаја Рома. Таквих је у једно време било на десетине да би се број активних свео само на три. Када је поводом Светског дана Рома градоначелник Краљева примио делегацију ове националне мањине могло се чути да је активна само једна, „Руке пријатељства“. Славко Марковић тврди да је то друга „Културно-економско социјално друштво Рома“ чији је он представник, а које после 45 година постојања окупља највећи број припадника ромске популације. Раздор међу Ромима, пре би се рекло међу њиховим првацима, је евидентан. И ма колико да се тврди да су то различити погледи на начин који води побољшању живота сународника пре би се рекло да су у питању лични интереси и начин да се дође до одређене количине пара из све сиромашнијих фондова. Две године од конституисања локалне власти довољно је да се покаже колико је градским челницима стало до ромске популације.

- Отворена је Канцеларија за ромска питања преко Националног савета Рома кога нико у Србији не признаје, а чији је мандат одавно истекао, јер се на челним позицијама у круг врте исти људи. Она би требало да буде пандан координартору за ромска питања, а ромска популација је не признаје нити ко одлази код њих, јер су свесни да досадашња пракса није дала никаве значајне резултате на побољшању елементарних услова за живот. Председник те Канцеларије годинама прима плату од Министарства просвете и треба искључиво да се бави образовањем ромске деце, али је себи дао за право да може све да ради, а резултати не показују ништа. Лепе

45

20.4.2014.

МАГАЗИН

46

приче и бајке су превазиђене ствари и на то више нико не наседа. Не треба отворити Канцеларију само зарад јавности већ да би показала неке резултте. Није довољно само седети у канцеларији и хвалити се, треба да будете продорни, способни, интелигентни, паметни и да имате довољно ауторитета да се појавите тамо где треба, а да о раду суди ромска популација – тврди Марковић. Обележавање светског дана Рома повод је за нове поделе, посебно након сазнања да је градоначелник Краљева примио представнике само једне ромске невладине организације што је изазвало огорчење осталих, па је уследио писани захтев за састанак са првим човеком града коме се замера што запоставља већи део ромске популације. Због тога највљују потписивање петиције коју ће осим градоначелника упутити новом премијеру и свим институцијама које се оцене релевантним за решавање њихових проблема. Роми који подржавају сада већ бившег координатора за ромска питања желе легалног и легитимног представника који би био изабран на демократски начин. Након конвенције Српске напредне странке на Тргу српских ратника Славко Марковић је будућем премијеру Александру Вучићу указао на проблеме са којима се срећу Роми и добио начелну сагласност за састанак након формирања Владе Србије. Више од 20 минута је похвале о раду бившег координатора за ромска питања у Градској управи слушао и заменик директора Канцеларије за људска и мањинска права Драгољуб Ацковић, али то није било довољно да у систематизацију радних места Градске управе поново буде уведено укинуто место. У кризним временима није неопходан јак повод да би неко од припадника маргинализованих група изразио незадовољство, а изразили су га краљевачки Роми након сазнања да је група оних који се представљају као легитимни представници Светски дан Рома обележавали у кафани. Овај празник се, тврде они, прославља код

куће са породицом, или како су то годинама чинили у ромском насељу спортским сусретима са сународницима из других градова. Поделе дефинитивно постоје, а сви су изгледи да ће постојати док год буде сукоба различитих интереса.

- Зар није сулудо да се кандидујете за одборника као Ром и од Рома на бирачком месту број 14 добијете осам гласова, а онда убеђујете локалну самоуправу да имате упориште у ромској популацији. Добијете осам гласова, а имате бар педесет који носе ваше презиме а нису вас подржали – каже Марковић уверен да ће након петиције коју покреће ситуација о легитимности представника бити много јаснија. Иако број припадника ромске националне заједнице никада није тачно утврђен, а према неким подацима има их нешто више од 2.000, Марковић верује да ће подршку петицији дати више од четири петине оних који се изјашњавају као Роми. Пред најављену петицију упућују се и озбиљне критике на рачун људи који подсећају на за Роме застрашујући период из прошлости.

- Ја не идем никоме да претим, ја не нападам Цигане и питам зашто подржавате Славка, а не мене. За мене је част да ме зову Циганин. Кад ми кажу

да сам Ром, а знам да се односи на исто, онда ми је лепше да ми кажу праву истину него да ме увију у обланду. Ја се због тога никад нисам љутио. Нисам на задњем попису ишао да причам Циганима да се не изјашњавају као Цигани, јер ће да им ставе жуте траке око руке. То су радили неки други. Из тих разлога и немамо званичну статистику Цигана у Краљеву, јер су људи заплашени да ће да носе траке, да ће да раде ово или оно, и прођу као четрдесетих година прошлог века – упозорава Марковић. И док половина Рома живи у два ромска насеља друга живи на различитим локацијама на територији града и свако од њих верује да је баш његов положај најтежи. А колико је стварно тешко сведочи случај мале колоније у Улици војводе Путника чији припадници ни у четвртој години после земљотерса немају сигуран кров над главом. Иако имају решења о оштећењу стамбених објеката која се сврставају у шесту категорију принуђени су да живе у небезбедним условима, јер немају где другде. Више од чињенице да три и по године нико није покушао да реши њихове стамбене проблеме боли сазнање да нико не жели ни да разговара о томе. Т. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 20.4.2014.

49

МАГАЗИН

20.4.2014.

РЕВИТАЛИЗАЦИЈА БРА

50

Н

ационална алијанса за локални економски развој и Америчка агенција за међународни развој представиле су конкурс за трансформисање напуштених јавних простора у место окупљања младих, талентованих и предузетнички настројених људи из сфера уметности, културе и образовања. Конкурс ће стартовати 1. маја и биће отворен за све локалне самоуправе са креативним идејама и распо-

ложивим браунфилд локацијама које се могу поново ставити у функцију. Комисија Алијансе ће потом сузити избор на три локације, а након тога изабрати најбољу и са кључним актерима, представницима локалне самоуправе, цивилног сектора и привреде, пружити стручну подршку кроз организовање студијске посете за представљање успешних примера у другим државама, развијање бизнис плана и дизајна за браунфилд и пружање одговарајуће

обуке. Циљ конкурса је да се дође до примера најбоље праксе за друге општине и градове у Србији, који илуструје како се напуштене фабрике, индустријска постројења, складишта, касарне и слични објекти могу ревитализовати и тиме у потпуности променити слику свог града и промовисати економски и друштвени развој. Вршилац дужности директора мисије Америчке агенције за међуна-

Јачање конкурентности у Србији

АУНФИЛД ЛОКАЦИЈА

родни развој Питер Виблер у Србији је на иницијалној конференцији потврдио да су најбоље праксе у Сједињеним Америчким Државама показале да су у многим случајевима иновативно обновљене напуштене локације постале знаменитости градова, као и да су генерисале нове инвестиције, отварање радних места и напредак локалних економија. Члан Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој

истакао је да се обележава почетак још једног пројекта усмереног на развијање повољног пословног амбијента на локалном нивоу. Кроз пројекат сертификације општина са повољним пословним окружењем Алијанса је инспирисала општине да преиспитају и унапреде своја правила и праксе, а кроз овај пројекат ће их подстаћи да преиспитају ставове о могућим употребама јавних простора који се више не користе, да их креативно употребе

и на тај начин отворе нову развојну перспективу за целу локалну заједницу“. Конкурс је део двогодишњег Пројекта јачања конкурентности у Србији покренутог у децембру 2013. који је усмерен на два горућа проблема домаће економије, ревитализацију браунфилд локација и сузбијање сиве економије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

51

Резултати рада Полицијске управе Краљево у претходној години (3)

МАГАЗИН

20.4.2014.

ВЕЛИКИ БРОЈ ТЕШКИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА

52

И

ако у свести грађана информације о најтежим кривичним делима трају тек по неколико дана, док их не претекну неке друге, у аналима Полицијске управе Краљево за увек ће остати забележено да је током прошле године извршено више тежих од којих пет убистава, шест бе-

зуспешних покушаја и велики број заплена различитих врста опојних дрога.

Убиства Три од укупног броја убиства сврставају се у тешка, а прво је извршено у мају када су петнаестого-

дишњи малолетник и двадесетседмогодишње лице из Краљева обили и извршили преметачину куће шездесетогодишње суграђанке која је била одсутна. Када се вратила малолетник јој је дрвеном метлом нанео тешке телесне повреде од којих је преминула, након чега су обојица напу-

стили место догађаја. Чињеница да из куће убијене нису узели ништа појачава негативну слику о догађају и непотребно изгубљеном животу. У јулу је тридесеттрогодишњи Крагујевчанин, припадник Петог Одреда Жандармерије у Краљеву, хицима из пиштоља у Закути усмртио два лица из Јагодине, јер је једном од њих дуговао

новац. Уз помоћ двадесетдвогодишњег пријатеља из Крагујевца тела убијених су превезена до села Ратковићи код Рековца где су спаљена у возилу. Двадесетседмогодишња супруга извршиоца убиства помагала је у извршењу злочина тако што је донела шаторско крило и бензин којим су запаљена тела и возила испред њих како

би их обавестила уколико примети полицију. Већ следећег месеца је шездесеттрогодишњи Краљевчанин хицима из пиштоља и ножем усмртио супружнике из Краљева, испред њихове породичне куће у Улици Ушћанских рудара, а до сукоба који је претходио убиству дошло је због судских спорова

53

20.4.2014.

МАГАЗИН

54

Горан Тодоровић

физички насрнуо на двадесетдвогодишњег суграђанина и ножем му задао више убодних рана у пределу стомака и десне подлактице и тако нанео тешке телесне повреде. Истог месеца је двадесетосмогодишњи Краљевчанин у башти локала на Тргу српских ратника ножем задао убодну рану свом вршњаку, а поред убода у леву страну грудног коша задао му посекотине у пределу надлактице леве руке, а повреде су окарактерисане као тешке и опасне по живот. У јуну је двадесетдеветогодишњи Краљевчанин на раскрсници Карађорђеве и Македонске улице ножем задао четири убодне ране тридесетчетворогодишњој суграђанки која се са малолетним дететом налазила на улици и том приликом јој нанео тешке телесне повреде. Таквим су оцењене и оне којим је у децембру приликом туче у улици Топлице Милана осамнаестогодишњи Краљевчанин ножем нанео тешке повреде суграђанину вршњаку са више убода ножем у пределу груди. Покушајем тешког убиства оцењује се поступак шездесетседмогодишњег мештанина Метикоша који је у новембру из пиштоља ранио четрдесетдеветогодишњег достављача хране, а рафалном паљбом из аутоматске пушке на више припадника полиције који су опколили кућу ранио четрдесетосмогодишњег полицијског службеника. Истог месеца је двадесетдвогодишњи држављанин Босне и Херцеговине, настањен у Врдилима у кафићу „Контра“ на аутобуској станици, и у Улици октобарских жртава, ножем нанео тешке телесне повреде у пределу стомака двојици двадесеттрогодишњих Краљевчана. Резултати рада инспектора криминалистичке полиције огледају се и у расветљавању више од 33% крађа, око 43% тешких крађа, све разбојничке крађе, око 39% разбојништава, 80% неовлашћених коришћења туђег возила и све изнуде. Заменик начелника Полицијске управе Краљево Горан Тодоровић истиче да структуром кривичних дела доминирају имовински деликти чији је

број у односу на претходну годину повећан за више од половине. Међу њима је највише тешких крађа и крађа које у општем криминалу учествују са око 31%, односно преко 29%. У порасту су и кривична дела против живота и тела за преко 8%, полних слобода за 20% и јавног реда и мира преко 19%. Истовремено се бележи пад броја кривичних дела против безбедности саобраћаја за преко 23%, слобода и права човека и грађанина за преко 13%, опште сигурности за 50% и државних органа око 57%.

- Анализом структуре извршених кривичних дела из области општег криминала приметан је знатни пораст броја тешких крађа и крађа током којих извршиоци противправно присвајају акумулаторе са радних машина и аутомобила, као и предмете од различитих метала које касније продају као секундарне сировине, које је због специфичности предмета и непостојања идентификационих карактеристика, као и брзе рециклаже, тешко пронаћи. Исплативост откупа оваквих сировина имала је за последицу стварање нерегистрованих места за откуп, а и процедура откупа отежава откривање лица, јер се не уносе детаљнији описи предмета који се откупљују. На тај начин је причињена велика материјална штета привредним субјектима као што су ЕПС, ЈП „Железница Србије“ и други, а повећана и опасност за безбедност људи који користе њихове услуге. Приметан је и пораст броја тешких крађа чија су мета куће и помоћни објекти из којих су извршиоци противправно присвајали новац, злато, моторне тестере, косачице и тримере. Један од главних разлога наглог пораста ових кривичних дела је и смањење границе кривичног гоњења по службеној дужности, као и амнестирање великог броја извршилаца који су већином повратници – објашњава Тодоровић. Против 1.152 извршиоца кривичних дела која се сврставајуу област општег криминала поднете су кривичне пријаве, а 120 њих је лишено слободе и задржано.

Фото: М. Радовановић

и накнаде дугова везаних за пословне односе. Након вербалног сукоба у јануару је тридесетогодишњи мештанин Годачице, у дворишту породичне куће, будаком усмртио педесетосмогодишњег таста са којим је, уз супругу и децу, живео у заједничком домаћинству. Убиство се догодило и у мају када је у Стублу тридесетосмогодишњи мештанин, након вербалне расправе, усмртио шездесетпетогодишњег оца тако што му је гвозденом вилом задао ударац у потиљачни део главе. Серија покушаја убиства отпочела је у фебруару када је двадесетдеветогодишње лице из Сирче покушало да убије шездесеттрогодишњег оца кога је у кући, а затим и у дворишту и на улици поред породичне куће, тукло песницама, а затим и деловима намештаја, дрвеним пањем и лопатом и тако му нанело тешке телесне повреде. Истог месеца је педесетшестогодишњи мештанин Богутовца због ранијих сукоба, покушао да убије шездесеттрогодишњака када му је на аутобуском стајалишту „Матковићи“ пришао с леђа и ручно прављеном мачетом нанео тешке телесне повреде; Већ у априлу је осамнаестогодишњи Краљевчанин на градској тераси у Улици „IV краљевачки батаљон“

55

56

МАГАЗИН 20.4.2014.

Дрога Интересантан је податак да су полицијски службеници током године поднели 152 кривичне пријаве за дела везана за дрогу, а број заплена је у односу на претходну са 104 повећан на 170. У самосталним акцијама припадни ка Полицијске управе Краљево одузето је око 136 килограма опојних дрога што је за 4 више него годину дана раније. У структури преовладава марихуана са око 135 килограма уз додатак 352 грама хероина, 61 грам хашиша и остале дроге у мањим количинама. У сарадњи и заједничким акцијама са осталим организационим јединицама припадника Министарства унутрашњих послова заплењено је још око 172 килограма различитих врста дроге. Тодоровић потврђује да је већ у јануару, након вишемесечног оперативног рада у добро синхронизованој акцији, код шест лица из Краљева који су организовали и финансирали куповину хероина, а касније помешаног са парацетамолом и упакованим у пакетиће од по 10 и 20 грама препродавали на подручју града, пронађено 360 грама дроге, дигитална вагица, 30 хиљада динара и 580 евра за које се сумња да су прибављени продајом. У фебруару је у Богутовцу код два путника у аутобусу из Звечана и Косовске Митровице заплењено 21,5 килограма марихуане, а на Заједничкој тачки прелаза „Рудница – Јариње“ у месту Муре код Рашке, 4,38 кила марихуане у торби путника из Београда који се налазио у аутобусу. Март месец је био прилично плодан у откривању оних који су дрогу са Косова и Метохије покушавали да пренесу на простор централног дела републике. Прво је приликом контроле у Богутовцу у торби путника из Земуна, који је путовао аутобусом, пронађено 3,15 килограма марихуане, а нешто касније у „опел кадету“ смедеревских регистарских ознака, 3,2 килограма исте дроге у чијој су набавци и дистрибуцији су учествовала четири лица из Рашке и Смедерева. Истог месеца је у „форд мондеу“ параћинске регистрације код два лица

из Звечана и Косовске Митровице пронађено 3,121 килограма марихуане, а у „мерцедесу“ новопазарске регистрације још 4,6 килограма ове дроге у чијој су набавци и дистрибуцији учествовала три лица из Новог Пазара и Звечана.

- У априлу је на регионалном путу Копаоник-Јошаничка Бања, у „форду“, београдске регистрације којим је управљало једно лице из Београда, пронађено преко 15,5 кг модификоване ма рихуане „сканк“, а у Рашки на магистралном путу Рашка – Краљево у возилу „рено лагуна“ преко 3,2 кила исте дроге коју су набавила и дистрибуирала два лица из Врњачке Бање и Рековца. На Заједничкој тачки прелаза, у пртљагу путника који је аутобусом путовао из Косовске Митровице, пронађено је преко 19 кг „сканка“, а у Рашки у возилу „југо 45“ новосадске регистрације, којим је управљало једно лице из Крагујевца, преко 3,2 килограма марихуане. У јуну је на Заједничкој тачки прелаза „Рудница – Јариње“, у путној торби непознатог власника који је путовао аутобусом, пронађено преко 5 килограма марихуане, а два месеца касније у Јошаничкој Бањи у возилу „опел кадет“ краљевачке регистрације 20 килограма „сканка“ у чијој је набавци и дистрибуцији учествовало пет лица са подручја Краљева – прича Тодоровић. Полицијски службеници су интензивно радили током читавог лета, па је истог месеца у Богутовцу у пртљагу путника аутобуса пронађено 1,1 кг „сканка“ који су набавила и дистрибуирала три лица из Краљева и Косовске Митровице. Током августа је на Заједничкој тачки прелаза у путној торби непознатог власника пронађено више од 2,5 кг модификоване марихуане „сканк“, а у пртљагу путника из Аранђеловца у аутобусу 540 грама марихуане. У Казновићима код Рашке су током месеца припадници Трећег Одреда жандамерије у „мерцедесу“ београдске регистрације пронашли џак са преко 3,8 килограма марихуане коју су дистрибуирала три лица из Новог Пазара и Тутина, а на Заједничкој тачки прелаза

„Рудница – Јариње“, у „мерцедесу“ краљевачке регистрације којим је управљало једно лице из Инђије, више од килограма марихуане. У септембру је у дворишту супружника у Грдици пронађен засад марихуане у саксијама, извесна количина осушене дроге, 5 „џоинта“ и 84,10 грама семенки индијске конопље што укупно чини 1.862 грама. Акција је настављена и у октобру када је сарадња припадницика Службе за борбу против организованог криминала и криминалистичке полиције резултирала откривањем 9 килограма марихуане у „пе жоу“ косовскомитровачке регистрације чији су власници била два лица из Вучитрна. Истог месеца је у два наврата откривена дрога на Заједничкој тачки прелаза „Рудница – Јариње“. У првој је у возилу „рено“, шабачке регистрације власништво једног лица из Београда пронађен је 2,1 килограм марихуане, а у „аудију 100“ регистарских ознака Босне и Херцеговине, власника из Бијељине, 14 кила марихуане намењене иностраном тржишту. У заједничкој акцији Службе за борбу против организованог криминала и криминалистичке полиције у новембру је на аутобуској станици у Краљеву у путној торби једног лица из Зубиног Потока пронађено 2,8 килограма марихуане, а нешто касније евидентиране још две заплене на Заједничкој тачки прелаза „Рудница – Јариње“. У првој је у пртљагу држављанина Босне и Херцеговине, са боравиштем у Београду, пронађено је 540 гр марихуане, а код путнице из Обреновца 5,89 килограма исте дроге. Горан Тодоровић истиче да су полицијски службеници Полицијске управе Краљево у сарадњи са Вишим и Основним јавним тужилаштвом у оквиру акција „Гром“ и „Гром 1“, које су 6. и 28. децембра спроведене на подручју Републике Србије, реализовали 22 запленe, 8 у акцији „Гром“ и 14 у акцији „Гром 1“. Том приликом су одузели 184,7 грама дроге, 469,5 комада наркотичких аналгетика, две вагице за прецизно мерење, али и две пушке, два пиштоља, 53 комада различите врсте муниције и три путничка моторна возила. Т. Радовановић

57

58

МАГАЗИН 20.4.2014.

59

Из Полицијске управе Карљево

ЗАПЛЕЊЕН 31,5 КГ ДРОГЕ М

МАГАЗИН

20.4.2014.

ного пута се показало да је шверц наркотика уносан бизнис под условом да се од места набавке до онога на коме се врши продаја не наиђе на патролу полиције. Није познато ко у сталном надмудривању полицајаца и дилера има више успеха, али се зна да су припадници Полицијске управе Краљево, настављајући активности на сузбијању шверца наркотика, у две одвојене акције пронашли и запленили више од 31,5 килограм модификоване марихуане познате као „сканк“ за коју се сумња да је намењена препродаји на српском нарко тржишту. Дрога је про-

60

нађена у путничким моторним возилима која су саобраћала на путу Рашка – Краљево у Богутовцу и Конареву. Због сумње да су извршили кривична дела која се карактеришу као неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога ухапсили су, и по налогу заменика Вишег јавног тужиоца, задржали до 48 сати два црногорска и два српска држављанина, И.Р.

(1980) из Бијелог Поља, В.Б. (1977) из Подгорице, Н.В. (1983) из Руднице код Рашке и А.В. (1988) из Београда. У првом случају су припадници саобраћајне полиције у Богутовцу, приликом контроле „фолксваген пасата“

црногорских регистарских ознака којим је управљао И.Р. са сувозачем В.Б, пронашли 25 пакета са више од 26,5 килограма дроге. У другом су у Конареву, приликом контроле „фиат брава“ рашчанске регистрације којим је управљао Н.В. са сувозачем А.В. на задњем и испод седишта сувозача, пронашли 5 пакета са више од 5 кг исте биљне материје. Инспектори криминалистичке полиције верују да је у првом случају дрога набављена на подручју Републике Црне Горе, а у другом на подручју Косова и Метохије.

ДОЛИЈАЛИ ЛОПОВИ Припадници Полицијске испоставе Краљево су током викенда непосредно након извршења тешких крађа пронашли осумњичене и Основном јавном тужиоцу поднели кривичне пријаве против деветнаестогодишњег М.П. из места Велики Купци код Крушевца и тридесетједногодишњег В.С. из Краљева. М.П. је у петак, у Улици Косте Поповића, пришао са леђа 34. годишњој Краљевчанки И.С. и са врата јој истргао златни ланац, а В.С. је следећег дана у Улици Јована Сарића обио породичну кућу педесетједногодишње Н.Р. из које је отуђио разну техничку робу. Полицијски службеници су одмах по пријави у оба случаја, одмах изашли на место догађаја, извршили увиђај, пронашли и идентификовали осумњичене, а предмете који су украдени уз потврде вратили власницима.

РАСВЕТЉЕНА СЕРИЈА ТЕШКИХ КРАЂА Заједничком акцијом припадника криминалистичке полиције и Полицијске испоставе Рибница расветљена је серија тешких крађа извршених у току протекла два месеца на подручју

Краљева и Врњачке Бање. Због сумње да је извршио наведена кривична дела припадници полиције су ухапсили и, по налогу заменика Основног јавног тужиоца, задржали до 48 сати М.Т.

(1969) из Краљева. Осумњиченом се ставља на терет да је обијао породичне куће, викендице и путничка возила и узимао новац, техничку робу, уметничке предмете, спортску опрему, делове намештаја и друге вредније предмете. Претресом изнајмљеног стана и других просторија осумњиченог, извршеним на основу наредбе судије за претходни поступак Основног суда у Краљеву, пронађен је део украдених предмета који су враћени власницима. Због сумње да је М.Т. имао саучеснике у извршењу провалних крађа, припадници криминалистичке полиције настављају рад на расветљавању и других кривичних дела и идентификацији осталих учесника.

За другу серију тешких крађа на подручју града терети се тридесетједногодишњи Краљевчанин који је ухапшен по налогу заменика Основног јавног тужиоца. Осумњичени је у протеклих месец дана обијао породичне куће и станове, а затим отуђивао новац, техничку робу и друге вредније предмете од којих су полицијски службеници пронашли део и вратили влас-

ницима.

ПОЈАЧАНА КОНТРОЛА САОБРАЋАЈА Припадници саобраћајне полиције Полицијске управе Краљево су у дане викенда, у ноћним сатима, спровели четврту по реду Централну акцију појачане контроле саобраћаја усмерену на контролу психофизичког стања возача и откривање саобраћајних прекршаја управљања моторним возилом под дејством алкохола, психоактивних супстанци и других тежих прекршаја. Током акције контролисали су 484 возила и возача и том приликом санкционисали 61 прекршај. Поред 34 возача који су управљали моторним возилима под дејством алкохола њих пет је током вожње користило мобилни телефон, а двоје нису били везани сигурносним појасевима. Двадесет контролисаних возача починили су прекршаје који се сврставају у категорију осталих. Свих 34 возача код којих је откривено присуство алкохола изнад дозвољене границе искључени су из саобраћаја, а шест њих који су имали у крви више ид 1,2 промила алкохола задржани су у полицијској станици до истрежњења. Дежурне прекршајне судије су у скраћеном поступку извршиоцима прекршаја изрекле новчане казне у износима од по 15.000 и 30.000 динара, а у једном случају 55.000, 10 до 16 казнених поена и забрану управљања возилом „Б“ категорије у трајању од по 6 до 9 месеци. Резултати акције су повод за нови апел грађанима да се придржавају прописа из Закона о безбедности саобраћаја на путевима, посебно да поштују оне који се односе на дозвољену брзину, и да не возе у алкохолисаном стању, јер су то најчешћи узроци саобраћајних незгода са најтежим последицама. Полицијски службеници ће и даље вршити појачану контролу саобраћаја и најоштрије санкционисати прекршаје. Т. Радовановић

61

62

МАГАЗИН 20.4.2014.

63

Краљевчани у свету: Љубомир Булатовић (1)

УВЕК МЕЂУ НАЈБОЉИМА

МАГАЗИН

20.4.2014.

- Чикаго је моћан индустријски град и сасвим ново искуство за придошлице из свих крајева света. - Током читавог живота изузетно битна била је подршка породице. - У Краљеву су приметне промене, утицај западног света и маса малих приватних ресторана. - Без привреде нема прогреса. - Краљево не показује тенденцију да изграђује нешто сем развијања услуга које имају оправдања само ако народ има пара, а без производње ни то није могуће.

64

Љубомир Булатовић

65

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

20.4.2014.

Д

66

о 1986. године Краљево је доживљавало експанзију, а град и ван земље успешно представљало доста добрих предузећа међу којима је било и Грађевинско предузеће „Каблар“. Уз могућност запошљавања и солидне плате осећала се сигурност којом је добар број грађана могао да размишља о куповини аутомобила или викендице на Гочу, Копаонику или мору. Краљево у коме је саграђено много нових зграда почело је да добија обрисе већег града у коме се развијала привреда и повећавао број становника. Они који су схватали да то није једино место у коме се пружа могућност за егзистенцију тражили су запослење у другим градовима. Доста стабилан ниво живљења и дружења није ни изблиза наговештавао оно што ће се догодити само деценију касније.

- До тридесет осме године већ сам обишао Западну Европу, два пута боравио у Америци и комотно се понашао у свим тим земљама. Имам знање и немам страх од било чега, па зашто бих био ограничен вештачким границама. Пре финалног одласка у Америку 1977. године сам тамо провео три месеца као туриста. Узео сам неплаћено одсуство и отпутовао са сазнањем да има довољно простора које још нисам истражио. У то време нисам знао енглески језик, па сам ишао на часове у Краљеву свестан да све у животу зависи од тога како ћу да организујем време. Можеш читав живот провести на једном месту на корзоу и гледати како време пролази, а можеш после 15 минута, кад се видиш са људима, да одеш на час језика – прича Љубомир Булатовић. Југославија је у то време још била прилично затворена, па су америчке компаније отварале испоставе у другим европским земљама, а договору Љубомира Булатовића са власником компаније која је отварала једну такву допринело је познавање немачког језика. Али, требало се добро упознати са пословањем што је захтевало годину дана боравка у америчким државама Невади и Калифорнији. Врло рано је наш саговорник схва-

тио колико велике индустријске земље пружају могућности онима који воле да раде, па није било двоумљења око тога да ли да прихвати понуду и искористи пружену шансу. Са дистанце од више деценија потврђује да није било једноставно донети одлуку и бар на годину дана оставити у Краљеву вредну и породици тотално посвећену супругу Смиљку и једногодишњу кћи Марију. Ма колико да је у Краљеву у то време било добро одувек је био убеђен да остатак живота неће провести у њему, а прва година у Америци била је добра прилика да још једном преиспита ставове о будућности. Иако се после годину дана вратио и наставио да ради у „Каблару“ био је све сигурнији да неће дуго остати у Краљеву. Овакав става заснован је на сазнању да у далеком свету има више шанси да стекне нова искуства и поред чињенице да је у земљи све било прилично уређено, а „Каблар“ доживљавао велики успех у грађевинарству на бројним градилиштима. У тренутку када инвестиције постану угрожене рестрикцијама отежавају се услови за нове послове, а помисао да би тако нешто могло да се догоди у „Каблару“ утицало је на коначну одлуку да се 1988. године поново упути преко океана, овога пута у Чикаго као машински инжењер који осим тога ништа друго не зна да ради. Чикаго је моћан индустријски град и сасвим ново искуство за придошлице из свих крајева света. Знање стечено на факултету допуњено практичним радом, уз већ солидно познавање енглеског језика, било је довољно да на прави начин представи себе у новој средини. Стална жеља за усавршавањем и новим знањима повод је и за додатно учење језика, јер је то једини начин да се представи на најбољи начин.

- Југославија је произвела групу добрих стручњака са знањем које је могло да се прихвати и прода на том тржишту. Кад дођеш у нови свет и велико тржиште мораш да видиш колико вреди то што си донео са собом. Највећи број људи мисле да су најбољи на свету, али је то само илу-

зија. Схватио сам да смо имали добрих школа и људи са искуством, па сам паралелно са радом, изграђујући друге делове личности, стварао бољу позицију и постајао врло импресивна личност и у компанији – каже Буалтовић чије су способности препознате у фирми која је имала аспирације да се прошири на европско тржиште. Прави човек за заступање у Немачкој и Данској био је Булатовић који у Европи уговара продају делова за хидраулику коришћену у експлоатацији нафте, аутомобилској индустрији и широкој потрошњи. Све се кретало узлазном линијом до пред крај прве деценије овог века када је економска криза у Америци наговештавала крах. Западни свет се пред малима осећа моћним уверен у исправност критеријума које сам поставља. Са оваквим ставом срели су се Булатовићи кад је после завршене основне школе у Србији требало уписати Марију на неку од америчких. Сазнање да би, уколико се не упише у школу у граду у коме живи требало издвојити много пара за школовање, уз српско самопоуздање и мало ината било је довољно да у школи коју нису превише импресионирале оцене из српских школа, издејствује бар тестирање као потврду става да Марија може равноправно да се носи са америчким вршњацима. Након одлично урађеног теста већ у првој години се доказала као најбољи ђак у школи, а поверено јој је да води специјални програм за најбоље ученике. Добра особина западног света је

67

20.4.2014.

МАГАЗИН

68

спремност да призна грешку, па је и једна од професорки, која је приликом првог сусрета Љубомира окарактерисала арогантним и превише самоувереним, била принуђена да призна да није била у праву. Током читавог живота изузетно битна била је подршка породице, пре свих супруге Смиљке која је у Америку допутовала без знања и једне речи енглеског језика. Већ следећег дана пристала је да се упише у школу и учи.

- Велика је ствар да је увек веровала у мене и кад нисмо били заједно и кад је било неизвесности, јер нико не зна да ли ће успети или неће, а не зна док не покуша. Најбоља ствар је што је организовала живот тако да може да ради за себе и ужива у слободи. Отворила је предшколско обданиште у малом граду северно од Чикага у коме поједини делови због безбедности нису баш најзгоднији за живот. Успоставила је посао и ради врло ефектно тако да кад одем у пензију и она може да путује док има да се обиђе оно што још нисмо видели. Након тога ћемо размишљати о евентуалном повратку овамо – каже Булатовић. И док су Американци углавном везани за своју земљу, и воле да путују по америчким државама, Булатовићи су се определили за остатак света. Како су ранија путовања по Европи углавном била везана за пословање компаније у којој је радио, она друга била су усмерена према дестинацијама које су привлачиле на посебан начин, Италији, обалама Сорента, Портофина и Сан Рема, Азурној обали, Кану и Ници. Пут их је водио преко Средоземног мора до грчких острва и даље до Турске која је почела да се отвара кад је схватила да постоји свет са довољно пара које је спреман да уложи на уживање. Из године у годину списак земаља које посећују све је дужи, а након Шпаније и Португалије преселили су се у северне делове Африке, а наставили према Азији, Индији, Тајланду, Патаји, Јапану.

- Има и земаља у које свесно нећу да идем јер ми не одговарају. Интере-

сантан избор био је Вијетнам о коме сам много читао током дугогодишњег рата који је вођен у овој земљи, а кога је Југославија све време подржавала. И они су се отворили упркос чињеници да нема много љубави према ономе ко те угрожава. Али, показало се да су паре чудо и они су то схватили угостивши првенствено западни свет. Импресиониран сам вијетнамским народом и добрим системом школовања који је видљив на сваком кораку. Ниво знања и разумевања света је врло развијен, а запажа се висок ниво пријатности као и у другим земљама које још верују у будућност. Ханој је изванредна комбинација колонијалне и азијске културе која је ову земљу учинила изузетно привлачном за све који желе да виде неки други свет – каже Булатовић не пропуштајући да нагласи да се лични успех увек мери успехом целе породице. У том контексту посматра и Маријин успех након што се уписала на Колгејт универзите који припада групи школа на нивоу светски познатих Харварда и Јејла. Савременији од класично затворених школа пружио јој је шансу да учи и већ од друге године студија проводи по неколико месеци у Швајцарској и Русији, усаврши језике, упозна многе значајне особе из света политике и информисања и ради за америчку привредну комору. Након у рекордном року завршених студија већ више од десет година ради за „Мајкрософт“ што је сан многих младих из целог света. То је оно што Булатовићи сматрају успехом након дугогодишењг самопрегорног рада у далеком свету. А како године пролазе мисли се све чешће усмеравају према Краљеву.

- Увек сам имао довољно љубави за Краљево у коме нисам био седам година. Видим промене, утицај западног света, масу малих приватних ресторана. Само се увек поставља питање да ли могу да направе паре, јер видим много више столица него људи који на њима седе. Краљево ми је увек добро изгледало и мислим да постоји један тренд успона. Не мислим да је у овом моменту тај успон ве-

лики, али постоји. На све вероватно утиче и светска ситуација поготово што у кризним временима мање земље испаштају више него оне друге. Ипак мислим да има промена које су видљиво позитивне, јер примећујем да се издваја нова класа успешних и способних људи. Не знам да ли успевате да перете улице, а да деца беже од шмрка као ми кад смо били мали, али свакако видим позитиван тренд – каже Булатовић. Искуство развијеног света наводи на толико пута поновљен став да без развоја привреде нема прогреса. Много тога се и у Краљеву променило од времена када је привреда била заснована на великим системима, па и није сигуран да може компетентно да оцењује ситуацију у којој се налази град. Кратак боравак у старој средини не даје довољно времена за стварање слике на основу које би могло да се говори о перспективи. Први утисак је да град не показује тенденцију да изграђује нешто сем развијања услуга које имају оправдања само ако народ има пара, а без производње ни то није могуће. И ма колико да се стиче утисак о извесној линији успеха ипак је много нижа него у време које памти као просперитетно кад су сви који су желели да раде били запослени.

- Не знам шта се десило, али ми се чини да они који су вас водили нису имали најбоље идеје. Њихов посао је да пронађу решења за запошљавање, јер постоји граница до које може да се иде у стезању каиша, а да се штедњом не угуши народ. У супротном прети оно што се не тако давно догодило у Грчкој. Не може се запошљавати само у непроизводним и државним фирмама. За разлику од западног света у коме је све друкчије постављено у земљама које су прелазиле из једног система у други само појединци су успели да искористе шансу и уз кредит нешто купе од друштва. Са друге стране народ је отишао на дно – каже Булатовић. Т. Радовановић

69

70

МАГАЗИН 20.4.2014.

71

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 20.4.2014.

РИ

72

Зоран Рајић

Краљевачка медијска сцена: Зоран Рајић (2)

- Човек постаје новинар у тренутку кад први пут нешто објави, а уредник кад први пут нешто скрати, или одложи објављивање.

- Либералнији однос у колегијалном смислу у Врњачкој Бањи разликовао се од оног у Краљеву који је више личио на Радио Београд. - Све је било строго дисциплиновано и војнички унисоно, па није ни имало слушаност као оно што је имало ритам срца и нереда, мало ритам хаоса у коме ствараш нешто своје, али само до границе до које се сме. - Приватизација је народу у Србији нанела више штете него Турци и Немци заједно. - Информисање је при врху листе колатералне и директне штете, па зато и не може никако да се опорави од приватизације

Фото: М. Радовановић

ИТАМ СРЦА, НЕРЕДА И ХАОСА

73

МАГАЗИН

20.4.2014.

М

74

едијска сцена у свакој средини одувек се прилагођавала променама у друштву што је постало све израженије, поготово у мањим срединама, након 2000. године од када је, због честих промена политичких структура на власти, долазило и до промене на челу медијских кућа. Политика је полако улазила и оне сфере друштва у којима јој до тада није било места, па су и они без амбиције да буду део тог миљеа силом прилика у њега били увлачени. У таквим околностима је, у различитим временима на које су одлучујуће утицале различите политичке гарнитуре, и Зоран Рајић два пута био директор, једном потпредседник Управног одбора, а три пута главни и одговорни уредник Радио-телевизије Врњачка Бања. Као јавно предузеће фирма је са променама у локалној политици мењала име, са именом и директора, а наш саговорник не пропушта да нагласи да је на чело предузећа долазио само у време кад није било пара и кад такве обавезе нико други није желео да се прихвати. Зато у шали и каже да у надметању са политиком води са 4 према три. Након више постављања и смењивања последњи пут је уз оставку на место првог човека предузећа раскинуо и уговор о раду да би следећих пет година провео као руководилац правне и кадровске службе у другом предузећу.

- Нема много разлике између руководиоца правне и кадровске службе у једној фирми и новинара који у другој извештава са првенствене утакмице редовног кола Окружне фудбалске лиге Краљево. У једном случају су две стране у спору, или парници, у другој две екипе које прижељкују победу, и у оба случаја имамо судију. У једном случају је задатак да извештаваш објективно, у другом да заступаш фирму за кају радиш. Положај је доста сличан, али су улози много већи – објашњава Рајић. Некада се на програмима радија посебна пажња поклањала култури говора, а она се током неколико сезона половином седамдесетих година прошлог века кристалисала на омладин-

ској сцени Краљевачког позоришта под будним оком Ружице Степановић и Димитрија Глушца. Много пре него што је постао новинар Зоран Рајић је научио да треба да прича довољно да га чују и они у послењем реду који су, као и остали, платили улазницу за једну од представа у којима је наступао. Позоришно искуство у многоме је допринело у креирању програма на радију са посебном симетријом која захтева тачан распоред мушких и женских гласова чак и у песмама. Пет година изван новинарства више него целокупан дотадашњи рад доводи до сазнања о поразном положају ове професије. Зато ваљда и говори да је у том периоду био већи господин него за све време које је провео као новинар, чак и онда када је њихов положај у друштву значио много више него данас, о финансијском покрићу да се и не говори. Из позиције човека са искуством, који се окушао у и једној и другој области, био и новинар, и уредник, и директор медијске куће, са пуно ауторитета тврди да човек постаје новинар у тренутку кад први пут нешто објави, а уредник кад први пут нешто скрати, или одложи објављивање, а сазнање да је доживео и једно и друго ствара осећај посебног задовољства. Вечита тема међу новинарима је истраживачко новинарство. И док они са мало већим искуством тврде да га готово и нема они млађи све што напишу сматрају истраживањем. У време кад се информисање све више своди на телевизију, а информативне емисије личе као јаје јајету ретки су они који задрже отклон посматрајући ствари из другог угла, па се све своди на копирање са једног и лепљење на друго место. Сазнање да је новинарство до те мере специфична професија, која без обзира на све недаће до краја држи само оне најоданије поклонике, допринело је да му се поново врати. Уз чињеницу да воли Краљево у коме сваког дана среће позната лица из младости доживљава га и као терапију после извесних ствари које су се дешавале у животу. У својеврсном театру апсурда

из Врњачке Бање, у којој се највећи број посетилаца углавном лечи, долази на рехабилитацију у Краљево у коме је провео добар део живота. И ништа му није тешко, нити да буде водитељ, новинар, тонац у поподневним и вечерњим часовима као и својеврсни књиговођа ин мемориама, човек који испуњава музичке жеље онима који се у касне ноћне сате јаве из неке од локалних кафана.

- Неупоредива је разлика оног и овог времена. За разлику од оног што ми се тада свидело у Бањи због чега сам у њој остао пола живота, либералнији однос у колегијалном смислу, разликовало се од оног у Краљеву који је више личио на Радио Београд. Све је било строго дисциплиновано и војнички унисоно, па није ни имало слушаност као оно тамо што је имало ритам срца и нереда, мало ритам хаоса у коме ствараш нешто своје, али само до границе до које се сме – каже Рајић. Са дистанце од двадесет година није тешко закључивати о разлици у послу половином деведесетих када су новинари локалних медија одлазили на усавршавање у иностранство и данашњег времена у коме професија доживљава тешке тренутке условљене кадровима, али и техничким предусловима за емитовање програма. Као далека будућност деловала је слика немачких радио и телевизијских станица које су технолошки бар деценију предњачиле у односу на наше. Иако је у то време Врњачка Бања била под чврстом влашћу лево оријентисаних партија није било сметњи емитовању информативног програма Би-Би-Си-ја на српском језику који је доносио знатан приход. У време кад Б92 није ни постојао Радио Врњачка Бања је у време највеће инфлације 1993. године реемитовала телевизијски и радијски програм Студија Б. Био је то повод да буде изрешетан предајник на Гочу који представља стратешко место у радио дифузији Србије. У та смутна времена, и вишечасовног информативног разговора, неколико дана се Рајић, због личне безбедности, крио на различитим местима у Кра-

75

76

МАГАЗИН 20.4.2014.

љеву све док се ситуација у Врњачкој Бањи није смирила. Данас пет краљевачких радио станица емитују различиту врсту програма и нису једна другој конкуренција. Две емитују искључиво народну музику, једна страну, а остале мешовиту док се информативни програм своди на кратке вести информације о догађајима - Приватизација је народу у Србији нанела више штете него Турци и Немци заједно. Информисање је при врху листе колатералне и директне штете, па зато и не може никако да се опорави од приватизације. Медији који су од почетка били приватни некако опстају, а државни типа јавних предузећа нестају и гасе се. Мислим да ће са новим мерама настати дефинитивно брисање као гумицом за мастиљаву оловку, јер видим да се није одустало од дажбина – каже Рајић. Радио телевизија Врњачка Бања доживела је исту судбину као и „Ибарске новости“ након што је оба предузећа приликом прве приватизације купио исти човек. Уговор о приватизацији је раскидан два пута, а Рајић напустио предузеће дан после прве промене власничке структуре. Највећа корист дугогодишњег рада у информисању су четири заната које је савладао, поред новинарског и водитељског то су посао телевизијског сниматеља и монтажера. Радио програм је препуштен хаосу у коме нико не проверава шта се емитује, а интерна статистика показује да се у поздравима, жељама и честиткама многих радио станица на два српска певача траже четири Бошњака. Кад је забавна музика у питању на два или три извођача из Србије има два пута више из Хрватске. На краљевачкој медијској сцени се након стечаја у „Ибарским новостима“ појавило више радио и телевизијских станица чиме је конзументима медијских садржаја пружена велика могућност избора.

Колико се тиме добило, а колико изгубило, тек треба да покаже време. И ма колико да им информативни програм нуди готово истоветне информације тек по која ауторска емисија, а њих је све мање, нуди нешто друго. У таквој ситуацији они који се труде да пренесу информације до што већег броја грађана чине својеврстан систем проводника кроз који оне пролазе.

- Новинари, камермани и остали су само проводници и дају врло мало свог осврта и коментара на који се усуди тек по неко из медија са националном покривеношћу. И кад би хтели за то немамо времена, јер током поподнева стижу позиви за неколико догађаја следећег дана, па немаш времена да будеш свој јер те догађаји јуре и престижу – прича Рајић. Поразном стању у медијима, поред све сиромашније привреде, у значајној мери доприноси и начин на који локалне самоуправе помажу њихов рад, а више од количине средстава која добијају онима који верују да раде више и боље смета одсуство било какве контроле и критеријума као мерила за расподелу. Са друге стране незадовољство исказују и они који добијају највише, јер верују да су далеко бољи и продуктивнији од осталих. У таквој ситуацији три краљевачке телевизијске станице са посебним нестрпљењем ишчекују што чешће заседање Скупштине града чијим се преносима остварује додатна зарада. Као специфичан вид информисања интернет новинарство, иако тешко, све више добија на значају. И ма колико да није профитабилно окупира одређен број људи који су након дугогодишњег рада у значајним информативним кућама остали сами на ветрометини. Једино што донекле помаже да се електронско новинарство одупре ударима, који су израженији него у писаном, је велико искуство из дугогодишњег рада које гарантује

одређен степен квалитета.

- Новине изађу, неко прочита, а кад се неко препозна а није задовољан демантује то што је објављено. Деманти се објави негде пре читуља и ТВ програма, или у дну странице ситним словима. Електронско је изложеније критици јавности него штампано, јер може свако из мрака, шифрован или под псеудонимом, да ти се наволи фамилије до било ког колена не знајући који посао стоји за тога. Интерент новинарство је у сваком случају будућност, а на њега прелазе и велике светске новинске куће – каже Рајић. У времену у коме се све брже живи, а свако ко је у ситуацији настоји да заради што више па нема времена да посвети потребну пажњу информисању, све што не погледа премијерно остаје да види кад буде репризирано. И ма колико да репризе заузимају добар део програма готово свих телевизијских станица неминовно се као посебно поставља питање мере којом се сваки празан термин попуњава нечим што је емитовано небројано пута. Недовољна брига о количини и времену емитовања оваквих програма неминовно доводи до опасности да се конзументи засите, па је од превасходног значаја чињеница да их треба емитовати дозирано у терминима који више одговарају онима којима је програм намењен него онима који су га произвели. И ма колико да се указују на поразно стање у медијима неоспорна је чињеница да има младих који би желели да се баве новинарским послом. Све што искусни новинар типа Зорана Рајића може да им поручи пре него одлуче да ступе на медијску сцену је да то није посао од кога ће моћи да живе. И колико значајна чињеница да је наш саговорник већи део радног века провео као новинар једина награда везана је за књижевно стваралаштво и циклус песама „Јужни путеви“. Т. Радовановић

77

Краљевачка музичка сцена: Дејан Петровић

МАГАЗИН

20.4.2014.

ПРВИ КРАЉЕВАЧКИ ДИСК ЏОКЕЈ

78

- Игранке у великој сали Електрокомбината су шездесетих година прошлог века биле једино место где су светски хитови могли да се чују уживо. - Док су прве електричне гитаре у Краљеву производиле до тада непознате звуке посетиоци су препознавали мелодије које су слушали преко радија. - Дискотека „Астерикс“ радила је помоћу штапа и канапа уз најгоре грамофоне, најгоре озвучење и батеријску лампу што је било довољно да се направи пријатна атмосфера. - Игранке у Дому ЈНА одржавале су се под будним оком изузетно строгог мајора Пејића који је инсистирао да у уговору куцаном на писаћој машини прецизно буду дефинисане све обавезе једне и друге стране. – Иако је по квалитету далеко надмашио све чланове бенда Лазар Ристовски је у „Безименима“ остао све док на њега нису око бациле велике зверке „Смак“ и „Бијело дугме“

Дејан Петровић

79

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

20.4.2014.

Ј

80

угославија је много пре других источноевропских земаља након Другог светског рата почела да се отвара према утицајима са запада, а брже него књиге и филмови до припадника млађих генерација са малобројних радио апарата допирали су звуци популарне музике која је почела да профилише и краљевачку музичку сцену. Међу ретким срећницима који су тих година имали и по коју грамофонску плочу био је ученик Машинске техничке школе, касније познати рок музичар, Милорад Петровић Кими. У свет музике увлачио је једног по једног од млађих Краљевчана међу којима се нашао и Дејан Петровић. Пред крај шездесетих година прошлог века Кими је на хармоници свирао латиноамеричку музику, а са друговима слушао песме Битлса и Ролингстоунса. Лепо су се дружили будући техничари, а графичке радове, који су обележили читав период средње школе, по правилу завршавали последњи дан, не ретко и ноћ. Најчешће је то било код Кимија где су по петорица другова цртали различите машинске склопове, по целу ноћ нешто грицкали, некад и попили, а није било ретко да Кими као најстарији међу њима и заспи. Састајало се друштво и у стану Властимира Спасојевића, данас краљевачког сликара заљубљеног у групу „Џетро тал“. Око старог „супрафон“ грамофона окупљали су се тинејџери у којима се полако све више учвршћивало интересовање за одређену врсту музике.

- Ја сам пратио рок сцену јер сам слушао Радио Луксембург 208, радио станицу коју су многи већ заборавили. Мало боље од осталих знао сам енглески, пратио топ листе 20 најпопуларнијих песама које је представљао најчувенији диск џокеј тог времена Тони Принц, и помно све записивао у свеску. Радио је имао само два потенциометра и кружну скалу налик на сат, па иако је по некад било проблема са пријемом углавном се

све добро чуло упркос томе што је утишаван на најнижи ниво, јер је програм емитован у касним вечерњим сатима – прича Петровић. Интересовање за музику није промакло родитељима који су желели да Дејан свира саксофон или гитару. Иако су купили инструмент никад га није узео у руке као ни кичицу иако је добар део живота провео дружећи се са сликарима. У то време се јавило и интересовање за комерцијалне послове, а прва искуства везана су баш за музику. Краљевачком музичком сценом пред крај шездесетих година неприкосновено су владали „Вршњаци“, а већ на далеко познате игранке у великој сали Електрокомбината биле једино место где су светски хитови могли да се чују уживо. И док су прве електричне гитаре у Краљеву производиле до тада непознате звуке посетиоци су препознавали мелодије које су слушали преко радија. Дејан признаје да се и данас понекад најежи кад се сети колико је било узбудљиво сазнање да неко у Краљеву свира најпознатије светске хитове. Игранке су биле изузетно добро посећене, а краљевачки средњошколци скупљали новац за улазнице са надом да би на једну могле да уђу и две особе. И мада је било чарки између жестоких момака, а повод увек била по нека девојка, никада није било инцидената. Врло брзо је Петровић интересовање за музику верификовао чланском картом Удружења естрадних уметника Србије што је био услов да као диск џокеј организује диско вечери у тада популарном Дансингу поред Ибра.

- Била је то дискотека „Астерикс“, а радио сам помоћу штапа и канапа уз најгоре грамофоне и најгоре озвучење. Два грамофона и батеријска лампа били су довни да се направи пријатна атмосфера, а плочама које немам помагали су пријатељи и све је беспрекорно функционисало. Иако смо почели да слушамо ритам и блуз

за дискотеке је интересантнији постајао соул ритам, па смо слушали Џемс Брауна, Вилсона Пикета, Сема и Дејва. Биле су то песме добре за игру, а прошарамо их „Енималсима“, лаганијим песмама Елвиса Прислија и баладама других певача, јер смо водили рачуна да се ту људи упознају, а не само играју уз рокенрол и соул. Био сам познат као један од првих краљевачких диск џокеја што ми је много значило и давало посебну снагу, а трајало све док нисам постао менаџер прве познатије краљевачке рок групе „Безимени“ – каже Петровић. Ту и тамо појављивале су се рок групе и трајале кратко, а наступале само на игранкама. Први који су кренули на турнеје ван града били су „Безимени“ у којима су гитаре свирали два Зорана, Милојчевић и Пантовић, саксофон и клавијатуре Лазар Ристовски, а бубњеве Драган Јањић Кики. Озбиљан рад подразумевао је ангажовање особе која би бринула о простору за вежбање, организовала наступе, гостовања, медијску промоцију, а идеалан за тај посао био је будући комерцијалиста Дејан Петровић. „Безимени“ су уживали све већу популарност, па није била реткост да на игранке дођу и посетиоци из других градова. Примат је све више преузимао хол Дома ЈНА у коме су игранке одржаване од петка до недеље. У настојању да се буде што атрактивинији приступало се реализацији различитих идеја, а једна је била везана за давање посебног мириса сали за оржавање игранке.

- Мој ујак је радио у фирми „Далија“ која је производила освеживаче ваздуха различитих мириса. Могао сам да их купим по нижој цени, па се пред наступ попнем на галерију и испрскам целу салу да мирише на бор. Први утисак публике при уласку био је значајан, а укупном утиску за време наступа доприносила је посебна сценска расвета коју

81

20.4.2014.

МАГАЗИН

82

смо у почетку изнајмљивали. Нисмо имали довољно пара за оглашавање на радију, па се најава наступа сводила углавном на лепљење плаката што је био део мог посла. У прво време смо их исписивали руком, а тек касније штампали. Ја сам изабрао тип слова за лого бенда, а ни са другим идејама везаним за маркетинг нисам имао проблема са музичарима. Прихватали су све што сам предложио, знали су да је све поштено, да ће бити исплаћено све што је договорено – каже Петровић. Игранке у Дому ЈНА одржавале су се под будним оком изузетно строгог мајора Пејића који је инсистирао да у уговору куцаном на писаћој машини прецизно буду дефинисане све обавезе једне и друге стране. Није био редак случај ни да контролише улаз у салу и сваки пут бурно реагује ако би на једну улазницу обезбеђење у салу пустило две особе. Најмање проблема било је са репертоаром на коме је поред страних било тек неколико ауторских нумера. Музичари су у оквиру могућности пратили светске трендове, свако доносио по неку идеју, а основно је било да музика буде погодна за игру. Концерата још није било, а игранке прилика за тек по коју озбиљнију ствар, између осталих и „Дувански пут“ са репертоара Ерика Бардона и Енималса. Иако поприлично дуга композиција није била превише погодна за игранке „Безимени“ су је изводили на начин да је уз њу могло лепо да се игра. Обавезе чланова бенда су утицале и на састав који се повремено мењао. Једни су одлазили, други долазили, а бенд са специфичним звуком опстајавао највише захваљујући Лазару Ристовском, касније најбољим клавијатуристи са простора Југославије.

- Лазо је остао до краја све док око на њега као изванредног музичара нису бациле велике зверке типа „Смака“ и „Бијелог дугмета“. Већ је превазишао „Безимене“, а његов одлазак је до те мере утицао на будући рад да они ни после неколико покушаја са другим клавијатуристима нису успели дуго да се одрже, па је половином седамдесетих година дошло до коначног распада. Ја сам прекинуо контакт са менаџерством јер сам све више био у Београду, прво због студија, а касније због посла, па сам све више губио контакт са Краљевом – каже Петровић уверен да би и даље остао у овом послу да су „Безимени“ опстали на музичкој сцени. Зарада у овој врсти музике ни тада није могла да обезбеди егзистенцију па су музичари сигурност тражили у другим областима и врстама музике. Било је пара тек да се купи по који полован инструмент и обезбеди мало бољи џепарац. Зоран Милојчевић је постао изванредан извођач различитих мелодија на усној хармоници, Милорад Петровић и Драган Јањић се определили за комерцијану музику, а најдаље отишао Лазар Ристовски који је за живота постао непревазиђени клавијатуриста и студијски музичар који је давао специфичан печат музици бројних вокалних извођача, а свирао и највећи број композиција са најновијег албума Оливера Мандића. Из великог Мандићевог музичког

опуса бројне композиције, иако снимљене са најпознатијим светским музичарима, никад нису објављене. Разлог томе је чињеница да сваки нови албум захтева промоцију и живе наступе пред публиком, а трема је Мандића увек спречавала да то учини на довољно прихватљив начин. Професионалне обавезе одвеле су Петровића на више од деценије у Русију баш кад је Ристовског почела да савладава неизлечива болест. Ретки сусрети у студију у коме је и живео били су прилика да се подсете времена кад су са неописивом енергијом јурили ка врху музичке сцене, али и време када су из Београда телефоном наручивали инструменте из иностранства, између осталих и клавијатуре на којима је направио најбоље снимке. Чињеница да је Краљевчанин Слободан Станојевић Кепо од првог дана био члан легендарног „Смака“, а да је први певач ове групе био Кими Петровић, отварала је простор за ангажовење Дејана Петровића на пословима менаџера. Сазнање да би то било исувише напорно, а већ је почео да ради у озбиљном спољнотрговинском предузећу, утицало је да ова идеја буде потиснута у други план.

- Лазо је са „Смаком“ одсвирао врхунске концерте. Био је доминантана фигура бенда, а свака његова соло партија боље испраћена него наступ фронтмена групе Радомира Михајловића Точка. Свирка је увек била врхунска, а Лаза је невероватан. И са Дугметом су биле овације после сваке соло партије, а доминирао је и на врхунском концерту на Сајмишту. Био је доминантна фигура у сваком бенду, а његов одлазак представља ненадокнадив губитак за српску, али и светску музику – каже Петровић уз подсећање да је један од најбољих југословенских музичара последње године живота провео радећи само за скупе лекове. Током година које долазе и код Петровића се формира музички укус који лаганије свирке и концерте претпоставља соулу, блузу и све више џезу. Центар музичких дешавања велике земље одувек је био Београд, а култна места сале Дома синдиката и Дома омладине, касније Хала спортова на Новом Београду, хала Пионир, Сава центар, Комбанк арена. И ма колико да су прве две изузетно акустичне тежња за зарадом у последње време премешта музичку сцену у веће просторе. Са друге стране чувени џез саксофониста Сони Ролинс је безброј пута у Дому синдиката свирао бис само због тога што га је одушевљавало како у великој сали звучи његов инструмент. И на џез фестивалима у Београду увек је био по који гитариста или пијаниста који свира лаганије ствари које суви џез чине пријемчивијим за истанчан слух доброг познаваоца музике. Све префињенији музички укус утицао је и на строжији избор концерата, а Дејан заувек остао веза бројним Краљевчанима који су у Београду покушавали да задовоље потребу за добром музиком. Одлазили су на концерте заједно, понекад и заноћили у Дејановом стану, па веза са Краљевом никад није прекинута. Траје и данас, а доказ је и разговор који смо водили у просторијама краљевачког Друштва за уметност и културу. Т. Радовановић

83

84

МАГАЗИН 20.4.2014.

85

Фото: М. Радовановић

Репертоар биоскопа „Кварт“

Тарзан

Виртуелна свест

„Тарзан“ је један од највећих светских литерарних класика који су највише пута адаптирани и обрађивани. На велика платна стиже прича о јунаку из џунгле, потпуно прилагођена новој генерацији. У данашње време у току експедиције у забачене афричке џунгле гину Џон Грејсток и његова супруга, а једини преживели је њихов син, Ј.Ј. са надимком Тарзан. У олупини хеликоптера, група горила проналази дечака и одгаја га као члана породице, а Тарзан одраста учећи законе који владају џунглом и готово читаву деценију не среће друго људско биће све до сусрета са прелепом и неустрашивом Џејн Потер. Љубав на први поглед постаје компликована кад Вилијам Клејтон, који путује са Џејн, открије своје праве намере и похлепне жеље, па је Тарзан принуђен да уз помоћ природних инстинкта заштити свој дом и девојку коју воли. Тарзан и Џејн Портер суочавају се са плаћеничком војском коју је послао зли човек који је преузео компанију Тарзанових родитеља Филм се приказује до 24. априла у пројекцијама од 14 сати, а за улазницу је довољно 200 динара.

МАГАЗИН

20.4.2014.

Помпеја

86

Смештена у 79. годину пре нове ере „Помпеја“ прати причу о робу који постаје гладијатор. Поред борбе за живот, приморан је да бије и битку са временом, како би спасао једину љубав, Касиу кћерку богатог трговца која је приморана да се уда за корумпираног римског сенатора. Кад се планина Везув пробуди бујицом кључале лаве, Мајло мора да пронађе начин да побегне из Арене и заштити Касију, док се око њега руши величанствена Помпеја. Критичари потврђују да филм може да се гледа, а то неће много да боли. Они који иду у биоскоп само да би уживали у специјалним компјутерским ефектима, вероватно ће бити задовољни, а они који очекују лимунаду неће пуно бити разочарани. Они који желе да виде један озбиљан филм катастрофе, можда историјски спектакл, брзо ће заборавити да су и били у биоскопу. Да није претеривања у свему и свачему, од напумпаних мишица, преко јурњаве двоколицама кроз нахрупљујућу лаву Везува, па до ултра-препатетичне љубавне афере главних јунака, ово би могао да буде и много гледљивији филм... Филм се приказује до 24. априла у пројекцијама од 18 сати по цени од 250 динара.

У фокусу филма је доктор Вил Кастер (Џони Деп), један од најеминентнијих истраживача у домену вештачке интелигенције. На корак је да створи машину са вештачком интелигенцијом и људским емоцијама која може да надмаши могућности људског мозга. Контраверзни експерименти су га учинили познатим, али уједно и метом радикалних активиста који чине све да осујете његов пројекат. Ипак, и против своје воље они му помажу да стигне до финалне фазе пројекта: постаје извор људских емоција за машину. Његова супруга Евелин и пријатељ Макс Вотерс постају свесни да више не могу контролисати Вила који жуди за све већим сазнањима и моћи…Колики су изгледи да се Вил заустави у својим намерама сазнајте до 24. априла у биоскопиму Кварт. У филму „Виртуелна свест“ публика ће бити у прилици да види Џони Депа у најмрачнијем издању до сада. Деп глуми истраживача из блиске будућности који бива уплоадован на Интернет чиме успева да постане „свесна машина која превазилази границе биологије”. Режију филма потписује оскаровац Воли Фистер, славни директор фотографије свих најуспешнијих филмова Кристофера Нолана, Бетмен трилогија, Мементо, Почетак. Филм се приказује до 24. априла од 22, а за улазницу треба идвојити 250 динара. Т.Р.

87

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs