MagazIN 114 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 114 * 25. мај 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

25.5.2014.

МАГАЗИН

Након што су се за то стекли услови градоначелник Краљева је 24. маја донео одлуку о укидању ванредне ситуације, па Градски штаб за ванредне ситуације на територији града Краљева обавештава грађане да убудуће све пријаве у вези са елементарним непогодама, уместо на телефон број 306-113, могу да пријаве на број 1985 Центра за обавештавање и узбуњивање.

Ванредна седница Скупштине града

ОПОЗИЦИЈА СПАСИЛА УГРОЖЕНЕ ОД ПОПЛАВА - Градоначелник Краљева поднео извештај о стању на угроженом подручју и предузетим мерама и активностима на отклањању последица елементарних непогода, као и кратак преглед мера које се планирају у наредном периоду. – Након престанка важења Одлуке о оснивању Фонда солидарне стамбене изградње створени услови да се око 60 милиона динара усмери на санирање последица поплава. - Кворум за изгласавање потребних докумената обезбедила опозиција. - Неадекватно извештавање медија о последицама поплава у Краљеву. – Одборници се одрекли дневница, солидарност се очекује од медија, а допринос функционера на добровољној основи

ет дана након проглашења ванредне ситуације на територији града Краљева у уторак је одржана пре неколико дана најављена ванредна седница Скупштине града са само три тачке дневног реда од којих се прва односи на престанак важења Одлуке о оснивању Фонда солидарне стамбене изградње како би се средства намењена за ове сврхе преусмерила у санирање последица елементарне непогоде. Поплавни талас који је прошлог четвртка потопио око 1.000 хектара обрадивог земљишта, након оног од пре само месец дана, причинио је додатну штету пољопривредним произвођачима, па се пред одборницима Скупштине града нашло разматрање Предлога измена и допуна Програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у овој години и давање сагласности на Измене и допуне Програма рада и финансијског плана Фонда за развој пољопривреде. Пре него се прешло на разматрање градоначелник Краљева Драган Јовановић је у најкраћим цртама упознао

МАГАЗИН

25.5.2014.

одборнике о стању на угроженом подручју и предузетим мерама и активностима на отклањању последица елементарних непогода, као и кратак преглед мера које се планирају у наредном периоду. Штаб за ванредне ситуације је у непрекидном заседању од 15. маја, а стручњаци Завода за јавно здравље и Ветеринарског института обилазе подручја погођена поплавама вршећи дезинфекцију и дератизацију како би се терен санитарно обезбедио од из-

бијања заразе. Сазнање о штети огромних размера пред извршну власт, поред великог посла, ставља ништа мању одговорност, па се од свих, пре свега помоћника градоначелника, чланова Градског већа и одборника очекује максимално учешће у даљим активностима. Чим је кренуо поплавни талас и бујични потоци другог реда активирана су клизишта, а у пружање помоћи прва су се, поред припадника Војске

На основу одлуке Градског штаба за ванредне ситуације на територији града Краљева, донете на седници одржаној 17. маја 2014. године, за потребе града Краљева за санацију поплава, уплатни рачун је следећи: Број рачуна - 840-744141843-14 Назив рачуна – Град Краљево – поплаве По моделу – 97 Позив на број - 2505036 Сви који су у прилици да помогну да се ублаже огромне и тешке последице поплава на територији града Краљева, новчана средства могу да уплате на овај рачун.

Србије, Полицијске управе и Црвеног крста, укључила јавна предузећа „Водовод“, „Путеви“ и „Чистоћа“, потом „Западна Морава“, Завод за јавно здравље, Специјалистички ветеринарски институт, Природно лечилиште Матарушка и Богутовачка Бања, Центар за социјани рад, Кајакашки клуб „Ибар“, месне заједнице, домови културе и Школска управа. Након сагледавања стања на терену донета је препорука о проглашењу ванредне ситуацију јер је угрожена цела територија града, а нарочито Грдица, Адрани, Сирча, Опланићи, Поповићи, Шумарице, Витановац, Годачица, Обрва, Гледић, Лешево, Раваница, Милаковац, Печеног, Сибница, Закута, Петропоље, Гокчаница, Мланча, Студеница, Савово, Ушће, Баре, Толишница, Лопатница, Богутовац, Матарушка Бања, Бресник, Роћевићи, Рибница, Каменица, Жича, Конарево, Врдила, Мрсаћ и Центар. На овој територији угрожено је више од 3.000 становнима од којих половина поплавама објеката становања, док је више од 1.000 угрожено у смислу саобраћајне комуникације, јер

су били одсечени од Краљева и остатка света. Најтеже непогоде су захватиле месне заједнице Обрва, Адрани, Грдица, Сирча, Гледић, Годачица, Раваница, Лешево, Чукојевац и Роћевићи, а са овог подручја је евакуисано више од 300 домаћинстава и преко 1.000 лица, од којих је за 40 обезбеђен посебан смештај. И градоначелник и одборници замерају медијима, посебно онима са националном фреквенцијом, да су у извештавању о поплавама у Србији мало пажње поклонили Краљеву, па гледаоци немају праву слику о размерама катастрофе која је погодила овај крај. Подсећајући да су активности Градског штаба за ванредне ситуације од првог дана биле усмерене на заштиту и спасавање угроженог становништва Јовановић потврђује да су формирани и активирани стручно-оперативни тимови са задатком да процене износ штете и опасност по људе, материјална и културна добра. У критичној ноћи између четвртка и петка прошле недеље било је и оних који су одбијали да буду евакуисани

покушавајући да се спасу на вишим спратовима породичних кућа да би са првим јутарњим часовима тражили помоћ коју су пружали кајакаши и припадници Војске Србије. Због опасности да се излије Ибар ангажована је механизација и људство на одбрани заштитног бедема у Жичком пољу. Овога пута Ибар није подивљао како је то било на Ускрс, па су размере катастрофе знатно мање. Пострадалом становништву је обезбеђена храна, вода, лекови, одећа, обућа и друго што је било потребно, а након што је успостављена комуникација у гледићком крају центар активности пребачен на Грдицу. Након првих информацији о несрећи која је задесила Краљево јавио се велики број организација и појединаца који су понудили помоћ. Међу првима су то учинили Нови Пазар, Рашка, Врњачка Бања, Врање и Чачак који је до те мере био угрожен да је становништво из појединих делова евакуисано хеликоптерима. Локална самоуправа је у сталном контакту са Владом Србије која је обавештена о врсти помоћи која је најпо-

25.5.2014.

МАГАЗИН

требнија, у првом реду од грађевинских машина, нафте, опреме за спасавање, паркета, ламината, јупола и других средстава за кречење, глет масе, лепкова, намештаја, беле технике и сточне хране која је на измаку. Помоћ у премошћавању уништених саобраћајница пружили су припадници Војске Србије постављањем три тешка лансирна моста. Први дужине десет метара постављен је у Раваници да би омогућио пролаз тешких грађевинских машина потребних за санацију друге инфраструктуре. Спајањем два лансирна моста премошћена је Гледићка река у Годачици, а становништву овог краја омогућен повратак у школе и на радна места. Планиране активности за наредни период подразумевају прво оне које треба да створе услове за нормалан живот у угроженим подручјима. Зато се у циљу нормализације стања одвијају активности на асанацији терена подручја која су била захваћена поплавама у месним заједницама Обрва, Адрани, Грдица, Поповићи, Опланићи, Сирча, Шумарице, Витановац, Годачица, Врба и појединачна домаћинства

која искажу потребу за тим. Само у Грдици је ангажовано више од 400 волонтера који раде на механичком отклањању отпада како би се створили услови за дезинфекцију и дератизацију. По утврђеним приоритетима тек треба да уследи санација инфраструктурних објеката у Гледићу, Годачици, Раваници, Лешеву, Чукојевцу, Сирчи, Витановцу, Роћевићима, Гокчаници, Толишници, Мланчи и Богутовцу где су оштећени путеви, мостови, објекти во-

доснабдевања, водопривредни објекти, бедеми, бране и слично. Санацији су намењена средства из Фонда за солидарну стамбену изградњу, а очекује се и да, где год је то могуће, део средстава намењених раду месних заједница буде усмерен на отклањање последица поплава, под условом да то не угрожава нормалан рад. Од тренутка када је на основу мишљења стручно-оперативних тимова

Штаб за ванредне ситуације града Краљева обавештава јавност, све људе добре воље који су у прилици да помогну грађанима града Краљева угроженим од поплава, да се могу обратити овлашћеним лицима (Лидија Павловић, Марија Лазовић и Мирјана Павловић) на телефон 036/306-020 за све информације у вези са хуманитарном помоћи. Истовремено апелујемо на помоћ у смислу: конзервисане хране, воде, дечијих пелена, пелена за одрасле, средстава за хигијену, дезифекционих средстава, подних и зидних облога, керамичких плочица, лепка, јупола, креча, четки за кречење, паркета и ламината, намештаја, покућства, беле технике ( машина за веш, машина за судове, бојлера,када веце шоља), телевизора, телефона, сушача за зидове, фасадекса, лакова за паркет, водоводних цеви, рукавица, ручних грађевинских колица, пумпи за испумпавање воде, гумених чизама, лопата и сточне хране. За сада гардеробе има у довољним количинма.

проглашена ванредна ситуација Градски штаб за ванредне ситуације је донео велики број закључака, одлука, наредби и решења којима се стварају услови за лакше отклањање последица. Непосредно по проглашењу ванредне ситуације, и наредбе о прекиду рада школа док се не створе услови за безбедан повратак, донет је закључак о плаћању погонског горива за потребе предузећа која отклањају последице непогоде, а већ следећег дана и нов којим се стварају услови за интервенцију на локацијама где су угрожени објекти заштите. Уз сагласност за плаћање горива ЈКП „Путеви“, и трошкове камена за утврђивање обала, посебним закључком је дата сагласност за набавку опреме потребне за несметан рад служби које раде на отклањању последица водене стихије. Црвени крст је овлашћен да преузима донације у храни, одећи и обући и врши даљу дистрибуцију, а док траје ванредна ситуација радно време угоститељских објеката ограничено до поноћи. Отворен је наменски рачун за донације, донета одлука о одржавању

ванредне седнице Скупштине града, а Завод за јавно здравље и Ветеринарски институт овлаштени за информисање јавности о епидемиолошкој ситуацији. Низ активности допуњава образовање центра за пријем и дистрибуцију помоћи у објекту новог вртића на Ратарском имању, овлашћење за приступање асанацији, дезинфекцији и дератизацији поплављених подручја уз задуживање Комуналне инспекције да пружи помоћ. Посебном наредбом поново је успостављен образовни процес сем у неколико школа гледићког краја. Иако су се одборници Скупштине града сагласили да средства од дневница за ванредну седницу усмере на отклањање последица поплава нису ни гласали о предлогу одборника Либерално-демократске партије Саше Радуловића да се градски функционери са највишим примањима одрекну по једне месечне зараде, па је остављено да се о томе свако посебно изјасни. Са друге стране од три телевизијске станице које су вршиле пренос седнице Скупштине очекује се солидарност и одрицање од накнаде за то и на тај

начин укључивање у пружање помоћи пострадалом становништву. Све три тачке дневног реда добиле су потребну већину гласова присутних одборника уз опаску шефа одборничке групе Покрета Двери Драгана Весовића о срамоти због сазнања да је за то била потребна подршка опозиције. Током већег дела седнице у дискусијама шефова одборничких група провејавала је критика извештавања појединих медија о ситуацији на терену након поплава. Колико је градским челницима важна та подршка сведочи податак да је председник Скупштине града био принуђен да прекине заседање локалног парламента до повратка градоначелника који је давао изјаву за медије. Од свега што је у подужој изјави изговорио пред камером јавног сервиса у ударном термину је емитовано тек двадесетак секунди, а стиче се утисак да не би било ни тога да са скупштинске говорнице нису упућене оштре речи замерке на информисање о последицама елементарне непогоде. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

PAYMENT INSTRUCTIONS – EUR SWIFT MESSAGE FIN 103 FIELD 32A: FIELD 50 K: FIELD 56A: /INTERMEDIARY/ FIELD 57A: /ACC. WITH BANK/ FIELD 59: (BENEFICIARY) FILELD 70:

МАГАЗИН

25.5.2014.

У складу са обавештењем Народне банке Србије број II/3-1959/2/14 од 23.05.2014. године граду Краљево отворен је наменски девизни рачун: 01-504106-100003535-000000-0000 град Краљево - Пријем донација за отклањање последица од поплаве ИБАН код: RS35908504106000353548

NALOG ZA NAPLATU U USD SWIFT MESSAGE MT 103 FIELD 32A: FIELD 50 K: FIELD 56A: /INTERMEDIARY/ FIELD 57A: /ACC. WITH BANK/ FIELD 59: (BENEFICIARY) FILELD 70:

VALUE DATE- CURRENCY – AMMOUNT OREDERING CUSTOMER BKTRUS33 /04415465 NBSRRSBG /RS35908504106000353548 GRAD KRALJEVO DETAILS OF PAYMENT

VALUE DATE- CURRENCY – AMMOUNT OREDERING CUSTOMER DEUTDEFF /DE20500700100935930800 NBSRRSBG /RS35908504106000353548 GRAD KRALJEVO DETAILS OF PAYMENT

PAYMENT INSTRUCTIONS – CHF SWIFT MESSAGE FIN 103 FIELD 32A: FIELD 50 K: FIELD 56A: /INTERMEDIARY/ FIELD 57A: /ACC. WITH BANK/ FIELD 59: (BENEFICIARY) FILELD 70:

VALUE DATE- CURRENCY – AMMOUNT OREDERING CUSTOMER UBSWCHZH80A /0230-60294.05В NBSRRSBG /RS35908504106000353548 GRAD KRALJEVO DETAILS OF PAYMENT

МАГАЗИН 25.5.2014.

Са скупштинске говорнице

МАГАЗИН

25.5.2014.

ÏÎËÈÒÈ×ÊÈ ÄÈËÅÒÀÍÒÈЗÀÌ

- Део кривице за последице још једне катастрофалне поплаве на краљевачким посланицима који нису довољно чинили да се изгради обилазница на заштитном бедему око града. – Након што је као реликт прошлог времена и продукт комунистичког система укинута Цивилна заштита Сектор за ванредне ситуације је десет година служио за политичку промоцију само једне странке. - Куповани су скупоцени џипови, мењане униформе са различитим натписима, а резултат таквог односа према елементарним непогодама поразна чињеница да у магацинима у Краљеву пред катастрофалну поплаву није било ни једног пара рибарских чизама. - Многи из извршне власти града никада нису били ни чланови кућног савета у згради од три спрата. – Волонтери тинејџери су 1.300 каплара рата против стихије

а колико да су у извештају градоначелника Краљева на ванредној седници Скупштине града провејавали оптимистички тонови о активностима везаним за шетете изазване поплавама, а настављени подршком одборника владајуће већине, било је и оних који нису спремни да прихвате такве ставове. Иако је Нова Србија део коалиције која чини владајућу већину у Скупштини

града шеф њене одборничке групе Раде Ерац се показао као оштар критичар бројних активности власти од 15. маја до одржавања седнице. Повод за такав став је, поред сазнања о великој личној штети приликом последњих поплава, и понашање високих народних представника, пре свих посланика Народне скупштине који нису присуствовали седници локалног парламента. То је и повод за питање да ли су уопште

Раде Ерац

Фото: М. Радовановић

25.5.2014.

МАГАЗИН

позвани на седницу Скупштине, а ако нису зашто нису дошли и без позива. Како председавајући није могао да потврди да су позвани Ерац изводи закључак да их стање након катастрофалне поплаве не интересује. Све то повод је за оштру критику свих који су у претходним сазивима парламента деценијама представљали Краљево, а чија је недовољна активност довела град у тешку ситуацију. То се пре свега односи на одсуство обилазнице око града чији би бедем заштитио Адране, Грдицу и део сирчанске аде и елиминисао потребу сазивања ванредне седнице Скупштине града због поплава катастрофалних размера. - Ми смо имали политичке трутове, који су нас представљали све ове године, којима је циљ био или да им Краљево буде успутна станица на путу

за Београд, или да проведу пет шест година горе да им нико не зна боју гласа. Резултат тога је ово што сада имамо, а свака паланка у Србији има обилазницу и бедем. Некада је ова држава градила пругу Београд - Бар, а пола пруге на мостовима и тунелима. Овде је само требало да се кроз аду прокрче врзине и постави бедем, па овога не би било – сматра Ерац. Оштре речи критике упућене су и политичким дилетантима који су двадесет година уништавали све што је било вредно у држави, пре свега Цивилну заштиту коју су видели реликт прошлог времена и продукт комунистичког режима уверени да никада неће бити поплава, пожара нити других елементарних непогода у којима би могла да оправда постојање. Када је време демантовало овакве тврдње

Сектор за ванредне ситуације је, тврди Ерац, десет година служио за политичку промоцију само једне странке. Куповани су скупоцени џипови, мењане униформе са различитим натписима, а резултат таквог односа према елементарним непогодама је поразна чињеница да у магацинима у Краљеву пред катастрофалну поплаву није било ни једног пара рибарских чизама. Уз опаску да су градски челници на власти само због тога што имају подршку 36 одборника, и зато што у овом тренутку никоме није стало до њихових места, подсетио је на не тако давно заказане састанке председника месних заједница који су два пута између две поплаве долазили да се договоре о одбрани. - Шта је било резултат? Нити је дошао градоначелник града Краљева,

нити је дошао његов заменик, нити је дошао председник Скупштине. Имали су сви нека друга посла. На тај састанак је мокар дошао председник Месне заједнице Жича који је претходног дана са 50 својих људи џаковима штитио бедем у Жичи. Господо драга, то тако не може. То што сте се попели на места, са којих вам вероватно неко изгледа много ситан, може да се заврши тако да бапнете са тих висина. Што је већа висина до које дођете, теже је кад се пада. На страну што многи из извршне власти града у некој претходној школи никада нису били ни чланови кућног савета у згради од три спрата – тврди Ерац подсећајући да у време кад се медијима замера на начину извештавања о поплавама не треба занемарити чињеницу да су неки

представници власти од три локалне телевизије ратовали са две. Поплава је на површину избацила и ствари на које је мало ко током протекле две године уопште обраћао пажњу. Тек сада, кад је враг однео шалу, поставља се питање бројних путовања по иностранству за које није тражено одобрење Скупштине, нити јој је било кад понуђен извештај о њиховим ефектима. Сад је прилика, сматра Ерац, да се покаже колико су она била плодотворна и колико ће из Париза, Лиона, Москве, Гродног, Зелене Горе и других европских градова стићи помоћи становницима поплављених подручја. Уколико изостане остаје горко сазнање и прихвати поразна чињеница о узалудним путовањима без икаквих ефеката.

Није било пријатно одборницима владајуће већине, малобројним члановима Градског већа, а посебно Штаба за ванредне ситуације, да слушају дубоко разочараног шефа одборничке групе Нове Србије док је подсећао на потребу набавке барем гумених чизама за свако домаћинство у угроженом делу Грдице уместо политичке промоције и бриге о стајлингу чланова штаба. Ситуација у којој се налази Краљево далеко је од нормалне, зато ваљда и постоји ванредна ситуација, а није ни за политичку промоцију. Искуство из не тако давне сличне ситуације, која је пре више од три године уведена након разорног земљотреса у новембру 2010. године, у делу власти ствара оправдан страх да се не понове

25.5.2014.

МАГАЗИН

грешке. Они који су у то време допринели да буде изграђено скоро 500 кућа, и обезбедили део Карађорђеве улице да због клизишта не заврши у Ибру, изгубили су изборе и доживели да буду предмет интересовања истражних органа. - Ја разумем да се бојите чињенице да су они који су радили на санацији земљотреса доживели то што су доживели. Немојте нас терати да правимо баналне глупости да пред 400 омладинаца тражимо реверсе, да ли су задужили или нису задужили рукавице, и да то траје сат и по времена. Зар је проблем да од 200 рукавица нестане или буде уништено 50, 100 или свих

200. Ако је ишта светло у овој несрећи била су та деца која сваки дан долазе у Грдицу као хероји ове приче. Та деца од осамнаест, деветнаест и двадесет година су се сама организовала и немојте сада да причате да их је организовао овај или онај. Сами су се организовали преко Фејсбука и то су 1.300 каплара овог рата. Сад је моменат, господине градоначелниче, да радите нешто што сте радили у неком ранијем периоду. Кад сте доводили 50 којекавих амбасадора, који су се шетали између некаквих када и ВЦ шоља на месту где им место није, сад их доведите у Грдицу где им место јесте да видимо има ли

користи од њиховог доласка, или ће можда од њиховог доласка да има користи само онај код кога су долазили – каже Ерац. Давно изречен став да локалне власти од медија очекују да буду њихови портпароли, али само за позитивне ствари, добија потвду и ових дана кад се управо њима замера што не извештавају на начин који одговара градским челницима. Због тога је првих дана последње катастрофе онако узгред упућено упозорење да информације о размерама поплава узимају само од за то овлашћених лица. Није познато да ли је повод за то иступање баш одборника Ерца на локалним телевизијама у

којима је оштро критиковао рад власти. Скупштинска говорница нова је прилика да понови изречено указујући на бројне пропусте који су, показало се касније, непотребно али знатно утицали на коначни негативни ефекат. - Испало је да је бедем у Грдици око једног дела црвено слово које нико не сме да пипне. А претходних 30 година нити је ко, у техничком смислу, завршио тај пројект, нити је добијена гра-

ђевинска дозвола, нити је добијена употребна дозвола ни за бедем ни за Грдичку реку. Тридесет година, господо драга, од Краљево инвеста до Дирекције за планирање и изградњу, бедем није дао резултате. У води је 30 сати било цело насеље зато што је требало питати некога из Београда, слати писмо некоме са Теразија који боље види него ми поред Мораве. Нама су неки дилетанти забрањивали да пробијемо бедем, па је двадесет и нешто сати цело насеље остало дуже у води него што је потребно – каже резигнирано Ерац. Када су након краљевачког земљотреса различите комисије утврђивале

степен оштећења стамбених објеката критеријуми су се толико разликовали да су исти објекат различити експерти сврствали у прву, пету или шесту категорију оштећења. Током седнице Скупштине града провејавало је уверење да је узрок томе чињеница да комисијама из различитих градова и није било превише важно шта ће се догодити кад напусте Краљево. То је повод да се у нове, које ће утврђивати штету изазвану поплавама, уврсте људи који живе на поплављеном подручју. Ако ништа друго бар ће, ако буду лоше радили, остати да живе на том терену и буду изложени критикама својих комшија. Т. Радовановић

МАГАЗИН

25.5.2014.

Сретен Јовановић

Након ванредне седнице Скупштине града

НАЈПОТРЕБНИЈЕ ЗАЈЕДНИШТВО

- Прва помоћ стигла је од Црквене општине Нови Пазар, а има најава из Словеније, Италије, Немачке... - Смиривању стања на терену не доприносе све више температуре које погодују развоју различитих инсеката и опасности од појаве заразних болести. - Опозиција помогла да се усвоје све три тачке планираног дневног реда и тако се стекну услови за организованији приступ санацији штете од поплава. – Председници Савета месних заједница којима је истекао мандат су легитимни заступници интереса месне заједнице све док на било који начин на то место не буде изабран неко други

нституционални оквир за интензивирање активности на асанацији терена, након поплава које су у краљевачком крају проузроковале последице чије ће размере накнадно бити утврђиване, непосредан су повод за одржавање двадесете седнице Скупштине града. Председник Скупштине Сретен Јовановић потврђује неопходност хитног заказивања да би одборници разматрали извештај о предузетим мерама и активностима од проглашења ванредне ситуације. Усвајањем извештаја који је поднео градоначелник Краљева, и командант Градског штаба за ванредне ситуације, Драган Јовановић дат је легитимитет организованијем пружању помоћи пострадалом становништву. Од наиласка првог поплавног таласа Штаб за ванредне ситуације, а и грађани на поплављеном подручју, сретали су се са бројним проблемима које је требало ургентно решавати у складу са позитивним прописима. Ис-

МАГАЗИН

25.5.2014.

поставило се да су управо они често били највећа препрека у ситуацијама кад је требало реаговати брже. Ма колико да је ситуација на поплављеном подручју тешка преовладава уверење да ће највећи број проблема бити решен врло брзо, а да ће се након дезинфекције и дератизације грађани вратити у своје домове. Иако је неопходна помоћ, пре свега у храни и средствима за хигијену, тешко је очекивати значајније учешће државе у решавању проблема, па се првенствено треба ослонити на сопствене снаге и добру вољу пријатеља. Прва помоћ стигла је од Црквене општине Нови Пазар, а има најава из Словеније, Италије, Немачке... Поред велике штете коју је направила Морава са обе стране реке на територији града Краљева значајне су и оне које су проузроковали бујични потоци на територији Гледића, Годачице, Раванице и Чукојевца где су прекинуте путне комуникације након што је

бујица за саобраћај онеспособила 12 мостова. Сазнање да су становници овог краја одсечени од света а да, поред оних којима је ускраћен приступ њивама, има доста запослених који не могу да оду на посао повод је да се прво оспособе путеви како штета не би била већа. Да би се бар у једном периоду пребродио тежак период одборници су се сагласили да 64 милиона динара из Фонда солидарне стамбене изградње преусмере на санирање последица поплава. - Не треба очекивати да ће грађани имати директне користи од тих средстава, о чијем ће трошењу одлучивати Штаб за ванредне ситуације, јер нам треба гориво за машине које раде на санацији оштећене инфраструктуре. Количина средстава је исувише мала да би значајније допринела санирању штете у око 1.500 кућа које су претрпеле оштећења. Ако у то укључимо економске објекте, штале, подруме и

остало штета је још већа, па је битно да једни другима верујемо и радимо брзо – каже Јовановић. Комисије за процену штете су по цео дан на терену, а у Градској управи успостављена дежурства до касних вечерњих сати све у циљу да се угроженим грађанима пружи што више информација и помоћи. Смиривању стања на терену не доприносе све више температуре које погодују развоју различитих инсеката и опасности од појаве заразних болести, па је одговорност свих који учествују у асанацији терена још већа. Председник Скупштине верује да би и реблансом буџета могла бити обезбеђена значајна средства након што се одустане од реализације планираних инфраструктурних пројеката који немају витални значај за живот у појединим месним заједницама. На последњој седници Скуштине града провејавали су различити тонови који не доприносе смиривању си-

туације, па се у наредном периоду првенствено од одборника локалног парламента очекује повећан степен јединства о значајним питањима. - Зато бих позвао све да будемо на истој страни како би грађани осетили да имамо само једну бригу, а то је Краљево. Не могу да прећутим чињеницу да је опозиција присуством и гласањем помогла да се усвоје све три тачке предложеног дневног реда и тако се стекну услови да може организованије да се приступи санацији штете од поплава, а морам да упутим и речи критике онима који нису остали до краја заседања. Знам да има одборника који су лично угрожени, али морам да подсетим да нисмо изабрани да би решавали личне проблеме ,него проблеме грађана свих засеока и села. Питање је шта би било да нисмо усвојили одлуку да се 64 милиона динара определи за санацију последица – каже Јовановић. Свим одоборницима Скупштине града упућен је позив да се ставе на

располагање онима који су им дали подршку и у сарадњи са легалним представницима месних заједница допринесу бржем решавању горећих проблема. Елементарна непогода је још једном актуелизовала питање легитимности председника савета месних заједница којима је одавно истекао мандат. Председник Скупштине града Сретен Јовановић разрешава дилему тврдњом да је сваки од њих легитимни заступник интереса месне заједнице све док на било који начин на то место не буде изабран неко други. Због тога је њихова обавеза, посебно у ситуацијама каква је ова изазавана елементарном непогодом, да још преданије врше дужност и тако помогну мештанима који су им указали поверење. Т. Радовановић Фото: М . Радовановић

МАГАЗИН

25.5.2014.

Министар Велимир Илић обишао поплављено подручје

НОВИ ПУТ У - Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за ванредне ситуације посетио поплављена подручја у Чукојевцу, Раваници, Годачици и Грдици. - Уместо лоших техничких решења саобраћајница изградити нове рошло је десет дана од тренутка када је поплавни талас великих размера, по други пут за месец дана, слистио све са плодних поља око Мораве и поплавио стотине кућа, а у гледићком крају бујични потоци однели 12 мостова, прекинули бројне путеве и покренули клизишта. Последице поплава су у целој земљи достигле катастрофалне размере, а

вода однела још неутврђен број људских живота што је био повод за тродневну жалост у целој земљи. Становници готово свих поплављених подручја су након првог шока приступили сређивању кућа, а министар без портфеља у Влади Србије задужен за ванредне ситуације Велимир Илић у петак обишао она на територији Краљева, Чукојевац, Раваницу, Годачицу и

Грдицу. Разлог посете је увид у стање након поплава у овом крају као основа за помоћ пострадалом становништву, али и проналажење трајних решења како би се у сличним ситуацијама предупредиле катастрофалне последице. Непосредни повод за посету су позиви мештана упућени министарству са жељом да знају да ли могу да граде на

локацијама са којих је бујица однела одређене објекте. Већ на првој локацији у Чукојевцу министар је констатовао да постојеће техничко решење за прелаз преко реке није добро и да треба наћи ново. Сазнање да је санација моста на овом локалитету изузетно скупа наводи на размишљање да је боље и једноставније правити нову саобраћајницу која би излазила на магистрални пут. Конфигурација терена садашње саобраћајнице не пружа довољан степен сигурности за пролаз возила због опасности да, посебно у зимским условима, слете са пута и заврше у потоку. Проблем би поново

могле да створе и бујице које покрећу клизишта, а све упућује на размишљае о новој саобраћајници. Након што стручњаци још једном испитају све параметре и направе пројекат треба очекивати почетак радова на трајној варијанти пута која би била најједноставнија и најјефтинија како би у неком будућем времену путем могла да пролазе и тешка возила. - Мислим да је то у овом тренутку најбоље решење, а само треба видети да што пре дође до експропријације. Ових дана ће се обићи сви критични објекти који су порушени и оштећени и за сваки наћи решење. Не може се

одмах, али ће се на томе радити интензивно и на територији Краљева где има пуно поплављених објеката. Има доста да се ради, изврши дезинфекције, чишћење и сређивање, а ми ћемо настојати да, у сарадњи са локалним властима, то урадимо што је могуће боље – каже Илић подсећањем да су поплаве погодиле Краљево у време кад још нису саниране ни све последице земљотреса из новембра 2010. године. Управо због тога Краљево заслужује посебну пажњу како би се све што је уништено, или оштећено, довело у стање које на најбољи начин задовољава потребе становништва. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

ЧУКОЈЕВЦУ

МАГАЗИН 25.5.2014.

Фото: М. Радовановић

Након катастрофалних поплава

МАГАЗИН

25.5.2014.

СТВАРАЊЕ УСЛОВА ЗА ПОВРАТАК

- Неколико стотина волонтера ради на рашчишћавању поплављеног терена у Грдици. - Екипе Завода за јавно здравље, Ветеринарског института и инспекција отпочели дезинфекцију и дератизацију поплављеног подручја оплавни талас великих размера од поподневних часова у четвртак почео је да угрожава Грдицу да би врхунац достигао током ноћи између четвртка и петка. Читаве ноћи спасилачке екипе евакуисале су становништво са угроженог подручја, а са повлачењем воде отпочеле су активности на санацији последица поплаве. Основни циљ је да се створе услови за што бржи повратак евакуисаних у домове након што се спроведу све мере заштите од заразних и других болести. Организоване активности на уклањању механичких нечистоћа, наноса

од шута и свега што се затекло у двориштима, већ врши неколико стотина добровољаца да би омогућили екипама Завода за јавно здравље да процене у ком тренутку ће поједина насеља бити спремна за дезинфекцију. Екипе Завода су спремне да крену чим за то буду створени потребни услови у сваком од насеља. Здравствени радници препоручују да се у раду користе гумене чизме и заштите сви отворени делови тела, посебно места на којима постоје ране и повреде. У ситуацијама када прети опасност различитих видова заразе од

посебне важности је коришћење заштитних рукавица. У исто време не препоручује се коришћење различитих детерџената које може да доведе до различитих испарења. Велика количина влаге у просторијама повод је за отварање свих отвора на кући како би се обезбедило проветравање и сушење зидова и подова. Највећи део онога што је оштећено и више није за употребу већ је избачено из кућа, а оно што је остало одмакнуто од зидова како би се обезбедило што боље проветравање, али и прилаз здравственим радницима који

МАГАЗИН 25.5.2014.

врше дезинфекцију просторија. Посебно је важно до потпуног повратка у домаћинство, за време извођења дезинфекционих радова, избегавати повратак у куће најмлађих чланова породице због опасности да, у ситуацији кад нису под потпуним надзором, могу доћи у контакт са могућим узрочницима заразних болести. То је посебно важно код деце која имају слабије развијене хигијенске навике. Најважнија превентивна мера је што чешће прање свих делова тела који долазе у контакт са предметима који су били поплављени, а ако дође до повређивања неопходно је опрати рану чистом водом и сапуном пре јављања лекару. Паралелно са дезинфекцијом екипе Завода за јавно здравље врше и дератизацију терена постављањем мамака за глодаре чији се број драстично повећава у оваквим ситуацијама. У рад на терену укључене су и екипе Ветеринарског института које раде на санација објеката за држање животиња. Као и код стамбених објеката од власника се очекује да их очисте од визуелно видљивих нечистоћа пре него се изврши дезинфекција о којој сваки власник добија валидан документ. Најургентије је уклањање лешева угинулих животиња који су потенцијални извор заразе, а од грађана се очекује да о њиховој појави обавесте Градски штаб за ванредне ситуације и ветеринарску станицу, која на том терену спроводи мере здравствене заштите, како би у координацији са ветеринарском инспекцијом обезбедила одвоз и дезинфекцију простора. Процењује се да је највећи број грла крупне стоке на време измештен и тако спашен, а највећи проблем су биле две велике фарме.

Оваква ситуација увек рађа могућност појаве заразних болести које су исте и за људе и животиње. Отуда се од оних који примете било какве здравствене проблеме код животиња очекује да обавесте надлежног ветеринара како би проценили појаву неке од заразних болести. Због чињенице да су велике површине поплављене може се очекивати да код животиња дође и до здравствених проблема који нису инфективне природе, а посебно уколико се хране травом са поплављеног подручја може доћи до парадитозе или стомачних проблема. Велика количина влаге погодује развоју комараца и других инсеката чије се сузбијање очекује након што буде завршен тендер за извођење послова на сузбијању комараца и процену бројности ове популације. С обзиром на епидемиолошку ситуацију од прошле и претпрошле године у Србији и другим земљама реално је очекивати да постоји ризик да узрочника грознице Западног Нила буде и на терену угроженом поплавама. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље у сталној је координацији са републичким Институтом Батут, републичком санитарном инспекцијом, локалном самоуправом преко Штаба за ванредне ситуације, по потреби са другим управама, а о ситуацији на терену извештава два пута дневно. Анализе извршене након првог поплавног таласа показују да после бујичних поплава вода из водовода у Ушћу није безбедна за пиће. Под сталним надзором су и други објекти за водоснабдевање, па се на подручјима где је дошло до изливања површинских вода не препоручује коришћење воде за пиће што се посебно односи на западно Поморавље, простор Гледићких планина и

Грдице. У свим случајевима када се примети замућење, промена боје, укуса или мириса, воде не препоручује се њено коришћење за припрему хране и личну хигијену, па треба користити контролисан извор водоснабдевања, флаширну или воду из цистерни које су дезинфиковане и под контролом. Вода из градског водовода је исправна, јер на њу није било утицаја површинских вода и поплавног таласа, а екипе „Водовода“ су предузеле све превентивне мере да до угрожавања водоснабдевања не дође. Други аспект је коришћење воде за личну хигијену који је увезан са радом на терену, чишћењем и уређењем града, кућа и просторија које су биле поплављене. Постоји и могућност да се контаминира воће, поврће и храна у расхладним уређајима, али и друга храна и флаширана вода која је била у поплављеним просторијама, па се може сматрати несигурном. До тада се препоручује коришћење конзервиране, суве и контролисане хране док се не испита ситуација на терену како би се пут за преношење заразних болести отклонио. Погрешна је претпоставка да залихе пијаће воде нису загађене, а свуда где је долазило до контакта поплавних вода и водних објеката ове треба сматрати несигурним. Вода је нанела и велику количину отпадног и материјала токсичног порекла који након повлачења остаје на поплављеном подручју. Треба имати у виду да је у наносу хемијски и токсични отпад, па се онај који се чисти и третира као потенцијално опасан, збрињава као посебна категорија. Здравствени радници потврђују да има довољно вакцина против тетануса и да ће у случају повређивања свако добити потребну заштиту. Т. Радовановић

Поплављено насеље у Грдици код игралишта

МАГАЗИН

25.5.2014.

ДАЛЕКО ОД ОЧИЈУ, ДАЛЕКО ОД СРЦА

- Доњи део Грдице је већ био поплављен кад је вода око 4 сата ујутру 16. маја почела да улази у насеље код игралишта и за два сата га потпуно потопила. - Ниво воде седамдесет сантиметара виши од највишег поплавног таласа у овом делу 1965. године. - Одбрамбени бедем који је тридесетак година штитио насеље није издржао јер је на неким деловима био нижи. - Кад се вода повукла са већег дела поплављеног насеља код игралишта је остала јер због бедема није могла да се врати у речно корито. - Уништено све што је било у приземним деловима око 200 кућа овог дела насеља. - Изостала обећана помоћ и посета градских челника

д када постоји плавила је Морава приобаље са обе стране реке. У време када у близини није било насеља није то много ни сметало. Када је након Другог светског рата почела индустријализација земље, а са њом све већи број људи насељавао градове, ширила су се и насеља на периферији, међу њима и Грдица, и заузимала појас све ближе реци. Насеље око игралишта локалног фудбалског клуба нагло је почело да расте почетком шездесетих година прошлог века да би за двадесет година ту било подигнуто на стотине кућа чији су власници људи слабијег материјалног стања који због високе цене нису били у ситуацији да купе плац на неком бољем месту. Баш некако у то време почела је изградња заштитног бедема, са десне стране на половини растојања од реке, који је штитио насеље поред игралишта све до јутра 16. маја ове године када је око четири сата ујутру, док је већина мештана, још спавала, вода по-

МАГАЗИН

25.5.2014.

чела нагло да надолази и улази у куће. Становник овог дела насеља Драган Павловић тврди да до тога није морало да дође. Када је још претходне вечери висок поплавни талас почео да прекрива доњи, нижи део, Грдице у насељу код игралишта нису ни претпостављали да би могли да имају непријатности које ће их задесити само неколико сати касније. Међу становништвом овог краја преовладава уверење да је насип попустио због тога што није урађен онако како је требало, а на последњој седници Скупштине града чуло се да никада није завршен, нити има грађевинску и употребну дозволу. У кризним ситуацијама као што је ова тешко је доћи до праве истине иако међу становништвом влада уверење да насип није довољно добро нивелисан па је, уместо да површина буде на свим деловима иста према либели, чини се пратила линију терена која варира тако да су поједини делови остали нижи. И баш на једном таквом

прелила је вода и направила штету. Покушавало се попуњаваање удолина новим количинама земље која је, пошто није била добро утабана, попустила под налетом стихије. - Нису стављени џакови са песком, па је вода прешла преко бедема и у цело насеље се улила као у шерпу. Од 4 до 6 ујутру већ је све било пуно воде чији је ниво и даље растао, па смо већ тада почели евакуацију становништва и завршили до седам сати. Чамцима су долазили спасиоци и урадили колико

су могли, ишли од куће до куће и евакуисали становништво – објашњава Павловић. Било је и оних који нису били спремни да напусте куће, првенствено из страха од евентуалних крађа, поготово ако су имали кућу на спрат и били колико толико безбедни од воде. Поплава од пре скоро педесет година запамћена је у овом делу насеља по води која је тек десетак сантиметара ушла у домове. Овог маја њен ниво је достигао 70 сантиметара више.

Бранили су мештани земљом и џаковима од реке део насеља код мостића којим се долази до њега, а верују да је тај део био отворен можда вода не би ни ушла у куће. Са леве стране пруге која води ка Чачку поплављени су погони „Радијатор инжењеринга“, а са десне пекара „Млади радник“. Колико се воде овом приликом сручило на Грдицу сведоче становници овог дела тврдњом да је до тада увек бар метар била испод површине заштитног бедема, а оваквог водостаја током последњих тридесет година не сећају се ни најстарији становници Грдице. Заштитни бедем почиње од школе у Адранима и низ десну обалу реке простире се дужином од око пет километара. Од Мораве је, у зависности од конфигурације терена, удаљен између 150 и 400 метара. Годинама су становници овог дела очекивали почетак радова на толико пута обећаваној обилазници око града. Да је она саграђена, а река бар на неким местима исправљена, верују

да до овако велике штете сигурно не би дошло. И ма колико да је годинама штитио овај део насеља од иоле веће воде овом приликом је још веће проблеме створио кад вода након повлачења са других подручја одавде није могла да се врати у корито реке. - Кад је вода почела да се повлачи имали смо проблем са пробијањем бедема који је направио шерпу око нас. Вода на Морави је на другим деловима била и пола метра нижа, а код

25.5.2014.

МАГАЗИН

нас ни у недељу и понедељак није било померања нивоа, па је требало да се пробије бедем како би отекла, али кажу да није могло док не питају Београд – каже Павловић. Бедем је пробијен тек после три дана уз помоћ волонтера, а међу мештанима преовладава уверење да би штета била много мања да је то учињено на време. У овом крају је поплављено око 200 стамбених објекта чији се број са онима из Адрана пење између 400 и 500. Свесни су становници овог дела Грдице да са оваквом стихијом нису могли равноправно да се боре. Кад је већ дошло до поплаве очекивали су да им бар неко од надлежних каже по коју реч утехе и тако помогне да преброде шок који су доживели. Сем председника Месне заједнице Грдице Рада Ерца и одборника Бошка Ракића једини је до овог дела насеља дошао бивши помоћник градоначелника Ђорђе Павловић. Нема ни помоћи о

којој се данима прича, а ако нешто и стигне у Грдицу дође само до продавнице, до најудаљенијих делова никако. Тек кад се вода повукла стигло је мало хране. Иако у кућама више нема воде још су и по пола метра дубоке баре из којих јаким пумпама треба вратити воду у речно корито. Вода је, прича Павловић, толико брзо наишла да нико није успео ништа да склони. Поквашен је намештај, завесе, постељина, гардероба, бела техника, а сем воде све је препуно глиста и других инсеката. Чак и кад би штошта могло да се опере прети опасност од бактерија које су се увукле у све поре. - Јављено је да све ствари треба евакуисати, јер могу да донесу болест. Имамо малу децу и треба све добро да очистимо да они не осете, кад у Србији ионако влада бела куга. Све што је од дрвета, и оно што је било у приземљу, није за употребу. По нешто од беле технике би и могло да се искористи, али се бојим да би могло да прегори чим

се укључи и кад се осуши – каже Павловић. Свуда где су електричне утичнице биле ниже прегорели су осигурачи, а на местима која су виша, под условом да је зид остао сув, није било проблема. Савет радника Електросрбије који су долазили подразумева искуључење свих потрошача, а након стављања целе мреже под напон постепено укључивае по једног да би се утврдило који евентуално није у раду. Радника на терену нема довољно ни за редовно одржавање, а камоли у ванредним ситуацијама као што је ова. И ма колико да се има разумевања за ћуди природе, критика за ово што се десило увек је усмерена према властима. - Колико памтим никад нисмо имали локалну власт како треба. Увек је водила рачуна само о себи, а народ ко шиша. Само се појављују на телевизији, а нас нико не обилази, нити долази до помогне иако смо остали и без новца. Нико није дошао ни овој деци

која раде да донесе по сендвич, па смо морали сами да им купимо да нешто поједу и да се освеже – прича Павловић. У овом делу насеља је тек неколико волонтера, ученика Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“ у којој ради и Драган Петровић, јер је на његову молбу директор дозволио да дођу и помогну. Мало их је за количину посла коју треба обавити, јер је већи број њих ангажован у делу насеља коеј је теже погођено елементарном непогодом. Организоване помоћи у овом делу није било, сем приликом радова на пробијању бедема, па се свако сналазио сам. Посебан интерес нису показали ни медији, а тек једна од телевизија се стидљиво појавила више због гостију из Врања који су долазили једног дана. Од влаге је све присутнија буђ у готово свим стварима, а поред бактерија којих сигурно има нико не зна чега све има у води. Према грубој процени најмања

штета по једном домаћинству не може да буде мања од 10 хиљада евра, код Павловића и више јер је оштећена знатна количина алата, електро инструмената и књига које је сакупљао пуних 40 година. Драган Павловић верује да највећи број становника овог краја дели његово мишљење да мали човек нема на кога да се ослони сем чланова породице. Зато на чишћењу куће учествују седамдесетшестогодишња мајка Драгослава, син Богдан и снаха Ивана којима помажу њихови синови Вељко и Вукашин. Свесни су сви да не могу да очекују бог зна колику помоћ, и знатнију надокнаду штете коју су претрпели, али би им било лакше кад би добили било какву. Лакше би и у души било кад би бар неко дошао да их обиђе, али су већ престали и да се надају. Сем покућства уништене су и баште од по два или три ара које су биле уз свако домаћинство. Гајила се у њима здрава храна тек за потребе укућана, а велико је питање да ли ће после хе-

мијског третмана, дезинфекције и дератизације, и у наредних пет година бити услова да се производи здрава храна. У овом тренутку најпотребнија су средства за хигијену и судови, а кад се све добро осуши треба поново прво поставити нове подове, па тек онда размишљати о намештају. - Иако смо мислили да поплава из 1965. године неће никад да се понови показало се да је у односу на ову била права играчка. У социјалистичкој Југославији су нас учили да се спремамо као да ће сутра бити рат, иако никада неће доћи, а изгледа да то ови данас не знају. Без обзира какво је тада било време људи су били хуманији, и једни другима више помагали, а сада сви гледају само себе. Зато нам се све ово и дешава. Али, као што рече партијарх, хвала богу да смо живи – каже на крају видно потресен свим што се дешавало Драган Павловић из грдичког насеља код фудбалског игралишта које као да је на крају света, далеко од очију далеко од срца. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.5.2014.

Фото: М. Радовановић

Непромишљеност или херојство?

МАГАЗИН

25.5.2014.

КАФИЋИ ОДБРАНА ОД ПОПЛАВА

- Док ударне емисије информативног програма РТС почињу и завршавју се сликом спашавања у Грдици нико се од представника градских власти није сетио да упути речи захвалности спасиоцу. – Оно што је 40 година било нормално данас се сматра херојством. – Велики је број оних који су плаћени да пазе народ те ноћи су седели у топлим џиповима. - Кад треба неког да ухапсе знају да га пронађу, кад треба неком да уруче решење да плати казну знају да га пронађу, а кад треба да покажу где је неко да му помогне тад нико не зна где је која улица акон обилних киша које су пале на територији Србије последњих недеља напуњене су бројне акумулације, а од оне у Међувршју изнад Чачка средином прошле недеље стигла информација о поплавном таласу високом између 30 и 40 сантиметара којим би могао да угрози подручје Краљева. Врло брзо се испоставило да је процена била погрешна, а да је вода достигла пет пута виши ниво па је поплављено 270 објеката од којих је у 250 вода достигла више од два метра. Кад је у четвртак 15. маја у поподневним часовима кренуо поплавни талас, а вода почела нагло да расте, уплашили су се и најхрабрији, али не и одборник у Скупштини града Александар Ерац који се око 15 сати упутио

према Грдици у време када ништа није наговештавало да би брзо могло да дође до катастрофе. Као шеф краљевачког одељења Канцеларије за Косово и Метохију Александар Ерац је због ванредних парламентарних избора у јужној покрајини путовао у Косовску Митровицу да би на повратку преко радија сазнао о воденој стихији која се приближава и угрожава град. Кратко задржавање у Ушћу довољно је тек да код пријатеља риболовца узме дубоке неопренске чизме како не би исквасио ноге док у Грдици буде помагао породици Рада Ерца да се евакуише из куће. Кућа је грађена после највеће поплаве овог подручја у пролеће 1965. године на сигурној висини која је тридесетак сантиметара премашивала

ниво воде из тог периода. Ништа у том тренутку није указивало да би вода могла бити дубља од колена, а Грдица је већ дубоко утонула у ноћ кад се, само један сат пре поноћи, Александар упутио према кући свог рођака. Поплављени пут је већ затворен, а ватрогасци који су стигли у помоћ не усуђују се да крену напред, јер не познају терен. У телефонском разговору сазнаће да је у близини куће којој се упутио вода премашила метар и по, да је матица изузетно јака, да је врло ризично кретати се и по дану, а не усред ноћи по крају у коме је из предострожности искључена струја. - Видим да је враг однео шалу, и да нема светла, па почиње да ме хвата језа. Не плашим се воде, али ме хвата

МАГАЗИН 25.5.2014.

страх јер не знам да ли по мраку могу да погодим мост преко Чађавца на коме се не види ограда. Чађавац је дубок два метра, има и метар и по изнад моста, па се плашим да не упаднем. Раде неће да напусти кућу, па са ватрогасцима из Ушћа и Рашке крећем полако даље војним камионом на коме је мали гумени чамац. Једини ја сам колико толико познавао терен и преузмем да будем вођа. Људи из поплављених кућа су раније звали, имали смо спискове, па одлазимо у задњу улицу да их избавимо, а у повратку и Рада у чију је кућу већ ушла вода која је премашила метар и шездесет. Са батеријском лампом идем испред камиона док вода надолази. Скидамо чамац и полако почињемо да вучемо на њему све људе које смо нашлi водећи рачуна да се не пробуши шиљцима на огради – прича Ерац. Са десне стране пута који скреће ка Морави почиње улица Ада. Камион не може даље, па остаје на раскрсници, а Ерац са петорицом ватрогасаца продужава кроз воду преме делу из кога јављају о све критичнијој ситуацији. Терен је знатно опаснији, вода поред канала све бржа, па прво треба евакуисати децу и непокретне становнике овог дела Грдице. Код свих је присутна превелика доза страха, много већа од оне која се појавила код Ерца кад је у пола ноћи закорачио у хладну воду и кренуо у неизвесност. Страх је појачан чињеницом да сами у мраку седе у кућама изолованим од света без информација да ли ико зна за њих, а појачан је сазнањем да вода стално надолази. У приземним кућама је већ достигла критичан ниво, па укућани седе на столовима, а по доласку спасилаца излазе кроз прозоре. До последње куће у улици евакуисано је петнаестак особа. Вода је већ, по слободној процени, премашила метар и седамдесет сантиметара што спасиоцима нижег раста не дозвољава да се крећу. Зато су само тројица виших принуђени да вуку чамац ризикујући да код сваке веће неравнине, или оштећења пута, потпуно потону у воду. - Мислим да смо неких сто метара ишли читавих 40 минута, јер нисмо

могли да извучемо чамац. Матица је била толико јака да смо у једном тренутку размиљшали да уђемо у чамац, да се спустимо доле и позовемо некога дa дође по нас. Кад смо коначно дошли до камиона убацили смо у њега људе међу којима је било непокретних и болесних, деце и неколико паса. Чак и они због којих у нормалним условима не бих смео да уђем у двориште сада су били преплашени и зачуђујуће мирни – прича Ерац. У камиону је скоро 60 људи, а кад више није било места смештани у чамац привезан за задњи крај. Негде на пола пута до сигурног места стиже информација о људима који до последњег тренутка нису желели да напусте кућу, а сада траже помоћ. Повод је то да се према њима крене кроз њиву која се осећа под ногама, посебно у ситуацији када нога дубље пропадне у расквашену земљу. Имали су ватрогасци непромочиву опрему, Александар Ерац ништа, али му није сметало да настави јер је једини делимично познавао терен. У пола пет ујутру већ се разданило, а од уласка у воду прошло више од четири и по сата. Евакуисан је и Раде Ерац који на основу прича које је чуо од старијих говори о искуствима из поплава 1965. године кад је имао свега три године. Најкритичније је у близини Чађавца који је током већег дела године без воде, а и кад је има више стоји па је прекривена жабокречином. И кад је остало тек двадесетак метара до последње кривине са које се види крај поплављеног подручја изненада је због продирања воде у резервоар престао да ради мотор, а велики војни камион остао без ваздуха због чега су блокирали сви точкови на њему. Једино решење је да се поново загази у воду и препешачи стотинак метара до сувог дела, а онда покуша да обезбеди довољно јако возило које би могло да извуче камион. За разлику од давне 1965. године када их није било сада су од велике користи мобилни телефони, а контакт са начелником Градског штаба за ванредне ситуације Радоицом Кочовићем прилика да се затражи помоћ у време кад је на ивици поплављеног

подручја двестотинак мештана и радозналаца, а у приправности и припадници полиције. Мало светла у све суморнију слику свега што се дешава уноси сазнање да је на само пар стотина метара мештанин који се бави експлоатацијом шљунка и има тешке грађевинске машине које би лако могле да извуку камион. Оптимизам нагло сплашњава у тренутку кад сазнају да није спреман да пружи помоћ након процене да је то прилично ризично. Читав сат чекало се на довољно јак камион који може да помогне, а шта се у то време дешавало у оном окруженим водом знају само престрављени Грдичани који су се у њему налазили. Велику металну руду за шлеповање тешко је монтирати и у нормалним условима, како је то под водом знају само Ерац и они који су му помагали. Тешко је у све тежим околностима повући препун камион коме су блокирани точкови, а нагли покрет додатно повећава опасност да сви заврше у Чађавцу. И док међу онима у првом већ влада паника тек пола минута под пуним гасом било је потребно спретном возачу другог камиона да, вођен инструкцијама жене са терасе оближње куће, крене према сигурном делу терена. Санитет је већ спреман да на безбедно место превезе прво непокретне и промрзле мештане, а потом и преостале. Дуга и неизвесна ноћ је већ далеко иза свих који су учествовали у операцији спасавања, а за хероја прилика да бар обуче нешто суво и топло. Упутила су се два Ерца до других делова Грдице угрожених поплавом, прво до пекаре „Младог радника“, потом улицу Василија Кочовића. И као што обично бива у хорор филмовима кад год гледалац помисли да је опасност прошла јавља се нова, овом приликом у виду информације колеге с посла да му је рођака са малом децом на тавану куће у близини моста преко Чађавца. Са малим чамцем везаним канапом упутио се Ерац још једном у борбу са стихијом, овога пута само у мајици и купаћим гаћама. - Кренуо сам низ Чађавац где је најопасније. Кућа зидана пре непуну

25.5.2014.

МАГАЗИН

годину дана читав метар је виша од осталих, а смештена 80 метара низводно на обали потока који прети да поткопа темеље. Стигла је до нивоа врата пред унезвереним погледима укућана који не могу да схвате шта се дешава. Аутомобил је већ потопљен, а вода улази у кућу. И ма колико да радује долазак спасилаца појачава се страх од смештања деце у несигурни чамац. Преплашеној деци кажем да идемо да се возимо као на мору, док вучем плашећи се да не налетим на ограду. Око појаса сам везао конопац и

пребацио га преко рамена да бих лакше извукао чамац до пута. Док сам пролазио поред зелене куће сазнао сам да у њој има још две мајке са двоје мале деце, па сам се вратио још два пута – каже Ерац уверен да у Краљеву има на стотине људи способнијих од њега. Као и много пута раније показало се да је страх од воде јачи од других, а сазнање да су овакве ситуације ретке довољно је за разумевање понашања у таквим тренуцима. Више од свега изненађује сазнање да су ватрогасци

дуго чекали да отпочну спашавање, јер није било никога ко познаје терен, а ко би могао да их поведе. У таквој ситуацији поставља се оправдано питање шта би се догодило да тог четвртка у посету рођаку није кренуо Александар Ерац који је тек другог дана, када се поново нашао у Грдици, видео где је био те ноћи. Иако је после свега што се догодило у медијима представљен као херој Ерац учешће у акцији спашавања није доживљавао на тај начин, јер верује да би тако поступио сваки трезвенији човек. Понекад се, кад мало боље размисли, јави и трунка сумње. У ситуацији када се његов поступак тумачи различито, а поред својеврсне храбрости провејавају и мишљења о саморекламерству и медијској промоцији, јунак наше приче склон је веровању да оно што је урадио није плод непромишљености, јер се на тако нешто, каже, највероватније не би одлучио да не познаје терен. Знао је и те ноћи где се шта налази, а на одлучујући корак је

упутила потреба да помогне некоме кога никада до тада није видео, а можда више никада ни неће. Због тога је и осећај задовољства већи упркос тврдњама бројних посматрача, који су се од раних јутарњих часова окупљали на ивици поплављеног подручја, да је ту био само петнаестак минута тек да би се сликао. Пријатно сазнање да је учинио добро дело помућено је тврдњама да је поткупио новинаре да га сликају. И поред свега исто би, каже, поновио кад год то затреба, а оно што је урадио сматра корисним колико за град толико и за локални парламент за чије чланове се прича да примају плату иако не раде ништа. И док се информативни програм РТС почиње и завршава сликом о спашавњу у Грдици нико се од представника градских власти није сетио да упути речи захвалности Ерцу. Много значајније је, каже, што локална самоуправа није могла да обезбеди ни једне чизме, или рукавице, и што није имала информације о надо-

лазећој опасности. Да је на време јављено могло се чиста образа стати пред свакога ко је упозорен а није учинио довољно да спашава своју имовину. Ерац верује да је, у време када су други крајеви земље претрпели знатно веће штете, илузорно очекивати помоћ републике. - Има доста нас који примамо плате из буџета и можемо да дамо један део, а то треба да ураде сви који су у могућности. Ако не можемо да помогнемо 2.000 људи треба да се питамо какви смо ми то људи и зашто је Ацо Ерац херој кад је могло стотине нас да загази у воду и спашава пријатеље, комшије и колеге. То је пре 40 година било нормално, а све што је тада било нормално сада је херојство. Пуно је било оних који примају плату да нас чувају и пазе, а седели су те ноћи у топлим џиповима. Кад треба неког да ухапсе знају да га пронађу, кад треба неком да уруче решење да плати казну знају да га пронађу, а кад треба да покажу где је неко да му по-

могне тад нико не зна где је која улица и где се ко налази. О овоме треба причати, а ја ћу први поставити нека питања када људи поново буду живели нормално. Председници месних заједница су тражили састанак са градоначелником и надлежним људима, али неко није хтео да послуша људе са терена који знају шта може се деси. Сви смо одговорни, неко пред државом, неко пред људима, а неко пред богом. Кад седнемо у фотеље изгледа да заборавимо шта је реалност и мислимо да нико не ваља осим нас. Омладинска улица је свих ових дана пуна, баште су пуне, а колико су биле пуне не би вода могла да прође. Зато предлажем да се све преселе поред реке да заштитимо насеља – каже Ерац уверен да је у четвртак вече поступио онако како би многи требало да поступе. Онима који нису остаје да размисле, а новинарима да пишу о сличним подвизима како би што више људи подстакли да поступе на сличан начин. Т. Радовановић

Необична авантура на поплављеном подручју

МАГАЗИН

25.5.2014.

ЈАЧИ ОД

СТИХИЈЕ

- Кроз моравску аду, у којој су из непрегледне водене површине штрчала само највиша стабла, у помоћ рођацима из Грдице упутио се Војимир Здравковић из Опланића. - У тренутку кад је матица запретила да скрене трактор са пута појавио се страх због сапутника. - Кад се чудна дружина готово ниоткуда појавила пред знатижељницима у Грдици на другој страни поплавног таласа више од осталих изненађени су припадници Ватрогасно - спасилачке јединице који од првог дана учествују у пружању помоћи пострадалом становништву оплаве које су ових дана у краљевачком крају причиниле озбиљну штету, чије ће се размере дуго утврђивати, показале су да има и оних који су спремни да помогну пострадалима не обазирући се много на опасност. У настојању да макар мало допринесе да се лакше поднесу последице елементарне непогоде у необичну аван-

туру упутио се Војимир Здравковић са сином Жарком и синовцем Младеном. Поплавни талас широк скоро два километра покрио је простор од пруге, која од Краљева води према Чачку, преко грдичке аде све до Опланића. Дубина воде је у најкритичнијем периоду достизала скоро два метра, а саобраћај на овом делу пута

обустављен чим се појавила прва опасност. У ситуацијама кад ниво тек који сантиметар премашује пола метра једино возачи трактора успевају да пређу овим делом пута, а много пута раније је, у сличним околностима, ову деоницу прешао Војимир Здравковић из Опланића. Када се прошлог петка огромна количина воде сручила на Грдицу пр-

25.5.2014.

МАГАЗИН

ва помисао била је усмерена према браћи Драгану и Дејану Мијаиловићу из чијег је домаћинства требало спашавати оно што се спасити може, јер је киша претила да уништи и оно што није успела поплава. Испод стрехе економског дела домаћинства Здравковића има довољно простора за смештај ствари, што је био повод да браћи понуди да ту довезе све што може да стане на трактор који се безброј пута показао као довољно јак, посебно приликом шумских радова и извлачење балвана из најнеприступачнијих делова. Био је то довољан повод да крене према Грдици не знајући шта све може да донесе ово необично путовање. Ова два километра пута прелазио је Војо безброј пута у различито доба дана, па му се чинило да би и завезаних очију могао сигурно да стигне до Грдице. Жарко није имао таквих искустава, али је велика вода изазов за дечачића који ће кад стаса морати да замени оца у пословима везаним за вођење домаћинства. Први километар пута од куће близу сирчанске школе је прошао као и много пута до тада у необавезном разговору са Жарком смештеном на левом крилу трактора. Ада је заклоњена кућама са леве

стране, па се нема представа која се површина налази под водом, а први сусрет са њом на само стотинак метара од моста преко Западне Мораве није деловао ништа необичније него пре само месец дана када је вода била на истом нивоу. Иако се пут није видео у непосредној близини могле су да се примете контуре моста који је једини штрчао изнад површине набујале реке. На самом ободу поплавног таласа бројни знатижељници, међу њима и репортер Краљевског МагазИНа који од првог дана прати збивања на терену. И као у бројним другим ситуацијама док једни верују да може лако да се прође други су прилично скептични. Војо је спреман да покуша уверен да би, ако не успе, могао лако да се врати назад. Иако се пут не види оријентир су бандере и дрвеће поред њега. Али, није познато у каквом је стању асвалт и да ли још постоји на свим деловима. Иако је Морава више пута плавила ово подручје никада није достигла оволики ниво, а мирноћа којом се кретала додатно је повећавала ниво самопоуздања. Изнад свега је обећање које је дао браћи да ће доћи да помогне. Необичној дружини придружио се и наш репортер како би избегао више

километара дужи пут преко Милочаја. Првих стотинак метара није наговештавало драму, да би се на само педесетак метара од моста појавили проблеми. Са десне стране ове деонице пута је чистина, нема дрвећа и врзине која би успорила ток поплавног таласа, па је струја изненађујуће јака што је први пут на волану осетио возач кад је трактор нагло почео да се заноси у леву страну и приближава каналу. - У једном тренутку гледајући ток воде учинило ми се да је у једном делу и пут оштећен, али то нисам засигурно знао. Заобишли смо тај део и наишли на други у коме је вода била најдубља. Не видим пут и не знам куда да возим кад је вода занела предњи део трактора у односу на пут и приколицу. Први пут се појавио страх не због мене, већ ово троје које су били на трактору, посебно што је ту и Жарко. Већ сам почео да размишљам да ћу морати да пливам са њим на леђима као што смо то безброј пута у другим околностима чинили у Морави – прича Војо. Годинама у назад Војо проведе довољно времена у шуми извлачећи балване различитог профила, а искуство стечено радом даје довољно сигурности у возачке способности, али и поузданост машине којом управља. Треба

само бити миран, вожњом у назад исправити трактор у односу на пут, укључити предњу вучу и прећи кратки део пута до моста који се види изнад воде. Трактор може да гази и кроз дубоку воду под условом да матица није превише јака. На овом делу пута је, каже Војо, дубина скоро метар и седамдесет сантиметара па је вода већ поплавила целу површину приколице. Иако је филтер за ваздух довољно високо ипак постоји опасност да се мотор угаси што би створило додатне проблеме. - Да се угасила машина било би проблематично, јер је вода превише брза да се гази, па би сви морали да остану док ја не отпливам, или позовем некога да нас извуче другим трактором уз помоћ сајле – каже Војо. Поред возачког умећа у оваквим ситуацијама најважнија је присебност возача, а велико олакшање четворица необичних сапутника осетили су кад је трактор кренуо напред и врло врзо се нашао на средини моста. Велика количина различитог отпада сведочи о томе да је не тако давно и преко њега прелазила вода што се није догодило ни једном од 1980. године кад је направљен. Много година раније на истом месту је био дрвени мост који је

заменио висећи из првих послератних година. Одолевао је мост на дрвеним шиповима ћудима реке која га је деценијама угрожавала све док пред крај седамдесетих година није попустио и потпуно нестао, па су неколико месеци мештани овог дела преко реке прелазили већ давно заборављеном скелом. Кратак предах био је прилика да се размисли, кренути даље дужим делом пута или се вратити назад. Можда би се Војо и вратио да је на мосту могао да окрене трактор, а у рикверц се није могло. На преосталом делу пута поново проблеми. Матица је и даље јака, али не јача од потребе да се победи река и помогне рођацима. Морава на овом делу изгледа као непрегледно море, а трактор готово мили у настојању да не скрене са пута који се не види. Раније искуство, и навођење од стране сапутника, довољни су да се и овај део пређе безбедно, а са првим кућама повећа сигурност у успех необичне операције. Вода је већ плића, опасност отклоњена, а у околним кућама већ запажа активност становништва које спашава оно што није уништила водена стихија. Међу њима и Грдичани који покушавају да на сигурно сместе стотине тек изведених пилића. Њих сто-

тинак се у кутији нашло и на предњем делу трактора док нису стигли на сигурно место. Кад се чудна дружина готово ниоткуда појавила пред знатижељницима у Грдици на другој страни поплавног таласа више од осталих изненађени су припадници Ватрогасно-спасилачке јединице који од првог дана учествују у пружању помоћи пострадалом становништву. Мало је возила на овом простору, а потребе велике, па се пауза до повратка назад користи да би из Адрана допремио пумпу за испумпавање воде из кућа. Ништа мање опасан није био ни повратак али је дружина, овог пута без нашег репортера, охрабрена претходним искуством смелије кренула натраг са пуним трактором покућства. Војимир Здавковић нам је у телефонском разговору потврдио да у повратку није било већих проблема, иако се на најкритичнијем делу пута трактор поново занео. Кретање метар или два у назад, исправљање трактора и погон на предње точкове били су довољни да сви безбедно стигну до крајњег одредишта и све што су довезли сместе на сигурно место. Као подсећање на необични догађај остаје само ова прича. Т. Радовановић

Краљевчани у Обреновцу

МАГАЗИН

25.5.2014.

НАЈВЕЋИ ДОПРИН

- Спасиоци са севера Косова и Метохије први пристигли у помоћ поплавама угроженом становништву Краљева и околине. - Кад су стигли процењено је да су потребнији Обреновцу у који се 67 момака упутило у двадесетак специјалних возила, камионом за извлачење и моторним чамцима ајвећа природна катастрофа која је погодила Србију и даље је обавијена велом тајни, јер из најтеже погођених области стижу контрадикторне информације о последицама. Много пута се у прошлости потврдило да преко државних медија стижу недовољно поуздане информације о стварном стању на терену, а да су друге, ма колико биле узнемирујуће, понекад биле и веродостојније. Док се ситуација везана за катастрофалне поплаве не смири међу највећим бројем становника кружиће и једне и друге, а свако ће их према афинитетима прихватати или одбијати стварајући сопствену слику о ситуацији на поплављеном подручју. Последња седница Скупштине града протекла је у знаку критика одборника упућених информативним програмима телеви-

зија са националном покривеношћу у којима као да нема простора за патње 2.000 становника Грдице од којих су многи изгубили све што су стекли у животу. Можда и то довољно говори о размерама катастрофе у другим подручјима, првенствено Обреновцу и околини, где се још прошлог петка упутио шеф краљевачког одељења канцеларије за Косово и Метохију Александар Ерац. Само два сата одмора након бесане ноћи проведене у водама Западне Мораве, током које је спасавао водом оковане становнике приградског насеља у Грдици, на позив директора Канцеларије и министра у Влади Србије Александра Вулина кренуо је у друштву 67 припадника Цивилне заштите са севера Косова и Метохије према Обреновцу. Екипа

добро увежбаних младих људи са двадесетак специјалних возила, камионом за извлачење и моторним чамцима, упутила се у помоћ најтеже угроженом становништву и по скромном уверењу Ерца дали највећи допринос у спашавању угрожених. Остаје уверење да су врхунски обавили посао спасавајући људе о чијем животу су одлучивале секунде. Једриличарски клуб Гемакс је позајмио два јача мотора за чамце а министар Вулин, који је на поплављеном подручју провео претходну ноћ, координирао операцијом спасавања и волонтерима који су дошли у помоћ. - Стигли смо у Обреновац у првим јутарњим сатима у суботу и затекли стравичну слику. Кад долазите из правца Умке наилазите на бензинску пумпу које више нема, а на фудбал-

НОС СПАСАВАЊУ

ском игралишту се види само неколико последњих редова трибина. На Хотелу Обреновац види се само тераса, а црква је до пола прекривена водом. Морало је прво да се ради оно што је ургентно у време кад је било тешко организовати неколико хиљада људи који су дошли да помогну – прича Ерац. И баш као што су се само дан раније спасиоци из Рашке у Грдици нашли на подручју које не познају, исто толико тешко било је и свима који су са стране дошли у Обреновац, па су морали да користе навигације да би проналазили улице. Више од било чега пријатно изненађује ангажовање младих људи који су мини глисерима и скутерима крстарили улицама Обреновца у потрази за онима којима је потребна помоћ. Штета коју је вода

причинила овом граду је огромна и велико је питање да ли ће икада бити са сигурношћу утврђена. И поред тога годи сазнање да су велику улогу у спашавању одиграли припадници Војске Србије. Врхунац организације, сведочи Ерац, била је евакуација становника Барича и Умке које је спремно чекало стотине аутобуса. - Стравично је кад бежите од воде, а до скора сте мислили да то не може да се деси. До примера из Грдице нисам ни сањао да вода у дворишту може да буде дубока по метар и по до два, а тамо сам у центру града видео зграду којој је други спрат поплављен. Иако код великих непогода које причињавају знатну материјалну штету људи углавном жале изгубљену имовину у Обреновцу сам запазио да је нико и не помиље, а и ствари које су

понели бацали су да би било више места у чамцу у коме су љубили руке спасиоцима – прича Ерац. Посебно дирљиве биле су сцене спасавања деце која су се налазила на трећим и четвртим спратовима потопљених зграда. Тешко је описати све ситуације када спасиоци уз помоћ стуба стигну до њих и спасу петнаестак, а следећих десет чека са зебњом да се врате. Спасиоци са севера Косова и Метохије првенствено су били оријентисани на помоћ угроженом становништву Краљева и околине. Кад су стигли процењено је да су потребнији у Обреновцу где су показали да заслужују велико признање, јер су поред све муке коју имају показали како су спремни да жртвују и живот за доборобит других. Т. Радовановић

Упозорење Сектора за ванредне ситуације

ÏÀÍÈÊÀ БÅЗ ÎÑÍÎÂÀ

- Узнемирујуће информације о опасности од различитих врста гмизаваца у ситуацији која је задесила земљу стварају панику и хистерију, што додатно компликује спасавање људи из угрожених подручја

д половине априла главна тема свих разговора у Србији су поплаве које су причиниле огромну штету. Посебно погубан је био други поплавни талас који је у ноћи између 15. и 16. маја поплавио готово све куће у Грдици са десне стране пруге која вода ка Чачку, али и добар део Адрана, Обрве, Мрсаћа и других поморавксих села. Пред воденом стихијом повлачиле су се бројне животиње, међу њима и гмизавци, а сазнање да су преко медија и друштвених мрежа ширене погрешне информације о њима повод је да Сектор за ванредне ситуације апелује на обазривији приступ пласирању информација које могу неосновано да изазову панику. У време када су хиљаде становника претпели највећи губитак у животу најмање је потребно стварати атмосферу хистерије због змија које се све чешће срећу на поплављеном подручју. Информације о опасности од њих су толико узнемирујуће да су у

МАГАЗИН

25.5.2014.

појединим ситуацијама грађани у помоћ звали и војску. У ситуацији која је задесила земљу потпуно је разумљива паника и хистерија, а показало се да пласирање оваквих информација

додатно компликује спасавање људи из угрожених подручја. Из Сектора за ванредне ситуације поручују да змије у равничарским подручјима Србије нису отровне и потпуно

Поскок

Смук

су безопасне, сем на неколико локалитета Војводине у којима има шарки. Најчешће се срећу смукови и врсте везане за воду, рибарице и белоушке, а могу да нарасту до 1,5 или чак 2 метра,

па иако су безопасне могу да делују застрашујуће. Могуће је видети и смукуљу, која је доста ситнија од осталих и релативно ретка, а због риђе боје и шара често је мешају са шарком. Не-

Шарка

ретко се и од рибарице помисли да је шарка, па људи најчешће убијају све што макар и личи на змију. Све змије могу да пливају и углавном се добро пењу по вегетацији и по кућама. Показало се да су све змије чије су фотографије до сада објављене на друштвеним мрежама били смукови и рибарице. На територији уже Србије од отровних змија су присутни шарка и поскок које се могу срести и у поплављеним подручјима, посебно уз реку Саву где су могле доплутати из узводних предела, али чак ни од њих не прети неминовно смртна опасност. Отровнице се од других врста змија лако разликују, јер дуж смеђих или сивих леђа имају тамну цикцак шару, док шарке могу бити и потпуно црне. Као и друге животиње змије само покушавају да се спасу и побегну на суво, а нису се напрасно појавиле ниоткуд, нити су донете однекуд и

МАГАЗИН

25.5.2014.

Белоушка

пуштене да би додатно загорчале живот. Увек су биле око нас, а сада су, кад их је вода истерала из склоништа, постале уплашене, дезоријентисане и нервозне. У поплављеним подручјима појавио се и велики број глодара који покушавају да се спасу од воде, а многима су гнезда у насипима поред река која су након поплава потопљена и разрушена. И њих је увек било свуда около, али их у условима какви су сада има више на неуобичајеним местима. Глодари преносе заразне болести које могу бити погубне по људе, а пацови су пресудни фактор у избијању и ширењу страховитих епидемија. Змије не преносе ни једну болест на људе, хране се глодарима, а могу да се завуку и тамо где не могу ни мачке ни пси. Доказано је да одрасли смук може да поједе читаво легло пацова, па је њихова помоћ у истребљењу ових глодара веома дагоцена. У условима када се на потопљеним подручјима налази велики број лешина, када су изливене септичке јаме

и разнете депоније, а температуре расту, врло је вероватно да ће доћи до појаве и ширења инфекција. Глодари ће се хранити отпацима и лешинама на које буду наилазили, и кретати се по насељима, па је могуће да буду избезумљени и агресивни. И док у таквој ситуацији може да брине најезда гло-

дара, најезда змија је појава којој треба да се радујемо, јер су оне једини прави природни савезник у борби против глодара. Грађанима се препоручује да, уколико примете змију, заобиђу, пусте да прође или је, ако је баш неопходно, уклоне са пута уз помоћ штапа. По-

Рибаарица

знато је да ни једна неће напасти човека осим у самоодбрани, а водене чак веома ретко покушавају и да се бране. У случају напада смука, или рибарице, ништа се не може догодити, а за отровне важи исто правило, обилазак или склањање. Ако приликом контакта било које врсте дође до уједа отров-

нице, под условом да је засигурно препозната врста, потребно је применити мере прве помоћи и обратити се лекарима, који треба да дају противотров. Ванредни професор на Биолошком факултету у Београду др Љиљана Томовић, научни сарадник на овог факултета др Соња Ђорђевић и студент

Смукуља

Александар Симовић испред Српског херпетолошког друштва „Милутин Радовановић“ подсећају да су све врсте змија у Србији заштићене законом и не смеју се убијати. На сајту Српског херпетолошког друштва hjp://www.shdmr.org/gallery/Gmizavci-Srbije/zmije-Srbije налази се галерија са фотографијама змија Србије, а основна упутства за пружање прве помоћи у случају уједа отровних змија на hjp://www.shdmr.org/naslovna/8-srpski/43-zmije-otrovnice-i-prvapomoc-u-slucaju-ujeda. Уколико било коме затребају помоћ или било какав савет у вези са змијама могу се обратити члановима друштва преко фејсбука, hjps://www.facebook.com/vodozemcigmizavci. Питања се могу поставити на serbianherpetologicalsociety@gmail.co m, или контактирати телефоном на бројеве 065/409-27-24 (Српско херпетолошко друштво), 064/284-70-55 (Александар Симовић) и 064/823-79-85 (Љиљана Томовић). Т. Радовановћ

Унапређење пољопривредне производње

МАГАЗИН

25.5.2014.

ПОДСТИЦАЈИ ЗА РАЗВ

- Фонд за развој пољопривреде расписао јавни оглас за накнаду дела трошкова за пројекте из области примарне пољопривредне производње. - У току је подношење захтева за остваривање права на регресирање трошкова осигурања, усева, плодова, младих вишегодишњих засада, расадника и животиња, захтева за регресирање трошкова вештачког осемењавања уматичених крава и јуница и суфинансирање камата за пољопривредне кредите акон што је Скупштина града усвојила Предлог измена и допуна Програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у овој години и Измене и допуне Програма рада и финансијског плана Фонда за развој пољопривреде Управни одбор Фонда је расписао Јавни оглас за доделу средстава за подстицање развоја пољопривреде кроз накнаду дела трошкова за пројекте из области примарне пољопривредне производње.

Власници регистрованих пољопривредних газдинстава могу конкурисати пројектима у области узгоја животиња за накнаду дела трошкова за набавку грла у говедарству, овчарству, козарству, свињарству, живинарству, пчеларству и рибарству. На средства могу рачунати и они који се баве повртарском и ратарском производњом у делу који се односи на подизање пластеника, система за наводњавање и набавку садног материјала. У области воћарства накнада дела

трошкова намењена је набавци садног материјала, система за наводњавање и противградних мрежа, а у области органске производње за накнаду дела трошкова сертификације. Право учешћа по расписаном Јавном огласу имају пољопривредници – физичка лица са пребивалиштем на територији града уписани у Регистар пољопривредних газдинстава као носиоци комерцијалног пољопривредног породичног газдинства у активном статусу којима је

ВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ

пољопривреда основна делатност. Пријава на Јавни оглас са потребном докуметацијом доставља се писарници Градске управе града Краљева (шалтер 5 Градске управе – Фонд за развој пољопривреде града Краљева), или препоручено поштом на адресу Фонд за развој пољопривреде града Краљева, Трг Јована Сарића 1 са назнаком „Јавни оглас за подстицање пољопривредне производње“, почев од 26. маја закључно са 30.10.2014. године, односно до утрошка средстава

предвиђених за ове намене. Образац пријаве на Јавни оглас може се преузети на шалтеру Градске управе града Краљева (шалтер 5 Градске управе – Фонд за развој пољопривреде града Краљева) и са сајтова града Краљева www.kraljevo.org и Фонда www.kvpoljoprivreda.rs. У току је и подношење захтева за остваривање права на регресирање трошкова осигурања, усева, плодова, младих вишегодишњих засада, расадника и животиња, захтева за регреси-

рање трошкова вештачког осемењавања уматичаних крава и јуница, на шалтер 5 Градске управе – Фонд за развој пољопривреде града Краљева, и за суфинансирање камата за пољопривредне кредите у Opportunitu банци, Хероја Маричића 47, Банци Интеза на Тргу Јована Сарића број 8 и OTP банци у Хајдук Вељковој број 14. Детаљније информације заинтересовани пољопривредни произвођачи могу добити ако окрену број телефона 306-041 и 064/891-2179. Т.Р.

Дан младости 25. мај у Шумарицама

МАГАЗИН

25.5.2014.

СЕЋАЊЕ НА ДОБРА СТАРА ВРЕМЕНА

- Од 2001. године се на скроман начин у Шумарицама прославља Дан младости у знак сећања на времена када се у организованој држави лепо живело и знало шта ко треба да ради. - Настављачи традиције победника Другом светском рату верују да имају исто толико права да обележавају значајне датуме колико и поражене снаге које након 2000. године подржава демократска власт. - Много тога што је било добро уништено је после демократских промена у земљи. – Прослава Дана младости још један повод да се укаже на вредности које су деценијама спајале данас непомирљиве генерације људи са простора бивше Југославије

Сретен Јовановић

Фото: М. Радовановић

25.5.2014.

МАГАЗИН

еценијама је у Југославији 25. мај обележаван као Дан младости када је штафетна палица,, која је ишла кроз све републике и покрајине, завршавала у рукама тадашњег председника Јосипа Броза Тита. Штафета младости је као „Титова штафета“ први пут кренула из Крагујевца 1945. године, а у њој је учествовало 12.500 омладинаца. Након пута дугог 9.000 километара Титу је предато првих девет штафетних палица и Плава књига са 15 хиљада потписа омладине Шумадије. Следећих година штафете су му предаване у Загребу, да би све до 1956. Тито лично примао последње носиоце пред Белим двором у Београду. Од 1957. године, када је на Титову иницијативу овај догађај проглашен за „Дан младости“, па све до његове смрти 1980, штафета је уручивана председнику на стадиону „ЈНА“ у Бео-

граду. Штафета младости која се 4. маја 1980. године, на дан Титове смрти, затекла на путу по Хрватској прекинула је пут и положена на одар председника у Скупштини СФРЈ. Штафета младости је наставила живот и после смрти Јосипа Броза и постала симбол љубави и оданости његовом делу. Са заклетвом Југословена да ће и убудуће бити чврсти и непоколебљиви на Титовом путу предавана је, испод портрета Јосипа Броза, председнику Савеза социјалитичке омладине Југославије. Кад је у Словенији 1987. године објављено идејно решење љубљанског дизајнерског атељеа „Нови колективизам“, избио је скандал због преправљеног немачког нацистичког плаката, копије дела „Трећи рајх“ Рихарда Клајна. Решење које је на крају усвојено разликовало се од претход-

них штафета, а палица од плексигласа са осам капи крви, гледано из данашње перспективе, наговештававала је почетак проливања крви на овим просторима. Следеће године последњи пут је на београдском стадиону одржана приредба поводом Дана младости, а 1989. је ССОЈ укинуо ову некада популарну приредбу. Дан младости се низом манифестација на свечан начин обележавао и у Краљеву, а 24. маја 1982. године је на Тргу српских ратника одржана централна републичка прослава најзначајнијег омладинског празника. Након што је стигла до касарне у Рибници штафетна палица је хеликоптером пренесена до Београда да би сутрадан била уручена председнику Југославије. Традиција обележавања овог дана је у Краљеву обновљена пре 13 година од када се Дан младости на скроман

начин слави у Шумарицама у знак сећања на прошла времена када се у организованој држави лепо живело и знало шта ко треба да ради. Ово каже један од покретача иницијативе за обележавање Дана младости Сретен Јовановић подсећањем да се од првог дана школовања, па до пензије, а и после, знало ко је за шта одговоран, ко треба да се бави државом, привредом, месном заједницом... - Жал за једним таквим временом ме је испровоцираo да организујем истомишљенике и да се сваке године 25. маја, на некадашњи Дан младости, окупимо и присетимо тих времена. Тринаест година организујем прославу са другарима, а кренули смо 2001. када смо се на тај дан сакупили у Ресторану Париз да попијемо пиће. Били су ту бивши председник општине Бранко Маричић, Љубивоје Миленко-

вић Кута који је деценијама био синоним за омладину, Славко Павловић, аутор књиге о добровољном раду омладине Краљева Душан Јанићијевић, Раде Јовановић, Милун Јовановић... Повод да напустимо локал и одемо у Шумарице да би на миру попили пиће било је добацивање појединаца из групе којој се није свидело друштво у коме се налазим – прича Јовановић. Сваке године се у Шумарицама окупи стотинак некадашњих омладинаца да би се у веселом расположењу, уз музику, подсетили дана безбрижног живота. Настављачи традиције победника у Другом светском рату верују да имају исто толико права да обележавају значајне датуме колико и поражене снаге које након 2000. године подржава демократска власт. Свакоме ко тог дана дође пружа се прилика да из богате колекције фотографија, но-

вина и других предмета сазна више од догађајима везаним за живот бившег председника, а на овај дан дуго ће их подсећати захвалница коју добију. И мада би све што се тога дана дешава могло да буде схваћено као покушај политизације догађаја Јовановић тврди да то није. Поред званичне Боже правде и ове године ће бити интонирана химна Хеј Словени, а целог дана из звучника допирати звуци музике из времена које организатори сматрају посебно значајним. Првих година медији нису придавали посебан значај овом догађају који је у наредним привлачио све веће интересовање, па су о дешавањима у Шумарицама, осим локалних, више могли да сазнају и гледаоци телевизија са националном покривеношћу. Обележавање сличних датума повод је за успостављање сарадње са

25.5.2014.

МАГАЗИН

удружењима грађана који негују исте вредности о чему сведочи недавна посета гостију из Словеније који су, након првих вести о катастрофалним поплавама у околини Краљева, најавили слање хуманитарне помоћи. Елементарна непогода која ових дана угрожава хиљаде суграђана повод је за подсећање на време када су сличне последице саниране у веома кратком периоду. - Да живимо у оном времену врло брзо бисмо ангажовали учеснике радних акција, бригаде које су на њима биле у претходним и оне који се припремају за наредну годину, па би и веома лако могли сви да се укључе у санацију. Ентузијазам међу младима је присутан о чему сведоче стотине добровољаца који су се сами организовали и дошли у Грдицу да помогну становништву. На делу се показује колико је то потребно, а ми на функцијама морамо инсистирати да се

обнови све што је било добро у ранијем периоду у мери у којој је могуће. У то време свака месна заједница је имала Цивилну заштиту, а моја у Шумарицама имала 30 пари чизама, 30 заштитних маски, исто толико огртача, одела, ашова, лопата – каже Јовановић. Да је слично у свих 68 месних заједница на територији града врло брзо би могла да буде мобилисана армија припадника који би у значајној мери допринели мањој штети од елементарних непогода. Све наводи на размишљање о потреби поновног успостављања једног таквог система о коме се ових дана све више говори на различитим нивоима. Различите информације које ових дана стижу преко медија сведоче о ангажовању 400 војника на пружању помоћи угроженом становништву. Сретен Јовановић подсећа да је, у време које су демократске снаге про-

гласиле ретроградним, само у Краљеву било 15 хиљда припадника војске. Да је сваки напунио само по један џак са песком створио би се бедем који би одолео и много већем поплавном таласу. Сам ентузијазам данашњих добровољаца није довољан, јер се показало да нису довољно обучени за вршење одређених послова. Разлог томе је, каже наш саговорник, што су многи и војску служили шетајући бабе по околини па не знају да користе ашов, а ни да се чувају од опасности. Време када се у мају краљевачки матуранти спремају да прихватањем западних вредности прославе последње дане школовања повод је за још једно подсећање. - Ми смо 25. маја имали слетове, а ја сам још као средњошколац учествовао на онима који су се одржавали на Алетском стадиону. Учествовали су ученици свих краљевачких школа који

су са поносом свечано, али скромно, обучени пролазили кроз град. Грађани су нас поздрављали аплаузима, а то није било вештачки него из срца. Кад се омладинска радна бригада враћала са радне акције са највећим признањем, плакетом Вељко Влаховић, грађани су излазили и љубили нас као да смо победници у рату – присећа се Јовановић. Много тога што је било добро уништено је после демократских промена у земљи иако демократија треба да чува, продубљује, проширује и ојачава достигнуте вредности. - Осећам задовољство што смо се присетили да смо пречи једни другима и сада када је тако тешко треба да пружимо руку и Босанцима и Хрватима и Словенцима зато што је они пружају нама. Сигурно је да помоћ нису послали они који су пуцали, него они који су у свему остали људи. У православној вери се каже, љуби ближњега свог,

а нама је ближи онај из непосредног окружења, него онај ко је хиљадама километара удаљен. Мислим да ће време и живот дати одговоре на многа питања, иако је за многе одговоре касно – каже Јовановић. Разговор о дану који памте генерације сада већ средовечих Краљевчана отвара многа питања, између осталих и о патриотизму, духовној уравнотежености, љубави и мржњи, братству и јединству. Искуство показује да је последњих четврт века на ове просторе донело много негативног о чему се никада раније није размишљало. Нетрпељивост међу народима бивше Југославије као повод за ратове и растурање земље заменила је унутрашња која се манифестује у честим физичким сукобима навијача два највећа српска фудбалска клуба. - Некад се и на утакмице одлазило господствено, а ја икад нећу да заборавим утакмице на које су долазиле

даме и старији људи са штаповима, када нису постојале ограде, жице, запреке и кордони са псима. Зато ћу се до краја живота сећати лепих времена и причати, преносити на младе и позивати да се врати оно што је било позитивно, а било је 90 посто позитивније него сада – каже Јовановић. Из године у годину на прославу Дана младости у Шумарицама долази све већи број младих. Позив је упућен свима без обзира на партијску припадност због жеље да им се укаже на вредности које су деценијама спајале данас непомирљиве генеације људи са простора бивше Југославије. Јовановић верује да, ако већ не могу делом да се потврде тадашње вредности, бар причом може да се подсети на време својеврсног благостања у које ће бар неко поверовати. Т. Радовановић

25.5.2014.

МАГАЗИН

Радиша Ђорђевић

Краљевачка медијска сцена: Радиша Ђорђевић (2)

- Повремено су у „Ибарским новостима“ мењани формат и глава листа, прва и друга страна и неке техничке варијанте, али никада лого и тип слова. – Први директни пренос Радио Краљева из Спомен парка. - Из Краљева је поникло четрдесетак новинара европског ранга који су радили у различитим редакцијама бивше Југославије и били дописници великих листова из различитих светских метропола. - Први у Србији Радио Краљево је имао два ЦД плејера од којих је сваки коштао по 6.000 марака. - У време кад је земља већ тешко окована санкцијама међународне заједнице, а усред велике инфлације због све слабије привреде тешко било обезбедити новац и за плате, у Краљеву је покренута иницијатива за оснивање локалне телевизије, међу прве три у земљи. - Од 1992. до 1995. године дневна информативна емисија „Данас“ била је најгледанија емисија икад емитована у Краљеву

Фото: М. Радовановић

НАЈМЛАЂИ ДИРЕКТОР УГЛЕДНОГ МЕДИЈА

МАГАЗИН 25.5.2014.

енденција сваког медија је да има што више конзумената, радио слушалаца, телевизија гледалаца, а новине читалаца. Вођени том идејом у „Ибарским новостима“ су стално тежили повећању тиража који је у једном тренутку достигао читавих пет и по хиљада примерака са ремитендом мањом од 10 одсто. Продавале су се новине на широком простору од Врњачке Бање, преко Краљева и Рашке, до Новог Пазара и Сјенице, а дописници из ових крајева били углавном просветни радници. Без обзира на добру продају због атрактивности су с времена на време мењани формат и глава листа, прва и друга страна и неке техничке варијанте, али никада лого и тип слова. По нешто је присвајано из других новина, дужина текстова прилагођавана жељама читалаца, а све већа пажња посвећивана фоторепортажи. Сазнање да је емитовање програма радија на средњој таласној дужини ограничавало покривеност веће територије условило је прелаз на ултра кратке таласе, а са повећањем покривености јавила се потреба за занимљивијим програмом који је обогаћиван директним укључењима новинара са терена. На једно такво подсећа дугогодишњи главни и одговорни уредник и директор „Ибарских новости“ Радиша Ђорђевић. За директни радио пренос из Спомен парка обезбеђена је телефонска линија, а пионир радио преноса са једним микрофоном седео на пропланку спреман као пред фудбалску утакмицу. Много старији и искуснији Мија Сарић је био познат по страху од микрофона, па није ни помишљао да бар за тренутак одмени млађег колегу коме је све време преноса додавао папириће са кратким текстовима о догађајима који су се одигравали у октобру 1941. године. Много година су се, сваког 14. октобра, у краљевачком Спомен парку изводили озбиљни програми које је месецима унапред припремала једна од република бивше Југославије. Задатак репортера био је да све то дочара слушаоцу, а прича о историјским дога-

ђајима, и онима из блиске прошлости, били добра основа за пренос који се, показало се то врло брзо, доказао као квалитетан. Више од признања за добро обављен посао годило је поверење да са колегом Арежином прати председника Југославије Јосипа Броза приликом посете Краљеву 1972. године. - Прве три стране новина су блокиране и чекају текст који треба да изађе у новинама сутрадан. Ми све буквално схватимо, а Арежина снима за радио од изласка из воза до одласка у Врњачку Бању где је Тито требало да положи камен темељац за Фабрику минералне воде. Програм посете предвиђао је да након изласка из воза оде у Спомен парк, потом „Магнохром“, па дође у „Турист“ и са терасе се обрати народу на тргу. Буквално смо схватили задатак, па укључимо „ухер“ и како излази из воза ми поред њега, па пешке преко пруге да стигнемо пре њега. Све снимимо, али треба да напишем текст, па седнем за машину и кад завршим однесем у штампарију. Цео дан сам на ногама, а до поноћи пишем текст, јер само мене чекају. Јовица ме све време малтретира и пита шта да пусти у програм и деконцентрише ме. Кад сам завршио, а стране одобрене, наслонио сам се о зид у једној сали, можда и задремао, али ме зову из штампарије а глувонеми словослагач објашњава да нешто не ваља. Погледам на странама које су већ одштампане и видим да сам уместо „рекао“ написао „рикао“. Ја се следим, па брже боље све новине изнесемо напоље, полијемо шпиритусом и упалимо, а склоним само два, три примерка које још чувам – прича једну од догодовштина из дугогодишњег рада Радиша Ђорђевић. Први локални лист у Краљеву после Другог светског рата излазио је под називом „29. новембар“ да би после две године рада, и још толико паузе, одлучујући печат локалној медијској сцени дале „Ибарске новости“. Из Краљева је у том периоду поникло четрдесетак новинара европског ранга који су радили у различитим редакцијама бивше Југославије и били дописници

великих листова из различитих светских метропола. Као што су се мењали чланови редакције и дописници мењале су се и локације на којима је током више од шест деценија профилисана медијска сцена. Малом броју савременика познато је да се кренуло са Трга српских ратника и просторија у полукругу поред седишта данашње Туристичке организације да би пут до коначног одредишта био настављен у уџерицама које су се налазиле на месту садашње зграде Регионалне привредне коморе. Пре краја пете деценије прошлог века седиште редакције било је на месту данашњег Хотела Турист одакле је пресељено на спрат Хотела Југославија у коме је током немачке окупације била смештена јавна кућа. Био је то повод за бројне шале у којима је угледна информативна кућа често називана јавном. Након што је изграђена зграда Привредне коморе у њу се преселила редакција новина, а након интегрисања са радио станицом коначно дуги низ година била стационирана на последњем спрату Дома друштвених организација. Пожар који је на последњем спрату ове зграде избио у јесен 2000. године иселио је редакцију листа у просторије некадашњег Грађевинског предузећа „Каблар“, потом „Електродистрибуције“ у парку код Духовног центра „Свети Николај Велимировић“ где је било и седиште Радио Краљева. Телевизија је све до стечаја предузећа остала у Дому друштвених организација. Закон о јавном информисању ограничавао је мандат директора на два, па је после Ђорђевића ту функцију кратко време обављао Милан Лечић, а како није био човек из струке било му је тешко баш као и запосленима. - Ја сам тада био уредник радија, а док сам ово радио много сам се бавио комерцијалом и прибављањем новца за нови студио. „Филипс“ који смо добили од Радио Београда имао је магнетофоне тешке по 150 кила, па смо прешли на моно „Штудер“, а кад смо скупили паре прешли на стерео. Први у Србији сам купио два ЦД плејера од којих је сваки коштао по 6.000 марака

25.5.2014.

МАГАЗИН

и микрофоне „нојман“, сваки по 3.000 немачких марака. „Магнохром“ је имао одељење за увоз и кад год нам затреба дотира своје паре, а помагали су „Јасен“, „Гвожђар“, „Папирпромет“, „Тргопромет“, „Пољопромет“, „Југобанка“, „Прва петолетка“, хотели из Врњачке Бање и други – прича Ђорђевић. Кратко време је на челу предузећа провео Зоран Николић, после њега Радован Типсаревић, да би кормило поново прешло у руке Рашка Ђорђевића који се најдуже задржао на овој позицији. Локалне радио станице су правиле озбиљан програм, а продукција била једино мерило за добијење средстава од Удружених радио станица Србије којима је намењено 3 одсто целокупне радио и ТВ претплате. Више од осталих је захваљујући програму, а и умешности директора, припадало Радио Краљеву. Предузеће се развијало до мере кад један човек није могао да води инвестиције, а уједно котролише два медија, па су за сваки од њих посебно имановани главни уредници. Директору је остајало да одржава радну дисциплину наградама, али и казнама умањењем месечних примања за 10 или 20 одсто. У време кад је инфлација почела све озбиљније да угрожава пословање упустиће се наш саговорник у ризичан посао и, супротно важећим прописима, наплату потраживања вршити у немачким маркама. Повод за то било је сазнање да се дневна зарада до вечери толико обезвреди да за њу не може да се купи ништа. Запослени су примали плату у маркама и са тек двадесетак били задовољнији од запослених у другим предузећима. За Нову годину директор их је све частио са још по педесет. У време кад је земља већ тешко окована санкцијама међународне заједнице, а усред велике инфлације због све слабије привреде тешко било обезбедити новац и за плате, у Краљеву је покренута иницијатива за оснивање локалне телевизије, међу прве три у земљи. Кад се након ратова који су почели деведесетих година прошлог

века земља распала, са шестог спрата Дома друштвених организација емитован је експериментални програм у настојању да се испита покривеност територије тадашње општине. Добра сарадња са техничким сектором РТС резултирала је бројним мерењима која је требало да покажу на којим је локацијама, и у коликој мери, јак сигнал који допире из центра града. - У време кад је царовало једноумље телевизија је незванично пуштена у рад 14. октобра 1992. године, а прва репортажа, као и у случају радија, опет емитована из Спомен парка. Снимали смо са две, три мале камере и касније емитовали снимак. Пробали смо два дана раније, а 14. октобра кренули. Радијски студио смо преуредили да буде телевизијски, тек толико да спикер може да прочита вести. Већ се видело да вишестраначје иде пуним капацитетом, па сам пуштао на телевизији све што је било значајно, а мислим да је од 1992. до 1995. „Данас“ била најгледанија емисија икад емитована у Краљеву – каже Ђорђевић Требало је у то време бити довољно оригиналан па смислити име ударне информативне емисије. Данима је Ђорђевић размишљао које би то могло да буде, куповао дневну штампу и листао програме других телевизија у земљи. Почетак рада Телевизије Краљево обележен је сарадњом са Телевизијом Политика која је већ имала озбиљан програм и показала добру вољу да уступи неке емисије Краљевчанима. Путовале су касете између два града аутобусима, а у Краљеву се снимало што шта од онога што се дешавало у граду. Ударна информативна емисија ТВ Политике звала се „Дан“ што је био повод да краљевачка буде названа „Данас“. Тај назив носи и после више од двадесет година. Тешко се у доба велике кризе долазило до опреме, а краљевачки привредник Миле Корићанац, који се бавио извозом дрвета, већ загазио у политичке воде. И ма колико даје 3.200 марака било доста пара одвојио је за прву камеру Телевизије Краљево. Опрема се у то време куповала у Бео-

граду код бившег руководиоца РТС и власника фирме која је уређајима за производњу и емитовање програма снабдевала мање телевизијске станице. Некако у исто време почињала је са радом и Телевизија Пинк, али са много већим капиталом. И док се у Краљеву скупљало пара тек за једну камеру месечно у Пинку су куповали по пет. - Треба нам тонска и видео миксета из Италије, а ми под санкцијама, па нема увоза. Брат колеге Славка Даишевића је био директор у ЈАТ-у, па га замолимо да њихови пилоти донесу миксету вредну 12 хиљада марака. До тада смо у раду користили свичер који није могао да обезбеди стабилну слику, па је све изгледало прилично непрофесионално. Пилоти у кабини пренесу миксету, а ја пошаљем возача и Љубишу Лешевића, коме дам у руке 12 хиљада марака. Он се тресе као прут, па оду „ладом“ на службени улаз аеродрома. Не држи ме место, немам комуникацију са њима, а знам да више никад не могу да скупим толике паре ако их ухапсе. Пао ми је камен са срца кад су ми се јавили од некуда са пута према Краљеву. Тако смо се сналазили и куповали микрофоне и друге ситнице, а у време кад нема пара то могу да раде само људи великог ентузијазма и љубави према послу – каже Ђорђевић. Половина последње декаде другог миленијума обележена је све већим притисцима челника владајуће Социјалиситичке партије због учешћа опозиционих првака у округлим столовима у студију Телевизије Краљево. Три године се Радиша Ђорђевић одупирао притисцима, а када је са места председника Скупштине општине смењен Мирослав Карапанџић на ред је, пошто је одбио да поднесе оставку, дошао и он тим пре што је на јавном скупу изјавио да му је драго што га смењују такви људи. Место директора „Ибарских новости“ заузео је Миланко Даниловић, а Ђорђевићу одређено да седи за столом у канцеларији, пије кафу и чита новине. Т. Радовановић

Срђан Кнежевић

МАГАЗИН 25.5.2014.

Краљевачка музичка сцена: Срђан Кнежевић (1)

- Панк не подразумева само музику, већ и идеје. - Бенд „Хоћу? Нећу!“ је од старта заступао ставове блиске анархизму као покрету слободарских идеја. - Текстови песама пуни активизма и директног изношења идеја иницирали су сукобе са десно оријентисаним панкерима. - У песмама су преовлађивале актуелне животне теме, које су актуелне и данас, што говори да се друштво уопште није променило. - У Краљеву је, а можда и у Југославији, најпознатији фанзин био „Screaming From the Basement“, а касније „Контрапункт“ који је доживео и штампано издање. - На сваку дрматичнију промену у друштву реаговало се новом песмом од којих је једна била повод за прекид емисије Радио Краљева у којој су наступали

Фото: М. Радовановић

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА НЕЋКАЊА: ХОЋУ? НЕЋУ!

МАГАЗИН 25.5.2014.

страживање стања на краљевачкој музичкој сцени показало је да се први панк бенд у овој средини појавио још осамдесетих година прошлог века. Нови правац је био добра прилика за изражавање бунта извесном дозом агресивности, па су га прихватили многи тинејџери који су тражили начин да изразе различите ставове о животу и дешавањима у друштву. Више од других музичких праваца прилику за то пружао је панк у коме су се профилисали различити начини изражавања. О томе сведочи Срђан Кнежевић, певач групе „Хоћу? Нећу!“ која се пред краљевачком публиком први пут појавила у време првомајских празника пре пуне 22 године. Иако је у центру интересовања био панк у Краљеву је било неколико бендова који су изводили ову врсту музике са примесама других стилова. У тешким временима није лако стварати нешто значајно у било којој врсти уметности, а деветнаестогодишњи

Срђан и нешто млађи Ацо, Дивљи и Мирко су дошли до закључка да је панк најбољи начин да кажу шта мисле. У време када су персонални рачунари били исувише скупи да би били доступни већем броју младих прве видео игрице су, након „спектрума“ и „комодора“ почеле да се праве за у то време популарни „атари“. И док је већина тинејџера подлегала изазову, који ће касније окупирати највећи број младих са планете, четворица Краљевчана су пожелела да активно учествују у друштвеним збивањима, а да музиком утичу на обликовање свести вршњака које би покренуло промене у друштву. После скоро четврт века, кад су инструменти постали доступни сваком, а бубњеви могу да се купе и за сто евра, у Краљеву је и даље тешко наћи доброг бубњара, јер нико не жели да се бави тиме. - У време кад смо почињали било је врло тешко, па смо украли пла-

стична осмоугаона паковања за јогурт, који је био у тетрапаку, и залепили најлоне да би бубњар имао по чему да лупа. Гитаре које смо имали биле су тотални кршеви, а кад смо видели прву педалу одушевили смо се као мала деца. Све је почело на јако примитивном нивоу, микрофона није ни било, а једино појачалце које смо имали сада може да се подведе под радио. Ипак смо кренули да свирамо, а како нисмо имали никакво формално музичко образовање почели смо од апсолутне нуле – сећа се Кнежевић првих дна бенда који ће скоро четврт века градити каријеру на широком простору ван Краљева. Старија генерација панкера је била оријентисана ка класичном панку, а млађа којој је припадао Кнежевић почела да се дружи са металцима тако да се стварао специфичан вид ривалства. Краљево тог времена разликовало се од данашњег. Није било кафића дуж главне улице, а групе истомишљеника

25.5.2014.

МАГАЗИН

посебно дефинисаних профила окупљале се увек на истом месту, панкери између некадашњих продавница „Спорт“ и „Вартекс“. Није било ни интернета, па је свакодневно дружење било прилика за размену музичких снимака који су се углавном налазили на касетама. Из дружења је израстало пријатељство и пружање помоћи другарима у невољи, па је један бубњар свирао и у три различита бенда. Иако су једни преферирали панк, други хард кор, а трећи метал, чинили су конзистентну екипу која је добро функционисала и организовала журке на којима су се слушале све три врсте музике. Бенд је временом прерастао у нешто што би се могло сматрати својеврсним политичким покретом чији су чланови изражавали ставове кроз неформално удружење грађана, а различити погледи на друштвена збивања довели су до поделе између панкера. Панк не подразумева само музику, већ и идеје, па је један део отишао у лево. Други је скренуо на десну страну прихватајући

националистичке, фашистичке и расистичке ставове из којих је настао покрет познат као скинхедс. Деловали су прилично агресивно исказујући ставове кроз музику и начин одевања, а

на концерте доводили и расистичке бендове. Први концерт на тргу у центру града отпочео је сукобом десних и лево оријентисаних панкера. Бенд

„Хоћу? Нећу!“ је од старта заступао ставове блиске анархизму као покрету слободарских идеја. Кнежевић подсећа да је овај појам у народу искривљен за шта су више од анархиста криви

они који су у анархизму видели опасност за себе, јер су текстови песама увек били пуни активизма и директног изношења идеја што је доводило и до физичког сукоба са десно оријентиса-

ним панкерима. - Изводили смо искључиво ауторске песме, а само за једну смо музику позајмили, и то намерно. Код панк бендова је било модерно да певају на енглеском, а ми смо били упорни да певамо на српском јер смо се обраћали нашим људим и деловали на локалу. Текстове је до једног периода писао бубњар Ацо Попадић, с тим што смо идеје давали и остали кад видимо неки проблем који нас мучи, или чујемо на ТВ. У песмама су преовлађивале у том тренутку актуелне животне теме, а што је најгоре актуелне су данас, што говори да се, што је најтужније, друштво уопште није променило. И музика је настајала заједнички. Гитариста донесе рифове које је смислио код куће, почнемо а свако дода нешто своје. Они који нису из тих вода нису то схватали, па су причали мом оцу да се сигурно дрогирам иако у то време нисмо јели месо, нисмо пушили, нити пили алкохол – прича Кнежевић. На првом наступу испред чесме у центру града извео је „Хоћу? Нећу!“ три песме, а Кнежевић од силне треме

25.5.2014.

МАГАЗИН

помешао и текстове, да би непосредно по силаску са бине дошло до сукоба са скинхедсима којима се није свидела комунистичка црвена застава којом се обележавао Међународни празник рада. Срђан и другари су се активно дружили са четрдесетак истомишљеника и имали у Краљеву одану публику, али никада толико као на наступима у Хрватској и Словенији. Вежбали су по подрумима, старим кућа и код пријатеља и полако задобијали подршку старијих. Кад је почетком деведесетих година простор Југославије захватио ратни пожар успостављена је тешња сарадња са другим анархистичким бендовима из Србије који стварају неформалну мрежу. Она, каже Кнежевић, функцише феноменално а сви заједно наступају на фестивалима од којих се најпознатији одржавао у Смедеревској Паланци. Заљубљеници у ову врсту музике долазили су са простора целе Србије, а они из Словеније и Хрватске стизали преко Мађарске. Размењиване су касете са демо снимцима и писма у којима се опипа-

вао пулс бенда све док се не потврди довољна подударност ставова као основ за приснију сарадњу. Овај период у раду обележило је издавање фанзина А5 формата који су у почетку били оријентисани на музичке теме и интервјуе са музичарима реализоване преко писама. Текстови су куцани на писаћој машини, а мастер допуњаван различитим сличицама да би фанзин, након израде довољног броја копија, био дистрибуиран по цени која је требало да покрије само трошкове израде. Све је функционисало довољно добро, да би се круг читалаца стално ширио. - Кад у једном фанзину имаш десет интервјуа са бендовима врло лако се шири круг. Изабереш један град, контактираш човека са којим се дружиш преко писама, он те повеже са још два три бенда који би били занимљиви и то се ширило тако да смо имали врло развијену фанзин сцену. У Краљеву, а можда и у Југославији, најпознатији је био „Screaming From the Basement“, а касније „Контрапункт“ који је доживео и штампано издање. Издавач и уредник је био Ацо Попадић, а кад смо на-

бавили први компјутер могло је да се ради много лакше и озбиљније, поготово кад смо од другова анархиста из Холандије, који су нас подржавали, добили копир машину. Сами смо куповали папир, а касније штампали и мајице, тако да је све прерасло у озбиљну дитрибуцију – каже Кнежевић. Све сличне групе су правиле демо снимке у Крагујевцу, а касете умножавали сами и продавали по цени која је тек покривала трошкове израде. Касете су на најразличитије начине стизале и до најудаљенијих делова некада велике земље, а случајни сусрет са поштоваоцем ове врсте музике из Македоније открио је поносног власника првог издања које немају чак ни аутори. Још невероватнија су била места на којима су музичари наступали, а наступали су свуда одакле је стигао позив, у Лучанима, Бабушници, Суботици... Путовало се до њих возом, врло често без карте, а од инструмената свако носио само оно што је имао, да би остало позајмио на лицу места. Најпроблематичније је било озвучење, најчешће веома лоше, али ни то није сметало

дружењу због кога су се учесници оваквих скупова и састајали у различитим, углавном малим, местима. Колико су наступи били атрактивни сведочи податак да су и тамо долазили поштоваоци из великих градова. По много чему је ова група Краљевчана била специфична, између осталог и по чврстом опредељењу да никако не дозволи да постане део меин стрим сцене, нити било чега што је имало везе са зарадом. Основна ствар која их је окупљала била је идеја, а нису много вајдили ни организатори којима је требало тек толико пара да покрију трошкове концерта. Алтернативна музичка сцена није могла да на једном месту окупи хиљаде поклоника, али пар стотина јесте. Толико их је долазило са различитих страна и у Бабушницу што је музичарима, који никада нису хтели да подилазе укусима супротним опредељењу које их је окупило, увек било довољно. Колико је музичка андерграунд сцена била атрактивна потврђује позив београдског издавача који је био у прилица да преслуша демо снимке. Издавање музичког материјала на

било каквом носачу звука од стране регистрованог издавача подразумева заштиту ауторских права и забрану било какве врсте неовлашћеног коришћења и преснимавања. Анархисти ни под каквим условима нису желели да спрече све већи број поклоника да сами копирају и размењују касете. Отуда и става да нема пара којим би било који издавач могао да их купи и ограничи слободу. - Краљево је у то време било чувено по сцени за коју овде није знао готово нико ван те приче. Када се у Загребу помене Краљево сви знају за „Седатив“, „Смудос“, „Мортуус“, „Тотални промашај“... Била је то врло јака сцена од меканог панк рока до панка помешаног са трешом који смо свирали ми док је „Мортуус“, можемо рећи, изводио метал. Како су године пролазиле стално смо издавали нове снимке и увек смишљали нове песме, јер су се проблеми у земљи низали па смо имали довољно материјала. Описивали смо ситуацију у друштву тог времена, јер смо на сваку дрматичнију промену реаговали са новом песмом од којих је једна била повод за прекид

емисије Радио Краљева у којој смо наступали – сведочи Кнежевић. Оштри на језику и чврсти у опредељењима и пре почетка су упозорили водитељку да нису спремни на било какав вид компромиса кад су у питању ставови које заступају, нити цензуру. Иако лево оријентисани, слично као и уредник радија, нису се либили да критикују бројне појаве, а признају да су подобро испљували локалне политичаре и начин на који спровде политику тог времена што је био повод да емисија буде прекинута на истеку прве половине. Непосредан повод били су позиви бројних слушалаца који су свесрдно подржавали ставове чланова групе „Хоћу? Нећу!“ тврдњама да и у Краљеву има младих људи који размишљају својом главом. Коначно се потврдило да је музика само нешто што носи идеју, а чињеница да је у том тренутку био популаран панк, а не неки други правац, може се тумачити различито. Највишу цену њиховог наступа у живом програму радија платила је водитељка емисије којој је отказана даља сарадња. Т. Радовановић

25.5.2014.

МАГАЗИН

Икс-Мен: Дани будуће прошлости Екипа професора Ксавијера бори за опстанак мутаната, а помоћ проналазе у прошлости где одлазе да би упознали себе из младости и убедили их да им се придруже у борби за исти циљ – опстанак мутаната, али и људи, па мењају прошлост како би спасили будућност. Поред Магнета главни неваљалац у овом делу је мутант познат као „Бишоп“, лик који се први пут појавио у стриповима "Икс-Мен" серије касних деведесетих и предста-

вљао полицајца-мутанта који има способност да путује кроз време. Поред добро познате глумачке екипе у којој су Хју Џекмен, Џенифер Лоренс, Патрик Стјуарт, Хале Бери..., у реализацији новог наставка помогли су Питер Динклиџ и француска звезда Омар Си. Редитељ Брајан Сингер је у филмску причу, на радост бројних Марвелових фанова, увео пет нових ликова. То су Магнетов син и брат близанац Гримизне Вештице Жива, временски путник Бишоп карактеристичан по вештини са ватреним оружјем, Блинк препознатљиве розе косе и вилинског изгледа, апачки ратник Ворпат

и плејбој усијане главе Санспот. Филм се приказује до 28. маја од 19,30, а за улазницу треба издвојити 350 динара.

Најгора ноћ у животу Меган Мајлс је имала тежак дан и пошто није прошла аудицију за посао из снова, ТВ водитељка из Лос Анђелеса одлучује да изађе у ноћни провод. Буди се у кревету потпуног незнанца и добија поруку да је посао њен ако може да стигне у ТВ станицу до почетка емитовања емисије која се емитује уживо.

Изгубљена у непознатом делу града, без новца, телефона и аутомобила, Меган креће у провокативној жутој хаљини у низ незгодних авантура. Док жури да стигне на најважнији разговор за посао у животу, наћи ће се у друштву дилера дроге и проститутки, а јуре је полиција, бесни возач таксија и дечак са незгодним ставом… У филму редитеља Стивена Брила играју Елизабет Бенкс, Џејмс Марсден, Џилијен Џејкобс, Сара Рајт Олсен, Кевин Нилон, Итан Сапли и Бил Бур, а извршни продуценти су Ерик Рид, Тед Гидлоу, Џим Тобер, Брус Тол, Мет Беренсон и Питер Шлесел.

Филм се приказује од 17,45 а цена улазнице је 250 динара.

Крила Прва поподневна пројекција од 16 сати резервисана је за анимирану авантуру „Крила“. Неколико недеља пре великог авио-такмичења млади борбени авион добиће позив да се прикључи том престижном такмичењу. Одлучан у намери да постане нови шампион Витез ће потражити Ветерана, легендарни борбени авион у пензији, да би се с њим обучавао. Ветеран ће поставити веома дисципли-

нован распоред тренинга и научити Витеза новим ваздухопловним триковима и тактикама за постизање брзине. Док траје обука у камп се ушуња Гром који је смислио злокобни план да, користећи Муњу као мамац скрене Витезову пажњу како би се постарао да он постане следећи шампион. На дан великог такмичења, Витез и Гром ће се такмичити један против другог, а само један борбени авион ће постати не само шампион, већ и херој. Улазница за пројекцију намењену најмлађим посетиоцима стаје 250 динара. Т.Р.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

25.5.2014.

СМИРИВАЊЕ У СВ

Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 12. до 18. маја сведочи о смањеној активности особа склоних вршењу кривичних дела чији је број, у односу на седам дана раније, смањен за десет, а свих 29 припадају области општег криминала. Успех у откривању починилаца је исподполовичан, па су инспекторима криминалистичке полиције познати извршиоци тек 12 кривичних дела. И област јавног реда и мира се налази на својеврсној клацкалици о чему сведочи број повода за нарушавање

који из недеље у недељу варира. Иако је у недељи иза нас број укупних повода за нарушавање реда и мира смањен број од 12 туча је већи него седам дана раније. Број саобраћајних незгода је готово преполовљен, а од осам које су евидентирали припадници саобраћајне полиције пет је као исход имало повређена лица, а три само материјалну штету. Две особе су задобиле теже телесне повреде, код три су оне окарактерисане као лакше, а укупна материјална штета процењена је на 300 хиљада динара. За више од сто-

тину смањен је број прекршаја у области безбедности саобраћаја. После неколико мирних недеља екипа Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисала је у гашењу једног пожара у коме је причињена штета од 15 хиљада динара.

НАПАД НА ПОЛИЦАЈЦЕ Због постојања сумње да je извршиo напад на службено лице у вршењу службене дужности, припадници краљевачке криминалистичке полиције су ухапсили и задржали до 48

ВИМ ОБЛАСТИМА

сати Ж.Т. (1970) из Краљева. Осумњичени је у приликом легитимисања у раним јутарњим сатима покушао бекство, а затим ножем претио и насрнуо на полицијске службенике.

РАСВЕТЉЕНО ВИШЕ ИМОВИНСКИХ ДЕЛИКАТА Припадници Полицијске управе расветлили су више имовинских деликата извршених на подручју Краљева у протеклих пет дана. Основном јавном тужилаштву је поднета кривична пријава против Н.Ј. (1995) из Крушевца

због сумње да је извршио три крађе. Вишем јавном тужилаштву је истовремено поднет Извештај за седамнаестогодишњег и петнаестогодишњег малолетника из Чачка због постојања сумње да су извршили два кривична дела тешке крађе. Осумњичени Н.Ј. је из три продавнице узео спортску опрему и прехрамбене производе у вредности од око 135 хиљада динара, а полицијски службеници су код њега пронашли само део украдених предмета које су вратили власницима. Припадници полиције су у понеде-

љак у Улици војводе Степе затекли малолетнике са бициклом украденим исте вечери у Улици Олге Јовичић. За њих се сумња и да су у Улици Димитрија Туцовића обили такси возило и из њега узели новчаник са новцем и личним документима. Осумњичени Н.Ј. је ухапшен и задржан до 48 сати након чега је приведен Основном јавном тужиоцу у Краљеву, а према малолетницима су примењене одговарајуће законске мере. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs