MagazIN 116 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 116 * 1. јун 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 1.6.2014.

Петиција председника месних заједница

- Више од четрдесет председника месних заједница са територије града Краљева тражи кривичну и политичку одговорност градских челника због пропуста којима је нанета велика штета од поплава. - Не може на једној територији да се најави поплавни талас од 30 до 40 сантиметара, а да они који то најављују после кажу да је био пет пута већи и да је Морава као ћудљива река подивљала, како кажу неки који се сада правдају због тога. - Није било звучног сигнала који је прописан законом, није било наредбе о евакуацији становништва и значајнијих материјалних добара, па није ни извршена њихова благовремена евакуација

Фото: М. Радовановић

ОСТАВКЕ ЗА НЕОДГОВОРНЕ

МАГАЗИН

1.6.2014.

анима је у Краљеву главна тема покретање одговорности за пропусте оних који су у знатној мери утицали на негативне ефекте пролећних поплава. И тек што се по мало заборавило на препоруку врха Српске напредне странке с краја прошле године за покретање поступка смене градоначелника Краљева, огласило се четрдесетак председника месних заједница са подручја града који су петицијом тражили исто. Разлика је само у томе што је повод за политичку одговорност другачији. Петиција је уследила након што се градоначелник у два наврата оглушио о позиве на састанак чији је једини циљ био одбрана насеља од побеснеле бујице. Председници месних заједница су састанак са градоначелником Драганом Јовановићем тражили и пре поплаве која је почетком друге половине априла причинила велику штету на пољима у околини Ибра и Западне Мораве. Како се он, а ни било ко други од градских челника, није одазвао позиву уследио је други након поплаве која је

у време ускршњих празника проузроковала велику штету. Председници месних заједница су тражили да се изврше припреме за евентуални долазак новог поплавног таласа који прети да захвати цео појас моравске долине. Председник месне заједнице Грдица Раде Ерац за Краљевски МагазИн каже да је од одговорних за функционисање Цивилне заштите тражио да се набави бар по пар чизама за становнике подручја која ће бити прва на удару поплаве. - Тврдим одговорно да нисмо добили ни једне једине чизме пре поплаве, па смо интервенисали код министра за ванредне ситуације Велимира Илића који нам је у последњи час преко Чачка обезбедио неких 50 пари да бисмо спасавали било шта. Основна замерка је функционисање цивилне заштите у смислу службе осматрања, обавештавања и узбуњивања. Не може на једној територији да се најави поплавни талас од 30 до 40 сантиметара, а да они који то најављују после кажу да је био пет пута већи и да

је Морава као ћудљива река подивљала како кажу неки који се сада правдају због тога – каже Ерац. Под притиском становника овог дела града који су у поплави изгубили скоро све што су стицали током дугог низа година као председник месне заједнице Ерац је покренуо питање кривичне одговорности свих у систему Службе осматрања, обавештавања и узбуњивања који нису одрадили део посла везаног за узбуњивање. Није било звучног сигнала који је прописан законом, није било наредбе о евакуацији становништва и значајнијих материјалних добара, па није ни извршена њихова благовремена евакуација. Свима је довољно добро познато какве проблеме у Краљеву може да изазове енормно повећање нивода Мораве у Чачку. Они који се озбиљније баве овом материјом тврде да грешка у процени може да достигне тек двадесетак процената у плус или минус. У случају од пре само две недеље неко је омануо пет стотина одсто што је у

знатној мери допринело да покретна и непокретна имовина највећег броја становника Грдице остане без заштите. Становници овог дела града верују да би, у случају благовремене интервенције надлежних, имали довољно времена да ангажују машине, транспортна средстава и радну снагу како би највећи део покретне имовине био спасен. У конкретном случају не само да нису спасили ништа од покућства него су и аутомобили, које је најједноставније евакуисати, остајали у води и потонули до крова. Кућа у којој станује Раде Ерац грађена је после катастрофалних поплава из маја 1965. године на темељу који је непримерено висок у односу на околне грађевине и један од највиших на територији целе месне заједнице. Најава поплавног таласа високог до четрдесет сантиметара била је довољан повод за закључак да ни у дворишту неће бити капи воде. Поплава је била таквог интензитета да је ниво воде у кући достигао 40 сантиметара. - Неко је одговоран за угрожавање

опште безбедности грађана Грдице, уништавање њихове имовине, претрпљену душевну патњу бол и све што се дешавало. Не тражим одговорност због чега је поплава била таквог интензитета, већ одговорност оних који нас нису обавестили, а плаћени су да раде свој посао. Они који по функцији са политичке линије обављају функцију команданта Штаба за ванредне ситуације имају политичку и кривичну одговорност, а оно што смо тражили ја и још 41 председник месне заједнице је оставка актуелног градоначелника. Ја то нисам тражио ни као одборник, ни као шеф одборничке групе, ни као власт, ни као опозиција. Тражио сам у име грађана Грдице као што су тражили и сви остали председници месних заједнице, јер грађани Грдице траже одговорност за ово – каже Ерац. Потписници петиције којом траже оставку градоначелника одазвали су се прошлонедељном позиву Стручне службе месних заједница на састанак убеђени да ће му присуствовати и градоначелник. На њихово изненађење

на састанку су се, као председавајући, појавили градски чиновници чија је недлежност организација утврђивања штете у пољопривреди. Уверени да са чиновницима не могу да разговарају о овако озбиљним проблемима инсистирали су на присуству градоначелника, а пошто се то није догодило закључили да не постоји воља да се појави на састанку, па је почело потписивање петиције за покретање кривичне одговорности свих који су угрозили општу безбедност грађана на плавном подручју дезинформишући грађане о висини поплавног таласа. - Петиција је упућена председнику Владе Србије Александру Вучићу и медијима. Ако Вучић који сматра да Краљево треба да буде препуштено људима којима је у овом тренутку била преча куповина некаквих јакни него средстава за заштиту и спасавање онда немамо шта да разговарамо – каже на крају председник у поплавама највише пострадале месне заједнице. Т. Радовановић

МАГАЗИН

1.6.2014.

Изманипулисани потписници петиције којом се тражи оставка

ФОТЕЉА НА СУВОМ, А КУЋЕ У ВОДИ

Фото: М. Радовановић

- Председници месних заједница потписnici петицију којом се тражи неопозива и хитна оставка градоначелника Краљева нису знали шта пописују. - Сумња у манипулацију повод за повлачење потписа. - Председници месних заједница притиском на разноразне начине наговорани да кажу да су изманипулисани и да нису знали шта потписују. - Потпис на петицију најављује петнаестак преосталих председника месних заједница. - Након фризера, пекара и месара председник Месне заједнице Грдица очекује и помоћ адвоката

пре што су изјаве тројице из „дела председника месних заједница“, а на конференцији су била тројица, по питању организатора биле контрадикторне. Ситуацију додатно компликује сазнање да је дан раније председник Месне заједнице Грдица Раде Ерац наговестио притиске на одређен број колега да повуку потпис са петиције са објашњењем да су изманипулисани. Потпис на спорну петицију Вукосављевић објашњава уобичајеном праксом да се после састанака председника месних заједница на тај

ник Месне заједнице Драгосињци Дарко Матовић који каже да је потпис ставио на последњи од три листа не гледајући шта је на првом. Све то је убрзо створило сумњу да би спорни лист, којим се тражи сагласност за оставку градоначелника, убачен касније. О спорној конференцији за штампу међу представницима медија говорило се и пре него је званично заказана што још више компликује ситуацију јер се на њој очекивало присуство градоначелника. Уместо њега

пише „да је за четвртак, 29. мај 2014. године, у 9.00 часова, у сали три Градске управе града Краљева, на захтев дела председника месних заједница, заказана конференција за новинаре, а у вези са петицијом којом се тражи неопозива и хитна оставка градоначелника града Краљева“. Све то створило је недоумице тим

начин потврђује присуство, па су неки због тога, не читајући текст, ставили свој. Само петнаест минута након састанка позвао га је неименовани колега и упозорио на манипулацију што је био повод да се на ово укаже јавности и повуче потпис. Манипулацију је, каже Вукосављевић, потврдило још неколико колега, међу њима и председ-

пред новинарима су се појавили председници месних заједница Бресник, Драгосињци и Дракчићи, али и „највећи кривац“ за својеврсни рашомон Раде Ерац који је, иако незван, искористио највећи део времена да подсети на старе, а изнесе и неке нове чињенице. Скупштина града Краљева је на по-

МАГАЗИН

1.6.2014.

ање од 15 минута након што је 42 председника месних заједница са територије града Краљева потписало петицију којом се тражи оставка градоначелника Драгана Јовановића било је потребно неколицини потписника да схвате како су преварени и изманипулисани. То је потврдио председник Месне заједнице Бресник Радојица Вукосављевић на конференцији за штампу за коју каже да је сазнао из медија. У обавештењу које је представницима медија упућено из Кабинета градоначелника

МАГАЗИН

1.6.2014.

следњој ванредној седници усвојила четири радна закључка од којих су два битна за контекст у коме је тражена оставка градоначелника. Један се односи на утврђивање кривичне одговорноси за све оне који током поплава нису правовремено реаговали кад је у питању систем осматрања и обавештавања грађана са плавног подручја. Због информације да се очекивао поплавни талас у висини од 30 до 40, а наишао пет пута већи, угрожено становништво је доведено у заблуду, па је изостала организована и правовремена евакуација људства, значајнијих материјалних добара и стоке. Није било наредбе о евакуацији, а ни звучног сигнала који је прописан законом што наводи на закључак да је неко у овој ситуацији заказао, па су се одборници једногласно сагласили да, у складу са закључком Скупштине, истражни органи утврде одговорност. Други закључак се односи на испитивање кривичне одговорности свих

појединаца и правних лица који су, чињењем и нечињењем, допринели да поплавни талас буде такав какав јесте, првенствено затрпавањем канала и подизањем насипа тамо где им није место, што се посебно односи на потез око месне заједнице Адрани у реону триангле која води ка Мрсаћу и селима која су била поплављена. Ерац подсећа да су председници месних заједница заказивали састанак и тражили присуство градоначелника пре поплава да би се решио статус и позиција месних заједница у контексту одлуке Уставног суда о неуставности Одлуке о подручјима месних заједница. Између прве и друге поплаве поново су тражили састанак на који је позван градоначелник и други челници, а појавио се само заменик председника Скупштине Томислав Илић. - С обзиром да је први човек града Краљева три пута избегавао састанак са председницима месних заједница они су потписали ову петицију којом

траже његову оставку. Ово је наш став, а његово је право да ли ће оставку да даје, или неће. Сви који су били у овој сали знали су шта потписују, али је интересантно да се у причи о манипулацији појављују председници месних заједница које имају педесет гласача – каже Ерац подсећајући на кампању од претходног дана да се председници месних заједница притиском на разноразне начине наговоре да кажу да су изманипулисани и да нису знали шта потписују. Иако се Месна заједница Бресник налази далеко од поплављеног подручја, и није пртрпела никакве последице, председник се претходног дана жучно ангажовао да лобира код других да повуку потписе под изговором да су изманипулисани. И док Бресник у овом тренутку има свега 50 гласача у Грдици је 270 празних кућа, а исто толико породица расељено, што је са Адранима, Шумарицама, Милочајима преко 600 расељених породица. Све

то је повод за закључак да би градоначелник, који на овај начин манипулише, требало више енергије да уложи у заштиту и спасавање људства и материјалних добара. Отуда и став да је више напора уложено у заштиту фотеље него спашавање становништва, па се изводи закључак да је фотеља и даље на сувом а куће у поплављеним подручјима влажне. Дозвољавајући свакоме ко сматра да је изманипулисан могућност повлачења потписа Ерац најављује подршку захтеву петнаестак председника преосталих месних заједница који нису били на спорном скупу, иако верује да би довољни били само три потписа оних са плавног подручја чији су становници и даље у расејању код рођака, кумова и пријатеља. Становницима Грдице прва су прискочила у помоћ еснафска удружења, пекари, месари и фризери, а председник Месне заједнице очекује да се укључе и адвокати ради покретања

кривичних пријава против одговорних за угрожавање опште безбедности грађана Грдице и других месних заједница, и тужбе против НН лица за надокнаду штете, претрпљен душевни бол, патњу и друго. Подсећајући да је странка којој припада градоначелник Краљева још у децембру прошле године препоручила покретање поступка за његову смену оцењујући да није добро водио град у нормалним условима Ерац потврђује изостанак поверења да то чини у ванредним. Петиција коју је потписао највећи број председника месних заједница, а најављује се и подршка осталих, односи се на моралну одговорност градоначелника као команданта Штаба за ванредне ситуације који је допринео да грађани буду погрешно информисани о надолазећој катастрофи. Подсећајући на све што се дешавало од уторка, када је потписивана петиција, изводи став о лошој режији

представе чији ће епилог бити познат, или неће, у времену које долази. - Да сам ја режирао вероватно би било много боље. Ово су режирали тотални аматери окупивши три председника месних заједница које нису ни угрожене у поплавама. Ради се о Месној заједници Бресник која, по мојим сазнањима, има педесетак гласача а њихов председник би да одлучује о 270 расељених породица из Грдице. Сви су знали шта потписују зато што је за говорницом речено шта се потписује и тражено је да потпише свако ко заступа тај став. То што је у међувремену, током јучерашњег дана и ове ноћи, извршено лобирање, што су скупљени председници месних заједница који немају никакве везе са плавним подручјем да би одрадили овај посао очигледно је била врло лоша режија – закључио је Ерац. Т. Радовановић

1.6.2014.

МАГАЗИН

Драган Јовановић

Неоправдане оптужбе покушај стицања политичких поена

- Неки више воле да седе у кафићу, оговарају, критикују и траже длаку у јајету, јер је то много лакше него да се засучу рукави и раде нешто конкретно. - Разлог за све што се дешава је нејасно стање на подручју месних заједница након што је онима који их воде мандат престао да важи још пре неколико година. – Избори за савете месних заједница до јесени. - Нонсенс је да је неко знао, па није хтео да јави него је уживао у томе да грађанство има воде до грла. - Краљево је један од градова који је први стао на ноге и вратио живот у нормалу

Фото: М. Радовановић

ЛОВ У МУТНОМ

МАГАЗИН

1.6.2014.

етиција коју су почетком минуле недеље потписала 42 председника месних заједница са подручја града, којом се тражи хитна и неопозива оставка градоначелника Драгана Јовановића, повод је да се огласи и он и демантује све наводе који су били повод за покретање поступка. Изненадно обраћање јавности имало је за циљ подсећање да није био позван ни на један састанак председника месних заједница који су били повод за покретање петиције којом се тражи његова оставка. И на последњи који је био иницијална каписла за све што се касније дешавало, а који је сазвао „неко из месних заједница да би им дао упутства како да се понашају приликом процене штете“, дошао би иако се у то време налазио на отварању Сајма запошљавања, а касније заседању Градског штаба за ванредне ситуације. Одбијајући све тврдње да је добио било какав позив, поготово не писмени, чврст је у уверењу да би и поред тога незван дошао на састанак само да је знао за његово одржавање.

Без намере да се сумња у тврдње градоначелника остаје нејасно како неко позива председнике месних заједница да са њима разговара о веома значајним стварима везаним за процену штете од поплава, а да о томе ништа не

зна комадант Градског штаба за ванредне ситуације који се налази на Сајму запошљавања. Ма колико да петиција не може битније да утиче на његов став по питању даљег останка на месту првог чо-

Помоћ пострадалима Штаб за ванредне ситуације града Краљева обавештава јавност, све људе добре воље који су у прилици да помогну грађанима града Краљева угроженим од поплава, да се од 07.00 до 20.00 часова могу обратити овлашћеним лицима на телефоне 036/306-020, 064/891-2192, 064/891-2189 и 064/891-2103 за све информације у вези са хуманитарном помоћи. Истовремено апелујемо на помоћ у смислу: средстава за хигијену, дезинфекционих средстава, подних и зидних облога, керамичких плочица, лепка, јупола, креча, четки за кречење, паркета и ламината, намештаја, покућства, беле технике (машина за веш, машина за судове, бојлера, када, веце шоља), телевизора, телефона, сушача за зидове, фасадекса, лакова за паркет, водоводних цеви, рукавица, ручних грађевинских колица, пумпи за испумпавање воде, гумених чизама, лопата, сточне хране, пластеника и опреме за пластенике. За сада, хране, воде и гардеробе има у довољним количинама. У име угроженог становништва градоначелник града Краљева захваљује свима који могу да помогну.

века града недовољно убедљиво звучи порука његове секретарице којом председник Месне заједнице Грдице Раде Ерац оставља градоначелнику 24 сата да поднесе оставку. - Та 24 сата су прошла, а ја још нисам, нити имам намеру, да поднесем оставку јер је пред нама велики посао и треба много да се ради, па и не размишљам о таквим стварима. Доста је председника долазило и јавило да се ограђује од те петиције која им је то потурена као потврда да су присутни. Колико знам неки од њих су тражили да одрже конференцију за штампу и кажу да су изманипулисани. Троши се енергија на глупости уместо да се употреби у оно у шта је употребљава Штаб, а то је да решавамо последице катастрофалних поплава. Неки више воле да седе у кафићу, оговарају, критикују и траже длаку у јајету, јер је то много лакше него да се засучу рукави и раде нешто конкретно – каже Јовановић објашњавајући поступак покретача петиције који након поплава лове у мутном покушавајући да се из-

боре за неке страначке позиције. Разлог свему што се дешава градоначелник види у прилично нејасном стању на подручју свих месних заједница након сазнања да је онима моји их воде мандат престао да важи још пре неколико година, а локална самоуправа није успела да организује изборе и изабере нове. У два наврата су током претходне две године расписивани избори за чланова савета месних заједница, а само неколико дана касније отазивани, што се у круговима опозиције тумачило као настојање власти да на тим местима задржи своје људе. Умешао се и Уставни суд, а ситуација је додатно искомпликована до мере да се са различитих страна од челника странака на власти добијају контрадикторне информације. Све то је повод за став градоначелника Јовановића да је неопходно што пре раписати нове изборе и коначно ставити тачку на поступак који траје превише дуго, а генератор је различитих активности међу којима најновије са захтевом за његову оставку. Став да би што

пре требало изабрати нове председнике месних заједница да би оне функционисале како треба наводи на закључак да то сада не чине, или да то како функционишу некоме не одговара. У сваком случају Јовановић потврђује да би било реално да избори буду расписани на јесен ове године. Бројне замерке да нису испоштоване одредбе јасног закона који прецизира обавезе свих у ланцу управљања током поплава, између осталих и његове као Команданта штаба за ванредне ситуације, повод су за подсећање на спремност да ради уз посебан нагласак о поносу на све што је до сада урадио. Међутим, и даље остаје спорно ко је пласирао информације да поплавни талас који је изазвао катастрофалне последице неће бити виши од 40 сантиметара. Драган Јовановића ауторитативно тврди да је праћење нивоа Западне Мораве у надлежности Јавног предузећа „Србијаводе“ од кога се очекивала тачна информација о могућој висини поплавног таласа.

1.6.2014.

МАГАЗИН

- Могу да документујем снимцима да је три пута постављено то питање пошто смо видели да се кува, па нам је било сумљиво, док је Грдица још била сува. Три пута зовемо и три пута добијамо информацију да ће водостај да порасте 30 до 40 сантиметара. Ко год мисли да је ово нетачно може да се увери, јер постоји тонски запис где се три пута пита и добија исти одговор. Зато ни ја ни чланови Штаба не осећамо никакву врсту одговорности по том питању. Било би нонсенс да је неко знао, па није хтео да јави него је уживао у томе да грађанство има воде до грла – каже Јовановић. Информације које су добијали представници медија говоре да је спорног 15. маја проток Мораве на брани износио 400 кубика, а да је већ

у првим поподневним часовима достигао 1.400, па остаје нејасно како је могла да буде пласирана информација о висини поплавног таласа од највише 40 сантиметара. Ни покушаји да се са других места добију информације ко је у праву нису дале резултате, па се у делу јавности јавља сумња у прикривање кривице. И док се две стране међусобно оптужују и једна и друга у први план стављају интерес да се утврди одговорност. Градоначелник Јовановић категорички одбија сваку помисао о одговорности и понавља да је, што се тиче њега и сарадника са којима ради, све урађено како треба, а да више него о узроцима треба размишљати о санирању последица како би се што адекватније изашло у сусрет грађанима

који су претрпели штету. - Реаговали смо добро, а Краљево је један од градова који је први стао на ноге и вратио живот у нормалу. Ми смо први почели са дезинфекцијом и дератизацијом, Грдица је очишћена, а први смо на поплављеном подручју извршили прскање против комараца. Све смо предузели и ја сам поносан на оно што је урађено – каже Јовановић уз констатацију да ће грађани бити обештећени, јер је град преусмеравањем 64 милиона динара из Фонда солидарне стамбене изградње на санацију последица поплава обезбедио услове да средства буду усмерена према њима. Тврдња да ће ова, а и друга, средства бити усмерена првенствено према грађанима са поплављених подручја у колизији је са оном коју је, спе-

цијално за Краљевски МагазИН, изрекао председник Скупштине града Сретен Јовановић. Он је након последњег заседања парламента потврдио да грађани неће имати директне користи од ових средстава која су потребна за набавку горива за ангажовану механизацију и решавање инфраструктурних проблема на местима где су бујице прекинуле комуникације. У ситуацији која је све мање јасна мало више светла уносе информације о донацијама које сваког дана стижу у Краљево. Из Словеније је најављена помоћ од 40 хиљада евра намењених грађанима, а Јовановић потврђује да је на динарском рачуну у четвртак било 2,5 милиона динара, па се очекује да би у овом тренутку могло да се рачуна на 70 милиона динара. Постоји и 15

милиона раније планираних средстава за помоћ у ванредним ситуацијама, 12 милиона из Фонда за безбедност саобраћаја и 5 из Дирекције за планирање и изградњу што укупно чини око сто милиона динара. Вода је оштетила 31 мост, поплавила 520 кућа, оштетила 1.400 хектара обрадивог земљишта и 130 километара пута. Иако се помоћ очекује и од државе у овом тренутку се као императив намеће став о потреби да се ослони првенствено на сопствене ресурсе. - Из Марибора ће стићи и нешто више од 1000 квадрата ламината и екипа од петнаестак људи који ће радити на чишћењу река. Чинимо све што можемо да има што мање последица од овога што нас је задесило, а

као град смо најбржи и најефикаснији и ја сам поносан на то, па о петицијама и не размишљам. Потпуно је легитимно да неко тражи смену и то није први пут, а кад год неко процени да не радим како треба, и да може боље, ја сам ту јер ми је интерес да Краљево иде напред. На овој функцији све може да се ради, а само не може да се ужива. Овде можеш само да осетиш главобољу, бригу, одговорност и секирацију од непроспаване ноћи. Ту сам да одговарам за све ако сам погрешио, а тврдим да нисам и да овај посао радим јако добро и ефикасно – каже на крају градоначелник Карљева Драган Јовановић. Т. Радовановић

Узроци катастрофалних поплава на територији Србије

МАГАЗИН

1.6.2014.

ИЗОСТАЛА ПРЕВЕНЦИЈА

Фото: М. Радовановић

- Последње бујичне поплаве су доказале да локалне самоуправе нису у стању да се адекватно изборе са бујичним поплавама. - Србија на 75 посто територије има проблеме ерозије и 11.500 бујичних токова. - Србија је пре 60 година имала мрежу водопривредних организација које су биле равномерно распоређене по читавој територији и бавиле се заштитом од ерозија, уређењем бујичних сливова и превенцијом бујичних поплава. - Пример Грделичке клисуре се у стручним круговима често помиње као светски пример успешне праксе. - Ко баца ђубре у речно корито чини акт против јавне безбедности исто као кад би бацио упаљену шибицу на бензинској пумпи. - Неколико хектара акумулације за водоснабдевање Ћелије код Крушевца прекривено плутајућим отпадом. - Основни начин борбе против бујичних поплава се састоји у перманентном раду на уређењу бујичних сливова и контроли ерозионих процеса

МАГАЗИН

1.6.2014.

коро месец дана, од половине априла до половине маја, над Србијом су се надвијали облаци кише који су на површину земље избацили до сада незапамћену количину воде. И док је на самом почетку велика количина падавина проузроковала поплаве на територији града Краљева, које су причиниле велику штету углавном њивама са обе стране Западне Мораве, други поплавни талас је проузроковао страдање више хиљада становника овог краја. Иако се према подацима из горњег тока реке очекивао ниво воде од једва четрдесетак сантиметара, на какав су становници околних села навикли, водена стихија је проузроковала вишеструко виши поплавни талас који је у појединим деловима достизао и два метра. Много теже последице поплаве су причиниле у другим крајевима земље што је повод да о узроцима катастрофалних бујичних поплава проговоре

стручњаци Шумарског факултета, Катедре за бујицу и ерозију Одсека за еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса и Удружења бујичара Србије. И док опасност од поплава на целој територији земље још није у потпуности отклоњена, а под водом се и даље налазе велике површине, први подаци говоре о скоро двадесет жртава и штети која премашује милијарду евра. Зато ових дана на стручним форумима провејава питање зашто се то десило, да ли је могуће да се понови и шта може да се уради да се нека следећа поплава дочека спремније. Редовни професор, продекан за науку и међународну сарадњу Шумарског факултета, др Ратко Ристић подсећа да ризик од овако катастрофалне појаве увек постоји што не значи да ће се она нужно догодити. Због тога је неопходно да се предузму бројне активности како би се смањио ризик и

створио што већи степен безбедбности за шта је потребно предузети врло конкретне мере. Др Ристић указује на неопходност промене лоших одредби Закона о водама који за заштиту од ерозије и уређење бујица овлашћује општине преносећи на њих одговорност за пројектовање, одржавање и изградњу водних објеката. Стручњаци су од почетка процеса доношења закона апеловали да се брише члан који ово прописује, а колико су били у праву потврђују последње бујичне поплаве које су доказале да локалне самоуправе нису у стању да се адекватно изборе са бујичним поплавама. Зато је потребно вратити републичу надлежност и одговорност за изградњу и одржавање ових објеката, као што је то било у неком ранијем периоду. - Веома је важно да се у закон имплементирају терминолошке одреднице Европске директиве о заштити од

поплава из 2007. године која бујичне поплаве, за разлику од речних, препознаје као специфичан и посебан тип. Бујичне поплаве имају специфичну генезу, настанак, трајање деловање, а за уређење бујичних сливова се пројектују посебни системи заштите који имају биолошке, биотехничке и техничке објекте, а примењују се и посебне административне мере управљања територијама на бујичним сливовима. Србија је земља која на 75 посто територије има проблеме ерозије и 11.500 бујичних токова, па морамо у закону и на терминолошком нивоу дефинисати разлику између бујичних и речних поплава, јер све што се ради добија специфичне карактеристике у превентиви и заштити од ових катастрофа – каже др Ристић. Последња катастрофа показала је да је изостала превентива као последица деценијског слабљења сектора

водопривреде. Србија је пре 60 година имала мрежу водопривредних организација које су биле равномерно распоређене по читавој територији и бавиле се заштитом од ерозија, уређењем бујичних сливова и превенцијом бујичних поплава. Неке од тих организација постоје и данас, али су у врло незавидном стању због нерешеног власничког статуса и непостојања стабилног извора финансирања. Нове чланице Европске уније, Чешка, Мађарска и Словачка су преласком на капитализам са либералним обележјима приватизовале предузећа из домена водопривреде, па су већ у првој деценији 21. века имале катастрофалне поплаве које су показале да та предузећа не могу да одговоре ономе због чега су основана. Као и у другим случајевима приватизације показало се да нови власници, због профита, нису ни мало били заинтересовани да се баве проблема-

тиком водопривреде, нити их је закон на то обавезивао. То је био повод да ове државе поново успоставе мрежу организација у доминантном власништву државе које се баве превенцијом и заштитом од поплава. На територији Србије постоји неколико таквих предузећа, „Ерозија“ Ниш, „Ерозија“ Књажевац, „Ерозија“ Крагујевац, „Ерозија“ Лозница, „Западна Морава“ из Краљева, „Хидроградња и ерозија“ из Пожаревца. У некима је због финансијских потешкоћа покренут стечај, па су нестале, а последњи догађаји упућују на ревитализацију и поновно формирање оних сличним „Ерозији“ из Ужица и Владичиног хана. Мрежу регионалних водопривредних организација имају све озбиљне европске земље са сличним проблемима, пре свих Француска и Аустрија која се сматра светским лидером у превенцији ових проблема. Изузетна искуства, и резултате у превенцији и

1.6.2014.

МАГАЗИН

заштити од ерозија и бујица, има и Србија о чему сведочи пример Грделичке клисуре који се у стручним круговима често помиње као светски пример успешне праксе. Са друге стране последњих тридесетак година у Србији је руиниран добро постављен систем који је имао стабилне изворе финансирња и веома добро функционисао. Катастрофалне поплаве су показале да треба увести више реда у домен урбанизма и комуналних активности, јер се показало да су у многим насељима уништаване куће које су грађене у плавним зонама. Због тога је дужност општинских и градских секретаријата за урбанизам да врло јасно прецизирају правила и услове за градњу у приобаљима, јер су објекти који се граде у плавним зонама мета деструктивног дејства. У приобаљу се повећава коефицијент трапавости, па вода не може да тече уобичајеном брзином. Објекти грађени у близини водотокова делују као препреке, па долази до успоравања и подизања нивоа што доводи до изливања воде у приоабље. Још једном се показало да треба

решити и проблем одлагања отпада, и свих врста ђубрета, у приобаљу и речним токовима, јер готово цела Србија за то користи корита река. - Поред апеловања на свест људи, развијање еколошке свести и одговорног односа према животној средини, мора се применити озбиљна казнена политика према онима који то свесно крше. Неко ко баца ђубре у речно корито чини акт против јавне безбедности исто као кад би бацио упаљену шибицу на бензинској пумпи. То су показале и ове поплаве, а многе деонице су поплављене зато што су се отвори мостова и разни путни пропусти запушили од ђубрета, па је дошло до издизања нивоа воде – каже др Ристић. Ову тезу потврђује пример акумулације за водоснабдевање Ћелије код Крушевца чијих је неколико хектара прекривено плутајућим отпадом, разним флашама и кесама. Све упућује на потребу озбиљног рада на превенцији и заштити водотокова од засипања разним врстама ђубрета. Експерти решење виде у формирању самосталне радне јединице, састављене од компетентних стручњака, која би се у оквиру Дирекције за воде

бавила искључиво проблемима заштите од ерозија и уређења бујица. Као и у бројним другим областима горући проблем српске водопривреде је хроничан недостатак средстава због чега се она у свим буџетима највише занемарује, а сазнање да се у водопривреду улаже знатно мање него што је потребно указује на потребу обезбеђивања стабилног извора финансирања. - Држава мора да узме новац који припада свима нама, а то су приходи од нелегалне експлоатације шљунка и песка, јер је врло профитабилан и масован бизнис преко 90 посто ван икакве државне контроле. То мора да контролише водопривреда и остварује приходе које ће наменски улагати у објекте инфраструктуре и заштиту од свих врста поплава. Српским јавним предузећима која се баве водопривредном делатношћу потребно је вратити ингеренције у наплати такси за коришћење водног земљишта, разноразних услова мишљења и дозвола – каже др Ристић. Последње поплаве показале су да бројне јединице локалне самоуправе нису имале праву перцепцију опасно-

сти која прети, па им је потребна помоћ у изградњи капацитета кроз људске ресурсе и обезбеђење по једног стручњака за заштиту од ерозије и уређење бујица. Трагедија која ових дана потреса Србију указује на активизам младих, и свих који мају одговоран однос према животној средини, што неминовно указује на потребу да држава институционално обезбеди средства организацијама које се баве волонтерским радом. Да се одбрана од бујичних поплава у многоме разликује од алувијалних река потврђује редовни професор Шумарског факултета др Станимир Костадинов. Бујичне поплаве се појављују нагло после киша јаког интензитета, или дуготрајних киша као што се то током овог месеца догодило у Србији. Поплавни талас се појављује у року од неколико сати, а на мањим сливовима и мање од сат времена, па нема времена да се предузму одговарајуће мере заштите и једино што може да се учини је брза евакуација становништва. Зато се као основни начин борбе против бујичних поплава види превенција која се састоји у перманентном

раду на уређењу бујичних сливова и контроли ерозионих процеса. Бујучни токови и поплаве се јављају као последица интензивних ерозионих процеса у сливу и уништења вегетационог покривача што је случај у Србији која има једва 30 посто пошумљених територија упркос томе што просторни план предвиђа минимум 41 посто. После уништавања вегетационог покривача делују деструктивни ерозиони процеси, па се догађа да на површини остане само гола стена. Плитак слој земљишта није у могућности да задржи већу количину воде која отиче низ падину великом брзином, концентрише се у хидрографској мрежи и тако настаје поплава. - Уколико је слив пошумљен велика количина воде се задржава у шуми, на гранчицама, лишћу и шумској простирци која може да упије велику количину воде. На падини под шумом површинско отицање може да буде десетак процената, или мање, а код голети то буде и до 60 процената пале кише. Зато у тим сливовима долази до брзе концентрације воде и до бујичних поплава које носе огромне количине наноса. Токови имају велики пад, а то

комбиновано са огромном количином воде која има велику разорну моћ, носи читаве стене – каже др Костадинов. Организовани рад на уређењу бујичних потока у Србији је почео још 1907. године. Током првих 100 година је учињено доста, поготово у периоду после Другог светског рата све до краја осамдесетих година прошлог века. Са почетком кризе и распада Југославије радови на уређењу бујичних сливова су замрли, па се сваке године све мање улагало у водопривреду, поготово за радове на уређењу бујица као првој степеници превенције. Уређени сливови великих река утичу на мању количину воде, па приликом интензивних киша неће бити тако велике што утиче на смањење штете од поплавног таласа. Стручњаци верују да тако ни после дуготрајних киша од месец дана, и непрекидних у трајању од 60 сати као што је био случај током маја ове године, поплаве не би биле толико катастрофалних размера. Т. Радовановић

Две недеље након катастрофалне поплаве

МАГАЗИН

1.6.2014.

ГРДИЦА КАО ХИРОШИМА

- Ма колико да је после земљотреса у новембру 2010. године ванредна ситуација трајала непримерено дуго у Грдици верују да је овом приликом трајала непримерено кратко. - Најопасније је ако се јавности пласира информација да се 70 посто људи вратило кући. – Ванредна ситуација у Грдици почела након повлачења поплавног таласа. - Према незваничној евиденцији у Грдици је вода ушла у 270 кућа, Адранима 150, Сирчи петнаестак што се са онима из Шумарица и Мрсаћа креће између пет и шест стотина. – Командант Штаба за ванредне ситуације мора да одговори на кључно питање због чега је народ доведен у заблуду. - Неко мора кривично да одговара због уништавања покретне и непокретне имовине и претрпљеног душевног бола и страха

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

1.6.2014.

ако је тек закорачио у шездесету годину живота председник Месне заједнице Грдица Раде Ерац има поприлично искуство са поплавама, али не и оваквим са катастрофалним последицама. Прво искуство датира из далеке 1965. године, кад је имао тек три године, и кроз маглу се сећа периода кад је вода почела да надире у кућу. Било је то на исти дан као и овог пролећа. Сазнање да је данима у назад киша падала без престанка било је довољан повод да се са великом пажњом прати у највећем делу године готово пресушен поток Чађавац који са Моравом чини јединствен систем спојених судова. Много пута до сада показало се да надолазе некако у исто време, а кад су се на самом почетку друге половине маја спојили поплављено је подручје од Голубовог до Ђурђевог брда широко два километра. Док је вода надолазила званичне информације из Градског штаба за ван-

редне ситуације упућивале су на поплавни талас чији би врх могао да се креће у интервалу од 30 до 40 сантиметара, што би значило да може бити поплављено тек неколико кућа у улици Ада које плави и знатно нижи ниво реке. Врло брзо се показало да су информације погрешне и да на територији овог дела Грдице није било ни једне куће у коју није ушла вода. Најкритичнија је била ноћ између 15. и 16. маја током које је Ерац са породицом у мраку посматрао како вода надолази. У кући су били супруга, млађи син и пас до тренутка кад су се појавили спасиоци из Ушћа са чамцем и искуством кајакаша на дивљим водама. Један сат после поноћи суво место су нашли у камиону у коме се тада налазило још шездесетак људи. На месту где је вода била најдубља и продрла у резервоар мотор је престао да ради, па су сви читава два сата у мрклом мраку седели и чекали да их неко извуче на сигурно. На скоро два

метра од површине пута у чамцу везаном за камионе биле су и непокретне особе са посебним потребама. Када је са првим јутарњим светлом пређен најкритичнији део у домовима су остали само они који су имали спратне куће. И поред информације да су сви угрожени евакуисани испоставило се да је на тавану једне куће остала старица која је евакуисана тек следећег дана. Раде Ерац верује да свега тога не би било да су они који раде у систему осматрања, обавештавања и узбуњивања најавили велики поплавни талас. - Да је било звучног сигнала и масовне мобилизације камиона и трактора све је могло да се уради на време и благовремено евакуишу људи и материјална добра. Вероватно би било неких који не би веровали, али би у том случају сами били одговорни за своју имовину – каже Ерац. Ујутру је извлачење било лакше иако се у дворишта улазило преко

ограда које су биле испод нивоа, па се манипулисало као на мору, а ситуација је посебно била драматична у делу Грдице близу игралишта опасаним бедемом који би требало да служи као одбрана од поплава. Иако је грађен пре тридесетак година бедем никада у техничком смислу није завршен, па нико није ни преузео одговорност за његово одржавање, а никада није добијена ни употребна дозвола. Исто важи и за Грдичку реку која протиче поред бедема, а коју нико није одржавао годинама. Пре неколико година су, захваљујући средствима америчке организације Вока, обезбеђена средства за чишћење корита, али су ефекти ускоро анулирани јер се поток увек врло брзо замуљи па би га требало чистити сваке године. Последња поплава показала је и да заштитни бедем није довољно висок, јер га је због слегања земље током времена потребно насипати новим количинама. Права драма је, тврди Ерац, настала када је вода

ушла у тај део насеља који се претворио у лавор у коме су се нашле куће, па проблем више није био улазак већ отицање воде. Посебан проблем административне природе створило је сазнање да је за пробијање потребна дозвола водопривредне организације са седиштем у Београду. - Кулминација је настала кад смо ангажовали момке који су долазили као волонтери и ручно пробили бедем да би се сутрадан неки сетили да би ипак требало пробити багером, а онда је вода покуљала интензитетом као да се налазите на Ђердапу. Пласирана је информација како је Александар Вучић изричито наредио да се не дирају бедеми. Ако и јесте вероватно је наредио да се не дирају бедеми који штите насеља, а не они који спречавају да вода из њих изађе – прича Ерац. Контрааргумент тврдњама да би при поновном надоласку Мораве вода поново ушла у насеље супростављен је онај о дежурству багера који би врло

лако могао да је заустави. И након одливања највеће количине вода због мочварног терена не може да се избаци ни пумпама, па је једин иначин да се сачека исушивање природним путем. Посебно разочарање мештана Грдице представља тврдња да се 70 одсто њих вратило у домове и да је то прошлог петка било повод за укидање ванредне ситуације. За комуналне службе, укључујући и „Чистоћу“, субота и недеља су нерадни дани у време кад су на путу који води кроз Грдицу лежале огромне гомиле свакојаког отпада. И ма колико да је после земљотреса у новембру 2010. године ванредна ситуација трајала непримерено дуго у Грдици верују да је овом приликом трајала непримерено кратко. Председник Месне заједнице је истрајан у тврдњи да је ситуација у Грдици и даље ванредна и да се у куће готово нико није вратио, јер у њима

МАГАЗИН

1.6.2014.

нема услова за живот. Уз све то има и притужби мештана смештених у хотелима којима је отказано гостопримство након укидања ванредне ситуације. За разлику до земљотреса, када је степен оштећења мерен на скали од

један до шест, оштећења након поплавног таласа оцењују се стопроцентним, јер је оштећено све што је дошло у било какав контакт са водом. Сем што су демонтирани сви подови уништен је и намештај, па и оно за шта су влас-

ници поверовали да може да се осуши. Више од сазнања да поплаву нико није могао да спречи мештани су огорчени због обавештења о висини поплавног таласа. Да је био онолико колико је најављено сигурни су да би штета и до 80 посто била мања. - Најопасније је ако се јавности пласира информација да се 70 посто људи вратило кући. Кад неко изван Краљева чује такву информацију стиче утисак да је све нормално, да се вода повукла и да нема никаквих проблема. Ја не знам зашто је укинута ванредна ситуација, јер је овде почела оног тренутка када се вода повукла. Драматичнија је него у време поплавног таласа, овим људима неко дефинитивно мора да помогне – каже Ерац. Кад комисије за процену штете заврше рад помоћ би требало да буде усмерена прво у поновно постављање подних облога, па затим решавање проблема влажних зидова и уништене столарије. Најкраће речено, мештанима је неопходно све што се налазило изнад пода, почев од кревета, намештаја, беле технике... У искључиво радничком насељу највише је бивших радника „Магнохрома“ и „Фабрике вагона“, пензионера и људи који и у нормалним ситуацијама једва састављају крај са крајем, а 99 одсто су немоћни да проблем, у који су доспели не својом кривицом, реше без помоћи града, државе и међународне заједнице. Услов за то је жешћа медијска кампања која је изостала због већих проблема у другим крајевима земље који су поплављени. Дозвољавајући могућност да су размере катастрофе у њима веће Грдичани по некад помисле да је она на бољи начин представљена, а с

правом верују да је уништена кућа у Грдици подједнако вредна као и уништена у Обреновцу. Према незваничној евиденцији у Грдици је вода ушла у 270 кућа, Адранима 150, Сирчи петнаестак што се са онима из Шумарица и Мрсаћа креће између пет и шест стотина. Пар кућа у Грдици, које су приликом земљотреса озбиљно оштећене, додатно су угрожене последњим поплавама, па се поставља питање да ли вреди улагати у њихову санацију. Власницима оштећених објеката на руку не иде ни методологија за утврђивање штете, јер акта која се на њу односе датирају из давних времена. Ерац потврђује да није било иновирања подзаконских прописа који дефинишу методологију утврђивања штете, па се препоручује прилагођавање образаца конкретним условима. Без тога би се врло тешко добио одговор на питање шта је потребно за санацију, а власницима кућа су потребне подне облоге, комплетна поправка зидова и столарије, па потом свих ствари које су биле у кући. Иако су градски челници обилазили поплављено подручје Грдице мештани су склони веровању да од тога немају неке велике користи, па им замерају што град није превентивно припремљен за одбрану од поплава у смислу набавке основних средстава за спашавање у тим условима.

- Ароганција неких који су мислили да град могу водити сами, без сарадње са председницима месних заједница, показала се катастрофална, а игноранција градоначелника резултирала је чињеницом да су људи потписали петицију за његову смену. Кад комаднант Штаба за ванредне ситуације хвали Штаб то значи да хвали себе. Он пре свега мора да одговори на кључно питање због чега је народ одведен у заблуду, а неко мора кривично да одговара због уништавања наше покретне и непокретне имовине и претрпљеног душевног страха и бола. Сигурно се нећемо зауставити поготово након сазнања да се такав игнорантски став продужио и после поплаве. Ако неко политичком математиком постане градоначелник, а при том не налази потребу да разговара са људима који воде месне заједнице и три пута их игнорише, онда заиста нема шта да се разговара са њим каже Ерац одлучан у намери да ствар истера до краја. Највећи број становника Грдице је и даље код рођака и пријатеља, јер не постоји ни једна кућа у коју могу да се врате. Нико се није вратио у смислу да је нормализовао стање и да има услове за живот какав је био пре поплаве. Људи немају кревете на које ће увече да легну, а камоли било шта друго, па се у том смислу изузетно опасном тумаче изјаве преко средстава информисања да се у Грдици 70

У Чачку су информацију да ће брана у Ужицу бити пуштена, и да ће велики талас воде кренути ка овом граду, имали 12 сати раније. Град је додатно обезбедио бедеме, а спортисти и навијачи џаковим и најлоном успели да спасу спортску халу у овом граду што је приликом посете Краљеву потврдио министар за ванредне ситуације Велимир Илић. - Знало се и „Србијаводе“ су обавештавале да иде талас, а ја се сећам тачно кад је прошао кроз Чачак. Дошао сам одмах кад је плавио Мрсаћ, Адране и Заблаће, Горичане и Бапско поље и видео како вода наилази на огроман простор који је било тешко бранити.

посто људи вратило у домове. То ствара могућност доношења закључака да им није ни потребна помоћ. Раде Ерац верује да судбина градоначелника зависи од политичке воље коалиције на власти, јер председници месних заједница нити бирају нити смењују градоначелника. Са друге стране склон је веровању да би онима који у оквиру политичке номенклатуре имају интересе да задрже градоначелника који се овако показао у тешким условима то могу да ураде. У таквој ситуацији они који воде месне заједнице су немоћни и једино могу да поставе питање да ли је Краљеву потребан градоначелник који се у тешким условима понео на овакав начин. - Ја разумем причу да је Штаб много и добро радио. Ви сте много и добро радили, али су резултати тог рада катастрофални – поручује Ерац опаском да је око спортске хале поред Мораве у Чачку постављено више џакова са песком него у целом Краљеву, јер је неко био организован да брани објекат на коме, и да је поплављен, не би била штета колико у Краљеву у коме је знатна оштећења претрпело више од 500 кућа, а исто толико породица избачено из домова. Трагедија неслућених размера види се још једино у Грдици. Из главне улице изгледа да је стање нормално, а кад се дође у Грдицу она подсећа на Хирошиму. Т. Радовановић

Бујица је била толико јака да је требало десетине хиљада грађана са џаковима да би се одбранила десетина километара. Нестало је и струје па су људи тешко комуницирали, јер су мобилни телефони тешко радили. Кад је талас наишао у Мрсаћ и Адране одједном је пресекао Ибарску магистаралу испод моста, па је прекинута и та комуникација. Народ се мало више уплашио, а момци који су покушали колима да прођу остали су у води угашених мотора. Знало се да ће талас наићи, посебно кад је најављено да ће доћи, па не могу да верујем да нису знали – рекао је Илић.

Стотине добровољаца на отклањању последица поплава

МАГАЗИН

1.6.2014.

ЈЕДИНА СВЕ

- Размере последица поплаве, у смислу епидемије и разних обољења, биле би драматичније да није било добровољаца који су одрадили комплетан посао везан за изношење намештаја и смећа, чишћење и прање. – Предлог да једна улица у Грдици понесе име краљевачке омладине. – Изгубљено драгоцено време док су стотине добровољаца чекали у реду да задуже заштитне рукавице за једнократну употребу. – Заштитне рукавице као тоалет папир Свака кризна ситуација, ма колико тешка била, има своје јунаке. Приликом последње поплаве која је оставила катастрофалне последице на великом делу територије Месне заједнице Грдица то су били добровољци који су на први знак опасности понудили помоћ. И као што обично бива

све што је добро својатају и они који са истом жестином одбијају сваку одговорност за оно што не ваља. Показало се то и овом приликом, па су заслугу за организовање неколико стотина добровољаца својатали и они којима су сами добровољци упутили велике замерке.

Подаци са терена говоре да су се неколико стотина младих који су се, још док је вода била у већем делу Грдице, појавили на овом простору да спашавају оно што се спасити може, а потом наставе рад на отклањању последица, организовали сами уз помоћ друштвених мрежа. Њихов допринос у

данима који су уследили након повлачења воде мештани Грдице оцењују немерљивим, а захвалност због тога је повод да председник Месне заједнице Раде Ерац обећа покретање поступка да бар једна од улица у овом делу града понесе име краљевачке омладине. - Та деца то заслужују. Било је импресивно видети реку краљевачких омладинаца који, су након окупљања испред Народног музеја, данима долазили пешке у Грдицу и ту радили по цео дан. Размере последица поплаве, у смислу епидемије и разних обољења, биле би драматичније да није било те деце и да нису одрадили комлетан посао везан за изношење намештаја и смећа, чишћење и прање. Све што је било најпрљавије и физички најгори посао одрадила су та деца. У

сваком дворишту је било десетине омладинаца, средњошколаца, студената, момака и девојака из оближих места који су се сами организовали, а читаву причу је под контролом држао Страхиња Ерац. Деца су одрадила посао за који им дефинитивно дугујемо највећу захвалност. Покушао сам да ту причу организујем да буду нахрањени и добију бар по сендвич, а онда комплетну одговорност пребацио на оне који су плаћени за то. Овај град има плаћеног заменика градоначелника за социјална питања, а ако је плаћен за тај део посла моје је само да инсистирам да нико у Грдици не буде гладан - каже председник Месне заједнице. Иако је све што се тиче доборовољаца по општем уверењу одрађено на коректан начин провејава уверење да је било и пропуста који нису смели да

се догоде. Најзначајнијим у време кад је сваки минут био драгоцен у Грдици сматрају предуго чекање добровољаца да потпишу реверсе којима задужују заштитне рукавице. У оваквим околностима оне су потрошни материјал, а Ерац сматра да је поступак оних који су тражили ревересно задужење рукавица за једнократну употребу исти као кад би тражили да се потпише реверс за тоалет папир. Са друге стране склон је да разуме страх појединаца због последица које су уследиле након земљотреса када су поједини поступци били предмет интересовања истражних органа. Детаљисање до мере да и рукавице за једнократну употребу буду покривене реверсом може се сматрати само још једном морбидном глупошћу. Т. Радовановић

Фото: М. Радоваиновић

ЕТЛА ТАЧКА

МАГАЗИН

1.6.2014.

Поплава изазвала штете које се мере милионима динара

ТЕЖАК УДАРАЦ ПРИВРЕДИ - На подручју Месне заједнце Грдица налазе се најеминетније краљевачке фирме носиоци највећег дела привредних активности. – Две пекаре из Грдице задовољавају 80 одсто потреба Краљева за хлебом. – Штета на привредним објектима мери се милионима динара. Највећу штету претрпели „Радијатор инжењеринг“, Пекара „Млади радник“ и „Талија. - Вредним пољопривредним произвођачима следи трећа сетва кукуруза уколико то дозволе временске прилике и вегетациони период. – Најмање што држава може је да власнике катастарских парцела са поплављеног подручја ослободи свих пореза на непокретну и покретну имовину

Фото: М. Радовановић

1.6.2014.

МАГАЗИН

енденција да се, након пропасти индустријских гиганата, привреда заснива на малим и средњим предузећима прихваћена је у Краљеву, па је планирано формирање неколико индустријских зона у којима би она била лоцирана а као најповољније решење изабрано је подручје Шеовца у коме је никао велики број значајних привредних објеката. У непосредној близини, са друге стране магистралног пута који води према Београду, на подручју Месне заједнице Грдица смештене су две најеминентније краљевачке фирме као носиоци највећег дела привредних активности, али и низ других које су у овогодишњим поплавама претрпеле значајну штету. И док „Амига“ није на плавном под-

ручју само неколико стотина метара удаљен „Радијатор инжењеринг“ је на мочварном у коме је вода достигла ниво од деведесет сантиметара. Показало се да оно што је током поплава везано за грдичка домаћинства важи и за привредне субјекте код којих је прилично јако уврежено уверење да нису имали праву информацију о опасности која им прети. Да су имали благовремену информацију да ће поплавни талас достићи ниво какав је био у ноћи између 15. и 16. маја много тога би могло бити спашено. Једино што су могли да ураде током поплаве и надирућег таласа није дало готово никакве резултате, па се настала штета мери милионима динара. На територији Месне заједнице

Грдица налазе се производни капацитети који задовољавају четири петине потреба града за хлебом. Поред погона предузећа „Пекарство“ који овом приликом није био угрожен у Грдици је и пекара „Млади радник“ чији су погони непотребно остали под водом пуних 30 сати у специфичном лавору који је ограничавао заштитни бедем са десне стране Западне Мораве, а након поплаве је требало скоро две недеље да се очисте све просторије и обнови производња хлеба и пецива. Исто важи и за предузеће „Талија“, које производи паркет, у коме се сав репроматеријал у форми полуфабриката, и цео контигент готових производа, нашао под водом и практично уништен као и машине. Поред Грдичке

реке је и управна зграда предузећа која је почела да пуца и пропада, па се поставља питање шта ће са њом бити у најскоријој будућности. Привредници чији се производни погони налазе у Грдици претрпели су штету која се мери милионима динара што ће у знатној мери утицати на поновно покретање производње, наставак пословања и опстанак на тржишту. Ништа мање штете није претрпела ни пољопривредна производња јер су унштени сви засади које су вредни Грдичани имали поред кућа, али и њиве под пшеницом и кукурузом. Они који су после прве поплаве пожурили да поново засеју кукуруз мораће то, кад се њиве довољно исуше, да учине

и трећи пут уколико то због дужине вегетационог периода уопште буде могуће. На основу свега изводи се логичан закључак о стопостотној штети и уверење да би најмање што држава може да учини било ослобађање од било каквог пореза за све власнике катастарских парцела на територији Грдице, и других поплављених подручја, а затим ослобађање од пореза на имовину, покретна и непокретна добра. Горко сазнање да ове године не могу да рачунају на било какве приносе донекле је ублажено понудом ситног произвођача расада из Рибнице који је Грдичанима понудио 1.000 садница парадајза, тек толико да имају по

нешто за личну потрошњу. На поплављеном подручју је и неколико фармера са завидним сточним фондом, међу њима Дуканац, Младеновић и Коларевић, који су имали информације да поплавни талас неће прелазити 40 сантиметара што ни за ситнију стоку не би представљало велику опасност. И док су у време све већег нивоа воде ситнију стоку подизали на таване штала седамдесетак крава је сатима остало у води до грла, јер није било времена за евакуацију. Међу фармерима провејава уверење да су доведени у заблуду због опасности од поплавног таласа којом би била угрожена безбедност стоке. Т. Радовановић

Фонд за развој пољопривреде

МАГАЗИН

1.6.2014.

НОВЕ ПОВОЉНОСТИ ЗА

- Почело подношење захтева за доделу средстава којима се подстиче развој пољопривреде кроз накнаду дела трошкова за пројекте из области примарне пољопривредне производње. – Крајњи рок 30. октобар, односно до утрошка средстава за ове намене

правни одбор Фонда за развој пољопривреде града Краљево расписао је Јавни оглас за доделу средстава за подстицање развоја пољопривреде кроз накнаду дела трошкова за пројекте из области примарне пољопривредне производње и то у области узгоја животиња, повртарске и ратарске производње, области воћарства органске производње. Право учешћа по Јавном огласу имају пољопривредници, физичка лица са пребивалиштем на територији града уписани у Регистар пољопривредних газдинстава као носиоци комерцијалног пољопривредног по-

родичног газдинства у активном статусу којима је пољопривреда основна делатност. Пријава на Јавни оглас са потребном докуметацијом доставља се на шалтер број 5 Градске управе, или препоручено поштом на адресу Фонд за развој пољопривреде града Краљева, Трг Јована Сарића 1 са назнаком „Јавни оглас за подстицање пољопривредне производње'“, почев од 26. маја закључно са 30. октобром, односно до утрошка средства предвиђених за ове намене. Из Фонда за развој пољопривреде поручују да је у току и подношење захтева за остваривање права

на регресирање трошкова осигурања, усева, плодова, младих вишегодишњих засада, расадника и животиња, подношење захтева за регресирање трошкова вештачког осемењавања уматичаних крава и јуница и захтева за суфинансирање камата за пољопривредне кредите. Захтеви за регресирање подносе се на шалтер број 5 Градске управе – Фонд за развој пољопривреде града Краљева, а за суфинансирање камата за пољопривредне кредите у банкама, Опортјунити банка, Банка Интеза и ОТП банка. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

А ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ

Припадници 21. пешадијског батаљона Друге бригаде КоВ у Либану

МАГАЗИН

1.6.2014.

У МИСИЈ

- Током наредних шест месеци припадници пешадијске чете 21. пешадијског батаљона Друге бригаде Копнене војске учествоваће у мултинационалној мировној мисији Уједињених нација Унифил у Либану. – Међу 130 војника и пет припадница лепшег пола. - Заставу чете која ће у мировној мисији бити ангажована у оквиру шпанског батаљона преузео је командир мајор Горан Рогановић. - Свето знамење и војничка част обавезују све припаднике да поверене задатке извршавају пожртвовано и професионално чувајући славу и име српског војника. - Током посете Москви министар одбране са руским колегама разговарао о заједничким вежбама, попут тенковског биатлона, о ваздушнодесантној вежби, војномедицинској, војнообразовној и војнотехничкој сарадњи која треба да се формулише новим протоколом између две владе

Фото: М. Радовановић

ЈИ МИРА

МАГАЗИН

1.6.2014.

рвог дана минуле недеље из касарне „Стефан Немања“ у Рашки свечано су испраћени припадници пешадијске чете 21. пешадијског батаљона Друге бригаде Копнене војске који су отишли у мултинационалну мисију Уједињених нација Унифил у Либану. Испраћају су присуствовали министар одбране Братислав Гашић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић са сарадницима, командант Копнене војске гене-

рал потпуковник Александар Живковић, представници државне управе, локалне самоуправе, медија, чланови породица, родбина и пријатељи професионалних припадника Војске Србије. Након интонирања државне химне пред свечаним стројем припадника 21. пешадијског батаљона минутом ћутања је одата пошта свим страдалим и преминулим грађанима Србије у елементарној непогоди изазваној поплавом. Активност војске у оквиру међународне војне сарадње усмерена је на јачање угледа Србије у свету и унапре-

ђење оперативних способности Војске Србије дефинисаних у три мисије. Сем одбране државе од спољног угрожавања и учешће у очувању мира у свету припадници Војске пружају подршку становништву у случају природних катастрофа, а основни задатак је да се подједнако развијају и унапређују способности система одбране за све три мисије. Министарство одбране и Војска Србије и даље ангажују расположиве капацитете и улажу максималне напоре да би се пружила помоћ становништву, спречила штета и отклониле последице непогода неза-

памћених размера које су погодиле нашу земљу. – Република Србија наставља ангажовање војних јединица у мултинационалним операцијама Уједињених нација на изградњи и очувању мира и безбедности у свету, а припадници Војске Србије у најбољем светлу представљају земљу како пред грађанима Кипра, Либерије, Конга, Обале Слоноваче и других земаља, тако и пред припадницима других оружаних снага са којима раде. Наши мировњаци су спо-

собни и одговорни људи који свакодневно помажу локалном становнишптву и спашавају људске животе на удаљеним местима подједнако добро као нашим грађанима последњих дана – рекао је обаћајући се припадницима 21. пешадијског батаљона и гостима министар одбране Братислав Гашић. Знањем, професионалним и пожртвованим радом српски војници су завредили многобројна признања и одликовања, стекли поштовање колега и задобили симпатије локалног ста-

новништва где год су учествовали у мултинационалним операцијама које представљају велики професионални изазов за сваког од њих. Рад у међународном окружењу на терену и клими који нису довољно познати прилика је и за сусрет са различитим културама, обичајима и навикама колега из других држава, а стечено искуство ће у знатној мери допринети наставку професионалне каријере у истој мери колико и онима који су већ били у мултинационалним

1.6.2014.

МАГАЗИН

мисијама. Од припадника батаљона који су исте вечери авионом из Ниша отпутовали у Либан очекује се да постављене задатке извршавају безбедно, сигурно и професионално, а да у свим ситуацијама према свим људима са којима дођу у контакт поступају часно и човечно како доликује војнику Војске Србије. Са жељом да поштују културе других народа, а диче се својом, министар Гашић је указао на потребу преношења поруке мира и пријатељства. - Нека вас јача и мотивише мисао да сте у мисији ради Србије и ради њене будућности. Вашим породицама и пријатељима наредни месеци изгледаће дужи него вама, јер ћете радити у новој средини док ће они са нестрпљењем чекати ваш повратак. Сигуран сам да вам пружају подршку, а знајте да су Министарство одбране и Војска Србије увек уз вас – поручио је Гашић. Примајући од министра одбране државну заставу командир пешадијске чете, која се упућује у мултинационалну операцију, мајор Горан Рогановић је истакао да свето знамење и војничка част обавезују све припаднике да поверене задатке извршавају пожртвовано и професионално чувајући славу и име српског војника. Учешће у међународним мировним мисијама широм света један је од важних задатака Војске Србије, а министар одбране подсећа да за то постоје припремљени планови ангажовања до краја ове године, јер Војска Србије жели да техничке и оперативне способности подигне на виши ниво радећи са осталим војскама света. Министар одбране је, одговарајући на питања новинара о садржају недавне посете Москви, истакао да је модернизација српске војске веома важно питање, али да се разговарало и о другим питањима. - Није разговор био само о робном кредиту иако је Војсци Србије веома битан, пре свега због модернизације у коју морамо да уђемо бржим темпом него што је то било до сада. Ми смо им захвалили на помоћи коју су нам пру-

жили приликом елементарних непогода, али смо разговарали и о заједничким вежбама, попут тенковског биатлона, о ваздушнодесантној вежби, војномедицинској, војнообразовној и војнотехничкој сарадњи која треба да се формулише новим протоколом између две владе – каже Гашић потврђујући да је, иако су током 2006. и 2007. године продати значајни материјално-технички ресурси, Војска Србије спремно одговорила на све изазове који су пред њу постављени. Иако би са тим средствима на располагању могла да буде пружена већа помоћ другим јединицама преовладава уверење да је, без обзира на различите информације, Војска Србије имала сву технику која је била потребна да може да одговори задацима које је добила, па и онима условљеним катастрофалним поплавама током овог пролећа. Упркос свему Гашић потврђује да је наложена истрага о томе ко је и када продао средства Војске Србије и зашто је то било нужно. Начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић подсећа да је одлазак српских војника у Либан само наставак реализације задатака које је преузела Војска Србије. - Наши војници задатке у мултинационалним операцијама извршавају крајње професионално, успостављају нове стандарде, а признања нам у том смислу стижу са свих страна. Имамо добру војску коју треба опремити у складу са могућностима и условима, а што се тиче будућности ја сам оптимиста и задовољан што су војници све задатке у невољи која нас је задесила извршили беспрекорно – каже Диковић. Испраћају припадника 21. пешадијског батаљона присуствовао је велики број чланова породица, рођака и пријатеља припадника јединице који су након деветомесечних припрема упућени на извршавање задатака у оквиру мировне мисије Уједињених нација Унифил у Либану. Међу 130 припадника пешадијске чете 21. пешадијског батаљона Друге бригаде Копнене војске, који су упућени у мултинационалну мисију Уједи-

њених нација Унифил у Либану, је и пет припадница лепшег пола, међу њима и десетар Љиљана Јеленић која је у редове Војске Србије ступила пре непуне четири године. Љубав према униформи и жеља да се упозна са активностима Војске Србије били су довољан повод да се, након што је расписан конкурс за пријем у активни састав професионалне војске, пријави за службу у Рашки. Само месец дана је било довољно да се изврше све провере, а након тога стигне позив да се јави у јединицу. Након пет недеља обуке у Сомбору за 130 девојака из целе Србије Љиљана се вратила у Рашку са чином разводника. - Првих недељу дана је јако напорно док се не навикне на војнички живот и све је падало тешко, а после тога већ је било лакше – каже Љиљана која сваког дана из двадесет километара удаљеног Лешка путује у Рашку на посао. Мајка Бисерка, отац Ђурђе, сестре Бојана и Миљана поносни су на Љиљану која је као први члан угледне породице ступила у војну службу и од првог дана озбиљно схватила све обавезе и задатке који су пред њу стављени, а успешна реализација довела је до унапређења из чина разводника у десетара након само шест месеци. - После провера сам унапређена у чин десетара и била поносна на себе. Сад ми је све супер и извршавам све задатке претпостављених стрешина. Пре девет месеци сам сазнала за одлазак у Либан, а кад је почело да се говори о одласку у мултинационалну мисију родитељи ми, као што ни до сада нису стајали на путу, препустили да сама одлучим – каже Љиљана уз признање да је деветомесечна обука у Рашки и Бујановцу била озбиљна и напорна. Довољно обучена и припремљена на све што је очекује уверена је да ће током наредних шест месеци успешно реализовати све задатке који пред њу буду постављени. Мали проблем је одвајање од куће, а веза са породицом, рођацима и пријатељима остају Скајп и Фејсбук. Т. Радовановић

Љиљана Јеленић

МАГАЗИН 1.6.2014.

Изабран епископ жички

vladika justin

МАГАЗИН

1.6.2014.

Епископ жички Јустин

- На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве за епископа жичког постављен досадашњи епископ Тимочке епархије Јустин

ичка је једна од најстаријих, највећих и најутицајнијих епархија Српске православне цркве, а седиште јој се налази у Епископском двору крај новоизграђеног храма Светог Саве Српског у Краљеву. У некадашњој канцеларији епископа жичког, у порти храма Свете Тројице, смештене су канцеларије епархијског Управног одбора и епархијски магацин. Пре Другог светског рата епископ жички живео је у епископском двору крај цркве Свете Тројице, док су се канцеларије епархије налазиле у оближњој згради Црквеног суда. После рата

двор и канцеларије су одузете и у њих смештен Народни музеј, док је зграда Црквеног суда мењала намену. Епископски двор је враћен епархији и у њему је смештен Духовни центар владике Николаја. Епархија жичка обухвата територију од Руднице до Љига и од Бајине Баште до Врњачке Бање, а у оквиру ње постоје тринаест архијерејских намесништава, којима припадају све парохије, и тридесет један активни манастир, шеснаест мушких и петнаест женских. Након упокојења епископа жичког

Хризостома 18. децембра 2012. године, за администратора Епархије жичке постављен је епископ шумадијски Јован који је ову дужност обављао све док на овогодишњем редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Православне цркве за епископа жичког није постављен Јустин. Његово преосвештенство епископ Јустин је рођен 25. маја 1955. године у Чачку у породици Станислава, у монаштву Нектарија, и мајке Данице, у монаштву Христине, добивши на крштењу име Мирослав. Након студија

хијског архијереја. Хиротонију која је обављена у манастиру Сопоћани на дан Св. врача Козме и Дамјана 14. јула 1992. године извршио је патријарх српски Павле уз саслужење великог броја архијереја. Епископ Јустин је у Тимочкој епархији радио на обнови црквеног и монашког живота, а два пута је биран за члана Светог архијерејског синода Српске православне цркве. Учесник је многих домаћих и међународних богословских и научних скупова, конгреса и симпосиона, а са грчког језика преводи и објављује богословске текстове и научне радове. Више од три деценије Јустин се бави уметношћу, израдом дуборезних крстова и дрворезбарењем, а уметничка дела је излагао на више колективних и самосталних изложби. Једна

од њих је изложба Савремена православна уметност у Галерији Музеја примењених уметности у Београду 1995. године. Поводом прославе јубилеја, двадесет година архипастирског служења у Тимочкој епархији, своја дела је представио у Народном музеју у Зајечару на самосталној изложби под називом „Сила Часног Крста“, а иста изложбена поставка приказана је и у Галерији „Стеван Мокрањац“ у Неготину. Епископ Јустин је 25. марта ове године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду одбранио магистарску тезу под насловом „Покајање по учењу апостолских отаца“, а за дугогодишњи рад као епархијског архијереја добио је многа црквена и друштвена признања међу којима и звање почасног грађанина града Зајечара 2006. године. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

на Економском факултету у Београду 1980. године је започео монашки живот у манастиру Црна Река, где је од епископа рашко – призренског Павла, потоњег патријарха српског, 1983. године примио монашки постриг. Упоредо са манастирским послушањима Јустин уписује Богословски факултет Српске православне цркве и дипломира 1987. године, а касније завршава постдипломске студије на Богословском факултету Атинског Универзитета и 1991. године постаје игуман манастира Црна Река. На редовном заседању Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве 27. маја 1992. године изабран је за викарног Епископа хвостанског и постављен за заменика оболелом епископу тимочком Милутину са свим правима и дужностима епар-

Позив на солидарност

БУБЊАРИ ЗА

МАГАЗИН

1.6.2014.

- Указивању на потребу солидарности према становницима поплављених подручја краљевачки бубњари додали прикупљање помоћи за пострадале у Грдици

ткад постоји свет бирао се најпогоднији начин да се народу скретањем пажње укаже не неке значајне ствари. У време док још није било писмености најбољи начин за обавештавање био је добар глас, пре њега звучни сигнал који је требало да привуче пажњу оних којима се обраћа. Важна саопштења, победе у рату, порази, пролазак неког званичника, повећање пореза, оснивање школе, исплата пензија, мобилизација, распуштање војске, претње

окупатора, све су то до не тако давних времена саопштавали добошари. Добошар је био запослен у општини, био је писмен, имао је јак глас и знао лепо да говори, а вести је, по правилу, завршавао некаквом досетком. Ишао би од једне до друге раскрснице, залупао у добош и сачекао да се народ сакупи, а онда извикивао чувено: „Даје се на знање!“ У време Првог светског рата добошари су позивали регруте у рат, а било их је све до педесетих година прошлог века, након чега су их заме-

нили звучници окачени о бандере, а затим радио, телевизија и интернет. Добошара смо се поново сетили пред демократске промене 2.000 године кад су у групама пролазили српским градовима и на специфичан начин покушавали да укажу на долазак новог времена. Последња елементарна непогода, која је изазвала катастрофалне последице и у околини Краљева, била је повод да се у среду на Тргу српских ратника окупи група краљевачких буб-

ПОСТРАДАЛЕ

њара и оштрим звуком добоша укаже на потребу прикупљања помоћи за суграђане пострадале у поплавама. Иницијативу су покренули крагујевачки бубњари који су у исто време ишли улицама града и упозоравали на опасност опуштања у односу према људима у невољи, а у акцију су се укључиле и колеге из других градова, међу њима и Краљевчани. У центру града се окупило тек десетак од четири пута више активних бубњара, а осим позива грађанима да помогну и сами

допринели да се мештанима Грдице обезбеди потребна количина воде за пиће и средстава за хигијену. Боље промовисана и медијски пропраћена акција сигурно би дала и боље резултате, а овој су се поред бубњара прикључили само неки од малобројних случајних пролазника и пријатељи који су о томе унапред обавештени. Настојање да се акција одржи у исто време кад и у Крагујевцу унапред је елиминисало бројне који су због професионалних обавеза, или не-

обавештености, овога пута изостали, а доајен краљевачких бубњара Драган Денчић обећава да је нова прилика да покажу солидарност рок концет у хали спортова. Неколико колица флаширане воде и средстава за хигијену предати су Црвеном крсту који је једини овлашћен за дистрибуцију помоћи пострадалом становништву поплављеног подручја. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Акција прикупљања помоћи за пострадале у поплавама

МАГАЗИН

1.6.2014.

РОКЕРИ ПРОТ

- Пет краљевачких рок бендова три сата забављали Краљевчане, а приход од концерта намењен санацији последица овогодишњих поплава. - Спортски центар „Ибар“ наредних месеци планира организацију још једног концерта, овог пута са извођачима народне музике. - Одржавање хуманитарног концерта помогли Туристичка организација Краљево, „Мега мјузик“, „Графопрес“ и „Дуга“

руштвено одговорним организацијама које су, након катастрофалних поплава у околини Краљева када је набујала Западна Мо-

рава оставила несагледиве последице у стотинама домова, осетиле потребу да помогну у санацији штете придружио се и Спортски центар „Ибар“. Саз-

нање да је велики број домаћинстава, првенствено у Грдици, егзистенцијално угрожен воденом стихијом повод је за организацију хуманитарног

концерта у Хали спортова, а на позив организатора одазвало се 14 рок бендова из Краљева и околине. Ограничене могућности спортске дворане да им пружи уточиште дозвољавале су коришћење само једно вече, па су организатори извршили селекцију и одлучили да у петак на тросатном концерту наступи само пет бендова, „Гама зрак“, „Дечја радост“, „Гудвил“, „Вејв“ и „Механотерапија“. - Сви бендови свирају бесплатно, а комплетну опрему за тонску и сценску реализацију концерта обезбедио је краљевачки „Мега мјузик“. Туристичка

организавција Краљево је обезбедила бину, Спортски центар своје ресурсе, а „Графопрес“ и „Дуга“ су бесплатно одштампали плакате и улазнице. Сви смо радили волонтерски са циљем да продамо све одштампане улазнице и тако обезбедимо значајан износ новчани износ – каже један од организатора Драган Благојевић. Спортски центар „Ибар“ наредних месеци планира организацију још једног концерта, овог пута са извођачима народне музике, а листа извођача ће бити позната кад буду дефинисани сви детаљи.

У продају је пуштено 2.000 улазница по популарној цени од 200 динара, а организатори су пре почетка били уверени да ће их и они Краљевчани који нису љубитељи ове врсте музике купити и поклонити некоме и тако помоћи да се прикупи планираних 400 хиљда динара који ће бити уплаћени на наменски рачун града Краљева за санацију последица поплава. Трошкове организације прихватио је Спортски центар „Ибар“ тако да ће комплетан износ од продаје улазница бити усмерен према онима којима је новац у овом тренутку најпотребнији.

Фото: М. Радовановић

ТИВ ПОПЛАВЕ

1.6.2014.

МАГАЗИН

Радиша Ђорђевић

Краљевачка медијска сцена: Радиша Ђорђевић (3)

- „Ибарске новости“ су биле политички плен некога ко је победио на изборчићима, а на чело предузећа поставио човека који нема везе са струком без обзира да ли је сликар, музичар или трафикант. - Краљеву је потребан лист са модерном концепцијом и препознатљивим изоштреним критичким ставом према свему. - Лист ревијалног типа треба да се бави темама које не морају да буду политичке, али треба да садржи озбиљне коментаре, приказе, репортаже и трајне теме које могу да се читају седам или петнаест дана. - Уз одличну телевизијску слику може да се пласира било какав текст од кога гледалац пола, чује а пола не чује. - Код радио програма је најважније оно што се изговори у првом минуту, а пажња 80 одсто слушалаца и гледалаца је најјача у првих 15 секунди прилога. - Информативни програм локалних телевизија у Краљеву делује јадно, скучено и непрофесионално. - Све је прилично танко јер се ради са муком и очигледно слабом техничком базом са непримерено малим бројем људи. - Програми су слични као јаје јајету, а због техничких проблема све је на горњој граници аматеризма и доњој граници професионализма

Фото. М. Радовановић

НАЈМЛАЂИ ДИРЕКТОР УГЛЕДНОГ МЕДИЈА

МАГАЗИН

1.6.2014.

а основу уговора о пословно-техничкој сарадњи између Радиотелевизије Србије и „Ибарских новости“ отворено је дописништво јавног сервиса у Краљеву, а први запослени били новинар и техничка екипа овог предузећа. Од лета 1996. године придружио им се и Радиша Ђорђевић који је између ТВ Дневника и дописништва изабрао ову другу опцију и ту остао пуних 16 година. У то време је у Радио-телевизији Србије било запослено 7.500 радника различитог профила, а информативни програм са изузетно строгим стандардима од слике и тона до текста сматрао се елитним. Информисање са простора Новог Пазара није било на нивоу квалитета који су подразумевали високи критеријуми, па је и на овом терену често била присутна екипа краљевачког дописништва све до тренутка кад су међуљудски односи у крушевачком дописништву дошли до усијања и довели до физичких обрачуна међу запосленима. Као најпогоднија особа за сређивање стања показао се Радиша

Ђорђевић чији је задатак био да у року од три месеца формира и за рад оспособи нову екипу. За правог професионаца то није посебно тежак задатак, па се екипа дописништва из Крушевца врло брзо сврстала у ред најбољих у земљи. У редакцији су потпуно заборавили на Ђорђевића који је у Крушевцу остао пуних девет месеци, а у Краљево се вратио само дан пре почетка бомбардовања Југославије у марту 1999. године. - Почиње драма и катастрофа, а најтрагичније је било кад смо почели да сликамо нешто у Витановцу, зову да идемо на Копаоник где су касетним бомбама гађали Бачиште. Уђемо усред дела терена покривеног жутим падобранчићима да би снимили крупно, завршимо и кренемо назад, а на пола пута чујемо да је погинуо официр из екипе деминера који су дошли да скупе пројектиле. Кад смо снимали аеродром случајно се измакнемо 50 метара од места на које је пала ракета, а да смо остали не би се ни знало да смо били ту – прича Ђорђевић. Суштина информисања увек се

своди на тачну и прецизну информацију уз настојање да се на место догађаја стигне пре других. Уз све то неопходно је имати слику која замењује хиљаду речи, а за такав рад потребан је и одговарајући број квалитетних сарадника каквих у краљевачком дописништву није мањкало између осталог захваљујући и нашем саговорнику. „Ибарске новости“ су деценијама важиле за новине којима се веровало, а Ђорђевић је прилично сигуран да је био цењен лист проверене истине иако би са дистанце од неколико деценија могло да му се замери на помањкању атрактивности и већег броја лакших рубрика. И поред сазнања да су новине могле да изгледају атрактивније не може да се пренебрегне мишљење већине значајних људи тог времена да је то ипак био сјајан лист. Од првих дана емитовања програма Радио Краљева акценат је стављен на информисање. И док су на програмима Радио Врњачке Бање доминирали забавни садржаји емисије Радио Краљева обиловале су бројним

занимљивим темама, а програм се разликовао од станица које су популарност градиле на поздравима и жељама слушалаца. Због такве програмске концепције и новинари су били изузетно цењени, уз то и препознатљиви, што се не би могло рећи за оне који данас профилишу медијску сцену. У време кад се посебна пажња поклањала свакој написаној речи, а уз текст гајила и квалитетна фотографија није било тешко стварати висок рејтинг. Кад је транзиција закуцала на врата земље оптерећене егзистенцијалним проблемима искусном медијском посленику није било тешко да предвиди шта би врло брзо могло да се догоди са некада угледном медијском кућом какве су биле „Ибарске новости“. - Кад сам одлазио на једном јавном скупу сам рекао да ми је жао што ће се „Ибарске новости“ угасити. Редослед потеза који сам записао поклопио се малтене у месец са оним што се касније дешавало. Провео сам у предузећу више од двадесет година и са довољном дозом сигурности указао

шта не би требало радити да би се избегла горка судбина. „Ибарске новости“ су биле политички плен некога ко је победио на изборчићима, а на чело предузећа поставио човека који нема везе са струком без обзира да ли је сликар, музичар или трафикант. Седам директора се променило за шест година, а последњи пожурио да спроведе приватизацију тако да је фирма уништена из темеља – каже Ђорђевић. Сазнање да је баш Краљево предњачило у примени закона, не чекајући да види како то неко други чини и каква су искуства, наводи на различите претпоставке, између осталих и ону да је тадашње општинско руководство хтело да скине терет са врата и ослободи се обавезе да финансира један медиј. Добро покриће био је још увек важећи закон који прописује повлачење државе из свих медија сем јавног сервиса. И док заговорници брзе приватизације досадашње активности оправдавају усаглашавањем са нормама Европске уније, противници таквог начина размишљања су склони да

верују како одређени поступци имају карактер криминалних радњи због којих су уништене бројне значајне фирме у Краљеву, Чачку, Крушевцу и другим градовима Србије. Уверење да би купац из Краљева био неко са ким би могло да се договара, и уз помоћ удружених привредника помогне да се медиј са вишедеценијском традицијом одржи на нивоу какав заслужује град величине Краљева, елиминисано је сазнањем да су сви будући власници, а у кратком периоду их је промењено троје, били људи које мало шта везује за овај град, а уз то се никада нису бавили делатностима које би биле и мало сличне информисању. - Није требало тако. Требало је сачекати да се изброји до десет, да се види шта ће бити са статусом радија и телевизије на локалном нивоу, а за руководиоце постављати друге људе, а не по партијској и политичкој линији поставити уметника. Ово није уметност, ово је занат који подразуемва и мало школе – каже Ђорђевић. Уплив политике у информисање

1.6.2014.

МАГАЗИН

нигде се није показао као делотворан, па је након 1996. године, кад су у „Ибарским новостима“ са 64 запослена добро функционисла два радијска програма, један телевизијски и недељне новине, за само три месеца број запослених готово удвостручен и достигао 114 што више нико није могао да плати. Уз неадекватну поделу рада, непознавање организације и нестручност посебно изражену при избору кадрова без конкурса, гласовне и визуелне провере, као неминовност је дошао крах који је раније предвидео Радиша Ђорђевић. Онима које је чудила толика видовитост мала је утеха сазнање да су то добри познаваоци стања на краљевачкој медијској сцени могли да виде са велике даљине. Показало се да ни локалну самоуправу ситуација у „Ибарским новостима“ није превише интересовала баш као ни стање у „Магнохрому“, „Фабрици вагона“ и другим некада значајним колективима. Више од тога их је, верује наш саговорник, и не само он, интересовао сопствени статус и сопствени џеп, - Кад се тога дочепају не интересује их ништа. Овде влада незнање, неинтересовање, безидејност, потпуно мртвило. Нико нема идеју да нешто смисли, покрене, уради нешто ново. Нема идеју чак ни да окупи добре, паметне људе који би направили тим. Они који су могли померили су се да не би себи набијали притисак и доживели инфаркт. Овакво стање не води ничему. Празне су нам фабрике, а пуни кафићи. Нико нема идеју да било шта направи, а има финих ствари које би могле да се осмисле. Каснимо и са једном халицом спортова две године, а да су дали Немцима било би готово бар годину дана пре рока. Нигде на свету нема овакве ладовине – каже Ђорђевић. Из визуре човека који је као најмлађи директор угледне медијске куће у новинарству прошао сито и решето ауторитативно потврђује да је Краљеву потреба лист са модерном концепцијом и препознатљивим изоштреним критичким ставом према

свему. Лист ревијалног типа треба да се бави темама које не морају да буду политичке, али треба да садржи озбиљне коментаре, приказе, репортаже и трајне теме које могу да се читају седам или петнаест дана. Довољно искуства у послу од јавног интереса потврђује да не постоји боље средство информисања од писане речи која дозвољава анализу и увек поновно читање. Уз све баш у овом виду се показује писменост онога ко се упустио у авантуру која се зове информисање од јавног интереса. Радио и телевизија су далеко бржи медији који омогућавају слање слике са терена и уз помоћ телефона, али конзумента могу врло лако да улове у замку трик информисања. Безброј пута је доказано да уз одличну телевизијску слику може да се пласира било какав текст од кога гледалац пола, чује а пола не чује. Истраживања показују да је код радио програма најважније оно што се изговори у првом минуту, а да је пажња 80 одсто слушалаца и гледалаца најјача у првих 15 секунди прилога. Шеснаестогодишње искуство рада у јавном сервису указује на мало професионализма у свакој од четири краљевачке локалне телевизије чији информативни програм делује јадно, скучено и непрофесионално, док сви грцају у проблемима због хроничног недостатка пара. Све је прилично танко јер се ради са муком и очигледно слабом техничком базом са непримерено малим бројем људи. Програми су слични као јаје јајету, а због техничких проблема све је на горњој граници аматеризма и доњој граници професионализма. Телевизијско новинарство је атрактивно због сликања, а да би било иоле квалитетније мора да буде боља квалификациона структура оних који су се за њега определили. У ситуацији кава је данас у Краљеву не треба ни очекивати много више, а неке телевизије ће, верује Ђорђевић, морати саме да се угасе. Први разлог за то би могла да буде слаба гледаност која је уско повезана са комерцијалним ефектом, јер без пара неминовно следи крах. Са

друге стране тешко је поверовати да би неко улагао у скупу играчку због личног задовољства тим пре што лако може да нанесе велику штету. - Могу да нанесу велику штету јер су навијачи који не знају да су злоупотребљени, поготово пред изборе. Знам у Краљеву примере који су навијачи до те мере да је то неукусно, па нема објективности, а за то кривицу сноси и власт којој је потребан слуга. Људи из локалних средстава информисања су млади, па немају ни животног ни радног искуства, и не знају да су злоупотребљени од власти. А власт је кварљива, буде и прође, а кад дође нова хоћеш ли и са њима да се лижеш. Мораш да имаш објективна мерила, своју истину, и само тако ћеш бити поштован – сигуран је Ђорђевић. Краљево је једини град у коме преносе седница локалног парламента преносе чак три телевизије, а према прилично добрим информацијама не гледа их више од десет одсто потенцијалних гледалаца. Сваки пренос локалну самоуправу кошта три хиљаде евра што на годишњем нивоу износи значајну суму која би могла да се потроши на много паметнији начин. Чак и у случају да се износ уплаћен трима телевизијама за пренос схвати као помоћ илузорно је оптерећивати гледаоце незанимљивим програмом без најаве и водитеља који гледа једва десет посто људи. Из свега проистиче кристалан став да је за озбиљно бављење новинарством, поред озбиљног рада, интересовања и школовања, потребно велико одрицање. Иако је новинарство занат који се лако научи тајна квалитетног је у способности да се пронађе озбиљна тема, а за то је потребан посебан осећај. Младима остаје да сами направе избор и закључе шта је прече у послу који није лак, а мало се плаћа. Лепо је што се упознаје мноштво различитих људи и што су као новинари атрактивни за друштво. Леп занат не доноси новац, али пружа велико задовољство које упућује на закључак да ово занимање никад не би мењао за неко друго. Т. Радовановић

Протеклог петка на најлепшем српском тргу

ЈУБИЛАРНИ МАТУРС

МАГАЗИН

1.6.2014.

- Десети по реду матурски плес, који је требало да се одржи 23. маја, одложен за седам дана због жалости која је у Србији проглашена након катастрофалних поплава. - Уз помоћ краљевачких матураната још 2005. године оборен Гинисов рекорд по броју учесника који су у истом тренутку, у истој гадероби, уз исте кораке и музику заплесали широм Европе. - На Тргу српских ратника и ове године заплесала младост Краљева, 1.120 од укупно 1.200 матураната

СКИ ПЛЕС ЧЕТВОРКИ

МАГАЗИН

1.6.2014.

ада је половином деведесетих година прошлог века, након полувековне владавине комуниста, међу првим градовима у земљи власт у Краљеву преузела опозициона коалиција Заједно почели су да се обнављају односи са некада братским градовима. Међу првима је био словеначки Марибор кога су са Краљевом деценијама везивале чврсте везе успостављене првих дана окупације Југославије у Другом светском рату. Вишедеценијска успешна сарадња је јењавала све док није прекинута 1991. године када се Словенија издвојила из Југославије и постала самостална држава. У време када се Југославија још на-

лазила под ембаргом међународне заједнице иницијативу за обнављање партнерских односа покренули су жупан Марибора Борис Сович и амбасадорка Словеније у Мађарској Ида Мочилник, а председник Скупштине општине Краљево др Радослав Јовић, и његов заменик др Предраг Стојановић, нису се много двоумили па је пут Марибора кренула делагација у којој су поред Стојановића били Милутин Мандић и Владимир Илић. Том приликом је са мариборским званичницима потписан уговор о сарадњи која је касније прерасла у партнерство, а у Марибор су у различитим ситуацијама одлазили краљевачки музичари, глумци, новинари...

Мариборчани су узвратили доласком 600 људи у каравану који је велики пријатељ Краљева, и директор Радио Марибора, назвао караваном пријатељства за нове часе. Био је то повод да Хаџи Момир Бакрачевић, који је и професионално био везан за рад у Словенији, са групом истомишљеника формира Удружење „Пријатељство за нова времена“ са првенственим циљем да поново успостави покидане пријатељске односе са некадашњим братским градовима Краљева. Најава доласка више стотина Мариборчана био је повод за размишљање о доласку возом као уводом у реактивирање некадашњег „Воза братство-јединство“ али се од тога оду-

стало због немогућности да се у Краљеву смести тако велики број гостију. На дан велике свечаности поводом уласка Словеније у Европску унију међу бројним званицама из целе Европе нашли су се др Радослав Јовић и Хаџи Момир Бакрачевић и тада први пут сазнали за идеју о одржавању матурског плеса у више европских земаља. Др Јовић је прихватио иницијативу да се краљевачки матуранти укључе у ову манифестацију и допринесу обарању Гинисовог рекорда по броју учесника синхронизованог плеса четворки који се одржава у више европских градова, а у коме је 20 маја 2005. заплесало 17.060 младих из

неколико европских земаља. Тако је уз помоћ краљевачких матураната оборен Гинисов рекорд по броју учесника који су у истом тренутку, у истој гадероби, уз исте кораке и музику заплесали широм Европе. Први наступ краљевачких матураната помогао је мариборски „Примат“ који је за све учеснике обезбедио наранџасте и црне мајице и беле сунцобране, а велики допринос дао и тадашњи начелник Одељења друштвених делатности Мирољуб Столовић - Све нам је те године ишло на руку и свуда смо наилазили на разумевање иако је комплетна организација била велика непознаница. Требало је нау-

1.6.2014.

МАГАЗИН

чити толики број матураната да плешу, па смо се за помоћ обратили Културноуметничком друштву „Абрашевић“. Било је и смешних ситуација, треме и стида појединих учесника, али је од почетка припрема била приметна жеља да манифестација успе иако су они који нису имали довољно снаге да издрже до краја остали по страни – прича Бакрачевић. Пре одржавања првог матурског плеса 2005. године показало се да међу матурантима Медицинске школе преовладавају девојке, а онима из Индустријске мушкарци што је био повод за заједнички наступ који је остао запамћен по изузетној треми и једних и других. У години кад се након лажних информација говорило да због недостатка пара неће бити матурског плеса краљевачк матуранти су понудили да сами купе мајице како се традиција не би прекидала. Кад је др Јовић одлучио да све учеснике части концертом у Хали спортова, на коме су учествовали краљевачки рок музичари, први пут се дошло на идеју да улазница буде мајица као доказ учешћа на матурском плесу са могућношћу да сваки учесник поведе још једну особу. Краљевачки матуранти су те године једини из земље која се звала Србија и Црна Гора учествовали у плесу четворки да би се број градова учесника из године у годину повећавао, а ове достигао четрнаест.

Већ друге године у организацију су се укључили краљевачки „Радијатор инжењеринг“, „Амига“, Апотекарска установа, Банка Интеза, а више до конкретне материјалне помоћи било је важно сазнање да све већи број Краљевчана пружа подршку овој манифестацији. Дан када су у Сарајеву организаторима матурског плеса са простора некада заједничке државе уручиване потврде о обарању рекорда био је јединствена прилика да се на једном месту сретну сви из република бивше Југославије. Када су исцрпене могућности спонзора генералног покровитељства се

прихватила Градска управа а „Пријатељство за нова времена“ учешћем у Организационом одбору, на чијем челу се ове године по други пут налази др Радослав Јовић, пружа само логистичку подршку. Матурски плес је већ одавно постао манифестација по којој је Краљево све препознатљивије, па је и то било повод да се пређе на финансирање из градског буџета. Посебна вредност ове манифестације се огледа у сазнању да је то јединствена прилика да се сви краљевачки матуранти окупе у истом тренутку на истом месту, највећи број њих као учесници а мањи број неодлучних само као посматрачи. Европа је ове године плесала у петак 23. маја, а матурски плес у 14 градова Србије одложен због дана жалости поводом катастрофе изазване елементарном непогодом. У Краљеву се није одустало од одржавања матурског плеса, па су матуранти заплесали седам дана касније. Званични почетак преговора о ступању Србије у пуноправно чланство Европске уније повод је да ове године буду промењене боје мајица, па су учесници ове године обучени у плаво и жуто, а уз грб града и „Пријатељства за нова времена“ додат је грб Европске уније. Приликом директног укључења у програм Радио Марибора, који се у време одржавања плеса емитује у свим градовима учесницима, Хаџи Момир Бакрачевић је уз најлепше

жеље објаснио разлоге одлагања у Србији. У исто време са таласа овог радија широм Европе су се шириле информације о катастрофалним поплавама у Србији, а сви учесници минутом ћутања одали пошту пострадалима. Сваке године је у плесу учествовало више од 1.000 краљевачких матураната, а откако је 2010. достигнут рекордан број од 32.416 учесника више није било настојања да се он обара тим пре што су и временски услови у неким земљама у време одржавања утицале на мањи број плесача. Организатор Европског фестивала плеса је Плесни савез Словеније, а кад се видело колико је интересовање за учешће међу матурантима сличну манифестацију је покренула плесна школа из Љубљане која је укључила поједине градове из Србији. - Плес се одржава са истом музиком и кореографијом са разликом само у бојама мајица. Кад је једне године дошло до тесног резултата краљевачки плесачи су спасили матурски плес и одлучујуће утицали на обарање Гинисовог рекорда. На путу према Марибору у који сам пошао да однесем резултате прошао сам кроз Љубљану са циљем да измирим та два табора како би матурски плес био заједничка манифестација. Било је неких понуда које нисам могао да прихватим без сагласности градоначелника уз подсећање да су Марибор и Краљево братски градови. Видели су да у мени немају лаког саговорника, па је то отпало, тако да и даље постоје две манифестације, с тим што ова организује плес недељу дана раније – објашњава заступник Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“ Хаџи Момир Бакрачевић. Десетогодишњи јубилеј је био прилика да се на дан одржавања манифестације у Краљеву доделе пригодне захвалнице организацијама и појединцима који су у том периоду допринели да она достигне висок ниво. Т. Радовановић

Градоначелник Краљева Драган Јовановић

МАГАЗИН

1.6.2014.

НОВО ПОГЛАВЉЕ ЖИВОТА

Драги наши матуранти, ево десета година како се централни градски трг, захваљујући побратимским и партнерским везама са словеначким градом Марибором, сваког маја бар на кратко претвори у трг младости, лепоте, игре, среће, весеља. Ви сте јубиларна генерација која матурским плесом завршава једно, и улази у ново, поглавље живота. Мој савет вам је, када отплешете из средњошколских дана заплешите нову игру и немојте престајати, јер како једном рече једна уметница, постоје пречице до радости а плес је једна од њих. Ја вам желим да осетите радост нових неслућених успеха и да са осмехом наставите да плешете кроз цео живот, јер човек зна да запева и кад је жалостан, а игра само када је радостан. И читав живот вам је заправо као плес. Некада ви водите, некада вас

живот води. Ваше је да пуног и чистог срца дате све од себе. Сигурно ћете добити још више за узврат. Следите своје жеље, не спутавајте своје таленте, поштујте своје изборе, будите најбољи што можете и не престајте да се трудите. Нек вам циљ буде да најпре надмашите себе. Улажите у себе. То је инвестиција која увек има добру бербу. Не дозволите својим младим годинама да вас одвуку на такозвану лакшу страну. Нису материјалне вредности те које човека чине ни човеком ни богатом особом. Учите, усавршавајте се, натоварите се знањем. Нико вам то одузети не може. А за то време ни ми стари нећемо само седети и, не радећи ништа, радовати се вашем повратку у родни град. Наставићемо да стварамо услове за живот такве да ћете се радо враћати, и да ћемо бити савезници у борби за наше Краљево. И ви и генерације

после вас. Ваша младост и знање, наше искуство и умеће укрштени могу само да нам свима користе. Нећете увек имати све што вам треба. Знате и сами. Али, сетите се само како сте можда чезнули за нечим што вам је данас нормално да имате. Као када сте као деца жарко желели да одрастете и жеља вам се испунила. И на крају, позајмићу речи славнога Волтера. Пустите нас да читамо и да плешемо, а та задовољства никада неће нашкодити свету. Пуштамо вас. Читајте и плешите драги моји. Ако се над вас надвију црни облаци не чекајте да прође олуја. Учите плес на киши. А кажу, плесати можете на сваком месту, чак и у властитом срцу. Нека вам је са срећом драги моји матуранти.

Председник Организационог одбора матурског плеса др Радослав Јовић

ПОТОМЦИ СРПСКИХ ВЕЛИКАНА Овим плесом закорачујете у свет одраслих. Пре десет година на овоме месту генерација која је прву пут отплесала матурантски плес је тим својим плесом показивала лепоту, жељу за слободом и скидање оних страшних окова које смо имали пре тога, окова санкција, грађанских ратова и свих несрећа које смо преживели. Ви данас можете бити поносни на своју генерацију као што смо и ми поносни на вас. Један велики, можда и највећи, испит у животу положили сте минулих дана када је нашу земљу погодила ова велика несрећа и трагедија.

Било вас је свуда, били сте тамо где је било најтеже. Показали сте оно у шта многи нису веровали, да имате љубав према својој земљи и према свом граду. Били сте тамо где је било најтеже, показали сте да сте велики и добри људи. То је најважнији испит који сте положили и ја вам од срца честитам на таквом испиту. Останите добри и велики људи. Ви ћете кренути за својим сновима, борићете се, учићете, ствараћате нова знања и нове вредности у овом друштву. Али, никада немојте заборавити ко сте и одакле сте. Памтите овај свој

град, памтите своју државу. Бићете на многим тачкама овога света, али немојте заборавити да сте потомци и Саве Немањића, и Душана Силног, и Лазара Хребељановића и Иве Андрића. Немојте заборавити да сте потомци Николе Тесле, Михајла Пупина и свих наших великана. То је једна стара историја, сјајна традиција коју морате носити у себи. А на крају, желим да поновим речи великог духовника, почившег патријарха Павла. Најважније је да будемо људи. Будите људи и нека вас Бог чува и да вам сваку срећу.

МАГАЗИН 1.6.2014.

Краљевачка музичка сцена: Срђан Кнежевић (2)

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА НЕЋКАЊА: ХОЋУ? НЕЋУ! - Активистичка револуционарна прича провоцирана је многим стварима у окружењу, а и поскупљење струје било повод за летке којима се указује на погубне последице економске политике. - У настојању да буду критични према свему млади Краљевчани су пошли од претпоставке да тачно знају шта неће, неће ратове, дрогу, нити било шта са негативним предзнаком. - Краљевачки „Хоћу? Нећу“ је уз „КБО“ први српски бенд који је после рата деведесетих година прошлог века прешао границу земље због наступа у Словенији и Хрватској. - Док су током наступа у Кутини организатори страховали да 400 посетилаца не униште бараку у Италији су Краљевчани свирали пред само троје радозналаца

МАГАЗИН

1.6.2014.

узика је била добар начин да се искажу често веома сурови ставови о животу, а неформална „Група неодговорних грађана“ посебан вид политичког деловања. У време када се у средствима информисања све што није одговарало властима приписивало групама неодговорних грађана истоветни назив неформалне групе требало је да покаже како њени чланови немају одговорност ни према чему. И управо због тога су овим називом потписивали бројне плакате и летке озбиљне садржине, па и оне којима се Марко Милошевић пред ауто трку на Берановцу упозорава на одређене ствари што је утицало на ангажовање полиције за скидање са зидова. Активистичка револуционарна прича провоцирана је многим стварима у окружењу, а и поскупљење струје било повод за летке којима се указује на погубне последице економ-

ске политике. Оваква активност није могла да прође незапажено, па се по сазнањима које има Срђан Кнежевић за њу интересовала и полиција. То је и био повод да посебно воде рачуна о сваком потезу, посебно да се клоне сукоба са скинхедсима који су једно време били врло активни. Да су ипак били само маргиналци сведочи податак да их, у време кад „Хоћу? Нећу!“ још наступа, нема нигде. Већ први сукоби са скинхедсима били су повод да затраже заштиту полиције, а после чарки је било испитивања и позива на информативне разговоре. - Вешто смо се крили што се тиче политичког рада, а док сам био на студијама у Београду смишљао сам летке и умножавао их, па кад дођем у Краљево изделим прво вече. Касније сам сазнао да су у полицији врло брзо укапирали ко доноси летке који су се појављивали увек кад се и ја појавим у граду. Летке смо убацивали у поштан-

ске сандучиће по зградама и у једном периоду сваких седам дана излазили са новим који је позивао на отпор грађана. Радили смо пре него се појавио „Отпор“, а са њима нисмо сарађивали јер нам је та прича од почетка мало смрдела, а смрдело је све што има додира са неким повећим парама, па нисмо хтели у то да улазимо – прича Кнежевић. Након првог демо снимка врло брзо је уследио други, а оба су због недостатка новца за ремикс и даље дистрибуирани само преко касета. Чланови бенда су толико били чврсти у уверењима да ни довољна количина новца за тако нешто не би значајније утицала да квалитет снимка доведу до савршенства. Повод за такав став је чврсто опредељење да у првом плану, много значајнија од музике, буде нека идеја. Зато се и нису поводили за трендовима које су преферирале београд-

ске групе што је и био повод да све до пред крај постојања избегавају сваки наступ у главном граду. Истомишљеника и поклоника оваквих ставова било је у свим републикама бивше Југославије са којима су контакти интензивирани и након почетка ратних операција које су се од Словеније преко Хрватске шириле према јужним деловима земље. Контактирало се искључиво преко писама, а било чији излазак из земље, првенствено у Мађарску, био добра прилика да се у неком од њих пошаље и по која касета са најновијим снимцима. Колико је сарадња музичара из различитих, политички дијаметрално супротних, средина била плодотворна сведочи хрватска група „Нула“ која је једној својој композицији дала име краљевачке групе. Нису ни Краљевчани били незахвални па су прву следећу назвали Нула. О авангардности идеја за које су се залагали сведоче и

називи бендова од којих сваки има тачно одређено значење. Као осведочени вегетаријанци при избору имена бенда пожелели су да оно буде по некој од биљака, па су листајући атласе разматрали различите опције између осталих и „Свекрвин језик“. Кад су наишли на хоћу-нећу схватили су да је то оно за чим трагају, па иза прве речи ставили знак питања а иза друге знак узвика. У настојању да буду критични према свему пошли су од претпоставке да тачно знају шта неће, неће ратове, дрогу, нити било шта са негативним предзнаком. - Хтели смо кроз назив да покажемо да имамо чврст став за разлику од многих младих тог периода који нису имали став ни о чему, а поготово не о рату и политици. Свирали смо на гитаријадама по Србији и увек имали жељу да свирамо у Хрватској у коју у то време нисмо могли да уђемо. Први сусрет са људима са којима смо кон-

тактирали само преко писама био је у Илирској Бистрици у Словенији до које смо путовали преко Мађарске и Аустрије. Свирали смо у клубу са ултра познатим бендом из Финске и дружили са различитим људима, између осталих и сином хрватског политичара Владимира Шекса који је касније погинуо у Индији – каже Кнежевић. Краљевачки „Хоћу? Нећу“ је уз „КБО“ први српски бенд који је прешао границу земље због наступа у Словенији и Хрватској. Много касније на ове просторе је стигао Рамбо Амадеус. Анархистичка прича је, каже Кнежевић, трајала све до 1999. године, а посебан доживљај био први прелазак хрватске границе која је била сасвим пуста. Ни са једне стране граничне црте није било возила сем једног са краљевачким таблицама којим су музичари са уредним хрватским визама путовали у Вараждин, Кутину, Загреб, Ријеку, Бузет, Пулу. Након повлачења

1.6.2014.

МАГАЗИН

Југословенске народне армије из касарни у Словенији и Хрватској напуштене објекте су заузели млади уметници који су у њих сместили атељеа и адаптирали просторе за свирку. У једном таквом објекту у Кутини одржали су Краљевчани концерт каријере. Посебно годи сазнање да је за концерт продато више улазница него за наступ много познатије бразилске Сепултуре. И док је овај био до те мере посећен да су организатори страховали да 400 посетилаца не униште бараку у Италији су Краљевчани наступали пред само троје радозналаца. - Увек сам више волео да свирам на просторима бивше Југославије него у иностранству где постоји језичка баријера у текстовима, па не може нико у Италији да ме капира као неко ко је прошао исто као ја. Нама је идеја испред свега и никад се нисам нешто палио да путујем по свету и свирам музику ради музике. Анархисти из Италије са којима смо повезани позвали су нас у госте да се дружимо и из прве руке испричамо шта се дешава у Србији, а успут и да свирамо. Није било ни плаката, а после Удина смо ишли у Мештре поред Венеције где

људи нису били заинтересовани да нас слушају док су играли билијар и стони фудбал. Испред бине је било само троје људи, а ми смо извели цео репертоар само за њих и нисмо забушавали. Током двадесетодневне турнеје свирали смо још у Милану и Бреши. У Трсту је јак анархистички покрет, па смо ишли само да видимо шта раде – прича Кнежевић. На место оних који су стасавајући за студије одлазили из Краљева долазили су други, а са годинама омекшавао музички стил уз текстове који су и даље пратили промене у друштву, а идеје Срђана Кнежевића у текстове песама је претапао песник из Крагујевца. Активистички текстови су у почетку били много озбиљнији и чвршћи, а публици се више свиђали док су одражавали бунт који носи младост. Кад се касније ушло у интелектуалније воде, а панк са упливом мало јачег рокенрола звучао другачије, донекле се променио и однос публике према извођењу. Нови гитариста је био металац у души, па су почели да преовлађују метало рифови што није наишло на повољан пријем код публике што се након

двадесет година могло и очекивати. - Што се текстова тиче остали смо доследни у идејама и никад нисмо скренули у нешто у шта није требало, него смо остали исти као и пре 20 година, а то се показало и на последњем концерту у Загребу почетком маја ове године. Наступали смо све мање, опет ишли где год нас је неко позвао, а за двадесет година у Краљеву свирали свега четири или пет пута. Више пута смо свирали у Мариору и тамо издали један диск који је подржало Министарство културе Словеније – прича Кнежевић. На путу према Марибору повремено би се зауставили због сусрета са пријатељима из Хрватске пред којима су у Жупањи одржали један концерт. У време санкција, када је младима из Србије додатно било спречено и раније ограничено путовање ван земље, Краљевчани су доживљавали да гостују у Словенији и наступају паралелно са једним од најпознатијих енглеских анархо панк бендовима. Сви наступи су до те мере јединствени и необични због музике која понекад делује толико сирово и могућности велике импровизације.

жимо се сви дишемо као једно, а ми бенд нисмо доживљавали само као окупљање ради свирке на сваких десет дана. Као што неко иде на пиће ми смо проводили време свирајући и стварајући. Кад смо видели да то губи смисао направили смо опроштајни концерт након сазнања да је за све ове године кроз бенд прошла гомила људи, а из прве поставе остао само ја. Многи су се одселили из Краљева што опет сведочи колика је миграција из ове средине. Одрадили смо опроштајни концерт, а у јануару нам је стигао позив из Загреба – прича Кнежевић. Жеља за наступима постоји и даље, али не на старој слави, а за стварање нових песама је све мање времена. И поново се јавља проблем са почетка приче, тешко је наћи доброг бубњара, јер је све мање оних који су спремни да уче, док се музика све више прави у соби за компјутером. Оно што се некад радило уз помоћ писама данас омогућавају интернет и друштвене мреже, па је Фејсбук био прилика да Сплићанин Мишо Љубоје, који организује наступе различитих бендова у загребачком Атаку, позове и

Краљевачне уз још неколицину бендова који су некада били активни. Била је то прилика да се још једном сретну са „Куртизанама“, „Распадом система“ и „ФАП МЦ“. - Свиди ми се то, јер ми није изгледало труло. Многи би рекли да одрађујемо тезге, али је ово била нека друга прича па пристанем. Нашао сам два момка који имају бенд у Краљеву и раде сличну причу, а укључени су у „Позитивну омладину“ као политички део бенда који је прошле године имао турнеју много већу него ми икада. Иду од Украјине преко Француске и Немачке што је за српске прилике веома занимљиво. Позвали смо бубњара из „Дечје радости“ и певача групе „Мортуус“ који је певао на нашем последњем албуму „Црвено“ – прича Кнежевић. Дужа пауза од последњег наступа и нови састав бенда значајно су утицали на интензивне пробе какве се не памте у дводеценијској каријери. На репертоару су се нашле најзначајније композиције од првих дана до рефрена неких из новијег периода које су, у паузама између две друге песме, изводили заједно са публиком.

Т. Радовановић

Последњи концерт у Загребу 3. маја ове године још једном је показао колико је музичарима битан контакт са посетиоцима. То је и повод да га успостављају што је чешће могуће док изводе музику коју сви подједнако познају, воле и у њој учествују. Због тога је Срђан Кнежевић половину концерта отпевао без микрофона који је у то време био у рукама неког од посетилаца. Много битније од тога колико се у таквим ситуацијама чује његов глас је сазнање о дружењу људи окупљених око заједничке идеје. Иако су се класични панкери од осталих разликовали и по начину одевања радо су прихватали Краљевчане који се нису поводили за таквим модним трендовима. Једино чиме су се разликовали од обичних младих људи биле су мајице са изразито антиратним и антикапиталистичким порукама. Након сазнања да улазе у године када нема времена за превише дружења, нити довољну посвећеност свему што их је везивало две деценије, опроштајни концерт у Новом Саду требало је да буде крај једне интересантне каријере. - Кад свако вече излазимо и дру-

Проглашен 23. добитник Жичке хрисовуље

МАГАЗИН

1.6.2014.

БУНТОВНА ЛИР

- Жички духовни сабор је установљен у тешким временима за Србију са циљем да промовише повратак духовним вредностима. - Многе публикације које су настале на трагу ове манифестације трајан су белег њеног постојања. - Добитник Жичке хрисовуље за ову годину песник из Подгорице Ранко Јововић за бунтовну лирску молитву и дубински замах српског језика. - Признање подразумева уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења, а делу добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор - Преображење 2014.

Дејан Алексић и Милош Милишић

Фото: М. Радовановић

РСКА МОЛИТВА

МАГАЗИН

1.6.2014.

а Спасовдан сваке године жири Жичког духовног сабора – Преображење традиционално саопштава име добитника Жичке хрисовуље која представља једну од најпрестижнијих песничких награда у Србији, а додељује се на Преображење 19. августа у манастиру Жичи. Жири на чијем се челу налази др Драган Хамовић, а који чине још Дејан Алексић, Милош Милишић, Живорад Недељковић и Горан Петровић донео је одлуку да добитник Жичке хрисовуље за 2014. годину буде песник из Подгорице Ранко Јововић за бунтовну лирску молитву и дубински замах српског језика. Признање подразумева уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења, а делу добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор - Преображење 2014. Жички духовни сабор је на велики празник Преображење установљен у тешким временима за Србију с циљем да промовише повратак духовним вредностима, а многе публикације које су настале на трагу ове манифестације трајан су белег њеног постојања.

Жички духовни сабор је најстарија преображењска културна манифестација у Србији која је започета 1992. године на иницијативу песника краљевачког Књижевног клуба. Већ следеће године прихваћена је као градска манифестација чији су организатори Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб. Манифестација је зачета у оквиру 29. такмичења села Србије уручењем 1.500 књига огранку краљевачке библиотеке у Жичи које су сакупљене у акцији Радио Београда „Књига солидарности“. Након што је уследила промоција едиције „Слово“ у издању Књижевног клуба и Графичко-издавачког предузећа Слово одлучено је да се сваке године једном српском песнику додели Жичка хрисовуља. Током две деценије постојања манифестација је три пута мењала назив. Прве године је названа Дани преображења, потом Српски духовни сабор Дани преображења да би се од 1997. усталио назив Жички духовни сабор – Преображење. Сабор баштини највредније из српске културне традиције и заостав-

штине с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију универзалних и локалних вредности из области културе и историјске прошлости. Саставни део Сабора били су научни скупови који су допринели новом читању српске прошлости и вредновању споменика културе из Долине векова. У склопу Сабора приређена су четири научна скупа, „Старо наслеђе у савременој српској поезији“, „Културно наслеђе и његова заштита“, „Жича – уметност, историја“ и „Рудо Поље – Карановац – Краљево: од првих помена до Првог светског рата“. Саставни део сабора свих ових година су биле ликовне изложбе и концерти извођача и аутора озбиљне музике компоноване по мотивима народног стваралаштва и традиционалне музике. Централни део Сабора посвећен је српским песницима којима се у Трпезарији манастира Жиче додељује Жичка хрисовуља, а о делима лауреата разговара се за округлим столом критике након чега краљевачка Библиотека штампа зборник радова који представља незаменљиво штиво за

изучавање домаће поезије. Досадашњи добитници награде су, Добрица Ерић, Милутин Петровић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Иван В. Лалић, Милосав Тешић, Бранислав Петровић, Стеван Раичко-

вић, Алек Вукадиновић, Матија Бећковић, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Милован Данојлић, Мирослав Максимовић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје, Новица Тадић, Братислав Р. Милановић, Петар Пајић, Иван

Негришорац, Гојко Ђого и Петар Цветковић, а свима су сем Добрице Ерића штампани зборници радова. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

РАНКО ЈОВОВИЋ Ранко Јововић је рођен 1941. године у Косићу код Даниловграда. Основно и средње образовање завршио је у Даниловграду и Подгорици, након чега је студирао на групи Југословенска књижевност и српскохрватски језик на Филолошком факултету у Београду. Један је од најбунтовнијих и најжешћих песника своје генерације, изражене субјективности и неспутаног темперамента, а његово је песништво у изразу распето између исповедног, лирског и бунтовног до повремених деструктивних тонова. Објавио је књиге поезије „Гвоздена шума“, „Додир таме“, „Јемство“, „Дивљи плач“, „Пса ми“, „Пољубац за

Ану Ахматову“, „Гомилање страха“, „Земља за укоп“, „Црњански“, „Пагани пред распећем“, „Шта је човјек без подвига, Господе“, „Мрачни хљеб“, „Мој допринос разарању свијета“, „Муње и молитве“, „Не окрећи од мене главу, Господе“. Његови поетски избори представљени су остварењима „Дружење са Сократом“, „Залазак сунца заувијек“ и „Вуци у жалости“. Објавио је књиге записа, интервјуа и есеја „Нека ми не буде ништа опроштено“ и „Доба дивљања“, а добитник је више значајних књижевних признања. Песме су му превођене на руски, енглески, италијански и друге језике.

МАГАЗИН

1.6.2014.

Грејс: Принцеза Монака

Радња филма „Грејс: Принцеза од Монака“ смештена је у 1962. годину и прати живот бивше холивудске звезде Грејс Кели у тренутку када јој се брак са принцом Ренијеом налази у кризи током које проживљава и кризу идентитета. Ситуација у којој се налази још је тежа због затегнутих односа њеног супруга и француског премијера Шарла Де Гола који планира да укине суверенитет мале кнежевине. Грејс – Принцеза Монака је модерна и истинита бајка, напета романса, прича о једној од највећих филмских дива која схвата да њена љубав више није само страст већ и обавеза. Грејс Кели је у Холивуду снимила 11 филмова међу којима су и два класика које је потписао Алфред Хичкок, „Прозор у двориште“ и „Позови М ради убиства“. Погинула је 1982. у аутомобилској несрећи у 52. години, а истрага је потврдила да је у току вожње претрпела мождани удар. Део критике филмску екипу, уз изузетак Никол Кидман и осталих глумаца који су се трудили да удахну бар мало достојанства у недорађену и бесмислену причу о једној од најзанимљивијих жена на планети у другој половини 20. века, сматра изузетно неталентованом. Повод за то је сазнање да је снимање филма о глумици која је оставила филмску каријеру и удала се за монарха Монака, постајући принцеза која улази у свет међународних политичких сплетки, а не споменути

трагичан крај за који многи и данас сматрају да је крајње контроверзан, равно кинематографском самоубиству. До последњег схватања да смрт прелепе принцезе Грејс неће бити чак ни поменута у филму, све некако и може да "пије воду", упркос стереотипној досади којом је све обрађено. Филм се приказује до 4. јуна у пројекцији од 22 сата, а за уталзницу је довољно припремити 250 динара.

На рубу времена У блиској будућности ванземаљци нападају Земљу уништавајући велике градове и остављајући милионе мртвих за собом, јер ниједна армија није у стању да изађе на крај са њиховом брзином, окрутношћу и телепат-

ским моћима. Армије Земље се уједињују да би повели велику офанзиву против хорди ванземаљаца, а мирнодопски официр потпуковник Бил Кејџ, упркос недовољној обучености, креће у самоубилачку мисију. Убрзо умире на бојном пољу, али се буди на почетку истог дана схватајући да ће више пута доживљавати исти дан, јер су га ванземаљци заробили у непрекидну временску петљу. Након сваког понављања петље Кејџ постаје све спремнији да се ухвати у коштац са њом, па се удружује са ратницом специјалних снага која је убила више ванземаљаца него било ко на Земљи. Њих двоје се непрекидно боре у намери да пронађу решење како да савладају ванземаљце и спасу Земљу. Филм се приказује од 20 сати по цени од 350 динара.

Из Полицијске управе Краљево

ПОГОРШАНО СТАЊЕ ЈАВНОГ РЕДА И МИРА

МАГАЗИН

1.6.2014.

лаги пораст криминалитета огледа се у незнатном повећању броја кривичних дела из области општег криминала. О томе сведочи последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 19. до 25. маја који већ шесту недељу за редом бележи одсуство кривичних дела из области привредног криминала. Од укупно 31 евидентираног кривичног дела инспекторима криминалистичке полиције познати су извршиоци тек мање од половине, односно 14. Евидентно је погоршање стања у области јавног реда и мира где се бележи за трећину већи број повода за ремећење у односу на период од седам дана раније. И док је број туча тек за два већи, број осталих повода је удвостручен. Удвостручен је и број саобраћајних незгода, па су од евидентираних 17 чак десет за последицу имале повређена лица, а седам само материјалну штету.

Три особе су задобиле тешке телесне повреде, девет лаке, а укупна материјална штета је премашила пола милиона динара. Број прекршаја у области безбедности саобраћаја и даље варира, а последњи статистички преглед бележи повећање од око 40 у односу на претходну недељу. Након једног пожара регистрованог после дугог затишја у области заштите од ове пошасти поново се бележи смиривање па припадници Ватрогасноспасилачке јединице опет нису имали посла.

ПРЕТИЦАЊЕ УЗРОК ТРАГЕДИЈЕ У Шумнику код Баљевца се у недељу око 21,30 догодила тешка саобраћајна незгода у којој су учествовала четири возила. Том приликом су три особе погинуле, а једна задобила тешке телесне повреде, док су оне код две преостале процењене као лаке.

До незгоде је дошло када се „опел кадет“, рашчанских регистарских ознака, којим је у смеру према Краљеву управљао М.Л. (1982), са путницима Д.Л. (1962) и М.Л. (1955) сви из Јошаничке Бање, сударио са комбијем „мерцедес вито“, новопазарске регистрације, којим је из супротног смера управљао М.П. (1996) из Новог Пазара, са сувозачем В.П. (1989) из истог места. Још једном се показало да је узрок тешких саобраћајних незгода са несагледивим последицама неприлагођена брзина вожње и непоштовање саобраћајних прописа. О томе сведочи сазнање да је непосредно пре судара возач „опел кадета“ претицао „ладу самару“ рашчанске регистрације којом је управљала С.Т. (1984) из истог места, са којом се у возилу налазио и њен малолетни син, Од силине удара комби се окренуо на путу, па је у њега ударио „пежо 206“, новопазарске регистрације, којим је управљао С.Ј. (1989) из Новог Пазара.

Возач и путници „опел кадета“ су преминули на лицу места, док је возач комбија задобио тешке, а његов сувозач као и возач „пежоа“ лаке телесне повреде. Возач и сувозач „ладе самаре“ нису повређени. Увиђај је на месту незгоде извршио Основни јавни тужилац у Рашки, у присуству полицијских службеника Саобраћајне полицијске испоставе из овог места, а саобраћај на овом делу пута је до поноћи био у прекиду за теретна возила, док је за путничка преусмераван на алтернативни путни правац.

ЗА ЗАПОСЛЕЊЕ 500 ДО 1.000 ЕВРА Припадници криминалистичке полиције расветлили су серију превара извршених на штету више особа са подручја Краљева, а Основном јавном тужилаштву поднели кривичну пријаву против тридесетчеторогодишњег Љ.В. из Витановца због сумње да је из-

вршио осам превара. Осумњичени је од октобра прошле године лажним приказивањем чињеница лажима доводио оштећене у заблуду и одржавао их у уверењу да ће за новчану надокнаду од 500 до 1.000 евра обезбедити запослење у краљевачким јавним предузећима. Преварени су му у целости, или у деловима, исплаћивали захтеване износе, па се сумња да је до сада остварио имовинску корист у износу вишем од 300.000 динара. Због сумње да има још преварених грађана припадници полиције позивају све оштећене да ова кривична дела пријаве непосредно, или на број телефона 036/364 – 254.

УХАПШЕНИ ЛОПОВИ Припадници Полицијске управе Краљево су расветлили још једну серију имовинских деликата извршених од октобра прошле године. Због сумње

да су извршили кривично дело које се карактерише као тешка крађа, и три кривична дела крађа, судија Основног суда је С.Г. (1986) и Г.Д. (1994) из околине Краљева одредио притвор у трајању до 30 дана. Осумњиченима се ставља на терет да су из помоћних просторија, викендица, дворишта приватних кућа и возила узимали радне машине, акумулаторе, предмете од бакра и других обојених метала, баштенске гарнитуре, алат, техничку и другу вреднију робу, као грла стоке коју су продавали физичким лицима и предузећима за откуп секундарних сировина. Полицијски службеници су пронађена грла стоке и део украдених предмета уз потврду вратили власницима, а с обзиром на сумњу да су на ширем подручју града извршили више од 30 кривичних дела ове врсте наставља се рад на расветљавању криминалне делатности осумњичених. Т. Радовановић

Ревијална фудбалска утакмица хуманитарног карактера

МАГАЗИН

1.6.2014.

ЦРВЕНИ БОЉИ

– У регуларном току утакмица завршена нерешеним резултатом, после извођења једанаестераца боља екипа у црвеним дресовима. – Укупан приход са утакмице 94.370 динара

елике елементарне непогоде увек су биле довољно јак повод за исказивање солидарности из жеље да се помогне пострадалима. Показало се то и приликом последњих поплава које су погодиле краљевачки крај када је велики број домаћинстава претрпео штету чије ће се размере тек утврђивати. Међу првима су се огласили краљевачки музичари организацијом фудбалске утакмице хуманитарног карактера као прве у низу манифестација које ће уследити до краја ове године. На игралишту Фудалског клуба Хајдук из Јарчујка окупили су се у уто-

рак да поделе мегдан певачи и инструменталисти сврстани у црвену и белу екипу. Иако је резултат ове по много чему специфичне утакмице био у другом плану фудбалери оба тима су се од почетка својски потрудили да пруже добру игру и разгале присутне посетиоце, а голмани обе екипе више времена провели вадећи лопту из мреже него у успешним одбранама. Много успешнији део обе екипе били су нападачи, па је до краја неизвесна утакмица завршена нерешеним резултатом 5:5, а победник добијен тек након извођења једанаестераца у коме су успешнији били фудбалери

црвене екипе. Победа је значајнија ако се зна да је беле предводио дугогодишњи активни играч фудбалског клуба из Милочаја Миша Мијатовић који је пре утакмице за Краљевски МагазИН изјавио да је у Краљево допутовао специјално због овог сусрета. Утакмица између две фудбаласке екипе само је иницијална каписла за низ других акција које планирају краљевачки музичари и на симболичан начин показује солидарност са пострадалима од поплава. - До краја ове године биће много већих акција уз учешће бројних певача и музичара и много већих прихода.

И ЗА НИЈАНСУ

Бар седам, осам акција до краја године, у које ће бити укључене и донаторске вечери, прилика су да сви познати Краљевчани који имају контакте и пословне везе са значајним људима дају допринос помоћи пострадалима. Краљево се показало као најмалерознији град који су након земљотерса погодиле поплаве, што је још један повод да се на позив за помоћ јаве не само Краљевчани већ и други људи добре воље – каже Мијатовић. Владимир Рајовић као један од организатора потврђује да су музичари из Краљева и околине спонтано дошли

на идеју о одигравању ревијалне фудбалске утакмице хуманитарног карактера, а након што су преко медија објавили информацију о одржавању пријавио се велики број њихових колега и других који су изразили спремност да помогну. Међу њима су први сарадници музичара, власници ресторана и клубова, конобари, али и познаници ван света музике. Помоћ у организацији пружио је и ФК Хајдук из Јарчујка који је обезбедио опрему за обе екипе. Музичари који преко недеље рекреативно играју фудбал подељени су у две екипе приближног квалитета, а

најпознатији међу њима је и овога пута био прослављени хармоникаш и капитен музичке репрезентације Миша Мијатовић. Сем учешћа у једној од екипа музичари су у фонд за помоћ приложили одређену суму новца, а њиховим примером су, у оквиру могућности, пошли и посетиоци. - Укупан приход са утакмице 94.370 динара, а прикупљена средства ће, каже Рајовић, бити уплаћен на наменски рачун за помоћ пострадалима од поплава. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 1.6.2014.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs