MagazIN 117 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 117 * 8. јун 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 8.6.2014.

Председник Србије у Грдици

МАГАЗИН

8.6.2014.

ПРОМЕНА ОДНОСА ПРЕ

- Поред 18 тона хуманитране помоћи из Фондације Драгица Николић угрожено становништво може да очекује замену подова, малтерисање, молерско фарбарске радове и 120 хиљада динара по домаћинству. – Председник Србије наговештава могућност обезбеђивања 900 лежајева, а прва дама кућу за најугроженију породицу са највише деце. – Улагање у заштиту од поплава много мање до улагања за санацију последица. – Председник Николић са сарадницима обишаo радове на мосту преко Ибра

Фото: М. Радовановић

ЕМА ПОПЛАВАМА

МАГАЗИН

8.6.2014.

тете од поплава које су направиле штету на великом делу Србије још се процењују, а становништво улаже максималне напоре да створи услове за живот какав је владао до истека прве пловине маја ове године. Солидарност у несрећи која је задесила становништво исказали су бројни донатори, а председник Србије Томислав Николић, после Параћина и Свилајинца, у петак предао Краљевчанима 18 тона хуманитарне помоћи, од тога осам тона конзервиране хране и десет средстава за хигијену. Помоћ је обезбедила Фондација Драгица Николић под покровитељством председника Републике, а власници 450 оштећених домаћинстава са овог подручја од државе могу да очекују замену подова, малтерисање и молерско фарбарске радове. Председник Николић је најавио и могућност обезбеђивања око 900 лежајева како би се живот у поплављеном подручју што пре нормализовао. Локална самоуправа наговештава и 120 хиљада динара по домаћинству након чега би, на основу листе приоритета, они најугроженији могли да добију и нешто више. - Сви су овде били метар под водом. Нико нема под, зидове, намештај, електричне уређаје у кухињи, нико нема мира и не зна где ће да проведе следећа три месеца. Обнова ће да траје три, четири месеца, а ја се надам да после тога, изузев осећања да су после 49 година били поново поплављени, других видљивих знакова поплаве овде не сме да буде – поручио је Николић. Прва дама на основу процене локалне самоуправе обећава кућу за најугроженију породицу са највише деце, баш као и у свим другим деловима земље који су по-

плављени. Прве три су већ наручене за поплављена подручја на територији Уба и Крупња, а може да их очекује укупно 10 до 12 породица. Осим тога и амбасада Уједињених Арапских Емирата је обећала 50 кућа за угрожене, а градња би могла да почне чим за њих буду обезбеђене одговарајуће локације, у Убу већ следеће недеље. Председнички караван наставља пут према Бајиној Башти, Коцељеви и свим другим местима која су поплављена, а мало скрајнута из пажње јавности. Поједине локалне самоуправе већ су учиниле доста на отклањању последица, извшиле физичко чишћење нечистоћа, дезинфекцију и дератизацију. - Овде не можете да видите да је било поплаве, нема намештаја на улици, нема блата и смећа, и то је знак да су људи били добро организовани. Сад остаје на држави, и новој солидарности из целог света, да што пре отклонимо последице, а нама да размислимо колико новца треба уложити да се ово више никад не деси – каже Николић подсећањем да новац уложен у заштиту од поплава није бачен. Тек када се догоди нешто слично овогодишњим поплавама долази се до закључка да је уложено у заштиту знатно мање од онога што се улаже у отклањање последица. Због тога Србија и мора да размишља о елементарним непогодама, пре свега о поплавама, на другачији начин него до сада. Након обиласка поплављеног подручја, и посета породицама Павловић и Дуканац у Грдици, председник Николић је са сарадницима обишао завршне радове на мосту преко Ибра у наставку Скопљанске улице. Пуштање моста у редован саобраћај планирано је најкасније до 1. августа ове године. Т. Радовановић

МАГАЗИН 8.6.2014.

Србија и европске интеграције

ПРЕГОВАРАЧКА ПОГЛАВЉА

МАГАЗИН

8.6.2014.

- БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ, ВЕТЕРИНАРСКА, И ФИТОСАНИТАРНА ПОЛИТИКА - РИБАРСТВО - ТРАНСПОРТНА ПОЛИТИКА

МАГАЗИН 8.6.2014.

ПОГЛАВЉЕ 12 – БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ, ВЕТЕРИНАРСКА И ФИТОСАНИТАРНА ПОЛИТИКА

вропска унија примењује интегрисани приступ како би обезбедила висок ниво јавног здравља, здравља животиња, добробити животиња и здравља биља што се постиже применом повезаних мера – од фарме до трпезе у ланцу производње, прераде и дистрибуције хране, све до потрошача – као и одговарајућим надзором који спроводе надлежни органи. Тиме се обезбеђује висок ниво заштите живота и здравља људи, као једног од основних циљева политика Европске уније. Истовремено је потребно обезбедити ефикасно функционисање унутрашњег тржишта уније што је једино могуће уколико су стандарди безбедности хране и хране за животиње уједначени и доследно примењени на целој територији. Прописи поглавља 12 су изузетно бројни и обухватају безбедност хране, ветеринарску политику, стављање на тржиште хране, хране за животиње и споредних производа животињског порекла, безбедност хране за животиње, фитосанитарну политику и генетички модификоване организме. Да би постала усклађена са стандардима Европске уније из ове области Србија треба да пренесе те прописе и обезбеди њихову потпуну примену што подразумева да надлежни органи обављају инспекцију и надзор, као и да постоје потребне лабораторије. Потребно је обезбедити да субјекти у пословању с храном буду добро обучени и свесни одговорности. Систем безбедности хране у Европској унији заснован је на неколико начела, одговорности произвођача, следљивости хране, примени система анализе ризика као и примени начела предострожности када је то неопходно. Преговарачком групом за безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна питања председава државни секретар из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, а

заменик председника, секретар и заменик секретара су представници истог министарства. Остали чланови су представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства здравља, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Министарства унутрашњих послова, Канцеларије за ревизију система управљања средствима Европске уније, Републичког завода за статистику, Института за стандардизацију, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције. Као и у случају других преговарачких група председник може, уколико постоји потреба, да позове представнике других организација да учествују у раду.

Корист и резултат за Србију? Србија има обавезу да прихвати и у потпуности примени прописе Европске уније из ове области у тренутку приступања, али због значаја трговинске размене са Европском унијом већ дужи период прилагођава своје стандарде европским иако неће морати да се одрекне традиционалних производа, као што су сир или кајмак. Ако се производе за потрошњу у сопственом домаћинству, и даље ће се производити као до сада, али ће, уколико се пласирају на тржиште, морати да задовоље одређене хигијенске стандарде ради заштите потрошача. Србија ће као резултат процеса прилагођавања стандардима Европске уније имати унапређене објекте за производњу и прераду меса, унапређен узгој животиња на фармама, боље стандарде добробити животиња, контро-

лисану употребу пестицида, поуздан систем националних лабораторија. Храна која се производи у Србији имаће слободан пут до европских потрошача, а домаћим потрошачима биће гарантовани исти високи стандарди безбедности хране коју тренутно имају европски потрошачи.

ПОГЛАВЉЕ 13 – РИБАРСТВО Заједничка политика рибарства Европске уније обухвата питања искоришћавања и управљања рибљим богатствима, уређења тржишта рибљим производима, структурне политике, надзора и контроле, као и међународну сарадњу у рибарству. Политика Европске уније у области рибарства реформише се сваких десет година, као одговор на промене које се односе на количину рибе, као и на опште привредне прилике у рибарству. Без обзира што Република Србија нема море, преговори у овом поглављу ће се одвијати као у свим претходним проширењима. Преговарачку групу за рибарство чине превасходно представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, као и представници Министарства здравља, Министарства финансија, Министарства привреде, Института за стандардизацију, Републичког завода за статистику, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције. Резултат усклађивања Републике Србије са прописима Европске уније у области рибарства биће испуњеност захтева у погледу контроле нелегалног, непријављеног и нерегулисаног риболова, чиме ће се створити услови за пласман производа рибарства на тржиште уније уз очување националних водних ресурса.

МАГАЗИН

8.6.2014.

ПОГЛАВЉЕ 14 – ТРАНСПОРТНА ПОЛИТИКА

Право Европске уније које се односи на друмски транспорт покрива различите социјалне, техничке, фискалне, безбедносне захтеве и захтеве заштите животне средине, са циљем промовисања ефикасног превоза путника и робе и обезбеђивања фер тржишних услова између транспортних оператера. Фокус регулативе у железничком транспорту је на либерализацији овог сектора и његовом отварању према конкуренцији, унапређењу интероперабилности и безбедности транспортне мреже и развијању железничке транспортне инфраструктуре. У сектору ваздушног транспорта регулише се питање приступа тржишту, као и безбедност ваздушног саобраћаја, уз унапређење права и обавеза путника. Регулатива која се тиче унутрашњег водног транспорта препознаје огроман потенцијал водног саобраћаја као алтернативног вида пре свега превоза робе и има за циљ промоцију и јачање конкурентности унутрашњег водног транспорта у транспортном систему, као и његово укључивање у мултимодалне логистичке токове. Велике предности овог вида саобраћаја, у поређењу са осталима, су поузданост, економичност, низак степен штетности за животну средину и велики потенцијал за даље унапређење и развијање. У оквиру друмског транспорта преговараће се о приступу тржишту робе и путника, ценама и фискалним условима, социјалним условима, техничким и безбедносним условима и превозу опасних материја. У оквиру железничког транспорта преговараће се о приступу тржишту и инфраструктури – постојању и ингеренцијама независног регулаторног тела, техничким и безбедносним условима, безбедности и интероперабилности железничког саобраћаја и формирању независног тела за истраге несрећних случајева. У оквиру ваздушног транспорта

преговараће се о приступу тржишту и спољној ваздушној политици, управљању ваздушним саобраћајем, условима заштите животне средине у ваздушном транспорту, заштити права путника, испуњењу обавеза из Споразума о заједничком европском ваздухопловном подручју. У оквиру унутрашњег водног транспорта преговараће се о приступу тржишту, увођењу речних информационих сервиса, признању занимања у области унутрашње пловидбе, социјалним условима, техничким и безбедносним условима. Носилац ове Преговарачке групе је Министраство саобраћаја, из чијег су реда именовани председник, заменик председника, секретар и заменик секретара Преговарачке групе. Остали чланови су представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Комисије за заштиту конкуренције, Агенције за безбедност саобраћаја, Дирекције за железнице, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Министарства грађевинарства и урбанизма, Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства одбране, Института за стандардизацију, Директората цивилног ваздухопловства, Републичког завода за статистику, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију? Чланство у Европској унији омогућава повећање безбедности транспорта и бољу заштиту путника у свим врстама саобраћаја, а раст конкуренције води до повољнијих цена и бољег квалитета услуга. У друмском саобраћају добробит је већа безбедност саобраћаја на путевима и безбедност превоза опасних материја, потом увођење дигиталних тахографа – уређаја за дигитално бележење времена

вожње и одмора возача. На овај начин омогућава се лакши надзор над радним временом возача, праведнија тржишна конкуренција с обзиром да се елиминише нелојална конкуренција превозника чији возачи раде више од допуштених 9 сати дневно и доприноси повећању безбедности свих учесника у друмском саобраћају. У железничком саобраћају, корист од фер приступа тржишту и видљивог система наплате инфраструктуре, као и поједностављења процедура за издавање лиценце, које треба да охрабри нове учеснике на тржишту и доведе до његовог отварања, је очигледна. Ту је и јачање улоге Дирекције за железнице као регулаторног и безбедносног тела. Унапређење заштите путника у ваздушном саобраћају значи да, у случају када превозник касни или откаже путовање а да разлог нису временске непогоде, он мора да обезбеди смештај и храну путницима, као и накнаду штете уколико је путник тражи. Такође, додатно се штите права особа са инвалидитетом у саобраћају, а прописује се и обавеза јасног истицања пуне цене карте. Побољшава се и регулатива у области пружања услуга у ваздушној пловидби и управљања ваздушним простором. У унутрашњем водном саобраћају корист се односи на успостављање речних информационих сервиса – РИС концепта усаглашених телекомуникационих услуга и информационих система за подршку унутрашњој пловидби и њене везе према осталим видовима саобраћаја. У оквиру њега се формирају и подсистеми за лоцирање и праћење бродова, давање електронских саопштења бродарству, као и за електронско пријављивање путовања. РИС је предуслов за интегрисање међународних пловних путева у нашој земљи са европском пловидбеном мрежом, а од посебног је значаја за реку Дунав као европски Коридор VII.

МАГАЗИН 8.6.2014.

Експозе мандатара за састав Владе Србије Александра Вучића (4)

оком много година, владама у Србији је било најлакше да запошљавају људе у јавни сектор уместо да им помогну да сами створе нешто. Ти људи који су запошљавани нису били обични људи. Многи од њих су били партијски људи, са везама, блиски власти. Био је то завет ћутања – ми те запослимо, а ти и твоја породица и пријатељи гласате за нас. Није то било само са једном партијом, био је то случај са свим партијама. Уместо да подстиче сналажљивост и креативност, систем је мотивисао људе да не раде ништа осим да траже везе. Овакав систем убија покретачку снагу људи и претвара наше младе људе у цинике. Учи их да се знање, залагање и таленат не награђују – већ само везе. Драги грађани – та ера је завршена! Као што можете да видите, данашњи јавни сектор је знатно већи него у многим другим земљама са којима желимо да се поредимо. Ми имамо готово 800.000 људи који раде у јавном сектору. Да, многи од њих раде поштен посао – попут наставника, медицинских сестара, лекара, војника и полицајаца... Али још много њих добија новац, а не ради ништа. Сваки динар који добију је динар мање који можемо да дамо за образовање, здравство или подршку за оне који су заиста сиромашни у нашем друштву.

Такође, многим владама у Србији било је лакше да оптерете приватни сектор порезима и наплатама. Политичарима у Србији је било лакше да оптерећују приватне фирме него да се супротставе партијским главешинама. У модерној економији, приватни сектор треба да буде локомотива која вуче напред читаву земљу. Али у Србији смо подигли толико препрека на шинама, заглавили штапове у точкове локомотиве и оптеретили вагоне са толико непотребних људи да се воз, једноставно, више не помера. Једноставно није нормално да просечна плата у јавном сектору буде већа од оне у приватном. Земља попут Србије не може да приушти себи да буде послодавац за толико људи и да их толико плаћа. Ми исплаћујемо плате новцем који немамо. И због тога морамо да позајмљујемо све више и више новца само да бисмо исплаћивали те плате. Новац се не добија бесплатно. Морамо да плаћамо камату – веома високу камату. Због тога нам дугови непрестано расту. И тако, наши кредити постају скупљи. Јавни сектор, заправо, краде од народа коме би требало да служи, награђујући полуупослене бирократе и тзв. партијску војску, уместо креативне и вредне грађане и грађане са иницијативом који стреме бољитку. Све је

ово на рачун наших будућих генерација. То се не може и неће наставити. Влада је поставила циљ да ово промени. До 2018. године циљ нам је да приватни сектор у Србији буде већи од јавног сектора. Постоје два начина да се ово оствари. Прво, учинићемо лакшим и вреднијим посао у приватном сектору. Нећемо подизати порезе или додатно оптерећивати приватни сектор. Очистићемо банке од ненаплативих кредита како би могле да почну поново да позајмљују малим и средњим предузећима. Такође, створићемо механизме да субвенционишемо ове кредите како бисмо ојачали ликвидност тржишта. Поштовани посланици, још један велики задатак који ова влада има, како би развила модерну економију, јесте да смањи расходну страну буџета и повећа приходе. Морамо да избалансирамо свој буџет. Балансирање буџета и фискална консолидација по себи нису циљ. Али неопходно је бити интегрисан у глобално тржиште и избећи финансијску кризу попут оне у Грчкој, на Кипру, па чак и моћних економија попут америчке. Морамо да покажемо инвеститорима да можемо да руководимо својом економијом и понашамо се одговорно. Данашња инвеститорска тржишта су изграђена на поверењу.

Фото: М. Радовановић

ТРИ СТУБА РЕФОРМИ

МАГАЗИН

8.6.2014.

Уколико тржишта и инвеститори неће да нам верују, нећемо имати средстава да трансформишемо нашу економију и створимо више радних места. Смањење расходне стране у националном буџету, пре свега, значи бригу о нашим државним предузећима која крваре. Сваке године те компаније губе 800 милиона евра, које сви ми морамо да платимо. Нека од тих предузећа не производе ништа вредно продаје. Нека од њих имају одрживи пословни модел, али се њима лоше руководи. Нека од њих су коришћена да се поједини моћници обогате кроз одливање средстава. Примери, Железара, Икарбус, ФАП. Током 20 година, нико се није усудио да пипне та предузећа. Сви су гурали ствари под тепих, лагали људе, а неретко и они себе чекајући да држава

о трошку свих грађана њима исплаћује нешто што реално нису зарадили. Свака влада је пребацивала лопту на следећу. Али ова влада биће другачија. Добили смо снажно овлашћење за промену, снажно овлашћење да поправимо економију. Зато смо одредили датум – 1. јануар 2015, до када ће сва ова предузећа коначно бити реструктурирана. Реструктурирање државних предузећа подразумева или продају стратешком инвеститору, или њихову трансформацију, или њихово затварање. Даћемо све од себе како бисмо остварили прве две опције, али, уколико ништа не успе, неће бити избора него да се иде на трећу опцију. Део реформског пакета, који сам малопре представио, намењен је да помогне инвеститорима да купе државна пре-

дузећа. Много модернији Закон о раду, Закон о стечају и Закон о инвестицијама помоћи ће да се убеде инвеститори да могу да зараде у Србији и унапреде и направе успешним предузећа која купују. Као што видите, ми, који нисмо ни лук јели ни лук мирисали, ни криви ни дужни, мораћемо да кусамо најкиселију могућу чорбу коју су нам скували они који су Србијом тако и толико неодговорно управљали. Да бисмо велике циљеве и задатке у свим сферама друштвеног живота, од економије, борбе против криминала и корупције, развоја нашег енергетског сектора и рударства, напретка великих и значајних инфраструктурних пројеката, снажније пољопривреде, бољег и успешнијег здравства и образовања уопште могли да остваримо, морамо да створимо систем који чине

три стуба реформи. Бројност и размере проблема са којима се Србија суочава представљају последицу нечињења или лошег чињења током дужег низа година. Зато је за релативно брз успех у савладавању тих проблема неопходно симултано, синхронизовано и одлучно деловање државе, у више праваца. Стога ће се програм за економски опоравак Србије заснивати на три тачке: Снажна и кредибилна стабилизација јавних финансија, која ће довести до тога да се раст јавног дуга заустави до 2017. године; Реформа јавног сектора, која ће довести до унапређења његове ефикасности и квалитета јавних добара и услуга које он производи (ефикаснија администрација, доступније и ефикасније здравство, доступније и квалитетније образовање, ефикаснијих судски

систем); Реформа привредног амбијента, која ће довести до снажног и брзог обарања ризика и трошкова пословања у Србији. Ове три тачке представљају три носећа стуба економских и друштвених реформи које нам предстоје. Неуспех у било којем од ових сегмената лако може да уруши резултате остварене на другим пољима. Да би се остварио успех у сва три сегмента, неопходно је пратити прецизан програм спровођења реформи, и то кроз три фазе: до половине текуће године, до краја текуће године и у периоду од 2015. до 2017. године. Циљ реформи које ће се спровести у првих 100 дана рада владе биће снажна фискална консолидација у циљу обезбеђења предуслова за одрживост јавних финансија и свеобух-

ватна реформа пословног окружења у циљу стварања околности за прилив инвестиција, запошљавање и привредни раст. Реформе које ће се спроводити до краја године имаће за циљ решавање проблема опште финансијске недисциплине (сиве економије, неликвидности и др.) и стварање оквира за успостављање правичности у систему зарада и запошљавања у јавном сектору, што су битни предуслови за средњорочну одрживост јавних финансија и привредни раст. Реформе које ће се спроводити у периоду 2015. до 2017. године имаће пре свега за циљ стварање услова за унапређење квалитета услуга јавног сектора (образовања, здравства, државне управе и др.), што представља битан фактор будућег привредног раста.

МАГАЗИН

8.6.2014.

ÄÎ

Драган Јовановић

Оставка градоначелника Краљева Драгана Јовановића

ÏÎÍÎÑÍÎ È ÎÑÒÎЈÀÍÑÒÂÅÍÎ Фото: М. Радовановић

- У уторак у 9 сати Драган Јовановић председнику Скупштине града поднео писмену неопозиву оставку на место градоначелника Краљева. - Оставка нема никакве везе са евентуалном одговорношћу за пропусте у време елементарне непогоде, али ни са петицијом коју је потписала већима председника месних заједница са територије града. - Са градоначелником престаје мандат заменику, помоћницима и члановима Градског већа. - Скупштина града у обавези да у року до 30 дана изабере ногог градоначелника. - Имена кандидата за одговорне функције већ почетком наредне недеље.

ише од пет месеци је у Краљеву била присутна дилема да ли ће градоначелник Драган Јовановић, након препоруке из врха Српске напредне странке о покретању поступка за његову смену, поднети оставку или чекати да буде смењен. И ма колико да је на први помен могућности да буде смењен устврдио да ће

се повиновати одлуци партије која га је довела на место првог човека Краљева, и одмах отишао на годишњи одмор, током наредних месец дана се предомислио, а под налетом нових догађаја и информација се готово и заборавило на оно о чему се говорило половином децембра прошле године. Тек ту и тамо по неко из опозиције би

узгред поменуо да ни напредњаци више немају поверења у градоначелника да би нешто касније председник Градског одбора Зоран Бојанић демантовао сваку могућност изгласавања било каквог неповерења потпредседнику Градског одбора Драгану Јовановићу за вршење функције градоначелника.

8.6.2014.

МАГАЗИН

Бројни коментари „добрих“ познавалаца политичке ситуације у земљи тумачили су поступке напредњака на различите начине. И док су се једни упињали да докажу да је Јовановић жртва сукоба две струје у врху Српске напаредне странке други су били склони веровању да напредњаци међу преосталим делом одборника у Скупштини града немају довољно квалитетног човека који би заузео његово место. Са друге стране за то није било ни потребе јер је рад актуелног оцењен као добар, а једина меродавна је оцена краљевачког Градског одбора. Ма колико да се у званичним изјавама припадници коалиције на власти куну у јединство у посебним разговорима са сваким од њих провејава незадовољство које увек остаје у сенци настојања да се каквим таквим јединством бар сачувају места челних људи који зависе само од односа снага у градском парламенту. На могућност да Драган Јовановић више не буде градоначелник Краљева готово да би се заборавило да није било мајских поплава и оног што се дешавало око њих, а лавину незадовољства је још пре ванредне седнице Скупштине града покренуо шеф одборничке групе Нове Србије у локалном парламенту Раде Ерац. Већ у првим телевизијским емисијама посвећеним поплави са катастрофалним последицама упро је прст на одговорност Драгана Јовановића, у овој ситуацији као команданта Градског штаба за ванредне ситуације. Тешке оптужбе изнео је и на ванредној седници Скупштине града, али и бројним медијима, успевши да анимира четрдесет председника месних заједница да га подрже потписиањем петиције којом се тражи хитна и неопозива оставка. Свесни су и председници месних заједница и градоначелник да никаква петиција нема тежину која би могла ма колико да уздрма фотељу првог човека града. Могло би то евентуално 24 одборника, колико је потребно за заказивање ванредне седнице Скупштине, под условом да придобију бар још дванаест који су спремни да подрже смену градоначелника. Такву могућ-

ност је у више наврата одбио и сам Раде Ерац не зато што то градоначелник не заслужује већ зато што, како рече, у овом тренутку нико у Краљеву не жели његово место. Последња недеља маја протекла је у настојању да бар тројица од четрдесетак потписника поменуте петиције потврде да су изманипулисани јер нису знали шта потписују. Код преосталих провејава уверење да су то учинили под притиском градоначелника након жестоке кампање која је уследила само дан након потписивања што су потврдили и покушаји да се утиче на бројне друге председнике месних заједница. Конференција за штампу која је требало да укаже на тако нешто доживела је потпуни фијаско, јер тројица наводно изманипулисаних нису могли да докажу ни ко је сазвао спорну конференцију за медије на којој је, на опште изненађење, Раде Ерац изнео низ нових чињеница којима потврђује ставове који су били повод за потписивање петиције. У чуду су се нашли и представници медија који су брже боље позвани на другу конференцију на којој је Јовановић категорички одбацио сваки могућност оставке са образложењем да за то не постоје никакви аргументовани разлози, поготово што је пред њим обиман и значајан задатак санације онога што је проузроковала поплава. - Ја још нисам, нити имам намеру да поднесем оставку, јер је пред нама велики посао и треба много да се ради, па и не размишљам о таквим стварима. Енергија се троши на глупости уместо да се употреби у оно у шта је употребљава Штаб, а то је да решавамо последице катастрофалних поплава. Неки више воле да седе у кафићу, оговарају, критикују и траже длаку у јајету, јер је то много лакше него да се засучу рукави и раде нешто конкретно – рекао је тада Јовановић. Непуну недељу дана касније из корена се променио однос према преузетим обавезама па је, на опште изненађење, у уторак обавестио јавност како је у раним јутарњим часовима председнику Скупштине града поднео неопозиву оставку са образло-

жењем да је то лични чин изазван здравственим разлозима. - Ја сам одлучио да поднесем неопозиву оставку на место градоначелника града Краљева и то искључиво из здравствених разлога. Никаквих притисака на мене није било ни од каквих органа, ни страначких ни било каквих других. Одлука је искључиво моја, то је лични чин, а без икаквог притиска, хладне главе и врућа срца, кажем да сам данас око 9 часова поднео писмену оставку председнику Скупштине града и остајем на овом месту док ме Скупштина не разреши – потврдио је Јовановић. И ма колико да су злобници са нестрпљењем очекивали овакав исход, који тумаче индиректним признањем кривице за све што се дешавало током поплаве, Јовановић је категоричан у оцени да су и он и Штаб за ванредне ситуације на чијем се челу налазио, све задатке извршили на високом професионалном нивоу. Доказ томе су два тешка лансирна моста у Годачици и Раваници којима је успостављена комуникација са великим бројем становника у овом крају. И поред сазнања да у катаклизмичним ситуацијама није могуће на идеалан начин урадити све што је потребно Јовановић потврђује да је након катастрофалних поплава Краљево један од првих градова који је стао на ноге и живот вратио у нормално стање. Након чишћења од наноса муља пре него у осталим крајевима земље извршена је дезинфекција, дератизација и третман комараца на поплављеном подручју. - Све функционише, све се ради транспарентно, помоћ стиже а на девизни рачуна председник Градског већа Марибора уплаћује 40 хиљада евра искључиво за становнике који су пртрпели штету у поплавама. То је значајна сума, а из братског града Марибора стићи ће у значајним количинама паркет, ламинат и средства за кречења. Из Фонда за солидарну стамбену изградњу извукли смо 64 милиона динара који су били заробљени што са 15 из буџета за ванредне ситуације, 12 из Фонда за саобраћај, 5 из Дирекције за планирање и из-

8.6.2014.

МАГАЗИН

градњу и око три са посебног рачуна за санацију последица поплава чини око сто милиона динара – каже Јовановић потврдом да је локална самоуправа спремна да кад год то затреба изађе у сусрет грађанима. Без обзира на бројне приче о томе како се пред надирућом опасношћу није реаговало на прави начин сада већ градоначелник у оставци потврђује да су све службе реаговале правовремено. Никада нико из Штаба за ванредне ситуације није добио било какву депешу, ни дојаву, о енормном расту водостаја Западне Мораве што би, да се десило, сигурно изазвало другачије понашање и благовремену евакуацију становника, значајнијих материјалних добара и стоке. Најава кривичне пријаве против НН лица повод је за потврду интереса да се утврди одговорност и скине хипотека са оних који то не заслужују. И ма колико да онима који дан касније коментаришу оставку много тога није јасно Јовановић понавља да оставка нема никакве везе са евентуалном одговорношћу за пропусте у време елементарне непогоде, али ни са петицијом коју је потписала већима председника месних заједница са територије града. - Оставка је искључиво из здравствених разлога, јер је све ово на мене оставило дубоког трага. Био сам више пута у Грдици и видео људе како стоје испред кућа и немају где да уђу. Видео сам у каквом су стању и све је то оставило солидне последице на мене и последњих недељу и више дана имам знатних здравствених проблема. Надам се да се они неће даље компликовати и због тога што желим да сачувам своје здравље дајем оставку, а сви који мисле да је на мене извршен било какав притисак треба да знају за жељу да неко млађи, здрав и способан ради посао који сам обављао часно и поштено. Нико не може да каже да је Драган Јовановић за две године из свега овога изашао богатији. Напротив, изашао сам сиромашнији пре свега што се тиче здравственог стања – каже Јовановић демантујући сваку могућност да професионалну каријеру на-

стави ван града или у неком од јавних предузећа. Двадесет пет година рада у просвети довољан је разлог да се, после две године, врати професорском занимању уверен да је допринео да буду реализовани бројни значајни пројекти у граду. Међу њима је и мост преко Ибра у наставку толико пута помињане Скопљанске улице који треба да буде завршен најкасније до 1. августа. Уз скори завршетак деценијама чекане нове спортске дворане међу најзначајније се убраја урбана регенерација дела насеља у Доситејевој улици. Јовановић подсећа да је уз осам милиона евра кредита, који је за овај посао узела Република Србија, град од Фонда за Западни Балкан добио на поклон 880 хиљада евра у знак признања за све што је учињено у припреми програма урбане регенерације. Сазнање да је најжешћи напад на Јовановића као команданта Штаба за ванредне ситуације потекао од истакнутог члана и шефа одборничке групе Нове Србије ни у ком случају неће пореметити односе два коалициона партнера тим пре што се и Нова Србија оградила од иступања Рада Ерца. Иако је на политичку сцену ступио као анонимна личност две године рада на одговорном месту биле су прилика за стицање бројних нових искустава. Чињеница да је у време највеће снаге поремећено здравствено стање повод је да се повуче у мирније воде и у наредном периоду помогне Српској напредној странци онолико колико му то околности буду дозвољавале. Из добро обавештених кругова сазнајемо да је из Градског одбора Српске напредне странке Јовановићу саветовано да не подноси оставку, али је он био довољно чврст у тој намери, па ништа није могло да га поколеба. Сазнање да је било покушаја да се изврши притисак да остане на овом месту доводи у сумњу разлоге који су наведени као повод за оставку. Са друге стране злобници су склони веровању да међу напредњацима влада паника због сазнања да немају адекватну замену за Драгана Јовановића на месту градоначелника Краљева.

Председник Градског одбора Зоран Бојанић потврђује да је градоначелник у оставци увек имао максималну подршку овог органа што је потврђено и након препоруке највишег органа странке да се покрене поступак за његову смену. Након неопозиве оставке Скупштини преостаје да у наредних месец дана изабере новог градоначелника, а Бојанић потврђује да ће до тада град функционисати нормално са Јовановићем који ће до избора новог обављати функцију као и до сада. Органи странке још нису разговарали о новом човеку на челу града, као ни осталим члановима органа који са њим одлазе, а то су заменик градоначелника, помоћници и чланови Градског већа. И поред злурадих опаски да нема адекватне замене Бојанић потврђује да кандидата има довољно, а да ће се имена знати већ почетком наредне недеље. Тезу о поремећеном здавственом стању још једном у сумњу доводи Драган Јовановић тврдњом да није сигуран да ли ће до избора новог градоначелника користити годишњи одмор или боловање без обзира што му је неки период одмора и здравствене санације свакако потребан. Неизоставно питање некоме ко је две године провео на челу града односи се на то да ли би се исто понашао када би поново био изабран за градоначелника. - Са оволике временске дистанце човек другачије размишња и сигурно је да бих неке ствари урадио другачије. Не мислим на политичке потезе, и оне које сам вршио као градоначелник, јер ту не бих променио ништа. Можда бих нешто променио у ставу јер сам био превише либералан и демократичан и можда превише веровао сарадницима. Можда бих из овог угла наступио другачије када бих почињао поново иако немам жељу да почнем поново – каже Јовановић који је пре непуну недељу дана категорички тврдио да не помишља на оставку. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Петиција за покретање кривичне одговорности

МАГАЗИН

8.6.2014.

МАСКЕ С

a- На два места су становници Грдице потписивали петицију којом се од надлежних органа тражи покретање кривичне одговорности против НН лица због угрожавања опште безбедности грађана, уништавања покретне и непокретне имовине, изостанка благовремене евакуације људства, значајнијих материјалних добара и стоке, необавештавања прописним звучним сигналом и дезинформацијама да ће поплавни талас бити свега 30 до 40 сантиметара

Фото: М. Радовановић

СУ ПАЛЕ

8.6.2014.

МАГАЗИН

ода се одавно повукла са највећег дела поплављеног подручја, а тежиште интересовања јавности током доброг дела протекле недеље усмерено на активности председника Месне заједнице Грдица и његово залагање за утврђивање одговорности свих који су допринели да последице поплаве буду катастрофалне. Најодговорнијим је означен командант Градског штаба за ванредне ситуације што је био повод за потписивање петиције којом се тражи његова оставка на место градоначелника Краљева. Сплет чудних околности утицао је да градоначелник, упркос прошлонедељних тврдњи да не размишља о оставци због много важнијих обавеза,

то ипак учини почетком ове недеље објашњавајући је искључиво личним чином из здравствених разлога. И ма колико то било тачно, и засновано на довољно чврстим чињеницама, председник Месне заједнице Грдица Раде Ерац верује да је баш он у највећој мери допринео оваквом току догађаја. То је потврдио и на скупу грађана од којих је тражено да ставе потпис на другу петицију, овог пута ону којом се тражи кривична одговорност свих који су допринели да остану без готово свега што су стицали годинама. На два одвојена скупа, у насељу код игралишта и продавнице „Два багрема“ окупили су се становници подручја које је претрпело велику штету да би се утркивали ко ће пре да стави по-

тпис на петицију. Сви они верују да процес консолидације стања на овом подручју не може да почне док се не утврди оговорност за штету коју су претрпели. Захтев за покретање кривичне одговорности заснован је на уверењу да су морали бити обавештени од стране надлежних органа о свему што би могло да угрози људске животе, покретну и непокретну имовину. Како је то изостало инсистирају на утврђивању кривице које подразумева адекватан став правосудних органа. Пред великим бројем окупљених грађана на оба скупа Ерац је поновио више пута изречен став о поплавном таласу који је током ноћи између 15. и 16. маја оставио пустош у овом делу

приградског насеља. - Ако је поплавни талас из Чачка висок два метра зна се какве последице производи после једног, два или 15 сати на удаљености од 30 или 40 километара. Грешка може да буде плус минус 20 и не може да буде плус 500 посто. Због тога сви који су то одрађивали овако траљаво, чиме је угрожена наша лична безбедност и имовина, морају да одговарају пред законом – каже Ерац. У тексту петиције се од надлежних органа тражи покретање кривичне одговорности против НН лица због угрожавања опште безбедности грађана Грдице, уништавања покретне и непокретне имовине, изостанка благовремене евакуације људства, значајнијих материјалних добара и стоке, необа-

вештавања прописним звучним сигналом и дезинформацијама да ће поплавни талас бити свега 30 до 40 сантиметара, што је угрозило животе и имовину свих грађана. Та одговорност се односи на све у ланцу командовања, од главнокомандујућег до свих који су га обавештавали, или то нису чинили. Међу становницима Грдице влада уверење да је било довољно времена да спасу највећи део уништених добара да су информацију о висини поплавног таласа одговорних добили на време. После битке сви су генерали, а Грдичани верују да је осам до 16 сати, колико су имали на располагању, било довољно да се предузму све потребне мере за спашавање бар највреднијих добара. Штабу за ванредне ситуације

се замера што није предузео све мере из своје надлежности да путем електронских медија укаже на опасност и мобилише власнике камиона и трактора у пружању помоћи власницима двестотинак кућа у Грдици. Неприпремљености становништва за ситуацију у каквој су се након априлских поплава нашли и половином маја допринео је, по уверењу великог броја Грдичана, неодговоран став оних од којих се, на основу више захтева, тражило да за свако домаћинство у овом насељу обезбеде бар по један пар гумених чизама. Податак да њих пред катаклизму није било ни у једном магацину Цивилне заштите у Краљеву делује још поразније кад се зна да су педесетак пари, захваљујући приватним везама, Грдичани успели да обез-

8.6.2014.

МАГАЗИН

беде од сличних служби из Чачка. Све наводи на закључак да су заказали они који су надлежни да воде рачуна о занављању резерви различите опреме која може да затреба у ванредним ситуацијама. Чини се да је више од свега на грађане Грдице деловала информација да се 70 одсто становништва само неколико дана после катастрофе вратило у своје домове. - Та изјава некоме у Новом Саду звучи као да су се ови мало плакнули у Морави, вратили су се у своје куће и више никаквих проблема нема, па им ништа и не треба. А нама заправо све треба – каже Ерац са чврстим уверењем да постоји одређени број донатора који у овом тренутку немају никакво поверење ни у државу, ни у Црвени крст, ни у Центар за социјални рад, ни у град Краљево, ни у месну заједницу. Због тога су вољни да донације дају

од куће до куће што се, с једне стране, сматра добрим. Са друге стране је то лоше зато што те донације, од прехрамбених до производа за личну хигијену, добију само они који су се у одређеном тренутку затекли на одређеном месту, а други не добију, па неки добију по три пута, а неки ни једном. Из тих разлога је, док је имао од кога, први човек Месне заједнице Грдица тражио да се у школском дворишту, не због сардина и паштета него онога што је везано за санацију кућа, поставе три војна шатора, четири полицајца на четири ћошка, два стола, један компјутер и два чиновника који ће водити рачуна о расподели сваке ситнице. - Овај град је у овом тренутку обезглављен, па не знам каква ће бити процедура даље санације наших објеката. Не знам да ли ће донације бити у новцу, грађевинском материјалу, или некој комбинацији једног и другог. То

мора да одлучује неко нови, а ја ћу инсистирати да се власт у Краљеву успостави одмах. Нема чекања, нема предизборне кампање која ће се водити по нашим празним кућама. Нема успостављања власти у Краљеву која ће бити принудна, или не знам каква. Првих 36 одборника који се јаве и подрже Грдицу, Адране, Шумарице и Сирчу чиниће власт у Краљеву без обзира из које су странке. Знајући какви неспособњаковићи воде овај град 41 председник месних заједница тражио је оставку овога који је то данас урадио. Иако смо сви потписали водила се бесомучна кампања да се представи како су два три човека обманути, па су нашли председника Месне заједнице из Бресника који има сто грађана и 50 гласача да обмањују јавност – поновио је Ерац више пута изречени став. Оправдану огорченост великог броја грађана Грдице са поплављеног

подручја најбоље артикулише председник Месне заједнице уверен да међу одговорнима има и оних који су поплаву схватили као повод за личну промоцију, а не колективну несрећу. У ситуацији када је Краљево остало без градоначелника међу Грдичанима преовладава уверење да консолидација у граду подразумева пре свега избор новог као особе којој се може обратити по свим питањима везаним за санацију штете од елементарне непогоде. Уколико не буде тако обећавају остваривање циљева другим средствима. И ма колико се међу чланицама коалиције на власти говорило о јединству и политички усаглашеним ставовима по бројним питањима иступање истакнутог члана Нове Србије наводи на размишљање да можда и није тако. Такав закључак се изводи на основу констатације да центар политичке моћи града није у згради Градске

управе већ у Ратини. И док је то у временима иза нас био само у појединим ситуацијама стидљиво изречен став неког од чланова опозиције сада га веома јасно и одлучно исказује Ерац који припада владајућој коалицији, па се и Градски одбор Нове Србије оградио од иступања шефа своје одборничке групе који се нашао у процепу између обавезе да заступа ставове странке и оне коју је преузео кад је пристао да брани интересе становника Месне заједнице Грдица. У ситуацији која је настала после поплава ти интереси су дијаметрално супротни, па је Ерац био принуђен да страначке подреди интересима грађана са којима у различитим околностима дели добро и зло. Сазнање да се и странка којој припада оградила од његових ставова повод је за закључак да то чине бранећи лични интерес. - Знам да су се ограђивали штитећи

своје задњице, да ли ће бити помоћници дирекора, заменици директора, ово или оно. Сад су маске пале па ћемо видети ко ће где бити и ко ће шта бити – закључио је Ерац бурно поздрављен од стране бројних разочараних грађана Грдице који су били спремни да ставе потпис на петицију и тако подрже захтев за утврђивање одговорности. Бројне проблеме је мештанима Грдице створила подела скромне хуманитарне помоћи због које су били принуђени да путују до магацина Црвеног крста у Конареву што је у појединим случајевима изискивало трошкове веће од вредности онога што су добијали, чак више и од онога колико би иста количина добара коштала у продавници. То је и повод за захтев да се убудуће било која врста хуманитарне помоћи дели искључиво у Грдици. Т. Радовановић

8.6.2014.

Политички барометар за мај

МАГАЗИН

ВУЧИЋ И НАПРЕДЊАЦИ 32 ВОДЕ КОЛО

Фото: М. Радовановић

- Премијер Србије Александар Вучић се током и после природних непогода понашао одговорно, одлучно и професионално и у њега има поверење 69 одсто грађана Србије. - Српска напредна странка има поверење 50,1 одсто. - Државним функционерима у време природних непогода место и у кабинету и на терену. - Када је реч о поплавама 63 одсто грађана мисли да је реакција државних органа била на највишем нивоу. - Према уверењу 84 одсто грађана природне непогоде су одговорне за недавне поплаве

МАГАЗИН

8.6.2014.

генција Фактор плус већ две године у редовним месечним интервалима спроводи истраживање јавног мњења поводом различитих догађаја. Последње у серији истраживање под називом Политички барометар, извршено између 27. и 29. маја, требало је да покаже у којој је мери на политичке прилике утицало све што је, стицајем несрећних околности било везано за оно што се претходних недеља дешавало у Србији. Од 1.040 пунолетних грађана са простора Србије, без Косова и Метохије и мањег броја општина погођених елементарном непогодом, тражен је одговор на питање како јавност реагује на све што се дешавало, како је држава поступила, како је и у коликој мери ко помогао. Стандардно политичко питање у свим досадашњим истраживањима односи се на рејтинг политичких странака, а мајско је показало да није дошло до значајнијих промена у односу на резултате који су остварени на

последњим ванредним парламентарним изборима. Тако су се и овде изнад замишљеног цензуса нашле оне странке које су прешле цензус и на изборима. Истраживање показује да је Српска напредна странка убедљиво у вођству о чему сведочи поверење половине

испитаника, исто толико колико и све остале странке заједно. На другом месту је, са 12,8 одсто подршке испитаника, Социјалистичка партија Србије, а следе Демократска странка са 6,2, Нова демократска странка са 5,8 и странке мањина са 4,1 одсто поверења грађана. Свим осталим поверење би

поклонило тек нешто више од једног процента изнад петине укупног броја анкетираних што показује да се стање од избора није много променило, а то се и могло очекивати. Најпопуларнији политичар је и даље председник Владе Србије Александар Вучић коме предност над оста-

лима даје 69 одсто анкетираних. Следе Томислав Николић са 35, Ивица Дачић са 18, Драган Ђилас 11, Борис Тадић 9, Расим Љајић 7, па Бојан Пајтић и Бранко Ружић са по пет процената. Популарност Александра Вучића изједначена је са оном коју је имао за време избора, а аналитичари закљу-

чују да као што није дошла преко ноћи тако брзо не може ни да нестане у тако кратком периоду. Интересантно је запажање да се Вучић налази на истом нивоу поверења, а да је разлика између осталих повећана. Блок питања везаних за елементарне непогоде у Србији отвара оно везано за реакцију државних органа. По мишљењу грађана реакција је била доста добра па су задовољни оним што је, и како је, урађено, а 63 одсто испитаника сматра де је реакција била на највишем нивоу. Кад се сабере са 15 одсто оних који је сматрају задовољавајућом долази се до закључка да скоро четири петине грађана сматра да у овим условима и није могло боље да се реагује. Сазнање о 22 одсто оних који сматрају да реакција није била онаква каква би требало да буде јасно показује да су грађани пружили подршку структурама које су тренутно на власти. Кад је у питању понашање локалних самоуправа резултати су уједначе-

МАГАЗИН

8.6.2014.

нији, па 46 одсто анкетираних сматра да је реакција била на највишем нивоу, а само који проценат мање сматра да је могло да се реагује и боље. Поред објективних чињеница и перцепције грађана имамо и субјективну конотацију, јер су на питања одговарали и они који нису били погођени поплавама, па су закључивали само на основу извештавања медија. Тако је недостатак информација по питању деловања локалне самоуправе допринео да оне буду слабије оцењене, а не да је њихова реакција била на неком нижем нивоу. Посебно интересантно било је питање како се Александар Вучић као премијер, и неко ко је руководио целом ситуацијом, понашао током елементарне непогоде, па иако има различитих одговора највећи број испитаника сматра да је његово понашње било одговорно и одлучно. Док половина верује да се понашао државнички и професионално једна петина

испитаника понашање сматра нестручним, док га 15 одсто оцењује неодговорним, а 11 одсто неискреним. Време великих елементарних непогода са катастрофалним последицама карактеришу и често контрадикторне информације о стању на терену што се показало и овом приликом, па су и судови реаговали према онима који су ширили дезинформације. Посебан вид брзог ширења свих информација су биле друштвене мреже које су доносиле различите податке о штети и броју жртава, посебно првих дана катастрофе. Показало се да са временом расте поверење у званичне информације којима у потпуности верује 58 одсто испитаника. Док 22 одсто њих верује само делимично, а 18 не верује, два одсто нема дефинисан став по овом питању. Код истраживача преовладава уверење да би резултати испитивања били сасвим другачији да је испитивање вршено седам дана раније што само потврђује тезу о пове-

рењу које расте са протеком времена. Дискутовало се на различитим нивоима и о узроцима несреће, и могућим кривцима, али се показало да огроман број грађана, којима је дата могућност да изаберу и више одговора, сматра да су то елементарне непогоде и да се, као и у ранијем периоду, није могло избећи оно што се догодило. Аналитичари посебно забрињавајућим сматрају мишљење више од половине испитаника који узрок виде у лошој инфраструктури за шта не криви само садашњу него и раније политичке гарнитуре на власти. Уверени су да након вишедеценијског немара није могуће преко ноћи изградити инфраструктуру, нити у догледно време, што неминовно наводи на закључак о новој опасности у сличним ситуацијама. Лоша инфраструктура се односи на постављање насипа, затрпане канале, непостојање бројних процедура које треба спровести приликом поплава и

неких других непогода, па би о свему мало више рачуна требало да поведе садашња, а и нека будућа власт баш колико и сами грађани. Показало се да ситуација у области заштите од елементарних непогода није ништа боља него у другим областима, а све се везује за тешку финансијску ситуацију која не дозвољава више могућности за адекватније реаговање. И док 12 одсто анкетираних одговорном сматра бившу, а 8 садашњу власт, 14 одсто сматра да су главни кривци локалне самоуправе. Колико време спровођења истраживања може да утиче на резултате показује уверење грађана да су на последњу катастрофу најбитније утицали ХААРП и слични системи који су у то време сматрани највећим кривцем за оно што се дешавало претходних недеља. Кад је еуфорија мало спласла, а грађани трезвеније почели да размишљају о свему што се дешавало последњих недеља, испоставило

се да тек 4 одсто анкетираних верује у ову могућност. Различити су и ставови грађана о томе шта би функционери са различитих нивоа власти требало да раде у време природних и других непогода. И док четвртина испитаника сматра да би уз војску и полицију требало да буду на терену, а нешто мање од тога да ситуацију контролишу из кабинета, 44 одсто испитаника верује да би требало да раде и једно и друго. Много пута се од тренутка када су почеле прве озбиљне невоље са поплавама чуло да је велика срећа у несрећи солидарност грађана, али и помоћ која је првих дана по несрећи стигла у земљу. Иако тек следи период обнове током кога треба очекивати помоћ различитих субјеката у овом тренутку код 56 одсто грађана Србије преовладава уверење да је до сада у највећој мери помогла Руска Федерација која је пружила помоћ кад је било

потребно. На другом месту су земље региона што показује да су превазиђене разлике након ратних сукоба и бројних судских спорова пред међународним судовима. И док је на трећем месту Европска унија тек сваки двадесети испитаник на прво ставља помоћ Сједињених Америчких Држава. Грађани нису у великој мери задовољни ни њиховим учинком, па верују да би у наредном периоду Европска унија могла у значајној мери да допринесе обнови земље. Мали допринос Сједињених Америчких Држва тумачи се уверењем да је пружање помоћи Србији више обавеза Европске уније. Охрабрујуће делује сазнање да је читавих 84 одсто анкетираних потврдило да је не неки начин учествовало у пружању помоћи угроженом становништву, док је сваку могућност да у томе учествује исказало 16 одсто грађана. Т. Радовановић

Оркестриран напад таблоидних медија

МАГАЗИН

8.6.2014.

ОДВРАЋАЊЕ ПАЖЊЕ ЈАВНОСТИ ОД ИСТИНЕ

- У време мандата владе који су таблоидни медији покушали да нападну изграђено је 19 километара заштите од поплава у Шапцу и другим местима, а да то није урађено последице мајских поплава би биле катастрофалне, а број људских жртава се мерио стотинама. - Заштита у том периоду не може да се пореди са заштитом у систему одбране од поплава у последњих неколико деценија. - Сем 51 милион средстава Светске банке од 2008. до 2011. године у заштиту од поплава уложено је и 110 милиона евра из државног буџета. - Оптуживање унапред је одлика примитивног, а не демокртаског друштва, а то унапред урушава систем одбране у будућности и спречава да надлежне институције раде свој посао, па ће од тога у будућности грађани поново имати штете

Борис Тадић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 8.6.2014.

оплаве које су половином маја ове године проузроковале катастрофалну штету на добром делу Србије покренуле су бројна питања, а у јавности се не тако ретко помиње одговорност свих чији је задатак био да спрече негативне ефекте елементарних непогода. Информације о томе појављују се и у медијима, пре свих онима који се називају таблоидним, а прозванима остављају мало простора да их демантују у покушају да са себе скину бар део кривице. Често непроверене информације служе и за обрачуне са политичким противницима што је претходне недеље потврдио и бивши председник Србије, сада актуелни председник Нове демократске странке, Борис Тадић. У жељи да проблематику везану за последња дешавања уведе у рационалне воде покушао је да одговори како је систем заштите од поплава функционисао у претходним, а како у последње две године након председничких и парлементарних избора када су и он и Демократска странка, на чијем се челу налазио, доживели фијаско. Иако су Србију задесиле поплаве прозроковане циклонским кишама чије су количине биле непредвидиве, па је било тешко смањити ефекат негативног дејства, провејава уверење да је то на неким локацијама ипак било могуће. Управа и Дирекција за воде, Влада Србије и локалне самоуправе имају законским актима и уредбама јасно дефинисане надлежности приликом елементарних непогода, а након што је Хидрометеоролошки завод на време најавио могућност поплава са катастрофалним последицама потребно је утврдити ко у ланцу одговорности није адекватно одговорио обавезама. У таквој ситуацији, верује Тадић, део таблиодне јавности наклоњен Влади Србије у потпуно погрешном правцу усмерава дискусије о поплавама и консеквенцама тих поплава. Лидер Нове демократске странке у том контексту одбацује писање таблоидних медија, у оркестрацији са неким системима из актуелне власти, да је Влада Србије

коју је предводила Демократска странка проневерила кредит Светске банке за одбрану од поплава у износу од 50 милиона евра. Изношењем нетачних података урушава се однос Србије и Светске банке која је 15 година била један од кључних кредитора и одобравала средства под условима неупоредиво повољнијим од свих других држава које су били кредитни контрибутори у развоју инфраструктуре. Доказ томе је да и данас одобрава кредите са каматом нижом од 1 одсто што се не може поредити са кредитима Русије, Кине, Азербејџана и Уједињених Арапских Емирата. - Сви који нешто знају о функционисању Светске банке треба да знају да је новац који се пласира апсолутно контролисан, од првог дана када се одобрава кредитна линија до реализације укључујући тендере и надзор над извођењем радова, и не само у ситуацијама кад су у питању одбране од поплава већ и изградња инфраструктура, путева и железничке мреже. Након таблоидних написа да је неко протраћио 50 милиона евра од Светске банке је одмах уследио деманти који није објављен на време, јер је била намера да се кроз таблоидну штампу блиску влади пажња усмери на потпуно погрешно место и имплицитно неко оптужи да је покрао 50 милиона – каже Тадић уз напомену да је то немогуће ако се има у виду начин функционисања Светске банке. Светска банка је 12. јуна 2005. године одобрила Србији бескаматни кредит од 25 милиона, и роком отплате од 20 година, за пројекат рехабилитације система за наводњавање и одводњавање. Две године касније одобрено је додатних 49,37 милиона долара са каматом од 0,8 процената што је најповољнији аранжман у последње две деценије. Још важније је, каже Тадић, што су то средства намењена инфраструктурним пројектима који штите људске животе, егзистенцију пољопривредника и грађана у насељима која су поплављена у незапамећним кишама и бујицама. Пројекат је завршен крајем марта ове

године, а евалуација Светске банке, уз потврду о искоришћењу 95 одсто средстава, потврђује да је реализација, и поред бројних проблема, оцењена врло успешном. Сва средства нису искоришћена јер десетинама година уназад није било довољно пројеката из области заштите водопривреде, а то је један од великих проблема са којима се Србија суочавала не само у изградњи система за заштиту од поплава већ и комплетне инфраструктуре. Добрим познаваоцима стања у овој области познато је да квалитетни пројекти чијом би се реализацијом обезбедила заштита у годинама и деценијама које долазе, не настају преко ноћи и да пројектовање може да траје и дуже од извођења радова. Према извештају Светске банке из марта ове године последња средства су повучена крајем претходне, а на званичном сајту се може видети да од 2012. до 2014. године нису искоришћена управо у Шапцу на око 1,8 до 2 километра система заштите који је морао да буде изграђен на месту које је брањено ових дана. Борис Тадић потврђује да је у време мандата владе који су таблоидни медији покушали да нападну изграђено 19 километара заштите у Шапцу и другим местима, а да то није урађено „последице ових поплава би биле катастрофалне, а број људских жртава мерио би се стотинама“. Све упућује на закључак да заштита која је обезбеђена у том периоду не може да се пореди са заштитом у систему одбране од поплава у последњих неколико деценија. Сем поменутих 51 милион средстава Светске банке од 2008. до 2011. године у заштиту од поплава уложено је и 110 милиона евра из државног буџета. - Тражио сам да се што пре инвестира у овај систем да би се заштитили од потенцијалних катаклизмичних поплава са којима смо се после тога суочили. Ниво Тисе и Дрине је у том времену био виши него у овом тренутку, али нисмо имали ни једну људску жртву, јер се тачно знало ко шта ради, ко на који начин реагује, у ком тренутку је

8.6.2014.

МАГАЗИН

неопходно донети одлуке након процене Хидрометеоролошког завода. У ланцу командовања било је јасно да директор Дирекције за воде има највећу надлежност и право да, независно од директора јавних предузећа, донесе одлуку о испуштању воде из одређених акумулационих језера. И остали елементи у ланцу, МУП, Дирекција и Управа за воде и Сектор за ванредне ситуације имају своје належности кад је у питању евакуација грађана и свако мора да ради свој део посла. Законска регулатива је јасна, а било би добро да донесемо нови закон који би још прецизније дефинисао надлежности, јер са климатским променама морамо да предвиђамо нове изазове са којима ћемо се суочавати – каже Тадић. До краја мандата владе која је нападнута кроз таблоидне написе у медијима уложено је преко 160 милиона евра у заштиту од поплава, а најмање 25 посто до краја 2012. године у мандату владе која је преузела одговор-

ност после председничких и парламентарних избора у мају те године. За 2013. годину нема јасних показатеља о утрошку средстава за заштиту од поплава, а пребацивање кривице на оне који сматрају да нису криви захтева аргументовану расправу у влади, која има надлежност у утврђивању одговорности, али и расправу у парламенту који једини има контролу над оним што ради влада. У ситуацији када се одговорност паушално пребацује на оне на које је најлакше пребацити неопходно је утврдити истину. Иако нико није амнестиран од одговорности непотребним се сматра кривити оне који то не заслужују, јер би примена такве методологије, и заштита оних који су заиста одговорни, могла довести до нових страдања у евентуалним новим поплавама са катастрофалним исходом. - Ако не будемо утврђивали методологију одбране и побољшавали систем заштите ми ћемо се суочавати са чињеницом да српско друштво неће

бити довољно организовано да се одбрани од овако катастрофалних поплава. Зато треба утврдити не само ко је шта радио у последњих пет или шест него да се види какво је улагање у водопривреду, у заштиту од поплава и остале заштитне системе, у последњих 20 година током којих смо се суочавали и са земљотресима и ратним дејствима, а то су све ванредне ситуације у којима је свака институција морала да ради свој посао. Данас се, као и деведесетих година, поново креирају предрасуде и у јавност шаљу информације које немају логичне основе, нити научно објашњење, које грађанима може да обезбеди мир и спокој, имајући у виду разлоге који се наводе за настанак поплаве. Требају нам само још пророци, као што је то било деведесетих година, који ће без икакве утемељености говорити о разлозима због којих су настале поплаве – каже Тадић. За потпуну заштиту неопходно је направити план ивестиција, инвести-

рати рационално и вршити контролу како се не би догодило као у случају земљотреса у Краљеву да су, након промене власти, челници претходне оптуживани за ненаменско трошење средстава и малверзацију. Борис Тадић подсећа да су тада стручне службе утврдиле да је за извођење радова и спашавање људи у том тренутку уплаћено много мање средстава него што је потребно. Свесна чињенице да не може против природе опозиција се током поплава није оглашавала, нити нападала владу у тренутку када се земља бранила, што не значи да не треба извршити озбиљну анализу свега учињеног у мандату свих претходних влада. Још мање треба амнестирати одговорне на било којем нивоу власти скретањем пажње јавности на оне који нису криви, поготово кад се ради о трошењу стредстава за заштиту од елементарних непогода. Трошење средстава, посебно кредита Светске банке, врло лако може да се прати и види да, како каже Борис Тадић, нико није по-

крао 50 милиона евра, али ни да неискоришћених пет одсто кредита након избора није искоришћено на 1,8 километара одбране од поплава у Шапцу. - Законску одговорност за све сноси влада и Мирка Цветковића и Војислава Коштунице и министри који су били надлежни у том времену, а оно што повезује те и ову владу је министар Велимир Илић. Он је 2007. године у поплавама у Банату био надлежан за инфраструктуру, и градио куће у том времену, а ако није било довољно пројеката онда је био одговоран и за то. Али, то треба утврдити. Постоје министри који повезују одређене владе, па је прилика да се види ко је шта урадио, а ко није урадио свој део посла. Оптуживање унапред је одлика примитивног, а не демократског друштва. Оптуживање унапред урушава систем одбране у будућности и спречава да надлежне институције раде свој посао, а од тога ће у будућности грађани поново имати штете – каже Тадић. Сви процеси укључују анализу учињеног и неучињеног, одговорности и

кривице, али и онога што није могло да буде спречено имајући у виду обим падавина До избора у мају 2012. године први пут је почела градња система за одбрану од катаклизматичних појава у сваком сектору и у том периоду није било ни једне жртве само због тога, сигуран је Тадић, што је свако радио свој посао. Упитан ко из власти оркестрира таблоиде потврдио је да се не понаша као они и оптужује без доказа, а да ће све изнети у јавност када их буде имао довољно. Уз то подсећа да постоји записник са седнице Штаба за ванредне ситуације града Шапца од петка 16. маја „када су људи из Србијавода и Управе за воде рекли да је за одбрану дела насипа у Шапцу потребно 50 људи, пет трактора и 28.500 џакова са песком“. Градоначелник Шапца је тражио три пута више људи, што је довољан разлог за питање да ли је било потребно слати хиљаду људи из Београда за одбрану овог града од поплава. Т. Радовановић

Након поплава у краљевачком крају

МАГАЗИН

8.6.2014.

СЛОВЕНЦИ У ГЛЕДИ

- Двадесет шест припадника Цивилне заштите и добровољних ватрогасних друштава Марибора чистили бујичне потоке у гледићком крају. – Последице поплава знатно теже него што се очекивало. – Жупан Марибора Андреј Фиштравец данас представницима града уручује донацију од 40 хиљада евра

а вест о катастрофалним поплавама у Србији прва је реаговала Словенија, а Краљево одмах након повлачења воде посетила делегација братског града Марибора са циљем да утврди која је врста помоћи најпотребнија. На основу информација са терена Градско веће Марибора је одобрило новчану помоћ у износу од 40 хиљада евра и ангажовање стручњака различитих профила на чишћењу корита бујичних потока у околини града. Већ у четвртак је у Краљево допутовала

двадесетшесточлана екипа припадника Цивилне заштите и добровољних ватрогасних друштава и упутила се према гледићком крају у коме су бујице трајно оштетиле велики број мостова због чега је скоро две недеље становништво овог дела било одсечено од остатка света. На све стране се током петка чуо само звук моторних тестера којима су вешти Словенци уклањали све што би могло да представља опасност у сличној ситуацији, а повереник Цивилне заштите Андреј Верлић по-

тврдио да је помоћ усмерена на спречавање бујица да направе штету у обиму какав је био у мају ове године. На основу оскудних информација припадници Цивилне заштите нису имали праву слику о тежини оштећења које су направиле бујице. Зато су и настојали да током два дана учине што више пре него што данас у Краљево дође жупан Марибора Андреј Фиштравец који ће представницима града уручити донацију од 40 хиљада евра. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ИЋКИМ ВРЛЕТИМА

Квалитет регулаторног окружења у Србији

МАГАЗИН

8.6.2014.

ДАЛЕКО ОД ЗАД

- Две трећине привредника сматра да су им годишњи приходи због активности фирми које послују у сивој зони мањи за више од 30%, док 15% сматра да су њихови годишњи приходи мањи и до 50%. - Више од две трећине фирми због нелојалне конкуренције нису могле да запосле нове раднике, а у 44 одсто случајева морали су да их отпуштају или смањују зараде. - Само 12 одсто представника привредних субјеката сматра да ће све фирме за које се открије да послују у сивој зони бити и кажњене

валитет регулаторног окружења у Србији достиже тек 41,8% жељеног стандарда, а најпроблематичнија тачка законодавног процеса је спровођење закона, показао је други годишњи Регулаторни индекс Србије који су представили Национална алијанса за локални економски развој и Америчка агенција за међународни развој.

Реч је о оцени коју је Влада заслужила за квалитет, јавност и предвидљивост припреме прописа, ажурност спровођења закона, регулаторно оптерећење привреде и доступност информација. Иако је вредност регулаторног индекса за 2014. знатно боља од оцене за претходну годину када је износила 31,7 од максималних 100, ниска вредност говори у прилог чињеници да је,

без обзира на одређени напредак, квалитет прописа и начин њиховог доношења, односно примене, и даље камен спотицања за привреднике. Привреди је потребна стабилна политика, без наглих заокрета у законским решењима, већа правна сигурност у доследној примени закона, јефтинија и ефикаснија администрација и транспарентнија

Фото: М. Радовановић

ДОВОЉАВАЈУЋЕГ

8.6.2014.

МАГАЗИН

комуникација са државном управом. Према регулаторном индексу наведени аспекти привредног окружења нису на задовољавајућем нивоу. Док другу годину за редом Влада и министарства најнижу оцену од 12,6 бележе за ажурност спровођења закона, највише због кашњења са доношењем подзаконских аката, веома мали помак направљен је у отклањању трошкова које привреди намеће примена прописа, а посебно изостанак даљег укидања парафискалних намета. Једина компонента која је, као и 2012. године, била задовољавајућа јесте доступност информација, пре свега захваљујући квалитету интернет страна министарстава, али је и у оквиру ове компоненте један од индикатора неоправдано низак, јер је тек нешто више од пола министарстава, или 10 од 18 одговорило на упит грађана у оквиру истраживања Националне алијансе. Иако се за све већи број нацрта закона организују јавне расправе, ефекти ових расправа нису видљиви, а две трећине закона се и даље усваја по хитном поступку. Како би проверила валидност Регу-

Спот Ђавоља посла у кампањи „Питајте када“ Национална алијанса за локални економски развој и Америчка агенција за међународни развој премијерно су приказали пети спот у заједничкој антибирократској кампањи „Питајте када“ – Ђавоља посла, који у фокус ставља лоше стране радног законодавства из угла незапослених. Досадашњи преговори о новом Закону о раду усмерени су на решавање права запослених и послодаваца док је више од 750 хиљада регистрованих незапослених лица неоправдано запостављено иако је управо због њих највише потребна измена закона. Национална алијанса за локални економски развој апелује на преговарачке стране да на време упознају јавност са решењима која ће се наћи у новом Закону о раду како би и друге заинтересоване стране, до уласка у скупштинску процедуру, предлозима могле да допринесу креирању најбољег могућег прописа.

латорног индекса Србије, Национална алијанса за локални економски развој је спровела истраживање ставова привреде на узорку од 250 предузећа. Велико подударање до 87,5% перцепције привредника и Регулаторног индекса потврђује да је привреда свесна реалне слике квалитета регулаторног окружења, а с друге стране говори да је регулаторни индекс добар показатељ мишљења привреде и стања законодавног процеса у Србији. Регулаторни индекс Србије је квантитативни, сумарни показатељ транспарентности и квалитета законодавног процеса, ажурности државе у спровођењу закона, предвидивости и конкурентности регулаторног окружења, развијен у сарадњи са Ју-Ес-Еид Пројектом за боље услове пословања. На конференцији је представљено и истраживање ставова привреде према сивој економији које потврђује како готово две трећине привредника сматра да су им годишњи приходи због активности фирми које послују у сивој зони мањи за више од 30%, док 15% сматра да су њихови годишњи приходи мањи и до 50%. Највећи број испитаника, око 84

одсто, истиче обарање њихових цена као главну последицу постојања нелојалне конкуренције, као и смањење промета и отежано пласирање производа, док у истом проценту истичу да су остали без средстава за улагање у технолошки развој. Више од две трећине фирми навело је и да због нелојалне конкуренције нису могли да запосле нове раднике, а у 44 одсто случајева морали су да отпуштају раднике или смањују зараде. Сваки четврти представник привредних субјеката сматра да половина радника у њиховим делатностима има уговор, али није пријављен на целокупну зараду, док сваки трећи сматра да више од 40 одсто радника у њиховим делатностима уопште нема уговор. Само 11 одсто представника привредних субјеката сматра да у њиховој делатности нема предузећа која не плаћају порез. Привредници и грађани чије су ставове према сивој економији Национална алијанса за локални економски развој и Америчка агенција за међународни развој представили у априлу у највећем броју не оправдавају постојање сиве економије, али се њихова мишљења разликују по питању одлуч-

ности државе да смањи обим сиве зоне. Док скоро 60 одсто грађана сматра да је држава одлучна, више од 55 одсто привредника не верује да та спремност постоји. И код грађана и код привреде је проблематично што већина не би пријавила фирму која послује у сивој зони, а нелојалну конкуренцију не би пријавило чак 69 одсто предузетника и 54 одсто предузећа. Уз то, само 12 одсто представника привредних субјеката сматра да ће све фирме за које се открије да послују у сивој зони бити и кажњене. Сузбијање сиве економије требало би да се, према мишљењу привреде, налази на другом месту приоритета владе у циљу побољшавања услова пословања за привреду, одмах иза инвестиција, док су при дну приоритета смањење јавног сектора и једноставније и брже административне процедуре. Истраживање ставова привреде према сивој економији, које је спровела агенција Ипсос Стратеџик маркетинг на стратификованом узорку од 250 предузећа, реализовано је у оквиру двогодишњег Пројекта јачања конкурентности Србије. Т. Радовановић

Светски дан заштите животне средине

МАГАЗИН

8.6.2014.

ÎЗБÈЉÍÀ ÄУÃÎÐÎ×ÍÀ

- Усвајањем само дела политике Зелених, и оснивањем посебног „еколошког министарства“, Србија би у наредних шест месеци имала најмање 10 хиљада нових радних места и 150 милиона директних инвестиција у „еколошку“ економију. – Због неадекватне наплате и коришћења средстава еколошке накнаде годишње се губи 30 милиона евра. - Само је 5% отпадних вода у систему заштите животне средине, само 10% отпада се рециклира, а само око 20% територије је под шумским системима

ветски дан заштите животне средине се сваког 5. јуна обележава у целом свету кроз разне активности и кампање са циљем да се скрене пажња јавности на бројне еколошке проблеме и потребу очувања животне средине. Политичка странка Зелени Србије овај дан користи да скрене пажњу на важност укључивања грађана у одлучивање, као и важност транспарентности и доступности еколошких података у заштити животне средине. Право на адекватну еколошку за-

штиту је људско право гарантовано и Уставом Републике Србије, а велики део еколошких проблема произилази из чињенице да грађани немају правовремене и тачне информације о ваздуху, води, земљишту, природним комплексима и биолошком диверзитету, укључујући генетички модификоване организме. Ни различите институције, на локалном или републичком нивоу, још увек нису довољно схватиле значај укључивања грађана у одлучивање о животној средини, па су све чешћи

протести оних који у својој околини не желе неко постројење или фабрику. Зелени Србије као пример добре праксе истичу рад Канцеларије Повереника за информације од јавног значаја и заштиту приватности која годинама ради на повећању транспарентности еколошких података. Србија је једна од ретких земаља, чак и у Европи, у којима Канцеларија Повереника на захтев грађана без изузетка тражи све еколошке информације. Такве институције су за Србију од највећег значаја, имајући у виду ко-

ÅÊÎËÎØÊÀ ÏÎËÈÒÈÊÀ

лико је времена и рада потребно да се промене навике администрације, локалних власти и организација које се баве заштитом животне средине. Зелени Србије изражавају забринутост због одсуства еколошке политике у широком експозеу председника Владе Републике Србије Александра Вучића који је у недељу 27. априла 2014. године представио Народној скупштини план за наредне четири године рада. У њему ни једном реченицом није указао на лоше стање животне средине, нити рекао шта су неопходни кораци за успостављање одговорног и ефикасног система у овој области. Зелени Србије остају при зеленим идејама са жељом да истакну како, супротно увреженом мишљењу, екологија није трошак. Добра вест за све доносиоце одлука у Србији је податак о 250 милиона тона пепела из термоелектрана који гуши грађане, а могу да буду сировина за грађевинску индустрију и путоградњу. Отпад који се баца по депонијама и сметлиштима је новац као и трећина дрвне масе која

остаје у шумама. И док канали за наводњавање заливају оранице прљавом водом са тешким металима, што пољопривреду и прерађивачку индустрију искључује са тржишта здраве хране док Србија губи новац, обновљиви извори енергије су једини пут ка одрживој енергетској сигурности и независности Србије. Код Зелених влада уверење да би се усвајањем само дела њихове политике, и основало посебно „еколошко министарство“, Србија би у наредних шест месеци имала најмање 10 хиљада нових радних места и 150 милиона директних инвестиција у „еколошку“ економију. Нажалост, без чистог ваздуха, воде и земљишта нема ни јаке економије, јер загађење кошта, а плаћа се новцем и оним што је најдрагоценије – здрављем. Само је 5% отпадних вода је у систему заштите животне средине, само 10% отпада се рециклира, а само око 20% територије је под шумским системима. Еколошке накнаде се троше ненаменски и не наплаћују се у реалном

обиму, због чега се годишње губи 30 милиона евра, а гашењем Агенције за хемикалије 30 хиљада опасних хемијских и биоцидних средстава је остало без контроле што доводи до масовног угинућа живог света. Све то наводи на закључак о потреби усклађивања законодавства са преко 700 прописа из области заштите животне средине који важе у Европској унији, а то чини трећину свих прописа у процесу придруживања. Само неусклађивање са граничним вредностима емисије угљендиоксида може земљу да кошта стотина милиона евра казни. Загађење највише погађа становнике Србије, па Зелени апелују да се не дозволи поново еколошка катастрофа из Ужица, Обреновца, Зајаче, Панчева, ни помор биљног и животињског света у Тиси, Расини, Деспотовици, Јабланици, Александровачком језеру. То не сме да се дозволи ни у једном делу Србије, а зато је потребна озбиљна и дугорочна еколошка политика усклађена са политиком Европске уније. Т. Радовановић

8.6.2014.

МАГАЗИН

Празник Свете Тројице

ГРАДСКА СЛАВА

Недељу Свете Педесетнице 8. јуна Саборна црква Свете Тројице и град Краљево прослављају празник Свете Тројице. Након Свете архијерејске литургија у цркви Свете Тројице која почиње у 8.00 часова. свештенство, представници локалне самоуправе, Војске Србије,

Полицијске управе, Жандармерије и грађани упутиће се у свечаној литији улицама града. Литија из црквене порте најпре креће до дворишта Духовног центра „Владика Николај Велимировић“, где ће бити освештан запис који је, према веровању, заштитник града, а

затим преко Трга српских ратника до споменика погинулима у ратовима од 1991. до 1999. године, да би се Улицом цара Душана вратила у црквену порту где ће се приступити сечењу славског колача. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На највећој фарми у Грдици за време поплаве

МАГАЗИН

8.6.2014.

ГРЧЕВИТА БОРБА ЗА СПАС СТАДА

Фото: М. Радовановић

- Основа фарме од седамдесетак грла биле су само крава и теле смештени у једној од просторија омалене куће, тик уз другу у којој је живело петоро укућана. - Четрдесет сати је седамдесетак крава било у води без хране. – Бачено пола тоне млека помуженог док су вимена још била у води. – Четири и по сата трајала мужа 40 крава које су мирно стајале у води до пола ребара. – Ни недељу дана после поплаве краве нису могле да дају исту количину млека као раније

МАГАЗИН

8.6.2014.

а Грдицу ове године нису погодиле катастрофалне последице мало ко би знао да у овом приградском насељу постоји улица која носи име Ада. И баш на самом почетку, са леве стране на броју један, је породично газдинство Бранка Дуканца. И он би за већину становника Краљева још увек био само анонимни пољоприврдедник да силом прилика и његово име није помињано у контексту елементарне непогоде са несагледивим последицама која је погодила овај део насеља. Први пут је већина Краљевчана сазнала да се на ободу ужег центра града налази фарма са седамдесетак грла крупне стоке. Десетак година пре почетка Другог светског, доселио се из Осонице код Ивањице отац Миленко да би након ослобођења засновао породицу и изродио троје деце, кћи Миланку и синове Милету и Бранка који је 1965. године, у време највеће поплаве овог краја до тада, имао тек петнаестак година, али се сећа да је ниво воде био бар тридесет сантиметара испод овогодишњег. Још као дете Бранко је почео да ради код грдичког газде Воја Коларевића и пет година сваког дана на најразличитија места колима која су

вукли коњи одвозио шљунак. Ишао је у основну школу у Грдици, потом у „Светозар Марковић“, али само до седмог разреда када је чврсто одлучио да побегне од куће и лакши живот потражи негде другде. Можда би се то и догодило да у Грдици није живела Станика Дуканац, старица без деце, која је у Бранку препознала вредног радника и понудила да га усини. Оставила му је сву покретну и непокретну имовину, а Бранко пре одласка на одслужење војног рока у ново домаћинство довео родитеље. По повратку му се најнормалнијим чинило да настави са оним што је најбоље знао, па је купио коње и наставио са извлачењем песка и шљунка, овога пута као свој газда. Све до почетка седамдесетих година прошлог века радио је свакодневно тешке физичке послове, а извесно време превлачио робу из магацина краљевачког „Гвожђара“ до малопродајних објеката у граду. Близина Мораве увек је била повољна прилика да се извуче по која тура песка, а рад постао знатно лакши кад је успео да купи трактор. Никада српски сељак није живео лако, па се и Бранко још увек добро

сећа услова у којима је живео са родитељима, сестром и братом. Основа фарме која данас броји седмдесетак грла биле су само једна крава и теле смештени у једној од просторија омалене куће, тик уз ону у којој је живео Бранко са родитељима, сестром и братом. Пуних 28 година је Бранко, после 1980. кад је као машиниста на багерима и пресама почео да ради у краљевачком „Феротексу“, по повратку са посла обављао тешке послове на свом имању. Кад је транзиција почела да наплаћује данак, а нови власник укинуо нерадне дане, морало је да се ради и прековремено. - Нисам то могао да издржим, јер сам имао посла и код куће. Устанем у четири ујутру, пре радног времена отерам туру шодера до Каменице, Врдила, Дедеваца, или Матарушке Бање и стигнем на посао. Никад нисам каснио и није било бољег радника од мене. Радио сам на багерима, а у Лађевцима на пресама балирао лим. После бомбардовања по повратску са посла осетим нешто слатко у устима иако ништа слатко нисам јео. Осетили су то и други радници, па смо посумњали да је то био неки отров – прича

Бранко. Одлазак на посао у „Феротекс“ био је прилика да се мало одвоји од тешких послова код куће што потврђује и супруга Драгица која је са сином Перицом и снахом Тањом неуморно радила да би колико толико сачувала Бранка. Возила је трактор, руковала пољопривредним машинама и обављала компликоване радове у породичном домаћинству.. - Чудна је наша прича, али истинита. Бранко је отишао тамо да би мало заклонио леђа, јер је дошло до пропасти. Ми смо њега издували толико да није могао да спава од умора. Имали смо шест, седам крава музара и сваки дан носили млеко у град муштеријама. Свако јутро носиш четрдесетак литара млека и живиш као мали бог. После хаварије у нуклеарној електрани у Чернобилу чули смо да је забрањено да се кравама даје сено са ливаде, па смо давали оно које смо имали на тавану. Носили смо млеко угледним људима а једна жена га, без нашег знања, однесе на анализу. Кад је добила резултате позвала је покојну свекрву Мару на кафу и признала да имамо савршено млеко. Нисмо били криви ни

за једну катастрофу, али смо увек били одговорни што се тиче крава – прича Драгица. Увећавали су Дуканци стадо, остављали женску телад и чували по две и по године док не стасају за мужу, па данас имају седамдесетак грла, четрдесет крава музара, 12 јуница, два бика, 12 телади... Четрдесет крава сваки дан даје између пет и шест стотина литара млека које предају откупљивачима. Раније је то био Имлек, а кад су цене почеле да падају потражили су другог купца, јер само динар разлике по литру за месец дана донесе још једну радничку плату. Све што су стекли зарадили су Дуканци радом чланова породице и са

поносм потврђују да не дугују никоме ништа. Како су успели знају само они поготово у време кад је почетком деведесетих Бранко и по шест месеци у току године са трактором проводио на војној вежби. Предају Дуканци млекари сваког дана више од 500 литара млека, а остатак користе да поје телад. Уз цену од 42 динара и још 7 колико додаје држава остварује се значајан приход, али стално улаже у проширење производње. Иако држава исплаћује субвенције тромесечно, по некад мало и закасни, и то представља значајан приход. Сточни фонд је под сталним назором ветеринара који је код Дуканаца присутан кад год је то потребно. Већ 15

8.6.2014.

МАГАЗИН

година је то исти човек, а кад затреба помаже и кћи Милица ветеринарски техничар. Она и брат одраде оно што могу, а за остало зову ветеринара. За овако велики број грла крупне стоке потребно је обезбедити велику количину хране. Са десетак хектара обрадивог земљишта у власништву, и још двадесетак у закупу, успева Бранко да обезбеди храну под условом да нема несреће каква је ове године задесила Грдицу. Било је кризе и прошле године, али је у последњем тренутку у помоћ прискочила држава и са 300 килограма кукуруза по грлу стоке допринела да се одржи сточни фонд. Иако са поплављеног подручја ове године не може да рачуна на храну за стоку Бранко је већ платио закуп, за оно што није платиће, да би задржао земљиште. И док је ове године као гром из ведра дошла поплава прошле године су се Дуканци борили са сушом. Због тога увек мора да има у резерви довољну количину хране. Прошле године је то било 200 тракторских приколица силаже, свака вредна по 20 евра. Треба ту и радника да би опслуживали толико крава али, објашњава Бранко, помажу једни другима. Седамдесет грла стоке поред кабасте хране поједе и десет тона концен-

трата месечно, некад и више зависно од квалитета. - Кад покосим и избалирам тачно знам у ком је квалитету моја храна, а кад је узмем на другом месту видим да има доста разлике. Дневно потрошим 30 колица силаже и исто толико бала сена. Једна је тренутно 120 динара, а кад је била суша плаћали смо и два евра – каже Бранко. Радни дан почиње у раним јутарњим часовима, а не завршава се никад пре 23 увече, некад и касније. Прва јутарња кафа је прилика да се окупи цела породица а онда свако по уходаном распореду обавља задатке за које нико не треба да га опомиње. Сат пре поднева је време за мали предах уз другу кафу, па онда опет разлаз. Женски део породице задужен је за мужу која, каже Драгица, служи као одмор од тешких послова. Краве се музу три пута дневно са четири музне јединице које много олакшавају посао. Кад им се положи и напоји телад следе пољопривредни радови у пластенику и остали кућевни послови али, признаје, има времена и за одмор. Већи проблем од посла су често неповољни климатски услови, а посао би могао да се заврши и раније, али стално има још нешто да се уради.

На почетку су краве мужене ручно што је било прилично напорно, а прву малу музилицу заменила је друга са две музне јединице набављена уз помоћ Министарства пољопривреде, да би са пресељењм у нов објекат била купљена нова линијска. Више од свега је, каже Драгица, битна хигијена и температура на којој се чува млеко док се не преда откупљивачу. И ма колико све на први поглед изгледало доста компликовано и тешко Дуканци признају да је од свега најважније да су сложни. - Срећни смо што смо сложни и нормални, а не знам како нас ко други гледа. Нема заваде и свађе, јер свако има свој део посла. Трошкови су велики, па смо за нов објекат подигли кредит и све поштено вратили. Општина нам је изашла у сусрет, па смо као успешни произвођачи добили „немицу“ која је отелила мушко теле. Добра је и даје по тридесетак литара млека, али није као наша стока која је кондиционо много боље припремљена – објашњава Драгица. Све би било подношљиво да Морава не плави толико често. Плавила је више пута до сада, али није долазила до куће. Ове године је направила штете као никада до сада и све би било

много боље да је кућа на другом месту, али су Дуканци свесни да не плави само њихово имање па ћуте, трпе и раде. Кад је у четвртак 15. маја кренуо велики поплавни талас и Дуканцима је сигнализирано да највиши ниво не би требало да премаши 40 сантиметара. Перица је на време одвезао децу у Рибницу и једва се од воде вратио назад у поподневним часовима. - Нисмо ни знали колико је Морава опасна, а кад су дошли из Цивилне заштите и погледали нигде није било воде. Иако при нивоу од 40 сантиметара вода не може да уђе у шталу спремили смо цеви да би је, у случају нешто већег нивоа, одводили даље. Кад је из канала и шахте вода почела да се враћа, пуни шталу и прелази преко чизама, са пријатељима смо подигли све од ствари које смо могли, јер кад почне да улази у кућу не знате одакле долази. Кад је почела да улива у шталу и дошла кравама до пола ребара матица је била толико јака да нисмо могли да дођемо код њих, а оне су целу ноћ престајале у води. Ујутру је дошао пријатељ са кајаком па смо га замолили да погледа шталу, а кад су виделе човека одмах су се огласиле – прича

Драгица. Телад су Дуканци раније успели да попењу на таван, а краве су у води биле од поноћи између четвртка и петка све док се вода није повукла у суботу. Десетак људи је сатима избацивало муљ из штале како би после 40 сати краве могле да узму храну и воду јер су и појилице биле поплављене. А ни са храном није смело да се претерује после толико времена. Највећи проблем у оваквој ситуацији била је мужа која је морала да се обави како краве не би оболеле. Последњи пут су мужене у четвртак пре поплаве, па у петак после подне, док је вода још била изнад струка, и све млеко просуто. - Супруг је музо, а ја сам држала канту која је плутала по води. Агрегат је радио, а виме све време било у води. Четири и по сата смо били уводи док смо их све помузли. Стање се полако стабилизује, а ни недељу дана после поплаве нису могле да дају количину млека колико раније – објашњава Тања. У време кад је већ било извесно да ће штала бити поплављена помоћ је понудила директорка Пољоприведнохемијске школе, а иако су из индустрије меса НИД понудили превоз

камионима одустало се од транспорта, јер при водостају између 30 и 40 сантиметара то није било неопходно. А није било ни мало једноставно транспортовати 20 стеоних крава и ону која се отелила тек који дан пре тога. Све то утицало је на одлуку да се остане у штали. Кад је око 19 сати вода нагло почела да продире у шталу врло брзо је достигла ниво од једног метара да би након повлачења из куће, летње кујне и гараже било избачено све што је било поквашено. Пропало је нешто од алата, али је велика срећа да није страдало ништа од крупне стоке. Све време борбу са временом и стихијом водили су и пријатељи који су помагали да се спаси што се спасити може. Елза, Шарка, Локица, Милка, Ланка, Сава, Малена, Јована, Лока, Медена, Јелица, Зора, Славка, Шарка, Неда, Злата и друге полако се опорављају. Кад би могле да причају вероватно би испричале стравичну причу о толиком времену које су провеле у води, током две ноћи и без светла, али и борби десетина људи који су све врема настојали да им то време учине што лакшим. Дуканци верују да их је, после свега што се догодило, само Бог спасио веће несреће. Т. Радовановић

Волонтери на поплављеном подручју у Грдици

МАГАЗИН

8.6.2014.

ДРУГА СТРАНА МЕДАЉЕ

- По један сендвич, краставац и парадајз угроженом становништву само уз личну карту. - Активисти Црвеног крста не хране волонтере. - Добровољци из Врања вратили се истог дана, јер овде нису могли да им обезбеде смештај и исхрану. – Док су волонтери сатима истоварали шлепере којима је стизала помоћ градски челници дошли тек на двадесетак минута да се сликају пред камерама које нису интересовали волонтери. - У целом процесу било је горих ствари до несреће која је повезала волонтере, а прве сумње појавиле су се при попису хуманитарне помоћи

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

8.6.2014.

ного пута се последњих недеља чуло да једину светлу тачку у великој несрећи која је половином маја задесила Србију представљају волонтери, у највећем броју млади људи који су на први знак опасности прискочили у помоћ исказавши велику солидарност и друштвену одговорност. У односу на број становника у Краљеву их није било много, тек неколико стотина, а и њих је из дана у дан било све мање, нешто због одсуства потребе за ангажовањем, а нешто и због других ствари. Кад су се готово сви разишли остало је четворо најупорнијих. До половине маја ове године Невена Ђорђевић није познавала Ђорђа Тасића и два Милоша, Михајловића и Даниловића. Првих дана маја дошла је кући на заслужен одмор после вишемесечног рада на броду који је крстарио светским морима. На први знак упозорења да вода угрожава Шабац одлучила да оде тамо или било које друго место где је помоћ најпотребнија. Пријавила се уредно у сали број три Градске управе, оставила потребне податке и по савету службеника вратила кући да чека позив. Из медија су стизали алармантни подаци о катастрофи и позиви волонтерима за помоћ, а са места са кога се очекивао знак за покрет ни трага ни гласа, ни тог ни следећег дана. Милош и Ђорђе су тридесетак пута звали Штаб за ванредне ситуације и увек добијали одговор да има довољно људи и да помоћ није потребна. Такве информације нису биле у сагласности са сликом коју су из Грдице преносиле локалне телевизије, па су четворо младих Краљевчана одлучили да тамо крену сами. Најлогичније им је било да путем друштвених мрежа покушају да окупе истомишљенике, а како ни то није дало очекиване резултате упутили су се према Грдици до места у коме је део моста већ био поплављен. Био је то довољан сигнал да нема повратка. - Дошли смо да видимо шта можемо да урадимо кад је најтеже, а не тек кад се вода повуче. Тамо где је ниво воде био нижи људи су већ по-

чели да избацују ствари из кућа, а 80 посто Грдице је било под водом па смо се договорили да дођемо сутрадан. Милош и Ђорђе су отишли у Сирчу, а ја са Данилом у Грдицу, преко пруге. Колико смо могли померали смо ствари по кући, ишли од једне до друге и нудили помоћ. Вода је била до струка, ми скроз мокри, а пошто нам нико није обезбедио ништа отишли смо на пијац и купили чизме. Било је хладно и тужно, а душа ме и сада боли због свега што се догађа. Од првог дана смо настојали да одемо у куће у којима су били старији људи који нису могли

сами да ураде било шта – прича Невена. Већина од њих били су преплашени и уплакани без икаквих сазнања о реалном стању у кућама. Ситуација је била до те мере аларманатна да многи нису били у стању да одговоре на питање да ли им треба помоћ. У време кад још нису могли да схвате шта се дешава појавили су се активисти Црвеног крста, а по један сендвич, краставац и парадајз давали само онима који код себе имају личну карту. Они други морали су, у стању потпуног растројства, кроз воду назад да у ку-

ћама траже документа. Сумњу у рад Црвеног крста коју је ових дана изрекао председник Месне заједнице Грдица Раде Ерац потврђују и волонтери. - Знам колико се помоћи добија и знам шта се дели народу. Проблем је у томе што не деле ништа, или деле само нешто мало. Пре неки дан су дошли волонтери организације Импулс из Тутина. Сами су скупили одећу, храну и средства за хигијену и поделили људима. Више нико неће ништа да дели преко Црвеног крста, јер ти људи нити имају поштовање према

било коме, нити дају онолико колико имају – прича видно узбуђена Невена. Десетог дана након највећег поплавног таласа четворо најупорнијих још су били на терену. И даље иду од куће до куће и пружају помоћ свима којима је потребна. Деле са домаћинима и добро и зло разочарани поступцима надлежних који причају о свакодневном боравку на терену, а у овом делу Грдице их нема. Сами плаћају превоз од кућа у различитим деловима града до насеља код игралишта, купују заштитна средства, воду и храну, а рукавице су добили од

колега из Врања који су у Грдици били један дан. Неколико дана раније упознали су Љиљу из Рибнице која је волонтерима донела кифлице, пите, воду, јогурт и сокове. Активисти Црвеног крста су потврдили да не хране волонтере. У време док се број волонтера осипао поред „фантастичне четворке“ у Грдици је редовно била још само група момака са Машинског факултета. Све то утиче на горко сазнање о стотинама младих који по цео дан седе у кафићима и уз пиће разматрају различите теме, вероватно и оне везане за поплаве. После напорног дана скрхана од умора Невена по повратку кући једино још може да се истушира и легне да спава. И тако сваки дан. Ситуација са терена у овом делу насеља потврђује да су нешто успели да спасу једино они који имају куће на спрат и који су до њега могли да допреме лакше ствари. Од онога у приземљу нема ништа, а јунацима наше приче је тешко да процене колико су из поплављених кућа избацили ламината, паркета, врата, кревета, витрина, ормара, беле технике... И у толико стресним околностима покушавају да задрже мало ведрине како не би оптерећивали оне којима је много теже. За то је углавном задужен Данило, а сви заједно покушавају да причају са мештанима, да их охрабре и помогну колико се може. У претежно радничком крају углавном су остали старији узнемирени људи којима треба вратити самопоуздање након сазнања да је за само неколико сати нестало све што су годинама стварали, а тешко да било ко може сам да бар део тога доведе на ниво с почетка маја. Док они оптимистичнији очекују неку помоћ, други реалније гледају на ситуацију свесни тежине у другим деловима земље који су претрпели још већу штету. Разочарани односом локалне самоуправе, из које никог нема бар да пита да ли треба воде, настављају да раде са још више елана покушавајући да одрже морал на потребном нивоу. Понекад и посумњају, поготово након сазнања да директор Економске

8.6.2014.

МАГАЗИН

школе није дозволио двема ученицама да наставе рад након викенда који су провеле са волонтерима. - Прслуке смо добили од момака из Врања који су били овде, сами се организовали, платили аутобус, дошли и провели цео дан са нама. Вратили су се истог дана, јер овде нису могли да им обезбеде смештај и исхрану. Њихова је општина, кажу, иста као наша па су се организовали сами. Донели су све што им треба, а ми смо поделили са њима оно што имамо. Осим њих и момака из Тутина овде нисам видела никога. Долазио је шеф кризног штаба, сликао се и отишао, а кад сам га у шали позвала да нам помогне каже да је само дошао да извиди ситуацију – прича Невена, а све што каже потврђују и тројица другова. До магацина у Аутротранспорту стизали су шлепери са хуманитарном помоћи, а за истовар опет ангажовани волонтери. До 17 сати су истоварали кивни на градске челнике који су ту били тек двадесетак минута да дају

изјаве пред телевизијским камерама које нису интересовали волонтери. Невена са великим напором покушава да обузда бес и не изговори по коју тежу реч што јој не успева баш увек. Разочарани оним што су видели мотивацију за рад четворо волонтера одржава још једино сазнање о несрећи људи којима је потребна помоћ. Јединственим их одржава и довољан степен пријатељства дугог тек десетак дана. И као да се неко све време трудио да убије и оно мало мотивације која везује све мање волонтера. Да ли је то због незнања, лоше организације, неких интереса или било чега није познато. Познато је, потврђују сво четворо, да је у целом процесу било много горих ствари него што је несрећа која их је повезала са људима из Грдице. Прве сумње појавиле су се при попису хуманитарне помоћи. - Проблем је у томе што сам видела да су биле по три четири кутије са гардеробом, а уписивали су две, са хемијом три, а писали једну до две.

Кажем то човеку који уписује, а он каже да не може да враћа лист у назад тако да није приказано право стање, јер је стигло више робе него што је уписано и нема никога ко то може да ми оспори. Испред мене човек, ја му изнесем три кутије и ставим испред њега, а он пише две – сигурна је Невена спремна да изговори тешке оптужбе које имају карактер оптужби за кривична дела. Када је укинута ванредна ситуација на поплављеном подручју су, сем јунака наше приче, остали само момци са Машинског факултета. У исто време у Штабу за ванредне ситуације потврђено им је да нема потребе за волонтерима. А у Грдици се још нико од евакуисаних није вратио кући сем малог броја оних који су имали куће на спрат и других који нису имали где да оду. Међу њима је жена која је пред крај деведесетих успела да избегне трагедију на Косову и Метохији, а у Грдици се са четири кћери настанила након

што јој је муж погинуо, а једна кћи удавила. Саме су покушавале да нешто ураде док нису стигли волонтери. Тешко је било зауставити сузе у таквој ситуацији све док није успостављен контакт са Владаном Чоловићем из Рашке који је понудио да преко организације „Руке пријатељства“ прикупи новац да им се изграде степенице до спрата и купи машина за прање веша. Разочарани односом према њима, али и бројних вршњака који нису изразили ни жељу да помогну, једине речи хвале упућене су волонтерима из Врања, Тутина, Рашке. Након што су и они отишли не преостаје ништа до да се до касних вечерњих сати уради што је могуће више, а све због жеље да се бар мало умање проблеми оних који су изгубили највише. - Сви смо љути и разочарани и не знам шта бих им радила. Кад имаш људе који хоће да раде без пара треба само да дођеш и питаш јесте ли добро децо, јесте ли жедни или гладни. Они нису обратили пажњу на нас, па ћу се

потрудити да све ово објавим на што више места. Ово мора да се зна, јер они дођу, сликају се и оду на печење, а кад смо истоварали џакове отишли су да се одморе од вожње у колима. Возе се цео дан, пију кафу, једу и дођу да гледају људе који немају ништа. Кад сам скренула људима пажњу да не деле помоћ преко Црвеног крста наљутили су се на мене – прича Невена Међу онима који су први организовано прискочили у помоћ били су краљевачки фризери. Прикупили су око 300 хиљада динара, купили грађевински материјал, а жена која је волонтерима припремала храну позвала их да помогну при истовару, али и да на основу искуства са терена укажу на породице којима је помоћ најпотребнија. И по ко зна који пут уследило је ново разочарање на које млади људи нису навикли. Ваљда ће и то доћи са годинама, а ситуација из Грдице је искуство које свакако помаже. - Дошли смо да покажемо куће где људима треба нешто да би се појавила

нека фризерка и рекла, може да дели али нашима. Питала сам шта мислите под тим наши, а она каже избеглицама нећемо да делимо ништа, јер су њима већ дали много. Рекла сам да ми тако нећемо да радимо, позвала жену која нас је спојила и рекла да су овде сви пропатили због исте несреће и не могу да их делим на оне са Косова и оне који су одавде. Дигли су ми притисак толико да нисмо хтели да идемо са њима, јер бирају коме ће да дају помоћ. Прескочили су целу Грдицу и отишли у Адране где су људи почели да се бију за ламинат, креч и средства за хигијену. Разумем да не могу свима да обезбеде ламинат за целу кућу, али кад сам видела како су третирали оне људе окренули смо са и отишли, јер не желимо да губимо време са оваквим људима. Боље да помажем тамо где треба, него да гледам да се онако понашају – каже на крају Невена. Т. Радовановић

Краљевачка медијска сцена: Драган Благојевић (1)

МАГАЗИН

8.6.2014.

ПРВИ УРЕДНИК ТЕЛЕВИЗИЈЕ

- Екипа младих и амбициозних новинара дала је својеврсни печат програму Радио Краљева који је врло брзо по рејтингу престигао до тада неприкосновени забавни програм радио Врњачке Бање. – Када је 1992. године покренута иницијатива за оснивање прве локалне телевизијске станице у граду, краљевачка је била једна од само тринаест са простора целе земље које су добиле дозволу за емитовање програма. - Велики ентузијазам запослених, и разумевање руководства највећих краљевачких колектива, у знатној мери су допринели да се у кратком времену направи телевизија која је по квалитету у знатној мери одскакала од сличних у окружењу. - Уређивачки концепт Телевизије Краљево почетком деведесетих година је одударао од званичне државне политике и извештавања државних медија

Драган Благојевић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

8.6.2014.

не тако давним деценијама први поуздан знак сазревања било је сазнање да млад човек, још средњошколац, почиње редовно да чита озбиљне новине. У време кад је за оно што се дешава у локалној средини све више почео да показује интересовање Драган Благојевић „Ибарске новости“ су биле озбиљне новине. Вероватно да има оних који мисле да су оне то и данас што се не би могло закључити на основу истраживања узрока поразног стања на краљевачкој медијској сцени које већ више од годину дана покушава да открије Краљевски МагазИН. Када је почетком седамдесетих година прошлог века први пут емитован сигнал Радио Краљева нови медиј је све више окупирао пажњу младих, па би и Благојевић, у то време гимназијалац, као редован слушалац врло често посегао за слушалицом и укључио се у неки од контакт програма. Биле су то у прво време атрактивне наградне игре, касније и други поводи. Са првим студентским данима губи се контакт са локалном штампом и радијом, а чувени Клуб „Ф“ на Филозофском факултету постаје место на коме ће Благојевић пуне две године бити главни организатор атрактивних програма који су, осим музичких, укључивали и наступе различитих алтернативни група. У одсуству других као аниматор се из вечери у вече са микрофоном појављивао пред публиком у време кад још ништа није наговештавало да би медији могли да имају значајнију улогу у животу. У исто време су студенти психологије, педагогије и андрагогије покренули часопис, а Драган Благојевић активно обрађивао различите теме што представља први ближи сусрет са медијима. Редакција Радио Краљева је повремено расписивала конкурс за сараднике, а један такав у пролеће 1988. Благојевић је из необјашњивих разлога пропустио да би нову прилику потражио пред крај лета исте године. Као новинару сараднику пружена му је прилика да учи занат кроз дневну редакцију да би му врло брзо било указано поверење да води програм уживо

на радију чију су редакцију чинили већ доказани Ђорђе Ковачевић, Снежана Чекановић, Марија Лопичић и екипа новинара почетника који су покушавали да на што ефикаснији начин савладају оно што је потребно на почетку рада. Интерес сваког од њих је био да напредују појединачно, али и као колектив, а екипа младих новинара је у значајној мери допринела рапидном расту рејтинга и слушаности радио станице. - Свако од нас је имао свој ресор, а од тог августа до зиме сам учио занат, радио као репортер, правио анкете, скидао вести са програма Радио Београда. Стицајем околности почетком 1989. колегиница Елизабета Тодоровић није могла да дође на посао тако да упадам у њен термин и то је била прва жива емисија коју сам водио. Иако сам и пре тога гостовао у чувеној емисији о култури „Фокус“ код Драгана Бајовића није ми било лако први пут пред микрофоном уживо. Кад сам пробио лед уреднику Славољубу Даишевићу се то свидело, па ми је дао простора да радим прве ауторске емисије, у почетку „Фабрички мегахерц“ четвртком – прича Благојевић. Иако замишљена као емисија која се бави искључиво привредним темама врло брзо ће добити контуре озбиљног комерцијалног програма који доноси солидне приходе. Осим озбиљних дневних време је у поподневним часовима било резервисано за музичке емисије забавног типа какве су биле „Музичко сандуче“ и „Музичка архива“. Врло популарну емисију на радију тог времена „Омладинско радио позориште“ водио је Драган Вукићевић, после њега Ален Кнежевић, Александар Милић, Зоран Церовина. „Музичка антикварница“ је покренута са идејом да се пасионираним љубитељима музике, који имају богату фонотеку, омогући да слушаоцима представе раритете каквих није било у богатој колекцији грамофонских плоча Радио Краљева. Прошли су кроз њу бројни заљубљеници у музику, а посебне емисије посвећиване су различитим музичким стиловима, ауторима

и извођачима. Слушаоци су могли да чују много тога што нису на другом месту и то је трајало годинама. Друга музичка емисија „Музичко сандуче“ конципирана је као својеврсни контакт програм са посебном темом сваког недељног поподнева које су, уз атрактивне музичке садржаје, коментарисали слушаоци. Као брз и атрактиван медиј радио је стално тражио нешто ново, а екипа младих и амбициозних новинара дала му својеврсни печат што је допринело да врло брзо по рејтингу престигне до тада неприкосновени забавни програм радио Врњачке Бање што је обезбедило добру слушаност и ван локалних оквира. - Тадашњи директор је приметио моју иницијативу у организаторском и корпоративном делу, па смо почели да организујемо програме које смо назвали „Лето у Ибар башти“ које смо директно преносили преко радија. Сваке суботе смо доводили познате извођаче, углавном народне, музике и увек би то било тематско вече, као вече рибе и вина кад нам је гост био Драган Стојнић. Гостовала су врхунска имена домаће естрадне сцене, а у продукцијском делу нам је у знатној мери помагао Краљевчанин Славко Бешић Чупо који је живео у Београду. Трајало је то две године заредом, а међу најатрактивније извођаче убрајају се тек осамнаестогодишња Цеца Величковић, сада Ражнатовић, затим Снежана Бабић, Снежана Савић, Снежана Ђуришић, Цуне Гојковић, Уснија Реџепова и други – каже Благојевић. Солидна зарада била је повод за организацију и других манифестација међу којима посебно место заузима избор за Мис Краљева. Паралелно са тим Драган Благојевић преузима обавезу да организује концерте познатих рок бендова, а чист приход од гостовања „Екатерине Велике“ достигао је целих 11 хиљада марака. Био је то добар повод да у Краљево једна за другом дођу „Рибља чорба“, „Бајага и инструктори“, „Партибрејкерс“ и други извођачи који су доносили сигурну зараду.

МАГАЗИН 8.6.2014.

У то доба „Ибарске новости“ нису превише зависиле од општинског буџета из кога се за потребе информисања од јавног интереса издвајало тек нешто мање од трећине потребних средстава. Како је рејтинг радија растао стварао се све шири простор за отваривање додатне зараде. Кад је почетком деведесетих године дошло време које се оцењује најтежим у новијој историји Србије велике обавезе око новог инвестиционог пројекта допринеле су да се оно лакше преброди. Те 1992. године покренута је иницијатива за оснивање прве локалне телевизијске станице у граду, а краљевачка била једна од само тринаест са простора целе земље које су добиле дозволу за емитовање програма. Први главни и одговорни уредник Телевизије Краљево био је управо Драган Благојевић са задатком да направи целодневни програм са врло скромном техничком подршком, а једна мала JVC камера била је и студијска и камера за снимање на терену. У почетку су сви новинари, поред редовних обавеза у радију и новинама, помагали телевизији да би се полако повлачили, прво они старији, а окосницу редакције чинила млађа екипа новинара и техничког особља. Информативна емисија „Краљевачка хроника“ појавила се на програму у пролеће 1993. године, а прва у сопственој продукцији пре снимка комеморације из Спомен парка 14. октобра био одложен снимак једне утакмице фудбалера Слоге. Мало по мало програмска шема се попуњавала до времена кад је телевизија почела да емитује целодневни програм. - У међувремену је успостављена сарадња са Телевизијом Политика која је већ имала одличну програмску шему, а да бисмо попунили наш програм реемитовали смо део њиховог са касета које смо добијали. Међу гледанијим емисијама била је „Минимаксовизија“ коју је ауторски потписивао Милован Илић Минимакс, потом емисије које су радили

Мирјана Бобић Мојсиловић, Богдан Тирнанић и други. Тадашњи директор Политике Живорад Миновић потиче са ових простора, па је имао жељу да помогне а то је била и добра реклама за њих. Тако смо, захваљујући Политици, за само годину дана успели да обезбедимо добру гледаност и уходамо све екипе, од новинарских до техничких – прича Благојевић. Телевизија је медиј који захтева ангажовање великог броја људи што неминовно утиче на ангажовање знатних финансијских средстава како за производњу програма тако и за одржавање и набавку увек нове опреме. Велики ентузијазам запослених, и разумевање руководства највећих краљевачких колектива, у знатној мери су допринели да се у кратком времену направи телевизија која је по квалитету у знатној мери одскакала од сличних у окружењу. Знање се стицало уз рад али и разменом искустава са колегама из других телевизијских кућа, пре свих Политике која је у то време располагала неупоредиво квалитетнијим техничким условима и студијима, али и људским ресурсима ангажованим на производњи програма. Основни задатак главног уредника био је да види како се организује посао и привуче што већи број гледалаца. Корак ка томе биле су прве информативне емисије које су пратиле сва значајнија збивања у граду. Привреда је у то време функционисала добро што је давало довољно материјала да се пропрате одређени пословни подухвати. Значајну помоћ у куповини опреме пружао је „Магнохром“ који је помогао да се набаве прве камере у време када ова врста опреме није била доступна на домаћем тржишту. - У првих пар година успели смо да успоставимо добру организацију са довољним бројем људи тако да смо растеретили старије колеге из листа и радија који су нам помагали на почетку. У телевизији је остала млађа екипа која је реализовала велики број значајних емисија, међу

њима оне из области политике, културе, спорта... Преносили смо директно, или одложено, кошаркашке утакмице Слоге и Машинца, а уз уреднички посао у дневној редакцији имао сам снаге и воље да путујем са кошаркашима и преносим утакмице веома јаке кошаркашке лиге. Преносили смо и одбојкашке и фудбалске утакмице, а паралелно са тим правили и неке друге програмске акције. Када смо у зиму 1993. године снимали први новогодишњи програм у Хотелу Бреза у Врњачкој Бањи довели смо бројна значајна имена са естраде који су наступали бесплатно, јер су имали интерес да се појаве на медијима. Неколико година заредом сала је увек била пуна, а уз помоћ спонзора смо остваривали и солидан приход. Оно што смо некад радили за радио сад смо радили телевизијски, а организацијом избора лепотице правили програм и зарађивали новац – каже Благојевић. Када су се пред крај деведесетих година у Краљеву појавиле прве приватне телевизије, прво „Десетка“ а нешто касније „Мелос“, Телевизија Краљево се већ добро котирала на ширем простору Србије пре свега због либералне струје међу политичарима који су се налазили на челу општине и нису правили сметње уређивачком концепту који је одударао од званичне државне политике и извештавања државних медија. Било је повремених замерки на одређене делове, али никад у мери да би значајно утицале на концепцију програма. Рат на простору Босне и Херцеговине се већ добро захуктао кад је Телевизија Краљево, захваљујући сателитским снимцима, гледаоцима нудила нешто што није могло да се види на програмима других телевизијских станица. Захваљујући томе врло брзо је добила назив опозиционе телевизије што није адекватно одражавало концепт на коме је заснована, а који је подразумевао да гледаоцу понуди све што се дешава у окружењу. Т. Радовановић

8.6.2014.

МАГАЗИН

Срђан Кнежевић

Краљевачка музичка сцена: Срђан Кнежевић (2)

- Узрок све мање израженом активизму младих је у систему који је уништио сваку креативност која излази из оквира институционалног, па због општеприхваћеног става да оно што није каналисано кроз институције не треба ни да постоји изостаје и подршка свима који другачије мисле. - Ни ратови и енормна инфлација почетком деведесетих година нису могли да потисну велику потребу за дружењем. – Млади више не носе у себи револуционарни жар, па више од жеље да промене нешто у средини у којој живе настоје да побегну некуда. - Име „Хоћу? Нећу!“ нема превише изгледа да буде запамћено на краљевачкој музичкој сцени

Фото: М. Радовановић

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА НЕЋКАЊА: ХОЋУ? НЕЋУ!

МАГАЗИН 8.6.2014.

ако је након опроштајног концерта у Новом Саду изгледало да се после пуних двадесет година завршава живот једног од најдуготрајнијих бендова са краљевачке музичке сцене изненадни позив из Загреба продужио га је бар на неко време. И као што је то било током чи-

таве две деценије обележене спонтаношћу у наступима ни овом приликом се до последњег дана, каже певач Срђан Кнежевић, није знало како стићи до главног града Хрватске. Почетком маја ове године упутила се краљевачка екипа у два аутолобила са најнеопходнијим инструментима, гитарама и неким деловима бубњева, да би наступила у загребачком „Атаку“ пред публиком којој је добро позната. Иако се са бројним колегама и пријатељима нису видели пуних петнаест година подударност ставова по многим животним питањима допринела је да то и не изгледа тако, па је најнормалније било да се поприча шта је ко радио у међувремену, али и другим животним темама и дешавањима у две сада одвојене државе. Нема

много тога што се разликује у животу обичних грађана, сем што пажљивијем посматрачу у око упада да је тамо све некако чистије. Отуда и разочарање по повратку у град у коме много тога није на нивоу какав заслужује. - Нисам ја љубоморан на Хрвате што је то код њих тако, него ми је криво што смо ми овакви јер не видим разлог зашто не би усвојили било шта од нормалног понашања. Кад видим кеј у Сиску, па овај наш, не могу да се отмем утиску да смо од Ибра направили канал. Тамо је кеј пун зеленила и канти за смеће, а ми овде као да шетамо поред фекалног колектора. Петриња има изванредан инфо пулт који се окреће, и у коме је уписано све што је потребно посетиоцу, а Краљево нема, а исти је случај са фонтаном и многим другим стварима. Све остало је исто, сем што је стандард на мало вишем нивоу. И поред тога од десет људи са којима сам се видео седам себе ове године види негде у иностранству. Краљево је и по киши град пун људи, а у Сиску нигде никога. Срби су се иселили, Хрвати одлазе јер нема посла, а нема ни таксија јер немају кога да возе. Проблем је што више нико не заснива брак и не пада им на памет да рађају децу, јер немају чиме да их одгајају – прича о утисцима пред загребачки концерт једини из првобитне поставе групе „Хоћу? Нећу“! Хрватски бендови су од почетка кренули офанзивно, а они из Загреба и Славонске Пожеге деловали изузетно увежбано, што је код Краљевчана почело да ствара сумњу у сопствени наступ. Исто толико биле су добре и „Куртизане“ које већ дуго не наступају иако су активне у друштвеном животу Хрватске. Општи утисак је да су се сви, због чињенице да нису наступали неколико година, трудили да пруже максимум и на сцени делују што убедљивије. Истом жељом водили су се Кнежевић и другови, па су и пробе пред загребачки наступ биле исцрпљујуће, а све због жеље да посетиоце који их највероватније неће видети више никада, задовоље квалитетном свирком. Они ближи позорници били су посебно об-

радовани сазнањем да су на поклон добили по који диск или књигу из неког ранијег периода. „Атак“ је некада био поред Саве, али је због сазнања да често плави уз помоћ града премештен у центар Загреба. Функционише као својеврсна комуна у којој људи живе од концерата, продаје дискова, касета и пића. Иако не пружа бог зна какав комфор они који у њему живе, а има и Београђана, бар не плаћају кирију. На простору за одржавање концерата који може да прими до 250 посетилаца 3. маја је било 200 са плаћеним улазницама. Посета би, кажу организатори, била знатно већа да истовремено на другом месту није наступао десно оријентисан бенд који је привукао бар стотинак оних који би у „Атаку“ могли да праве проблеме. Свет приврженика овој врсти музике је по много чему специфичан, пре свега по пријатељствима људи који најблаже речено дишу као један. Иако је од последњег сусрета прошло много времена теме за разговор су толико блиске, па се стиче утисак да су се поново срели после само неколико дана. Савремена технологија у многоме погодује упознавању публике са стваралаштвом сваког од бендова, а сазнање да су и композиције краљевачког доступне уз помоћ Јутјуба потрђено је чињеницом да загребачка публика зна напамет текстове свих песама. - Иако је бенд веома слушан у тим круговима изненадило ме је да су знали и рефрене свих нових песама које смо изводили између старијих. То се посебно односи на „Нећу НАТО“, јер се иста тема тиче и нас и њих. Теме су пријемчиве јер су исте и за нас и за њих, па се и они проналазе у њима. И од људи из обезбеђења, који не слушају ту врсту музике, добили смо похвале због начина на који свирамо прави панк – каже Кнежевић. Колико су текстови ангажовани потврђује једна од првих песама „Бедник“ која описује шеснаестогодишњака увереног „да се једе све што лети“. Он се пали на пијанчење, лудовање уз алкохол и мачо понашање према девојкама. Празне

МАГАЗИН

8.6.2014.

главе сличне њему, у поређењу са стањем данас, указују на истоветан образац понашања оних који ће да постану руководиоци, радници и ко зна шта већ. „Ногом у муда“ описује однос мушкарац и жена којима се препоручује да се одупру насилиничком понашању уколико га има, а да га има потврђује све већи број оних које заштиту од насиља траже у сигурним кућама. „Српски сан“ је култна песма која се бави стицањем енормног богатства у друштву лепотица са силиконима у кућама већим од комшијине. Својеврсна пародија прави паралелу са дијаметрално супротним америчким сном и на најоштрији начин осуђује накарадни српски. Осуда декадентног понашања присутна је и у старој песми „Пас мој пријатељ“ која говори о борбама паса каквих има и данас.

Током свих ових година краљевачки панкери су покушавали да се изборе за своје идеје у покушају да нешто промене макар у свести вршњака према друштву. Иако ефекти нису богзна колики памтиће се покушај који оставља бар неки траг и поруку млађим генерацијама да не губе наду у слободно размишљање и реализацију слободоумних идеја. Сваки наступ у Хрватској завршава се песмом „Преко зидова национализма и рата“. - Тада настаје лудило, јер очигледно да има и тамо људи којима се све то згадило и који сматрају да је све што се издешавало ваљало само некима који су згрнули паре. Публика пева најнормалније, а и када греши у певању ми смо спремни на то. Ко стоји са стране и гледа да ли гитариста греши промашио је концерт. Иако има милион грешака није нас брига пого-

тово кад публика пева. Испадају из интонације и они и ми, али идемо јер нам остаје у сећању дружење и заједништво коме нико не може да постави било какву баријеру, јер имамо толико тога што нас везује – сигуран је Кнежевић. Након Загреба, Сиска и Петриње требало је да пут до Краљева поведе кроз Босну и Херцеговину, али је поплава већ од Костајнице екипу пуну утисака вратила на аутопут. После две деценије интензивног активизма бенд се једноставно угасио у тренутку кад је престао сваки смисао даљег постојања. И мада и даље има проблема који се не разликују од оних од пре двадесет и више година стиче се утисак да би они од којих се очекује активније учешће у било каквим променама више заокупљени куцкањем порука у мобилним телефонима и

МАГАЗИН

8.6.2014.

својеврсном самоизолацијом, бар у поређењу са дружењима која су обележила период у коме је настала група „Хоћу? Нећу!“ Срђан Кнежевић подсећа да се и на бројне фестивале одлазило у групама од тридесет и више људи чега данас више нема. Узрок таквом стању види у систему који је уништио сваку креативност младих која излази из оквира институционалног. Због општеприхваћеног става да оно што није каналисано кроз институције не треба ни да постоји изостаје и подршка свима који другачије мисле. - Изгледа да доживљавамо српски сан из наше песме, кока-кола у руци, марлборо у зубима и сузуки у кривини при брзини од 200 километара на сат. „Ником није лепше него нама, пева ге-

нерација без стида и срама“. Мислим да смо дошли на ниво те песме и због тога и јесмо овако мртви. Ако погледамо време кад смо били окружени ратовима и енормном инфлацијом имали смо жељу да се дружимо. Имали смо неки револуционарни жар какав данас немају млади, па имају само вољу да побегну негде, али не и да промене нешто овде. Ја сам могао да живим и у Београду, али сам остао у Краљеву, јер сам имао вољу и жељу да нешто променим – каже Кнежевић окривљујући за данашње стање политичке партије у којима више нема ни идеје, ни идеологије. Сазнање о недовољно добро дефинисаној политичкој оријентацији на леве и десне снаге наводи на размишљање да млади немају према коме ни

да се одреде на прави начи, а томе у многоме доприносе и медији који су у знатно горој ситуацији него пре две деценије када се знало који су алтернативни и опозициони. Иако тренутно све по површини изгледа мирније у ситуацији кад су млади ућуткани све се више, верује наш саговорник, осећа трулеж. Панк музика је уско повезана са неком идејом и активизмом кога више нема упркос настојању све мањег броја бендова да гаје оно што је остало од ове врсте музике. Још поразније делује сазнање да се на наступима, а повремено се одржавају у кафићу „Баунти“, појави тек педесетак посетилаца што је за град величине Краљева премало. И док је у локалним оквирима ова

врста музике на издисају фанзин сцена одавно не постоји. Нико више не чита фанзине, а ни новине које се повлаче под агресивним налетом информација које стижу путем интернета. У време кад се млађи бендови служе некреативном рециклажом туђих песама преовладава уверење о потреби веће креативности без обзира како то звучало јер у великом броју покушаја сигурно ће да се искристалише нешто што ваља. Остаје и потреба за слушањем музике, одласком на концерте и дружењем, јер музика и служи да се млади упознају и заљубљују. Најгора могућа ствар је, верује Кнежевић, конзумерство а то је оно што у данашње време преовлађује. Свему треба да допринесе и сазнање да је много лакше доћи до ква-

литетних инструмената. Док су колико пре две деценије најзагриженији поклоници музике у немогућности да купе нове сами правили гитаре данас нека која задовољава потребе почетника може да се купи и за педесетак евра, за сто она са којом може да се наступа. - У време кад смо почињали једино је могао неко да је донесе из иностранства. Никад нисмо имали довољно пара, а и да смо имали не верујем да би много трошили, јер смо били потпуно некомерцијални а музика нам је служила за склапање пријатељстава – каже Кнежевић уверен да име „Хоћу? Нећу!“ нема превише изгледа да буде запамћено на краљевачкој музичкој сцени. У претходне две деценије нису

били превише заступљени ни у медијима првенствено због критичког става према свему, а нису имали ни превише симпатија бендова који су тежили комерцијализацији мизике. Није за Краљевчане било места ни у књизи „Панк у Југославији“, која је изашла из штампе пре десетак година, иако се у њој помињу неки који су издали тек једну или две песме. Најбитинија су, тврди Кнежевић, бројна пријатељства. Одлука да бенд више не наступа не значи и потпуно повлачење из света музике која је до те мере ушла у крв да појављивање пред публиком ствара осећај кога се тешко ослободити. Ако се склопе коцкице, и скупи екипа истомишљеника, можда се поново појави на сцени. Т. Радовановић

Ноћ музеја у Краљеву

МАГАЗИН

8.6.2014.

ЛИЦА МИР

раљевачки Народни музеј се са раније планирам програмом, атрактивном изложбом Позоришног музеја Војводине „Лица Мире Бањац“ о великој глумици, и ове године придружио Ноћи музеја која је широм Србије одржана 7. јуна. Име Мире Бањац је златним словима уписано у историји српског глумишта, пре свега због доприноса глумачкој уметности, развоју позоришта, филма, радија и телевизије, тиме и укупне српске културе и традиције, а и због ху-

манистичких особина. Аутор изложбе је директор Позоришног музеја Војводине Зоран Максимовић, а „Вече са Миром Бањац“ одржава се у краљевачком позоришту уторак, 10. јуна. Мира Бањац је рођена у Ердевику, 4. новембра 1929. године, а у свет глуме ушла преко школских и светосавских приредби, аматерских представа у Омладинском дому на Чукарици у Београду и учешћем у културној екипи Прве пролетерске дивизије. Припада првој генерацији

глумаца који су 1950. године завршили Позоришну школу у Новом Саду, а за 60 година уметничког рада била је члан глумачког ансамбла четири позоришта. Уз краће ангажмане у позориштима у Сремској Митровици између 1949. и 1951. године и Народном позоришту у Бања Луци од 1953. до 1955. радила је у Српском народном позоришту у Новом Саду од 1951. до 1970. када је прешла у Београд и постала члан Атељеа 212. Најуспелија глумачка достигнућа,

ликове жена из народа, најчешће је обогаћивала својеврсним хумором, а осим у позоришту, где је добила низ признања, играла је и у низу телевизијских драма и серија и на филму где је остварила велики број улога које се памте, посебно у остварењима Горана Паскаљевића. Мира Бањац је добитница бројних награда, између осталих двеју Стеријиних награда, Статуете „Јоаким Вујић“, Октобарске награде Новог

Сада, Октобарске награде Београда, Седмојулске награде, три Златне арене, Награде града Загреба, Златног ловоровог вијенца за животно дјело и других. Највеће глумачко признање у Србији „Добричин прстен“ добила је 2000. а 2008. јој је, као највеће глумачко признање у Србији, додељена Награда „Павле Вуисић“ која се додељује глумцу за животно дело. Ове године јој је додељена Награда „Жанка Стокић“.

Поводом 60 година рада у Српском народном позоришту у Новом Саду је представљена монографија у којој је сажет целокупан уметнички опус Мире Бањац и отворена изложба фотографија ликова које је током богате каријере глумила. Аутор књиге и поставке је директор Позоришног музеја Војводине Зоран Максимовић, а изложбу је отворила Мирина колегиница Милена Дравић. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

РЕ БАЊАЦ

На репертоару биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

8.6.2014.

Ко преживи причаће

Након што фармер кукавица Алберт одбије да учествује у обрачуну, и побегне из једног окршаја, његова превртљива девојка ће га оставити због другог мушкарца. У град стиже мистериозна лепа жена, вешта на пиштољу, која му помаже да поврати храброст, а успут се и заљубе једно у друго... Али, када се појави и муж револверашице, окорели разбојник који тражи освету, фармер ће морати да тестира новооткривену храброст и заштити је најбоље што уме... Након великог успеха сјајне комедије Тед, Сет МекФарлејн наставља филмске авантуре новом „Ко преживи причаће“. Редитељ је прихватио изазов да оквир приче смести у свет вестерна, жанра који у последње време није баш популаран међу гледаоцима, и покуша да достигне, ако не и престигне, сјајног Мела Брукса. Сет Макфарлејн је режисер, продуцент, ко-сценариста и игра главну улогу кукавичког пастира Алберта, а поред њега ту су Шарлиз Терон, Аманда Сyфрид, Нил Патрик Харис, Ђовани Рибиси и Лиам Нисон. Филм се приказује до 11. јуна од 21,15 а за улазницу је довољно припремити 250 динара.

Грдана: Зла вила „Грдана – зла вила“ истражује неиспричану причу о Дизнијевом најпрепознатљивијем зликовцу из класика „Успавана лепотица“ и елементе издаје који су на крају претворили њено чисто срце у камен. Бајка о „Успаваној ле-

потици“ испричана је из перспективе зле Грдане, некада лепе, младе жене чиста срца која је водила идиличан живот и расла у мирољубивом шумском краљевству све док није уследила инвазија страшне војске. Вођена осветом, и јаком жељом да заштити мочвару над којом влада, Грдана ће бацити неповратну клетву на новорођену краљеву ћерку Ружицу. Док дете буде одрастало Ружица ће се наћи у све већем конфликту између шумског краљевства које је заволела и људског краљевства које чува њено наслеђе. Грдана схвата да је Ружица можда кључ за мир у земљи па ће предузети драстичне мере које ће заувек променити оба света. Филм се приказује у термину од 19,30 по цени улазнице од 350 динара.

Тврд орах „Тврд орах“ је прича о храброј несташној веверици која је приморана да се сналази на узаврелим улицама. Срећом увек има добрих животињки које су спремне да помогну... Веверица Сурли је избачена из свог парка и присиљена да живи у велеграду у коме се никако не сналази. На срећу једног дана наиђе на топлу и добро снабдевену продавницу коштуњавих плодова у којој проналази решење за све своје проблеме. Када дође хладна и немилосрдна зима, управо ће Сурли и његов нови дом помоћи старом друштву да преживе најсуровије годишње доба. Уз врхунску анимацију ангажовани су најбољи глумци што чини да „Тврд орах“ постави нове стандарде анимиране забаве. Филм се приказује до 11. јуна од 18 сати а за улазницу је довољно одвојити 300 динара.

Из Полицијске управе Краљево

МАЈ ОПАСНИЈ

МАГАЗИН

8.6.2014.

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 26. маја до 1. јуна 2014. године сведочи о десетопроцентном повећању броја кривичних дела, свих из области општег криминала. Преглед сведочи и о до сада најлошијем учинку у откривању починилиаца, па је инспекторима криминалистичке полиције успело да открију оне који су учествовали у вршењу тек нешто више од десет од сто евидентираних дела. Већ дуже време нема кривичних дела из области привредног криминала, док су од 35 која се сврставају у општи познати извршиоци тек четири дела. Ситуација у области јавног ред и мира је нешто мирнија него пре седам дана, а у структури од 27 прекршаја преовладавају они који се у полицијској терминологији третирају као остали, док су повод за ремећење у 11

случајева биле туче. Број саобраћајних незгода је истоветан оном из претходног статистичког периода, али је структура различита тако да су припадници саобраћајне полиције евидентирали девет са повређеним лицима и осам са материјалном штетом. Три особе су задобиле теже телесне повреде, 11 лакше, а материјална штета у свих 17 незгода процењена је на 900 хиљада динара. Слику о стању у области безбедности саобраћаја допуњава податак о 197 прекршаја које су за седам дана успели да евидентирају припадници саобраћајне полиције. После дужег мирног периода бележи се активност припадника Ватрогасно-спасилачке јединице у гашењу два мања пожара у којима је причињена штета од тридесет хиљада динара. У аналима Полицијске управе Краљево остаће забележено да је у петом

месецу ове године евидентирано 134 кривична дела, сва из области општег криминала, а да су инспекторима криминалистичке полиције познати извршиоци мање од трећине. У структури од 103 прекршаја као повода за нарушавање реда и мира за нијансу су израженије туче чији се број зауставио на 57. Од укупно 56 саобраћајних незгода подједнак је број оних које су за исход имале повређена лица и оних само са материјалном штетом. Од 36 повређених особа код осам су повреде окарактерисане као тешке, а код преосталих 28 као лакше. Материјална штета је премашила два милиона динара, а припадници саобраћајне полиције су поднели и 775 прекршајних пријава за оне који се нису придржавали прописа из закона којима се регулише понашање учесника у саобраћају. У само три мања пожара причињена је штета процењена на 45 хиљада динара.

И ОД АПРИЛА

ЗАПЛЕЊЕНА МАРИХУАНА Да је промет наркотицима добар бизнис потврђују бројни покушаји да се она, у различитим облицима, пренесе најчешће са подручја Косова и Метохије и дистрибуира даље по земљи. Настављајући борбу против ове појаве припадници Полицијске управе Краљево су, запленом 2 килограма марихуане, пресекли још један ланац трговине дрогом са подручја јужне српске покрајине. Том приликом су ухапсили и задржали до 48 сати Д.С. (1980) и Н.М. (1986) из Косовске Митровице који се терете за неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога. Полицијски службеници су на Заједничкој тачки прелаза „Рудница – Јариње“ у месту Муре код Рашке, зауставили путничко моторно возило марке „дајмлер крајслер“ новопазарске регистрације којим је из правца Аутономне покрајине Косова и Метохија управљао Д.С. Са њим се у возилу, у својству сувозача, налазио Н.М, а полицајци су испред и иза сувозачевог

седишта пронашли 4 пакета са око 2 килограма марихуане за коју се сумња да је била намењена даљој продаји. Увиђај је извршио заменик Вишег јавног тужиоца у присуству припадника краљевачке криминалистичке полиције, а осумњичени су у законском року приведени Вишем јавном тужиоцу у Краљеву.

ПИШТОЉ И БОМБА УЗ ДРОГУ Да трговина дрогом и оружје иду заједно потврдили су ових дана припадници Полицијске управе Краљево који су ухапсили педесетдвогодишњег Краљевчанина Љ.Л. под сумњом да је извршио два кривична дела. Прво се односи на недозвољену производњу, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, а друго на неовлашћено држање опојних дрога. Након што су извршили претрес стана и других просторија у власништву осумњиченог полицијски службеници су пронашли ручну бомбу, два пиштоља са оквирима, више од 100 метака различитог калибра и футролу

за пиштољ за које је потврђено да није поседовао дозволе надлежних органа за држање. Код Љ.Л. је пронађено и 110 таблета наркотичких аналгетика од по 5 и 10 милиграма за које није поседовао лекарску документацију.

УХАПШЕНИ ЛОПОВИ Брзом интервенцијом припадника Полицијске управе у Краљеву непосредно након извршења расветљена је тешка крађа у саизвршилаштву, а због основа сумње да је починио ово кривично дело ухапшен је двадесеттрогодишњи К.А. из Краљева, док је против годину дана млађег суграђанина Д.Ђ. поднета кривична пријава. К.А. и Д.Ђ. су око поноћи 3. јуна у Аеродромској улици из ограђеног круга магацина једне краљевачке фирме украли две кутије са цигаретама и резаним дуваном у вредности од око 100 хиљада динара. Полицијски службеници су одмах након крађе, пронашли и идентификовали осумњичене, а украдену робу пронашли и, уз потврду, вратили су власницима.

МАГАЗИН 8.6.2014.

Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs