MagazIN 118 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 118 * 15. јун 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 15.6.2014.

Србија и европске интеграције

МАГАЗИН

15.6.2014.

ПРЕГОВАРАЧКА ПОГЛАВЉА

ПОГЛАВЉЕ 15 – ЕНЕРГЕТИКА

игурност снабдевања енергентима гарантује се правним тековинама Европске уније којима се државе чланице обавезују да држе у прописаним залихама одређене категорије нафтних производа, и да о свим активностима које служе остварењу наведеног циља обавештавају Европску комисију. У 2013. години донет је Закон о робним резервама, који је претходно усклађиван са секундарним законодавством Европске уније, чиме је Србија испунила део обавеза према Енергетској заједници, а доношењем подзаконских аката од стране ресорног министарства наставиће се усклађивање закона у овој области. Унутрашње тржиште електричне енергије и гаса је потпуно либерализо-

вано у Европској унији 2007. године, док се у Србији увођењем Трећег пакета прописа у законодавни систем очекује даља либерализација. Прописи позивају на гарантовање универзалних услуга у сектору енергетике као и на адекватну заштиту осетљивих корисника у свим областима. Ради што бољег функционисања енергетског тржишта захтева се успостављање независних регулаторних тела и независних системских оператера преноса. У промовисању обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности право Европске уније прописује производњу и побољшање енергетске ефикасности као области које ће се прожимати. Превасходно се истиче енергетска ефикасност као област која

ће обележити све енергетске политике, а постављају се захтеви еколошког дизајна и енергетских ознака. Од изузетне важности је висок ниво нуклеарне безбедности и заштите од ризика, а Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност је регулаторно тело Републике Србије основано у складу са регулативом Европске уније. Док агенција поступа у складу са својим надлежностима и регулише ову област у Европској унији је то Еуратом агенција за енергетско снабдевање која има ексклузивна права на закључивање уговора о снабдевању нуклеарним материјалима. У вези са унутрашњим енергетским тржиштем, посебно тржиштем електричне енергије и гаса, изазов ће у

предстојећем периоду представљати усклађивање законодавства са Трећим пакетом прописа Европске уније који се тиче секундарног законодавства са којим ће се усклађивати у односу на рокове које је Србија прихватила према Енергетској заједници. Неки од циљева Трећег пакета су стварање потпуно либерализованог тржишта, постојање јаких мера заштите потрошача, потпуно независног регулатора и добро развијене и уређене власничке мреже. Носилац преговарачке групе за енергетику је Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине, из чијег су реда именовани председник, заменик председника, секретар и заменик секретара. Остали

чланови су представници Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, Министарства одбране, Министарства финансија, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства привреде, Института за стандардизацију, Агенције за енергетику, Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност, Комисије за заштиту конкуренције, Републичке дирекције за робне резерве, Републичког завода за статистику, Републичког секретеријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Значај области енергетике огледа се у чињеници да је још 2006. године ступио на снагу Уговор о оснивању енергетске заједнице и да Република Србија од тада, преко тела Енергетске заједнице, стално прати и извештава о степену усклађености прописа из области енергетике са правним тековинама Европске уније. Уговор о оснивању Енергетске заједнице потврђен је кроз Споразум о стабилизацији и придруживању, којим је истакнута нужност регионалне сарадње у овој области. Како је главни задатак Уговора о оснивању Енергетске заједнице ства-

МАГАЗИН 15.6.2014.

рање стабилног правног, економског и енергетског оквира, Србија ће приступањем ЕУ обезбедити сигурност снабдевања енергијом, привући инвестиције у енергетску инфраструктуру, унапредити заштиту животне средине и створити јединствен регулаторни простор за трговину енергентима. С тим циљем су успостављена три нивоа обавеза: Први је имплементација релевантних правних тековина Европске уније(acquis communautaire) у енергетици, заштити животне средине, коришћењу обновљивих извора енергије и заштити конкуренције, други успостављање посебног регулаторног оквира који ће омогућити ефикасно функционисање тржишта унутар Енергетске заједнице и повезивање са тржиштем Европске уније и трећи стварање тржишта енергије која се преноси мрежама без унутрашњих граница, унутар кога ће бити развијена координација узајамне помоћи у случају поремећаја у енергетским мрежама или спољних поремећаја и могућност стварања заједничке политике трговине енергијом са учесницима на тржиштима ван Европске уније и Енергетске заједнице. Области рада Енергетске заједнице су старање о остваривању уговорних обавеза, електрична енергија, гас, инвестиције, сигурност снабдевања, обновљиви извори енергије, енергетска ефикасност, заштита животне средине, конкуренција, социјална питања, нафта, као и решавање спорова насталих у вези са Уговором. Кроз рад тела Енергетске заједнице Србија ће утицати на енергетску политику региона.

ПОГЛАВЉЕ 16 – ОПОРЕЗИВАЊЕ Правне тековине Европске уније о опорезивању углавном покривају област индиректног опорезивања, како у погледу пореза на додату вредност, тако и у погледу акциза, а прописују дефиниције и начела пореза на додату вредност. Акцизе на минерална го-

рива, дуванске производе и алкохолна пића подлежу директивама Европске уније о структури акциза, минималним стопама за сваку групу производа, као и производњи, држању, кретању и праћењу акцизне робе. Производи су подложни акцизама уколико се производе у Европској унији или увозе из трећих држава, а акциза се плаћа држави чланици у којој је роба пуштена у промет, са ограниченим изузецима, и по стопама које се примењују у тој држави чланици. У вези са директним опорезивањем правне тековине Европске уније покривају неке аспекте корпоративних пореза и углавном имају за циљ уклањање препрека за прекограничне активности између предузећа, а у области директног опорезивања уређују одређене аспекте пореза на добит и пореза на капитал. Циљ политике у области директног опорезивања је отклањање поремећаја код прекограничних економских активности између привредних друштава унутар Европске уније. Истовремено прописи Европске уније у овој области уређују и обезбеђивање ефективног опорезивања прихода од штедње, у виду камата које се исплаћују физичким лицима. Кодекс понашања за пословно опорезивање представља политичку обавезу држава чланица да спрече штетне пореске мере због којих се оне обавезују да неће уводити нове, као и да ће укинути постојеће штетне, пореске мере. Законодавство Европске уније у области административне сарадње и узајамне помоћи између пореских органа држава чланица прописује инструменте за размену података, са циљем решавања питања утаје и избегавања пореза, а истовремено омогућава и узајамну помоћ држава чланица у области повраћаја пореза. Правне тековине Eвропске уније у области оперативног капацитета и компјутеризације обухватају правила у вези са успостављањем и функционисањем различитих информационих система за размену података између националних пореских управа. То су информациони систем за размену по-

датака о ПДВ, информациони систем за повраћај ПДВ, информациони систем за размену података између држава чланица у вези са посебним програмом за електронске услуге које субјекти ван Европске уније пружају грађанима Уније, информациони систем за размену података између држава чланица о произвођачима и трговцима акцизних производа, аутоматски систем за размену података у вези са приходом од камате на штедне депозите у електронском стандардизованом формату. У Преговарачкој групи за опорезивање учествују председник, заменик председника, секретар и заменик секретара Преговарачке групе за порезе који се именују из реда представника Министарства финансија. Чланови Преговарачке групе су представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Министарства привреде, Министарства здравља, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију У Европској унији не постоји обавеза усклађивања свих врста пореза, а хармонизација у области пореза има за циљ координацију пореских система држава чланица ради избегавања националних пореских мера које би могле да негативно утичу на функционисање унутрашњег тржишта. Обавеза усклађивања законодавства постоји у области посредних пореза, пореза на додату вредност и акциза, на енергенте, дуванске производе и алкохолна пића. У погледу пореза на додату вредност, према прописима Европске уније, стандардна стопа не може бити нижа од 15%, а државе чланице могу да примењују и једну или две снижене стопе пореза на додату вредност које не смеју да буду ниже од 5%. У области директног опорезивања, правна тековина Европске уније обухвата само одређене аспекте опорезивања дохотка од штедње физичких лица и пореза на добит.

МАГАЗИН 15.6.2014.

Експозе мандатара за састав Владе Србије Александра Вучића (5)

ПРВИХ СТО ДАНА ВЛАДЕ Д

а би програм фискалне консолидације дао ефекте, неопходно је са његовом применом почети што пре. Сходно томе, до краја јуна биће усвојен ребаланс буџета, на основу дефинисаног програма фискалне консолидације, а који ће обезбедити да консолидовани фискални дефицит у 2014. години буде знатно мањи од тренутних процена. Без фискалне консолидације, дефицит би ове године био чак 8%, што никако не смемо да дозволимо. Са таквим дефицитом били бисмо најгори у Европи. Додуше, то је поштено приказан дефицит без скривања испод линије, како смо то неретко чинили у прошлости. Узимајући то у обзир, укупне уштеде за мандата ове владе мораће да износе око 1,5 милијарди евра на годишњем нивоу, од

чега би немали део морао да буде остварен већ у првих шест до 12 месеци. Највећи део прописа који ће обезбедити потребну консолидацију биће усвојен већ у летњем пакету закона и тако уграђен у ребаланс буџета. Програм фискалне консолидације ће се, у већој мери, заснивати на смањењу потрошње (јер је узрок високог фискалног дефицита у Србији то што је држава превише великодушна према свима, а не само према најбољима, а не што су нам пореске стопе ниске), а у одређеној мери на повећање јавних прихода (и то углавном кроз борбу против сиве економије и проширење категорија акцизних производа).

кратком року. На крају 2016. године у здравој српској економији, плате у јавном сектору достићи ће виши ниво него што је то данас. Значајно смањење дискреционих расхода на дневнице за службена путовања и драстично смањење трошкова репрезентације и путовања. Значајно смањење материјалних трошкова повезаних са коришћењем службених возила. Минималан број људи испод нивоа министра имаће право на службено возило. Смањење донација државе за спортске клубове и подстицај за спровођење приватизације у том сегменту.

Прва фаза консолидације

Одлучна борба против сиве економије

Смањење плата у јавном сектору за 10%, а плате ће наставити да расту по тренутним фискалним правилима од 2015. године. Паралелно са овом мером ће бити укинут и солидарни порез, који је био неопходна мера у

Бољи порески обухват појединих група и делатности. Друге мање промене пореског система у области акциза и других индиректних пореза. Усвајање параметарске реформе пензијског система. Циљ владе је да буџетски дефицит

Фото: М. Радовановић

Фискална консолидација

15.6.2014.

МАГАЗИН

Србије буде на нивоу од око 3–4% БДП до краја 2017. године, и она ће учинити све да оствари одрживост јавних финансија. Уколико ефекти поменутих мера не буду довољни, размотриће се примена и додатних мера. Ту смо дошли до кључне тачке. Сви економски експерти, комплетна стручна јавност посебно инсистира на смањењу пензија, јер то би био најбољи начин за смањење нашег фискалног дефицита, али у тешким разговорима са ММФ-ом, са Лазаром Крстићем, са Кори Удовички, а сви су они били за смањење пензија одмах, јасно сам рекао да нећемо смањивати пензије, све док не урадимо све и не покушамо све да дефицит смањимо другим средствима и методима. Када бисмо то данас урадили – пензије бисмо морали да смањимо 25–30%, колико су економски неосновано по-

већане од 2007. до 2009. године. Ово питање до октобра нећемо ни разматрати, јер ћемо свим силама и снагама покушати да остваримо такав напредак који би нам гарантовао непроменљивост пензија. У циљу јачања поверења међународне заједнице и кредитора у кредибилност намера владе да обезбеди дугорочну одрживост јавних финансија, у првих 100 дана владе биће интензивиране активности на закључењу аранжмана са ММФ-ом и верујем да ће тај аранжман бити закључен. Неизбежно ћете чути много опција оваквом плану фискалне консолидације и немојте да мислите да их нисам тражио даноноћно последњих шест месеци. Ниједан од оних које сам ја до сада имао прилике да саслушам – није реалан и не представља одрживо решење

Пре него што пређем на друге циљеве, бићу слободан да наведем неколико коментара о неколико алтернативних приступа који имају своје заговорнике: Монетарна експанзија (штампање пара) Алтернатива нормалном финансирању дефицита кроз задуживање на домаћем и иностраном финансијском тржишту и кроз билатералне и мултилатералне кредитне аранжмане јесте реактивација система монетизације буџетског дефицита, најкраће речено „штампање пара“. Ово би привидно олакшало финансирање дефицита, али би се негативан ефекат брзо, у року од неколико месеци, видео најпре кроз убрзано трошење девизних резерви на одбрану девизног курса (јер би

вишак динара настао штампањем вршио притисак на курс), а када би девизне резерве достигле опасно низак ниво, динар би почео брзо да слаби што би се пренело на високу инфлацију. Висока инфлација би захтевала прилагођавање нивоа плата и пензија како би се оне задржале на истом реалном нивоу, што би додатно повећало дефицит. Потребно би било додатно штампање и тако укруг, по познатом сценарију из 1993. године. Сем финансирања дефицита, поједини економисти залажу се и за финансирање приоритетних инвестиционих пројеката из примарне емисије. Колико је ово опасно, говори сама чињеница да нисмо показали домаћинско понашање у државним банкама ни у Фонду за развој. Ми једноставно нисмо показали да смо способни да самостално управљамо кредитним ин-

ституцијама на ваљан начин. Отпис/репрограмирање дугова Отпис или генерално репрограмирање дугова јесте могућ сценарио, али је резервисан за земље које су прогласиле банкрот. Дакле, ово је легитимна опција ако желимо да идемо путем нпр. Аргентине, која је прогласила банкрот, па је након тога са повериоцима постигла договор о отпису дела дугова. Ово нас свакако не би спасло мера фискалне консолидације, већ би оне врло вероватно биле и оштрије у овом случају. Осим тога, дошло би до потпуног губитка суверенитета и самосталности у вођењу економске политике и политике јавних финансија, а Србија би ушла у десетогодишњи период, најпре рецесије, а онда стагнације.

Борба против сиве економије Борба против сиве економије ће дефинитивно бити један од приоритета нове владе и Министарства финансија, али су често предимензионирани ефекти који се могу очекивати од борбе против сиве економије. Консолидација која је држави потребна у наредне 3–4 године јесте око 150 милијарди динара. Ефекти борбе против сиве економије, у оптимистичном сценарију, који би подразумевао да сиву економију спустимо на ниво просека земаља нових чланица ЕУ, износили би двадесетак милијарди динара годишње. Агресивн(иј)а приватизација Агресивна приватизација државне имовине (земљишта, стратешких пре-

15.6.2014.

МАГАЗИН

дузећа и др.) дефинитивно би помогла да се проблеми финансирања државе реше у краћем року. То би захтевало нпр. продају 100% ЕПС-а, у тренутку када је ефикасност и потенцијална цена ЕПС-а далеко испод њене реалне вредности. Овакво решење би евентуално значило само привремено „крпљење“ државних финансија и омогућило би да се буџетски дефицит финансира једва неколико година. Оно што је најбитније, ово не би довело до структурног смањења дефицита. Расходи за плате и пензије би и даље остали високи у односу на приходе и после две године држава би се суочила са истом кризом у којој је сада. Ову стратегију су примењивале српске владе све до 2008. када више готово да није остало ништа вредно да се прода. Структурни проблеми и дисбаланс у буџету су гурани под тепих, а проблем дефицита се решавао приватизационим приходима, и то је оно што ни по

коју цену нећемо радити. Поред фискалне консолидације у првих сто дана ће се радити и на другим једнако битним елементима економске политике: Консолидација финансијског сектора, под контролом државе Друга битна мера у кратком року односиће се на успостављање пуне контроле над ризицима који се реализују у банкама у државном власништву, а који имају значајне ефекте на буџет. Тако ће се у првих 100 дана владе започети са решавањем питања одрживог функционисања банака у већинском државном власништву, кроз одговарајуће финансијске операције, приватизацију, консолидацију и пуну професионализацију менаџмента. Овај процес ће се завршити у току 2014. године. Кренуће се у приватизацију „Дунав осигурања“ до средине

ове године, јер финансијски извештаји указују на све лошије пословне перформансе овог предузећа, што је још једна потврда да је држава лош предузетник, и да као такав не треба да се јавља у секторима где приватна иницијатива може ефикасно да послује. Дефинисање начина и стварање одговарајућег законског оквира за решење питања предузећа у реструктурирању Тренутно има 157 предузећа у реструктурирању и њихово стање је, у највећем броју случајева, економски неодрживо. Овим предузећима треба додати и Железару у Смедереву и „Симпо“, јер њихово пословање у тренутним околностима не може да се настави у дужем периоду. Директан и индиректан трошак за државу износи више од 750 милиона долара годишње. Приоритет државе мора да

буде да се у овом процесу заштите радници и да се за један део предузећа нађе стратешки инвеститор. Цео фокус државе треба да се усредсреди на она предузећа која могу да запошљавају велики број радника и која имају изгледе да профитабилно послују. За њих треба ангажовати консултанте и инвестиционе банкаре, јер државне институције то не могу да ураде. Да су до сада могле да нађу партнера, не би се 15 година чекало на њихову приватизацију. Највећи део ових припремних радњи реализоваће се већ у мају, са циљем да процес реструктурирања буде већим делом завршен до краја године. Не можемо да обећамо да ћемо пронаћи решење, као што су то радиле претходне владе, али можемо да гарантујемо да ћемо направити тим врхунских, независних професионалаца који ће направити реалистичну стратегију, како да се Железара орга-

низује да почне да остварује профит. Али нису све компаније у реструктурирању безнадежне. За ФАП смо нашли решење и до краја ове године, модерни нови камиони ће поново бити произведени у Прибоју. Али не произведени од стране државе, биће произведени од стране приватне компаније. Решење ФАП-а било је резултат концентрисаног ангажовања радне групе која није била политичка, већ радне групе која је формирана од нестраначких стручњака. Независни експерти из аутомобилске индустрије радили су заједно са владиним организацијама, транспарентно и без прикривања информација и са заједничким циљем. Такође, радници, а делимично и руководство, били су конструктивно укључени у проналажење реалног решења с погледом у будућности. Овом методом ћемо такође поку-

шати да пронађемо решења за тржишно оријентисање и других компанија у реструктурирању. Стручњаци и компаније ће бити интегрисани у овом поступку – без учешћа политичара и странака. Фокус на основну делатност мора бити први корак. Такође, радници морају да одлуче и да за своје идеје и своју јасну вољу искажу реформе. Али за предузећа без производа и тржишта, као и за менаџмент без идеја, не постоји нада. Икарбус са својим новим стратешким партнером Мерцедес-Бенцом има коначно производ који ово предузеће доводи у могућности да извози и више не зависи од локалног тржишта. Али, у исто време, њихово руководство мора да ради више и професионално, као и да узме активно учешће на слободном тржишту у иностранству, а не само да чека помоћ и нове послове од државе.

Редовна седница Градског већа

МАГАЗИН

15.6.2014.

СВЕ ПРАЗНИЈА КАСА

- Половином јуна Градско веће потврдило да је у марту и априлу вода за пиће била исправна. - Пуњење буџета спорије од очекиваног. - Грађани плаћају грешке администрације. - Власницима кућа са поплављеног подручја једнократна помоћ од 120 хиљада динара. – Помоћ у материјалу за првих сто породица. - За утврђивање обала потока у априлу 700 хиљада динара. - Мање новца за информисање од јавног интереса

Фото: М. Радовановић

15.6.2014.

МАГАЗИН

еднице Градског већа бар једном месечно отпочињу разматрањем извештаја краљевачког Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха за неки од претходних месеци. Чланови Градског већа су и на последњој, педесет другој, седници након прелиставања папира и овога пута озбиљна лица подигли руке и усвојили чак два извештаја, за март и април ове године. На основу разговора са појединима од њих тешко се могло закључити шта су то подржали. Чак и да су прочитали шта пише у извештају посао им је овога пута био лакши, јер је текст прве стране која сведочи о квалитету воде готово истоветан. Разликује се само у делу којим се у извештају за април помиње да су на квалитет воде у једном делу града утицале поплаве. Поставља се оправдано питање каква је сврха разматрање извештаја о квалитету воде за пиће у јуну за пе-

риод од пре три месеца. Они злобнији би се можда упитали шта би се догодило да је у јуну стигла инфорамција како је у марту вода за пиће била толико затрована да и није била за пиће. Пажљивији посматрач, а чланови Градског већа то сигурно нису, на основу онога што пише у извештају о квалитету воде и ваздуха за март може да примети да је написан 17. дана истог месеца, па се поставља питање да ли је уопште контролисан квалитет у другој половини. Свакоме ко би устврдио да је датум на заводном печату написан погрешно било би јасно са каквом се озбиљношћу раде овакви извештаји који се редовно плаћају средствима грађана. Члановима Градског већа много је интересантније разматрање одлука о реализацији буџета у претходној и прва три месца ове године. На основу овог другог се види да прилив средстава није онакав како је планирано, а

посебно се очекивало више пара од накнаде за коришћење грађевинског земљишта. Динамика којом се остварује наплата наводи на размишљање о предузимању мера којим би се грађанима, који евидентно имају све мање пара, омгућило да лакше испуњавају обавезе према буџету, али и да се дисциплинују они који те обавезе не поштују у дужем периоду. У том смислу размишља се о смањењу дела обавеза по основу камата на заостале уплате ,али и утужењу нередовних платиша. Највећи приход се остварује од пореза на зараде запослених, а како они стагнирају мањи су и очекивани приходи независно од тога колики је степен наплативости. На спорије пуњење градске касе утицале су и поједине одлуке по којима због елементарних непогода неки порези нису наплаћивани, па помањкање средстава за испуњење обавеза планираних буџетом за ову

годину наводи на размишљање о увођењу нових пореза. Поразно делује и сазнање да власт нема тачну евиденију о обавезама свих пореских обвезника, па индикативно делује став председавајућег да грађани не пријављују право стање имовине по основу које им се одређује пореско задужење, поготово кад су у питању некретнине. Због тога се размишља да се кроз јавне радове ангажује неколико десетина младих људи који ће да преконтролишу стање на терену. Иако је за овај посао предвиђено чак 15 милиона динара постоје оправдане сумње да ли ће у сразмерном проценту бити повећан прилив средстава у буџет. Разматрање Нацрта одлуке о доношењу Оперативног плана одбране од поплава за водотокове другог реда у овој години повод је за закључак да локална самоуправа не може да учини ништа како би се стање у овој области

побољшало. Овакво сазнање проистиче из чињенице да средства којима располаже нису довољна ни за регулацију и најмање реке, а камоли стотине мањих на растојању од 150 километара између две најудаљеније тачке градског подручја. Све већи проблем представља и сахрањивање упокојених, јер су капацитети два гробља попуњени. Како обезбеђење нових парцела решава проблем проширивања гробља на Барутани и сахрањивања само у краћем периоду размишља се о новој локацији, јер старо гробље у центру града на може да се шири. Иако се констатује да прилив средстава није у складу са очекивањима Градско веће без озбиљније провере оправданости посеже за средствима из буџетске резерве како би се исправиле грешке које чини администрација. Шире посматрано брљотине, неодговорност, незнање и ко зна шта

већ, поново плаћају грађани, јер није познато да је било ко од оних који праве штету за њу и одговарао. Повод за такво размишљање је сазнање да Краљевачко позориште тражи да се средствима буџета плати скоро 90 хиљада динара по основу судске пресуде, а због неиспуњених обавеза према једном запосленом. Није познато да ли је било када Градско веће одбило овакав захтев ма колико да је тражени износ био велики. Буџетска резерва покрива и рупу од преко осам и по милиона динара обавеза из Уговора о реализацији Програма изградње станова за социјално становање. Председавајући Градског већа објашњава да је Краљево међу 20 срећнијих од 150 општина и градова који су од ресорног министарства тражили средства за солидарну стамбену изградњу. Обавеза града била је да на 15 милиона динара које обезбеђује министарство дода још толико за из-

15.6.2014.

МАГАЗИН

градњу станова у Рибници. Издвојено је мање него што је потребно због чињенице да је постојала припремљена локација са одговарајућом инфраструктуром, документација и локацијска дозвола што је утицало на знатну уштеду. Индикативно је да се за средствима потребним за солидарну стамбену изградњу посеже из буџетске резерве само три недеље након што је укинут Фонд за солидарну стамбену изградњу са образложењем да у њему леже непотребно заробљена средства која се преусмеравају за отклањање последица поплава. За становништо са поплављеног подручја најзначајнија је одлука којом се одобрава једнократна помоћ од 120 хиљада динара по домаћинству за отклањање последица елементарне не-

погоде. Након прве помоћи, а на основу критеријума који се обећавају, додатна средства могу да се очекују према приоритетима који буду утврђени. Ни месец дана након последње поплаве не постоје тачни подаци о власницима свих објеката, па се очекује да до следеће седнице Градског већа и то буде утврђено како би могла да почне расподела. Последња посета председника Србије поплављеном подручју у Грдици резултирала је захтевом да се доставе подаци о површинама подова, потребама за количинама креча и столарије за првих сто породица да би, на основу спецификације наредних дана отпочела расподела онога што је Грдичанима обећао председник Србије. Из Градског већа поручују да се у првој групи налазе најугоженија дома-

ћинства, а првих следећих сто породица потребну количину материјала може да очекује касније све док не добију сви који су претрпели штету. По ко зна који пут поново се покреће питање критеријума за одређивање приоритета и у овој области, а они ће, обећавају у Градском већу, бити направљени уз помоћ Црвеног крста и Центра за социјални рад. Критеријуми су изостали и кад је у питању расподела средстава којима град према закону учествује у финансирању информисања од јавног значаја. Спорије пуњење буџета добар је повод да се краљевачким медијима ускрати оно што је планирано. И увек кад то треба да се оправда посеже се за непостојањем критеријума за расподелу, а заборавља ко је у обавези по закону да утврди критеријуме. Крите-

ријуми за расподелу ових средстава обећавани су и пре годину дана кад је устврђено да ће у другој половини 2013. године ова средства бити додељивана на основу пројеката. Потврђено је и да су на основу количине новца у буџету медијима средства додељена паушално по истим критеријумима као и за претходни квартал уз умањење условљено сазнањем да је у буџету тек 70 одсто очекиваних средстава. Ранијих година су квартали трајали од првог до трећег, четвртог до шестог месеца и тако редом. Ако је веровати допису који је Градском већу упутио заменик градоначелника последњи квартал траје од 1. маја до 31. јула. У претходном је медијима подељено 3,5 а у овом 2,5 милиона динара са обећањем да ће, ако прилив средстава буде како је планирано, разлика бити исплаћена на-

кнадно. Забуну представља сазнање да, и поред проблема са приливом, није умањен износ средстава којим се финансира рад спортских клубова. Дилему око тога разрешио је председавајући Градског већа. - Ми смо њима дали могућност односно и исти је као и претходни с тим што они неће номинално добити те износе. Добиће у складу са чланом 31 и у односу на пуњење буџета за првих шест месеци у том износу ће добити процентуално сви клубови у односу на износ који је дефинисан данас на Градском већу. Значи, део тог износа у односу на пуњење буџета. Они само добијају решење, али испуњење извршења тог решења неће моћи да иде мимо тога тако да они неће добити више него ће добити тачно колико је испуњење буџета само што решење

гласи на свих 15 милиона у расподели – каже он. На основу изреченог остаје да верујемо како је онима који као озебли сунце чекају по који динар из овога кристално јасно како се деле средстава из градске касе. Није јасно да ли терет кризе сви подносе подједнако и да ли су средства у истом процентуалном износу ускраћена и осталим корисницима буџета, функционерима, члановима Градског већа, запосленима у Градској управи ... Пажљивом посматрачу упада у очи и захтев за скоро 300 хиљада динара накнаде из буџетске резерве за испоручени ломљени камен и више од 400 хиљада за превоз тог камена којим су утврђиване обале потока у време наиласка бујице половином априла ове године. Т. Радовановић

Контрадикторне информације о разлозима за оставку

МАГАЗИН

15.6.2014.

ГРАДОНАЧЕЛНИК СРУШИЛИ КРИМИНАЛЦИ?

- Кад је градоначелник Краљева покушао да стане на крај људима који су навикли да се читавог живота питају, и несметано баве криминалом, засметао је па су почели континуирани напади на њега. - Као частан човек то није могао да издржи што је прави разлог због којег даје оставку? - Крајњи рок за избор новог градоначелника 3. јул. - Ако у законском року не буде именован градоначелник следи распуштање Скупштине града, именовање привременог органа и нови избори у року од два месеца. - Све опције отворене

Фото: М. Радовановић

КА

МАГАЗИН

15.6.2014.

рошло је тек нешто више од десет дана од када је градоначелник Краљева Драган Јовановић председнику Скупштине града поднео писмену оставку образлажући је, као лични чин, здавственим разлозима. Оставка је још првог дана изазвала, а ништа се није променило ни десет дана касније, различите коментаре у којима преовлађује сумња у разлоге које је Јовановић навео као повод за оставку. Томе доприноси и прошлонедељна изјава да није одлучио да ли ће до седнице Скупштине града, која треба да именује новог градоначелника, користити боловање или годишњи одмор. Градска слава која је на дан Свете Тројице обележена протекле недеље, присуство градоначелника у литији и обраћање присутним грађанима ни на који начин нису одавали утисак болесног човека. Није се тако нешто могло закључити ни након свечаности уручивања донације од 40 хиљада евра дара града Марибора. Да се не ради о болести која утиче на нормално обављање дужности потврђује и сазнање да је Драган Јовановић првог радног дана у овој недељи отишао на годишњи одмор. Још чудније делује сазнање да је и почетком године користио годишњи

одмор након прве најаве из врха странке о покретању поступка за његову смену. Ситуација се додатно искомпликовала током прошлонедељне посете председника Србије Томислава Николића који је замерио градоначелнику Краљева због оставке, али и објашњења његовог саветника за привреду Предрага Микића у покушају да оправда разлоге за нагло погоршање здравственог стања Драгана Јовановића. Не спорећи да је Јовановић дужност градоначелника скоро две године обављао часно и коректно Микић верује „да би то вероватно чинио и даље да није било интереса одређених структура како у политици тако и у бизнису“ који су га пољуљали и натерали да поднесе оставку. - Оног момента када је покушао да стане на крај неким људима који су очигледно навикли да се читавог живота питају, и да се несметано баве криминалом, он је засметао и почели су континуирани напади на њега. Наравно, као частан човек он то није могао да издржи и то је прави разлог због којег даје оставку – каже Микић. Овакав став отвара бројна питања, између осталих и оно о крими-

налцима јачим од градоначелника који су га принудили да поднесе оставку. У оваквим случајевима би било најнормалније да се против свих који на такав начин остварују личне интересе, а сигурно су познати онима на које врше притисак, поднесе бар кривична пријава. Како је то изостало поново се јавља сумња у изјаве о разлозима за оставку, а ако је тако са пуно права се може сумњати и у бројне друге изјаве током двогодишњег вођења града. Пажљивијем посматрачу свега што се дешава не може да промакне ни тврдња да Драган Јовановић као частан човек, у шта нико не сумња, није могао да издржи „континуиране нападе на њега“ што је главни разлог за подношење оставке. Овакав став имплицира ново питање, а то је питање части оног ко треба да га замени на месту градоначелника. Ако частан човек не може да се избори са онима који се баве криминалом предлагачи кандидата за градоначелника би требало да размисле да на то место поставе неког мање часног. Можда ће он успети да се одупре и коначно обрачуна са свима који за остваривање личних интереса користе и овакву врсту притиска. Наравно, све под условом да изјава коју је дао

Драган Јовановић

15.6.2014.

МАГАЗИН

саветник за привреду председника Србије има реалну основу. Ако нема онда је то само још једна у низу лажи којима нас свакодневно обасипају представници власти. Било како било градоначелник Краљева Драган Јовановић је оставку поднео трећег јуна од када тече законски рок од 30 дана у коме Скупштина града треба да изабере новог. Начелник Градске управе Милош Петровић потврђује да кандидата за градоначелника званично предлаже председник Скупштине на предлог већинске одборничке групе, или коалиције која чини власт. Истовремено са његовим врши се избор заменика и чланова Градског већа које предлаже нови градоначелник, а помоћници се на одређени временски рок постављају касније. Закон о локалној самоуправи прописује да градоначелник у оставци наставља да обавља дотадашњу функцију све до избора новог, док његов заменик и чланови Градског већа, који нису поднели оставку, настављају нормално да врше раније преузете обавезе. Рок за заказивање седнице Скупштине града на којој би био изабран нови градоначелник истиче 3. јула када би требало да истекне и мандат члановима Градског већа. Скупштина града се не изјашњава о оставци, већ само констатује да је она поднета што је разлог због кога председник Скупштине предлаже новог. За градоначелника, његовог заменика и чланове Градског већа гласа се у пакету, а одборници изјашњавају тајно подршком предлогу са гласачког листића. Уколико у року до 30 дана од дана подношења оставке Скупштина града не изабере новог градоначелника стиче се један од услова због којих би Влада Србије могла да распусти локални парламент и уведе привремене мере у његов рад. Закон не прецизира када би то морало да се догоди, па постоји могућност да такво стање остане и до редовних локалних избора. Заменик градоначелника обавља послове првог човека града увек кад овај, из било којих разлога, није у мо-

гућности да обавља функцију на коју је изабран. То важи и за друге органе локалне самоуправе због неопходности да се одржи континуитет власти што је и повод да се сви бирају у пакету како би власт могла да функционише у пуном капацитету. Бројне недоумице везане су за број чланова Градског и могућност његовог смањења. Градско веће града Краљева има 11 чланова што се уз градоначелника и његовог заменика, који су чланови по функцији, изједначава са максималним бројем који дозвољава закон. Број чланова Градског већа дефинише се Статутом града, а за промену је потребна дуготрајна процедура коју може да покрене трећина одборника, Градско веће или статутарна комисија. Након што Скупштина града подржи иницијативу за промену Градско веће је у обавези да до следеће седнице припреми нови текст статута са изменама према упутствима о деловима које треба прилагодити. Поступак може да траје и месецима, након најмање две седнице парламента, што је неизводљиво у ситуацији кад се као приоритет поставља избор градоначелника Како је у конкретном случају градоначелник у оставци и физички одсутан, због коришћења годишњег одмора, у пуном капацитету га мења заменик који заказује седнице Градског већа и обавља друге дужности. У редовним околностима договарају се о свему, а заменик обавља само уско специјализоване послове које му повери градоначелник. Након неопозиве оставке градоначелника отворене су бројне могућности на шта ће у највећој мери имати утицај појединих чланица коалиције на власти. Иако је председник Градског одбора Српске напредне странке као стожера коалиције за почетак ове недеље најавио име новог кандидата за градоначелника у редовима опозиције сумњају да за то међу преосталим одборницима постоји адекватна личност. Са друге стране сумња се и у могућност да градоначелник не буде изабран и тако на вештачки начин створи криза како би коалиција која чини

власт остала на тој позицији до неких нових избора. Ако се не постигне консензус коалиционих партнера око новог градоначелника, и он не изабере до 3. јула или уопште не одржи седница Скупштине града, стичу се услови за њено распуштање, увођење привремених мера и ванредне изборе у року од 60 дана у ком периоду је привремени орган дужан да створи услове за њихово одржавање. Међу онима који чине власт у Краљеву, али и редовима опозиције, провејава уверење да су све опције отворене, па се до 3. јула може очекивати нови градоначелник, али и распуштање парламента. Теоретски је могуће да од тада у пуном капацитету почне да функционише Градско веће у потпуно новом саставу али и да, у шта верује већина, све остане по старом. Из добро обавештених кругова стижу информације да ће опозиција учинити све да не дође до распуштања Скупштине, па су већ приметни од јавности прикривене активности неких челника. Код њих је присутно и уверење да ни међу преосталим напредњацима не влада апсолутно јединство, па се не може очекивати да ће у пуном капацитету подржати предлог за новог градоначелника. На нејединство међу коалиционим партнерима упућују и незадовљни припадници појединих странака, а све наводи на закључак да политика служи првенствено за задовољавање личних интереса. Када је претходне недеље градоначелник Краљева поднео оставку председник Градског одбора Српске напредне странке Зоран Бојанић је потврдио да кандидата за место градоначелника има више и да ће његово име бити обелодањено почетком ове недеље. Како се ни то није десило отвара се простор за бројне калкулације првенствено међу онима који сматрају да полажу право на неко од значајних места у Градској управи. До истека рока остало је нешто више од две недеље када ће бити отклоњене све недоумице везане за даљу судбину првог човека Краљева. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.6.2014.

ПО

Раде Ерац

Три недеље након поплаве

ПРВА ЖРТВА ОЛИТИЧКИХ ОБРАЧУНА

амо три дана пре истека првог месеца од када је поплавни талас завио у црно више од 500 власника стамбених објеката на територији месних заједница Адрани, Грдица, Сирча и Шумарице осим активности појединаца, Црвеног крста, Центра за социјални рад и јавних комуналних предузећа „Чистоћа“ и „Путеви“, која су плаћена за ангажовање у оваквим при-

ликама, ништа конкретно није учињено по питању санације штете на објектима. Поразну констатацију о односу према становништву које је претрпело највећу штету од када живи на овим просторима потврђује председник Месне заједнице Грдица Раде Ерац и поткрепљује податком да у овај део града није стигла ни једна лопата

песка. Ништа боља ситуација није ни кад је у питању новчана помоћ коју обећавају локална самоуправа и државни органи. Грађани још чекају да се заврши компликована административна процедура у ситуацији кад од обећања немају много користи. Иако је пре пуне три недеље на седници Скупштине града усвојена одлука да се 64 милиона динара из

Фото: М. Радовановић

- Чак 90 одсто грађана са поплављеног подручја нема услове за живот јер им је уништено сво покућство које су имали. - Грдичани спавају на душецима постављеним у оквир врата. - Петицију којом се тражи покретање кривичне одговорности потписало 325 пунолетних грађана са поплављеног подручја. - У Грдици су људи остављени да се даве као пацови верујући изјавама неодговорних да ће поплавни талас бити свега 30 до 40 сантиметара. - Већи проблем од извођења доказа притисак оних којима није стало до истине. - Након искључења шефа одборничка група Нове Србије у Скупштини града спала на два одборника

МАГАЗИН 15.6.2014.

Фонда солидарне стамбене изградње преусмере на санацију последица поплава у Грдици још нико није добио ни динар иако се то очекивало већ у првој седмици након усвајања одлуке. - Очигледно је неким људима проблем да поделе готове паре. Ванредно стање је укинуто чим се вода повукла, а то је велика грешка јер је за нас оно тек тада почело. Иако је ванредна ситуација формално укинута у тренутку кад више није било опасности за људске животе, суштински то још није случај. Највећи број грађана и даље обавља исушивања просторија и мања крпљења онога што могу сами да обаве, а у 90 одсто случајева немају услове за живот јер им је уништено сво покућство које су имали – каже Ерац оцењујући скандалозном изјаву градоначелника Краљева у оставци Драгана Јовановића да се 70 одсто грађана вратило у своје домове. Порука послата јавности наводи на закључак да у Грдици нема проблема и да је стање нормализовано. Скандалозна изјава неодговорног човека, тврди Ерац, нанела је штету грађанима Грдице, али и буџету града Краљева, јер је након ње пристизање донација сведено на минимум. Грађани који су имали колико толико уштеђевине усмерили су је у сређивање једне просторије и куповину бар једног кревета, јер боравак у туђим кућама додатно оптерећује буџете оних који и у нормалној ситуацији једва састављају крај са крајем. Тако у Грдици има и оних који су кревете правили постављањем душека у оквир врата. Незадовољство грађана Грдице преточено је у кривичну пријаву против НН лица због угрожавања опште безбедности и чињенице да није било благовремене и ораганизоване евакуације људства, значајнијих материјалних добара и стоке. Није било ни звучног сигнала као упозорења за евакуацију као што је то предвиђено законом. Најскандалознијим и најспорнијим председник месне заједнице оцењује информацију упућену грађанима Грдице да ће поплавни талас бити 30 до 40 сантиметара. Кас-

није се потврдило да је био пет пута већи од очекиваног. Разочараним становницима овог дела града који се сматрају обманутим није познато да ли је та информација потекла из Штаба за ванредне ситуације или водопривредног предузећа. Поразно је сазнање да су оваквим обавештавањем доведени у заблуду чији је резултат и до 40 сантиметара воде у кућама у којима је при најављеном водостају не би требало очекивати ни у дворишту. Петицију којом се тражи покретање кривичне одговорности потписало је 325 пунолетних грађана са поплављеног подручја. Број потписника био би знатно већи да су уважени захтеви становника из других делова месне заједнице који су желели да се солидаришу са суграђанима. У Грдици очекују да јавни тужилац истражи цео случај и и утврди да ли има основа за покретње кривичне одговорности, а Ерац верује да основа има бар онолико колико и притисака да се цела ствар заташка и скине кривица са оних који су евидентно криви. - Кад директор РТС Драгољуб Милановић није поступио онако како је требало да поступи, због чега је 16 радника изгубило живот, отишао је на десетогодишњу робију. Овде се десило нешто слично. Нико није страдао, али су људи остављени да се даве као пацови верујући изјавама неодговорних да ће поплавни талас бити свега 30 до 40 сантиметара. Имали смо довољно времена да после звучног сигнала спречимо уништавање комплетне покретне имовине и извршимо евакуацију људства, значајнијих материјалних добара и стоке. Све што је покретно могли смо да спасимо на време, па би штета била мања за 70 до 80 одсто. Што се тиче извођења доказа сигурно неће бити велики проблем, али мислим да ће већи проблем бити притисак оних којима није стало до истраге – каже Ерац. Недавна посета председника Србије Томислава Николића поплављеном подручју била је прилика да се обећа знатна помоћ средствима из Фонда Драгице Николић, а иако је про-

текло мало времена у коме би се могли очекивати конкретнији кораци грађанима Грдице је остало само да се надају. Код великог броја мештана и даље влада уверење да посета има политичку позадину усмерену ка учвршћивању положаја саветника за привреду председника државе након што је озбиљно пољуљан сазнањем да је његов кандидат за градоначелника поднео оставку. У Грдици верују да је повод за то притисак 41 председника месних заједница са територије града Краљева и одлука председника странке Александра Вучића Много замерки је у протеклих месец дана изречено на рачун иступања шефа одборничке групе Нове Србије у Скупштини града Рада Ерца који се ставио на страну грађана Грдице. Иако је месна заједница облик интересног организовања који нема везе са политиком чини се да је његов агресивни наступ највише засметао челницима водеће Српске напредне странке, посебно након иницијативе за потписивање петиције којом се тражи покретање кривичне одговорности за неадекватно поступње пре наиласка поплавног таласа. Данима се у кулоарима говорило о притисцима који су резултирали са два саопштења за јавност Градског одбора Нове Србије. - Сва саопштења Нове Србије скоро осам година у назад писао сам ја, сем последња два која су била најмање интелигентна. Написана су под притиском врха Српске напредне странке из центра моћи који је измештен из странке и Скупштине града у Ратину, и да је то актуелни саветник председника Србије за привреду који се углавном бавио Грдицом и позицијом неких људи у Српској напредној странци која је била жестоко уздрмана овом афером. Уместо да се бави привредом, „Магнохромом“ и „Фабриком вагона“ више се бавио Грдицом и статусом појединих функционера мањих странака у коалицији. Мислим на мој и статус појединих људи из мањих странака који су трпели исту тортуру – каже Ерац потврђујући да је и у оквиру Нове Србије било разговора који су се сво-

15.6.2014.

МАГАЗИН

дили на смиривање ситуације и заташкавање истине. У ситуацији кад је требало да изабере између одбране политичких интереса људи из власти, и интереса комшија, пријатеља и људи са којима је одрастао Ерац се определио за интерес Грдице. Због тога је од првог дана иступао искључиво са позиције председника месне заједнице. И док су политички интереси били у другом плану политички пријатељи из Нове Србије су трпели уцену високог функционера Српске напредне странке блиског центру моћи из Ратине. Остављено им је да изаберу између Ерца и руководећих места у Градској управи и јавним предузећима. У таквој ситуацији Градски одбор Нове Србије одлучио је да Ерца смени са положаја шефа и искључи из одборничке групе у Скупштини града. До ове одлуке Нова Србија је имала три одборника, ако одлука остане на снази

остаће јој само два. Да би имала самосталну одборничку групу потребно је најмање пет чланова што значи да би у квазиодборничкој групи било више чланова других странака. Телефонски разговор са лидером странке Велимиром Илићем потврђује да он не подржава став Градског одбора који је одлуку донео без консултације са централом. То је и био повод да се у четвртак упути ка Београду како би се ствари истерале на чистину и потврдило сазнање о страху појединаца да би под притиском локалног тајкуна могли да остану без функција. Ерац подсећа да док се, у ишчекивању истека рока до кога треба да буде изабран нови градоначелник, његов заменик и чланови Градског већа, заборавља на статус више од 500 домаћинстава која су остала без ичега. Отуда и закључак да је многим људима битније где ће ко да постави задњицу него питање санације оштећених кућа.

Дугогодишњи члан Нове Србије, и шеф одборничке групе у два мандата, спреман је да прихвати сваку одлуку врха странке. Пре него она буде донета требало би се замислити над чињеницом да ће странка која је највише допринела урбаном развоју Краљева остати у локалном парламенту са два одборника. Математика је и у овом случају потпуно јасна и потврђује да ће власт у Краљеву формирати првих 36 одборника који стану на једну страну. Интерес грађана Грдице је да се то деси што пре како би имали коме да се обрате кад је у питању решавање егзистенцијалних проблема. - Ми у овом тренутку немамо коме да се обратимо, јер овај град нема градоначелника у пуном легитимитету, а и онда кад га је имао нисмо имали никакве користи од њега – каже Ерац. У политичким круговима се све више лицитира са могућношћу распуштања Скупштине које би довело до

увођења привремених мера. Краљево се са њима суочавало у не тако далекој прошлости, а резултати се оцењују скандалозним првенствено у облсти урбаног развоја када је дошло до својеврсног урбанистичког хаоса. Краљево је имало легалну цивилну власт и у време окупација. Једина два периода кад је она изостала било је време проведено под Турцима и оно под привременим мерама. У првом случају је наметнута од стране завојевача, а другом од стране врховне власти из Београда. -У оба случаја ради се о власти која не проистиче из воље грађана Краљева, а ако је неком у интересу да сузбије демократију, и израз народне воље, он ће посегнути за увођењем привремених мера па ћемо видети резултате, а резултати првих били су скандалозни – каже Ерац. Почетком недеље истекао је рок у коме је председник краљевачких напредњака Зоран Бојанић најавио име

кандидата за градоначелника. Мало ко је од присутних новинара у то поверовао тим пре што из врхова политичких странака често стижу олако изречене изјаве које најчешће не одговарају истини. Све наговештава да напредњаци имају велики проблем, јер немају кандидата који може да носи бреме одговорности. У делу опозиције провејава уверење да би место првог човека Краљева могло да буде понуђено и неком изван Српске напредне странке. Међу именима који се помињу су одборници који су иступили из других странака, или искључени из њих, а сада се легитимишу као независни. Сазнање да је током претходна два мандата одборничка група Нове Србија била препознатљива по иступању Рада Ерца наводи на размишљање да ће његовим одласком више изгубити странка него он. У сваком случају специјално за Краљевски МагазИН је изјавио да не верује у могућност

приступања било којој другој одборничкој групи. Сазнање да је на локалној телевизији објављена изјава саветника председника Србије за привреду, да иза смене градоначелника стоји интересна група криминогеног карактера, повод је да Ерац од надлежних органа прибави доказ да није осуђиван, нити да се против њега води кривични поступак. - Ако дотични господин мисли да сам ја припадник неке криминогене организације треба да зна да се моје име, за разлику од његовог, не потеже ни по каквим таблоидима. Моје име није окаљано никаквим криминалним радњама, а ако има доказе око криминалног ангажмана у било чему нека то достави јавности како не би само остала политички неинтелигентна, да не кажем народски тупава изјава – каже Ерац. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15.6.2014.

МАГАЗИН

Словеначки добровољци у гледићким врлетима

ПОТВРДА ТРАЈНОГ ПРИЈАТЕЉСТВА

обар глас далеко се чује и брзо шири, онај лош још брже. Потврдило се то и након катастрофалних поплава које су овог пролећа погодиле подручја Србије, Хрватске и Босне и Херцегодине. Са посебним интересовањем пратили су их становници Словеније, а са каквом су пажњом то чинили грађани Марибора сведочи низ активности које су покренуте на први знак опасности. О томе сведочи повереник Цивилне заштите словеначког града Андреј Верлич предводник двадесетшесточлане екипе припадника ове јединице и добровољних ватрогасних друштава који су крајем протекле недеље провели два дана у

покушају да чишћењем корита бујичних потока у гледићком крају умање негативне ефекте неких каснијих елементарних непогода. Посебно значајним Верлич сматра начин на који су се Мариборчани у веома кратком периоду организовали и почели да сакупљају хуманитарну помоћ за потребе пострадалог становништва. Након што су акцију покренули Црвени крст и Каритас прикључиле су се и друге хуманитарне организације и отпочеле сакупљање новца и другог материјал потребног за санацију последица елементарне непогоде. У време непогоде Верлич се налазио у Београду и из непосредне

близине посматрао све што се дешава што је давало довољно могућности да процени тежину незгоде. Све то био је повод да врло брзо са осведоченим пријатељем Краљева Слободаном Стојановићем допутује на поплављено подручје у намери да утврди која је врста помоћи најпотребнија и начинима за њено обезбеђење. Показало се да је то добар начин посебно после искуства које је имао Марибор пре мање од две године кад се излила Драва и поплавила приближно исти број кућа као што је то овог маја било у Грдици. О искуству у ванредним ситуацијама сведочи податак да је Верлич нови командант Цивилне заштите, а

Фото: М. Радовановић

- Припадници Цивилне заштите и мариборских добровољних ватрогасних друштава два дана чистили водотокове у гледићком крају. – Искуство стечено током поплава које су пре две године потопиле 396 кућа у Марибору драгоцено приликом пружања помоћи Краљеву. - Током тродневне посете мариборски добровољци обишли манастир Жичу и Врњачку Бању, а у краљевачком Народном музеју присуствовали својеврсном историјском часу

Андреј Верлич

МАГАЗИН 15.6.2014.

Стојановић био руководилац спасавања становништва након поплаве у Марибору. Проток воде на Драви, који се у нормалним условима креће између 297 и 350, у врло каратком времену је достигао 3.700 кубних метара у секунди што је за 1.000 кубика више него 1741. године кад је забележен највиши водостај. Циклонска активност изнад Словеније и Аустрије условила је неуобичајено топло време за то доба године, па у Алпима није пао снег него огромне количине кише. Она је убрзано отапала и снег који је раније пао на Алпе, па се огромна количина воде сручила у подножје и практично потопила 396 кућа у Марибору. Проблем посебне врсте у Словенији је сазнање да је највећи број тих кућа имао подруме у којима су биле смештене цистерне са горивом које је служило за загревање. - У другом делу града смо имали проблем са бујичним водама тако да смо отприлике видели о чему се ради у Краљеву, јер имамо искуства у сличним ситуацијама. Кад смо дошли договорили смо се са руководством Краљева на који начин можемо помоћи и кренули у акцију, а све полититичке партије на Градском већу подржале предлог да Марибор донира Краљеву 40 хиљада евра. Договорили смо да, поред скупљања помоћи у новцу, организујемо и радну акцију у коју смо укључили ватрогасце добровољце. Њима су се придружили и радници комуналних предузећа који су и припадници Цивилне заштите – објашњава Верлич. Иако пре доласка на терен у гледићком крају искусни професионалци нису имали праву слику о размерама непогоде врло брзо су прионули на посао и са већ познатим односом према раду за кратко време очистили добар део бујучних потока у овом крају. У петак и суботу су се из далека чули само звуци моторних тестера и шум након пада оборених стабала која би могла да прва проблеме у ситуацијама сличним онима из априла имаја ове године. Колико су Мариборчани били спремни да помогну сведочи интере-

совање за одлазак у Краљево које је било ограничено капацитетом шест специјалних возила намењених оваквим ситуацијама. Тако се овде нашло само 26 припадника Цивилне заштите и добровољних ватрогасних друштава добро припремљених за реаговање у оваквим ситуацијама. - Видели смо да је вода на многим местима однела путеве тако да смо радили на обарању стабала која су стварала проблеме у речним токовима. Били смо изненађени колику је штету поплава нанела пољопривреди и колико је комуникација прекинуто након што је вода однела бројне мостове. Иако је ова два дана било доста посла требаће још много рада да се уложи како би се поправило све што је проузроковала поплава – каже Верлич који је са Стојановићем у више наврата боравио у Краљеву. Због тога за њих двојицу гостопримство народа овог краја није толико изненађење колико за екипу млађих добровољаца ненавикнутих на отвореност, сарадњу и спремност да на адекватан начин узврате због помоћи која им је пружена. У том смислу се много значајнијим од новца још једном показала сарадња и пријатељство које је посебно дошло до изражаја. Као и многе Словенце и Верлича за Србију везују догађаји из ране младости. Први контакт са људима овог краја успостављен је далеке 1977. године кад је као омладинац и члан Омладинске радне бригаде „Маршал Тито“ учестововао на Омладинској радној акцији „Морава“. Стицајем околности и тада се радило на уређењу речних токова на територији општине Варварин. Само две године касније, као припадник војне полиције, пропутовао је Србијом пратећи различите конвоје на територији Прве армијске области да би након тога од осамдесетих година као омладински функционер више пута долазио у Краљево. Омладинци Краљева и Марибора су све до почетка деведесетих година прошлог века у саставу братских бригада учествовали у бројним радним акцијама што је био повод за склапање бројних пријатељстава која су полако

почела да јењавају почетком деведесетих година када је Словенија одлучила да иступи из заједничке државе. Након што је десетак година касније сарадња два града поново интензивирана међу првима је у Краљево допутовао Андреј Верлич. - Драго ми је што је сарадња обновљена и да млади људи из Марибора имају прилику да дођу у Србију. Сви су пријатно изненађени гостопримством што је добар знак да ће сарадња дуго трајати. Кад сам пре седам, или осам, година први пут поново дошао у Краљево после дугогодишње паузе приметио сам колико је град направио корак у напред. Краљево се убрзано развија, а да би тај развој био још бржи важно је да се изграде добри путеви, јер су комуникације веома важне за развој пољопривреде, привреде и туризма. Кад буде направљен аутопут треба очекивати много интензивнији и бржи развој Краљева – каже Верлич. Последња посета Краљеву била је и прилика за разговоре са градским званичницима о различитим идејама за заједнички наступ пред европским фондовима којима се финансирају пројекти од интереса за живот становника овог краја. Колики се значај придаје сарадњи два братска града сведочи податак да је бивши жупан Марибора Франц Канглер проглашен за почасног грађанина Краљева. Након што му је истекао мандат заменио га је Андреј Фиштравец који потврду рада на челу Марибора очекује у октобру ове године за кад су расписани нови избори у овом граду. Доктор наука и универзитетски професор има посебно изражен однос према Србији који датира из октобра 1941. године када је део његове породице нашао сигурно уточиште у Шумадији. Мариборски добровољци су током тродневне посете били у ситуацији да посете манастир Жичу и Врњачку Бању, а у краљевачком Народном музеју присуствовали својеврсном историјском часу. Са много лепих утисака вратили суе кућама првог радног дана ове недеље. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.6.2014.

У добру је лако добар бити

МАГАЗИН

15.6.2014.

ТРИ ВРСТЕ ПОМОЋИ

- На дан градске славе градоначелник Марибора Андреј Фиштравец уручио Краљеву донацију од 40 хиљада евра. - Власницима поплављених кућа материјал за отклањање последица елементарне непогоде. – Припадници Цивилне заштите и ватрогасци чистили корита бујичних потока у гледићком крају. – Помоћ Црквеној општини Краљево

Андреј Фиштравец

Фото: М. Радовановић

15.6.2014.

МАГАЗИН

Много пута се показало да се право пријатељство и солидарност показују у тешким ситуацијама што су првих дана након поплаве, која је од априла у два наврата направила велику штету у краљевачком крају, показали представници града Марибора. На први знак о великој штети коју је направила у последњих 50 година највећа количина воде изливене из Западне Мораве, али и бујични потоци у гледићком крају, делегација овог словеначког града допутовала је у Краљево да сагледа размере непогоде и на основу тога утврди која је врста помоћи најпотребнија. Пре само две године Марибор је доживео сличну несрећу што је био добар повод да, након стеченог искуства, у помоћ први стигну припадници Цивилне заштите и добровољних ватрогасних друштава из овог словеначког града који су током два дана, са

радницима краљевачких комуналних предузећа, учествовали у чишћењу речних корита од наноса и свега што би могло да ствара проблеме у сличним ситуацијама. Елементарне непогоде су повод за прикупљање хуманитарне помоћи различитих врста, а не ретко се дешава да структура и количина не задовољавају потребе пострадалог становништва. То је био повод да Мариборчани најаве донацију од 40 хиљада евра, а чек на исти износ је на дан Свете Тројице градоначелнику Краљева Драгану Јовановићу уручио жупан Марибора Андреј Фиштравец. Месец дана пре елементарне непогоде делагација Марибора је боравила у Краљеву са циљем да интензивира сарадњу два града на реализацији различитих пројеката. На први знак о потреби помоћи реаговала

је православна заједница у овом граду, а подржали је челници других конфесија, па је почело прикупљање хуманитарне помоћи. Жупан марибора Андреј Фиштравец је у Краљеву најавио наставак акције прикупљања помоћи низом хуманитаних концерата који тек треба да уследе. - Ми смо имали искуство великих поплава и давали конкретну помоћ свакој фамилији по одређеном критеријуму. Знам да ће требати много да се ради на инфраструктури, али вас молим да не заборавите на људе који су највише пропатили. Наше искуство је било веома добро, јер смо свакој фамилији дали по 160 евра са којима су пуно направили, а кад човек има такву могућност направи више него иначе – каже Фиштравец стављајући у први план улогу политичара да обезбеде услове за сарадњу.

од ништа мање важности није ни она између појединих регија и градова. Све то је повод да се, посебно после катастрофе која је задесила Краљево, преко локалног пројектно развојног центра и мариборске пројектне писарне дође до конкретних пројеката. Више од чињенице да је Марибор донирао материјална средстава за санирање последица елементарне непогоде радује податак да иза њих стоје конкретни људи који брину о томе шта се дешава у Краљеву и Србији, али и другим деловима некад заједничке земље, што је био повод да искажу велику солидарност. Жеља донатора је да средства која су обезбедили грађани Марибора буду додељена породицама са поплављеног подручја која су претрпела штету. То је био повод да и припадници мариборских добровољних ватрогасних

друштава, који су учествовали у отклањању последица непогоде, прикупе шест хиљада евра помоћи пострадалом становништву. Градоначелник Краљева обећава да ће сваки цент од укупно 40 хиљада евра отићи на конкретно место, а дародавци добити тачан списак свих грађана којима је помоћ уручена. Донација Марибора ће бити придружена средствима града из Фонда солидарне стамбене изградње, Фонда за безбедност саобраћаја, буџета града и Дирекције за планирање и изградњу Краљево што укупно чини више од сто милиона динра. Тек након санације поплављених кућа и стварања неопходних услова за норманлан живот на ред долази санација инфраструктуре. Додатних хиљаду евра Црквеној општини Краљево доделила је Црквено школска општина Марибора.

Т. Радовановић

Искуство Словеније показује да, у време великих елементарних непогода, на које се врло тешко може утицати, треба научити како се живи у таквим условима, а то се може само ако се чини добро. Недавна посета делегације Краљева Марибору резултирала је успостављањем сарадње са јавним комуналним предузећима за одржавање чистоће, путева и снабдевање водом које спада у ред најбољих у Европи, па се очекује да сарадња резултира реализацијом различитих пројеката средствима Европске уније. Сазнање да је Словенија пуноправна чланица европске породице држава, а Србија на путу да то постане, довољан је разлог за заједнички наступ у тражењу средстава из фондова Европске уније. И ма колико се сарадња развијала на државном нивоу

Донација румунских ротаријанаца

МАГАЗИН

15.6.2014.

ОПЕТ МЕЂУ

- Чланови Ротари клуба румунског града Сибиуа уручили донацију од три хиљаде евра. – По половина средстава намењена становништву са поплављеног подручја и стоматолошкој служби Здравственог центра „Студеница“. - Краљеву недостаје галерија у ужем градском језгру као место за повезивање са културама различитих земаља

ибињ, или Сибију, је град у Румунији и центар истоименог округа у Трансилванији. Једно је од културних средишта Румуније у коме су се вековима мешали утицаји Немаца, Румуна и Мађара, а због вредне културне заоставштине град је 2007. године био Европска престоница културе. Краљево са овим румунским градом годинама сарађује у различитим областима захваљујући првенствено суграђанину Бобану Сувочесмаковићу, а сарадња се манифестује узајамним гостовањима пре свега културних прегалаца и спортиста. Након што су је успоставили ротари

клубови два града резултирала је уручивањем помоћи од осам хиљада евра намењених санирању последица земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. године. Пролећне поплаве ове биле су повод да поново посете Краљево и уруче донацију од три хиљаде евра, половину као помоћ породицама које су претрпеле штету од поплава,а другу стоматолошком одељењу Здравственог центра „Студеница“. Приликом посете Краљеву гости из Румуније су били у ситуацији да се упознају са градом који се простире на 1.530 квадратних километара и пред-

ставља највећу јединицу локалне самоуправе у земљи. Обилне кише које су прво почетком друге половине априла, а затим половином маја, пале на овом подручју изазвале су поплавни талас који је након изливања Ибра прекинуо комуникације на путевима првог реда и оштетио бројне мостове. Прекинути су путеви према Ивањици, Гочу и Гокчаници и директно угрожено неколико кућа, а након што је бујица однела велику количину земље правовремено подигнут насип од катастрофе заштитио насеље са скоро 30 хиљада становника. У исто време су угрожени и бунари у Кона.

У ПРВИМА ревском пољу из којих се највећи део града снабдева водом за пиће Само месец дана касније излила се Западна Морава, а у 520 домаћинстава вода достигла ниво између десет сантиметара и метар и по. У исто време бујични потоци у Гледићком крају однели су на десетине мањих мостова и допринели да добар део становника овог краја данима буде изолован од остатка света. Огромне штете нанете су пољопривредном земљишту, а последице ће трпети ратарска, воћарска и сточарска производња. Да долазак пријатеља није само протоколаран потврђују румунски ротаријанци који након донације обећавају наставак плодне сарадње. Ону започету пре више година настављају ученици основних школа „Светозар Марковић“ и „Свети Сава“ који учествују у различитим програмима са вршњацима из две румунске школе, чланови драмске секције Културно уметничког друштва „Абрашевић“ и

многи други. Највећи кривац је Бобан Сувочесмаковић захваљујући коме и балерине из Културног центра Сибиу учествују на карневалу који се сваког лета одржава у Врњачкој Бањи. Поплаве које су овог пролећа погодиле већи део Србије утицале су да ступи у контакт са пријатељима из целог света, међу њима и из Јордана који ангажовањем Црвеног полумесеца организују прикупљање помоћи пострадалом становништву. Последња у низу активности је организовање једномесечног летовања у Румунији за 40 деце од 13 до 16 година из поплављеног подручја у околини Крупња. Све указује да ништа мање од контаката државних, или локалних, политичара није значајно повезивање појединаца са обе стране границе који доприносе продубљивању веза и јачању пријатељстава међу народима. Осим хуманитарне румунски ротаријанци нуде и сваку другу врсту помоћи. Последња посета Краљеву је

повод за оно што би требало да уследи након сарадње у области културе и спорта, а то је привреда. Изузетни успеси и искуства из области сеоског туризма, који је на подручје Румуније довео госте из великог броја веома значајних европских земаља, прилика је за понуду помоћи како би се ова привредна грана брже развијала и у Србији која за то има изузетне ресурсе. Гост Краљева је, захваљујући сарадњи са овдашњим Ротари клубом, по други пут светски познат примењени уметник Јон Тамајан, председник уметничког удружења из Сибиуа и посланик у румунском парламенту. Кратак боравак у граду на Ибру прилика је да примети како Краљеву недостаје галерија у ужем градском језгру као место за излагање радова домаћих и иностраних уметника. Уз то прилика је и да буде својеврсна спона Краљева са културама многих земаља. Т. Радовановић

Обележена градска и храмовна слава

МАГАЗИН

15.6.2014.

У РАДОСТИ И ВЕСЕЉУ

- Светом литургијом, освећењем записа, литургијом улицама града и сечењем славског колача отпочело обележавање градске и храмовне славе цркве Свете Тројице

раљевчани од 2007. године прослављају празник Свете Тројице као градску славу која је уједно и храмовна слава истоимене цркве у којој је обележавање и ове године отпочело Светом архијерејском литургијом, а настављено свечаном литијом улицама града. Свечана поворка, у којој је поред представника града, Жандармерије, Војске Србије и полиције био и велики број верника, пошла је од цркве Свете Тројице да би се за тренутак зауставила испред Духовног

центра „Свети Николај Велимировић“ где је освештан запис, храст за који се верује да је заштитник града. По изузетно лепом времену литија је прошла уобичајеном рутом са заустављањем поред споменика српском војнику на Тргу српских ратника, и споменика Краљевчанима страдалим у ратовима од 1991. до 1999. године на Тргу Јована Сарића да би се вратила у црквену порту. Након сечења славског колача градоначелник Краљева Драган Јовановић је, обраћајући се присутним

грађанима, подсетио на важност овог дана за град и све људе у њему. - На данашњи дан пре скоро 2.000 година Дух Свети се у виду пламених језика разделио и слетео на сваког апостола и од тога дана пребива у нама. Пребива само у чистом и поштеном срцу, а кад сагрешимо Дух Свети одступа од свих нас, али се враћа ако се покајемо и устрајемо на путу подвизавања. Ја се надам, и сигуран сам, да ћемо ми сви, и овај град и земља Србија, успети у томе и да ће Дух Свети

Оца, Сина и Светог духа. Иако се реч „тројство“ не налази у Библији веровање у тројицу одлика је већине хришћанских цркава и сматра се централном догмом хришћанске теологије. Док у западном хришћанству преовлађује мишљење да је тројична доктрина резултат дуготрајног проучавања Библије од стране цркве православна црква тврди да је догма о Светој Тројици део вере коју је примила усменим путем од Исуса Христа преко апостола, и да је као таква одувек била део вере. Православно учење ο Светој Тројици је главно учење ο неизрецивој и несхватљивој љубави три личности које су стваралачки узрок, извор, темељ и центар постојања целог света.

Догмат ο божанству Тројице дефинисан је на Другом васељенском сабору у Цариграду 381. године, у првом члану (Бог), од другог до осмог члана (Син), и у осмом (Дух Свети) члану Символа Вере. Света Тројица су један Бог са три лица, Бог-Отац, Бог-Син и Бог-Дух Свети, која су међу собом потпуно равноправна по божанским особинама. Током историје, неке хришћанске заједнице су одбацивале тринитарну позицију, наглашавајући Божје јединство, као аријанство, монофизитство, модализам, унитаријанизам. Потпуно одвојену људску и божанску природу Христа проповедају несторијанци, а неке цркве, као мормони и Јеховини сведоци, имају засебне христолошке теорије. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

увек пребивати са нама – рекао је Јовановић. Градска слава се традиционално обележава у радости и весељу добијеним силаском Светог Духа на сваког човека понаособ. Код православаца је учвршћено уверење да је тај догађај испунио цркву која са тим духом живи као и сваки крштен човек на свету. Силазак Светог Духа на апостоле је празник који представља рођендан хришћанске цркве, а празнује се педесетог дана после Ускрса, па се зове и Педесетница Света Тројица, или Свето Тројство, је хришћанска верска догма утврђена на црквеним саборима из 4. века, по којој је један Бог у трима личностима

МАГАЗИН 15.6.2014.

Јубиларно такмичење за најбољу технолошку иновацију

МАГАЗИН

15.6.2014.

ВЕЋА КОНКУРЕНТНОСТ ПРИВРЕДЕ

- Кроз такмичење је у протеклих девет година прошло више од 1.600 тимова са преко 6.000 учесника. – На основу учешћа и знања стечених током обуке, као и провере сопствених могућности, отворено је више од 70 нових предузећа са преко 230 нових радних места. - Иновације могу бити од једноставних производа, који се вековима праве на овим просторима до високих технологија, а само тржишна утакмица показује која је вреднија и доноси већи профит

акмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији се као државни пројекат непрекидно организује од 2005. године, а отворено је за све становнике Србије, као и наше људе који живе у другим земљама независно од старосне, образовне или полне структуре. Ове године се одржава десети пут са основним мотом да се потенцијални иноватори охрабре и науче како да од сопствене идеје дођу до новог производа и, на бази иновативног производа, евентуално отворе

своје предузеће. Иако је протеклих девет година урађено доста на популаризацији и промоцији стварања иновација искуство говори да још увек велики део становништва Србије није упознат са многобројним могућностима које ово такмичење пружа, као ни о знањима која се на њему стичу. Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији је пројекат који је 2005. године започело тадашње Министарство науке и заштите животне средине, у сарадњи са Привредном

комором и Радио-телевизијом Србије, a у реализацији организационог тима са Факултета техничких наука из Новог Сада. Од 2007. године су укључени и иноватори из Републике Српске, чиме се на прави начин допринeло подржавању успостављених специјалних веза српског народа са обе стране Дрине, а што су сваке године гледаоци широм света могли да виде у директним преносима финала из студија Радио-телевизије Србије. Кроз такмичење је у протеклих девет година прошло више од 1.600 ти-

мова са преко 6.000 учесника, а на основу учешћа и знања стечених током обуке, као и провере сопствених могућности, отворено је више од 70 нових предузећа са преко 230 нових радних места. На такмичењу су учествовала и предузећа која већ имају девизне милионске годишње обрте, што је подигло укупан ниво такмичења и допринело да победа на њему постане и питање престижа. Иновације могу бити од једноставних производа, који се вековима праве на овим просторима, али дотераних и понуђених купцима, па до високих технологија, а све су равноправне и само тржишна утакмица може показати која је вреднија и која ће донети већи профит. На основу досадашњих активности, поверењу и патриотској жељи људи у дијаспори да помогну било коју квалитетну и препознатљиву активност у Србији, ангажовани су бројни стручњаци широм света да учествују у оцењивању и рангирању иновација. Коришћење интернета, као једног од обавезних сегмената у структури такмичења, створило је услове да се на заједничком послу повежу Срби без обзира на ком континенту живели. У првој фази такмичења, 45-60 дана од објављивања почетка, врши се његова медијска промоција и органи-

зација јавних трибина, кроз обилазак свих региона широм Србије и Републике Српске, како би се становништво информисало да пријави што већи број иновација. Након тога се врши прво оцењивање, а потом и вишемесечна обука, до краја новембра, за учеснике у регионима у којима живе. На крају године одржавају се завршне манифестације, сајам и полуфинала, а као круна, финале крајем децембра уз директан пренос у трајању од 105 минута из студија Радио-телевизије Србије за подручје Србије и Републике Српске, а путем сателитског програма за наше људе широм света. Основна идеја организатора такмичења је да се једино кроз стварање и пласман иновација на светском тржишту може подићи конкуретност наше привреде, а жеља да стварање иновација постане основни државни програм који ће се промовисати и реализовати код свих становника Србије. За тако нешто већ је успостављен систем који траје, а коме је потребно пружити праву и видљиву подршку. Зато је неопходно да почев од основне школе до факултета, у свакој кући, на њиви, предузећу, блиском окружењу, свакој општини, а на крају и у читавој земљи, почне иновативан рад и стварање које постаје препознатљиво. Уколико се створи повољан ам-

бијент све напоре, уложен труд и финансијска средства, може оправдати реализација само једне квалитетне иновације. Због катастрофалних поплава које су задесиле Србију и читав регион, Организациони тим Такмичења за најбољу технолошку иновацију је, у договору са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Привредном комором Србије и Министарством технологије Републике Српске, донео одлуку да се рок за пријављивање помери на 20. јун. Учешће на Такмичењу, осим награда, свим такмичарима обезбеђује бесплатну стручну помоћ у виду едукације кроз тренинге и консалтинг, бесплатна медијска подршка и континуално праћење и помоћ у годинама које следе након завршеног учешћа на такмичењу. Такмичење организује Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у сарадњи са Факултетом техничких наука из Новог Сада, Привредном комором Србије, Заводом за заштиту интелектуалне својине и Радио телевизијом Србије и Радио телевизије Војводине на територији Републике Србије и на територији Републике Српске у сарадњи са Министарством науке и технологије. Т. Радовановић

15.6.2014.

МАГАЗИН

Драган Благојевић

Краљевачка медијска сцена: Драган Благојевић (2)

- Након смењивања Радише Ђорђевића са места директора „Ибарских новости“ у информисање је 1996. године уведена до тада невиђена цензура. – Представници власти никад нису схватали да политика не треба да се меша у информисање и да ову област треба препустити професионалцима. - У време кад су државни медији затворени за активности опозиције Телевизија Краљево прати све догађаје што пресудно утиче на константни раст гледаности на ширем подручју Србије. – Када је уз помоћ међународних донатора набављена добра опрема власт је на све већу гледаност реаговала скидањем репетитора на Гочу са образложењем да је постављен без дозволе. - Краљевчани су први имали прилику да виде шта се десило увече 4. октобра у Београду. - Снимци уласка демонстраната у Народну скупштину 5. октобра 2000. године које је направила екипа Телевизије Краљево обишли свет

Фото. М. Радовановић

ПРВИ УРЕДНИК ТЕЛЕВИЗИЈЕ

МАГАЗИН

15.6.2014.

ткад настанка информисања постоје снаге које настоје да имају потпуну контролу над њим, а она се у највећем броју случајева успоставља економском зависношћу. Тога је било од увек а тако је, без обзира што они који држе кључеве касе са државним или средствима локалне самоуправе тврде супротно. У таквој ситуацији медији се налазе у позицији да балансирају између потребе да на адекватан начин информишу о дешавањима у једној средини и оних од којих зависи њихова егзистенција. Да не могу и јаре и паре уверили су се запослени у Телевизији Краљево половином последње деценије прошлог века када су, након програма који је у највећем броју случајева прихватило гледалиште, од представника власти окарактерисани као опозициона телевизија. Када се уређивачком колегијуму 1996. године учинило да је егзистенција важнија од истине разочарани гледаоци су звиждањем и лупањем у шерпе испред зграде Дома друштвених организација ометали емитовање информативног програма. Та година је, тврди први уредник Драган Благојевић, била преломна у

уређивачком концепту, јер је до тада Телевизија Краљево предњачила у разноврсности информација из различитих делова земље што се често није подударало са званичном политиком. Много пре него што су се на железничкој станици појавиле избеглице из Книнске крајине Телевизија Краљево је објавила податак о паду Книна, а колегијум имао проблеме због уређивачке политике која је окарактерисана антидржавном због информација које није требало објављивати. И ма колико да су информације других медија биле каналисане краљевчани су инсистирали на објективном информисању што је 1996. године био повод за смену директора „Ибарских новости“ Радише Ђорђевића. И поред извесног неслагања са њим око уређивачког концепта Драган Благојевић на седници Управног одбора на којој се одлучивало о смени није подржао ову иницијативу сматрајући је нелегитимном, јер је дошла на пречац док је Ђорђевић био на годишњем одмору, па није био у ситуацији да каже ни једну реч у своју одбрану. На поновљеној седници обезбеђен је довољан број гласова

чланова одбора, Ђорђевић смењен са места директора, а у информисање уведена до тада невиђена цензура. - Пре тога сам имао савршено поверење у сваког новинара, јер сам знао да свако ради по савести и да, иако је било много тешко време, неће да злоупотреби поверење. Знао сам да су људи савесни и одговорни и да нико није радио ништа против државе. Цензура која је уведена у телевизију наилази на отпор запослених, али и гледалаца који су навикли да у правом тренутку виде праве ствари. Све нам се као бумеранг вратило у време протеста због крађе гласова на изборима, што је трајало релативно кратко до доласка на власт коалиције „Заједно“ – прича Благојевић. Неколико месеци је трајао процес заокруживања власти, а Драган Благојевић све време до избора новог обављао функцију вршиоца дужности директора и главног и одговорног уредника. Ни пуну годину дана након избора нови директор из сфере која није имала никаквих додирних тачака са медијима није успео да са новим уређивачким колегијумом спроведе промене за које су се сви деклара-

тивно изјашњавали. Они који су дошли на власт нису схватали, а то нису чинили ни у годинама после тога, да политика не треба да се меша у информисање и да ову област треба препустити професионалцима. Крајем 1997. са директором Ненадом Стефановићем одлази и гарнитура коју је именовао, а његово место заузима Славко Јаношевић суочен са људима који нису довољно компетентни за обављање посла, па уредничку позицију још једном поверава Благојевићу. У време када се на глобалном нивоу свет налазио на својеврсној клацкалици у Краљеву се учвршћивала довољно гледана телевизија што је менаџменту пружало могућност да се бави стратешким стварима. Прва је била успостављање мреже локалних станица са циљем да се покрије цела територија Србије. Иницијално језгро су са Телевизијом Краљево чинили новосадски „Аполо“, београдски „Студио Б“, „ТВ 5“ из Ниша и Телевизија Крагујевац. Окупљени су око идеје да сви у исто време емитују исти филмски и серијски програм и тако створе утисак о јединственом програму за целу земљу што би, уз смањене трошкове,

требало да утиче и на повољније маркетиншке услове а тиме и већу зараду. Стратегија је укључивала и сопствену продукцију у којој би свака од чланица групације била задужена за одређену област, а Телевизији Краљево поред екологије и путописа као задатак била придодата „црна хроника“. - Кренули смо са зидањем темеља, али је требало да се све папиролошки доведе до краја и почетну идеју верификују скупштине ових градова. Само се у Краљеву са тим каснило, а идеја није могла да заживи док се не регулише формално правни статус. Желели смо да направимо пословну заједницу као посебну фирму која ће оперативно да се бави набавком филмова, продукцијом, дистрибуцијом и маркетингом. Идеја није успела да прође, јер је у Краљеву поново дошло до промене власти, а са њом и људи у телевизији – каже Благојевић. Убрзо након почетка бомбардовања, крајем марта 1999. године, у априлу је уследио покушај атентата на Вука Драшковића у време кад је у Краљеву на власти коалиција Заједно у којој најзначајнију улогу има Српски

покрет обнове. Сам Вук Драшковић је инсистирао да Телевизија Краљево направи разговор са њим, а иако је у ратним условима у потпуности изостало финансирање процењено је да приоритет у ангажовању свих ресурса треба да има обавештавање грађана о опасностима од бомбардовања. И поред све жешћих притисака локалне власти одустало се од политичког интервјуа, а казна је уследила у виду потпуног укидања финансирања у време кад нема ни прихода од реклама. Уз посредовање Демократске странке односи су попуштени, али средстава из општинске касе и даље нису била довољна за преживљавање. Редовно финансирање успостављено је тек након потписивања Кумановског споразума у време кад је већ било извесно да ће бити организовани нови парламентарни избори. Период бомбардовања оцењује се најтежим у вишедеценијској историји „Ибарских новости“, јер је за само два и по месеца два пута мењана локација са које је емитован програм, а предајник на Борчи се нашао на нишану НАТО авијације. Додатни проблем је, уз израубовану опрему, представљала

МАГАЗИН 15.6.2014.

нова цензура информација које се пласирају. Повод за то био је факс из Генералштаба Војске Југославије којим се од средстава информисања тражи да обавесте становништво о престанку потребе замрачивања просторија у време опасности од напада из ваздуха. - Долази екипа у униформи и приводи ме у зграду Скупштине општине у којој је био Центар за обавештавање. Било им је криво што смо ту информацију објавили пре њих па нам уведу цензуру, траже да се емитују патриотске песме, а НАТО агресори називају злочинцима. Иако смо сви били кивни на такву одлуку морали смо да је прихватимо све до завршетка бомбардовања када почиње обнова земље, а опозиција диже глас указујући на страдање због погрешне политике државног руководства – каже Благојевић. У време кад су државни медији затворени за активности опозиције Телевизија Краљево прати све догађаје што пресудно утиче на константни раст гледаности на ширем подручју Србије. Уз помоћ међународних донатора набављена је добра опрема, а власт на све већу гледаност реаговала скидањем репетитора на Гочу са образложењем да је постављен без дозволе. Овај поступак је изазвао лавину протеста, па су власти под притиском јавности убрзо биле принуђене да га врате. Све то је током читаве 2000. године било повод за повремене позиве уреднику на информативни разговор током кога је требало утврдити ко то плаћа телевизију и чије интересе заступа. Током већег дела септембра трају протести у целој земљи да би кулминацију доживели 5. октобра за када је заказан велики митинг опозиције у Београду. То је прилика да Телевизија Краљево уз помоћ две екипе пренесе оно што ће се дешавати. Због могућности да путеви тог дана буду затворени она коју је предводио Благојевић упутила се ка Београду дан раније да би у соби Хотела Касина током вечери била направљена стратегија за сутрашњи дан. - У то време су у Београду одржавани протести у виду маскенбала студената којима се са балкона зграде

Демократске странке обратио Зоран Ђинђић. Кад изађе на улицу објасним да сам из Телевизије Краљево и затражим интервју, а он у десетак минута објасни шта се планира за сутрадан. Са снимљеним материјалом одем до штампарије „Гласа јавности“ и замолим да јутарњим камионом, којим шаљу штампу у Краљево, понесу и касету. Тако су Краљевчани први имали прилику да виде шта се десило увече 4. октобра у Београду – каже Благојевић. Анкета на београдским улицама показала је да велики број грађана зна да је Телевизија Краљево била једна од ретких у земљи ослобођена утицаја власти и цензуре. То потврђују и поједини београдски медији који су преузимали прилоге Телевизије Краљево и кроз мрежу локалних телевизија ширили даље. Материјал снимљен у Београду 4. октобра емитован је више пута током следећег дана када се са нестрпљењем очекивао повратак екипа са ексклузивним снимцима догађаја од 5. октобра. И док је прва екипа лоцирана непосредно испред улаза у Народну скупштину и одатле направиле снимке који су касније обишли свет, друга је догађаје пратила са крова аутобуса паркираног у Пионирском парку. Неки необјашњиви нагон због потребе да се што квалитетније обави посао јачи је и од страха након првих пуцњева који су се чули у време кад су демонстранти покушавали да уђу у зграду Радио телевизије Србије и заузимали полицијску станицу у Улици мајке Јевросиме. Иако се све завршило без жртава Благојевић потврђује да је читавог дана владало чудно осећање да би и то могло да се деси. Након једног од најважнијих дана у новијој српској историји екипа се са пет сати снимљеног материјала враћала према Краљеву у коме су се на Тргу срспких ратника са нестрпљењем очекивале информације из прве руке. Дуго је требало Благојевићу да објасни крагујевачким оружарима који су блокирали пут да носи вредан материјал какав чека да види пола Србије.

Уз мало убеђивања, и трунку разумевања организатора блокаде, успели да се споредним путем пробију до Краљева и телевизијског студија из кога се целог дана емитовао живи програм са информацијама о дешавањима у Београду. - Сећам се да сам у директном прграму рекао како се надам да у мојој каријери више никад нећемо бити у ситуацији да извештавамо о освајању власти на улици. Успели смо да држимо пажњу гледалаца до три ујутру, а ја коментарисао немонтирани материјал који смо касније уобличили и репризирали небројано пута – прича Благојевић. Није прошао ни месец дана од историјског 5. октобра кад је на петом спрату Дома друштвених организација, из никада утврђених разлога, избио пожар у коме је изгорео део редакције локалног листа, нови радијски студио на шестом спрату а са њим и део фонотеке. Са новом влашћу долази и ново руководство „Ибарских новости“ на чијем је челу Радмила Весковић суочена са бројним проблемима изазваним недостатком простора и опреме за рад која је нестала у пожару. Један део предузећа је пресељен у зграду Скупштине општине, други управну зграду Грађевинског предузећа „Каблар“, касније зграду „Електродистрибуције“ у Чика Љубиној улици. Као никада до тада показале су се све негативне стране недовољне комуникације између редакција, а Радмила Весковић није могла да се супроставља притисцима власти па је поднела оставку. На места директора и уредника поново су именовани Славко Јаношевић и Драган Благојевић. Трајало је то све до распуштања локалног парламента и увођења привремених мера када кормило „Ибарских новости“ преузима директорско уреднички тандем Предраг Марковић и Јелена Петровић. Непосредно пред приватизацију која се очекивала са великим амбицијама директор „Ибарских новости“ постао је Драган Рајичић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.6.2014.

Фото: М. Радовановић

Иван Ђаковић

МАГАЗИН 15.6.2014.

Краљевчани у свету: Иван Ђаковић (1)

СПОЈ ЛЕПОГ И КОРИСНОГ - Рад на бродовима који крстаре светским морима прилика да се, уз пристојну зараду, упознају атрактивне егзотичне дестинације. - Сваки од 18 бродова компаније који крстаре светским морима запошљава 900 до 1.200 људи, а може да прими између 2.500 и 3.500 путника. - Неписано правило на бродовима са 18 и 19 спратова дугим и до 300 метара и тешким по 130 хиљада тона потврђује да је путник важнији од капетана. - Иако минимална плата не прелази 600 долара са бакшишом током месеца може да изнесе и два пута више. - Више од половине запослених на броду је особље које опслужује путнике у двадесетак ресторана

МАГАЗИН

15.6.2014.

очетком деведесетих година прошлог века Славица и Ђорђе Ђаковић су смишљали како да на најбољи начин усмере млађег сина Ивана да одабере занимање које би могло да му обезбеди сигурну будућност. Међу бројним занимањима увек су била најпривлачнија она која су се финансирала из државног буџета, па је избор пао на Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици која је по завршетку обезбеђивала сигуран посао у полицији. Само нешто више од месец дана било је довољно Ивану да

схвати како се начин живота у школи не разликује много од оног у војсци, а четири године у војсци му се у том тренутку учинило превише. У ситуацији кад више није могло много да се бира преостало је да након уписа заврши Шумарску школу и стекне звање дрвног техничара. Половина последње деценије двадесетог века остаће запамћена по експанзији приватног предузетништва након година невиђене инфлације у време када Иван са већ формираним ставовима о животу, након одслужења

војног рока, добија жељу да окуша срећу у иностранству. Мање од два месеца у Паризу било је довољно да схвати да то није оно што жели, а релативно добар породични бизнис у Краљеву могао је у то време да обезбеди угодан живот свим члановима породице. Десетак следећих година је Иван са родитељима и сестром Тијаном био ангажован у породичној продавници онолико колико је било потребно и радом, уз подршку осталих чланова, стварао услове за угодан живот. Трајало је то до пре две године када му се привлачним учинила прилика да путује светом. Једини начин да то оствари било је да се укрца на неки од бродова који су крстарили морима и океанима са обе стране земљине полулопте. Економска криза је већ увелико пуштала корене у Србији, породична фирма и даље радила, али због смањене куповне моћи становништва све слабије, па се све више учвршћивала давнашња жеља да побегне некуда. Искуство пријатеља који је крузерима већ пловио светским морима било је добар повод да се обрати једној од

МАГАЗИН

15.6.2014.

многих агенција у Србији које регрутују раднике за рад на бродовима. Она у Нишу учинила му се најприхватљивијом, па је са десетинама других људи сличног узраста стао у ред надајући се најбољем. До укрцавања на брод дуг је пут који после обуке подразумева низ провера способности за рад у специфичним условима а Иван се, недовољно упућен у лепезу занимања на броду, пријавио за конобара и после скоро два месеца различитих провера, и око 1.000 евра потрошених у том периоду, квалификовао за завршни интервју пред комисијом сачињеном од Италијана и Француза. Иако је у Будимпешти доказао спремност да се укрца на брод испоставило се да је цела група од педесетак младих прошла горе него претходна. Разлог за то је сазнање да могу да конкуришу само за

радна места која нису попуњена, а то су најниже позиције у ресторану. Компанија са 18 бродова који крстаре светским морима сваком од ангажованих радника обезбеђује авионску карту до места укрцавања са свим потребним упутствима потребним за рад. Тако се Иван, пошто је на кућну адресу стигао коверат са потребним документима, из Минхена упутио преко океана на другу страну земљине кугле до Шарлота, а затим Порт Еврглајза у Мајамију. Након што се на заказаном месту окупила група радника, међу њима и десетак из Србије, уследило је укрцавање и прво изненађење. - Добијеш два, три сата да се распакујеш и крећеш на посао што је био највећи шок за мене, јер сам очекивао бар један дан да се саберем. Требало ми је четрдесетак минута до сат вре-

мена да пронађем собу на броду, а кад сам је коначно пронашао распаковао сам се и кренуо да радим. Мале собе у потпалубљу стварају утисак као да си у мравињаку са безброј тунела па се у првом тренутку јавља клаустрофобија, али се брзо навикнеш. У соби на броду „Острвска принцеза“, која је толико мала да два човека не могу у исто време ни да се брију, смештена су по два радника. Нико нема времена да ти објашњава па те баце као мачку међу псе, а супервизор за седам минута објасни 1.000 ствари које треба да радим и оде остављајући да до изражаја дође сналажљивост сваког од нас. Првих три до седам дана нисам знао ни где сам, ни шта сам. Смршао сам због стреса и рада и за седам дана се претворио у грађанина Етиопије. Посао није тежак, али се ради 11 до 12 сати и нон-стоп си на ногама, па мораш

да се прилагодиш или ће све то да те поједе – прича Иван о првим утисцима са крузером. Новајлију без искуства чека рад у ресторану за бродско особље, у коме нема места за путнике, огромна менза са линијом и станицама хране са које свако узме шта му одговара. Сви новопридошли су у истим проблемима и једино што остаје је да се међусобно храбре и помажу, а Ивану није требало много времена да открије да је међу особљем педесетак сународника међу којима се пред крај првог шестомесечног уговора нашао још један Краљевчанин. Да је добро познавање језика велика предност врло брзо се уверио јунак наше приче кад је премештен у ресторан за официре који наручују храну са истог места као и путници. Од конобара очекују да у најкраћем року

од узимања поруџбине обезбеди све што је потребно, јер официр нема много времена за чекање. - Официри наручују а по пријему наруџбине трчиш, бориш се са милион људи да што пре узмеш храну, а свако чекање те кошта. Носиш десет тањира уз узане степенице брода који изгледа као тврђава и огроман град у који кад уђеш немаш представу да си на броду. Савремене машине са стабилизаторима обезбеђују угодну вожњу, а једва да сам неколико пута за годину и по дана осетио дрмање брода чије особље броји 900 до 1.200 људи, а сваки од њих може да прими 2.500 до 3.500 путника – каже Иван. Ма колико да је одговоран и напоран посао је интересантан. Свако од запослених има више различитих униформи које облачи зависно од прилике, а на основу обавештења које

добије дан раније. Формално вече подразумева црни прслук и белу кошуљу са лептир машном, италијанско одговарајући џемпер, америчко трећу униформу опет у складу са правилима брода. Крстарење које траје 12 дана подразумева исто толико различитих униформи и пресвлачења, а понавља се са сваком новом групом туриста. Иако је рад у официрском ресторану динамичнији, и захтева више трчања, пружа повољности бољег распореда тако да се дан учини краћим па брже прође иако официри умеју да буду прилично захтевни по питању хране коју поручују. - Те хладно је, те није довољно печено, а пошто нема намеру да иде у кухињу и виче на кувара издере се на конобара и то ми је постало јасно већ после недељу дана. Вратиш јело и чекаш ново, а предност имају они који

МАГАЗИН

15.6.2014.

раде за путнике, јер путник увек има првенство. Чекаш дуже, официри се деру на тебе, али је све то нека слатка мука коју сам преживљавао прва четири месеца – каже Иван. Прва путовања везана су за полазак из Ванкувера и долазак у Енкориџ као најсевернији део крстарења. Аљаска се показала као једно од најинтересантнијих предела богатих узаним фјордовима и малим острвима. У току летње сезоне која траје од маја до септембра препуна је зеленила, а зими оковна снегом и ледом. Као стакло равну и кристално чисту морску површину осим ретких бродова усталасају само јата китова, делфина и фока, а у лепотама природе особље брода може да ужива током паузе од 11 до 13,30, а потом после 18 сати до почетка вечере. Током четири месеца

крстарења у пределу Аљаске туре се понављају сваких неколико дана, па све оно што је у првом тренутку изазивало одушевљење убрзо постаје досадно. Аљаску и сличне дестинације претежно посећују људи средњих година и старији, а има их из свих крајева Америке, али и других земаља. За нешто више од 300 долара по особи током путовања свима је обезбеђен смештај и исхрана, вода, ледени чај и лимунада. Све остале услуге, укључујући и пиће, путници плаћају посебно. Показало се да више од рада који захтева одређен ниво физичке спремности запосленима смета стални надзор бројних супервизора који стварају атмосферу посебне врсте притиска. Након разговора са искуснијим колегама све је чвршће убеђење да би сви

много лакше подносили терет посла у опуштенијој атмосфери. По завршетку сезоне путовања у реону Аљаске „Острвска принцеза“ се сели у област Кариба између Мексика и Костарике. Временска разлика је четири сата, а након изузетно хладних предела треба се навићи на температуру која достиже 50 степени уз изузетно високу влажност. Сем топлијих крајева, и пејсажа као у најлепшим филмовима, све постаје занимљивије јер су и путници знатно млађи. Неписано правило на бродовима са 18 и 19 спратова дугим и до 300 метара и тешким по 130 хиљада тона потврђује да је путник важнији од капетана. Карипске туре су дуже, трају и по 15 дана, а након проласка кроз Панамски канал воде до Лос Анђелеса и Сан Франциска. Основни закључак после шестоме-

сечног боравка на броду указује на предрасуде са којима се, на основу прича, човек среће пре доласка на брод. - Најгоре је кад човек креће у непознато па се још наслуша свакаквих прича о свему, а то се десило и мени. Како ћеш проћи зависи пре свега од тога како се уклопиш и колико си паметан. Иако је први уговор био мало гори него следећи не могу да се пожалим јер сам био проглашен за најбољег радника месеца, што се по правилу не дешава на првом путовању, и добио награду од 500 долара – каже Иван. Иако минимална плата не прелази 600 долара са бакшишом током месеца може да изнесе и два пута више. На броду постоји двадесетак ресторана, а бакшиш који је већ укључен у

сваки рачун сабира и по утврђеном правилу уз плату расподељује на запослене који чине више од половине укупно запослених којих има и до 900. Плата од 1.200 долара на први поглед не представља посебно висок износ кад се зна да се у земљама Западне Европе зарађује и до 3.000 евра, али не треба занемарити чињеницу да боравак на броду укључује бесплатан смештај и исхрану који у другим случајевима могу да однесу и више од половине плате. Уз то и ћињеница да нема превише прилике за трошење доводи до закључка да може да се уштеди тим пре што запослени на броду све што купују путници могу да добију по нижим ценама. И ма колико да се исплаћује после сваке туре крстарења плата варира и зависи од тога колико су пут-

ници у том периоду потрошили. Путовање до егзотичних дестинација, толико далеких највећем броју Краљевчана, не тако ретко наводи на размишљања да би боравак у различитим деловима света могао да буде прилика за друге послове. Једно такво искристалисало се у глави Ивана Ђаковића након боравка у Лос Анђелесу. - Пошто је тамо центар седме уметности Холивуд никад нећу себи да опростим што се нисам опробао у том послу, јер су ми другари и раније говорили да имам талента. Добар сам импровизатор и мислим да сам могао лепо да прођем као глумац. И за време школовања сам био довољно добар ученик, а на факултет нисам кренуо само зато што се довољно лепо живело, па ми то није било неопходно – каже Иван. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.6.2014.

Фото: М. Радовановић

Краљевачка музичка сцена: Драган Денчић

МАГАЗИН

15.6.2014.

КАКО БУБАЊ КАЖЕ

- Време до почетка осамдесетих година обележило је настојање да се ауторским песмама изрази став према животу и друштвеним збивањима, а начин да се покаже докле се стигло у тој области биле су повремене гитаријаде. - После толико година као сатисфакција остаје сазнање да се неке од песама насталих пре више деценија слушају и данас. - Музика може бити довољно леп хоби колико и професија, а бављење њом је боље него улудо трошење времена на мање важне ствари. - Музиком не може да се бави свако баш као што свако не може да буде ни било шта друго. - Преношење енергије на публику, и обратно, најлепша је ствар у овом послу, а сва енергија која се тако утроши врати се назад, па се уложени рад не осећа као тежина

Драган Денчић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

15.6.2014.

време кад се од најранијег детињства живело много мирније него данас, а током лепшег дела године трчање за лоптом и тежња за здравим видовима живота били важнији од претераних амбиција родитеља да им деца постану „неко“, јунак овонедељне приче сем спорта није показивао претерано интересовање за било шта друго. Тек пред крај тинејџерског доба, што се за данашње услове сматра врло касним, почело је да слаби интересовање за карате а јача оно за музику можда и због тога што је кроз њу било лакше изразити бунт, неслагање са било чим и избацити негативну енергију... И док су вршњаци тог доба лудовали за електричним гитарама Драган Денчић се на први поглед заљубио у бубањ. Тешко је у то време родитељима увереним да је музика цигански посао објаснити шта је то нешто што испуњава сваки кутак душе. Како се до инструмента тешко долазило у време када није било прилике за озбиљнију зараду, а родитељи били окорели противници свега што је имало било каквог додира са музиком, једино решење је да до не тако мале суме новца дође сам, макар и на превару. - Отац је имао амбицију да студирам и постанем нешто, а ја био у процепу између његових и жеља да истерам нешто своје. Седамдесетих година прошлог века успео сам да пласирам причу о жељи да објавим књигу, и покажем да сам довољно амбициозан, а уједно купим инструмент у ситуацији кад је и отац омекшао под условом да зарадим новац. Нисам могао тек тако да напишем књигу, па сам направио збирку у то време актуелних вицева, ставио на папир и штампао књигу која се добро продавала све док нисам скупио довољно новца за бубањ као инструмент којим сам могао да истерам сву негативну енергију – прича Денчић. Први бубањ „Трова“ скромних могућности био је у односу на данашње критеријуме нешто за чим се ни почетник не би окренуо. У то време био је довољан за почетак упорног и дуготрајног рада тинејџера без и мало музичког образовања или било какве

могућности да буде упућен у тајне новог инструмента. Није у то време било интернета, музичке литературе, нити специјализованих часописа. У Краљеву је било тек три или четири бубњара који су оно што су научили на ко зна који начин од осталих крили као змија ноге. Једина могућност да се било шта сазна биле су посете у то време веома популарним игранкама на којима су наступали најчешће краљевачки састави. Седамдесете године заузимају значајно месту у историји популарне музике, јер је у том периоду настао безброј значајних композиција које се као трајна вредност изводе и скоро пола века касније. Први бенд из средњошколских дана „Флеш“ увежбавао је наступ пред краљевачком публиком у гаражи једног од чланова. За разлику од данашњег време до почетка осамдесетих година обележило је настојање да се ауторским песмама изрази став према животу и друштвеним збивањима, а начин да се покаже докле се стигло у тој области биле су повремене гитаријаде. Док су они афирмисанији наступали у Дому ЈНА или Електрокомбинату почетници су свирали у просторијама месних заједница, школама, на матурама основаца... Читав период карактерише кратак век бендова који су ницали, а музичари врло брзо прелазило из једног у други. Иако се маштало о дану кад би за свирку могле да се добију и прве паре сви досадашњи саговорници потврђују да материјални интерес није био основа на којима су настајали, и нестајали, „Права ствар“, „Флеш“, „Најт“, „Ново јутро“, „Дуга“, „Кеј“... Прва степеница после мање или више посећених игранки био је целовечерњи концерт, а прилику за то пружао је једино Дом друштвених организација у који није могло да се уђе тако лако. Концерт групе „Најт“ у овом простору, пред публиком која седи и пажљиво слуша извођаче, био је доказ да се достигао одређен ниво квалитета. Догодило се то половином седамдесетих година када је увежбан довољан број песама које су могле да се чују

једино на таласима у то време најпопуларнијег Радио Луксембурга. Одрастање подразумева и размишљање о обезбеђењу материјалних, поред куповине инструмената, и услова за егзистенцију, а прва прилика за то је месечни ангажман за плату у тада популарном Ресторану Борјак. Иако је музика била довољно атрактивна да као хоби задовољава одређене потребе младог човека на прагу самосталног живота упис на факултет је прилика да се створе бољи услови за сигурнију егзистенцију, а прилика размишљање пре доношења коначна одлука код великог броја вршњака било је време проведено у војсци. Београдом се већ ширио нови талас, а дошљаку из провинције било врло тешко да усклади термине са другим музичарима. Почетком осамдесетих скрасио се у „Ноћној посади“ која је наступала у Дому културе Стари град, месту запамћеном по сазнању да се прве две године девете деценије баш ту дешавало све што је било значајно у музици. - Пустио сам корен у Београду и почео да свирам у бенду „Логика открића“ у време кад ме није интересовала комерцијална музика, па сам више радио срцем да задовољим свој его. Трајало је то до 1983. кад сам се вратио у Краљево и са двојицом врхунских гитариста почео да свирам у бенду „Коприва“. Спремили смо песме за албум „Бесан“ који је требало да продуцира Горан Бреговић, али се нешто искомпликовало и пројекат никад није завршен до краја – прича Денчић који је још тада схватио да се од љубави не живи и да оно што ради треба да створи услов за стварање породице. Врло брзо је по повратку са студија разбијена илузија да са високошколском дипломом чекају само њега. Током наредних горину дана постајало је све јасније да мора да се сналази сам, па је са добрим музичким занатом био принуђен да попусти под притисцима и први пут уђе у кафану и свира за новац. Писање поезије је као средњошколска љубав доживело врхунац пред крај деведесетих година кад је објавио

МАГАЗИН 15.6.2014.

прву збирку песама. Био је то још од почетка седамдесетих година само један од начина да лакше приђе људима из света музике. Испоставило се да то није ни мало лако, поготово у Београду у коме су композитори и текстописци толико чврсто повезани да је новајлији тешко да уђе у уски круг оних који харају естрадном сценом. После толико година као једина сатисфакција остаје сазнање да се неке од песама насталих пре више деценија слушају и данас. Од средине осамдесетих са краљевачким „Југобендом“ почиње период од неколико плодних година у народњачким водама све до 1987. када приступа до тада неприкосновеној Групи „Лукс“ у којој је из прве поставе остао само још бас гитариста Ратко Грубор. Са групом млађих музичара трудио се да на екслузивним местима, далеко од класичне кафанске атмосфере, одржи реноме групе који је стваран годинама. Врло брзо ће се испоставити да је то и последњи састав који је наступао под овим именом. Солидна зарада неминовно утиче на опредељење за бављење музиком као професијом, поготово што су шансе за бављење професијом за коју су школовао из године у годину све мање. Већи део чланова последњег састава од 1989. наступа као „Оаза“ и наставља тамо где је стао „Лукс“. Период плодног рада и дружења крунисан је албумом „Нешто лепо помисли“ за који је све текстове написао Драган Денчић. - Гости су нам били један од врхунских гитариста са црногорске сцене Душко Мартиновић и певачивца Весна Луна. Песме са тог албума се слушају и данас и свирају по неким локалима, а отишле су даље него ја. Албум је стигао до Аустрије, Немачке, Шведске, Аустралије.., а снимили смо га у у студију Свете Томића Каубоја који нам је много помогао. Урадили смо га срцем са много емоција, али нам сплет несрећних околности није ишао на руку да то и валоризујемо на прави начин. Одсуство појединих чланова због саобраћајне несреће, и други пехови, утицали су да не заживи онако како смо очекивали – каже Денчић.

Период транзиције у знатној мери је утицао и на музичка збивања, а све мање новца у оптицају и појава музичких фајлова одразило се на осипање већих бендова. Све је утицало да се јунак наше приче врати на почетак и са двојицом колега потребу за музиком задовољава уз добар блуз. Ова врста музике је посебно популарна међу бајкерима па је „Гудвил“ чест гост на мото скуповима у Великој Плани, Нишу, Књажевцу, Книћу, Чачку, али и локалима у Новом Пазару, Крагујевцу, Горњем Милановцу, Чачку... Ни једном од чланова бенда музика није основно занимање, па се често појављују и на хуманитарним концертима са репертоаром који може да попуни целовечерњи програм. Иако у Краљеву има довољан број добрих локала нема превише места за ову врсту музике. Тежња за зарадом утицала је на власнике да ангажују извођаче оне музике која се сматра комерцијалном, па нема ни једног спремног да стисне петљу и уђу у причу која није исплатива у кратком периоду. Да би се створио другачији амбијент душу клубу треба да удахне власник, тек после њега гости. Тежња за зарадом је разумљива, па су и музичари принуђени да сваштаре. Ипак нађе се времена и за оно што је био основни мотив за улазак у ове воде. Иако је наступа све мање неопходно је константно вежбање, пре свега због кондиције, али и да би се испратили музички новитети. Ту и тамо се на музичкој сцени појави и по који млађи бубњар, али нема више оних који би сео за „Трову“. Због тога у граду бар десеторица млађих свира на „Јамахама“ вредним по неколико хиљада евра. - Нико неће да почне да свира на кршу сем рокера који се задовољавају и тиме, јер им финансије не дозвољавају да имају бољи инструмент. Брже се долази и до знања, јер уз помоћ интернета може да се научи много тога што млађи упијају брже. Ја сам морао да гледам друге како свирају, да крадем и вежбам код куће, па прођу и две године док укапирам да сам нешто научио наопако. Иако је било много теже улазили смо у свет музике са не-

упоредиво више љубави. У данашње време појединци вежбају и по десет година, а немају емоцију као кад сам први пут сео за бубњеве. За све је крив новац, јер трка за њим убија сваку другу причу – каже Денчић који се добро сећа не тако давног периода бављења комерцијалном музиком. Пратио је тада са друговима из бенда најзначаније извођаче са српске естрадне сцене. Међу бројнима су Славко Бањац, Ана Бекута, Мирослав Илић, Драгана Тица, Гордана Стојићевић, Бранка Шћепановић, Гордана Лазаревић, Филип Жмахер, Маја Николић, Маја Оџаклијевска, Рођа Раичевић, Душан Данчуо и бројни други. Искуство које се мери временом од три деценије сведочи о периоду у коме су се бубњари профилисали као бољи део естрадне сцене. Било је током тридесетогодишње каријере мање или више лепих тренутака, али и оних других. Позитивно је то што у сећању преовлађују лепши. Много пута се показало да музика може бити довољно леп хоби колико и професија, а и у једном и другом случају бављење њом је боље него улудо трошење времена на мање важне ствари. Временом то постаје и животни стил који омогућава сусрете са много различитих људи. - Ко хоће да се бави овим послом мора да буде спреман на одрицање, јер свирање има тежину, а бубњар мора редовно да вежба као и сваки спортиста. Музиком не може да се бави свако баш као што свако не може да буде ни било шта друго. Иако прст судбине често покаже по неког много тога зависи од саме личности – каже наш саговорник опаском да Краљево има много добрих музичара, али не и простора где би могли да покажу што знају. Ма колико напорно и квалитетно вежбање у изолованом простору остаје без ефекта кад нема повратног импулса публике. Јунак ове приче потврђује да је преношење енергије на публику, и обратно, најлепша ствар у овом послу, а сва енергија која се тако утроши врати се назад, па се уложени рад не осећа као тежина. Т. Радовановић

Несвакидашња изложба у Народном музеју

МАГАЗИН

15.6.2014.

УМЕТНОСТ

- Изложба двојице примењених уметника, румунског Јона Тамајана и Краљевчанина Слободана Маринковића, привукла изузетно велико интересовање јавности. - Изложбу уметничких дела у стаклу чине композиције и структуре специјалисте дуваног стакла и Краљевачанина који се определио за фузионо, равно стакло. - Светски познат уметник члан румунског парламента и председник Савеза уметника румунског града Сибиу

Фото: М. Радовановић

Т У СТАКЛУ

МАГАЗИН

15.6.2014.

а колико културни посленици покушавали да докажу како је култура битан фактор у животу сваког појединца посета бројним догађајима из ове области који се организују на различитим местима не даје ни мало идиличну слику о интересовању Краљевчана за културна збивања. Иако годишњи извештаји установа културе који се разматрају на седницама Скупштине града обилују само позитивним елементима тешко да би могло да се закључи о превеликом интересовању за културну понуду која је, мора се признати, прилично богата. Друго је питање шта ко подразумева под културном понудом и шта све сврстава у манифестације културног карактера. Пажљивом посматрачу стања у овој области не може да промакне да у највећем броју случајева програмима из области културе, чак и онима са највишим рејтингом, присуствује знатно мање посетилаца него што оне заслужују. Да је тако показује и нескривено задовољство организатора изложбе отворене у уторак у Народном музеју који предњачи по броју програма које

нуди Краљевчанима. Оно је изазвано сазнањем да одавно у Краљеву на овом месту није забележен тако велики број посетилаца упркос чињеници да је истог дана у Краљевачком позоришту гостовала Мира Бањац, а само стотинак метара даље отпочело „Лето код Абрашевића“. Повод за масовно окупљање љубитеља уметности је несвакидашња изложба под називом „Уметност у стаклу“ румунског примењеног уметника Јона Тамајана и његовог краљевачког колеге Слободана Маринковића. Оно што се у просторијама музеја догодило последњих дана календарског пролећа потврдило је исправност одлуке директора Драгана Драшковића да без много размишљања прихвати предлог Слободана Маринковића за организацију изложбе. Међу бројним разлозима који су утицали на то је прилика да посетиоци виде нешто несвакидашње, необично, атрактивно и занимљиво. Други разлог је потреба да се искаже захвалност граду из кога долази уметник који је Краљевчанима

пре десет година пружио изванредну могућност да буду гости у години кад је Сибиу био европска престоница културе. Реализацији ове невакидашње изложбе доринели су и братски односи два ротари клуба, из Краљева и Сибијуа, који показују да установе културе имају чиме да се подиче и укључе у сарадњу. Изложбу посебно освежавајућом чини атрактивност материјала у којима два уметника раде, а аутор изложбе историчар уметности и виши кустос Народног музеја Сузана Новчић потврђује да је довољно интригантна за уметнике колико и за посетиоце. Изложбу уметничких дела у стаклу чине композиције и структуре два уметника, еминентног румунског специјалисте дуваног стакла и Краљевчанина који се определио за фузионо, равно стакло. Иако је примењена уметност од настанка имала циљ да направи компромис између утилитарног и естетског, да задовољи тржиште и оно што је уметничка есенција, показало се да се и у тој позицији дешавају чудесне ствари. Тако и дела изложена у Народном музеју представљају искрени покушај да

се превазиђе утилитарна компонента и ступи у свет уметности упркос сазнању да то у крхким, лаким и елегантним, а уједно издржљивим, медијима није лако. Иако је данас однос уметника према материјалима измењен, па се осим са класичним увелико ради и експериментише са „неуметничким материјалима“, изложбе савремених мозаика, витража, стакла и даље су веома ретке. Јон Тамајан долази из земље у којој је пре транзиције било 16 фабрика стакла. Завршио је Академију за визуелну и декоративну уметност у Клужу и читав стваралачки опус фокусирао на примењене технике у стаклу, прво као

уметнички дизајнер у Фабрици стакла у Сибиу, а потом у атељеу стакла Ion Art Glass, којим и данас руководи и у коме заједно са тридесеточланим креативним тимом обликује и ствара уметничка дела. Уметник је изузетне енергије и продукције, препознатљивог и аутентичног уметничког идентитета и ван граница Румуније, што потврђује и његова радна биографија и изложбе од Њујорка, Париза, Берлина, Букурешта, Милана, све до Јапана. Председник је Савеза уметника Сибиу и члан румунског парламента у коме се бори за културу, очување културног наслеђа и свеукупне румунске традиције. Стваралаштво Слободана Маринковића одражава јединствено интересовање за примењене технике витража и фузионог стакла. Након завршеног Факултета примењених уметности у Београду профилише интересовања, бавећи се сликарством, техникама иконописа, мозаика, теракоте и витража. У тражењу адекватног израза помажу му и постдипломске студије на истом факултету, где усавршава знање о поменутим техникама,

начине израде комбиновање старих са новим технологијама, као и њихове естетске димензије. Знања о техници витража усавршава 2000. године у Кракову код професора Јозефа Фурдина, где упознаје и истражује све тајне старих витражних техника, посебно сликања на термички обрађеном стаклу. Схватајући значај експеримента, и могућности изражавања у сродним материјалима, наставља са истраживањем, посебно специфичних и захтевних техника у стаклу, па код професора Луис ла Роја у Амстердаму усавршава савремене методе фузионисања и ламирања стакла. Тих година успоставља сарадњу са индустријом „EGERMANN“ из Новог Бора у Чешкој која се бави обликовањем стакла. Уметник који се слободно и ауторитативно исказује у широком контексту примењене уметности аутор је слика и цртежа у стаклу и низа пројеката реализованих у јавним и приватним просторима. Од 2007. године је доцент на Филолошко – уметничком факултету у Крагујевцу, за уметничку област Зидно сликарство – сликарска технологија и зидне сликарске технике. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.6.2014.

Фото: М. Радовановић

На репертоару биоскопа

КРИВЕ СУ ЗВЕЗДЕ

МАГАЗИН

15.6.2014.

лавни јунаци двосатне драме Хејзел и Гас су двоје невероватних тинејџера које спаја сличан опор смисао за хумор, презир према конвеционалном и љубав која их одводи на незаборавно путовање. Како обоје болују од тешке болести, полазници су групе за подршку оболелима од рака, а њихова веза је бурна и препуна чуда, јер Хејзел друштво стално прави маска за кисеоник, док се Гас стално шали о својој вештачкј нози. Упркос медицинском чуду које је смањило тумор, и омогућило јој још неколико година живота, Хејзел је одувек била у терминалној фази болести, а њено последње поглавље било је исписано одмах уз постављену дијагнозу. Џон Грин, широј јавности познат по популарном видеоблогу који је водио са својим братом, написао је роман који се на искрен и хуман начин бави страшном темом - раком код младих. Аутор не нуди сладуњав срећан крај, нити холивудски рецепт да здрави после сусрета са храбрим болесником увиде да имају један живот који треба живети до краја. Филм је заснован на бестселеру аутора који је светску популарност стекао романом „Криве су звезде“, а који недељама спада у ред најпродаванијх и у Србији. Одмах по појављивању освојио је читалачку публику са обе стране океана дирљивом, топлом и нимало сентименталном причом о првој љубави двоје младих који болују од рака. Главне улоге у филму тумаче све траженији млади холивудски глумци Шејлин Вудли и Ансел Елгорт. Филм се приказује до 18. јуна у пројекцијама од 21,15 по цени улазнице од 250 динара.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

15.6.2014.

БЕЗБЕДНИЈЕ У САОБРАЋАЈУ

а само два мањи број евидентираних кривичних дела од претходне недеље мала је утеха кад се зна да је успех у откривању починилаца прилично скроман. О томе сведочи последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 2. до 8. јуна 2014. који потврђује да је инспекторима криминалистичке полиције познат тек сваки осми починилац једног од укупно 33 кривична дела. Сазнање да су у две узастопне недеље откривени извршиоци само по четири кривична дела наводи на размишљање о повећаној опрезности оних који се усуђују да их врше. Не би било чудо да и они прате редовне статистичке податке Полицијске управе, па да се након скромног учинка у откривању радије

определе за врешња дела која потпадају под удар Кривичног закона. И док се у области криминалитета бележи тек благо смиривање оно је знатније изражено у области јавног реда и мира. Овакав закључак изводи се на основу податка да је евидентирано за трећину мање прекршаја који су били повод за ремећење стања у овој области. Једанаест туча из претходног статистичког периода заменило је девет нових, док је број прекршаја који се карактеришу као остали смањен за трећину. Учеснике у саобраћају највише радује податак да је број саобраћајних незгода преполовљен, па су припадници саобраћајне полиције евидентирали тек осам од којих шест са повређеним лицима и две само са

материјалном штетом. Иако је број саобраћајних незгода знатно мањи број од три тешко повређена лица исти је као и седам дана раније. У исто време за две трећине је смањен број оних са лакшим телесним повредама, а чак девет пута износ процењене материјалне штете која је у протеклој недељи достигла тек 100 хиљада динара. Слику о стању у области безбедности саобраћаја допуњава податак о 145 прекршаја што је знатно смањење у односу на 197 из претходног статистичког периода. Ако је веровати подацима из статистичког прегледа Полицијске управе Ватрогасно-спасилачка јединица интервенисала је у гашењу два пожара у којима је укупна штета достигла износ од тек пет хиљада динара. Т.Р.

Брзом и ефикасном акцијом припадници Полицијске управе Краљево су након хватања на делу расветлили крађу и два разбојништва у покушају извршенe у претходних неколико дана на подручју града. Том приликом су, због сумње да је извршио наведена кривична дела, ухапсили и задржали до 48 сати тридесетједногодишњег

М.О. из Жиче. Припадници полиције су у уторак око 14 часова, непосредно након позива раднице продавнице у Улици војводе Путника, стигли на лице места и затекли М.О. који је уз претњу ножем покушао да изврши разбојништво. Након привођења и саслушања о околностима под којима је извршено

кривично делу утврђено је да је у вечерњим часовима претходног дана извршио исто кривично дело на штету власнице киоска на аутобуској станици. Постоји основана сумња да је нож који је коришћен у вршењу наведених кривичних дела М.О. украо у продавници у Улици цара Душана. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

РАЗБОЈНИШТВО УКРАДЕНИМ НОЖЕМ

15.6.2014.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs