MagazIN 120 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 120 * 29. јун 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 29.6.2014.

Србија и европске интеграције

МАГАЗИН

29.6.2014.

ПРЕГОВАРАЧКА ПОГЛАВЉА

ПОГЛАВЉЕ 21 – ТРАНСЕВРОПСКЕ МРЕЖЕ деја трансевропских мрежа појавила се први пут крајем осамдесетих година у контексту Јединственог европског тржишта које је, уз слободу кретања људи, роба, услуга и капитала, подразумевало повезаност регионалних и националних мрежа модерном и ефикасном инфраструктуром. Стварање трансевропских мрежа је значајан елемент економског раста и повећања запослености у Европској унији чији Уговор о функционисању даје правни основ за успостављање трансевропских мрежа у области транспорта, енергетике и телекомуникација. Њиме је дефинисано да је циљ Европске уније промовисање међуповезаности и инетроперабилности националних мрежа, као и

приступа тим мрежама. Трансевропске транспортне мреже доприносе одрживом и мултимодалном развоју транспортног система и отклањају евентуалне застоје при одвијању саобраћаја. Транспортне мреже играју велику улогу у обезбеђивању одрживе мобилности, спајајући конкурентску способност Европске уније и добробит становника, уз истовремено обезбеђивање транспорта робе и путника. Имајући у виду пораст броја држава чланица, који се очекује до 2020. године, утврђена је листа приоритетних транснационалних пројеката у складу са њиховим стратешким значајем. Нова инфраструктурна политика предвиђа формирање „core network“ до 2030. године, која ће обухватати 9

главних коридора. Циљ је трансформација конекција на линији истокзапад, унапређење инфрастурктуре граничних прелаза, функционисања различитих видова саобраћаја и допринос циљевима Европске уније у области климатских промена. Трансевропске енергетске мреже обухватају пренос и складиштење гаса, као и пренос електричне енергије, и у великој мери доприносе постојању интегрисаног тржишта електричне енергије и гаса. Оне треба да одговоре на све већи значај сигурности и диверзификације снабдевања енергијом, обухватајући енергетске мреже држава чланица и држава кандидата, и обезбеђујући усклађени рад енергетских мрежа Европске уније и суседних зе-

маља. Главни циљеви политике у овој области су сигурност снабдевања и функционално унутрашње тржиште енергије што је дефинисано у смерницама за трансевропске енергетске мреже из 2006. године, којима су утврђени и рангирани по важности приоритетни пројекти, пројекти од заједничког интереса и пројекти од европског интереса у овој области. Трансевропске телекомуникационе мреже се углавном односе на развој мрежа и дистрибуцију повезаних услуга у оквиру одређеног програма Европске уније. Носилац ове Преговарачке групе је Министарство саобраћаја, из чијег су реда именовани председник, заменик председника, секретар и заменик се-

кретара преговарачке групе. Остали чланови су представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Министарства привреде, Министарства финансија, Министарства одбране, Министарства грађевинарства и урбанизма, Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Директората цивилног ваздухопловства, Агенције за безбедност саобраћаја, Агенције за енергетику, Републичког завода за статистику, Института за стандардизацију, Дирекције за железнице, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Квалитетнија инфраструктура, односно модернизација транспортне инфраструктуре, повећаће промет у свим видовима транспорта. Осим тога, грађани ће имати прилике да искусе квалитетнију понуду транспортних услуга, до које ће доћи порастом конкуренције пружања услуга. Србија ће бити у прилици да користи неповратна финансијска средства Европске уније за пројекте из области транспорта. Чланство у Унији убрзаће развој унутрашњег водног и железничког саобраћаја, као посебно прихватљивих видова транспорта из еколошких разлога, и повећати сигурност снабдевања енергијом.

ПОГЛАВЉЕ 22 – РЕГИОНАЛНА ПОЛИТИКА И КООРДИНАЦИЈА СТРУКТУРНИХ ИНСТРУМЕНАТА

МАГАЗИН

29.6.2014.

Поглавље 22 обухвата прописе који се односе на планирање и спровођење кохезионе политике Европске уније коришћењем структурних фондова и Кохезионог фонда. Реч је о уредбама којима се дефинишу конкретни циљеви кохезионе политике, регионална конкурентност и запошљавање и територијална сарадња за период 2007– 2013, фондови за њену реализацију, активности које могу бити финансиране, принципи и правила за пружање подршке и износ расположивих финансијских средстава, са методоло-

гијом/критеријумима за утврђивање износа подршке државама чланицама. Овим прописима је утврђен и неопходни стратешко-програмски оквир, односно конкретни програмски документи које је неопходно усагласити са Европском комисијом, и институционални оквир за управљање наведеним програмима. Преговарачком групом за регионалну политику и координацију структурних инструмената руководи представ ник Канцеларије за европске интеграције, а у рад су укључени представ-

ници Генералног секретаријата Владе, Министарства финансија, Министарства регионалног развоја и локалне самоуправе, Министарства правде и државне управе, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства привреде, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства саобраћа ја, Министарства грађевинарства и урбанизма, Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, Ми-

нистарства рада, запошљава ња и социјалне политике, Републичког секретаријата за законодавство, Републичког завода за статистику, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, Канцеларије за ревизију система управљања средствима Европске уније и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва. Корист и резултат за Србију Успостављање система за управљање фондoвима/програмима у функцији укупног развоја државе чланице представља окосницу овог поглавља. Будући да је реч о систему који треба да обезбеди ефективно, ефикасно и видљиво коришћење фондова за потребе реализације економског и друш-

твеног развоја држава чланица, успостављање овог система, укључујући питања планирања/програмирања, спровођења, праћења и евалуације и финансијског управљања и контроле, представља значајан изазов. О овоме посебно сведоче искуства држава чланица које су 2007. године приступиле Европској унији, постајући нето контрибутори и даваоци уместо нето корисника буџета. Тако је, од укупно предвиђених средстава намењених Румунији, закључно са јуном 2013. године искоришћено свега 26%, а у Бугарској 40%. Разлог за слабу апсорпцију лежи у чињеници да се ове земље нису на најбољи начин припремиле за постприступни период и могућност коришћења вишеструко већих фондова,

који на годишњем нивоу могу износити чак до 2,5% бруто националног дохотка према предлогу за период 2014–2020. Из овог разлога, основни инструмент финансијске помоћи Европске уније у претприступном периоду се наводи као један од два стратешка циља. Поред подршке спровођењу политичких, економских, правних и институционалних реформи, и припреме за спровођење кохезионе политике. Европска унија у континуитету подржава напоре на спровођењу активности усмерених ка успостављању децентрализованог система за управљање претприступним фондовима у Републици Србији, као окосници будућег система за управљање постприступним фондовима и Кохезионим фондом Европске уније.

Експозе мандатара за састав Владе Србије Александра Вучића (7)

МАГАЗИН

29.6.2014.

КОРЕНИТЕ РЕФОРМЕ

Чим први пакет реформи буде одобрен у парламенту, влада ће, са мном на челу, предузети активне и знатне мере да представи ове реформе инвеститорима широм света. Планираћемо и организовати опсежне „турнеје“, како бисмо Србију представили као најпривлачнију дестинацију за инвестиције у региону. Реформе ће нам дати доста материјала да покажемо тржиштима и инвеститорима да би требало да дођу и уложе у нашу земљу. Верујем да ћемо велике ефекте ових реформи осетити већ 2016. године.

Антирецесионе мере економске политике Спровођење мера фискалне консолидације, те довршетак реструктурирања и приватизације државних предузећа могу негативно утицати на кретање привредне активности и запослености у кратком року. Због тога ће паралелно са овим мерама бити усвојене мере економске политике које делују антирецесионо – да ублаже негативне ефекте болних реформи и потпомогну бржи повратак на динамичан привредни раст, и раст заснован на оним секторима који се сматрају потенцијалним носиоцима дугорочног

привредног раста Србије (ИТ, аутоиндустрија, прехрамбена индустрија, енергетика и др.).

Ове мере ће укључити: Субвенционисање динарских кредита за ликвидност привреде како би се повећала доступност извора финансирања привредним субјектима, и то махом експортно оријентисаним малим и средњим предузећима. Кредитна активност у Србији бележи пад. Пласмани банака привреди смањени су за 9,3 одсто, односно у привреду је пласирано око милијарду евра мање. Претходних година кроз програм субвенционисаних кредита за ликвидност годишње је привреди пласирано око милијарду евра кредита годишње. На тај начин, држава преузима на себе део трошка који генерише лош привредни амбијент. Пре тога ћемо банкама исплатити новац који им дугујемо за претходне транше овакве мере у последњих 4–5 година. Динаризација финансијског система Републике Србије. Степен динаризације финансијског система Републике Србије, мерен учешћем динарских пласмана у укупним пласманима који су одобрени привреди и становништву на крају 2013. године,

износио је 26,8%, односно уколико меримо степен динаризације учешћем динарских депозита у укупним депозитима привреде и становништва, за исти период износи 23,3%. Низак ниво динаризације има негативан утицај на успостављање адекватног макроекономског окружења, стабилност финансијског система Републике Србије и ефикасност монетарне политике. Интензивнија употреба домаће валуте у националној економији представља основ за ефикаснију монетарну политику, што за резултат има мање ризике по финансијску стабилност земље услед смањене изложености економије променама девизног курса. Фискалном консолидацијом и повећањем динаризације стварају се услови за ниже и стабилније референтне стопе Народне банке Србије и пад свих других каматних стопа на динарске кредите у нашем систему, а у циљу олакшања кредитирања привреде и становништва, смањења изложености националне економије ризику промене девизног курса и подстицања привредног раста и запошљавања. Значајнија заступљеност домаће валуте у финансијском систему Републике Србије и адекватна усклађеност валутне структуре прихода и расхода

небанкарског сектора, унапредиле би степен финансијске стабилности земље, умањила ризике од промене девизног курса у најрањивијим секторима привреде и унапредиле ефикасност монетарне политике. У циљу унапређења процеса динаризације Влада Републике Србије и Народна банка Србије креирале су Меморандум о стратегији динаризације финансијског система Републике Србије. Меморандумом су дефинисани циљеви, мере и активности који ће се предузимати ради јачања поверења у домаћу валуту и њену употребу у монетарном систему. Влада Републике Србије, заједно са Народном банком Србије, у оквиру подршке динаризацији финансијског система наставиће активности усмерене ка успостављању макроекономског окружења које карактеришу ниска и стабилна инфлација, стабилан финансијски систем и одржив привредни раст. Такође, Влада Републике Србије ће у сарадњи са осталим тржишним учесницима, пре свега банкарским сектором, а уз подршку међународних финансијских институција, предузети мере усмерене ка активном промовисању динарских инструмената и тржишта, што ће резултирати унапре-

ђењем услова динарског кредитирања привреде и становништва, значајнијој употреби динарских извора, као и повећању кредитне и економске активности. Наведене мере и активности обезбедиће подршку повећању динаризације финансијског система са позитивним ефектима на ефикасност монетарне политике и економског система. Временски ограничене пореске олакшице приликом запошљавања нових радника односно пребацивања радника из сиве зоне у легалне токове (држава би сносила део трошка пореза и доприноса за раднике у новооснованим предузећима – на десет новозапослених радника послодавац би плаћао порезе и доприносе за прва три, док би држава надокнадила овај трошак за наредних седам радника). Овим мерама би посебно била посвећена пажња најугроженијим групама становништва – младим људима на самом почетку каријере и људима који су на самом крају каријере. Покретање великих пројеката јефтине станоградње (држава обезбеђује земљиште и инфраструктуру, што омогућава да цена станова буде таква да они буду приступачни просечној породици, чиме ће бити генерисана масовна тражња за тим становима, а

истовремено ће се покренути један од сектора који је највише погођен кризом – грађевинарство – али не по моделу „Степа Степановић“, где је цена станова била суштински тржишна). Усвајање новог механизма за доделу субвенција за инвестиције и запошљавање, које ће бити временски ограничене, и постављене тако да подстакну прилив инвестиција у неразвијена подручја, те подручја која ће бити посебно погођена довршетком реструктурирања државних и друштвених предузећа. За ово ће, поред мера фискалне консолидације, бити обезбеђено око 200 милиона евра у 2015. и 2016. години.

ПРОГРАМ РЕФОРМИ ДО КРАЈА 2014. ГОДИНЕ Описане мере које ћемо усвојити и применити у првих 100 дана рада владе представљаће само први, али пресудно битан, корак ка успешној реформи привредног система. Одмах након првог таласа реформи, који ће бити спроведен до краја јула, отпочеће се са реализацијом реформи за чију припрему је потребно нешто више времена, и које је неопходно завршити до краја године. Реч је о пет битних реформи:

МАГАЗИН

29.6.2014.

Агресивна борба против сиве економије

Остварење циља да се сива економија сведе на ниво уређених земаља Европске уније, дуготрајан је процес и зависи пре свега од изградње читавог низа институција и њиховог капацитета да обављају своју улогу на ефикасан начин. Процес институционалне изградње траје у просеку три до четири године, у зависности од комплексности институције, и тај процес мора тећи независно од акционог плана за борбу против сиве економије. Оно што је могуће урадити у кратком року јесте спровести низ акција у борби против сиве економије (тачније – организованог криминала) које могу знатно смањити ову појаву у појединим областима које су фискално најиздашније и у исто време најочигледнији пример немоћи државе да се избори са овим проблемом. Истовремено ће

се створити институционални и организациони оквир за системско сузбијање сиве економије, пре свега кроз промену пореских прописа и темељну реформу Пореске управе.

Конкретне акције до краја године подразумевају: Анализу и приоритизацију појавних облика сиве економије који ће бити предмет акције како би се у најкраћем року добио највећи ефекат; Промену прописа, Законских и подзаконских аката односно интерних процедура и правилника који су до сада онемогућавали или отежавали сузбијање ових видова утаје пореза (нпр., прављење посебних процедура за контролу појединих ризичних индустрија) и пооштравање казнене политике која је у појединим доменима била јако блага и на неки начин поспешивала сиву економију;

Реорганизацију интерних ресурса и мобилизацију вишка административног особља како би вршили већи број контрола; Сређивање интерних евиденција (регистара) и екстерних база података и промена начина анализа ризика како би се повећала вероватноћа откривања и боље циљала контрола; Завршетак детаљног плана контрола по ризичним индустријама (нпр., угоститељство, ауто-превоз, малопродаја, манипулација секундарним сировинама) и ризичним делатностима (нпр., шверц акцизних производа); Вишемесечно континуирано спровођење контрола, уз ближу координацију више државних институција и јасну подршку врха државе; Осим тога, до краја године биће усвојен и нови закон о инспекцијском надзору, који ће обезбедити обједињавање рада тржишне инспекције, инспекције рада, комуналне инспекције, итд. као и њихову бољу координацију са радом Пореске управе.

Решавање проблема ненаплативих потраживања и неликвидности привреде Удео проблематичних (ненаплативих) кредита у Србији је са трећим кварталом 2013. достигао 22%, с тим да у привреди износи 28%, а код становништва 9%. Ово је далеко највиши проценат проблематичних кредита у региону, и као такав представља системски проблем, и то не само банкарског сектора, већ и привредног система у целини. Висок ниво проблематичних кредита чини да се кредитна активност у Србији смањује у континуитету већ преко годину дана. Биланси банака оптерећени проблематичним кредитима чине да је цена кредита виша, а спремност за кредитирање и преузимање ризика мања. Јасно је да ово негативно утиче на привредни раст јер у одсуству кредитирања, знатно су ограничени расположиви извори за финансирање

инвестиција. Не улазећи претерано у узроке овог проблема, који су сигурно различити од економске кризе и објективних тржишних околности, па до криминалних радњи, чињеница је да се већина домаћих компанија (како државних тако и приватних) нашла у проблемима и да су управо њихови кредити постали проблематични. Управо због проблема који је системског карактера, концепт решавања треба да буде такође системски. Концепт би подразумевао успостављање посебне компаније у виду инвестиционог фонда који би откупљиво проблематичне кредите од банака. Ова компанија би имала професионални менаџмент специјализован за реструктурирање компанија које се налазе у финансијским тешкоћама, а којима су ови кредити били одобравани. Процес би био потпуно фер и транспарентан и било би понуђено учешће свим банкама на тржишту. Капитал за ову компанију би обезбедиле банке учеснице и међуна-

родне финансијске институције, а држава би са своје стране морала да ради на унапређењу регулативе која се тиче стечаја, реструктурирања дугова и процене имовине. Кроз овај процес би се „очистили“ биланси банака, које би потом биле поново спремне да кредитирају привреду. Истовремено, професионални менаџмент који би управљао проблематичним фирмама био би фокусиран на спасавање ових фирми и њихово стављање на ноге. Тиме је ефекат за целокупну привреду двоструко позитиван. Истовремено, имплементираће се и друге мере које су неопходне за отклањање горућег проблема неликвидности и несолвентности привреде, убрзање процеса стечаја, кроз ефикасну имплементацију новог Закона о стечају, увођење субвенционисаних кредита за ликвидност привреди, измирење свих доспелих обавеза од стране државе, према приватним повериоцима/добављачима.

Томислав Илић

МАГАЗИН 29.6.2014.

Званична примопредаја дужности градоначелника

ИЛИЋ ПРИМИО ГРАДСКА ЗНАМЕЊА

четвртак је коначно стављена тачка на поступак смене градоначалника Краљева, јер је након избора новог на последњој седници Скупштине града извршена и званично примопредаја дужности. Видно расположени сада већ бивши Драган Јовановић и нови Томислав Илић са пар протоколарних реченица окончали су процес који је започео још у децембру прошле године, а кулминацију доживео након мајских поплава кад је покренута жестока кампања чији је циљ био да се укаже на бројне пропусте због којих је велики број грађана пре-

трпео ненадокнадиву штету. И мада нико директно за то није окривио бившег градоначелника, који је и командант Градског штаба за ванредне ситуације, притисак који је вршен до те мере је утицао на погоршање његовог здравственог стања да је 3. јуна поднео неопозиву оставку. Разлози за такав гест у различитим круговима тумачени су на различите начине, а сви актери у њима су готово без изузетка сумњали у оправданост разлога за оставку тим пре што је њу тражило више од четрдесет председника месних заједница са подручја града.

Било како било на читав процес је стављена тачка, а колико су наводи одлазећег о разлозима, и томе да се враћа на радно место са кога је ступио на ову високу функцију, тачни показаће време. Злобници тврде да би свако решење различито од оног које је приликом опроштаја са представницима медија изрекао Јовановић довело у сумњу и бројне друге изјаве. Из руку старог нови градоначелник је, уз најлепше жење за успех и срећу у раду, примио печате, ленту и кључеве града, а обојица после тога потписали званични документ о примопредаји.

Фото: М. Радовановић

- Предајом печата, ленте и кључева града обезбеђен континуитет власти у Краљеву. - Нови градоначелник обећава наставак свих започетих инфраструктурних пројеката. - Санација кућа на поплављеном подручју средствима Фондације Драгица Николић већ почетком следећег месеца

29.6.2014.

МАГАЗИН

Драган Јовановић је известио актуелног градоначелника да је по основу извода стања на рачуну града код Управе за трезор 20. јуна било више од 445 милиона динара што би требало да покаже како је Градска управа којом је руководио пословала позитивно, а таквим успесима углавном су се хвалили сви одлазећи високи функционери. Искуство из неких не тако давних времена, и један од бивших градоначелника, својевремено су тврдили да је велика количина новца на рачуну града само још један доказ неспособности руководства да сред-

ства утроши у значајне инвестиционе пројекте. Да ли је сума коју наслеђује Томислав Илић велика или није, у време кад се говори о све слабијем дотоку новца у градску касу, и шта све са њом може да се заврши показаће време. Због тога је ваљда одлазећи градоначелник свом наследнику и пожелео доста среће не сумњајући да ће успеси доћи сами по себи. Персонална промена на челу града по мишљењу обојице не би требало уопште да се у негативном смислу одрази на функционисање Градске управе јер је обезбеђен континуитет

власти сазнањем да је Илић члан коалиције која је и до сада руководила градом. Због тога је примајући градска знамења потврдио да ће наставити реализацију свих значајних инфраструктурних пројеката са тежњом да буду завршени у планираним роковима. И док се два највећа приводе крају Илић наговештава и нове о којима се већ разговара са потенцијалним инвеститорима. Почетак мандата бившег градоначелника обележиле су бројне оптимистичке изјаве о завршетку цивилног аеродрома и карго центра у Лађев-

цима, почетку рада фабрике пелета на локацији Старог Јасена са шездесетак запослених, претварању путничког дела Ауторанспорта у јавно предузеће, изградњи модерног тржног центра Лидл на простору аутобуске станице, изградњи обилазнице око града и аутопута, завршетку централног градског вртића на Ратарском имању који ће коначно укинути листе чекања, Краљевграду као потенцијалу несагледивих димензија који би био замајац развоју туризма. Више нико не помиње ни хидроцентрале на Ибру, мале електране на бујичним потоцима, заједничку ин-

вестицију локалног и иностраног партнера у Тавнику започету пролећа прошле године. Они исти злобници подсећају да је вртић који је требало да запосли четрдесетак радника отворен пред крај прошле године, али још није почео да ради па је претворен у магацин за смештај хуманитарне помоћи намењене становништву које је претрпело штету од поплава. Бољи познаваоци политичких, а и свих других, прилика у граду сматрају да место градоначелника у Краљеву и није нека посебна привилегија на шта је прошлог месеца упозоравао бивши

шеф одборничке групе Нове Србије Раде Ерац тврдњом да је Јовановић градоначелник Краљева само због тога што његову фотељу не жели нико. Изражавајући Јовановићу захвалност за све што је урадио током двогодишњег руковођења, посебно током поплава кад је показао несебично залагање, Илић је потврдио вести из Фондације Драгица Николић да већ следећег месеца почиње реализације обећања о санацији кућа у поплављеном подручју. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Одјеци последње седнице Скупштине града

КАКАВ НАМ ГРАДОН

ако је на последњој седници Скупштине града стављена тачка на вишемесечну дилему да ли ће сада већ бивши градоначелник Краљева бити смењен, или поднети оставку, и даље је ова тема присутна међу великим бројем, пре свега оних доконијих, грађана. И док једни нападају или бране одлазећег, а хвале или куде новоизабраног, и даље се препричавају детаљи седнице која је обележена покушајима опозиционих одборника да укажу на неуспехе и током прве половине мандата изосталу реализацију предизборних обећања коалиције на власти. Уобичајено је да се при избору на значајна места у градској управи, а и другде, у први план стављају позитивне особине предложеног кандидата као добар основ за подршку довољног броја одборника. Више него то седницу Скупштине града обележило је иступање слободног одборника Рада Ерца који је покушавао да покаже какав то градоначелник Краљеву није потребан. Повод за то је по-

МАГАЗИН

29.6.2014.

нашање сада већ бившег као повод за жестоку кампању којом се тражила његова оставка, посебно након дешавања везаних за катастрофалну поплаву и несагледиве последице у неколико краљевачких насеља половином маја ове године. Прва ствар које би морао да се клони нови градоначелник, а на овом месту налази се тек десетак дана, је да не дозволи да о крупним стварима одлучују људи приспели у град са сумњиво стеченим капиталом, али ни трећеразредни чиновници. Краљеву, верује Ерац, није потребан градоначелник који се не меша у свој посао, али ни онај који је арогантан према људима који су га изабрали, а истовремено снисходљив према другима који су довољно моћни да му кажу да му ту није место. - Не треба нам градоначелник коме телефон увек звони до краја. Не треба нам градоначелник који са медијима комуницира тако што то не ради са две од три телевизије, а та трећа је случајно власништво оног првог. Не треба

нам градоначелник чију политичку судбину одређују краљевачке кафеџије – каже Ерац. Посебно незадовољство некадашњег шефа одборничке групе Нове Србије у Скупштини града изазива сазнање да бивши градоначелник није присуствовао значајним седницама на којима су разматрана два најважнија документа за функционисање града, Статут и буџет за ову годину. Све то повод је за закључак да није потребан онај који схвати да је градоначелник тек кад то престане да буде. Уз констатацију да Краљеву није потребан градоначелник који никада није укапирао да је пре избора био само један од седамдесет одборника, али ни човек који ће амбасадоре различитих земаља и друге званичнике примати „између ве-це шоља и када“. Још мање је потребан такав коме и секретарицу постављају локални тајкуни, а она се тек тада упознаје са одборницима који су по трећи пут бирани у локални парламент. Колики је степен разочарања пре-

тходним градоначелником показује залагање да нови не претвори локалну самоуправу за прекршаје и исказе, али да то не буде ни човек који не осећа одговорност при помисли да је најављени поплавни талас био 30 до 40 сантиметара, а да је реални био пет пута већи. Као председнику Месне заједнице Грдица која је претрпела најтеже последице током мајске поплаве Ерцу највише смета тврдња да се у поплављена подручја вратило више од 70 одсто људи и да након укидања ванредне ситуације у овом делу града више нема проблема. - Не треба нам градоначелник који за две године ни једном није нашао за сходно да се сретне са председницима месних заједница, а онда организовао три своја председника месних заједница да га бране на начин на који су га бранили. Не треба нам градоначелник који нема времена да се појави и поклони сенима Бранка Маричића и Мишка Бабића. Први је био човек који је вратио Милутина на трг, а други човек иза кога је остао највећи инвес-

тициони објекат у Краљеву – каже Ерац не пропустивши да подсети на чланове пет стотина поплављених домаћинстава који су и месец дана након повлачења воде са поплављеног подручја принуђени да спавају у влажним просторијама без кревета и јастука. Такви су по укидању ванредне ситуације исељени из хотела и остављени да лутају од немила до недрага док се неко не смилује да у Грдицу допреми бар лопату песка, а то се није догодило ни 34 дана након повлачења воде. Од седнице на којој је донета одлука о укидању Фонда солидарне стамбене изградње и усмеравања 64 милиона динара на отклањање последица поплава до оне на којој је вршен избор градоначелника прошло је 27 дана, а у Грдицу није стигао ни динар од обећаних пара. Разлог таквом стању Ерац види у настојању да се након смена на челу града заузме што боља позиције у некој од упражњених фотеља. - Тај проблем који ви данас имате, немају грађани Грдице. Они имају

само један проблем. Њихове куће су уништене, они до дана данашњег нису добили ништа и доћи ће колико сутра да траже оно што им припада. А припада им зато што су порески обвезници. И сви ви који сте овде тражили главу Рада Ерца због кривичне пријаве против НН извршиоца кривичних дела коју је потписало 325 пунолетних грађана Грдице ту главу на пању нећете добити, па макар је тражио и јуловски посланик који је приватни посланик онога ко је увек шеф овога града, а да ли ће бити и даље видећемо. Овде постоји само једна дилема. Да ли ће тајкунски лоби у Краљеву после овог градоначелника имати истог таквог, само у другом лику. То тако не може у Чачку, то тако не може у Ужицу, то тако не може у Ваљеву. Само у Краљево може са ратних подручја, одакле су људи долазили са свежњем и без ичега спасавајући главу, да дођу неки тајкуни са гомилом новца, доведу овде некога и кажу ти си градоначелник – каже Ерац. Т. Радовановић

Фото. М. Радовановић

НАЧЕЛНИК НЕ ТРЕБА

Напредују радови на свим градилиштима

МАГАЗИН

29.6.2014.

ЗАВРШЕТАК ЗНАЧАЈНИ

- Градоначелник Томислав Илић обишао пет градилишта најзначајнијих инфраструктурних пројеката у Краљеву. - И поред неповољних метеоролошких услова завршетак у планираном року. - У завршној фази мост преко Ибра, хала спортова у Рибници и станови за социјално становање у ромском насељу амо сат времена након што је извршена примопредаја дужности градоначелник Краљева Томислав Илић је изразио жељу да обиђе радове на реализацији неколико значајних инфраструктурних пројеката у граду, реконструкције Улице „4. краљевачки батаљон“, хале спортова у Рибници, моста на Ибру у продужетку Скопљанске улице, сточне пијаце у Адранима и стамбене зграде намењене становницима шаторског насеља.

Директори Дирекције за планирање и изградњу Ненад Нерић и Јавног комуналног предузећа „Путеви“ Милош Гољић упознали су градоначелника са динамиком радова и проблемима на које наилазе извођачи на свакој од ових локација, а задовољан оним што је видео Илић обећава помоћ у заједничком решавању проблема. Много конкретнији је директор Дирекције за планирање и изградњу уверен да само транспарентност рада

може да допринесе решавању проблема који успоравају планирану динамику. Први се односи на реконструкцију Улице „4. краљевачки батаљон“ која се одвија под саобраћајем неопходним за задовољавање потреба великог броја локала и становника овог дела града. Посебан проблем извођачу радова представљају паркирани аутомобили у зони градилишта, па је са градоначелником договорено увођење већег реда уз одређивање тачног термина у коме ће

ИХ ОБЈЕКАТА ПО ПЛАНУ

сви који имају потребу уласка у овај део града моторним возилима то моћи да учине а да не ометају одвијање радова. До истека рока планираног за завршетак моста преко Ибра остало је још нешто више од месец дана, а у Дирекцији за планирање и изградњу потврђују да динамика извођења радова не наговештава никакво продужење што је случај и са завршетком друге фазе радова на уређењу простора око хале спортова у Рибници. Као рок за званични почетак рада овог капиталног објекта помиње се половина септембра највише због реализације треће, и последње, фазе која подразумева опремање хале реквизитима, а свлачионица и лекарске собе одговарајућом опремом неопходном за рад. На већини градилишта у којима се завршни радови одвијају несмањеном жестином као главни извођач се

појављује Јавно комунално предузеће „Путеви“. Основни проблем који је током читавог пролећа у негативном смислу утицао на динамику одвијања радова су неповољни метеоролошки услови који прате извођача од самог увођења у посао. И поред тога Гољић верује да ће радови на свим објектима бити завршени у планираном року а да би то, да су метеоролошки услови били повољнији, сигурно било и раније. На градилиштима има вишка и непредвиђених радова који у појединим случајевима могу да утичу на извесно кашњење али преовладава уверење да би, кад је спортска дворана у питању, могли да буду готови до 1. августа када би требало очекивати почетак техничког пријема. Да би се предупредиле евентуалне сметње радови на реконструкцији Улице „4. краљевачки батаљон“ уместо осам трају по десет сати дневно, а изводе се и суботом. На динамику не-

миновно утиче и ангажовање знатног броја људи и технике на отклањању последица поплава у гледићком крају, али и другим местима на којима има проблема. Стамбени објекат са десет станова за становнике шаторскох насеља је у завршној фази. Због технолошких процеса и временских прилика премашен је рок постављен за 6. мај, али се верује да би у следеће две до три недеље радови могли да буду завршени како би се приступило техничком пријему и расподели станова. Један део закашњења инвеститор прихвата као оправдан док за други обећава наплату пенала од извођача. Изградњом овог објекта обезбеђује се смештај за половину породица насеља у близини градске депоније, док је за другу предвиђена изградња још једне такве зграде кад се за то створе услови. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.6.2014.

Прва седница Градског већа

МАГАЗИН

29.6.2014.

ПОЧИЊЕ ИСПЛАТА П О М О Ћ И 22

Фото: М. Радовановић

- Донета решења за исплату једнократне помоћи од по 120 хиљада динара за прве педесет две породице које су претрпеле штету током мајских поплава. -Исплата другој групи оштећених чим стигну пријаве. - Нова систематизација радних места у Градској управи не значи и нова запошљавања. – Комисије на терену пописују штету проузроковану елементарним непогодама

рва седница Градског већа у новом саставу била је прилика за упознавање са новим члановима и захуктавање пред реализацију амбициозних планова зацртаних у експозеу градоначелника Краљева Томислава Илића. У оквиру прве тачке једанаест од укупно тринаест чланова већа разматрали су извештај Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове за исплату једнократне новчане помоћи првој групи грађана који су претрпели штету током мајских поплава. Основ за доношење одлуке о додели једнократне помоћи од по 120 хиљада динара је одговарајућа одлука коју су непосредно након поплава усвојили одборници Скупштине града. Градоначелник Илић је потврдио да су донета решења за исплату једнократне помоћи за 52 власника оштећених објеката који су поднели исправну документацију, а да ће након наредне седнице Градског већа на исти износ моћи да рачуна и друга група грађана са поплављеног подручја. Исплата ће бити настављена све док сви који су претрпели штету не буду добили исти износ. Новац за ову сврху обезбеђен је преусмеравањем 64 милиона динара из некадашњег Фонда за солидарну стамбену изградњу на санацију последица поплава, донације града Марибора од 40 хиљада

МАГАЗИН

29.6.2014.

евра и појединачних уплата грађана и предузећа на посебан рачун намењен пружању помоћи. Илић потврђује да се није чекало да сви оштећени поднесу пријаву за накнаду штете него се приступило реализацији до сада пристиглих, а тако ће се радити и убудуће. Да би се елиминисале све несугласице везане за доделу финансијске и друге помоћи донето је решење о образовању посебног радног тела за разматрање евентуалних жалби и усвојен закључак којим се оно обаве-

Чланови Градског већа Градско веће града Краљева чине економиста Маја Мачужић, дипломирани инжењер архитектуре Драгана Бикић, специјалиста опште медицине прим. др Гордана Стојковић, дипломирани инжењер информатике Владимир Павловић, дипломирани инжењер саобраћаја Ненад Марковић, правник Милош Угреновић, дрвни техничар Миљан Васиљевић, дипломирани правник Милош Ракић, магистар књижевности Миша Милосављевић, економиста Миломир Шљивић и лекар др Драгослав Дугалић.

зује да разматра приговоре на списак и исплату једнократне помоћи. Повод за ово је недовољно дефинисана власничка структура поплављених објеката посебно код породица које су претрпеле штету, а станују у објектима који нису у њиховом власништву. На основу захтева који стижу са подручја готово свих месних заједница подржан је став о изласку комисија за процену штета изазваних дејством различитих елементарних непогода, снежних мећава, олујних ветрова, града, суше и других. Уз апел пољопривредним произвођачима да искористе повољност рефундације средстава за осигурање плодова и усева градоначелник потврђује да комисије за процену штете од елементарних непогода већ постоје и да ће на терену утврђивати степен оштећења. Локалне самоуправе су према закону обавезне да попишу штету и о томе обавесте владу, а она одлучи да ли ће, и на који начин и у ком износу обештетити пољопривреднике. Давањем сагласности на измене Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Градској управи створени су услови за именовање помоћника градоначелника, а уз Вукмана Ракочевића и Рада Јовановића из старог сазива помоћници су и два нова, Новица Гаговић и Вук Коњикушић. Т.Р.

Видовдан слава Српског покрета обнове

МАГАЗИН

29.6.2014.

У ЗНАКУ СОЛ Л

рпски покрет обнове је ове године скромно, уз присуство чланова и гостију, обележио страначку славу Видовдан у седишту Странке, као и у одборима у земљи и дијаспори, а централна прослава је одржана у Смедеревској Паланци у присуству високих страначких функционера, чланства и гостију из овог дела Србије. С обзиром на тешку економску ситуацију Српски покрет обнове је пред славу свим члановима и подружницама препоручио да обележавање страначке славе буде у складу са временом у коме живимо. Председник Вук Драшковић и страначки

врх апеловали су да се овогодишњи Видовдан обележи молитвама, преиспитивањем и духовном обновом, односно да буде у знаку сећања на жртве недавне трагедије и солидарности са страдалима и да се, уместо издвајања средстава за храну и пиће, прикупља и упућује помоћ поплављенима. Видовдан је у присуству чланова, градоначелника Краљева, представаника политичких партија и гостију двадесет четврти пут прослављен и у краљевачком Градском одбору. Подсећајући да се овај дан обележава у част великомученика светог кнеза Лазара, и свих мученика страдалих у

Косовском боју, домаћин славе Ђорђе Балтић је истакао важност овог датума за стварање колективног идентитета код Срба. Сазнање да су се на ова ј дан у историји дешавали бројни догађаји који су утицали да се он не прославља у радости подстиче наду да у неким бољим временима то више неће бити тако. Након сечења славског колача у просторијама Градског одбора обележавање славе настављено је у адранском Драговању. Домаћин славе следеће године је Љубиша Мајсторовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ЛИДАРНОСТИ

Легализација бесправно подигнутих објеката

МАГАЗИН

29.6.2014.

НЕОПХОДНО АЖУРИРАЊЕ ПОДАТАКА

- Последњег дана октобра ове године истиче рок за достављање података који се односе на промену носиоца поступка легализације, промене адресе пребивалишта, односно боравишта, или седишта фирме. – Подносиоцима захтева који до наведеног рока не доставе потребне податке обустаља се даљи поступак легализације елики број бесправно подигнутих објеката на територији Србије повод је за почетак процеса легализације који се ненадано протеже дуги низ година, а још му се ни из далека не назире крај. Разлози таквом стању су различити, све лошија социјална слика власника ових објеката, али и честе промене закона којима се покушава проналажење најадекватнијег решења којим би се у државну, и касе локалних самоуправа, намакла што већа средства. Последњи закон који се односи на легализацију бесправно подигнутих објеката усвојен је у децембру прошле године, а локална одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности у

складу са њим извршиле ажурирање евиденције пријава и захтева за легализацију објекта поднетих у периоду од 13. маја прошле до 29. јануара ове године. Након ажурирања свим подносиоцима пријава и захтева Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности Градске управе града Краљева упутило је обавештење и позив да до 31. октобра ове године допуне документацију. Упоређивањем са подацима из евиденције утврђено је да је у протеклом периоду дошло до већег броја промена које се односе на носиоце поступка легализације, промене адреса становања, пребивалишта, боравишта или седишта фирме. Због

тога је потребно да сви грађани, физичка или правна лица, која су поднела пријаве или захтеве за легализацију, а код којих је било таквих измена, Одељењу за урбанизам доставе тачне и потпуне податке који се односе на носиоца поступка легализације, или промене адресе пребивалишта, односно боравишта или седишта фирме, како би благовремено били обавештавани о даљем току поступка. Подаци се достављају овом Одељењу у канцеларији број 4 Градске управе до назначеног рока после чега ће, уколико они изостану, поступак легализације бити обустављен. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Финансирање избора под лупом

МАГАЗИН

29.6.2014.

НЕЗНАТАН КОРАК НАПРЕД

- Док су средства учесника на председничким изборима у Француској ограничена, а у Немачкој Уставни суд лимитирао она која парламент може да додели партијама, у Србији је 2011. године законом удвостручен износ који се даје политичким партијама за изборе. – На телевизијска оглашавања током кампање потрошено између милион и по и два милиона евра. - Удео у телевизијском оглашавњу кореспондира са изборним успехом сем код Уједињених региона Србије, Либерално-демократске партије и Нове демократске странке која је добила дупло мање гласова него што је удео у оглашавању. - У односу на исти период од пре две године примећена је осам и по пута већа активност политичара да би након избора број појављивања пао за пет пута. - Минут појављивања на почетку ударног дневника вреди много више него исто толико дуго плаћено оглашавање у неком другом термину

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.6.2014.

инансирање политичких партија је од настанка вишестраначја у Србији било обавијено велом тајне, па иако закон прописује пријављивање свих који учествују у овом процесу и даље постоје сумње у тачност података који се достављају. Мартовски избори ове године били су повод да Транспарентност Србија анализира податке које је објавила Агенција за борбу против коруппције и утврди како сви учесници изборне трке нису били у равноправном положају. Актери из економске сфере у знатној мери утичу на подршку политичких чинилаца од којих се по освајању власти очекује противуслуга, што додатно отежава положај мањих странака. Ако већ не постоји начин да се утиче на равномернију расподелу средстава свим учесницима једино што остаје је да се, на основу транспарентности података, види ко на кога утиче и како се после избора понаша онај ко је добио паре. Анализом објављених података долази се до закључка да су трошкови овогодишње изборне кампање знатно већи од оних из 2012. године. То се тумачи и притиском институција које инсистирају на транспарентности, па је и пријављивање прихода и расхода у значајној мери порасло, а подаци о трошковима показују да партије у већој мери него раније поштују обавезу да их пријављују. Перманентна експанзија трошкова партија на изборима у појединим европским земљама је повод за различита ограничења. И док су средства учесника на председничким изборима у Француској ограничена у Немачкој је Уставни суд лимитирао она која парламент може да додели партијама. Србија је још далеко од тога, па је 2011. године законом удвостручен износ који се политичким партијама даје за изборе. Индикативно је да се нико томе није супороставио, нити протествовао, није било гласа ни из стручних кругова, а од политичара се то није ни могло очекивати. Председник организације Транспарентност - Србија др Владимир Гоати недопустивим сматра овако понашање партијских челника у

парламенту у време тешке економске кризе и општег осиромашења друштва. Аналитичари су истраживали и активност политичких функционера пре, за време кампање и након избора и утврдили да су поједини били и до осам пута активнији него обично. Резултати истраживања показују да постоји позитивна корелација између предизборне кампање и утрошка јавних средстава добијених од државе, али и да власт, као и поједини политичари, баш у кампањи желе да покажу племенитост и широкогрудост. Програмски директор организације Транспарентност – Србија Немања Ненадић потврђује да мониторинг показује известан напредак у ономе што су радиле странке и државни органи, али да су проблеми уочени пре две године испољени и ове. У извештајима објављеним на сајту Агенције за борбу против корупције види се да у структури претежу приходи из буџета који су ове године били мањи него 2012. када су странке могле да рачунају и на средства за председничке, локалне и покрајинске изборе. Од избора до избора протеже се проблем који не губи на озбиљности већ опстаје и нема назнаке да ће да се промени, а показује да је у структури пријављених прихода и трошкова и даље велики проценат расхода који нису покривени до дана подношења извештаја, а то је више од месец дана од завршетка кампање. Таквих је на овогодишњим ванредним парламентарним изборима било 448 милиона динара. - Ако имамо у виду да се кампања финансира из буџета Србије, градова и општина, једним делом пре избора а знатно већим на основу изборног успеха, ни једна странка не може унапред да зна колико ће добити, па када се праве пројекције прихода и расхода нико не би смео да рачуна на тај новац. Кад узмемо и то у обзир долазимо до цифре од милијарду и 113 милиона динара расхода који су покривени, или нису, али те паре нису постојале и нико на њих није могао да рачуна кад су настали трошкови.

Имамо и део трошкова који је остао неплаћен, иако су испостављене фактуре, али и финансирање кампање из кредита. Кредит је узет из банке, али нико не зна како ће, и када, бити враћен и зато је крајњи износ финансирања непознат за скоро 900 милиона динара – каже Ненадић. Најкрупнији трошак кампање и ове године преставља оглашавање на телевизији, па иако узорак није укључивао локалне, регионалне и кабловске емитере, на основу неких параметара закључује се да је у овој области потрошено између милион и по и два милиона евра. Потврђено је да удео појединих партија у телевизијском оглашавњу углавном кореспондира са њиховим изборним успехом, док је код других новац утрошен на не тако продуктиван начин. То се закључује на основу броја гласова који је у знатној диспропорцији са количином средстава потрошеним у кампањи. Ово се посебно односи на Уједињене регионе Србије, Либерално-демократску партију Србије и Нову демократску странку која је у процентуалном износу добила дупло мање гласова него што је удео у оглашавању на телевизијским програмима. У поређењем званичних података о емитовању са оним што су пријавиле странке долази се до закључка о диспропорцији која се оправдава чињеницом да нема података о трошковима на локалним, регионалним и програмима кабловских емитера. Иако податак о пријави већине телевизијских оглашавања представља известан напредак остаје отворено питање улоге посредничких агенција која није на јасан начин уређена. Отворено за јавност остаје и наплаћивање, односно ненаплаћивање, трошкова емитовања јер је приметно да, док странке дугују новац, медији се не усуђују да потраживања остваре на суду чак и кад је реч о партијама у опозицији. Истраживаче је интересовала активност партијских функкционера, а резултати показују да је овај вид промоције знатно интензивинији него пре

29.6.2014.

МАГАЗИН

претходних парламентарних избора. Активност је праћена преко агенцијских најава догађаја, а у њу су укључени председници републике и праламента, једанаест чланова републичке и два покрајинске владе, два директора јавних и десет београдских предузећа. Праћење током шест недеља пре избора, укључујући изборну тишину и једну недељу после, укључује конференције за штампу, округле столове, свечане академије, састанке у кабинетима са различитим званичницима, састанке на терену, активности у иностранству и промотивне догађаје као што су посете домовима здравља, школама и инфраструктурним објектима. У односу на исти период од пре две године примећена је осам и по пута већа активност да би након избора број појављивања пао за пет

пута. Неки од високих државних функционера користили су функцију за отворено промовисање странке кад су се појављивали на догађајима ван делокруга свог рада, а запажено је да је број таквих појављивања у значајној мери мањи него у изборној кампањи 2012. године. И док је Народна скупштина пропустила да формира надзорни одбор који би се бавио овим питањима Републичка радио-дифузна агенција се њима бавила више на нивоу статистике појављивања функционера у информативним емисијама на талевизији и констатаовала да је оно било два пута мање него у кампањи 2012. године. Транспарентност Србија је пре избора указивала на ствари које би могле да се уреде променом правног оквира, али и на конкретне примере земаља

региона које су прописима уредиле шта сме, а шта не сме, да се ради за време предизборне кампање што би, с обзиром на размере проблема, било примерено и Србији. Посебан вид интересовања представљало је појављивање јавних функционера у информативним емисијама на телевизији које се не плаћа, па се долази до закључка да минут појављивања на почетку ударног дневника вреди много више него исто толико дуго плаћено оглашавање у неком другом термину. Све то утиче на неравноправност учешћа у изборној утакмици, јер они који се налазе на власти имају могућност да се промовишу и на овај начин. Позитивна промена се огледа у поступању државних органа и Агенције за борбу против корупције која је током кампање упозоравала на нега-

тивне појаве. Посматрани функционери су били 65 одсто активнији у периоду од месец и по пред изборе него у истом периоду 2012. године. Ако се посматрају само највиши државни функционери, повећање активности је 33,5 одсто, за двоје покрајинских повећање износи 100%, а за градске 390 одсто. Да би резултати могли да се пореде са мониторингом из 2012. године, потребно је да се из посматрања изузму посете иностранству и састанци у кабинетима који нису били обухваћени ранијим мониторингом. У том случају повећање активности, збирно за све посматране функционере, на мартовским изборима је два пута веће од претходог. За републичке је 165%, покрајинске 250%, а за градске 405%. Посебно пада у очи огромно пове-

ћање у категорији промотивних активности – 848% за све функционере, као и значајно смањење броја међународних активности за 63% мање. Кад се има у виду да поједини функционери нису уопште имали промотивне активности 2013. године, није ни било могуће утврдити процентуално повећање, па се и подаци о апсолутном броју могу сматрати релевантним. Највише промотивних активности су током предизборне кампање имали су Зорана Михајловић, Горан Весић, Вања Удовичић, Синиша Мали, Александар Вучић, Славица Ђукић Дејановић, Томислав Јовановић и Александар Вулин. Као позитивно се у овогодишњој кампањи, са становишта активности функционера, може издвојити председник Србије који је био веома пасиван, за разлику од избора из 2012, што

се може тумачити чињеницом да овај пут истовремено са парламентарним нису одржани председнички избори, али и тиме што актуелни председник није страначки функционер. Друга позитивна промена је то што у дане изборне тишине није било значајне активности функционера. Ако се изузме неколико састанака са страним званичницима, који можда нису могли бити организовати пре или после изборне тишине, или седница Градског штаба за ванредне ситуације, током изборне тишине забележена је само активности директора „Поште“, Милана Кркобабића, градског секретара за спорт Славка Гака, председника Владе Војводине Бојана Пајтића, покрајинске секретарке за здравство Весне Копитовић и министра просвете Томислава Јовановића. Т. Радовановић

Сто година од почетка Великог рата (2)

МАГАЗИН

29.6.2014.

ЕВРОПСКО Б

БУРЕ БАРУТА

- На Видовдан 1914. године на Апеловом кеју поред Миљацке на растојању од по 200 метара Франца Фердинанда су чекали Мухамед Мехмедбашић, Васа Чубриловић, Цвјетко Поповић, Недељко Чабриновић, Данило Илић, Гаврило Принцип и Трифко Грабеж. – Кад се аутомобил са аустро-угарским престолонаследником зауставио тик уз Гаврила Принципа он је присебно извадио пиштољ и успео да испали само два метка, једним пресече вратну аорту Франца Фердинанда, а другим усмрти Софију. - Након што Србија није пристала на ултиматум уследила је објава рата и бомбардовање Београда са земунске стране. – Као заштитник православног становништва на Балкану Русија је објавила рат Немачкој, а то су учиниле Француска и Енглеска

од притиском Немачке АустроУгарска већ од 1914. године почиње да врши припреме за рат против Србије, а у склопу њих током јуна планира маневре у Босни на којима учествују јединице две војне области, једна са седиштем у Сарајеву, а друга у Дубровнику. На велики српски празник Видовдан 28. јуна маневре које је организовао генерал Поћорек требало је да обиђе аустро-угарски престолонаследник Франц Фердинанд и увери се у спремност војника за учешће у ратним операцијама. Српска обавештајна служба је добро знала да се Аустро-Угарска спрема за ратни поход, али и да после два рата и велике албанске побуне у само две године није у могућности да ратује због великих губитака у људству и уништене војне опреме. Велики број топова је био неупотребљив, јер су им због велике употребе цеви прогореле, муниције није имало довољно, а униформе војника су биле поцепане и неупотребљиве. У таквој ситуацији је више од рата био потребан дуг период мира у коме би се опоравила, а територије освојене ратовима укључила у државни живот. Саставни део Србије постали су Санџак, Косово и цела Македонија, па је на овој територији требало успоствити нову цивилну власт, извршити регрутацију, оснивати школе и припремити становништво за живот у новој држави. Након балканских ратова војска је демобилисана, велики број из њих изашао са ранама, па није одговарало било какво заоштравање у односима са моћном царевином. О свему сведочи најбољи познавалац овог периода српске историје Милољуб Арсић. И док је Србија настојала на сваки начин да избегде евентуални рат Аустро-Угарска је тражила повод да је баци на колена и коначно дотуче. Додатни притисак стварала је Немачка наговарајући цара Фрању Јосифа да коначно са мало губитака згази и уништи поклеклу Србију. Аустро-Угарска врховна команда је сматрала да је Србија слаба, и не може да мобилише

МАГАЗИН

29.6.2014.

више од 100 хиљада војника, па би шетња кроз њу једне аустро-угарске војне експедиције била довољна да покори земљу. Најава доласка Франца Фердинанда у Сарајево изазвала је револт припадника организације Млада Босна коју су чинили углавном средњошколци свих националности, Муслимани, Срби и Хрвати, чији је циљ била борба против аустро-угарске окупације и уједињење свих Јужних Словена. - Идеолог Младе Босне био је Владимир Гаћиновић, велики интелектуалац који је писао књиге, младим људима отварао видике и указивао у ком правцу треба да усмере младалачки елан. У току 1910. године Србин из Босне Богдан Жерајић извршио је атентат на поглавара Босне и Херцеговине генерала Марјана Варешанина, па иако је испалио у њега пет метака није га убио, али је шестим пресудио себи. Тај атентат је оставио дубок траг код Младобосанаца спремних да се угеледају на Жерајића који је жртвовао живот у борби за стварање нове јужнословенске државе. Међу члановима Младе Босне били су Вељко Чубриловић и његов брат Васа, Гаврило Принцип, Трифко Грабеж, Мухамед Мехмедбашић, Ђулага Буковац, нобеловац Иво Андрић, Иво Крањчевић, Тугомир Алауковић и низ других, а кад су чули да ће на највећи српски празник Видовдан у Сарајево да дође престолонаследник Фердинанд одлучили су да изврше атентат – прича Арсић. Аустро-Угарска се свим средствима борила против Младобосанаца тако што је чланове организације искључивала из школе, па се и Гаврило Принцип након трговачке уписао у гимназију одакле је истеран и примо-

ран да се пресели у Тузлу, а кад су га и тамо истерали из школе са Недељком Чабриновићем и Трифком Грабежом се преселио у Београд и уписао у гимназију. Иако су Младобосанци евидентирани у жандармерији, а након хап-

шења осуђивани и затварани, као малолетни ученици завршних разреда средње школе нису могли да буду осуђени на дугогодишње казне због чега им Аустро-Угарска у појединим ситуацијама и није поклањала довољно пажње.

Недељку Чабриновићу, који је радио у једној штампарији, пријатељ из Сарајева је послао исечак из новина који најављује посету Франца Фердинанда. Био је то довољан повод да направе план за извршење атентата. Нису имали оружје, а како нико од њих није ни војску служио нису знали ни да рукују њиме, па су ступили у контакт са српским четником који је учествовао у балканским ратовима Босанац Ђуро Шарац на вест да имају намеру да убију Фердинанда обећа да ће да набави оружје, па од мајора Војислава Танкосића, под чијом је командом ратовао, добије четири пиштоља са пуним оквирима и шест бомби. Сем оружја Воја ангажује и инструктора Милана Цигановића да заверенике обучи у руковању пиштољима. У шуми надомак Београда показао им је како се баца бомба и рукује пиштољем, а на кратком курсу као најбољи стрелац показао се Гаврило Принцип који се још 1912. године као добровољац пријавио за учешће у ратовима. Одбио га је управо Воја Танкосић са образложењем да је млад и слабе физичке кондиције за напоре које очекују војнике, па због тога Принцип ни касније није желео да контактира са Танкосићем. За оружје које је набавио Шарац знали су само Воја Танкосић, Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић, а тројица младобосанаца одлучили да пешице крену у Сарајево. Прва велика препрека била је граница на Дрини коју су прешли уз помоћ команданта граничне страже мајора Љубомира Вуловића, а по наредби мајора Танкосића. - Са друге стране границе сачекао их је испред Српске народне одбране

Јаков Миловић и одвео у село Толбут на Мајевици где их је сместио у кућу Неђа и Митра Керовића. Митар је по сину Неђу послао оружје у Тузлу чувеном трговцу Мишку Јовановићу, који је имао кино у овом граду, да га чува док не буде потребно. Неђо је на пут кренуо са Стјепаном Цвијановићем, а Јовановић сакрио оружје док неко не дође по њега. Кад је тројка стигла у Сарајево дочекали су их Младобосанци међу којима су Цвјетко Поповић, Мухамед Мехмедбашић и Данило Илић који три дана пре атентата путује возом у Тузлу да донесе оружје – објашњава Арсић. Кад је шеф контраобавештајног одељења српске војске Драгутин Димитријевић Апис сазнао за намеру да се изведе атентат на Фердинанда, а знао да би то могло да изазове рат, пошаље у Тузлу поверљивог човека Ђура Шарца да им узме оружје. Међутим, Илић је већ поделио оружје Младобосанцима па се овај враћа у Београд и упознаје Аписа коме није преостало ништа до да дипломатским каналима обавести аустро-угарско Министарство спољних послова о припремама за атентат. Да после атентата следи рат знао је и председник српске владе Никола Пашић, па је преко посланика у Бечу Јована Јовановић на то скренуо пажњу аустро-угарској влади. У Бечу је један круг високих официра желео рат против Србије по сваку цену, па су игнорисали информацију јер се нису слагали са Фердинандом који је намеравао да од двојне направи тројну монархију у коју би, осим Аустрије и Мађарске укључио и Југославију састављену од Босне и Херцеговине, Хрватске, Војводине и Словеније. То није одговарало Мађарима, па су прећутали вест о припремама, а и Апис је дошао до закључка да млади и неискусни средњошколци не могу да изврше атентат у Босни препуној војске и жандармерије. На руку је Младобосанцима ишло и сазнање да су босанске новине објавиле детаљну маршруту престолонаследника са тачном сатницом, па су тачно знали у које ће време да буде на ком месту. Зато су се распоредили на

29.6.2014.

МАГАЗИН

Апеловом кеју поред Миљацке и направили сачекуше на растојањима од по 200 метара. Франц Фердинанд је са супругом Софијом био у другом у колони од шест аутомобила, а поред пута погодну прилику чекали Мухамед Мехмедбашић, Васа Чубриловић, Цвјетко Поповић, Недељко Чабриновић, Данило Илић, Гаврило Принцип и Трифко

Грабеж. - Аутомобил са Фердинандом прво је наишао на Мухамеда Мехмедбашића норужаног бомбом која се активира ударом о тврд предмет. Кад се окренуо да удари у електрични стуб видео је иза себе жандарма и није бацио бомбу. Следећи је био Васа Чубриловић који је поред Франца Фердинанда видео Софију па није пуцао, јер

је постојала опасност да убије жену у другом стању, а није то учинио ни Цвјетко Поповић који је касније у истрази признао да није имао храбрости за то. Кад је аутомобил наишао на Недељка Чабриновића он је активирао бомбу и одмах је бацио не чекајући да прође десет секунди. Бомба је пала на задњи део аутомобила, а Фердинад је гурнуо руком тако да је пала под други

аутомобил и ранила неколико официра и цивила. Настаје хаос, возило се окреће и враћа назад да би Поћорек, који је био поред Фердинанда, убедио престолонаследника да наставе даљи обилазак, јер је прошла опасност – прича Арсић. Колона се упутила према градској већници праћена овацијама окупљених Сарајлија који су аплаузом по-

здрављали престолоанследника. Након поздравног говора Фердинанд није пропустио да примети да су га у граду на Миљацки дочекали бомбом, па је видно љут и нервозан одлучио да прво обиђе рањене официре који су смештени у градску болницу. Кад је возач Чех, поред кога је седео Поћорек, случајно залутао и скренуо у слепу улицу био је принуђен да се врати у

назад и настави другим путем. Док се кретао у рикверц у једном тренутку се зауставио тик уз Гаврила Принципа који је већ помислио да од атентата нема ништа. Аутомобил је стао на само два метра од Принципа који је присебно извадио пиштољ и уперио према аутомобилу. Агент који се нашао поред њега покушао је да ударцем у руку спречи атентат, али је и сам

29.6.2014.

МАГАЗИН

пао након што га је у ногу ударио Гаврилов пријатељ Немац Фердинанд Бер. Све се одигравало толико брзо да је Принцип успео да испали само два метка, једним пресече вратну аорту Франца Фердинанда, а другим усмрти Софију. После првог пуцња уследила је невероватна галама тако да се други није ни чуо. По угледу на Жерајића и Гаврило Принцип је био спреман да погине, па је прогутао цијанкалиј који није деловао јер је изветрео, а исто се десило и са Чабриновићем кад је бацивши бомбу скочио у Миљацку. Не знајући да је престолонаследник мртав раздрагане Сарајлије овацијама поздрављају колону аутомобила која је журила према болници у којој су лекари само могли да констатују смрт престолонаследника и његове супруге. Након хапшења Принципа и Чабриновића, и сазнања да су у станици жандармерије изложени мучењу, други припадници Младе Босне се договоре да признају како су они организатори и једини кривци за смрт Фердинанда. Током истраге судија Лео Пфефер, који

је касније написао књигу о томе, утврдио је да Србија није имала никакве везе са актом Младобосанаца, што је потврдио и посланик аустро-угарског војног врха након боравка у Сарајеву, али бечкој врхушки извештај није одговарао због настојања да организацију убиства припише Србији. Током суђења је и Гаврило Принцип признао да се идеја о атентату родила у главама Младобосанаца који су, инспирисани учењем руских анархиста, настојали да ослободе Босну и Херцеговину. Анархисти су веровали да против великих сила не може да се бори другачије сем атентатима, а да до промена за какве су се залагали може да дође једино револуцијом или индивидуалним терором. - И у Бечу је атентат чудно прихваћен. То вечери у кафанама није престајала да свира музика, а није проглашен ни дан жалости. И сам цар Фрањо Јосиф је атентат оценио као провиђење у које је и бог умешао прсте. Његов син је раније извршио самоубиство под околностима које никад нису разјашњене, па није ни

волео синовца Фердинанда са којим се није слагао. На вест о смрти немачки цар Вилхелм Други је послао телеграм у коме је писало сад или никад, што је значило да Србију треба уништити. Почињу да се фабрикују лажи да је Србија организовала атентат, Воја Танкосић обезбедио оружје, мајор Вуловић га пренео, а да су они организовали обуку у Београду. Србија је добро знала да Аустро-Угарска неће да седи срштених руку него ће да је нападне у тренутку кад је била најмање спремна за рат – каже Арсић. О ситуацији у српској војсци сведочи сазнање да је само први позив имао војничко одело, други само шињел и капу, а трећи ратовао у цивилним оделима. Током ратова заробљен је одређен број топова и пушака различитог калибра, па није било јединствене миниције. У исто време Аустро-Угарска је била свесна да је ово јединствена прилика да цео свет убеди и кривицу Србије пре него јој објави рат. Генералштаб је већ имао разрађен план, а значајне трупе већ размештене у Босни у којој се одржавао маневар.

До 24. јула водила се дипломатска борба у којој су Русија, Енглеска и Француска настојале да утичу на Србију како би прихватила аустро-угарске услове. Рату који је на помолу противила се Италија, али и Русија која није била спреман за њега. Немачка је већ извршила мобилизацију и вршила притисак на Фрању Јосифа под претњом да ће немачки део Аустрије да припоји Немачкој. Зато је настојала да минира све покушаје да се спор реши дипломатским путем са образложењем да су Срби зликовци и разбојници, па мора да се за свагда раскрсти са јужним суседом који настоји да разбије царевину. Резултат је ултиматум који је у Београд стигао обичном поштом, а у коме се између осталог тражи да истрагу на територији Србије врши аустро-угарска жандармерија, да хапси грађане и да им суди што није било у складу са уставом. Од Србије је тражено да заустави антиаустро-угарску пропаганду, распусти патриотска удружења, забрани новине које су писале негативно о аустро-угарским ставовима, ухапси официре који су учествовали у снабде-

вању атентатора оружјем. Србија је била спремна да прихвати све сем да истрагу врше аустро-угарски истражитељи, па је енглески министар спољних послова устврдио да је ултиматум најтрагичнији и најтежи документ који је до тада једна држава послала другој. Након 48 сати, и консултација са Русијом, Србија је била спремна да прихвата кажњавање свих за које Аустро-Угарска достави доказе да су учествовали у припреми атентата и забрани листове који пишу против ње, док је амбасадор у Београду већ био спреман да пређе у Земун. Стојан Протић и Миленко Веснић су направили врхунски дипломатски одговор којим се позивају велике силе да донесу одлуку како би се избегао рат. Иако Србија није прихватила све услове постоји оправдано уверење да би Аустро-Угари и у случају прихватања нашли разлог да нападну. Као и у случају ултиматума и објава рата је у Београд стигла обичном поштом, да би убрзо отпочело бомбардовање Београда са земунске стране. Овим нападом изазвана је Русија која је као гарант слободе православних народа

на Балкану објавила рат Немачкој што су учиниле Француска и Енглеска, а Италија која је до тада била на страни централних сила прогласила неутралност. Тако је почео Први светски рат, а прве операције на српском фронту одвијају се већ почетком августа. - Аустро-Угарске трупе су, по процени српске Врховне команде, требало да нападну са севера преко Дунава и Саве али је, на велико изненађење, дошло до напада са Дрине. Поћорек је направио план напада, али је наишао на планинске масиве Јагодње и Вучева, а српска Врховна команда морала да премештањем армија прилагоди ратни план новим условима. Једна од четири српске армије је обезбеђивала границу према Дунаву, једна према Дрини, а једна лоцирана у центру како би, по потреби, могла да реагује и десно и лево. Свака је састављена од по четири дивизије са по десет до 15 хиљада војника, што је са комором чинило око 60 хиљада мобилисаних. Пре почетка ратних операција из Русије је стигла помоћ од 100 хиљада пушака – каже Арсић. Т. Радовановић

Краљевчани у свету: Раде Бакрачевић (1)

МАГАЗИН

29.6.2014.

НОВИНАР МЕЂУ МЕТАЛУРЗИМА

- Иако је металуршки инжењер Раде Бакрачевић је 45 година члан Удружења новинара Србије и Међународног удружења новинара, а 20 година члан Удружења новинара Словеније. - Како на београдском Технолошком факултету није било одсека металургије избор је пао на Љубљану у коме се она изучавала већ педесет година. - Прва три месеца студентског живота у чекаоници љубљанске железничке станице. – Словеначке железаре су запошљавале 47 хиљада радника и производиле милион тона челика годишње, а данас тек четири и по хиљаде који производе десет пута мању количину. - Магнохромови“ стручњаци су важили за најбоље у Европи о чему сведоче бројни стручни скупови широм континента

Раде Бакрачевић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.6.2014.

ако је у Краљеву у континуитету живео тек само за време средњошколског периода дипломирани инжењер и магистар металургије Раде Бакрачевић се одувек сматрао Краљевчанином. Председник Српског културног друштва Штајерска заједница, заслужни грађанин Краљева и носилац Златног кључа Републике Србије за културне активности стигао је у Краљево из Рашке у којој у то време није било више гимназије. Након завршене ниже у родном месту отац Милисав и мајка Јеленка оставили су старијем сину још четири године да одлучи шта би студирао. Са петоро друге деце, кћерима Ђулијаном, Стојанком, Даницом, Драгицом и сином Момиром остали су у Рашки и чекали погодан тренутак да се придруже краљевачком гимназијалцу. - На дан кад сам дошао у Краљево у јединим патикама које сам имао, а биле су исцепане одоздо, падала је киша. Дошли смо у кућу у којој сам становао и кад сам изуо патике све је било мокро и каљавао – сећа се Бакрачевић. Иако је од родитеља добијао довољно новца да може да плати само стан и храну новопечени гимназијалац, који је првих четрнаест година живота провео у Рашки, уверен је да четири године у Краљеву представљају најлепши период у његовом животу. То никада није заборавио и баш због тога је читавог живота помагао појединцима и предузећима из овог града што је и био повод да буде проглашен заслужним грађанином. Од првих школских дана четрдесетак тинејџера живели су као браћа, а Раде показивао посебне организаторске способности што је било довољно да врло брзо постане председник омладине у школи и представник у општинској омладинској организацији у којој је већ био каснији председник Скупштине општине Краљево Бранко Маричић. Свакодневни боравак у комитету омладине све више је учвршћивао слику о времену у коме су се сви залагали за бољи живот. Од ученика свих краљевачких средњих школа очеки-

вало се само да буду добри ученици, а мала породица гимназијалаца којој је припадао и Бакрачевић све више одавала утисак нераскидивих веза које су постајале и више од тога. Средњошколски дани повод су за доказивање на различитим фронтовима, а прилика за то омаленом Бакрачевићу пружена у оквиру Друштва за телесно васпитање „Партизан“, па је након упорног рада још као шеснаестогодишњак постао члан омладинске репрезентације Србије. Иако је солидне резултате показивао на готово свим гимнастичким справама највише му је одговарао разбој. У време кад се велика пажња поклањала правилном физичком развоју школске омладине, и инсистирало на укључивању што већег броја њих, бављење спортом је било бесплатно што је омогућавало свима да изаберу оно што им највише одговара. Из сећања човека у осмој деценији живота још нису избледеле слике са Гимнаестраде у Загребу на којој је учествовао и каснији олимпијски победник Мирослав Церар. Директор краљевачке гимназије, која је носила име ученика ове школе Мирка Луковића страдалог у предратним студентским демонстрацијама, ценио је залагање омладинаца и обезбедио просторије у којима су се сваког дана окупљали након наставе. Посебно важним чиниле су се ученицима изван Краљева јер су и овде, пре вечерњих излазака у град, могли да завршавају домаће задатке. Сваки од њих је посебно поражавајућим сматрао кашњење на корзо који је кретао од општинске зграде на почетку Омладинске улице, преко центра града до кафане „Задужбина“. - Гледали смо девојке, а и оне нас, једном, други, трећи и четврти пут, а већ после четвртог смо по мало почињали и да разговарамо. Било је то одлично време, боље него сада кад имамо материјална средства. Тада смо и без динара могли негде да седнемо и било нам је лепо. Нисмо могли често да идемо у биоскоп, а најлепше од свега биле су игранке у Електрокомбинату, или згради месне заједнице која се налазила са друге стране улице.

Бубњар Лале Тошић је ишао у Економску школу, па сам и ја почео да свирам бубњеве. Наступали смо у Дому културе у Рибници и свирали све популарне ствари, танго, самбу и друге. Лале је био бољи од мене јер се бавио само бубњевима, а ја и многим другим стварима. Кад је отишао у Београд постао је најпознатији бубњар Европе, а ја оставио свирање због студија у Љубљани – прича Бакрачевић. Активно учешће у раду омладинске организације подразумевало је одлазак на радне акције, а током лета 1957. и следеће године Раде Бакрачевић је са краљевачким омладинцима радио на изградњи аутопута. Током лепшег дела године радили су на уређењу различитих локација у граду, најчешће у то време популарног излетишта Мошин гај. Од трећег разреда гимназије, након селидбе из Рашке, сви Бакрачевићи су на окупу, па Раде наставља даље школовање окружен члановима многобројне породице. У то време је заволео писање, а био и председник литерарне секције у гимназији. Кад је пре годину дана почео да пише поезију, и објавио четири књиге песама, први прекор доживео је од супруге због уверења да су песници неозбиљни људи. Још као гимназијалац написао је прве новинске текстове, а срећи није било краја кад су објављени у „Политици“. Слао их је и Радио Београду у коме је Косара Балабановић уређивала емисију „Горан“ која се бавила проблемима пошумљавања. Небо се отворило у тренутку кад је са радио апарата у тролејбусу чуо свој прилог о активностима горана на Копаонику. Иако је металуршки инжењер Раде Бакрачевић је 45 година члан Удружења новинара Србије и Међународног удружења новинара, а 20 година члан Удружења новинара Словеније. У време када се генерација матураната рођених тек неколико месеци пре него је почео Други светски рат спремала да направи прве кораке самосталног живота краљевачки „Магнохром“ је крчио пут ка светским тржиштима и вапио за стручњацима

29.6.2014.

МАГАЗИН

свих профила, пре свега технолозима. То је био повод да Бакрачевићу саветују студије металургије као добар основ за добијање посла. И док се још ломио између књижевности, права или новинарства лоша материјална ситуација утицала је на избор онога што није превише волео. Како на београдском Технолошком факултету у то време није било одсека металургије избор је пао на Љубљану у коме се она изучавала већ педесет година. Октобар те године дубоко је усађен у свест сада већ пензионера који је прва три месеца студентског живота спавао у чекаоници љубљанске железничке станице. У време кад је приспео у главни град Словеније студентски домови су већ били попуњени, а једини начин да обезбеди место је да се неко исели из неке од дестокреветних соба. Након дана проведеног на факултету дремао би на клупи у углу чекаонице док га не избаце чистачице да би наставио још сат или два од пет ујутру. Сваки трећи или четврти дан распитивао се за слободно место све док у Вичу није отворен модеран студентски дом са двокреветним собама налик хотелским. Словенија је у то време додељивала помоћ студентима слабијег материјалног стања, па је и Бакрачевић добио толико да може да плати смештај, исхрану и превоз до факултета. Цео један блок од осам спратова у студентском граду насељавали су студенти из Босне и Херцеговине, а нико није имао проблем на факултетима на којима се испит полагао и на српском језику. У каквој експанзији је била југословенска привреда сведочи податак о 250 студената металургије. Данас их, каже наш саговорник, има тек неколико. Словеначка привреда је до те мере девастирана да уместо 47 хиљада радника које су запошљавале железаре Јесенице, Равне и Шторе, које су производиле милион тона челика годишње, ради тек четири и по хиљаде и производе десет пута мању количину.

У време кад је после неколико месеци из „Магнохрома“ стигла прва стипендија живот у Љубљани је постао неупоредиво лакши. Држава је студентима три пута годишње омогућавала путовање железницом до куће уз попуст од 75 одсто, а они мало сналажљивији по који пут преправили потврду и користили повластицу више пута. - Почео сам да пишем за„Политику Ескпрес“ и „Практичну жену“ која је организовала избор мис Југославије, а ја био задужен да у Словенији пронађем лепотицу и пратиље са којима сам авионом преко Београда путовао на избор у Охрид где су нас водили по фабрикама и разговарали са нама. Купали смо се на Охридском језеру, а све је изгледало као рај на земљи. Пре тога смо између стотина девојака у Раденцима, Љубљани, Бледу бирали оне које ће представљати Словенију – прича Бакрачевић. Сазнање да је у Словенију стигао са карактеристиком узорног омладинца и члана Савеза комуниста било је довољно да се од почетка укључи у политички живот и добар део времена проведе на различитим скуповима и семинарима који су одржавани у познатим туристичким центрима. Све је утицало да студентски дани протекну без проблема иако га металургија није превише интересовала. Сила бога не моли, па је и Бакрачевић због будућег запослења, а и „Магнохромове“ стипендије, био принуђен да студије приводи крају. Још за време треће године студија венчао се са Мелитом и добио кћи Карин са којима је становао у једној собици у Љубљани. Одвајање од породице било је неминовно због одласка у војску, а посебно тешко након сазнања да путује у Госпић за који до тада није ни чуо да постоји. Ни толико година касније не може да разлучи да ли је теже преживљавао температуру која је свакодневно достизала и 20 степени испод нуле или сазнање да је међу две хиљаде војника тешко било наћи по којег писменог. У ситуацији кад није било кога са ким би могао да разго-

вара на истом нивоу једина утеха су новине које су редовно стизале из свих југословенских република. Тако се и пред Бакрачевићем сваког јутра налазио и по шест истих примерака љубљанског „Дела“. - Као новинар и данас стално јурим негде, а тамо нисам могао ван ограде нигде да изађем. Госпић је мали град, а само једном у 14 дана сам могао да изађем из касарне. У граду је био хотел налик коњушници у коме је одседала Мелита кад је долазила у посету, а због велике хладноће увек нам дају нарамак дрва да заложимо ватру у соби. Док су официри испијали кафу ја сам војницима држао предавања – прича Бакрачевић. Потребе три словеначке железаре, и других предузећа у експанзији, биле су добар разлог да „Магнохром“ размишља о представништу у Словенији, а млади инжењер металургије Раде Бакрачевић најбоље решење за такав посао. Како се производња неметала разликовала од онога што је студирао осам месеци у „Магнохрому“, са повременим одласцима у Словенију, били су довољни да стекне довољно знања како би пласирао производе ове фабрике . „Магнохромови“ стручњаци су у то време важили за најбоље у Европи о чему сведоче бројни стручни скупови широм континента. Отварана су представништва у Босни, Словенији, Македонији, Аустрији, Индији... Стандард радника је био на високом нивоу, а сваке године је стотинак њих добијало нов комфоран стан. Сви представници „Магнохрома“, сем Бакрачевића, имали су станове и посебан пословни простор. Сазнање да је Мелита већ добила посао у родним Раденцима било је довољан повод да у породичном стану буде и представништво „Магнохрома“. Додатни разлог за то је што је као представник предузећа Бакрачевић већи део радног времена проводио путујући по Словенији. Много година касније остаје горко сазнање да је, након одлуке о откупу, остао ускраћен за стан и пословни простор. Т. Радовановић

Јубиларни „Весели спуст“

МАГАЗИН

29.6.2014.

ЧЕТВРТ ВЕКА НАЈ

уристичко-спортска манифестација „Весели спуст“ традиционално се од 1989. године одржава последње недеље у јуну. Те године се низ Ибар, од подножја средњовековног града Маглича до Краљева, спустило тек двадесетак пловила са око 150 учесника да би у каснијим тај број нарастао на више хиљада учесника из више европских земаља. Окупљање је годинама раније почињало дан пре званичног старта највеслије регате у подножју средњовековног града удаљеног 25 километара од Краљева. На деоници од Маглича до Кра-

љева Ибар представља мешавину букова и брзака са деоницама благих равничарских токова што доприноси да речна клисура у време „Веселог спуста“ буде украшена хиљадама чамаца и најразличитијих оригиналних пловила са веселим посадама које са обала поздрављају они који нису имали могућности, или храбрости, да се упусте у ову јединствену авантуру. Сплаварење Ибром Долином векова на кратко се прекида у Матарушкој Бањи где се за учеснике највеселије регате традиционално припрема пасуљ. И док многи чамци и сплавови већ овде остају усидрени

само они најупорнији једнодневно путовање на води настављају мирнијим делом реке и завршавају у Краљеву. Док се у Магличу спонтано организују дружења и разноврсне журке, у Краљеву су концерти и различити спортско-рекреативни сусрети. Неизоставни декор „Веселог спуста" су сваке године и трубачи који додатно подижу ниво адреналина свих који воле дружења и узбуђења који испуњавају долину Ибра. Јубиларни „Весели спуст“ у петак званично отвара традиционално Капетанско вече које се ове године одржава дан пре спуста у „Капици“ у

ВЕСЕЛИЈЕ РЕГАТЕ

Матарушкој Бањи. Организатори су на својеврсно дружење позвали све живе капетане који су током четврт века предводили учеснике манифестације, али и многе друге познате личности из јавног живота. Одмах након тога на Тргу српских ратника почиње несвакидашње весеље, од 21 сат концерт током кога ће учеснике спуста, и све друге, у два пута по један сат забављати неки од локалних или музичких ансамбала који долазе из околних градова. Два сата свирке само је увод у целовечерњи концерт београдских „Пилота“.

Окупљање учесника почиње већ од шест сати у суботу пре него се организовано крене према Магличу. Весели караван очекује се у Краљеву нешто после 16 сати да би од 21 на три пункта уграду наступили реномирани диск џокеји. Манифестација се завршава „Играма на води“ на које у ове године поред домаћина позвани и такмичари из седам других градова, Косовске Митровице, Новог Пазара, Чачка, Крушевца, Крагујевца, Трстеника и Врњачке Бање. Капетан овогодишњег „Веселог спуста“ је градоначелник Краљева То-

мислав Илић, а на конференцији за штампу која ће током недеље бити организована у Београду биће представљен почасни председник Организационог одбора. Из поузданих извора наговештава се да би то могао да буде један од министара у Влади Србије. Јубиларни „Весели спуст“ има хуманитарни карактер, јер ће сав приход од улазница за учеснике, које се продају по цени од 100 динара, бити усмерен као помоћ пострадалима од поплава. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Владета Костић

МАГАЗИН 29.6.2014.

Необичне судбине (1)

Деценијама из свести Владете Костића не бледе слике чудних људи у кожним капутима који су из кућа мирних сељана износили све што је вредно, да би ускоро некаквим пантљикама премеравали оранице доводећи их на меру каква им се чинила одговарајућом. - Намера нове народне власти да земљу одузету од богаташа подели најсиромашнијима није се показала као најбољи потез, јер многи од нових власника нису умели да сачувају то што су добили, па су врло брзо одлучили да продају. - Поразно сазнање да на посао не може бити примљен као четнички син из кулачке куће, у време кад држава нема потребе да води рачуна о таквима, мало је олакшано сазнањем да активношћу у оквиру Народне омладине може да поправи рејтинг у очима оних који су одлучивали

Фото: М. Радовановић

ЖИВОТ ПОД ЛУПОМ

ројна сећања из најраније прошлости често остају дуго у сећању човека посебно ако су била толико болна да су обележила добар део живота. Једно такво ни после више од шест деценија не бледи из сећања Владете Костића који је прву дубоку неправду осетио већ на прагу живота. У време када су се пред крај пете деценије прошлог века на територији само неколико година раније ослобођене земље ломила копља око утицаја истока и запада на граници између Врњачке Бање и Новог села свет је угледао други син Борисава и Стевке Костић. Исаило Костић је био угледан домаћин и власник велике површине обрадиве земље, а рођење још једног унука дочекао сазнањем да ће имати ко да настави да је обрађује. Најмлађи Костић је имао тек пет година кад су у кућу до тада мирних сељана ушетали некави чудни људи у кожним капутима и из ње почели да износе све што је било вредно. Већ следећег дана дошли су поново и некаквим пантљикама премеравали оранице Костића доводећи их на меру каква им се чинила одговарајућом. Та сећања и данас окупирају највећи део свести Владету Костића и никако да нестану. Деценијама уназад по ко зна који пут изнова подсећају на почетак рушења домаћинских кућа у овом крају, између осталих и оне у којој је рођен. Те године ухапшен је и отац Борисав и одведен некуда, а кућа без њега постала неуобичајено празна. У њој је остала мајка са синовима Василијем и Владетом чекајући трећег који ће бити рођен на Светог Саву следеће године и понети име српског свеца. - Почела је туга, пропаст, уништавање породице, одузимање фијакера, стоке земље, комплетне имовине. Организована је до тада невиђена хајка у селу које данас има 8 хиљада становника, тада дупло мање. За два дана је ухапшено тридесетак људи који су шест месеци касније осуђени због ствари за које нико осим њих није знао. Сви су добили између 11 и 20 година робије – прича Костић. Када су након априлског рата 1941.

МАГАЗИН

29.6.2014.

године и у овом крају формиране четничке формације под командом генерала Драгослава Михаиловића први су у њих мобилисани домаћински синови, међу њима и Борисав који је имао тек седамнаест година. Неколико година касније осуђен је под оптужбом да је био присутан на месту на коме су убијени црноберзијанци који су приморавали мештане да секу шуму на Гочу како би била транспортована у Банат. Четничка јединица је ликвидирала групу Немаца који су течно говорили српски, а Борисав окривљен да није покушао да то спречи. Тежину ситуације у којој се нашла цела породица Владета је почео да осећа од првог дана у основној школи јер су школски другови са њим, и децом осталих затвореника, избегавали да се друже на одморима између часова. - Посебно су били бескрупулозни наставници који су предавали историју и увек од ове деце тражили да причају о домаћим издајницима. Имали смо проблем, јер нисмо могли да причамо о томе, а нисмо схватали да је систем настојао да нам уврте у главе како наши родитељи нису били добри људи. Никад нисам хтео о томе да говорим и редовно добијао јединицу из историје. У шестом разреду сам имао све петице и четворке, а из историје јединицу. На поправном испиту ми је постављено исто питање, па сам оборен и понављао разред. Кад је следеће године професор историје отишао из школе дошао је други тако да сам разред завршио са свим петицама – прича Костић који годинама покушава да пронађе одговор на питање шта је узрок таквог понашања просветних радника. Сличну судбину доживљавало је и двадесетак остале деце из села којима је било тешко да схвате шта се са њима дешава и зашто је тај период одрастања морао да буде толико тежак и болан. Деда Исаило је и пре Другог светског рата у селу био познат као афирмисани демократа и члан Демократске странке од 1922. године. Као добар говорник је још 1937. године победио на изборима за председника општине у

Врњачкој Бањи. Кад је почео рат пред њим се испречила обавеза да једног сина пошаље у тек формирану јединицу. Као матица око које се све вртело деда је током читавог рата ангажовао људе за рад на имању, а они који пре тога нису ништа имали после рата су, у време одузимања имовине богатих, осетили могућност да без много муке дођу у посед знатних површина обрадиве земље. Намера нове народне власти да земљу одузету од богаташа подели најсиромашнијима није се показала као најбољи потез, јер многи од нових власника нису умели да сачувају то што су добили, па су врло брзо одлучили да продају. Предратним домаћинима је одузета најквалитетнија земља, а Исаило касније продавао мање квалитетне парцеле како би од нових власника откупио квалитетније њиве које је раније поседовао. Отац Борисав је до суђења у Крушевцу био затворен у Трстенику, а након што је осуђен на 18 година затвора пребачен је на издржавање казне у Ниш где је био под посебним надзором. У затвору је изучио занат и постао врхунски дуборезац, а једне године добио задатак да за рођендан председника Југославије Јосипа Броза Тита направи комоду у дуборезу. Супруга га је са синовима посећивало кад год је то било могуће, а ситуација у породици постајала све стреснија док, због немогућности да поднесе притисак средине, није одлучила да је напусти и врати се својима, а три сина остави на чување баби и деди. Касније се запослила у краљевачкој кројачкој задрузи која је шила јоргане и производила различиту ХТЗ опрему. Посете оцу су се оредиле јер баба и деда нису били у могућности да путују, па су Костићи до Ниша путовали само кад би неко из села пошао у посету својима. Прво одсуство је Борисав добио након 14 година у затвору, а по доласку кући није могао да сакрије збуњеност, јер се први пут у животу срео са асвалтом, шинобусом, пругом широког колосека, солитерима и многим другим стварима које су се промениле за време његовог одсуства. Кад је

МАГАЗИН 29.6.2014.

почетком друге половине шездесетих година дошло до смене Александара Ранковића са места првог човека полиције, а под неразјашњеним околностима страдао и Слободан Пенезић Крцун, сви осуђени су пуштени на слободу у време кад је Борисаву преостало још две и по године затворске казне. Јунак наше приче је већ стасао за војску и отишао на одслужење кад је његов отац почетком 1969. године коначно пуштен на слободу. - Нисмо никад били гладни, имало је увек шта да се прода и купи одећа и обућа, па нисмо превише осећали тежину ситуације у којој смо се нашли. Са друге стране живели смо у страху, а деда нас је увек држао у дворишту под контролом бојећи се да нам неко не нанесе какво зло. Сачекивао нас је на повратку из школе плашећи се деце која и несвесно могу да повреде једна друге. Сава је имао само годину и по дана кад је мајка отишла, па смо га ми остали подизали, а кад сам после завршене школе стасао за посао био је тек шести разред, па сам га довео у Краљево код мајке – прича Костић. Осећање да га неко стално посматра из свести деветнаестогодишњака није ишчезло ни током служења војног рока у Славонској Пожеги. На мало опуштање утицао је командант јединице, капетан родом из Крушевца, али и командант касарне генерал мајор Јоже Ожбут који је имао довољно разумевања за проблеме изузетно педантног војника и одличног спортисте. На такав став према задацима у војсци утицала је обавеза према деди Солунцу, али и оцу и његовом брату који су крајем рата мобилисани и послати на Сремски фронт уз обећање да нико неће да им суди за оно што се дешавало на почетку рата. И док се Борисав са ранама вратио из рата његов брат није био те среће. Све то утицало је на емотивну реакцију пред командантом касарне који је обећао помоћ у решавању проблема. За разлику од других војника исте класе Владо Костић је шест пута прекомандован из

једне у другу касарну. Као регруту техничке службе оспособљеном за оружара прекоманде су образлагане потребама посла у другим градовима. До посла се у то време најбрже долазило после завршеног заната, па се и Владо након основне школе определио за Индустријску као једну од најбољих занатских школа у којој је општи смер давао довољна знања из неколико различитих области. Оспособљен за неколико заната, као стипендиста „Фабрике вагона“, логично је било да одмах почне да ради. Сви другови су већ добили позив и почели да раде, а Костић и даље чекао док се ујак др Драгутин Рафаиловић, који је радио у амбуланти ове фабрике, није распитао код генералног директора о разлозима за чекање. Поразно сазнање да на посао не може бити примљен као четнички син из кулачке куће, у време кад држава нема потребе да води рачуна о таквима, мало је олакшано сазнањем да активношћу у оквиру Народне омладине може да поправи рејтинг у очима оних који су одлучивали. Прва прилика била је одлазак на радну акцију на којој су омладинци са простора целе Југославије градили пут Колашин-Бијело поље. У омладинској радној бригади било је тек двадесетак Краљевчана, а у осталима и омладинци из великог броја других земаља, највише студената који су у Југославију долазили са афричког континента. - После пет, шест дана су ме пребацили да радим на пуштању музике. Нисам претерано много радио, а кад се завршавала смена прозван сам и један од бригадира је почео да прича хавалоспеве о мени, па сам добио неке ударничке значке што ми је изгледало доста смешно. Кад смо се вратили у Краљево рекли су ми да се јавим у „Фабрику вагона“ и већ следећег дана сам почео да радим – прича Костић. Крај шездесетих година прошлог века Београд су потресале масовне демонстрације студената усмерене према црвеној буржоазији. Након

што је и председник Југославије Јосип Броз потврдио да су студенти у праву уследило је подмлађивање Савеза комуниста на свим нивоима, па је и Костић само две недеље по ступању на посао добио позив за партијски састанак. Као велико изненађење деловало је сазнање да је пред великим бројем на изглед веома озбиљних људи уз громогласни аплауз сазнао да је у редове партије примљен на радној акцији у црној Гори. Пун енергије и интересовања за посао брзо је решавао све задатке који су му поверавани, а све више долазио до сазнања да посао који ради и није баш по мери какву је желео. Сазнање да је директор „Магнохрома“, у коме је тек почела изградња „Фабрике електротермичких производа“ а плате неупоредиво веће од оних које су добијали радници „Фабрике вагона“, био његов рођак постало је додатни мотив за промену средине да би у новој остао следећих пет година. Иако је био млађи од осталих колега врло брзо се наметнуо као својеврсни вођа кога су, кад је тражено такво мишљење, запослени предлагали за свог представника. Увек на страни оних који су били у подређеном положају и као синдикални лидер је доживљавао проблеме различите врсте. „Магнохром“ је у то време пословао изузетно добро, а по десетак радника сваког месеца добијало комфоран стан. Предност су имали учесници рата на страни победника, а бодови који су одређивали место на ранг листи добијани и на многе друге начине. Као доказани бунтовник Владо Костић је имао све већих проблема све док се није указала прилика да, као висококвалификовани мајстор, добије радно место у трстеничкој „Првој петолетки“ у којој су запослени били боље плаћени него њихове колеге у Немачкој. Након само годину дана у новом колективу Костић је постављен за шефа генералног ремонта. Т. Радовановић

Млади краљевачки уметници: Владимир Пајић (1)

МАГАЗИН

29.6.2014.

ЧУВАР КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

- Сликање и цртање се са приближним интензитетом изучавају на свим смеровима уметничких школа, а конзервација и рестаурација пружају додатна знања из области технологије материјала и специфичних античких техника применљивим у савременим условима. - Колико су матуранти краљевачке Уметничке школе били супериорнији од вршњака сведочи сазнање да је од њих 45 из прве генерације четрдесет двоје са успехом положило пријемни испит и уписало се на различите уметничке факултете. - Још као средњошколац Владимир Пајић је радио као волонтер или хонорарни сарадник у краљевачком Заводу за заштиту споменика културе, па је при доласку на факултет тачно знао шта то од њега треба да очекује. – Етика конзерватора и рестауратора изједначава се са лекарском због важности односа према уметничком делу и културној баштини

Владимир Пајић

Фото: М. Радовановић

ре него је са другима почео да комуницира системом специфичних знакова који су временом постајали слова човек је, од тренутка када је постао свесно биће, оно што треба да остави неким новим покољењима претварао у цртеже. Тако и данас пре него науче прва слова деца по много чему специфичан свет особа која улазе у живот изражавају цртежом. Свест о новом начину експресије јавља се и пре поласка у школу а потом, у сталном сукобу са другим интересовањима, развија јачим или слабијим интензитетом. И док код многих потреба за таквим начином потпуно ишчезне код Владимира Пајића се цртеж развијао као начин комуникације прво са члановима најуже породице, а после и осталима, још у време када није био свестан квалитета онога што ради. Први је то приметио учитељ Стојан Вукићевић у Основној школи „Димитрије Туцовић“, да би аналитички приступ цртежу наставио да развија Зоран Савковић Џери. Још пред крај основне школе све је указивало на потребу да се неоспорни таленат коначно потврди у некој од уметничких. Један за другим ређали су се под будним оком врсног педагога цртежи на различите теме у време кад је и у Краљеву почело да се размишља о отварању једне такве подстакнуте сазнањем да све већи број неоспорних талената у потрази за знањем одлази у Ниш, Ужице, Београд... Најстарија и најбоља школа тог типа била је у Нишу, а сазнање да је у Ужицу тек отворена нова није давала довољно мотива за одлазак у овај град. И док још увек није било сигурно да ли ће школа почети са радом у Краљеву отпочела је припрема за полагање пријемног испита, прва организо вана у просторијама некадашњег Отпора тако да је читав период одисао петооктобарским духом. На половини тинејџерског периода пред Пајићем су све већи захтеви, већи формати цртежа и озбиљније теме. Кад је на телевизији објављено да краљевачка Уметничка школа уписује прву генерацију свршених основаца на смерове ликовни техничар, конзерва-

МАГАЗИН

29.6.2014.

тор и дизајн срећи није било краја тим пре што су пријемни испити у другим већ завршени, а Владимир био спреман да чека на отварање још једну годину. Првобитна жеља за упис на смер за ликовне техничаре врло брзо је потиснута сазнањем је боље имати у рукама сигуран занат, а такву могућност је пружала једино конзервација. Сликање и цртање се са приближним интензитетом изучавају на свим смеровима, а конзервација и рестаурација пружају додатна знања из области технологије материјала и специфичних античких техника применљивим у савременим условима. - Период средње школе доживљавам као најлепши у животу посебно због тога што су сва уписана деца показала изузетан таленат, а професори који су нам предавали нису могли да буду бољи. Били су увек са нама, знали добро шта и како да раде, а неколицина од њих до те мере посвећени послу да су на својеврстан начин обележили цео будући пут. Слободан Луковић, који је предавао практичан рад, и професор историје уметности Слободан Јелић оставили су дубоки траг на целу генерацију, јер се начин рада који су демонстрирали много разликовао од оног у другим школама. На посебан начин су нам приближили учење стављањем акцента првенствено на практични рад – прича Пајић. Колико су професори били посвећени раду доказује сазнање да су од куће доносили потребне предмете каквих није било у школи, не ретко и десетине кила хидратисаног креча из Београда за израду фресака кад школа није била у ситуацији да га набави. Много касније се, у контакту са сврешним ученицима других уметничких школа, све више учвршћивало сазнање о квалитету рада који је најбоље потврђен приликом уписа на факултете. Колико су матуранти краљевачке Уметничке школе били супериорнији од вршњака сведочи сазнање да је од њих 45 четрдесет двоје са успехом положило пријемни испит и уписало се на различите уметничке факултете, а знање из области цртања, сликања,

конзервације и рестаурације валоризовано је одличним оценама током даљег школовања на факултетима. Логичан след догађаја водио је ка даљем уасвршавању, а Пајић се определио за београдски Факултет примењених уметности на коме се годинама успешно изучавају конзервација и рестаурација. Припреме за пријемни испит биле су више прилика да се упозна са неким захтевима који се очекују од кандидата него да се стекну нова знања. Потврдило се то на испиту кад се Владимир, након збрајања оцена из неколико области, нашао на првом месту ранг листе. - Од 130 кандидата код нас је на смеру било 11 с тим што је имало места за двоје који студирају о трошку буџета и четири самофинансирајућа. Сви смо се плашили шта ће бити јер је школовање скупо, па су многи продавали земљу да би то платили. Био сам у озбиљној класи професора Станка Зечевића код кога у прилично строгим основама цртања и сликања нема много места за експерименатисање. Уследио је први додир са озбиљнијим аналитичким цртежима и сликом, живим моделима какве смо имали у школи. На другој години студија смо изучавали акт, а на трећој предмете који се уско тичу конзервације и рестаурације – каже Пајић. Изучавање музелогије је прва прилика за упознавањем са етиком будућег посла коју конзерватори изједнача вају са лекарском због важности односа према уметничком делу и културној баштини. Још као средњошколац Владимир Пајић је радио као волонтер или хонорарни сарадник у краљевачком Заводу за заштиту споменика културе, па је при доласку на факултет тачно знао шта то од њега треба да очекује. - На конзервацији штафелајне слике професори имају огромно знање тако да ми је факултет остао велика љубав и ништа ми није било тешко, а цела класа је била изузетно успешна, јер смо сви радили врло ангажовано. Иако то некоме можда није мени је све било изузетно лако, а новац који сам могао да потрошим на неком другом

29.6.2014.

МАГАЗИН

месту давао сам за књиге које сам куповао тако да имам богату библиотеку која ми помаже у стицању нових знања. Иако Београд пружа велике могућности за провод многе сам ствари пропустио. Одрицао сам се непотребних ствари, а време попуњавао сакупљањем информација на интернету и посетом антикварницама у којима има добрих књига каквих више нема на другим местима – прича Пајић. Студенти Факултета промењених уметности су, за разлику од других, хендикепирани у смислу да им се предавања одржавају у три различите зграде прилично удаљене једна од друге, па радни дан траје и по дванаест сати, од девет пре подне до исто толико увече. Конзервација и рестаурација подразумевају заштиту културних добара на територји Србије, Црне Горе и Македоније. И док конзервација представља заштиту од даљег пропадања, и свођење уметничког дела на статичку сигурност и ограничене услове у којима се дело налази да не би даље пропадало, рестаурација подразумева процесе који се примењују да би омогућили лакше читање уметничког уколико је оно онемогућено оштећењима. Након завршених мастер студија на Факултету примењених уметности Владимир Пајић објашњава да се на уметничким делима којима из било којих разлога недостаје одређен, често велики, део одређеним принципима омогућава да постане читљивије, а да беле површине не сметају. Рестаураторски поступци се временом мењају, а савремени више не подразумевају комплетан ретуш и додавање недо-

стајућих делова већ се инсистира на чувању суверенитета уметничког дела и сагледавању композиције да би могло да се комуницира са њим и схвати порука коју оно носи. Предмет рада могу да буду различити типови археолошке грађе, керамика, стакло, метални предмети, архивска грађа на папиру, различити битни документи, повеље и слично. Посебно важним студентима се чини практични део у Народној библиотеци Србије на конзервацији и рестаурацији папира, али и упознавање са много различитих процеса заштите штафелајних слика на дасци и платну, конзервацији и рестаурацији зидних слика и мозаика. Неупућеном би сами термини конзервација и рестаурација могли да се учине прилично имагинарним, понекад сувише занатским и једноставним. Сазнање да је цео Пивски манастир пресељен са једне локације на другу чини да се на ово занимање гледа из сасвим другог угла. Конзерватори и рестауратори су га раставили на најситније делове, исекли фреске, обележили сваки камен и све то поново саставили што представља један до најсјанијих примера у овом изузетно важном послу. Слично је било и са Лепенским виром кад је цео локалитет, пре градње хидроцентрале у Ђердапској клисури, дислоциран на вишу надморску висину. Колико послови у овој облсти могу да буду различити сведочи сазнање да се очувању и само једног папира поклања исто толико пажње колико и пресељењу храма у Луксору и свега што се налази у комплексу на

15 хектара површине. Афинитет према конзервацији и рестаурацији зидног сликарства и мозаика Пајића је још од друге године факултета, током два летња месеца, везивао за радове у Студеници, па је то била добра прилика да се и стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе упознају са његовим способностима. - Велики проблем у нашим манастирима су беле тачке које се налазе преко целе фреске за које се дуго мислило да су направили Турци. У Студеници је то радио српски мајстор који је у 19. веку пре постављања новог слоја слике пиковао фреске да би нови слој малтера могао да се залепи за постојећи. Шездесетих година прошлог века процењено је да првобитне фреске представљају најлепше примерке сликарства из 16. века, па је овај слој уклоњен. Сликарство 13. века, којим је руководио Свети Сава, обнављано је и у Пећкој патријаршији. Срећом у 19. веку нису имали довољно новца да заврше посао, па је само један део наоса пресликан, а распеће као једна од најлепших фрески на свету није дирана – објашњава Пајић. Етика и пракса показују да је најбоље да конзерватор и рестауратор не даје много својих идеја, него се само на пломбу, никако на оригинални бојени слој, додају боје, па тако, након завршетка обимног посла, цела композиција постаје знатно читљивија. Чак и код већих површина које недостају неукусно је, каже наш саговорник, да се конзерватор у 21. веку ставља у позицију најбољих мајстора и уметника из 13 века. Т. Радовановић

Краљевчани где сте да сте

МАГАЗИН

29.6.2014.

ЧЕТВРТИ КА

АЈМАК БАЛ

- Београдска подружница Завичајног друштва „Краљево“ четврти пут у Топчидерском парку организовала традиционални „Кајмак бал. - Први пут од када се одржава балу присуствовао градоначелник Краљева. - Изостали краљевачки естрадни уметници и глумци. - Промоција „Кајмак бала“ и „Веселог спуста“ у емисији „Жикина шареница“ и акција прикупљања помоћи за пострадале од поплава. - Лепиње са кајмаком и путницима трамваја на линији број три

д раних преподневних сати прве суботе овог лета Топчидерским парком су се разлегали акорди песме „Стани, стани Ибар водо“ најављујући четврти по реду скуп Краљевчана под називом „Краљевчани где сте, да сте“. Популарни „Кајмак бал“ је и ове године организовала београдска подружница Завичајног друштва „Краљево“. Док су парком одзвањали звуци својеврсне химне, родном граду најприврженији су због поштовања немо стајали, а видно изненађени случајни пролазници настојали да савладају првобитно осећање прилазили и постајали део Краљева усред Београда. Још једном се показало да песме, игре и шале уз смех, никад није на одмет о чему сведочи препознатљива позитивна енергија која се ширила и изван граница парка. Од познатог домаћина Милована Лазаревића из Поповића стигао је кајмак у довољним количинама да задовољи преподневне потребе присутних. Великом броју Краљевчана који су из ко зна којих разлога наставили живот у Београду познато је да овог кајмака има на тезги лево поред самог улаза на Каленић пијацу, а од суботе је

МАГАЗИН

29.6.2014.

то знају сви који су се, из ко зна којих разлога, овог јутра нашли у Топчидерском парку. Председник подружнице Завичајног друштва Милан Новаковић каже да добар кајмак не иде без добре лепиње, а оне су за ову прилику посебно припремљене у београдским и панчевачким пекарама. Сваки од осамдесетак посетилаца био је у прилици да брже боље пружи руку за бар три од њих па су познати београдски пекар Млађа и панчевачки Срђан били принуђени да скокну по још коју. И док су посматрали дегустаторе својеврсних специјалитета Топчидером су одјекивали стихови песме „Ка Краљеву језди завичајна лађа, лепиње за кајмак пеку Срђан и Млађа!“ На импровизованој трпези су се, поред лепиња са кајмаком, нашле и бројне друге ђаконије, а свако од Краљевчана је донео нешто да понуди суграђанима. Иванка је донела питу, Зорица сухомеснате чаролије и колаче, Марко питу са сусамом, Браца јабуке, Лабуд ратлук а Наташа тортице. А да би се све што лакше конзумирало потрудили су се Власта са љутом ракијом из Чибуковца, доктор Мића са ракијом из Баћевца и Орлић са за ову прилику

посебно сачуваном „мученицом“. Било је ту и других врста препознатљиве ракије из околине Краљева, али и околних градова, Крагујевца и Ужица. Доајен Удружења Крагујевчана у Београду, од прошлог „Кајмак бала“ почасни члан Краљевачких завичајаца, чувени Лутка Тимотијевић симпатије свих присутних освојио је траварицом од седам лековитих трава, која је била својеврсна подршка кајмаку и лепињама. Завичајци из Београда су искористили прилику да захвале Удружењу Крагујевчана за уступање просторија за састанке и помоћ у раду, а захвалност потврдили вредним поклоном, пећницом дар „Нипек Гостол ТСТ“ из Земуна, једног од спонзора Краљевчана. Посебну чар овогодишњег дружења представља долазак великог броја најмлађих што је на својеврстан начин потврдило циљ окупљања, одржавање везе са родним крајем оних које са Краљевом везује само порекло неке старије генерације. За ово место неуобичајена дечја граја бар за тренутак је у други план потиснула свакодневне проблеме, а долазак најмлађих био прилика да се подсети на давно

заборављене игре, имеђу две ватре, фудбал на мале голиће, бадминтон и друге. Кад су се над небом изнад парка појавили змајеви са ознаком „Кајмак бала“ ни по које разбијено колено није могло битније да утиче на одушевљење најмлађих који су, многи први пут у животу, били у прилици да се провозају чезом у коју су упрегнути прави коњи. Такмичили су се најмлађи у различитим играма, трчали, падали, устајали и настављали даље. Па иако резултат није био у првом плану победили су и Урош, и Немања, и Ива, и Аца, и Биби, и Уки, и принцеза Барбара, па Сара... и сви остали. Својеврсни „Весели спуст“ на сувом низ Топчидерски парк био је прилика да се промовише онај прави низ Ибар у првој недељи јула. Кондиционе и гастрономске припреме изведене су на стази налик на ток Ибра од Маглича до краљевачког кеја са осам успутних станица обележених таблама са постерима едукативног садржаја. Међу њима су остаци средњовековног града Маглича, букови Ибра, „Сребрна обала“ на ушћу Лопатнице у Ибар, Топољак у Матаругама, Матарушка бања, кривина код Жиче, старо купалиште „Женева“ и краљевачки кеј. Милан Новаковић потврђује да се

делио пасуљ из казана у Матарушкој бањи, роштиљ у Топољаку, јабуке код Лопатнице, домаћи колачи код „Женеве“… Уз смењивање редова песмама и лепиња са кајмаком заливеним различитим пићима распредале су се приче о завичају и откривале непознате рођачке везе. Све време су случајни пролазници, а из сата у сат их је било све више, застајали и служили се, а нису одбијали ни позив да попију по једну. Лепиња са кајмаком било је довољно и за возаче трамваја на линији број три, а Новаковић признаје да су организатори по мало црвенели након похвала које су Краљевчанима пристизале са свих страна. Непознати су остали једино разлози због којих су на чари редовних дружења и даље неосетљиве краљевачке естрадне звезде, глумци и други уметници који живе у непосредној близини. Овогодишњи „Кајмак бал“ је био прилика за наставак завичајне акције прикупљања помоћи за поплављене у Грдици, а иако је одзив био скроман завичајци обећавају наставак акције у очекивању да се у њу укључе краљевачки привредници који раде и живе у Београду. Гостовање председника завичајаца

са новоизабраним градоначелником Краљева Томиславом Илићем, његовим замеником и поменутим произвођачем кајмака из Поповића у популарној телевизијској емисији „Жикина шареница“ било је изузетна прилика да се промовишу и овогодишњи „Кајмак бал“ и скорашњи „Весели спуст“. Посебно задовољство краљевачких Београђана је сазнање да их је, први пут од кад организују ову манифестацију, посетио градоначелник града за који их везују бројне успомене. Била је то и велика подршка акцијама које чине у неговању везе са Завичајем и жељи да завичајну љубав пренесу на нова поколења, комшије и пријатеље. Разговору никад краја, а у разговору се увек роде и нове идеје, овога пута да се ванредни „Кајмак бал“ одржи у Поповићима како кајмак и ракија не би морали на дуг пут до Београда. Остаје једино да се утврди термин, пролеће наредне године или јесен ове кад стигне нова ракија. Као сведочанство о још једном од ретких дружења Краљевчана у Београду, и кад избледе сећања, остаће извештај који су за нека будућа времена направили Пеца Марш и Милан Новаковић Т. Радовановић

МАГАЗИН 29.6.2014.

Несвакидашњи празник гљива у богутовачом крају

МАГАЗИН

29.6.2014.

ПЕЧУРКИЈАДА

- Печурка као специфичан организам представља почетак и крај живота. - У шумама, зависно од тога да ли су листопадне или четинарске, може да се убере између 800 килограма и тоне и по печурака у току само једне године. - Док се у великим робним кућама Руске Федерације среће и до 70 различитих врста печурака законодавни ниво у Србији још није на адекватан начин регулисао стање у овој области, па огромне количине гљива пропадају. – Печурки нема без шума, нити шума без печурки. - Више може да се заради од организованог сакупљања печурака него од сече шума које треба сачувати за нека будућа времена. – У околини Краљева успева минимално три стотине врста микромицета од којих су бар стотинак јестиве

Фото: М. Радовановић

У ЛОПАТНИЦИ

ећ шеснаесту годину у Краљеву егзистира Еколошки покрет „Ибар“ који са Миколошким друштвом „Краљевка“ организује изложбе гљива овог подручја са жељом да створи погодну подлогу за изучавање специфичне врсте живих организама. На територији 186 општина и градова Србије постоји тек десетак еколошких друштава, а краљевачко је као пионир еколошке приче у републици основано као треће по реду. Старији су само ваљевско удружење и Еколошки савез Србије чији је „Ибар“ пуноправни члан. Миколошко друштво „Краљевка“ носи име по у народу познатој гљиви која је нестала са великог дела Европе, али се задржала на територији Србије. Председник Еколошког друштва „Ибар“ Мирослав Павловић Кепо подсећа да печурка као специфичан организам представља почетак и крај живота. Доказ томе је да је нема на местима без шума, док на другим ствара услове за развој нових шума. Хиљадама километара дуге мреже најситнијих хифа испод површине земље снабдевају шуме водом, па се с правом говори о томе да поред биљака, животиња и људи на планети Земљи равно-

МАГАЗИН

29.6.2014.

правно егзистирају и печурке. Павловић истиче миколошку причу као индикатора стања животне средине што је посебно дошло до изражаја током две последње године које су обележиле незапамћене суше, а све се негативно одразиле на природу. Еколозима је добро познато да у периодима кризе увек прво страдају шуме. То потврђује податак о наглом паду цене грађе на тржишту што сведочи о прекомерној експлоатацији и потреби да се законодавном регулативом од пропадања заштите природна богатства, пре свега шуме. Нестанком шума нестају и гљиве, а еколози улажу максималне напоре да заштите бар оне које још успевају да се одрже. Међу њима је као божји дар и српска краљица вргањка, коју негде зову и медведара, које више нема у Немачкој, Аустрији и Француској. Као и у многим другим областима на тржишту гљива појављују се Кинези и Аргентинци са врстама вргања који по квалитету далеко заостају за српским. И поред великих захтева њих и даље нема у довољним количинама на све избирљивијем светском тржишту. И док се у великим робним кућама Руске Федерације среће и до 70 различитих

врста печурака у теглама, маринираних, укисељених или смрзнутих, законодавни ниво у Србији још није на адекватан начин регулисао стање у овој области, па огромне количине гљива пропадају. - Наша је теза да ћемо више да зарадимо од печурака, ако то радимо на организован начин, него од сече шума које треба да сачувамо за нека будућа времена. И поред тога држава не препознаје могућност да од продаје печурака могу да се зараде лепе паре и зато смо ми ту да укажемо на димензије проблема – каже Павловић. Свесни чињенице да у озбиљну причу не може да се уђе на мала врата еколози покушавају да пронађу решења угледајући се на позитивне примере из најближег окружења. Колико је то уређено на добар начин показује пример Медведнице у коју се из Загреба улази уз плаћање 20 куна само да би посетилац могао да удише чист ваздух. И док је два пута више новца потребно да би се на овом подручју убрао килограм гљива на територији Србије у овој области влада хаос до те мере да огромне количине јестивих гљива пропадају. Колико су активности краљевачких

миколога исправне потврђују похвале које су недавно изашлој књизи „Гљиве краљевачких планина“ упутила четири доктора наука који су то звање стекли бавећи се проучавањем гљива. - Гљиве представљају специфичан свет који не функционише по систему осмозе и хлорофила. Као сапрофити и паразити функционишу другачије, па зато и представљају посебан свет – каже Павловић. Французи су израчунали да у шумама, у зависности од тога да ли су листопадне или четинарске, може да се убере између 800 килограма и тоне и по печурака у току само једне године, а оне расту током целе године, посебно у време кишних периода какви су обележили прву половину ове. Посебно великим успехом Павловић оцењује чињеницу да су краљевачки гљивари аматери од формирања друштва обучили десетак хиљада људи да слободно беру печурке и међу њима са сигурношћу препознају јестиве. На подручју Краљева, у листопадним и четинарским шумама Троглава и околини Богутовачке Бање, успева минимално три стотине врста микромицета од којих су бар стотинак јестиве.

Број чланова Миколошког друштва варира између 40 и 120 од којих су неки мање, а други више, активни. Нови увек уче од искуснијих, а стечена знања примењују приликом сакупљања гљива. Због сазнања да има и оних који нису у сваком тренутку спремни да послушају препоруке добрих познавалаца гљива у друштву избегавају да у поход на њих поведу већи број заинтересованих. Прошлонедељни скуп гљивара у Богутовцу био је и прилика за прикупљање скромне хуманитарне помоћи поплављеним породицама у краљевачком крају, али и да се укаже на штете због велике количине гљива које пропадају и никад не дођу на тржиште. - Моја породица убере две до три тоне печурака годишње. Отац и мајка зарадом употпуне пензију, а ја највећи део поклањам пријатељима. Колико су Краљевчани упознати са печуркама сведочи податак да последњих десет година готово да и није било случајева тровања, док је у Ваљеву пре само две године било више од 20 отрованих и неколико смртних случајева – каже Павловић. Сазнање да народ воли да се такмичи у различитим областима био је

повод да се ове године први пут организује такмичење у спремању гулаша од печурака. Тако се првог летњег дана у Лопатници седам екипа такмичило за титулу најбољег у овој области, пехар и друге вредне награде. Међу такмичарима су гости из Сиднеја у Аустралији, екипа из Чачка, чланови Удружења љубитеља коња „Столови“, по две локалне и екипе Еколошког покрета „Ибар“. Организатор је уз помоћ локалног откупљивача Ђуровића сваком од учесника је обезбедио по килограм и по смрзнутог вргања, дрва и котлић, а док се уз додатак зачина који је по слободном избору обезбедио сваки од учесника још крчкао гулаш долином реке Лопатнице ширили су се звуци хармонике и песме веселих посетилаца ове јединствене манифестације. Дан касније на истом месту су се у спремању гулаша, али са неким другим састојцима, такмичили ловци локалне секције из Лопатнице. Основна идеја и једних и других била је да се промовишу туристички потенцијали овог краја који већ полако почиње да буде препознатљив по специфичној понуди. Т. Радовановић

МАГАЗИН 29.6.2014.

Ликовна колонија „Лопатница 2014“

МАГАЗИН

29.6.2014.

АМБИЈЕНТ КОЈИ ОПЛЕМЕЊУЈЕ СЛИКЕ

- Током три јунска дана дванаест сликара из Београда, Бачке Паланке, Земуна, Параћина, Лесковца, Лебана и Краљева оставили тридесетак уметничких дела инспирисаних природом. – Повод за четврту по реду сликарску колонију жеља да се промовише Лопатница као интересантна туристичка дестинација. - Организатори јединствене изложбе четворица Краљевчана заљубљеника у природу и сликарство. – Квалитет слика на вишем нивоу него код класичних колонија са знатно већим буџетом

Фото: М. Радовановић

29.6.2014.

МАГАЗИН

а петом километару пута који се у Богутовцу одваја од Ибарске магистрале и води према Лопатници поред истоимене реке пре неколико година почело је да ниче викенд насеље. Основна идеја шесторице Краљевачна била је да далеко од градске буке, барем у поподневним часовима и викендом, са члановима породица и пријатељима проведу по који пријатан тренутак у нетакнутој природи. Обузети проблемима који прате градњу у то време нису ни претпостављали да ће само неколико година касније овај кутак постати састајалиште еминентних уметника из целе земље, али и иностранства. Ове године су се током три јунска дана поново срели сликари у оквиру четврте по реду колоније „Лопатница 2014“. Неповољни метеоро-

лошки услови, поплава у делу насеља и проблеми са базеном, утицали су да колонија, за разлику од претходних година, траје непуна три дана. Власници прелепих викендица Бранко Љубојевић, Драган Беочанин, Славиша Станчић и Драган Оташевић су, поред путних трошкова, за све учеснике обезбедили смештај, исхрану и сликарски материјал, а дванаест сликара из Београда, Бачке Паланке, Земуна, Параћина, Лесковца, Лебана и Краљева оставили тридесетак уметничких дела инспирисаних природом. Чињеница да се ликовна колонија организује четврти пут наводи на закључак да дружење сликара, иако спонтано, полако прераста у традицију, па они, а и мецене, на крају сваког већ размишљају о следећем

дружењу. Само поднебље, кажу, зрачи посебном магијом која сликаре инспирише да пруже максимум у уметничком стваралаштву што је повод за подсећања на дружење све до следећег неке наредне године. Жеља организатора је од прве године била да мало насеље поред чисте планинске реке заживи, а и да се у овом крају ипак нешто дешава, а више од потребе за сликама колонија је повод да се промовише Лопатница као интересантна туристичка дестинација. Од сличних манифестација, а таквих има на скоро сваком кораку, ликовна колонија у Лопатници се разликује од осталих по томе што је јединствена јер је организују заљубљеници у уметност који боравак сликара финансирају сопственим средствима.

Јединствена је и по томе што су слике, по оцени стручњака, квалитетније од оних насталих на сличним колонијама са великим буџетима. Татјана Пљакић, која уз Слађану Миљковић врши селекцију учесника, потврђује да је прелепа природа изазов уметника који презасићени хаосом велеграда траже мир и инспирацију у природи. - Прича је кренула од ликовне уметничке групе „Арте“ из Београда која окупља песнике и сликаре, а сазнање да се већ добро познајемо колонији даје једну нову димензију. Инспирисани природом радимо углавном пејзаже које свако доживљава и одражава на свој начин. Више од свега битна је невероватна енергија којом одише околина, али и гостољубиви и

гостопримљиви домаћини који читавој причи дају посебан шмек, па савршенство амбијента којим доминира шум неуобичајено чисте Лопатнице на посебан начин оплемењује наше слике – каже Пљакић. Први сусрет са насељем поред реке скривеним од погледа радозналаца био је повод за идеју о организацији колоније. Идеја се на први помен допала и домаћинима након чега је уследила колонија чији учесници долазе из готово свих крајева земље, а било их је и из иностранства, а сви су по сопственом признању фасцинирани природом и миром који пружа долина планинске реке. Групу „Арте“ основао је архитекта Миодраг Јакшић, заљубљеник у сликарство и писану реч. Повод су били

„Дани српске културе у Истри“ након чега је наставила да живи у Београду, а сликаре у оквиру колонија окупља три до четири пута годишње. Више од половине учесника овогодишње колоније у Лопатници су сликари који су већ били у овом месту, па уз неколико нових само настављају тамо где су стали претходне године. Сви су углавном професионалци, професори у основним и средњим школама или слободни уметници. Заједничко им је да воле да се друже, а пре свега сликају. И поред краћег дружења него ранијих година четворици организатора остало је тридесетак уља на платну која ће годинама у напред подсећати на још једно незаборавно дружење. Т. Радовановић

МАГАЗИН 29.6.2014.

Краљевачка музичка сцена: Александар Матић (2)

МАГАЗИН

29.6.2014.

ЖЕСТОКИ МОМАК НА ЕСТРАДНОЈ СЦЕНИ

- Све док није отпочео солистичку каријеру Александар Матић је наступао као пратећи вокал и стекао довољно искуства да се у том статусу појави на плочама различитих интерпретатора. У минхенској кафани „Балкан“ музичари из Србије зарађивали су и до десет хиљада марака месечно. - Довољан број тезги за преживљавање и уштеду за неке црне дане који су већ дошли, јер је професија деградирана до катастрофалних размера. - Унија послодаваца, синдикати и држава не могу да се договоре око колективног уговора. - У време кад се сви боре за место под сунцем, и парче естрадног колача, све је више певача а све мање места на којима би могло да се заради за живот. – У кафанама певачици за десет динара сипају пиво на главу и гурају новац тамо где не треба, иживљавају се на њој, а добија и батине. - Од музике у ово време не може да се преживи, па двоје деце, жену, мајку и оца не можеш да издржаваш ако немаш неке друге приходе

Александара Матић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.6.2014.

ласник кафане „Чачанка“ на Ибарској магистрали Лоћа био је надалеко познати гастроном код кога су наступала сва значајнија имена са естрадне сцене. Сви који су касније постигли велики успех каријеру су почињали баш овде и певали за плату, а бакшиш са музичарима делили на равне части. На исти начин је функционисао и Александар Матић док, након брака са газдином кћерком, није био принуђен да остави гитару и преузме бригу о комплетном пословању „Чачанке“. Сплет различитих околности утицао је да се неколико година касније поново лати гитаре и засвира у познатом мотелу у Рашки са неколицином колега чија имена нису претерано позната ван локалних оквира. Ранко Стојанић Шоро, Јелица Цветковић, Бане Рудинац, Мирољуб Остојић Чаруга, потом Игрутин Миљојковић, Зоран Гајовић Корманац, Шемса Суљаковић... - Почињемо да свирамо у мотелу, а после месец и по дана сам ни крив ни дужан заглавио затвор, али ме ослободи Веће за прекршаје, јер нисам био крив. Кад је избио конфликт међу члановима оркестра Чаруга ми предложи да узмемо другог гитаристу, а ја да певам. Тако осамдесетих година прошлог века оставим гитару и почнем да певам – прича Матић. У време кад није могло да се бира место на коме се наступа забављали су музичари госте по вашарима и другим весељима, најчешће у кафанама. Састави су се мењали од случаја до случаја и прилагођавали потребама наручилаца, а најдужи период времена у то доба везан је за наступе у Свилајинцу, Аранђеловцу, Крагујевцу, Вршцу. Све док није отпочео солистичку каријеру Матић је наступао као пратећи вокал и стекао довољно искуства да се у том статусу појави и на плочама различитих интерпретатора. По потреби је свирао и гитару посебно на плочама Шемсе Суљаковишћ, Хасана Дудића, Шерифа Коњевића, Халида Бешлића да би тек 1993. године у краљевачком студију Свете Томоћа Каубоја снимио

први солистички албум. За значајне ауторе текстова народних песама у то време важили су Демир Јетула и Мирослав Чукић. Колико су текстови били атрактивни сведочи податак да су их певали Шабан Шаулић, Миросав Илић, Зоран Калезић... - Каубој је инсистирао да направим албум, па сам попричао са Јетулом и узео пар његових песама и снимио уз неколико мојих. Плочу је издао александровачки „Дискос“ који је у то време био еминентна издавачка кућа, а данас постоји само фиктивно. Први тираж од 10 хиљада плоча и касета је распродат, а каква је даља судбина албума није ми познато. Кад је овде настало тешко време наступао сам у Аустрији и Немачкој где сам држао једну од јачих кафана са женом која је за то могла да обезбеди папире. У „Балкан“ у Минхену доводио сам музичаре из Краљева и целе Шумадије који су месечно зарађивали и по десет хиљада марака. Кад сам после четири године запао у проблеме морао сам да напустим Немачку и вратим се кући – каже Матић. Период од десетак наредних година везан је за наступе са групом „Коктел“ са којом је, након што је као већ афирмисани интерпретатор снимио солистички албум, наступао само на породичним весељима. Мењали су се чланови оркестра и певачице, једни одлазили а други долазили, све док након толико година Матић није са највећим делом чланова пређашњег састава формирао „Коктел плус“. Наступе у ресторану поред краљевачког базена током летњих месеци обележила су гостовања значајних имена са српске естрадне сцене, а организације се опет прихватио управо Матић. Данас са нескривеним задовољством потврђује да су се позиву одазвали сви сем Љубе Аличића и Мире Шкорић, па су испред „Коктела плус“ наступали Мирољуб Аранђеловић Кемиш и Зорица Брунцлик, Снежана Ђуришић, Александар Илић и Биљана Јефтић, Мира Косовка, Џеј, Нино, Шабан Шаулић, Ана Бекута ... Појавом урбаног фолка и нови захтеви фолкотека стављају посебан за-

датак пред певаче, а Александар Матић паралелно са матичним бендом повремено наступа и са „Бојом ноћи“ обогаћујући репертоар и са по којом забавном композицијом. - Долазе фолкотеке и бендовска свирка, а мене су већ качиле године, па нисам имао ни превеликог интереса да наступам, јер се све мање плаћало за четири дана рововске свирке. Радио сам само тезге, а то радим и данас, па сам остао веран једино свадбама. Имао сам довољан број тезги да преживим и да на време оставим по неку пару за неке црне дане, а они су већ дошли јер је професија деградирана до катастрофалних размера. И други оркестри често мењају састав. Хармоникаш Ацо Радосављевић одлази из „Боје ноћи“ и прави најјачи у Србији „Фантастик бенд“ који је након првог соло албума доста заступљен на „Пинку“, „Гранду“ и другим телевизијама. Ритам и жишка са две до три младе певачице то је свирка која се тражи у дискотекама. Овде је то „Пасаж“ код Белог где се зна ко ради који се програм тражи. Нема поруџбине, ради се од десет увече до четири ујутру, а Бели је једини газда код кога си сигуран за исплату. Све друго је на црно. У Краљеву се свира за џабе јер је професија деградирана, а исто је и у другим делатностима. Погодиш за цену, а појави се други са много нижом и ради, јер се накотило много музичара. Са друге стране Унија послодаваца, синдикати и држава не могу да се договоре око колективног уговора прича Матић. У време кад се сви боре за место под сунцем, и парче естрадног колача, све је више певача а све мање места на којима би могло да се заради за живот. Публика увек тражи нова лица и млађе интерпретаторе без обзира на квалитет који у тим годинама могу да пруже. На овакво стање у многоме утичу продукције попут „Гранда“ који сваке године избаци тридесетак певача по многима сумњивог квалитета. Десетогодишњим уговором прихватају бројне обавезе не размишљајући да ће до истека тог рока стићи неколико стотина нових и да више неће бити никоме ин-

29.6.2014.

МАГАЗИН

тересантни. О томе сведочи и податак да се готово и не зна за бројне који су побеђивали на сличнм такмичењима. А нема их јер широкој лепези конзумената ни у квалитативном ни у квантитативном смислу не могу да понуде оно што је потребно. Отуда и уверење да би Матић са неколицином колега као што су Ранко Стојанић Шоро, Јоко Корићанац и Раша Павловић сигурно победили у надметању са свима осталима из млађе гарде, јер знају много више песама него сви они заједно. Тешко је поредити време и музику која је нудила широк дијапазон песама, од староградских преко романси до војвођанске, словеначке, италијанске, румунске, влашке и друге музике, са данашњим. - У мојој улици наступа певачица којој за десет динара сипају пиво на главу и гурају новац тамо где не треба, иживљавају се на њој, а добија и батине. У исто време оркестри се тале са газдом који узима део, а ако правиш свадбу он препоручи оркестар који ће да му ради џабе. Такво стање најбоље је описао Бетула у песми „Тешко мени без мене“ што значи да неће нико да ми помогне ако сам себи не помогнем – каже Матић. Најзначајније српске ансамбле на три највеће телевизије воде Краљевчани. Први се у тај свет отиснуо Миша Мијатовић, који је постао својеврсна институција, да би његовим путем кренули Влада Пановић и Александар Софронијевић, а сваки од њих повукао знатан број других инструменталиста, али и певача. И док се један опредељује за урбани тренд други остаје доследан правој народној музици, а и за једну и за другу врсту има довољно поштовалаца. Дугогодишње искуство живота на естрадној сцени потврђује да и поред чињенице да Крагујевац има боље солисте на појединим инструментима Краљево регру-

тује много боље бендове међу којима се истичу „Фантастик“, „Боја ноћи“, „Трокадеро“, „Мапет шоу“, „Коктел“... Томе у великој мери доприноси стабилан састав оркестара са минималним променама појединих чланова. Најбољи по правилу имају највише и најквалитетнијег посла док су остали препуштени да се сами сналазе на хаотичној музичкој сцени. - Доста млађих колега сам посаветовао, а они који су послушали направили су нешто. Од музике у ово време не може да се преживи, па двоје деце, жену, мајку и оца не можеш да издржаваш ако немаш неке друге приходе. Зато бих онима који почињу препоручио да, ако могу, избегну да се баве музиком. Ако немају другог избора морају да буду спремни на велике муке. Претурио сам преко главе и добра и лоша времена, али никад нисам потценио ни себе, ни колеге, ни професију. Ако је некоме битна само цена ту нема весеља, јер нико на весеље није ни дошао само због јела и пића. Нема више континуитета и посла за пуну сезону као кад сам од Нове године до краја децембра имао све погођено. Сад се све свело на пет шест свирки. Ови који данас сврају не могу за 200 свадби да узму колико сам узимао ја са добрим бендом зато што свирају џабе и тале се са газдом који настоји да што мање плати музику, а од гостију узме што више – каже Матић уз сетно подсећање на времена кад се радило по 180 дана у години, по некад и 15 дана у континуитету. У данашње време је тешко прихватљиво сазнање да су и певачи типа Александра Матића зарађивали новац који се мери петоцифреним износом немачких марака, али ни да су свадбе одржаване усред недеље кад је био слободан певач кога је желео да ангажује домаћин.

Александар Матић је један од ретких краљевачких музичара који је стекао пензију на естрадној сцени. Наступи по који пут и сада, али све ређе, и само тамо где му поручилац, или услови ангажмана, изузетно одговарају. На свадбама још има оних који траже старе песме, али на репертоару има и оних новијих какве тражи млађа публика. Наступи у различитим крајевима земље подразумевају и одговарајући репертоар често карактеристичан само за уско подручје, па се за одређена треба и психички посебно припремити. Осим укуса разликују се образовни ниво публике, а све подразумева добру припрему пред наступ. - У Пожаревцу се свира искључиво двојка, Свилајинац има посебне захтеве и ако не знаш тај репертоар немој да идеш. Деца су тамо од малена васпитавана и ако не свираш добро форшпил то кажу. Ако ми случајно блокира мозак кад треба да почнем песму са уста детета прочитам текст и почињем да певам. Тако су васпитавани да одржавају културу од које ми бежимо. Разлика између музичара и свих осталих људи је у томе што сваки посао може да се научи, али певач не може да буде онај коме бог није дао слух. Може да пева али, у купатилу. Са друге стране ми можемо да се бавимо свим пословима – каже Матић. У време кад лажни сјај естрадне сцене и даље заслепљује велики број млађих, спремних да уложе позамашну количину новца како би снимили песму која из сећања публике бледи након само месец дана, користи имају само све бројније продукције. За разлику од неких давних времена улажу се велике паре и у сваком погледу уништава знатан број оних који верују да ће постати звезде. Т. Радовановић

На репертоару биоскопа Кварт

МАГАЗИН

29.6.2014.

ТРАНСФОРМЕРИ: ДОБА ИЗУМИРАЊА

ако се идеја о ванземаљским роботима, који се претварају у аутомобиле и друга превозна средства, а по новом и у диносаурусе, па долазе на Земљу како би окончали своје хиљадугодишње сукобе, чини таквом да би филмови засновани на њој требало да носе ознаку „Није примерено старијима од 7 година“, редитељ Мајкл Беј је од тога направио бренд који зарађује милијарде долара, који је добио и четврти наставак. Четири године након догађаја у трећем наставку човечанство прогања све преостале земаљске Трансформере и користи њихова тела као извор новог, револуционарног метала. Игром случаја, екипа научника сложи Галватрона, моћног Децептикона који сам себе прогласи влада-

ром, а када се у игру укључе и Диноботи на челу с Гримлоком настаје општи хаос. Усред свега ће се некако наћи механичар Кејд Јегер и његова за филм тотално небитна породица. У наставку серијала „Трансформерси 3 – Тамна страна месеца“ човечанство још увек покушава да се поврати након катастрофалних разарања злих Децептикона који су, као и Аутоботи, од тада нестали са Земље. али један аутомеханичар и његова кћер чине откриће која ће им на врат навући и Аутоботе и Децептиконе, али и америчку владу. Оно што ће обрадовати фанове је појављивање од Аутобота много већих Динобота, али и њиховог вође Гримлока много снажнијег од Оптимус Прајма који ће им помоћи у борби против Децептикона.

Серијал Трансформерс је настао према једној од најпопуларнијих дечјих играчака, а у новом наставку „Доба изумирања“ гледаоце очекују још импресивније трансформације, напетија радња и атрактивније свемоћне јурилице попут Ламборгинија, Бугатија, Корвета које за трен постају гигантски роботи. У овом наставку нема Ши и његовог иритантног Оптимуса, а уместо њега се појављује Марк Валберг у улози породичног човека који се бави сакупљањем секундарног отпада и притом налети на олупину камиона за који се испостави како је добро изубијани Оптимус Прајм. Филм се приказује до 2. јула у термину од 21 сат, а за улазницу треба одвојити 350 динара.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

29.6.2014.

РЕКОРДАН БРОЈ К

одинама статистичари Полицијске управе Краљево будно прате стање јавне безбедности и бележе сва дешавања у циљу што квалитетније превенције и свођење девијантног понашања на најмању могућу меру. Пажљивом посматрачу ових извештаја не може да промакне да у њима преовладавају различита кривична дела, чији број између две седмице варира, а која се, сем различитих видова крађа различите тежине укључујући и по које разбојништво, најчешће своде на кријумчарење опојних дрога. Углавном су то ситни препродавци ухваћени приликом контроле саобраћаја у по којем аутомобилу и аутобусу који долазе са простора Косова и Метохије. Ту и тамо појави се по који шверцер акцизне робе, најчешће цигарета. До половине јуна није било недеље да не стигне по који извештај о откривању појединца, или групе, који се

баве овим делима. Претходна недеља остаће запамћена по томе да из Полицијске управе није било ни једне информације о успесима полиције због откривања било ког значајнијег извршиоца дела која се косе са позитивним законима. Да ли почетак лета значи да су се њихови починитељи преселили у нека друга подручја, а инспектори криминалистичке полиције због годишњих одмора мало олењили, или се особе склоне девијантном понашању уплашиле дотадашњих успеха полиције још није познато. Било како било сем евидентирања одређених појава које се косе са законом није било информација о хватању починилаца, а резултат је за половину већи број евидентираних кривичних дела у односу на само недељу дана раније. Тако су инспектори криминалистичке полиције у трећој недељи јуна евидентирали рекордних 48 кривичних дела и сва сврстали у област општег крими-

налитета. Још поразније делује сазнање о малом броју откривених починилаца, па су познати извршиоци тек пет кривичних дела. Да ли ће преостала 43 бити икада решена остаје да се види. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 16. до 22. јуна сведочи о 30 прекршаја из области јавног реда и мира од којих тек два, што може да радује, отпадају на туче. На основу штурих података Полицијске управе не може да се закључује о структури 28 других, који се сврставају под остале прекршаје. Број саобраћајних незгода је, у односу на претходну недељу, преполовљен а у структури се бележи једна са повређеним лицима и четири у којима је причињена само материјална штета. Једна особа је задобила лакше телесне повреде, штета процењена на 260 хиљада динара, а за половину је повећан

КРИВИЧНИХ ДЕЛА СТРАДАО БАЈКЕР На путу Краљево - Рашка, уместу Жарче код Ушћа, у суботу се око 14,30 догодила саобраћајна незгода у којој је настрадао возач мотоцикла који је са „бајкерима“ на Видовдан кренуо на подручје Косова и Метохије. До незгоде је дошло кад је мотоциклиста, крећући се из правца Краљева, из непознатих разлога скренуо са пута у правцу кретања. Од задобијених повреда преминуо је на лицу места. Т.Р.

и број прекршаја у области безбедности саобраћаја који се попео на 213. Светлу тачку представља податак да Ватрогасно-спасилачка јединица није имала потребу да интервенише.

Косова и Метохије. Инспектори криминалистичке полиције настављају рад на расветљавањеу других кривичних дела за које се сумња да су извршили ова двојица Краљевчана.

ПРОДАВАЛИ КРАДЕНЕ АУТОМОБИЛЕ

ДОЛИЈАО ПРЕВАРАНТ

Службеници Полицијске управе у Ужицу и Краљеву ухапсили су и саслушали двојицу Краљевчана, четрдесетшестогодишњег Г. Л. и тридесетдеве тогодишњег Д. Ч. због сумње да су у току прошле и ове године на подручју Полицијских управа у Ужицу, Краљеву, Крагујевцу, Крушевцу и Чачку извршили већи број тешких крађа. Осумњичени су од краја 2013. до јуна ове године извршили више од двадесет тешких крађа путничких возила из програма „фолксваген“ и „БМВ“, које су продавали на подручју

Припадници криминалистичке полиције Полицијске управе Краљево су расветлили више кривичних дела превара извршених претходних година на територији Србије и након хапшења задржали до 48 сати тридесеттрогодишњег А.Ј. из Севојна код Ужица. Осумњичени је грађанима са подручја Србије слао СМС поруке у којима је, под изговором да има здравствених проблема, тражио да на име других особа уплате новац у износу од по 1.500 динара. Мислећи да су у питању чланови њихових породица и пријатељи који су у невољи оштећени су доведени у заблуду, па су осумњи-

ченом путем „пост нета“ уплаћивали новац. Сумња се да је А.Ј. организовао више особа које су му помагале у извршењу ових кривичних дела тако што су, уз новчану надокнаду од две до три хиљаде динара дневно подизали новац који су оштећени слали, а затим га прослеђивали осумњиченом. Полицијски службеници су открили 15 превара које је извршио А.Ј, а у току је рад на расветљавању његове целокупне криминалне делатности и откривању лица која су му помагала. Процењује се да је осумњичени остваривао имовинску корист у износу већем од 300 хиљада динара месечно, а због сумње да има још преварених грађана припадници полиције позивају оштећене да непосредно, или телефоном, ова кривична дела пријаве најближој Полицијској станици. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.6.2014.

Фото: М. Радовановић

Током три јунска дана у Краљеву

ПРАЗНИК ОДБО

МАГАЗИН

29.6.2014.

- У Краљеву се током три јунска дана други пут одржава један од дванаест турнира такмичења у одбојци на песку. - Ове године рекордан број учесника, 21 женска и 20 мушких екипа. - Прваци државе биће познати након завршног турнира у Београду

ОЈКЕ НА ПЕСКУ

а популарност одбојке на песку иде узлазном путањом у Србији говори и податак да је ове године чак 35 градова конкурисало да буде домаћин једног од турнира треће Вип бич волеј лиге. Иако су сви задовољавали услове неопходне за такмичење ове године девет старих и три нова места ће, по устаљеном систему лиге, угостити најбоље играче одбојке на песку у земљи. Након првог турнира у Новом Пазару 30. маја такмичење је настављено у Ужицу, Крушевцу, Новом Саду, Краљеву, Бачкој Паланци, Великом Градишту, Бачу, Сомбору, Кањижи и Темерину, а нови шампиони у одбојци на песку биће познати 30. августа у Београду. Првог дана петог турнира VII „Vip Beach Masters 2014.“ Првенство Србије у одбојци на песку, и III „Vip

Beach Volley lige“, који је у петак почео у Краљеву одигране су утакмице квалификација у обе конкуренције, а на „Kids ligi“ и првом часу „Vip Beach Masters škole odbojke“ учествовало је укупно 290 девојчица и дечака. Првенство Србије у одбојци на песку, и III „Vip Beach Volley liga“ ове године обарају рекорд по броју екипа, јер на петом по реду турниру у Краљеву од петка до недеље, игра рекордна 41 екипа, 21 у женској и 20 екипа у мушкој конкуренцији. Први турнир у одбојци на песку у оквиру лиге у Краљеву је одржан прошле године, а ове настављен захваљујући људима који су имали довољно слуха да помогну одржавање овогодишњег интересантног такмичења. Један од њих је и Краљевчанин Драган Милеуснић кога су, иако није из света одбојке, пословни партнери

заинтересовали за организацију такмичења. Да одбојка на песку полако, али сигурно, заузима место које јој припада у породици спортова сведочи све веће интересовање широм земље, чему у највећој мери доприносе и турнири какав се током три јунска дана одржава у Краљеву. Организатори потврђују да су услови за одржавање турнира у Краљеву бољи него прошле године што указује да овај спорт има перспективу. Терени који су направљени прошле године додатно су уређени, а захваљујући помоћи локалних предузећа направљена седишта за посматраче. На прошлогодишњем такмичењу краљевачки одбојкаши су стигли до финала, а учествовали су и на завршном турниру у Београду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.6.2014.

Градоначелник Краљева са првацима Србије

МАГАЗИН

29.6.2014.

НОВЕ НАДЕ АМЕРИ

- Јуниорска екипа краљевачког клуба шампион Флег лиге Србије. – У Краљеву међународни камп америчког фудбала за више од стотину младих спортиста из Бугарске, Румуније, Хрватске, Босне и Херцеговине. – Уз помоћ америчких фудбалера бесплатни камп за 80 најмлађих кошаркаша из мушке и женске конкуренције а недавно завршеном турниру Флег лиге Србије у сезони 2014. на атлетском стадиону поред Ибра за титулу најбољег надметале су се три најбоља тима са Севера и Југа, а након што је у финалу резултатом 20:12 савладала „Angel Warriors“ из Чачка шампион лиге постала је краљевачка екипа „Royal Crowns“ што је најзначанији успех једне селекције клуба који су пре десет година осно-

вали ентузијасти и заљубљеници у амерички фудбал. Клуб који као непорфитно спортско удружење окупља младе и децу има четири селекције, сениорску, јуниорску узраста до 19 година и флег фудбал селекцију играча млађих од 16 година, као и тим навијачица који окупља девојке. Клуб је члан Савеза америчког фудбала Србије и такмичи се у републичкој националној, јуниорској и Флеф

лиги као и у међународним такмичењима које организује Европска Федерација америчког фудбала. Једна у низу активности недавно изабраног градоначелника Краљева Томислава Илића био је пријем чланова екипе која је освојила ласкаву титули најбоље у земљи и тако још једном показала да Краљево има изразите таленте у многим спортовима. Великом испеху у значајној мери је до-

ИЧКОГ ФУДБАЛА

принела екипа америчких тренера који годинама стварају основу за добре резултате што су доказали и бивши чланови овог клуба који су каријеру наставили у америчкој колеџ и шведској професионалној лиги. Резултат вредан пажње је још значајнији ако се зна да је остварен са само седморицом играча. Краљевчаки клуб је ових дана домаћин међународног кампа, који се организује уз помоћ америчких

пријатеља, а учесници су поред домаћих више од стотине младих спортиста из Бугарске, Румуније, Хрватске, Босне и Херцеговине. Инструктори најмлађим љубитељима америчког фудбала су тренери и стручњаци са колеџа из Сједињених Америчких Држава. Сарадња коју је краљевачки клуб успоставио са сличним из САД допринео је да се организује и кошаркашки камп за осамдесет учесника из најмлађих селекција у мушкој и женској кон-

куренцији. Досадашњи резултати били су повод да руководство клуба са стручним тимом и најмлађим фудбалерима буде гост градоначелника Краљева и његових сарадника. Успех најмлађе селекције добра је основа за размишљање како би, кад стасају за први тим, могли да понове успех на локалној, а наставе представљајући земљу и на међународној сцени. Т. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs