MagazIN 125 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 125 * 20. јул 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 20.7.2014.

Србија и европске интеграције

ПРЕГОВАРАЧКА ПОГЛАВЉА ПОГЛАВЉЕ 25 – НАУКА И ИСТРАЖИВАЊЕ

МАГАЗИН

20.7.2014.

иљ политике Европске уније у области науке и истраживања је стварање научног и технолошког система као једног од кључних чинилаца одрживог и привредног развоја. Правне тековине у области науке и истраживања, у складу са Уговором о функционисању Уније, захтевају од држава чланица да предузму кораке и спроведу потребне активности да би се реализовао Европски истраживачки простор, као и да предузму неопходне мере да обезбеде примену Оквирног програма истраживања. Правне тековине Европске уније на пољу науке и истраживања не захтевају транспозицију правила у национални правни поредак. Успешно спровођење правних тековина на овом подручју углавном подразумева испуњавање услова који су неопходни ради делотворног учешћа у програмима истраживања, интегрисања у Европски истраживачки простор и доприноса Унији иновација. Да би се успешно спроводили пројекти истра-

живања и иновација заједно са истраживачким субјектима из држава чланица Европске уније и међународним партнерима неопходни су добри административни капацитети, као и изврсност у науци. Истраживачка политика у Европској унији има за циљ да ојача научне и технолошке основе, стварањем Европског истраживачког простора у коме се истраживачи, научна и технолошка сазнања слободно крећу и које подстичу конкурентност, промовишући све неопходне истраживачке активности, обавезно укључујући ту и мере које се заснивају на другим политикама Уније, а на путу ка Европском инстраживачком простору важно је да земље кандидати у потпуности учествују у оквирним програмима истраживања. Преговарачку групу за науку и истраживање предводе председник, заменик председника, секретар и заменик секретара, који се именују из реда представника Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а

чланови Преговарачке групе су представници Министарства омладине и спорта, Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства здравља, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства културе и информисања, Министарства одбране, Центра за промоцију науке, Фонда за иновациону делатност, Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну

сигурност Србије, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Приступањем научном систему Европске уније државама чланицама се отварају могућности пуноправног учешћа у програмима за науку и истраживање, што омогућава укључивање

њених научника у међународне пројекте и обезбеђивање додатних средстава за финансирање истраживања. Укупном напретку и побољшању квалитета живота у великој мери доприносе заједнички програми деловања у науци, истраживању и иновацијама. На тај начин земље чланице могу постизати боље заједничке резултате и виши ниво конкурентности на глобалном плану.

МАГАЗИН

20.7.2014.

ПОГЛАВЉЕ 26 – ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРА

Области образовања и обука младих и културе првенствено су у надлежности земаља чланица Европске уније. Уговор о функционисању предвиђа да Европска унија треба да поспешује сарадњу земаља чланица и да подржава и употпуњује њихов рад, уз пуно поштовање њихове одговорности за садржаје који се изучавају, организацију образовања и стручног усавршавања, као и њихове националне и регионалне културне разноликости. Правне тековине Европске уније у области образовања и културе састоје се пре свега од оквира за сарадњу, који чине програми и отворени метод координације који треба да допринесе приближавању националних политика и остваривању заједничких циљева. У областима образовања и омладине државе чланице треба да обезбеде ваљано управљање децентрализованим програмима Европске уније чије правне тековине налажу државама чланицама да омогуће образовање деце радника миграната који долазе

из других земаља чланица, као и да спрече дискриминацију држављана чланица. Када је реч о области културе, Унескова Конвенција о заштити и подстицању разноликости културног израза из 2005. године, коју су чланице Европске уније ратификовале, представља главну компоненту правних тековина Уније која помаже и промовисање тема у вези за спортом у Европи. Преговарачку групу за образовање и културу предводе председник, заменик председника, секретар и заменик секретара који се именују из реда представника Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а чланови ове групе су представници Министарства културе и информисања, Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства омладине и спорта, Републичког секретаријата за законодавство, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, Тима за социјално укључи-

вање и смањење сиромаштва и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Од држава чланица очекује се да успоставе националне агенције и одреде национална тела за надзор над имплементацијом релевантних програма Европске уније као што су програм „Целоживотног учења“ и „Млади у акцији“. Поред достављања информација, и саветовања корисника, ове националне агенције управљају већим делом програмских активности као финансијски посредници у име Европске комисије и одговорне су за пуно спровођење пројектног циклуса у активностима које се финансирају из ових програма. Када је реч о политикама у области културе, применом начела Уговора о функционисању Европске уније, омогућиће се развој, очување и промовисање културне разноликости.

ПОГЛАВЉЕ 27 – ЖИВОТНА СРЕДИНА Политика животне средине има за циљ да промовише одрживи развој и очува животну средину за садашње и будуће генерације. Директне користи које доноси ова политика су опште, боље здравље становништва, очување природних ресурса, конкурентна привреда, бољи квалитет живота. Важан део политике Европске уније је и борба против климатских промена на глобалном нивоу. Политика у области животне средине заснива се на начелима превентивног деловања, начелу „загађивач плаћа“ које предвиђа да (кад год је могуће, трошкове заштите животне средине треба да сноси приватно или физичко лице које угрожава животну средину, а не друштво у целини), борби против нарушавања животне средине на самом извору загађења (где је једноставније и економичније уклонити последице загађења), заједничкој одговорности између Европске уније и држава чланица и укључивању заштите животне средине у друге политике као што су пољопривреда, транспорт, енергетика. Прописи из области животне средине су изузетно обимни и чине приближно једну трећину укупног броја прописа Европске уније. Ови прописи покривају област заштите животне средине који се односе на процену утицаја на животну средину, доступност информација и учешће јавности, односно кроз секторе квалитет ваздуха, управљање отпадом, квалитет воде, заштита природе, контрола индустријског загађења и управљање ри-

зиком, хемикалије, климатске промене, заштита од буке и цивилна заштита. Преношење прописа Европске уније у национални правни систем је само први корак у процесу прилагођавања стандардима, а политика заштите животне средине подразумева и адекватну примену и спровођење прописа на националном, али и локалном нивоу. Услед административних трошкова, улагања у инфраструктуру, као и одржавања постројења, неопходне су значајне инвестиције, а очекује се да ће у процесу преузимања стандарда Уније највећи трошак бити у сектору водâ, након чега следе сектори отпада и индустријског загађења. Значајан део трошкова достизања стандарда финансираће се кроз фондове Европске уније. Имајући у виду искуства из претходних проширења, постоји велика вероватноћа да ће Србија у склопу преговора затражити од Европске уније одобрење прелазних рокова за примену и спровођење стандарда у овој области. Преговарачком групом за животну средину председава државни секретар из Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, а заменик председника, секретар и заменик секретара су представници истог министарства. Остали чланови Преговарачке групе су представници 21 државне институције, Министарства финансија, Министарства привреде, Министар-

ства природних ресурса, рударства и просторног планирања, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства саобраћаја, Министарства грађевинарства и урбанизма, Министарства здравља, Министарства унутрашњих послова, Министарства правде и државне управе, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Републичког геодетског завода, Директората за цивилно ваздухопловство, Агенције за безбедност саобраћаја, Републичког хидрометеоролошког завода, Републичког завода за статистику, Републичког геодетског завода, Института за стандардизацију, Завода за заштиту природе, Републичког секретаријата за законодавство, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом и Канцеларије за европске интеграције. Као и у случају других преговарачких група, председник може, уколико постоји потреба, да позове представнике других организација да учествују у раду групе.

Корист и резултат за Србију Циљ је да се у Србији успостави одржив систем заштите животне средине, као и значајна укљученост ове политике у остале секторе. На овај начин, обезбеђују се предуслови за боље здравље, бољи квалитет живота грађана и конкурентну привреду. Истовремено, кроз преговоре треба обезбедити довољно дуг прелазни период како би се инфраструктура и постројења у Србији прилагодили високим стандардима Европске уније.

Експозе мандатара за састав Владе Србије Александра Вучића (10)

МАГАЗИН

20.7.2014.

РЕФОРМЕ ОБРАЗОВАЊА И НАУКЕ

ако имамо наизглед море образовних институција не можемо ни приближно тврдити да смо друштво знања. Једна кинеска пословица каже: „Планираш ли годину дана унапред, посади рижу, планираш ли десет година унапред, посади дрво, планираш ли век унапред, васпитавај и образуј људе.“ Ова Влада ће реформисати образовни систем. Да ли знате да је сваки трећи ђак у Србији функционално неписмен? Нама ће образовање бити на првом месту. Знање је темељ од којег крећемо да градимо нашу заједничку кућу, нашу нову Србију. Бољу Србију. Србију која зна. Наша деца уче из књига старих и по двадесет година у ери техонолошких иновација у којој је једној информацији потребно само 28 секунди да проструји светом! Какав је то парадокс!? Има ли бољег примера за то колико

заостаје наше друштво? Наша деца уче из застарелих наставних средстава, а школски програми су такви да су затрпани гомилом неважних информација. Не постоји јасна селекција информација које ће им омогућити неко опште знање и образовање, неопходно сваком младом човеку за неко даље животно опредељење. Наша деца излазе из наших школа неспремна за свет и искушења која их чекају и без довољно знања да се самостално баве послом за који су се школовали. Професори морају да их образују. Али не после школе! Не на приватним часовима. После школе деца треба да се баве спортом. Све чешће чујем како родитељи масовно плаћају приватне часове. Још масовнија појава је поклањање оцена. Тако их васпитавамо да ће сутра олако нешто постићи, само је важно да имају везу и да плате, а што

немају знања, нема везе. Тако им није учињена услуга, већ нанета штета. Стара кинеска пословица каже: „Дај човеку рибу и нахранићеш га за један дан. Научи га да пеца и нахранићеш га за цео живот.“ Ми морамо нашу децу научити пре свега да правилно размишљају. Када то науче, научили су најважнију лекцију. Образовни систем чији је циљ да ученицима или студентима пружи сва неопходна знања за свој будући животни позив ствар је прошлости. Први разлог за то је динамика савременог живота која практично више ниједном позиву не дозвољава да буде животни. Други разлог је то што данас знања сама по себи више нису довољна. Први пут у историји људског рода догађа се да знање више није гаранција успеха у послу. Конкуренција чини да јучерашња знања више нису довољна за сутрашње послове. Најважнија ком-

петенција свих успешних људи данас је способност да уче нове ствари. Једина школа у коју данас треба улагати време и ресурсе јесте школа која ће нас научити да учимо. Највећи број занимања којима се данас људи баве пре само две деценије нису имали ни називе. Оно што данас може да буде целоживотно није занимање већ учење. Целоживотно учење је нужност времена у коме живимо. Све је мање послова за које радници неопходна знања и вештине стичу током редовног школовања. Стално учење и професионално усавршавање јесте начин живота на који морамо да се навикнемо. Образовни систем треба да подстиче све видове целоживотног учења. Одговорност за квалитетно образовање је на свима нама, а пре свега на онима који се образују. Нико не може да очекује да је образовање једносмерна улица без раскрсница где нема

потребе да се доносе и преиспитују било какве одлуке. Ученици који постану свесни да су сами најодговорнији за сопствено образовање лакше ће направити сопствени сазнајни пут. Постоји мноштво начина за стицање знања. Ту разноликост приступа треба гајити. Неопходно је развијати независан систем екстерне провере који би кроз вредновање резултата учења био основа за унапређење школске праксе. Националне и међународне провере знања су велики неискоришћен ресурс за успостављање система у ком би се образовне политике доносиле на основу емпиријских резултата, а не на основу става јавности или импресија било ког појединца. Школе би требало да имају већу аутономију у свом раду. Наставници такође. Таква аутономија нужно носи и већу одговорност за остварене резултате. Директори школа који су у страху

да случајно не учине нешто што министарство није експлицитно одобрило не доприносе развоју образовања. Они само чувају статус кво који нам никада мање није био потребан. Сваки позитиван помак у школској пракси треба истаћи и охрабрити друге школе да пронађу свој препознатљив модел рада. Гломазан и крут образовни систем не пружа могућност да свако пронађе себе, да искаже своја интересовања и оствари своје таленте. Нико од нас није довољно мудар да би требало да прописује како сви морају да уче. Нисмо сви исти. Баш у томе је снага човечанства. Министарство просвете и науке мора да се ослободи непотребних ингеренција. Нема никакве потребе да се Министарство просвете бави ђачким екскурзијама, именовањима школских одбора, верификацијом уџбеника итд. Министарство просвете и науке би тре-

20.7.2014.

МАГАЗИН

бало да се бави развојем система и подизањем квалитета рада, легислативом, образовном економијом и стварањем мреже корисних веза са целим светом. Образовање је много више од школства. Само један, мањи део образовања одвија се у школи. Актери овог система нису само ученици и наставници већ смо то сви ми. Сви ми треба да стварамо културу у којој се цене труд и одговорност. Учење не сме да буде само средство којим се долази до оцена и диплома већ неизоставни део живота интелигентних бића. Учење само за оцену или пролаз на испиту лоша је пракса која има још лошије последице. Тренд поклањања оцена мора бити заустављен. Данас имамо неколико пута већи број вуковаца него пре две, три деценије. То што готово 15% ученика има све петице никоме не чини добро. Уколико је разлог за овакве оцене слаб критеријум, то треба утврдити коришћењем екстерних инструмената провере знања и тако критеријум учинити сврсисходнијим. Уколико је разлог за неразумно високе оцене спољашњи притисак, онда наставнике треба одлучно заштитити јер они су најмеродавнији да процене знање и дају оцену. У домену високог образовања постоји низ побољшања које треба спровести. Ова влада ће се посебно бавити квалитетом високошколских установа, њиховом акредитацијом и стварањем услова да се олакша повратак наших стручњака из иностранства. На овај начин ће бити створени услови за здраву конкуренцију школа, факултета и наставника који тамо раде. Један од приоритета ове владе биће наука и технолошки развој. У протеклој деценији, услед повећавања броја истраживача, које није било пра-

ћено сразмерним порастом буџетских средстава, дошли смо у ситуацију да велики део издвајања за науку практично одлази на исплату зарада запослених. Ниво финансирања самих истраживања овим је пао испод нивоа потребног да се ова делатност одржи, а вишегодишње запостављање проблема у овом ресору довело је до организованих протеста научних радника. Поред планираног повећања улагања у науку, влада ће низом мера, као и изменама и допунама Закона о научноистраживачкој делатности, успоставити нови модел финансирања науке по угледу на праксу осталих развијених земаља у свету. Нов модел финансирања подразумева конституисање фонда који ће на бази стручности дугорочно креирати стратегију научноистраживачког и технолошког развоја, оцењивати научне пројекте и расписивати конкурсе за финансирање научноистраживачког рада. Поред тога што је реч о изузетно важном развојном ресору, регулисање ових закона добиће приоритет како би се обезбедио континуитет у финансирању научноистраживачких пројеката, чији се текући циклус завршава крајем 2015. године. Пошто постоји бојазан да би прелазак на нов модел финансирања могао угрозити неке области науке које су од опште важности за културу и друштво, али тренутно не представљају изазов у технолошко-развојном смислу, влада ће са посебном пажњом заштитити и подстаћи истраживања у хуманистич-

ким и друштвеним наукама. Интегрисаним напорима нове владе и водећих научника и стручњака, могли бисмо не само да спасемо науку и повратимо значај образовања, већ и да препознамо, подстакнемо и искористимо један од основних и вишеструко потврђених потенцијала које ова земља има. Обезбеђивање услова који би истраживаче подстицали да остану у земљи, повећано улагање у науку, као и спрега између науке и привреде, обезбедили би основу за бржи привредни развој, као и општу културну и друштвену ревитализацију. Такође, посебан акценат бих ставио на положај младих у Србији који је и даље далеко од задовољавајућег. Иако су донета основна стратешка документа из области омладинске политике, а пре свега Закон о младима и доста урађено на спровођењу истих,

подаци показују да се млади данас суочавају са многим изазовима од којих је свакако највећи проблем незапослености. Србија је суочена и са опадањем броја младих у општој популацији (1,8% између два пописа) и трендом одласка најталентованијих из земље. Зато је неопходно улагати у младе, стварати им услове за одговарајући посао, становање ван родитељског дома и заснивање породице. Радићемо на даљем стратешком оквиру у овој области, али и на конкретним решењима за младе. Кроз широк консултативни процес и учешће свих релевантних актера, у овој години израдиће се Национална стратегија за младе 2015–2025. са акционим планом за њено спровођење,

а у складу са иницијативама и оквиром омладинске политике на нивоу ЕУ. Како би се постигли најбољи могући резултати уз потпуно уважавање искуства и иницијатива ЕУ у омладинској политици, приликом израде овог стратешког документа нагласак ће бити стављен на: смањење незапослености,

подстицање предузетништва и самозапошљавања уз одговарајуће олакшице и финансијску подршку почетницима, смањење социјалне искључености младих; спречавање раног напуштања образовања; повећање свести о значају неформалног образовања; побољшање квалитета каријерног вођења и саветовања; промовисање омладинског рада; промоцију здравих и безбедних стилова живота и повећање активног учешћа младих у друштвеном животу. Фонд за младе таленте наставиће да подржава најталентованије младе људе у циљу да се заустави одлазак младих на рад у иностранство и да им се омогући да се у својој земљи професионално развијају.

Завршена двадесет трећа седница Скупштине града

МАГАЗИН

20.7.2014.

У ЗНАКУ ОЗБИЉНИХ З

- Одбијени сви предлози опозиционих одборника за измене и допуне предложеног дневног реда. - Прихваћени предлози одборника владајуће већине за измене и допуне дневног реда. - Верификацијом мандата тројице одборника комплетиран састав локалног парламента. - Уз помоћ одборника СПС-ПУПС-ЈС формиране одборничке групе Либерално-демократске партије и Заједно за Краљево. – Скупштина града и даље без заменика председника. - Усвојени извештаји о раду јавних предузећа и установа за прошлу годину сем извештаја Културног центра „Рибница“

Фото: М. Радовановић

ЗАМЕРКИ ОПОЗИЦИЈЕ

МАГАЗИН 20.7.2014.

остало је уобичајено да седнице Скупштине града почињу са закашњењем што с једне стране говори о односу према послу оних који су на изборима добили поверење грађана, али и руководству које није у стању да организује рад на време. Петнаестоминутним закашњењем почела је двадесет трећа седница локалног парламента коме је требало читавих 45 минута да утврди дневни ред. Узрок су и овога пута предлози за измену и допуну који су, као и много пута до сада, стигли из Покрета за Краљево и одборника Срђана Кнежевића. Свесни су опозициони одборници да ни један од њихових предлога неће бити прихваћен али не одустају од намере да их стално достављају јер им то отвара могућност да буду дуже за скупштинском говорницом што користе да упуте по коју реч оштре критике на рачун власти. Пажљиви посматрач би могао закључити да предлози опозиције нису безазлени и да се увек односе на веома озбиљне теме. Као и много пута до сада одбијени су предлози да се са дневног реда скину тачке које се односе на разматрање пословања јавних и јавних комуналних предузећа за претходну годину што је био повод да Покрет за Краљево повуче предлог којим се тражило одустајање од разматрања извештаја о раду јавних установа за које се тврдило да су непотпуни. Овакав став произилази из сазнања да нема одговора на раније постављена питања која се односе на веома битне грађевинске радове на централном градском вртићу који је на Ратарском имању свечано отворен крајем прошле године, а још није почео да ради. Много оштрији у образложењу за повлачење разматрања извештаја о раду био је став председника ове странке др Љубише Јовашевића који се односи на рад Туристичке организације Краљево. Одбијени су и предлози да се разматра извештај о броју новопримљених радника у јавним предузећима у првој половини ове године, о до сада извршеним радовима на изградњи

спортске дворане у Рибници, санирању штете настале у пролећним поплавама, али и предлог о враћању тенка на Трг Светог Саве. По ко зна који пут до изражаја је дошло понашање великог броја одборника на основу кога би се могло закључивати да је седница парламента само повод да се изађе са посла и за то добије дневница. Како другачије објаснити галаму у сали током прозивке одборника, а на основу изражене сумње у резултате гласања, којом је ометан рад па је председник Скупштине Сретен Јовановић у више наврата морао да их опомиње. Повод би могло да буде сазнање на основу досадашњег искуства да ни један од предлога неће бити прихваћен. Да би као неосновану оценили тврдњу опозиције о одбијању свих предлога за измене и допуне дневног реда одборници већине су прихватили неколико, али само оне који су долазили из њихових редова. Тако је прихваћен предлог Весне Милојевић да се разматра предлог одлуке о изради измене плана генералне регулације „Рибница“, Ненада Вуксановића о изради измене плана Генералне регулације „Кулагића Ада“ - Адрани и Бошка Ракића о усвајању Стратегије интегралног урбаног развоја централне градске зоне. Одборник Верољуб Коматовић је пре заседања писменим путем повукао предлог да се разматра спровођење јавног конкурса за именовање директора јавних предузеће чији је оснивач град Краљево. Након оставка које су поднели носиоци функција у Градској управи нови одборници су постали Миодраг Петровић, Милован Ђуришић и др Зоран Миљковић па, би се врло брзо могло очекивати формирање неких нових одборничких група. Уместо за десет минута колико је предвидео председник Скупштине Верификационом одбору је требало два пута више времена да утврди да су уверења о избору одборника истоветна са уверењима Изборне комисије.

20.7.2014.

МАГАЗИН

Тек што је постао одборник на листи СПС-ПУПС-Јединствена Србија Миодраг Петровић је напрасно пришао либералним демократама како би могли да формирају одборничку групу. Социјалисти су одборницу Биљану Радичевић позајмили некадашњој одборничкој групи „Заједно за Краљево“ да би могла да се конституише што је изазвало буру протеста опозиције због кршења пословника који не предвиђа ову могућност. Додатни разлог је што ће то из градске касе извући значајна средства што је, чини се, главни разлог за формирање одборничких група. Сазнање да шеф одборничке групе прима 18, његов заменик 14, а чланови 11 хиљада динара месечно наводи на закључак да би непотребно

било потрошено чак милион динара. Из редова опозиције долази и замерка да још није изабран заменик председника Скупштине што би негативно могло да се одрази на квалитет рада парламента поготово у ситуацијама кад је дневни ред изузетно обиман као што је то случај на двадесет трећој седници. Скоро два сата потребно је да се пређе на разматрање предлога одлуке о завршном рачуну града Краљева за прошлу годину. Компликована процедура и честе паузе наводили су на размишљање да до 18 сати не би могло да буде разматрана ни половина онога што је предвиђено дневним редом, поготово што је требало разматрати извештаје о

раду јавних предузећа и установа у протеклој години. Али, прекидана је седница и због непотребних ствари, чак и наговештаја да нема телевизијског преноса иако информација није била тачна. Све је допринело да проблематика везана за завршни рачун и реализацију Одлуке о буџету буде разматрана до 17 сати. Највише времена одборници су провели у разматрању извештаја о раду јавних установа, посебно Културног центра „Рибница“ што је ток седнице често водило у нежељеном смеру, па је председавајући имао великих проблема да одржи какав такав ниво рада. Када су неколико минута пре 18 сати, након одлуке већине да се ради

док се не исцрпи дневни ред, опозициони одборници наговестили могућност да даљи ток заседања протекне без градоначелника, чланова Градског већа и одборника владајуће већине, који би у сали могли да се појаве тек у касним вечерњим сатима када буду позвани због гласања, морали су да се помире са пословничком одредбом да се расправа наставља без обзира на број присутних. Стрепње опозиције показале су се оправданим, јер у даљем току рада у сали готово да и није било одборника владајуће већине. Након последње паузе која је уместо десетак минута трајала читавих пола сата утврђен је кворум од 36 присутних што је било довољно да се приступи гласању и довољном већином

изгласа све што је било на дневном реду. Довољну подршку одборника није добио једино извештај о раду Културног центра „Рибница“. Повод за то је сазнање да је у парламенту оцењен као врло добар, а радило га је претходно руководство против кога је покренут кривични поступак због пореских прекршаја о чему нема назнака у извештају. Од седнице која се након пуних 12 сати завршила у 22 сата и 25 минута највише користи су поново имале краљевачке телевизије. Сем што су ослобођене обавезе да разбијају главу како да попуне 12 сати програма за то ће већ сутра испоставити уредне рачуне за наплату. Учиниће то и они који у добром делу седнице нису имале тон,

али и телевизија која је, због преноса музичког фестивала из Врњачке Бање, прекинула пренос. Пренос је настављен после безуспешних покушаја да се обезбеди квалитетна слика са бањске променаде, па су гледаоци имали изузетну прилику да гледају како изгледа полусатна пауза у раду парламента. Они који испостављају рачуне врло добро знају да нико не води рачуна какав је био пренос и да ли оно што се нуди гледаоцима одговара преузетим обавезама, али ни онима који би на програму можда желели да виде нешто друго сем преноса седнице парламента који је у многим тренуцима подсећао на нешто што већина озбиљних грађана и не би желела да гледа. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.7.2014.

Решење проблема јавних установа једино уз помоћ града

МАГАЗИН

20.7.2014.

ЏЕЗИБАР И М

- Састанак градоначелника Краљева са директорима јавних установа чији је оснивач град протекао у знаку самохвалисања и жалопојки због недовољне количине пара. – У време избора директора јавних установа предлагач по правилу одборнике уверава у квалитет и способност кандидата да реши све проблеме, након избора све што се не уради правда се недостатком пара

Фото. М. Радовановић

ИТАР МИРИЋ

акон недавног састанка са директорима јавних предузећа и установа чији је оснивач град градоначелник Краљева Томислав Илић испуњава обећање о пракси да о проблемима који их тиште разговара бар једном месечно. То је и повод за ово недељно окупљање које је обележило указивање на проблеме у раду, али и хвалисање резултатима једног броја директора јавних установа.

Центар за социјални рад

МАГАЗИН

20.7.2014.

Градоначелнику је предочено да проблеми у раду Центра за социјални рад проистичу из стално нових захтева корисника које је тешко испратити скромним буџетским средствима, али и одлукама које често ограничавају деловање. Ово се првенствено односи на измене одлука о правима грађана које се мењају сваких годину до годину и по дана што је основ за захтев дела

оних који станују на Берановца у заштићеним условима да трошкови комуналних услуга у целом износу падну на терет локалне самоуправе. Социјално становање у заштићеним условима је дефинисано одлуком о правима грађана, а услуге социјалне заштите по закону регулишу локалне самоуправе које је уговор са донаторима обавезивао да у потпуности подмирују трошкове ових лица. Кад је то постало огроман баласт за град донета је одлука да се трошкови поделе. Додатни проблем представља грејање станова на Берановцу јер се нафта показала као најлошији облик, а десетина захтева донаторима да учествују у промени начина грејања није дало резултате. Одлука Градског већа да са овим грађанима подели трошкове грејања резултирало је бројним притужбама заштитинику права грађана, Комесаријату за избеглице чак и председнику државе, а повод је чиње-

ница да у колективним центрима то нису плаћали. Активност Центра за социјални рад је у претходна два месеца била везана за елементарну непогоду која је задесила град, а пажња запослених фокусирана првенствено на људе у стању социјалне потребе са поплављених подручја. Расподелу хуманитарне помоћи којој истиче рок ограничавају уговори о донаторству, па се као императив поставља доношење одлуке којом би млеко и кашаста дечја храна могле бити подељене и другом становништву.

Спортски центар „Ибар“ Довољно проблема има и Спортски центар „Ибар“ који се као установа бави управљањем и одржавањем спортских објеката. Како су они у просеку стари више од 30 година, а због тога у веома лошем стању, тешко је

предвидети са каквим кваровима радници могу да се сретну, поготово кад су у питању различите инсталације. Неочекиване проблеме створило је изливање Ибра у априлу када је поплављен део машинског постројења на градском базену чиме је проузрокован квар на по два електромотора и пумпе неопходне за рад. Од Асоцијације спортских центара Србије очекује се помоћ након размене информација о размерама причињене штете која је додатно увећана приликом пуштања базена у редован рад. Радници спортског центра отклањају кварове које могу сами, а последњи се односи на запушење канализације изазване кореном дрвета који се проширио у шахти. Више од свега брине мали прилив средстава од улазница због лоших временских условима који додатно компликује пословање због раније уговорних обавеза према спасиоцима

и ноћним чуварима. Пословање базена отежава хлорисање и провера квалитета воде у складу са прописима, али и израда правилника за одређивање квалитета воде на купалиштима. У Србији такав правилник не постоји а они из земаља окружења не могу да буду основ за израду због чињенице да у преамбули мора да буде наведено на основу ког вишег акта се доноси. До усвајања одговарајућег решење проблема покушава се интерним актом на основу позитивних прописа који се односе на пијаћу воду.

Историјски архив Основни проблем Историјског архива датира још из 2002. године када је финансирање са републичког нивоа прешло у надлежност локалних самоуправа. Како се активност ове установе одвија на територији града Краљева и општина Рашка и Врњачка Бања по-

кренута је иницијатива за склапање уговора о финансирању који Врњачка Бања никад није потписала. Како средства за зараде запослених обезбеђује Краљево обавеза општина Рашка и Врњачка Бања је да подмире по четвртину материјалних трошкова који су у прошлој години износили преко два и по милиона динара. У њиховом подмирењу Рашка је учествовала са 50, а Врњачка Бања са 11 хиљада динара. Проблем ове установе представља и неадекватно решење статуса зграде у Доситејевој улици у којој је смештен депо Архива. Решењем Скупштине општине од 1983. године зграда је додељена на коришћење и управљање Иторијском архиву након чега је извршена адаптација како би могла да одговори потребама архивирања докумената. Када је осам година касније решење замењено другим, којим је зграда додељена на коришћење, управљање и располагање Машинском фа-

20.7.2014.

МАГАЗИН

култету, Архиву је остављена да је користи до стварања усова за пресељење. Од тада још није сачињен никакав уговор са Машинским факултетом као власником чиме је елиминисана могућност инвестиционог улагања. Од укупно 385 регистратура 65 се налазе на територији општине Рашка, а 67 на територији Врњачке Бање. Архив не поседује возило којим би се лакше обављали послови, а ни изложбени простор за повремене изложбе какве се одржавају у неусловним просторима.

Апотека Краљево Ништа мањи није ни проблем Апотеке Краљево која петину прихода остварује у апотеци испред Поликлинике Здравственог центра „Студеница“. Објекат је у власништву „Велефарма“ и под хипотеком због које су прекинути разговори о куповини, а пропао је и покушај да се он изузме из стечајне масе. Након

усвајања новог Закона о приватизацији прети опасност да објекат након продаје имовине „Велефарма“ постане власништво неког од приватних власника који се баве прометом лекова чиме ће у знатној мери бити угрожено пословање Апотеке. На размишљање о куповини у знатној мери утиче процењена вредност објекта од 150 хиљада евра.

Спортски центар „Ибар“ Проблеми који већ извесно време потресају Кајак клуб „Ибар“ директно се одражавају на рад Туристичке организације као суорганизатора „Веселог спуста“, а она као партнер има обавезу да контролише законитост одвијања што поред бројних других одузима превише времена и енергије. Директор Туристичке организације верује да је ова установа затрпана бројним манифестацијама које организује на годишњем нивоу, па у наредном периоду очекује да се ревидира списак

и тачно дефинише шта је делокруг рада ове установе. Да је састанак са градоначелником повод за замерке на финансирање потврђују и из Туристичке организације у којој су ове године морали да се одрекну ставке која је предвиђала набавку тезги за потребе различитих манифестација и изложби на централном градском тргу. Недостатак милион динара био је намењен куповини тезги које, како је речено, не би биле ругло овог града, а њих тридесетак би у наредним годинама могле да доносе приход.

Краљевачко позориште Паре тражи и Краљевачко позориште које у наредној сезони очекују послови за које су, због ограничених капацитета, потребни нови сарадници о чему је градоначелника посебним писмом обавестио директор ове куће. Годинама у назад позориште се суочава са проблемом противпожарног излаза што би могло да обеснажи по-

стојање овакве установе због сталне претње да зграда у којој се играју представе буде затворена. Проблем за боље функционисање огледа се и у недостатку простора за радионице и складиштење сценографије и костима у које су уложене велике паре. Отуда се од Градске управе очекује да истражи капацитете који су јој на раполагању, јер Позориште нема средстава да то учини само.

Завод за заштиру споменика културе Већ дванаест година новчани проблеми муче и Регионални завод за заштиту споменика културе, а датирају из времена када је актом владе финансирање ове установе пребачено на локалну самоуправу. Служба заштите је још у то време препознала проблеме који произилазе из новог начина финансирања и учинила све што је у њеној моћи да се врати стари, али се до сада ништа није променило. По-

датак да се активности Завода протежу на 25 општина, а да све трошкове сноси само град Краљево, повод су за задатак локалној управи о организовању састанка са корисницима услуга како би се овај проблем решио због значаја заштите културног наслеђа. У локалној самоуправи верују да не постоји акт којим се град обавезује да финансира заштиту културног наслеђа ван своје територије, а да је садашње стање последица доборовољног прихватања таквог задатка. На основу тога се намеће закључак да се држави, уколико јој не треба таква институција и не жели да је финансира, оставља могућност да је угаси.

Дом културе „Студеница“ Ушће Без проблема није ни Дом културе из Ушћа чије се просторије налазе у приземљу зграде, а народне ношње фолклорног ансамбла на спрату. Сем што нема пара за месечну карту ди-

ректора који долази из Краљева приближавање нове грејне сезоне изискује бар 20 хиљада динара месечно за струју коју потроше калорифери у време скупље тарифе када се одржавају пробе фолклора. У исто време три термоакумулационе пећи којима се загревају канцеларија и библиотека акумулирају топлоту у време ноћне тарифе.

Дечје одмаралиште „Гоч“ Дечје одмаралиште „Гоч“ је у априлу обележили четрдесету годишњицу постојања, а разлога за радост није било превише кад се зна да се против ове установе воде бројни судски спорови. У овој установи верују да би исход бар неких од њих био повољнији кад би имали стручно лице које би их заступало. Лоше здравствено стање одређеног броја радника захтева распоређивања на лакша радна места каква не постоје у систематизацији док са друге

стране недостају занимања нарочито у време кад се планира реконструкција одмаралишта. Проблем је и једанаест радника који су примљени у радни однос на неодређено време за које је тешко обезбедити плате у време слабије попуњености капацитета током лета. Док почетком јесени не почне настава у природи и већи прилив средстава тешко је, и поред спортских кампова, обезбедити милион и по динара за њихове плате.

Културни центар „Рибница“

МАГАЗИН

20.7.2014.

Месецима уназад део служби Културног центра „Рибница“ дислоциран је из матичне зграде због радова на реконструкцији чија реализација касни. Док је део запослених остао у Рибници остали су у центру града и књижари, а рачуноводство и архива подељени на три локације, па све више долази до изражаја потреба враћања свих служби под један кров. Реконструкција зграде на основу пројекта инжењера

краљевачке „Топлане“ подразумева грејање уз помоћ старих котлова од којих један не ради, па се и до сада дешавало да се по потреби наизменично загревају различити делови зграде. Проблеми везани за смену руководства Културног центра довели су у ову установу инспекцијске службе које су месецима чешљале документацију и тако отежавале рад. Након што су буџетски, порески и инспектор рада утврдили бројне неправилности покренути су кривични поступци против бившег руководства због огромног минуса којим је оптерећена установа. Да не би све изгледало толико црно потрудила се директорка Културног центра по систему циганин хвали свога коња. Повод за хвалисање је сазнање да је уз помоћ само два сарадника успела да „изнесе два велика фестивала са до сада најјачим извођачима икада виђеним у Краљеву“. Фестивал уметности „Маглич“ отворен је представом Позоришта на Теразијама „Брак уствари љубав“ пре кога

је једно вече посвећено етно музици. Новосадски гудачки квартет и Квартет Невски окупили су између 300 и 400 посетилаца што се сматра задовољавајућим за ову врсту музике. Замерке су упућене локалним средствима информисања која нису извештавала чак ни о концерту који је, по мало претераној оцени директорке, окупио невероватних девет хиљада посетилаца. Кривицу је најлакше бацити на друге, а прашину у очи онима од којих се очекују паре, па директорка центра није могла да се сети имена Јерга Лајхтфрида који је отворио овогодишњи џез фестивал. Уз потврду о похвалама са свих страна (?) констатација да је мали број посетилаца на концертима чувеног Норман Бикер бенда и Тита и Тарантуле оправдава се лошим временским условима и финалном утакмицом Светског првенства у фудбалу која је играна у исто време. Пред Културним центром је традиционални Стрит арт фестивал последњег викенда у августу за који су се,

како је потврђено, пријавили извођачи из целог света. На констатацију градоначелника о избегавању препуцавања преко медија са бившим руководством, и координацији рада са Туристичком организацијом, присутни су могли да чују да се умешност једино преосталих организатора музичких дешавања, у одусуству музичке редакције, огледа и у способности да на један фестивал доведе и Митра Мирића.

Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ Жички духовни сабор Преображење који се половином августа одржава 23. пут одавно слови као најзначајнија манифестација у култури Краљева, а препозната је и у култури Србије. На то подсећа директорка Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ уз констатацију да је углед досегнут јасно култивисаним садржајима и скромним програмима иза

којих је остало 18 изузетно драгоцених зборника о добитницима Жичке хрисовуље које је објавио Народни музеј. Манифестација кошта „скромних“ 900 хиљада динара од којих 200 обезбеђује Министарство културе које је, ако је судити по новцу који издваја, манифестацију препознало тек кроз полузатворене очи. Куриозитет посебне врсте представља сазнање да се од покретања манифестације није мењао састав организационог одбора који је свих ових година само допуњаван новим младим људима као гаранцијом да она може успешно да егзистира. Током летњих месеци библиотека ради од осам ујутру до исто толико сати у вечерњем периоду, а сви одлични ученици су ове године почашћени бесплатним уписом. Вредан хвале је и податак да је анимирани филм производ библиотеке добитник једне од три награде на фестивалу у Прокупљу, а да су млади Краљевчани добитници две прве и једне друге на-

граде на фестивалу књижевног стваралаштва. Десетогодишња међународна сарадња огледа се у реализацији протокола потписаног са лионском општином Сен Фоа, а протоколи о партнерству потписани су са библиотекама из Бањалуке и Прилепа.

Народни музеј Управо завршена изложба „Уметност у стаклу“ румунског уметника Јона Тамајана и Краљевчанина Слободана Маринковића само је увод у нову ових дана отворену у Народном музеју који у свим сегментима обавља редовне активности. Музеј је на поклон добио више од сто слика са простора старе Југославије, збирку икона и покућства, а и кућу за излагање коју треба одржавати. Очекиваних три милиона динара је у прошлој години изостало, а због поплава које су ове године задесиле Србију обезбеђење довољне количине средстава остаје само у сфери обећања. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.7.2014.

НОВА

Узбуркано мртвило на политичкој сцени

- У Градском одбору Социјалдемократске партије Србије промовисана идеја стара неколико месеци. - Одборник социјалдемократа у Скупштини града обећава широко отворена врата свим грађанима. – У просторијама социјалдемократа сваког месеца по један од десет посланика ове странке у Народној скупштини

Фото: М. Радовановић

СТАРА ОБЕЋАЊА

20.7.2014.

МАГАЗИН

Мртвило какво на краљевачкој политичкој сцени влада још од марта, ако занемаримо дешавања везана за смену градоначелника, показује да се локалне странке још нису опоравиле од резултата избора. Победници су уљуљкани убедљивом победом која гарантује сигурну власт следеће четири године, а губитници су још у шоку који је, у борби за позицијама, резултирао бежанијом припадника нове опозиције према онима на власти. Напредњаци који су извојевали апсолутну победу нису се оглашавали ни пре него што је председник Градског одбора Зоран Бојанић поднео оставку, а летаргија која је захватила остале само сведочи да им оно због чега постоје и није посебно важно. У таквој ситуацији се и поставља оправдано питање зашто постоје. Кад год им то одговара настоје да свим силама покажу како постоје да би бранили интерес грађана Краљева. Покушај да се одсуство било

какве активности оправда годишњим одморима нема много основа кад се зна да траје предуго, а и да у време годишњих одмора већина грађана због којих постоје има довољно проблема. Чини се да много више до њих одсуство са политичке сцене недостаје краљевачким телевизијама које су, у одсуству конференција за штампу политичких странака, принуђене да било какве теме информативних емисија траже и тамо где их до сада нису тражили. Монотонију је претходне недеље узбуркало недовољно убедљиво саопштење за јавност Богате Србије из кога би пажљивији посматрач могао да закључује више о нечијем личном него интересу грађана Краљева и обраћање одборника Социјалдемократске партије Србије у локалном парламенту који подсећа да ће врло брзо почети да ради оно што је обећавано пре неколико месеци, а још није ни започето.

Из онога што је истакао уводничар на конференцији за медије закључује се да би непосредни контакт одборника ове странке са грађанима више требало да буде усмерен ка популаризацији ове странке у Краљеву него решавању конкретних проблема тим пре што битније на одлуке локалног парламента нису могле да имају ни странке са много више одборника од једног. Идеја о непосредном контакту са грађанима Краљева није нова. У Градском одбору Социјалдемократске партије Србије промовисана је пре неколико месеци, а како се поново актуелизује стиче се утисак да се од најаве није далеко одмакло. Одборник социјалдемократа у Скупштини града Бранимир Јовановић обећава широко отворена врата свим грађанима, а не само странке чији је члан. - Идеја је да се однос бирача и бираног представника не сведе само у дану

за гласање, и у предизборној кампањи, него да траје током читавог четворогодишњег мандата колико одборник проведе у Скупштини. На овај начин желимо да разговарамо са грађанима Краљева, да видимо где су проблеми, и да покушамо заједно да их решимо нашом иницијативом у Скупштини града која ће бити прихваћена од оних који врше власт у Краљеву. Сведоци смо да политичке партије у кампањама причају једну причу, да дају предизборна обећања, а касније када дођу на власт, не испуњавају та обећања, па мислим да је ово добра порука свима да на дужи период вежу бираче и све грађане који ће их подсећати на оно што су обећавали и не дозволе им да скрену на други пут, а обећања која су давали у кампањи олако забораве - каже Јовановић. Из редова социјалемократа стиже ново старо обећање да ће одборник ове партије сваког понедељка од 16 до

18 сати у просторијама странке примати грађане, а да ће од септембра једном месечно са њима разговарати и један од десет посланика ове странке у Народној скупштини. Теме разговора требало би да буду проблеми који не могу да се реше у локалном парламенту, а сваки пут би то они који имају проблем помоћ могли да очекују од другог посланика. Градски одбор Социјалдемократске партије је пре нешто више од месец и по дана организовао другу по реду Изборну скупштину, а како је она протекла без присуства јавности последње обраћање било је прилика за подсећање да је изабран нови тринаесточлани одбор који ће и у следећем четворогодишњем мандату предводити др Дражен Самарџић. Пред усвајање по многима спорног Закона о раду у Народној скупштини из редова социјалдемократа стиже потврда да су по вокацији увек на страни

радника. Различита тумачења овог закона односе се на мању или већу угроженост права запослених, а социјалемократе обећавају да ће, уколико она буду озбиљније угрожена, стати на страну радника. Странка ће гласовима 10 посланика, који делују у оквиру владајуће коалиције окупљене око напредњака, снажно подржати и Закон о заштити потрошача. Основ за то је уверење да ће он допринети побољшању услуга и заштити права потрошача и произвођача првенствено нивелацијом понуде и потражње од које користи могу да имају ови први. Социјалдемократе сматрају да је више од садржаја закона важно њихово поштовање. Слично је са актуелним Законом о раду за који се тврди да је бољи од оног чије се усвајање очекује врло брзо. Т. Радовановић

Краљевачки посланици на заседању Народне скупштине

МАГАЗИН

20.7.2014.

ПРАВНИ ОКВИР ЗА

- На почетку шестог ванредног заседања Народне скупштине пред посланицима се нашао Закон о отклањању последица поплава у Републици Србији. - Жеља предлагача је да осигура правни оквир за убрзање процедура које су битне за процес обнове. - Закон се састоји из пет поглавља, а припрема се посебан државни програм који ће секторски и територијално одредити критеријумe и мере за санацију свега што се у Србији догодило након елементарних непогода

А ОБНОВУ ЗЕМЉЕ

МАГАЗИН 20.7.2014.

Марија Јевђић, Јединствена Србија

оштована председавајућа, министри, колеге народни посланици и уважени грађани Србије, на самом почетку свога излагања желим да нагласим да ће народни посланици посланичке групе Јединствене Србије у дану за гласање подржати Предлог закона о отклањању последица поплава у Републици Србији, као и Извештај Владе о елементарној непогоди. Елементарне непогоде које су овог пролећа захватиле велики део Европе, најтеже последице проузроковале су на територији Балкана, посебно Републике Србије. Поплављене су велике површине пољопривредног земљишта, значајни привредни и стамбени објекти, а што је најважније, у водама је нестао не тако безначајан број људских живота. Све то наводи на потребу доношења прописа којима би се створили услови за превентивно деловање и у сличним ситуацијама свођење последица на најмању могућу меру. Ма колико последице овогодишњих мајских поплава биле тешке, не можемо да занемаримо чињеницу да су могле бити и погубније да није било правовременог и адекватног одговора Владе Републике Србије и свих њених министарстава, посебно Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова, али и бројних добровољаца који су прискочили у помоћ пострадалом становништву. У време када је, након мартовских избора, одговорност за вођење државе преузео председник Владе Александар Вучић, који је врло храбро започео корените реформе на свим нивоима, елементарна непогода је запретила да заустави процес од кога се очекује да за две или три године Србију постави на здраве ноге. У таквим тренуцима господин Вучић се ухватио у коштац са још једним

проблемом и захваљујући угледу који ужива у свету, а и личним везама, обезбедио је значајну хуманитарну помоћ поплављеном становништву. Не могу да не споменем ни велики допринос министра иностраних послова господина Ивице Дачића, који је координацијом активности са српском дијаспором успео да обезбеди значајна материјална средстава за помоћ становништву страдалом од поплава. По мојим информацијама, средства су стигла у Србију и већ почела да се деле онима којима је у овом тренутку најпотребније како би се што пре елиминисале или бар ублажиле последице елементарне непогоде и свако од угрожених зиму дочекао у обновљеном дому. Оно о чему бих ја данас говорила и на шта бих ставила акценат је ситуација у Граду Краљеву, који је у два наврата током ове године био захваћен поплавама и то у месецу априлу и мају. Катастрофалне поплаве које су током априла и маја месеца ове године погодиле краљевачки крај, нанеле су огромне штете инфраструктурним и стамбеним објектима, али и пољопривредном земљишту. Први поплавни талас је почетком друге половине априла прекрио више од хиљаду хектара обрадивог земљишта, па су пољопривредници након што се вода повукла били принуђени да поново засејавају њиве са обе стране Мораве. Набујала Рибница угрозила је део истоименог приградског насеља, али је правовременом реакцијом кризног штаба током само једне ноћи насипањем камена на обале реке спречена катастрофа. Бујични потоци у гледићком крају у два наврата, у априлу и мају, однели су велики број мостова различите величине, па су бројна домаћинства неко-

лико дана била без комуникације са остатком света. Брзом и ефикасном акцијом припадника инжењеријских јединица друге бригаде копнене војске, чије је седиште у Краљеву, монтирана су три тешка механизована лансирна моста у Раваници, Годачици и Богутовцу и тако поново успостављена комуникација до коначног решавања проблема. Део оног што је оштетио први поплавни талас, додатно је уништио и други поплавни талас, између осталог и делове инфраструктуре који су у међувремену поправљени. Знатно веће штете претрпело је око 500 домаћинстава на потезу од Мрсаћа до Витановца, где је ниво воде у стамбеним објектима на појединим местима достизао и до два метра. Чим се вода повукла у приградском насељу Грдица, на терен је изашло око 200 добровољаца, углавном ученика Саобраћајно-техничке школе „Никола Тесла“ и студената Машинског факултета, који су се организовали путем друштвених мрежа. Тако је у Краљеву, међу првим градовима поплављених подручја у Србији, из кућа уклоњен комплетан нанос муља и друге прљавштине, што је био услов за дезинфекцију, дератизацију и заштиту од комараца. Правовремено су реаговала и јавна предузећа, „Чистоћа“ и „Путеви“, чијом механизацијом је на депонију транспортован сав отпад из поплављених кућа, као и део уништеног покућства. Врло брзо је реаговала и Скупштина града одлуком да се 64 милиона динара из Фонда за солидарну стамбену изградњу преусмери на санирање последица поплава, да би градско веће донело решење о додели једнократне новчане помоћи од по 120.000 динара власницима свих домаћинстава која су претрпела штету. Реаговали су краљевачки уметници, различита еснафска удружења, која су на своју руку организовала расподелу помоћи. Новац је пристизао и на наменски рачун за отклањање по-

20.7.2014.

МАГАЗИН

следица поплава, а највећа донација од 40.000 евра стигла је од партнерског града Марибора. Шлепери хуманитарних помоћи стигли су са различитих страна, а један такав са 25 тона различитих артикала, уз моје ангажовање, доставили су наши људи који живе и раде у Немачкој. Уз помоћ пријатеља из Италије, двадесетак деце са поплављеног подручја летовало је на црногорском приморју. Наши пријатељи из италијанске покрајине Трантино прикупљају делове намештаја који се у Краљеву очекују најкасније за месец дана. Други поплавни талас приморао је пољопривредне произвођаче да по трећи пут обрађују њиве и пресејавају их, а Комисија коју је формирала локална самоуправа проценила је штету на 900 милиона динара. Према информацијама којима ја располажем, податке о томе је доставила ресорним министарствима. Посебно треба споменути и похвалити оне градове и општине који су се самовољно организовале и проактивно реаговале у отклањању штета и пружању помоћи угроженом становништву. Сигурно је да је у ефикасности предњачила Јагодина, где су се градски функционери, који иначе не примају накнаду за свој рад, одвојили по 20.000 динара, локална предузећа и предузетници донирали су у просеку по 300.000 динара, а фабрике по милион динара. Уз помоћ тих средстава купљен је намештај и бела техника како би домаћинства што пре почела нормално да функционишу. Тим људима је уручена и нова гардероба као донација привредника из Новог Пазара и фабрике „Први мај – Пирот“. Захваљујући тој помоћи, становништво се врло брзо вратило свакодневном животу. На крају желим да поновим да ће посланичка група Јединствене Србије у дану за гласање подржати Извештај Владе и гласати за Предлог закона о отклањању последица поплава у Србији. Хвала.

Зоран Бојанић, Српска напредна странка Уважени председавајући, поштована министарко, колегинице и колеге, већ цео дан водимо доста коректну и вредну расправу и не желим да дужим, да одузимам време и оним колегама иза мене који би нешто да говоре и да употпуне овај данашњи дан. Пре свега, желим да кажем да Извештај о елементарној непогоди, поплави која је задесила Републику Србију је свеобухватан, исцрпан, са свим мерама које су предузеле и предузимају у циљу спашавања у оном тренутку када нас је задесила та елементарна непогода, сва министарства и све службе које су задужене биле да реагују у том тренутку и одбране пре свега угрожене људске животе и одбране угрожена насеља. Извештај до детаља наводи које су и какве радње извршене у сваком од министарстава Републике Србије, као и у РХМЗ, те јавним предузећима и установама. Из Извештаја се види да су размере катастрофе баш катастрофалне, какве нису задесиле ово подручје, не само Републику Србију, у задњих сигурно стотинак година. Нажалост, и поред свих предузетих мера, оно што је најтрагичније, имали смо 57 људских жртава и материјалну штету која је отприлике од око 1,5 милијарди евра. На Одбору за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације смо исказали један закључак да је део овог Извештаја требало да буде и онај део за осам градова који су имали исту овакву катастрофалну ситуацију месец дана пре тога, а то је она априлска поплава. Колегиница Марија Јевђић је доста тога говорила са становишта града Краљева, с обзиром да град Краљево, с једне стране кад гледате, лепо је живети на три реке, али када имате овако катастрофалне непогоде, имате несрећу да вас месец дана пре ове ве-

лике несреће задеси поплава са југа, а након месец дана и са запада. До дана данашњег ми знамо да нам неки путни правци, као што је Ушће-СтуденицаИвањица и дан данас не функционишу и да је то још један детаљ који би показао да су те штете, чини ми се, можда и веће него ових 1,5 милијарди, ако их нисмо обухватили, а мислим да нисмо. Као нешто што је нормално и као нормалан след оваквог извештаја, то је Предлог закона о отклањању последица поплава у Републици Србији. Основни мотив за доношење овог закона је што хитнија нормализација живота у поплављеним подручјима и подручјима која су угрожена клизиштима. Такође, да се не бих понављао, оно што је мени доста коректно у овом Предлогу закона наглашено, то је оно што је госпођа министарка рекла, да ће држава одрадити то у оном свом државном делу, а да локалне самоуправе и покрајина имају одређене надлежности. И о томе је доста говорила колегиница Марија Јевђић, па се не би понављао. Град Краљево је већ предузео конкретне мере и за све оне, а то је негде око 470 кућа које су у овом другом поплавном таласу угрожене, ми смо обезбедили одређена средстава и предузели конкретне мере, не чекајући оно што ће држава донети. Оно што је најважније и што желим да поздравим, обзиром да је град Краљево преживео једну катастрофу пре четири године, то је формирање канцеларије и то је што ће канцеларија водити рачуна о свим примањима и давањима и да ћемо имати редовне тромесечне, месечне извештаје како локалних самоуправа према канцеларији, тако и канцеларије према Влади и према Народној скупштини. Надам се да ћемо о томе дискутовати. Хвала.

Рад ватрогасно-спасилачких јединица

МАГАЗИН

20.7.2014.

ВИДНИ ПОМАК НАПРЕД

- Ватрогасно-спасилачке јединице у Србији распоређене су у 27 седишних јединица у којима је од 186 систематизованих у функцији 159. - У Србији има нешто више од три и по хиљаде професионалних ватрогасаца и спасилаца. - Много је јефтиније превентивно улагати у опремање ватрогасно-спасилачких јединица него отклањање последица незгода. - Беспилотна летелица треба да покрије територију шест округа из Србије и Бугарске, а потом и друге просторе. - Нови квалитет у раду ватрогасно-спасилачких јединица је српски мониторинг центар у Нишу формиран уз помоћ Руске Федерације. – Шанса за боље опремање у предприступним фондовима Европске уније

азличити видови несрећа, пожари, поплаве, земљотреси, клизишта, хемијски акциденти могу се догодити свуда, у сваком моменту и без упозорења, што је повод за формирање Сектора за ванредне ситуације чији је приоритет висока професионалност и могућност благовременог реаговања. Поред основних ватрогасно-спасилачких јединица Сектор за ванредне ситуације има и специјалистичке тимове за спасавање у случају земљотреса, поплава, саобраћајних несрећа као и у случају техничко-технолошких и удеса са опасним материјама. Обједињујући постојеће ресурсе у заштити, спасавању и реаговању у ванредним ситуацијама Сектор настоји да изгради, одржи и унапреди способност читаве нације да превентивно делује на ризике и одговори на изазове ублажавајући последице од различитих катастрофа. Заменик начелника Управе за ватрогасно-спасилачке јединице у Сектору за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије Драган Дончевски потврђује да су ватрогасно-спасилачке јединице распоређене у 27 седишних јединица у којима је од 186

систематизованих у функцији 159. Преостале до укупног броја се формирају, а у сарадњи са локалним самоуправама врше припреме, проналажење одговарајућих објеката за смештај, адаптацију постојећих или изградње нових на погодним локацијама. Повод за ово је сазнање о потребама према стандардима који важе у свету, али и чињеница да у многим срединама које то заслужују, међу њима и Новом Београду, нема ватрогасно-спасилачке јединице. Иако су сви делови града добро покривени јединицама са других простора преовладава уверење да би нове деловале много брже и експедитивније. Слична је ситуација и у другим градовима у којима се приводи крају поступак формирања ватрогасно-спасилачких јединица. - У Србији има нешто више од три и по хиљаде професионалних ватрогасаца и спасилаца. Систематизовао је 4.500, а ту разлику је потребно попунити. С обзиром на попуњеност и стање технике приморани смо да унутрашњом организацијом и додатним радовима будемо што је могуће експедитивнији и одговоримо на све захтеве грађана који од нас са правом очекују да маскимално добро

функционишемо, јер их не интересује да ли је наш камион стар десет или тридесет година, опрема оваква или онаква. Угрожен човек који има проблем очекује да му се тај проблем реши, а исто очекује и од осталих служби, полиције, хитне помоћи и других. У великом смо проблему везаном за старост опреме, али унутрашњом организацијом настојимо да и то пребродимо – каже Дончевски. Ватрогасна служба је по много чему специфична, а од бројних других се разликује и по томе што припадници јединица дежурају по 12 сати тако да добар део живота проводе у просторијама у којима су оне стациониране. Управо због тога настоје да их учине што пријатнијим за боравак, па користећи вештине које поседују на њима изводе велики број различитих грађевинских радова. Слично је и са одржавањем возног парка за које је довољно набавити само резервне делове и материјал потребан за поправку. Највећи број запослених познаје више различитих заната, па све то користе у служби, тако да никада нико није процењивао која је вредност изведених радова изван основне делатности.

20.7.2014.

МАГАЗИН

Припадници ватрогасно-спасилачких јединица се у обављању редовних активности срећу са бројним стресним ситуацијама, лешевима и повређеним лицима. И ма колико да су изложени тој врсти притиска срећу се и са бројним опасностима које угрожавају сигурност, посебно у ситуацијама када при гашењу пожара улазе на непознату територију на којој прете различите врсте опасности. Са таквима су били суочени и приликом пролећних поплава у Србији у којима је, покушавајући да спасе друге, страдао припадник јединице из Тополе. Све указује на потребу изузетне обучености, али и опремљености јединица које се на терену срећу са различитим изазовима. - Време јесте тешко, али ако се упореде резултати ватрогасаца од пре десетак година са садашњим види се да је стање много боље, а наш напор да помогнемо грађанима све више препознају и медији. Код нас је још увек присутна финансијска баријера и не можемо да схватимо да је много јефтиније превентивно улагати у опремање ватрогасно-спасилачких јединица него отклањање последица незгода. Ако већ постојимо, а морамо да постојимо, дајте да радимо посао у изворном облику, јер то заслужује наш народ. У таквој ситуацији сваки пут кад гори кућа штета би била мања – каже Дончевски Сваке године у пожарима страда неколико људи најчешће због непажње, а ватра се на отвореном простору, потпомогнута ветром, шири великом брзином па није реткост да страдају претежно старији брачни парови. И управо због тога из Сектора за ванредне ситуације стижу стална упозорења како би се спречиле, или бар умањиле, последице пожара. Почетак преговора о ступању у равноправно чланство Европске уније отвара могућност добијања средстава из предприступних фондова по угледу на бивше комунистичке земље које су их искористиле за опремање својих јединица. У току је рализација четири пројекта средствима која су мала у односу на потребе, али отварају врата за нове пројекте којима би се могла до-

бити и значајнија. Сарадња је успостављена са сличним службама из Румуније и Црне Горе захваљујући којој је набављена опрема за ватрогасноспасилачку јединицу у Пријепољу од чамаца са приколицама, два џипа и једног комби возила за превоз људства. У сарадњи са Румунијом реализују се два пројекта везана за набавку командног штабног возила какво не постоји у Србији. Сазнање да приликом великих природних катастрофа, или несрећа различите врста, старешине руководе операцијом из неодговарајућих путничких аутомобила наводи на размишљање да би учинак био много већи кад би постојале одговарајуће техничке предиспозиције. Уз констатацију да командно возило пружа могућност успоствљања много квлитетније радио везе опремљено је и камерама, а на нашој територији први пут се појављују и беспилотне летелице као много јефтинији начин извиђања у односу на досадашњи. - Хеликоптер је изузетно скупа справа, а сат лета кошта више од хиљаду евра, па беспилотну летилицу која се добија средствима ИПА фондова покушавамо да преусмеримо на погранична подручја према Румунији и Бугарској које су носиоци пројекта, а ми као кандидати за чланство у Европској унији партнери са њима. Беспилотна летелица треба да покрије територију шест округа из Србије и Бугарске, а потом и друге просторе Србије – каже Дончевски. Предприступни фондови Европске уније пружају могућност доласка до средстава за боље опремање ватрогасно-спасилачких јединица, а национални тренинг центар треба да допринесе бољој обучености припадника јединица. Такав центар у Србији још не постоји, као ни могућност да се сви ватрогасци спасиоци у довољној мери оспособе како би деловали на још квалитетнијем нивоу. Нови квалитет у раду ватрогасноспасилачких јединица је српски мониторинг центар у Нишу формиран уз помоћ Руске Федерације. Захваљујући

њему још 2007. године се на овим просторима појавио „Иљушин 76“ који може да понесе импозантних 40 тона воде за гашења пожара из ваздуха. Иако је стациониран у Нишу као регионални центар није замишљен само да ради на територији Србије. У циљу проширења у току су разговори да се један део касарне „Стеван Синђелић“ адаптира у Српско-руски хуманитарни центар, за шта је већ добијена сагласност Министарства одбране. Према прогнозама Хидрометоролошког завода Србије од половине августа се очекују екстремне врућине које стварају услове за појаву шумских пожара, па се јавља потреба за ангажовањем хеликоптера Министарства за ванредне ситуације и пар авиона који у случају потребе могу брзо да реагују. Сарадња са Руском Федерацијом огледа се у опремању ватрогасно-спасилачких јединица које су већ добиле 18 аутомобила „лада нива“, а ових дана се очекује пет ватрогасно-спасилачких возила, хиљаде напртњача, четири монтажно демонтажна базена за

Фото: М. Радовановић

воду и хидраулични развојни алати за саобраћајне незгоде које све више представљају реалност. Осим опреме позитивна искуства се нуде током обука у Министарству за ванредне ситуације Руске Федерације којима су присуствовали и српски спасиоци. Изузетна искуства и организација рада руских спасилаца до посебног изражаја је дошла приликом пролећних поплава у Обреновцу. Драган Дончевски је чест гост краљевачке Ватрогасно-спасилачке јединице, па сведочи о врло доброј обучености и солидној опреми, али и проблемима за смештај у просторији која је претрпела значајне последице у земљотресу који је новембра 2010. године погодио Краљево и околину. Краљево се показало и као врло специфично подручје у коме је последњих година, поред земљотреса, било и поплава и пожара. То је посебан повод за боље опремање јединице тим пре што је противпожарна култура на ниском нивоу. Т. Радовановић

Драган Дончевски

Помоћ пољопривредницима са поплављеног подручја

МАГАЗИН

20.7.2014.

ГОРИВО ЗА ПОН

анцеларија Владе Републике Србије за помоћ и обнову поплављених подручја почела је у четвртак акцију поделе нафтних деривата пољопривредницима који су претрпели штету од поплава. Помоћ у гориву намењена је поновној сетви поплављених површина под кукурузом и сојом, а на основу спискова о површинама које су пријављене локалним самоуправама. Услед техничких потешкоћа додела горива је пољопривредним произвођачима на територији града

Краљева, који се налазе на утврђеном списку оштећених у поплавама, отпочела дан касније, а организована је на бензинској станици Краљево 2 Нафтне индустрије Србије у Чибуковцу бб, од 8.00 до 19.00 часова и трајаће до понедељка, 21. јула. Списак обухвата пољопривредне произвођаче из Адрана, Бапског Поља, Чукојевца, Цветака, Грдице, Губеревца, Лађеваца, Лопатнице, Милаковца, Милочаја, Мрсаћа, Обрве, Опланића, Петропоља, Поповића, Прогорелице, Ратине, Раванице, Са-

маила, Сибнице, Стубла, Штулца, Шумарица, Тавника, Витановца, Витковца, Заклопаче, Врбе, Годачице, Матаруга, Мусине Реке, Печенога. Приликом преузимања горива пољопривредници треба да доставе на увид личну карту, како би били идентификовани и евидентирани, и потпишу изјаву о преузимању. О подели су обавештени председници месних заједница, а спискови ће бити истакнути на њиховим просторијама. Т. Радовановић

НОВЉЕНУ СЕТВУ

Дуг пут до успешне пословне жене

МАГАЗИН

20.7.2014.

ЖИВОТ У ЦВЕЋУ

- Савладавање старе јапанске технике аранжирања цвећа, коју су демонстрирале супруге дипломата из земље излазећег сунца, био је више начин да се побегне од свакодневних обавеза, вежби и лабораторије, него савладавају знања која би водили ка статусу једне од најуспешнијих пословних жена. – Нова вештина од непроцењиве важности за успон фирме која у данашње време послује у више земаља региона. – Пропала идеја да рано ујутру купи готово лиснато тесто, направи четири врсте пецива и, са фином белом кецељом преко црне плисиране сукње и послужавником у рукама, између пола девет и пола десет прошета Улицом војводе Путника од Општинског суда до Ауто-мото клуба

Биљана Јакић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 20.7.2014.

а колико млади људи до тренутка одлуке о избору будућег занимања маштали о ономе што би желели да раде велики је број оних који нису могли да се одупру притиску родитеља када су у најбољој намери пресудно утицали на коначну одлуку. Доживела је то и Биљана Јакић када је након завршене основне школе, уместо према неком од креативних занимања, усмерена на другу страну због чега је дуго лутала док коначно није заузела место једне од најуспешнијих пословних жена у Краљеву. А љубав према лепом почела је да се ствара у дворишту бабе Милице и деде Светислава Петровића у Улици хероја Маричића у коме су Биљана и млађи брат Дејан проводили безбрижно детињство под будним оком родитеља Вере и Милоша. У суседном дворишту је била прадедина кућа, а између два дворишта тек ниска дрвена ограда поред које су одувек цветале руже, а како капија никад није била затворена подједнако времена је проводила и са једне и са друге стране. Стицај околности је хтео да мајка Вера, рођена Ристић, већ првих дана Другог светског рата са братом сигурност нађе у дому за незбринуту децу у Матарушкој Бањи. Стигла је из Београда као ученица завршног разреда стручне учитељске школе коју није завршила због претеће ратне опасности, али је била довољно образована да у Матарушкој Бањи почне да се бави административним пословима. Када се по престанку опасности брат вратио у Београд, а у Краљеву основано прво послератно предузеће „Ослобођење“, остала је јер су му били потребни финансијски стручњаци. На те дане подсећа мајчина прича није о доласку у Краљево запрежним колима. Из дома је испраћена поклоном који се састојао из једног сточића и столице као првим деловима намештаја у новом изнајмљеном стану. Милош је као синдикални активиста наплаћивао чланарину, а долазак у „Ослобођење“ био прва прилика за познанство са Вером које ће бити крунисано браком. Иако у време када је једина оба-

веза предшколаца игра није било играчака детињство се оцењује врло занимљивим за шта је најзаслужнији деда чија је занатска радионица подсећала на малу фабрику. На месту данашње зграде Пословног центра „Мелос“, до скора познате као Дом друштвених организација, до шездесетих година прошлог века налазила се пијаца по чијем су ободу смештене различите занатске радње. Једна од њих припадала је деди који је унуцима правио играчке, љуљашку, тротинет, трицикл, чак и прва колица у којима су се возили. Слике из детињства код највећег броја људи не бледе до краја живота, ваљда и због тога што их се радо сећају у бројним приликама. Тако и Биљана у свести још држи слике свих кућа из некадашњег комшилука, и више од тога. Са посебном пажњом бира речи којима описује дугу калдрмисану улицу у којој је добро познавала свако стабло, па са довољно сигурности може да сведочи о томе који је комшија у дворишту имао засађен орах, јавор, липу или шта друго, а ко је више волео цвеће. Од некадашњих кућа у овој улицу је остало тек неколико. Данашње генерације оних који још нису пошли у школу тешко би могле да схвате детињство без електронских уређаја, пре свих телевизијских пријемника. Кад је у дом Петровића стигао први телевизор Биљана је већ била у четвртом разреду Основне школе „4. краљевачки батаљон“. Програм који је трајао тек неколико сати дневно, за децу много краће, окупљао је испред магичне кутије и све оне који још нису били у позицији да је имају у својим домовима. Много више него данас деца су током школовања била ангажована у различитим ваншколским активностима, а организовали су ентузијасти у нстојању да у деци развију различите вештине. Генерацијама ученика ове школе, првенствено девојчицама, у незаборавном сећању је заувек остала професорка ликовног васпитања Сперанца Николић, мање због саме наставе а више због надалеко познате секције примењених уметности у којој

је став према лепом изграђивала и Биљана Јакић. Како разговор одмиче све више навиру сећања на првомајске параде и слетове поводом Дана младости, али и на другарице и другове из основне школе, Гордану Ђорђевић, Бојану Кричковић, Љубодрага Дуција Симоновића, Драгана Цвијића и друге - Даље школовање није било по мом избору, јер су родитељи доста утицали на опредељење, а можда ни ја нисам могла да се изборим за оно што желим. Већ у основној школи, вероватно на часовима примењене уметности, створила се жеља и потреба за стварањем. Имала сам различите идеје и визије, стално нешто цртала и желела да идем у средњу архитектонску школу каква је постојала у Чачку. У основну сам пошла годину дана раније и била ситнија од остале деце, па је због чињенице да се до Чачка путовало једино шинобусом идеја о упису у ову школу одбачена. Сазнање да је због рата и отац био принуђен да прекине школовање у гимназији утицало је на опредељење да ја завршим неку средњу стручну школу. Мајка је била економиста, и противник да то постанем и ја, па ми је једино остао хемијски одсек Техничке школе – прича Биљана. Нормалан след околности био је упис на Технолошко-металуршки факултет, опет противно жељи која је увек усмеравана према уметности каквом јој се чинило микроскопско снимање структура различитих руда. Да факултететска диплома ни у то време није вредела готово ништа Биљана се уверила јер је четири године безуспешно покушавала да преко бироа рада дође до посла у струци. Није за то време седела скрштених руку већ је, вођена сазнањем да има доста смисла за рад са текстилом, завршила дописну школу за моделаре како би конкурисала у некој од фирми којима је био потребан овај профил радника. У време кад је Конфекција „Рудник“ тражила моделара умеће је требало доказати конструкцијом сакоа као најтежег одевног предмета што је успешно урадила, али ни то није било довољно да добије посао.

20.7.2014.

МАГАЗИН

Краљевачко предузеће „Јанхари“ целокупну производњу домаће радиности пласирало је на инострано тржиште и док је тада млади креатор Предраг Нерић радио на мушкој колекцији Биљана Јакић је пуне три године радила на женској. У време студија технологије Раднички универзитет „Божидар Аџија“ је организовао прве курсеве икебане на којима су елементе старе јапанске технике аранжирања цвећа демонстрирале супруге дипломата земље излазећег сунца. Присуство курсу више је био начин да се побегне од свакодневних обавеза, вежби и лабораторије, него савладавају знања која би водили ка новом занимању. Много година касније испоставиће се да ће баш ова вештина бити од непроцењиве важности за успон фирме која у данашње време послује у више земаља региона. Немиран дух увек је тежио новим знањима, а довољно времена због чекања на посао повољна прилика за прва сазнања о електронској обради података која су се пре скоро четрдесет година стидљиво појављивала у локалној средини. Шест месеци на Машинском факултету у Београду изучавали су се различити програмски језици, Биљана одабрала најтежи фортран, али се испоставило да избор није баш најбољи јер овај тип знања није био применљив у Краљеву. - Ипак сам успела да се запослим у служби маркетинга „Подравке“ из Копривнице, која је имала прдставништва у Београду и Нишу, и обилазила терен рекламирајући неки производ пре него се појави трговачки путник који је закључивао посао. Три године сам провела на терену широм Србије уверена да се кроз сваки посао, ма какав био, научи нешто ново и упознају људи. Стекла сам доста искуства везаног за маркетинг што ми је касније много помогло у послу којим сам се бавила – каже Биљана. Поородица Биљане и Миладина Јакића је после Ане била богатија за још једног члана, сина Владимира, па је све теже било дуго одсуствовати од куће, а упражњено радно место у краљевачком представништву београд-

ског издавачког преузећа „Нолит“ било је прилика да се више посвети породици. „Нолит“ је био врхунска издавачка кућа чије се књиге и много година након престанка рада налазе у бројним приватним колекцијама и великим библиотекама. Кад су десет година касније многе фирме са ових простора почеле да губе корак са временом и полако нестају, а запретила опасност да се то деси и „Нолиту“, прилику за запослење још једном је пружио „Јанхари“ који је спремао нову колекцију одевних предмета домаће радиности за Белгију. Утисак да некоме смета, па јој због тога није дозвољено да пласира сво знање које поседује у овој области, утицао је на незадовољство статусом у предузећу што је допринело да као контролор квалитета у њему остане релативно кратко и спас потражи у животним мудростима схватајући да постоје тренуци када је потребно рећи не. Сазнање да је поново без посла иницирао је размишљање шта даље. Ако ништа друго бар зна да меси колаче и шије, а и Владимир би био пресрећан кад би имали посластичарницу. Мајка је после три године болести преминула, а Биљана преузела обавезу да брине о оцу и његовом дому, па иако се доста жртвовала никад се није осећала као жртва како се то некима чинило. Прихватила је бригу као дужност, а прихватила би је и да је било ко други у питању, само у границама могућности. Без почетног капитала за било какав озбиљни посао једино што се пружало као могућност је да ујутру рано купи готово лиснато тесто, направи четири врсте пецива и, са белом кецељом преко црне плисиране сукње и послужавником у рукама, између пола девет и пола десет прошета Улицом војводе Путника од Општинског суда до Ауто-мото клуба. - О томе попричам са оцем који је имао велико животно искуство јер је дуго био комерцијални директор „Стотеска“, а предавао и у Трговачкој школи. Занемео је кад сам то рекла, пар секунди ћутао и упитао да ли ће ме бити срамота да идем тако, а знам ко сам и које дипломе имам. На чврст

став да ме није срамота потврдио је да ће ми за три месеца требати помоћник, а ја била сигурна да ћу за три године имати посластичарницу – каже Биљана. Случај је хтео да и ова идеја буде потиснута пре почетка реализације, али је интересовање за модна збивања довело до сазнања о постојању машине за ткање танких украсних трака за конфекцију и тапетарије. Довољно искуства из програмирања било је повод за размишљање о куповини машине из које у исто време, након што се снабде одређеном врстом предива, излази 12 трака. Још једном се потврдило да нова идеја не може да се реализује без проблема, а он се у овом случају огледао у недостатку простора за рад. Када су због изградње нових стамбених зграда срушене дедина и прадедина кућа Петровићи су се преселили у стан који није давао довољно могућности за рад једне овакве машине. Потрага за простором у граду текла је прилично безуспешно све док супруг није пронашао простор у Улици 7. јула, данас Светог владике Николаја Велимировића. Супруг Миладин је завршио студије хортикултуре и већ имао довољно искуства у послу са цвећем, па се поприлично скучен и затамњен простор у згради Удружења пензионера чинио неадекватним за моду, али сасвим пристојним за цвећару. - Одлучимо да узмемо део великог простора и претворимо у малу продавницу цвећа. Лепо је кренуло, па је и супруг одлучио да напусти посао јер се сличним бавио у државној фирми. Да не би било приговора одлучио је да напусти посао поготово што је био на руководећем месту у комерцијалној служби. Тако смо 1989. године започели заједнички посао, а „Флорела“ је од првог дана била предузеће које се бавило само малопродајом. У почетку смо имали врло квалитетну, али скупу, погребну опрему од које смо брзо одустали и наставили да продајемо само цвеће што радимо и данас – каже Биљана Јакић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Сто година од почетка Великог рата (5)

МАГАЗИН

20.7.2014.

ЕВРОПСКО Б

БУРЕ БАРУТА

– На Солунском фронту је било 628 хиљада савезничких војника, 1.800 топова и 200 авиона наспрам 626 хиљада војника, 1.500 топова и 80 авиона Централних сила. – Пре пробоја бугарски положаји су из 1.800 топова разних калибара непрекидно тучени читава 22 сата. - У највећем сукобу у историји људске цивилизације учествовале су 33 државе са више од 70 милиона војника. - Србија је у рату изгубила 28 одсто становништва, а ратна штета је процењена на више од шест милијарди златних франака. - Немци се никад нису помирили са условима које су у Кампоформијској шуми код Париза где је закључен мир поставили савезници, па су хтели да се реванширају, а у тој намери леже корени избијања Другог светског рата

МАГАЗИН 20.7.2014.

периоду од јануара до априла 1916. године српска војска је обучена, нахрањена и увежбана да рукује новим наоружањем које до тада није имала, а осим рововских топова који представљају претече минобацача добили су трометне француске пушке које су се разликовале од дотадашњих у које је стајало по пет матака. Француски официри су били изненађени брзином којом српски војници савладавају нова знања везана за руковање новим борбеним средствима. Опорављена војска је француским бродовима пребачена у Солунски залив где је формиран Солунски заштићени логор од енглеских и француских трупа које су претходне године побеђене у бици на Дарданелима, а како Грчка није учествовала у ратним операцијама била је погодно место за смештај савезничких војника. И док се грчки краљ Константин као германофил залагао за улазак у рат на страни Централних сила најутицајнији политичар Ванзелос је заговарао подршку Великој антанти. Солунски фронт дуг 450 километара протезао се од Јадранског мора до Орфанског залива, а поред француске, енглеске, италијанске и српске војске било је нешто Есад пашиних Албанаца. Са друге стране биле су три бугарске армије, аустроугарске трупе и 11. немачка армија под командом генерала Холца. За формирање Солунског, поред Источног и Западног, фронта најзаслужнија је Француска. Енглези су сматрали да ће коначна одлука о исходу рата бити донета на једном од постојећих, па се у дипломатским круговима здушно залагала против њега. Виши архивски саветник Историјског архива Милољуб Арсић обајшњава да је интерес српске владе био формирање фронта што ближе државној граници како би се избегло пребацивање трупа на неки од постојећих, па не би имао ко да ослобађа Србију. Командант савезничких снага био је генерал Сарај, а кад га је заменио генерал Гијома три српске армије су запоселе део Могленских планина у дужини од 60 километара. На челу

војске био је престолонаследник Александар Карађорђевић, а након што је болесни Радомир Путник отишао у Француску, и убрзо умро у Ници, начелник Генералштаба постао је Живојин Мишић. Кад се и он разболео заменио га је Петар Бојовић, а трима српским армијама командовали војвода Степа Степановић и генерали Милош Васић и Штурм. - У септембру је дошло до чувене битке на Кајмакчалану са огромним губицима на обе стране, а највиши врх је више пута прелазио из руку једне у руке друге војске. Из строја је избачено 4.600 војника Дринске дивизије Прве српске армије, погинули су три команданта батаљона и два команданта пука, а после битке један српски официр у дневнику записао да је терен на коме су вођене борбе био прекривен лешевима бугарских и српских војника. Срби су успели да ослободе Битољ и поврате део окупиране територије, а након офанзиве све до септембра 1918. године на овим просторима се водио рововски рат. Фебруарска револуција у Русији 1917. године резултирала је изласком ове земље из рата кад је Владимир Илич Лењин са Немцима закључио Брестлитовски мир, па су њихове трупе са Источног могле да буду пребачене на Западни фронт. Прекретницу у Првом светском рату представља улазак у ратна дејства два милона свежих и добро наоружаних америчких војника. У рат је ушла и Румунија, али је брзо капитулирала, а и Грчка након што је са престола збачен краљ – објашњава Арсић. У најтежем положају је била српска војска која није могла да обезбеди појачање, јер са територије туђе земље није била у стању да врши мобилизацију. Реорганизована је тако што су у свим дивизијама укинути четврти пукови, а трупе Треће армије распоређене у друге две. Првом коју су чиниле Моравска, Дунавска и Дринска дивизија командовао Петар Бојовић, а Другом састављеном од Шумадијске, Тимочке и Вардарске Степа Степановић. Кад су стигли добровољци из Аме-

рике и Срби из аустроугарске војске које су заробили Руси Врховна команда је знала да једино офанзивна дејства могу да допринесу пробијању фронта, па од Француза затражили помоћ у артиљерији, авијацији и једном броју војника. Иако се нови командант Солунског фронта, француски генерал Франше Депере, није слагао са Петром Бојовићем прихватио је план Врховне команде да се фронт који држи српска војска са 60 скрати на 30 километара, укључе две француске дивизије, довуче још артиљерија и пробије на најтежем делу. Два дана је Депере у биваку на Јелаки разматрао план и кад је схватио да има изгледа за успех прихватио га је иако су Енглези били против и телеграмом обавестили да у случају неуспеха не треба рачунати на њихову помоћ. Српска команда је изабрала баш тај део фронта јер ни Бугари нису могли да довуку појачања пошто није било довољно комуникација са северне стране. Када су извршене припреме на фронту је било 628 хиљада савезничких војника, 1.800 топова и 200 авиона. Централне силе су имале 626 хиљада војника, 1.500 топова и 80 авиона. Кад је фронт скраћен и довучена француска артиљерија, наспрам сваког бугарског била су три српска војника. План је предвиђао да Друга армија 15. септембра изврши продор код Ветерника, 122. француска дивизија заузме Добро поље, а 17. колонијална дивизија Кравицу. Бугарски положаји су из 1.800 топова разних калибара непрекидно тучени читава 22 сата. На њих су дан и ноћ падале гранате које су покидале препречне жице, порушиле ровове и земунице, а јуришни одреди специјалне диверзантске јединице добровољаца извршили упад у бугарске ровове. - Друга српска армија је успела да заузме Ветерник већ до 13 сати, 122. друга дивизија је заузела Добро поље, а 17. колонијална црначка дивизија није заузела Кравицу, па су Тимочка и Југословенска дивизији из другог ешалона морале да реализују тај задатак. Следећег дана је Прва српска армија

МАГАЗИН

20.7.2014.

кренула енергично и сломила бугарску одбрамбену линију код Тополца, након чега француска и српска коњица почињу да гоне разбијене бугарске и трупе 11. немачке армије које се повлаче према Прилепу, Скопљу и Нишу. Друга армија је врло брзо избила на бугарску границу, а након што је коњичка дивизија ушла у Штип Бугари су затражили примирје. Французи су прихватили примирје, а да огорчена српска војска не би ушла у Бугарску и сравнили је са земљом грчке и енглеске трупе су кренуле да их у томе спрече. Код Куманова је потпуно разоружано неколико дивизија и послато у Бугарску где је после побуне збачен цар који од немачких војника тражи да га заштити од сународника. Након што је Друга српска армија задржана на граници Прва је са француском коњицом заузела Скопље, ослободила Прокупље и стигла надомак Ниша – каже Арсић. Српска војска се већ довољно удаљила од Солуна, а пошто јој је отежано снабдевање Франше Депере је затражио да прекине офанзиву док се не консолидује фронт. Живојин Мишић је

као начелник штаба одбио наређење и наредио Петру Бојовићу, који је добио чин војводе, да са Првом армијом што пре заузме Ниш. Након што је немачки комадант Шолц, који је командовао немачким и бугарским трупама, затражио од Бугара да направе нови фронта они на то нису пристали јер би тако изгубили Македонију. Немачка армија је због тога била принуђена на повлачење, а у одбрану Ниша је укључено и појачање из Украјине и са Западног фронта. Након што је Прва армија успела да пробије одбрану и ослободи Ниш усмерила се према Крагујевцу одакле су енглески пилоти јављали о непрегледним колонама немачких трупа које се повлаче према Београду. Кад је крајем септембра Бугарска капитулирала Друга српска армија се упутила на Косово, а Тимочка и Шумадијска дивизија кренуле према Босни након што су ослободиле Црну Гору и избиле на море где је формиран Приморски кор који је под командом генерала Милутиновића ослободио територије које су биле у саставу Аустро-Угарске. Већ 1. новембра Дуна-

вска дивизија коју предводи Душан Симовић улази у Београд, а на Дунав су избили и Французи и пресекли комуникацију Немачке са Турском која је капитулирала у октобру. Иако је немачкој команди већ све било јасно цар је одбио да потпише мир, а аустроугарска војска морала да брани јужне границе. Српске трупе под командом Петра Бојовића дошле су до Темишвара где је са војском заробљен и немачки генерал Макензен, да би након што је ослобођена Суботица српске трупе кренуле према Загребу и Словенији. Кад се Мађарска одвојила од Аустрије од војника који су се одметнули у шуме и почели да пљачкају народ формиран је „зелени кадар“, па је српској војној команди упућен позив да пошаље трупе и заведе ред. Тек формирано Хрватско вијеће као посебна држава издвојена из Хабзбуршке монархије изразило је жељу да формира југословенску државу, а основ за то је била Крфска декларација из 1917. године која је предвиђала уједињење Словеније и Хрватске са Србијом. Све је водило ка реализацији

Нишке декларације и плана српске Народне скупштине и Владе од 7. децембра 1917. у којој се каже да се Србија бори за своје и ослобођење неослобођене браће Хрвата, Словенаца и Срба. Након што је 11. новембра капитулирала Немачка и мађарска делегација је дошла у Београд да би потписала капитулацију чиме је стављена тачка на Први светски рат. Национална већа формирана су у Далмацији, Босни и Хрватској, а подгоричка скупштина затражила да се Црна Гора безусловно уједини са Србијом након што је са престола збачен краљ Никола који је био у Италији. - Национално вијеће из Загреба шаље делегацију од 32 члана на челу са Антом Павелићем, Зубаром и Светозаром Прибићевићем и 1. децембра краљ Александар у кући богате фамилије Крсмановић из Брчког у Беогарду проглашава стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тако је први пут у историји јужних Словена формирана држава која је обухватала територију од Ђевђелије до Триглава сем Задра и Ријеке који су остали у саставу Италије. Новоформирана држава ће 1928. године да промени име у Кра-

љевина Југославија у којој су Словенци, Хрвати и Срби три равноправна народа са националним атрибутима које нико није имао намеру да угрожава. Аустро-Угараска више не постоји као монархија, формирају се Чешко Словачка, Пољска, Аустрија, Мађарска и Југославија. У највећем сукобу у историји људске цивилизације учествовале су 33 државе са више од 70 милиона војника. Иако је Србија изашла из рата као морални и војни победник изгубила је 28 одсто становништва, а ратна штета је процењена на више од шест милијарди златних франака. Економски и у људском потенцијалу руинирана држава од тога доба се није опоравила ни до данашњих дана. У рату је изгубила најбоље људе, велики део мушке популације је смртно страдао или се вратио са фронта ослепљен, без руку или ногу док је привреда потпуно уништена – каже Арсић. За време рата окупатор је у Аустрију, у којој је владала глад, отерао сву стоку, житарице и све што је могло да се опљачка, а Србија остала пустара са великим бројем инвалида. Све до 1941. године Први светски

рат је у историји изучаван као Велики рат који је однео више од десет милиона живота и оставио два пута више инвалида. Привреде Француске, Енглеске, Немачке и Аустрије прешле су на ратне услове привређивања, а у фабрикама радиле претежно жене док су мушкарци били на фронту. Након мировног уговора потписаног у Версају 1919. године Немачка је била приморана да смањи број војника, огранични број бродова и подморница и са Аустирјом и Мађарском плаћа огрому ратну штету од које је Србија наплатила само један део. У тренутку кад је схватила да се приближава крај рата Немачка је спасила војску и нижи официрски кадар који ће бити ударна снага Вермахта у Другом светском рату. Након доласка Хитлера на власт 1933. године Немачка поново постаје највећа сила у Европи. Немци се никад нису помирили са условима које су у Кампоформијској шуми код Париза где је закључен мир поставили савезници, па су хтели да се реванширају, а у тој намери леже корени за избијање Другог светског рата. Т. Радовановић

20.7.2014.

МАГАЗИН

Роберт Даниловић

Краљевчани у свету: Роберт Даниловић (2)

- Са првим озбиљнијим погоршањем времена крузер креће ка топлијим морима до Мексика и Хаваја, а главна лука је од септембра Сан Дијего у Калифорнији у којој је током целе године лето. - Случајни сусрет на броду са пилотом који је током пролећа 1999. године у оквиру НАТО авијације учествовао у бомбардовању околине Краљева. - Необично осећање обузима сваког Европљанина кад Нову годину и Божић дочекује на плажи у топлим крајевима. - Цене крстарења разликују се од дужине путовања до смештаја који може да буде у кабини без прозора, али и онима у апартманима са балконима, и док је једнима за ужитак довољно пар стотина долара, они са дубљим џепом комфор плаћају и неколико хиљада. – У Краљеву има добрих фризера, али и оних који су се у овај посао упустили само зато што нису знали шта би друго да раде

Фото: М. Радовановић

СА ЧЕШЉЕМ И МАКАЗАМА У СВЕТ

МАГАЗИН

20.7.2014.

род Остердам компаније Холанд Америка спада у средњу вишу класу, а око 2.200 пуника опслужује 1.000 чланова посаде и других служби. Главни град Аљаске је само успутна станица за брод који може да прими скоро све становнике овог административног центра. Прво укрцавање у време ручка прилика је за сусрет са грандиозним пловилом и запосленима од којих су већина Филипинци и Индонежани. Перипетије током путовања до укрцавања на брод битно су утицале на расположење а умор, по мало и збуњеност, резултирали су одласком на ручак у ресторан за посаду у коме се припрема углавном оријентална храна и сервира у великим порцијама које подсећају на период служења војног рока. Сама помисао да девет месеци треба да конзумира храну коју види први пут у животу ствара осећање посебног разочарања које ће бити знатно умањено сазнањем да постоји и ресторан за госте, официре и привилеговане службе у какве спадају и фризери. Свакој служби на броду тачно је одређено које делове може да посећује, а она којој припада Роберт Даниловић имала посебну привилегију да се креће свуда и користи све повољности

које уживају гости. Фризерски салон је добро опремљен и смештен у простору са прелепим погледом на спољашњост која је у сваком тренутку обезбеђивала уживање у изузетном амбијенту. Услуге се наплаћују према ценовнику у који је урачунат и бакшиш, а муштерији се пружа могућност да у случају посебног задовољства посебно части фризера. На крстарењима која почињу из главног града државе Вашингтон Сијетла, на крајњем северозападном делу Сједињених Америчких држава уз границу са Канадом, углавном су путници у озбиљним годинама, шездесет и више, који имају више пара него млади па користе прилику да путују и упознају различите делове света. После једног дана на отвореном мору брод улази у залив и путује поред изванредних глечера и јата китова који долазе до најсевернијих делова Америке. Туре се понављају сваких седам дана од јуна до септембра, обилази западна обала на релацији Џуно, Ситка, Кетрикен и назад до Сијетла. Кад на северном делу Сједињених Америчких Држава почне хладнији део године и први снегови брод се сели у јужније делове према Мексику. На броду постоји интернет конекција, у сваком

пристаништу и класична телефонска веза са породицом у Србији. Све утиче да се и придошлица полако привикава на нов начин живота. - Одувек ми је била жеља да одем на Аљаску која је потпуно другачија од свега што сам до тада видео, а посебно је лепа лети па ми је била врло занимљива. На броду су базени, ресторани, различите продавнице, биоскоп и позориште, а организују се различите забавне активности, наступи група плесача и кабаретски програми. Сваки дан је на програму други шоу, а компанија доводи и различите популарне личности, певаче, музичаре, мађионичаре... Позоришна сала са око 1.000 места за посетиоце је савршена са свим могућим техничким уређајима за потпун доживљај. За свакога на броду има по нешто интересантно, неколико ресторана са различитим врстом музике од класике до џеза, отворени и затворени базен, велики спа-центар, масери, козметички, фризерски и салон за акупунктуру. Чланови посаде који не смеју да се крећу у деловима брода намењеним гостима у слободном времену се окупљају у посебним ресторанима – прича Даниловић.

МАГАЗИН

20.7.2014.

Радни дан траје читавих 12 сати, од осам ујутру до исто толико увече са паузама за ручак и вечеру уз један слободан дан недељно. Сваки разговор са муштеријом почиње необавезним питањима одакле ко долази, а летимичан поглед на картицу којом једна од њих плаћа услугу асоцира на српско порекло. Пријатан разговор доводи до сазнања о Рускињи удатој за човека из Стубла. Колико је свет мали показало се приликом посете руској православној цркви у месту Ситка. Посета се туристима наплаћује, а оштром оку Американке која наплаћује улаз није промакло да се Роберт прекрстио као сви православци. И опет уобичајено питање о пореклу и сазнање да на другом делу света неко зна за Краљево које се случајно налази поред манастира Жиче. Испоставило се да је супруг Американке са улаза у цркву свештеник и пријатељ бившег епископа западноамеричког Јована, сада шумадијског и администратора Епархије Жичке, који је пре 21 годину

хиротонисан у Студеници. Американцима је по некад тешко објаснити да Србија није ни Сиберија ни Сирија, па се углавном пре сете Југославије. Једном средовечном господину није требало много објашњавати где се налази Србија, а ни Краљево. Као шок је на Даниловића деловало је сазнање да је током пролећа 1999. године у оквиру НАТО авијације учествовао у бомбардовању околине Краљева. Још свеже успомене на дане бомбардовања учиниле су да рука задрхти, а у глави појави дилема да ли да настави, или га препусти колегиници. Сазнање да су и један и други само извршавали редовне радне задатке било је довољно да се мири и заврши посао због кога је отпутовао на други крај света. А тамо далеко и они који су од родног града удаљени стотинама километара изгледају као најближи род. Плате запослених у различитим службама нису претерано велике, јер се и тамо осећа криза, али су до-

вољне да се по који долар пошаље кући. Прилика за трошење има доста, крстарења уосталом и постоје због тога, а сваком остави да одлучи како ће да располаже са зарадом која се исплаћује недељно. Лето на Аљасци је слично нашем пролећу. Пријатно је, по који пут прохладно и кишовито. Са првим озбиљнијим погоршањем времена крузер креће ка топлијим морима до Мексика и Хаваја, а главна лука је од септембра Сан Дијего у Калифорнији у којој је током целе године лето. Структура путника се не разликује много, а после седам дана у Мексику следе две недеље на Хавајима, а модерном крузеру је потребно пет дана пловидбе отвореним морем да од Сан Дијега стигне до првог хавајског острва. Данима се сем океанског пространства не види ништа више, па и фризери имају више посла јер путници највећи део времена посвећују свом изгледу а два фризера раде по цео дан. Свако од хавајских острва, по-

20.7.2014.

МАГАЗИН

себно Хонолулу, лепо је на свој начин. Онима који први пут долазе изузетно су занимљива, а посебан доживљај представља сусрет са новом и непознатом културом. Путници на броду су претежно Американци и Канађани, али се нађе и по који из Европе. Необично осећање обузима сваког Европљанина кад Нову годину и Божић дочекује на плажи у топлим крајевима. За Нову годину без снега и хладноће на плажи су окићене палме, а сви у мајицама са кратким рукавима. По истеку првог уговора следи тромесечни одмор, па крстарење Медитераном и Карибима. Полазна дестинација новог брода је Ћивитавекија код Рима. Брод је сличан првом а преко Сицилије, Туниса, Венеције, Дубровника и грчких острва плови према Турској. Туре се повремено разликују а укључују посету француским градовима на Азурној обали, Сардинији, Палма де Мајорки. На једанаестодневном путовању поново су најзаступљенији Американци, али има све више Европљана и по који Аустралијанац у време кад код њих почиње зима. Цене крстарења разликују се од дужине путовања до смештаја који може да буде у кабини без прозора, али и у апартманима са балконима. И док је једнима за ужитак довољно пар стотина долара, они са дубљим џепом комфор плаћају и неколико хиљада. - Сезона траје од маја до октобра, а на сваких 11 дана смо мењали путнике на истој тури. Крајем октобра смо прешли у Карибе с тим што нам је на западној страни главна лука Мајами. Седам дана пута на Атлантику од Европе до Америке имали смо немирно море, а трећег дана кад смо били на средини Атлантика ураган Сенди је подизао таласе од десетак метара који су долазили до трећег од десет спратова брода. Пут из Мајамија води на Карибе, ређају се Аруба, Сен Тома, Сен Мартин и друга карипска острва са савршеним хотелима и плажама какве се виђају само на разгледницама. Свако ново место је и ново искуство у готово нестварним пределима током свих девет

месеци до истека уговора – каже Даниловић. Између два уговора следи одмор као јединствена прилика да се бар неко време проведе са породицом у Краљеву, супругом и синовима, двадесетједногодишњим Димитријем, студентом друге године уметности и Давидом, учеником друге године Угоститељско-туристичке школе у Врњачкој Бањи. Селебрити је грчка компанија коју су купили Американци. Већину официра на броду чине Грци, а видно је већи број људи из земаља региона. Крстарење почиње из Барселоне Средоземним морем преко Кана и Нице према јадранским лукама Венецији, Дубровнику, Котору и даље преко грчких острва Миконос, Санторини до Кушадасија. На броду са више од 3.000 путника, које опслужује 1.500 чланова посаде и пратећих служби, фризерски салон се налази на дванаестом спрату. Модернији је од ранијих и прилагођен потребама средовечних и млађих путника. Већ у полазној луци брод се снабдева свим што је потребно током путовања, првенствено за потребе неколико ресторана у којима путници задовољавају своје потребе. Све продавнице раде по принципу фришопова у којима се без пореза продаје најразноврснија роба, козметика, пиће, цигарете, гардероба, фотоапарати... Има и оних са накитом, златом и сатовима. Дуго одсуство из Краљева повод је за затварање фризерског салона због сазнања да муштерије у највећем броју случајева траже да их фризира баш Роберт. Након три уговора на бродовима који су крстарили морима од Аљаске до Турске дужа пауза је прилика да се поново активира у Краљеву. Први утисак после дугог одсуства показује да у Краљеву има више салона од потреба града у коме је платежна моћ становништва на све нижем нивоу. Има ту добрих фризера, али и оних који су се у овај посао упустили само зато што нису знали шта би друго да раде. - Кад одлучиш да отвориш салон нико те не пита да ли си квалификован

и да ли знаш да радиш. Зато у послу има различитих људи, а то због нелојалне конкуренције утиче на цене услуга. Осим тога велики је број оних који непријављено раде по кућама. То могу да разумем, јер сам и ја тако почео, али има и оних који годинама раде на тај начин, па сива економија постаје државни проблем. Материјали за квалитетан рад су изузетно скупи и кроз цену не може увек да се поврати оно што је уложено, али се надам да ће једног дана нешто да се промени. Зато сам хиљаду пута радио на своју штету да бих заржао квалитет. Изградио сам углед, људи ме знају, па ни после паузе не очекујем проблеме са онима који су навикли на мене. Иако долазе нове генерације има муштерија које пратим двадесетак година, од основне школе преко матура до данашњих дана – каже Роберт. Иако су за бављење фризерским послом настала тешка времена вечити оптимиста верује да ће се ситуација, као и у другим занимањима, променити. До тада мора да се улаже у усавршавање на семинарима, и праћењем модних трендова јер завршетак школовања не значи и крај учења. Дугогодишње искуство указује на потребу да

они који се одлуче за ово занимање предност над курсевима који трају неколико месеци дају школи за фризере. У Краљеву је нема, али постоје у Крагујевцу и Новом Пазару. У овој првој је звање стекао и јунак наше приче кога су, у потрази за новим искуствима, чешаљ и маказе одвели у најудаљеније делове света. Да ли ће од почетка наредне године поново кренути на пут зависи од много фактора. Једно је сигурно, одавно се опростио са железницом. Т. Радовановић

Несвакидашњи догађај на Тргу српских ратника

МАГАЗИН

20.7.2014.

ÒÈÒÎ È ÒÀÐÀÍÒУËÀ

амо дан након што је завршен четврти по реду дводневни Интернационални џез фестивал „Џезибар“ пред Краљевчанима се, на Тргу српских ратника, појавио дуго најављивани Умберто Тито Ларива са саставом коме је уз његово име додато и Тарантула. И ма колико да се за реноме овог извођача малом броју посетилаца могло учинити да је Тито и Тарантула као учесник трећег дана џез фестивала допутовао директно из Холивуда треба рећи да је Краљево тек прва станица турнеје овог састава по земљама региона, Србији, Босни и Херцеговини, Македонији…

И поред констатације да је присуство концерту било бесплатно, а да су цене улазница у Пожаревцу, Нишу и Ужицу коштале између 800 и 900 динара, у претпродаји и по 600, разлог малом броју посетилаца не треба тражити само у констатацији да је почетак најављен у термину када је почињала финална утакмица Светског првенства у фудбалу. Можда се то организаторима чини небитним али сазнање да ни један од овогодишњих концерата није почео на време, а да се на Тита и Тарантулу чекало више од пола сата, треба схватити као упозорење да се овом послу треба приступити озбиљ-

није. Чини се да су у табору организатора превише опијени успехом који се огледа у гостовању овако реномираног састава, а заслуге за то приписују само себи, па се много и не обазиру на оно што је у ишчекивању концерта допирало из публике која је још једном понижена. Када се на бини обасјана светлима рефлектора појавила атрактивна дама са чудном сјајном периком, и каубојским шеширом који је придржавао да не падне, највећем броју присутних се учинило да би то мога да буде неко из холивудског бенда. Забуни је могла да допринесе и

20.7.2014.

МАГАЗИН

мајица на којој су у по једном од два повећа круга насликани бивши председник Југославије Тито и тарантула. Када је проговорила крештавим гласом и најавила Тита и Тарантулу мало ко је могао помислити да је то директорка Културног центра „Рибница“. Мало озбиљнијим посетиоцима, а било је и таквих, који још нису посегли за којом лименком пива појава се учинила у најмању руку непримереном. Уколико је кежуал гардероба могла да буде у складу са амбијентом, и асоцира на појаву музичара, све илузије је разбио Тито Ларива у елегентном црном оделу, још више елегантна појава његове кћери Лорете-Лин Керол Лариве. Они који су у особи на бини препознали, како неко из Културног центра „Рибница“ рече, драги лик у тренутку су се запитали у каквој би

гардероби на Жичком духовном сабору Преображење требало да се појави директорка библиотеке, на отварању изложбе „Уметност у стаклу“ директор Народног музеја, или ревији позоришних представа за децу директор Краљевачког позоришта. И док је већина посетилаца благо цупкала у ритму песама које су изводили музичари, а они са мало више музичког образовања са пажњом били сконцентрисани на сваку песму, очи већег дела мушке публике биле су усмерене према Лорети-Лин Керол која је изузетно умеће, сем бас гитаре, показала и за бубњевима. Тито и Тарантула је у сваком случају врло брзо придобио Краљевчане и док су након изведеног репертоара који је планиран музичари потрчали да виде бар продужетке финалне утакмице, Тито

Ларива је до њиховог повратка на бис стрпљиво свирао сам. Сазнање да их је интересовао крај утакмице лежи у латиноамеричком пореклу дела музичара који су, верујемо, навијали за Аргентину, али и два Немца из састава у чије фудбалско опредељење не треба сумњати. Једно вече фестивала и наступ Тита и Тарантуле пажљивијим посматрачима ће остати у сећању и по дречаво обученим припадницима обезбеђења који су се мували око позорнице и извођаче чували од ко зна кога. Колико је њихово присуство било наметљиво, а непотребно, показао је сам Ларива кад је на сцену из публике позвао прво једну, а потом и десетину других особа и са њима заиграо у ритму музике. Сви су се, кад је за то дошло време, мирно разишли и наставили цупкање са друге

стране ограде. Тито Ларива је непосредност показао и након концерта. Док су остали чланови састава мирно чекали стрпљиво је одговарао на сваки позив одушевљених Краљевчана да се фотографишу са њим. Тито је био и отишао, неки ће га памтити дуже, а неки краће. После концерта остаје жал за већим бројем Краљевчана, али и љубитеља музике из околних градова, да у већем броју присуствују концерту и уживају у несвакидашњем музицирању. Групу Тито & Тарантула основао је 1992. године гитариста, певач и текстописац Тито Ларива, а састав који се од прилике до прилике мења бољим познаваоцима је познат по музици за филм „Од сумрака до свитања“ из кога је нумера „После мрака“ достигла планетарну популарност. Након успеха са

филмом „Од сумрака до свитања“, Тито наставља да ствара филмску музику и за остварења као што су „Десперадо“, „Било једном у Мексику“, „Кил Бил“ и „Мачете“. Поставу бенда са којом је Тито Ларива наступао у протекле три године чини његова ћерка Лолита-Лин Керол Ларива, ритам гитариста Маркус Пред, бубњар Саманта Бишоп и Виктор Циолковски који по потреби свира ритам гитару и бубњеве. Тито Ларива је рођен у Мексику, а у Лос Анђелес се доселио раних седамдесетих година прошлог века. Као војник среће одрастао на Аљасци Тито поседује три уметничке крвне групе у којима је заувек етаблирао уметничко име, глумачку, композиторску и рок'н'рол. Ларива је укључен у бројне пројекте који су доживели светску по-

пуларност, а имао је и пресудан утицај на много продукција које се сматрају битним. Када је крајем седамдесетих година панк рок изгледао прљаво Тито је био активан и у центру дешавања са бендовима као што су „Импалас“, „Флеш итерс“ и „Плагс“, а прошетао се блузом „Крузадос“ отворивши врата за „Флитвуд мек“. У филму „Истините приче“ играо је психопату са омиљеном песмом „Радиохед“, а то име је касније изабрао Том Јорк за име сада већ чувеног бенда. Музички израз је презентирао на пет албума објављених у периоду од 1997. до 2008. године, а последњих година већину времена проводи на турнејама и снимању материјала за наредне албуме. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 20.7.2014.

Фото: М. Радовановић

20.7.2014.

МАГАЗИН

Слободан Мишолић

Краљевачка музичка сцена: Слободан Мишолић (1)

ИНЖЕЊЕР ВИОЛИНЕ - Као један од најбољих ђака музичке школе у Титограду Слободан Мишолић је наступао у оркестру састављеном од најпознатијих музичара из свих југословенских република. – Долазак талентованог виолинисте у Краљево повод за отварање музичке школе. – Краљевачко Културно-уметничко друштво „Абрашевић“ имало је оркестар у рангу филхармоније који је изводио арије из опера Трубадур, Травијата и других и гостовао широм Србије. - Мали град је имао велики састав захваљујући великом музичком посленику Бранку Младеновићу. – Оркестар млађих чланова „Абрашевића“ победник такмичења пионирских оркестара Србије у Кошутњаку

МАГАЗИН 20.7.2014.

временима која се оцењују као посебно тешка познавање било које вештине може, уколико не да обезбеди комплетан, оно бар употпуни породични буџет. Бројни су примери оних који кад се нађу у таквој ситуацији давно потиснуте вештине искористе као помоћ у задовољавању свакодневних потреба. За разлику од занатлија различитог профила који траже адекватно место под небеском капом музичари представљају посебан слој људи дајући вештини коју поседују нову димензију. Такав се утисак стиче из разговора са машинским инжењером Слободаном Мишолићем који је добар део живота провео са виолином у рукама. Музички живот му је у најранијем детињству трасирао теча Антон Фердинанд, југословенски држављанин пореклом Немац. Након завршеног медицинског факултета у Бечу Слободанов отац Стеван је схватио да више могућности за запослење пружају нека друга занимања, па је завршио и право да би се после војске нашао на месту секретара подгоричке општине што ће много година касније бити пресудно као и за бројне интелектуалце који су се налазили у јавним службама. Пет година пре него је рат закуцао на врата Југославије, током служења војног рока као санитетски стажиста, у Краљеву је упознао кћи Радоја Милашиновића који је имао пекару у Карађорђевој улици. Након венчања млади супружници су живели у Подгорици са троје деце, сином Слободаном и кћерима Загорком и Соњом. Много чудног је у њихове животе унео светски рат, па су већ 1943. године Мишолићи кренули пут Србије и сигурност потражили у Краљеву. Сместили су се у Ковачима код мајчиног ујака Станимира Станића, солунског борца који је као високи интелектуалац са само четири разреда основне школе говорио три страна језика и био кмет Жичког среза. У Ковачима су дочекали крај рата када је 1945. године Стеван ухапшен по налогу црногорских власти и депортован на Цетиње где је остао до завршетка монтираног судског процеса две године

касније. У Титоград су се вратили и остали чланови породице тек да му буду при руци током суђења, а иако је Слободан 1946. године имао тек пет година ни данас из сећања не може да избрише детаље који су одредили даљи живот. Отац је осуђен на најстрожу казну, а мајка се након потуцања од једне до друге институције у покушају да издејствује помиловање, чему се није противио ни тадашњи председник Југославије Јосип Броз, са децом вратила својима у Краљево. - Иако смо до тада били узорни грађани, дошли смо овде као антидржавни елементи без динара прихода. Уписао сам се у основну школу која је била на месту данашње зграде Градске управе и у њој завршио прва два разреда кад је мајка одлучила да се вратимо у Титоград. Без средстава за живот, потуцајући се од немила до недрага, живели смо од милостиње комшија, па се мајци учинило да би лакше било код бабе и деде у Титограду који су већ били стари људи. Шест чланова породице смештено је у једну собу, а повољност било сазнање да је мајка завршила радничку занатску школу и добро познавала шнајдерај што нам је у знатној мери помогло да преживимо – сећа се Мишолић. Живот је првих ратних година био тежак до те мере да се увек чинило како би на неком другом месту било лакше, па су се Мишолићи још једном нашли у Краљеву где ће провести само две године да би се 1951. поново вратили у Титоград. Још свеже сећање на страхоте само годину две по завршетку рата утицале су на велику опрезност новоформираних власти које су у бројним до тада мирним грађанима видели опасност по тековине револуције. Стицајем чудних околности у време изградње хидроцентрале на Глави Зете били су ангажовани бројни затвореници из логора код Спужа, међу њима и будући теча Антон Фердинанд. За све њих, а било је професора, лекара, музичара и других професија, време проведено у логору било је награда, јер су у последњем тренутку избегли стрељање. Антон је био изузетно надарен за елек-

трику због чега је и ангажован на изградњи хидроцентрале, а након што је ослобођен нашао се у одбору Радио Титограда и Музичке школе у овом граду. Врло брзо се показао као вредан и узоран грађанин, а после женидбе Бисерком Мишолић добио стан у главном граду Црне Горе и посветио се опремању музичке школе, али и ангажовању врсних стручњака који ће стечена знања преносити млађим генерацијама. Тако су се у Титограду обрели професор солфеђа Мирослав Гавриловић који је радио у Радио Загребу, професор виолине солиста Загребачке филхармоније Цале Јовановић, затим концерт мајстор Радио Београда Милутин Стојановић и други. Долазили су у Титоград у то време београдски виолиниста Властимир Павловић Царевац и Јаника Балаж који је формирао тамбурашки оркестар, а виолину је свирао и Слободанов деда по оцу који је пре рата био председник Културно-уметничког друштва „Бранко Радичевић“ у Подгорици. - Теча који је радио на успостављању музичког живота у Црној Гори знао је да сам талентован и одмах ме уписао у музичу школу где сам врло брзо постао један од четири најбоља ђака. Био сам несташан и изостајао са наставе, па се дешавало да на једном часу солфеђа код Гавриловића добијем најнижу, а већ другог највишу оцену. Стари Подгоричанин Ђока Шаковић се у младости бавио музиком, а касније и политиком, па га као таквог поставе за директора школе. Он и остали форсирали су ме као талентованог, па сам био члан пионирске драме Црне Горе са седиштем у Цетињу и глумио кнеза Јанка у Горском вијенцу. Као један од најбољих ђака музичке школе наступао сам у оркестру састављеном од најпознатијих музичара из свих југословенских република. Обележавана је нека годишњица значајна за живот Петра Петровића Његоша, а оркестром је под Орловим кршем на Цетињу дириговао Франц Ротар – прича Мишолић. Ређали су се пред црногорским гла-

20.7.2014.

МАГАЗИН

вешинама и гостима из свих република знаменити глумци и други уметници, а Слободан са нестрпљењем очекивао што бржи завршетак свечаности, јер му је све веће проблеме задавао чир на нози. На мајку је вршен велики притисак да сина после основне упише у средњу музичку школу каква је постојала у Котору, али је она још једном одлучила да се са децом пресели у Краљево. Тако су се Мишолићи од 1943. до 1953. године више пута селили из Титограда, предратне Подгорице, у Краљево и враћали назад, а да ни у једном месту нису остајали више од две године. Систем школовања у две социјалистичке републике нове југословенске државе није био у потпунсоти компатибилан, па је Слободан у Титограду отпочео класичну гимназију и завршио прва два разреда кад је у Краљеву четврти разред реалне био у рангу данашњег завршног разреда основне школе. Све то деловало је толико стресно да се након последњег пресељења у Краљево осећао готово изгубљним за музику. Данас са поносом истиче да је његова појава у Краљеву била повод за отварање Музичке школе која носи име Стевана Мокрањца. У то време је у Титограду већ завршио пети разред ниже музичке школе, па је завршни испит у новој средини полагао пред комисијом из Крушевца. Сазнање да има довољно талентоване деце спремне да се даље усавршава било је и повод за отврање музичке школе. Познати краљевачки музички педагог Бранко Младеновић, касније директор Музичке школе „Стеван Мокрањац“, после Михаила Брајовског је био вођа оркестра Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ који је одлучујуће деловао на Мишолића да заувек не напусти музику. - „Абрашевић“ је имао малу филхармонију у којој је било 16 виолина. Оркестар су чинили знаменити Краљевчани, а виолине свирали адвокат Чеда Угриновић, директор банке Душко Димитријевић, директор „Фабрике вагона“ Божа Бендеља, порезник Мита Ђорђевић, Љубо Пантовић,

Љубица Петковић и други. Позади је била дувачка линија браће Мијатовић, Мишо, Перо и Жика, затим Веља Обрадовић, Душко Симић, док је клавир свирала Зора Глигоријевић која је дуго радила у пошти. Иза свих је био хор од 50 до 60 људи. Свирали смо арије из опера Трубадур, Травијата и других и гостовали широм Србије. Ишли смо Дунавом у Прахово и Кладово, а у Бору и Зајечару оставили феноменалан утисак. Мали град је имао тако велики састав захваљујући великом музичком посленику Бранку Младеновићу који се својски трудио да музику подигне на висок ниво, а од нас млађих чланова „Абрашевића“ направио састав који је победио на такмичењу пионирских оркестара Србије у Кошутњаку – каже Мишолић. Гимназијско школовање обележило је учешће у Забавном оркестру гимназије „Мирко Луковић“ познатијег као ЗОГ. Формирали су га Слободан Мишолић и сликар Ђорђе Симић који је свирао гитару, а у њему наступали гитариста Нино Симеуновић и касније познати краљевачки клавијатуриста Реља Петровић. Сви су имали основно образовање из музичке школе коју нису завршили до краја, а изводили су у то време популарне песме италијанских композитора међу којима је најпознатија била „Марина“ Рока Гранате. Ударна игла је био све популарнији Дијего Варагић, а народне песме је певала извесна Кадивка. Музика их је толико окупирала да је постојала опасност од слабих оцена, али су на срећу и прилично строги професори надалеко чувене краљевачке гимназије имали довољно разумевања за генерацију будућих уметника. Народна музика која је негована у културно-уметничким друштвима, и годинама држала монопол на краљевачкој музичкој сцени, већ половином педесетих година прошлог века почела је полако да се повлачи и отвара простор за нове и модерније стилове који су долазили из иностранства. И док је по нешто од оригиналног извођења могло да се чује само уз помоћ радио апарата, и по које ретке грамофонске плоче, оно што су изводили локални

музичари било је доступно на све популарнијим игранкама у дане викенда у просторијама краљевачке гимназије, Месне заједнице Зеленгора, или Електрокомбинату у коме су већ наступала браћа Мијатовићи. Није у то време још било телевизије, а и кад су се појавили први пријемници набављале су их синдикалне организације већих колектива и организовале колективно гледање популарних емисија међу којима је била тек по која ретка са музичким садржајем. Кратак живот Забавног оркестра гимназије протекао је у интензивном увежбавању репертоара, и тек по којим наступом пре него је дошао крај средњошколским данима и време за одлазак на студије у Београд. У то време још су у ушима одзвањале речи оца Стевана који је при последњем сусрету са децом пред извршење казне затражио да слушају мајку и буду добри ђаци. Бројне манифестације поводом значајних датума из рата и револуције биле су прилика за наступ пре свих Културно-уметничког друштва „Абрашевић“. Репертоар је посебно биран за сваку прилику, а чланови оркестра често након наступа завршавали на вечери у Ресторану „Париз“. Међу угледним члановима оркестра најнепријатније се осећао Мишулић јер је као најмлађи боравак у кафани доживљавао као срамоту за неког тих година. Није у то време у Краљеву ван оркестра „Абрашевића“ било превише познатих виолиниста. У кафани су свирали Стевче и давно заборављени Пешо који је у време док Мишолић није ни помишљао да привири у кафану негде у углу из мале чаше испијао црно вино. Кад га је доктор Бачанац једном приликом упитао да ли у Краљеву има још неког ко се озбиљно бави музиком и свира виолину Пешо је потврдио да има један бели Циганин. Слободан Мишолић то и данас сматра једним од највећих комплимената у животу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

20.7.2014.

На репертоару биоскопа Кварт

Планета мајмуна: Револуција Заједница генетски модификованих мајмуна, које предводи интелигентни шимпанза Цезар, расте и преузима вођство на Земљи, али група људи која је преживела катастрофалан вирус прети да их угрози. Једно време владао је осетљив и краткотрајан мир, али су се две стране на крају ипак нашле на ивици рата који ће одредити доминантну врсту на планети.

Радња научно-фантастичног филма, који би могао да буде најмрачнији у 2014. години, одвија се 8 година пре догађаја из првог дела филма. Преживели од куге коју је донео Цезар и његова екипа, започињу рат против еволуиране расе мајмуна битком за доминацију јаче и супериорније расе, човека или мајмуна. Поклоници седме уметности у прилици су да уживају у интригантној причи о пореклу фиктивног универзума Планете мајмуна. Како је први део „Почетак“ пре три године оборио све рекорде гледаности широм света,

логично је било да продуцент припреми узбудљив наставак. Ново остварење у серијалу „Планета мајмуна“ настао је на отвореном посебном технологијом и 3Д камерама и представља један од најамбициознијих филмова снимљених на тај начин. Захваљујући првим претпремијерним пројекцијама критичари широм света филм називају „инстант класиком“ и дају му највише оцене. Филм се приказује до 23. јула у пројекцијама од 21 сат по цени од 350 динара.

Авиони 2: Храбри ватрогасци Кад светски познат авио-тркач Дасти сазна да му је мотор оштећен, и да више никад неће моћи да учествује у тркама, мораће да промени занимање и отисне се у свет ваздухопловних ватрогасаца. Дасти се придружује ватрогасном ветерану, хеликоптеру Бати Чувару и његовом храбром тиму који чине ватрени противпожарни авион Дипер, теретни хеликоптер Ве-

трослав, бивши војни транспортер Таксић и живахна дружина храбрих квадова позната као Дим екипа. Неустрашиви тим ће се заједно борити против огромног шумског пожара, а Дасти научити шта је потребно да се постане прави херој. Нова комедија авантура о другим шансама приказује динамичну екипу елитних авиона који су посвећени заштити од пожара историјског националног парка Пистон Пик. Филм се приказује од 19 сати по цени од 300 динара.

Десет година вежбе спасавања на води

МАГАЗИН

20.7.2014.

ОДГОВОР НА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ

- Циљ вежбе је подизање нивоа знања и вештина спасавања на води и понашање у чамцу како би могло да се одговори на све задатке који се постављају пред ватрогасце спасиоце и регионалне тимове за спасавање на води, али и све снаге система заштите и спасавања. - Нажалост број људи је мањи него што предвиђају европски стандарди, а 3.500 припадника ватрогасно-спасилачких јединица подмирује тек 65 посто у односу на потребе предвиђеним стандардима Европске уније. - Србији потребно око 7.500 ватрогасаца

МАГАЗИН

20.7.2014.

есет година уназад подножје средњовековног града Маглича у првој половини јула постаје зборно место припадника Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Србије, специјалистичких тимова за спасавања на води и из рушевина, Горске службе спасавања, Црвеног крста Краљева и Србије, Кајак клуб „Ибар“, Добровољног ватрогасног друштво из Краљева и Ватрогасног савеза Србије пред редовну вежбу којом се демонстрира спасавање унесрећених у различитим ситуацијама. Прва вежба је одржана скромно далеке 2005. године са тридесетак припадника јединице у три чамца да би ове године број учесника и пловила био десетоструко већи. Начелник Националног тренинг центра за ванредне ситуације Министрства унутрашњих послова Србије Александар Лазаревић потврђује да је циљ вежбе подизање нивоа знања и вештина спасавања на води и понашање у чамцу како би могло да се одговори на све задатке који се постављају пред ватрогасце спасиоце и регионалне тимове за спасавање на води, али и све снаге система заштите и спасавања. Управо због тога учесници вежбе су припадници више служби са локалног, окружног и републичког нивоа због жеље да се координација међу њима у ванредним ситуацијама подигне на виши ниво. Ова жеља проистиче из сазнања да је у одређеним ситуацијама баш изостанак адекватне координације утицао на крајњи резултат подухвата. Када је почетком друге половине маја поплавни талас огромних размера угрозио добар део становништва Србије први су у помоћ скочили ватрогасци и спасиоци. Док је цела Србија била на ногама и са нестрпљењем очекивала најновије информације из угрожених крајева сви капацитети спасилачких служби су били укључени у пружање помоћи. Иако су све време трајања опасности давали све од себе, и преморени од

напора, нису пропустили прилику да доласком на вежбу под називом „Ибар 2014“ размене искуства како би у неким другим ситуацијама били још спремнији а грађани безбеднији у свим ванредним ситуацијама. Главни организатор вежбе је Сектор за ванредне ситуације у оквиру кога су ангажоване линије рада из 27 организационих јединица. Сви ватрогасно-спасилачки тимови су учествовали са по једном посадом, а Лазаревић посебно значајним оцењује учешће тимова за спасавање на води и спасавање из рушевина као главних актера у вежби. - Ту је Црвени крст Краљева и Србије, подручна Полицијска управа у Краљеву, Горска служба спасавања Србије, Добровољно ватрогасно друштво Краљево, наше Оделење за ванредне ситуације и дугогодишњи партнер Кајак клуб „Ибар“. Заједнички смо извели вежбу, добро се разумемо, а и линија командовања је у либералном стилу зато што свако зна свој задатак и све иде уходано без обзира на време које нам није било наклоњено. Наш посао је такав да волимо изазове и пробу увек у још екстренијим ситуацијама што нам помаже да будемо још спремнији пружимо одговор у свим ванредним ситуацијама – каже Лазаревић. Десетогодишње искуство показује да је поред озбиљног рада на савладавању различитих препрека од изузетне важности дружење између припадника различитих тимова не само у оквиру Сектора, већ свих који се ангажују у систему спасавања у Србији, а показало се да су од изузетне важности уходане процедуре на локалном нивоу најбитнији одговор на све изазове у ванредним ситуацијама. Зато се и обука усмерава на тимове који први реагују и инсистира на што бољој припреми јер се показало да правовремено реаговање у значајној мери утиче на последице. У ситуацијама када јединице на локалном нивоу нису довољне за пружање помоћи укључују се и друге снаге до

националног нивоа. Специјалистички тимови Сектора за ванредне ситуације за спасавање на води распоређени су регионално, па су поред оних у Краљеву, Нишу, Крагујевцу, Новом Саду и Београду формирани тимови у Бору, Ужицу и Пријепољу. - Нажалост број људи је мањи него што предвиђају европски стандарди, а ми смо са 3.500 припадника јединица на 65 посто у односу на потребе и стандарде који нас очекују, јер је Србији потребно негде око 7.500 ватрогасаца. Иако знамо да се до тог броја не може доћи преко ноћи мислим да ћемо у томе успети, јер грађани морају да суду сигурни. Дајемо све од себе да им помогнемо са опремом која није најсјајнија, али се постепено занавља. Имамо и нове чамце које смо успели да добијемо из донација за време последње ванредне ситуације, па ћемо и са њима показати колико смо јачи у односу на ранији период – каже Александар Лазаревић, командант вежбе спасавања на води „Ибар 2014“ у којој је учествовало 270 припадника различитих служби са 38 чамаца. Сви учесници вежбе стигли су на збориште дан раније где је пре састанка командног штаба вршено увежбавање регионалних тимова за рад и спасавање на води и из рушевина. Већ у 8 сати следећег дана, након званичног отварања вежбе, отпочела је едукација о понашању на реци, управљању пловилом и мерама безбедности и пружању прве помоћи дављенику, да би била настављена вежбом специјализованих регионалних тимова за спасавање на води и из рушевина и Горске службе спасавања оријентисана на прелазак преко реке и спасавање из воде. Сви учесници су се након успешно завршене вежбе чамцима низ брзаке Ибра спустили до Матарушке Бање где су најбољима додељене захвалнице. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Александар Лазаревић

МАГАЗИН 20.7.2014.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

20.7.2014.

ПОЈАЧАНА НЕР

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 7. до 13. јула сведочи о благом порасту броја кривичних дела који је достигао 37. И док је учинак у откривању починилаца претходне недеље био приличнио скроман последњи извештај говори о ефикаснијем раду инспектора криминалистичке полиције и откривању више од трећине починилаца укупно евидентираних кривичних дела. Број од 14 починилаца је скоро два пута већи него седам дана радније, а инспекторима преостаје трагање за онима који су учествовали у

преостала 23 кривична дела општег криминала који још увек нису познати. Док је број прекршаја у области јавног реда и мира тек за један мањи него претходне недеље број од 14 туча за само седам дана је истоветан. Колико је стање у области безбедности саобраћаја непредвидиво сведочи податак о петнаест саобраћајних незгода које су замениле прошлонедељних четири. Епилог девет од њих су страдала лица од којих једно изгубило живот, девет задобило озбиљне и тешке телесне повреде које су код шест преосталих процењене као лакше. Укупна штета у свих 15 незгода

процењена је на 900 хиљада динара, а о повећаној нервози учесника у саобраћају сведочи податак о 302 прекршаја што је десетак процената више него седам дана раније. Летње време доноси и опасност од појаве пожара, па се активност припадника Ватрогасно-спасилачке јединице појачава, а њени припадници су у периоду који је предмет недељне статистике реаговали два пута и након гашења констатовали да је ватрена стихија причинила шету од 800 хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

РВОЗА ВОЗАЧА

СМРТ У КАНАЛУ Јутро 19. јула било је кобно за возача „фиат-браве“ када је у централном парку Врњачке Бање са површине која није намењена одвијању јавног саобраћаја слетео у канал и преврнуо се. Возач аутомобила, чији идентитет још није утврђен, преминуо је на лицу места док је двадесетчетворогодишњи сувозач Н.Р. из Јагодине задобио тешке телесне повреде због којих је пребачен у краљевачки Здравствени центар „Студеница“. Увиђај је, у присуству припадника Полицијске станице Врњачка Бања, извршио заменик основног јавног тужиоца у Краљеву, а предузимају се и све потребне мере на идентификацији преминулог возача.

СА СЕКИРОМ У БОЛНИЦУ Припадници Полицијске управе Краљево ухапсили су и, по налогу заменика Основног јавног тужиоца, задржали до 48 сати тридесеттрого дишњег М.З. (1981) из Конарева коме се на терет ставља сумње да је извршио кривично дело које се третира као угрожавање сигурности. Осумњичени је у просторијама Здравственог центра „Студеница“ претио медицинском особљу а полицијски службеници су, након изласка на лице места по позиву, од осумњиченог одузели секиру коју је носио у ранцу. У саопштењу достављеном медијима наводи се да су против М.З.

предузели одговарајуће законске мере.

ЛАЖНО СИЛОВАЊЕ Настављајући рад на утврђивању свих околности у вези случаја силовања малолетнице припадници Полицијске управе у Краљеву су, у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом Краљево, дошли до сазнања да се ради о лажном пријављивању. У складу са тим, а на основу одлуке Вишег јавног тужилаштва, обустављен је поступак против М. М, В. Ђ. и С. Н. из Краљева који су након укидања притвора пуштени на слободу.

Краљевски МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs