MagazIN 147

МАГАЗИН Година III * Број 147 * 23. новембар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 23.11.2014.

3

4

Сретен Јовановић

МАГАЗИН 23.11.2014.

Данас избори у месним заједницама

- Бирачка места у свим месним заједницама у којима се избор чланова савета врши тајним гласањем отворена у 8 сати, а биће затворена у 17. – Зборови бирача у свим другим месним заједницама почињу тачно у 12 сати како би се избегла могућност да се исти бирачи појаве на више места. - Месна заједница је основно место на коме грађани задовољавају инфрструктурне и комуналне потребе, и прва која може да помогне у елементарним непогодама. - Рок за пријављивање кандидата у месним заједницама у којима се избор врши тајним гласањем истекао је пре десет дана. - У месним заједницама у којима се чланови савета бирају на зборовима кандидате је могуће предлагати све до почетка гласања

Фото: М. Радовановић

КРАЈ ТРОГОДИШЊЕ АГОНИЈЕ

5

23.11.2014.

МАГАЗИН

6

Н

акон пуних седам година у Краљеву се поново одржавају избори за чланове савета месних заједница. Податак да је мандат онима који су добили поверење гласача на претходним изборима истекао пре пуне три године био је повод за бројне критике које су на рачун председника Скупштине града у последња два мандата стизале углавном из табора опозиционих странака. Критике нису престале ни када је пре тачно месец дана председник Скупштине града расписао изборе у свих 68 месних заједница од Мланче и Студенице до Гледићких планина и Гоча, а односиле су се на бројне процедуралне недостатке готово целог изборног процеса. У тренутку када су се пре три године стекли услови за одржавање избора тадашњи председник Скупштине града, једини меродаван да их распише у складу са законом, проценио је да након катастрофалног земљотреса

који је погодио Краљево у новембру 2010. године за то није погодно време. Овакав став темељио се на процени да није прикладна промена руководстава месних заједница у тренутку кад се врши санација последица природне катастрофе посебно због претпоставке да ће се стара руководства боље снаћи у ванредним околностима. Када је после мајских избора 2012. године дошло до промене владајуће већине у локалном парламенту уследио је процес конституисања нове власти на свим нивоима што је бар привидно у други план потиснуло изборе у месним заједницама. Жеља новог градског руководства да се овај поступак ипак приведе крају додатно је отежан чињеницом да статути свих месних заједница нису усклађени са новим законом, па је било потребно оставити саветима довољно времена да отклоне и ову препреку одржавању избора. Примедбе незадовољних до-

спеле су и до Уставног суда, а све је утицало да се избори одлажу за неку бољу прилику. Кад је почетком ове године председник Скупштине града Сретен Јовановић коначно најавио изборе чланова савета месних заједнциа објављена је информација о расписивању ванредних парламентарних избора који су одлучујуће утицали на повлачње првобитне одлуке. Само неколико дана пре него ће бирачи у готово свим месним заједницама покушати да у савете изаберу најбоље појединце Јовановић потврђује да се одустало од избора у амбијенту у коме су готово све политичке опције акценат ставиле на изборе представника у највишем државном законодавном органу. Као непремостива препрека показале су се и пролећне поплаве након којих су уследили годишњи одмори, па се као најпогоднији показао баш данашњи дан. Иако се избори чланова са-

вета месних заједница одржавају по статутима сваке од њих испотавило се да до половине недеље пред излазак на биралишта све нису успеле да их усагласе са важећим законом. У онима које ни до данас нису направили потребне измене избори ће бити одржани накнадно кад се за то стекну сви услови које прописује закон. Ма колико да неусаглашеност статута са законом не може битиније да утиче на резултате чињеница да у појединим није прецизно дефинисан минимални број грађана који присуствује изборним зборовима бирача, а да је у другима предвиђен паран број чланова савета, због чега не би увек могле бити донете на закону засноване одлуке, била је довољна да се избор народних представника одложи. Сретен Јовановић потврђује законску обавезу да распише изборе и именује комисију за њихово спровођење. Све остало је обавеза месних зајед-

ница које самостално одлучују о броју чланова савета, начину избора, тајним гласањем или на зборовима бирача, и другим детаљима. Иако је одељење Градске управе задужено за рад месних заједница досадашњим руководствима предложило неке моделе, и оставило да сами изаберу онај који им највише одговара, неке од њих нису одрадиле све што је потребно за нормално одвијање изборног процеса. Разлог томе тражи се у несналажењу досадашњих председника и недовољном интересовању да се уз помоћ стручних служби рад усаглашава са променама закона. Председник Скупштине града само дан пре одржавања избора верује да ће они протећи у најбољем реду и да ће се већ у понедељак у највећем броју месних заједница знати имена чланова савета који ће између себе изабрати председника и коначно ставити тачку на агонију која траје пуне

три године.

- Месна заједница је основно место на коме грађани задовољавају инфраструктурне и комуналне потребе, и прва која може да помогне у елементарним непогодама. Краљево је на несрећу током нешто више од три године имало чак две велике елементарне непогоде и обе су захватиле велики део територије. Још се боримо са последицама поплава а уз велику помоћ владе, државе, пријатеља и донатора последице су у великој мери саниране иако се оне на душевном плану вероватно никада неће санирати. Има још неодрађених послова око земљотреса, урбана регенерација насеља у Доситејевој улици и још неколико зграда, али тај посао није било могуће завршити раније. У читавом процесу велику су улогу имале баш месне заједнице као координатори који иницирају различите активности и представљају везу између грађана и

7

МАГАЗИН

23.11.2014.

локалне самоуправе – каже Јовановић. Више од партијске припадности од кандидата за председника се очекује да одвоје довољно времена за волонтерски рад како би што више допринели бољем квалитету живота на територији своје месне заједнице. Од како је на интервенцију незадовољних са територије Краљева Уставни суд прогласио супротним закону одредбу којом се за покривање трошкова у раду исплаћује и минимална надокнада она је укинута, па су сви чланови савета месних заједница, са њима и председник, принуђени да раде волонтерски. Тако се дошло у парадоксалну ситуацију да председници месних заједница са територије Крагујевца, који је модел надокнаде трошкова прихватио из Краљева, примају одређену суму новца само због тога што се у овој средини нико на то није жалио Уставном суду. Изборна комисија састављена до представника свих парламентарних странака ради већ више од 20 дана и

8

помаже одвијање изборног процеса у свих 68 месних заједница. У онима које су статутима предвиделе да се избор каднидата врши тајним гласањем биралишта су отворена јутрос у 8 сати, а затварају се у 17. У свим другим зборови бирача почињу тачно у подне како би се избегла могућност злоупотреба и појављивања истих бирача на више места. Иако већ месецима опозиција упозорава на могуће злоупотребе током изборног процеса посебно у случајевима малог присуства бирача на зборовима Јовановић верује да изборне комисије сем спровођења изборне радње треба да помогну да све протекне у најбољем реду. Да би избор био легитиман потребно је да се на зборовима бирача појави најмање десет одсто бирача са правом гласа. Уколико овај услов не буде задовољен статути највећег броја месних заједница прописују да избори буду поновљени за седам дана када би избор чланова савета могао да буде окончан

са онолико бирача који се у том тренутку буду нашли на заказаном месту. Начин избора се у складу са статутима разликује од једне до друге месне заједнице, а има и оних у којима се при недовољном броју бирача избор одлаже пола сата и понавља са онолико колико је присутно. Задатак комисије је само да утврди да ли је број присутних на првом збору довољан према броју уписаних бирача. Већ месец дана, од расписивања избора, становништво је преко медија обавештавано о терминима и начину одржавања избора, а на крају данашњег дана би требало да се зна колику важност целом процесу придају грађани.

- Ја сам председник месне заједнице био три мандата. То је у једну руку функција која представља част и понос зато што председника и савет месне заједнице бирају комшије, они са којима се свакодневно живи, проводе викенди, иде на славља. Било је до сада председника који су за ширу јавност постали легенде, јер су успели

да од месне заједнице створе специфичну институцију. Председници тих месних заједница су толико агилни да и кад не остваре све што су планирали грађани не могу да им замере. Да није било доброг рада председника у месним заједницама које су задесиле поплаве тешко би се остварила добра комуникација са локалном самоуправом при санацији последица – каже Јовановић. Искуства досадашњег рада показују извесне недостатке због недовољне обучености председника месних заједница да на адекватан начин обављају функцију на коју су изабрани. То је и повод за размишљање да се по окончању овогодишњих избора током неколико викенда одржи инструктажа током које би се новоизабрана руководства упознала са основним појмовима неопходним за квалитетно функционисање, али и обавезама председника и чланова савета у изради програма рада за одређени период. Давно је прошло време

кад се раду председника месних заједница поклањала потребна пажња и вршила адекватна обука за што боље обављање поверених задатака. Уследио је период у коме се свако сналазио како је најбоље знао, а помоћ тражио на различитим местима. Најгоре су прошли они који су се везивали за одређену политичку опцију посебно ако су на месту председника остали и после промене власти, а у међуремену окарактерисани као припадници одређене боје.

- Желим да заборавимо политичку припадност, а да бирамо оне који могу највише да ураде и ако нису чланови странака. Осим што треба да одвоји довољно времена председник месне заједнице треба да има и одређено образовање, познаје различите видове комуникације, укључујући и електронске. Брзо се живи и ко ухвати тај ритам може успети, ако га не прегази време. Ко стигне да се окачи о воз који иде брзо тај ће стићи до друге станице, ко закасни остаје да чека другу при-

лику. Због тога је и битна комуникација са локалном самоуправом и Дирекцијом за планирање и изградњу – каже Јовановић чије су очи упрте према Словенији у којој је свака месна заједница уједно и општина која убира део прихода од пореза и такси остварених на њеној територији и сама располаже трошењем средстава из буџета. Дилема председника скупштине града везана је и за оправданост постојања месних заједница у ужем градском језгру које углавном нема проблема са инфраструктурним опремањем. Са друге стране сеоске месне заједнице се срећу са различитим проблемима, од оних везаних за простор на гробљима до изградње спортских терена. Рок за пријављивање кандидата у месним заједницама у којима се избор врши тајним гласањем истекао је пре десет дана. У онима у којима се чланови савета бирају на зборовима кандидате је могуће предлагати све до почетка гласања. Т. Радовановић

Одложени избори у две месне заједнице Одлуком председника Скупштине града Краљева oдлажу се избори за савете месних заједница Бресник и Годачица расписани за 23. новембар 2014. године, јер је Изборна комисија за спровођење избора установила недостатке у њиховим статутима. Датум одржавања избора за савете месних заједница Бресник и Годачица биће накнадно одређен након стицања услова за њихово спровођење.

9

Дванаеста седница Градског већа

МАГАЗИН

23.11.2014.

МАЛА БАРА МНО

10

- Минус од 282 милиона динара у градском буџету је резултат мање наплате накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта и пореза на имовину. - Због мањка у буџету неће бити реализоване све активности предвиђене Планом и програмом Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ за ову годину у износу од 97 милиона динара. - Терет до цифре којом се исказује мањак средстава мораће да поднесу Градска управа и јавна предузећа и установе које се ослањају на буџет. – Од 500 захтева за доделу једнократне финансијске помоћи за отклањање последица мајских поплава није прихваћено 63 који се односе на помоћне објекте, или оне у којима у време елементарне непогоде нико није живео

Фото: М. Радовановић

ОГО КРОКОДИЛА

11

23.11.2014.

МАГАЗИН

12

Последњи квартал у години је време када сви корисници буџета, на локалном и републичком нивоу, са нестрпљењем очекују ребаланс у нади да би могли да добију више од онога што је планирано. У таквој ситуацији мало ко размишља да свако повећање на једној подразумева смањење количине пара и повећање незадовољства на другој страни. Проблем задовољења све већих потреба корисника се чини још озбиљнијим у ситуацији као што је овогодишња, јер још од прве половине године из надлежних служби стиже упозорење да пуњење буџета није на нивоу какав је очекиван у време кад је креиран. Тако корисници све мање количине пара у градској каси све више личе на јато изгладнелих

и немоћних птића који у уском гнезду широм отворених уста чекају да им се додели која мрвица. А мрвице се у локалним оквирима очекују прво од начелника Одељења за привреду и финансије који је пред последњу седницу Градског већа предложио решења у складу са количином пара у све празнијој каси. У таквим околностима је мало ко од чланова већа, али и представника медија, посветио више пажње редовном месечном извештају Завода за јавно здравље који се по правилу налази на почетку обимног дневног реда. Последњи извештај се односио на хигијенску исправност воде за пиће у току септембра ове године, праћење квалитета ваздуха и извршена мерења

имисије, шта год то значило, за исти период. Као и много пута до сада изостаје одговор на питање какву корист имају грађани Краљева од тога што ће неко са два месеца закашњења потврдити да су вода и ваздух били исправни, или нису. Ма колико да је разматрање Извештаја о реализацији Одлуке о буџету града Краљева за првих девет месеци ове године значајнија тема на дневном реду се нашла тек што је представник Завода за јавно здравље члановима већа потврдио све што су већ добили у материјалима за седницу. И опет питање чему све то сем претпоставке да и не читају материјале за седницу, па им треба поједноставити оно што би требало да усвоје.

Извештај о реализацији буџета показује да прилив средстава у градску касу није онакав какав се очекиво што није ништа ново. Знало се то већ од почетка године кад је из редова опозиције сигнализирано да ће минус достићи 300 милиона динара због смањеног прилива од пореза на зараде. На последњој седници Градског већа се чуло да мањак износи 282 милиона динара што је резултат мање наплате накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта и пореза на имовину. Буџетом града за ову годину планирани су приходи од три милијарде и 340 милиона динара, а ребалансом обухваћено три милијарде и 57 милиона. Због тога неће бити реализо-

ване све активности предвиђене Планом и програмом Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ за ову годину у износу од 97 милиона динара за које се верује да би могле бити уврштене у буџет за наредну годину. Остатак терета до цифре којом се исказује мањак средстава мораће да поднесу Градска управа и јавна предузећа и установе које се ослањају на буџет. Предстaвнике медија, који су са нестрпљењем ишчекивали паузу у троипосатном заседању и обраћање градоначелника Краљева, највише је интересовала информација о количини средстава намењених субвенцијама за финансирање информисања од јавног интереса. Предлог да тај износ на годишњем нивоу буде ума-

њен за два милиона није прихваћен, па краљевачки медији који се, као и сви други у земљи, већ даве у дуговима имају прилику да кроз сламчицу удахну још мало ваздуха пре него што почетком године стигну нове обавезе, посебно оне везане за дигитализацију електронских медија, али и друге због којих би неки већ могли да траже катанац који су у међувремену негде затурили. Упркос чињеници да је буџетом за ову годину медијима намењено 15 милиона динара, што је далеко мање од издвајања и у значајно мањим срединама, већ дуже време се лицитиралода би тај износ могао бити умањен, па се са тим рачунало и код исплате прве три кварталне транше кад је меди

13

23.11.2014.

МАГАЗИН

14

јима исплаћивано мање од планираног. Да одахну могу и спортски клубови и организације којима ће бити исплаћено свих 59 милиона како је планирано буџетом за ову годину. Ма колико да су чланови Градског већа усвојили одлуке које се односе на финансирање различитих активности последњу реч треба да дају одборници Скупштине града на седници која се очекује најдаље до краја наредне седмице. Највише полемике изазвало је разматрање могућности регулисања међусобних потраживања између Електросрбије д.о.о. Краљево и месних заједница на територији града.

Електросрбија је због неизмирених дуговања за утрошену електричну енергију блокирала текуће рачуне тринаест месних заједница чиме је пред локалну самоуправу стављен озбиљан задатак. У том циљу очекује се да упути одговарајући допис ресорном министарству како би се деблокадом рачуна омогућио несметан рад спорних месних заједница. Ово је важно пре свега због радова на њиховој територији јер извођачима због блокаде не може да буде исплаћена накнада за ангажовање, па прети опасност да оно што је започето не буде и завршено. Рок за подношење захтева за исплату појединачних једнократних нов-

чаних помоћи власницима породичних стамбених зграда оштећених у мајским поплавама је истекао, а пред члановима Градског већа се нашло девет последњих којима је одобрено по 120 хиљада динара. Након што је стављена тачка на расподелу средстава из некадашњег Фонда за солидарну стамбену изградњу констатовано је да од 500 захтева није прихваћено 63 који се односе на помоћне објекте, или оне у којима у време елементарне непогоде нико није живео. Обиман дневни ред је допринео да дванаеста седница буде дужа него што је уобичајено, а поред Нацрта измена

„Телеком Србија“ и „Електросрбија“, а разматран је и предлог да се нешто више од милион и по динара из текуће буџетске резерве издвоји за социјална давања запосленима. Локална самоуправа је из мандата претходне власти наследила велики број жалби грађана, а опредељење да се оне решавају сукцесивно довело је до стављања на дневни ред последње седнице Градског већа чак 24 које су се односиле на различита решења надлежних органа. Жалбе грађана односе се на издавање одобрења за заузеће јавне површине, остваривање права на једнократну новчану накнаду за прворођено дете, пољски wc и држање домаћих животиња–свиња и кокошака,

остављање камиона и стада ситне и крупне стоке на јавној површини, гајење пса љубимца, држање стоке и живине, уклањање стајског ђубрета, држање домаћих животиња и пернате живине на урбанизованом делу града, гајење голубова и ситне стоке, држања паса и мачака, испуштање отпадних вода из осочне јаме у дворишта и друге површине, контролу заузећа јавних површина постављањем билборда, постављање рекламне табле на површини јавне намене, депоновање стајског ђубрива и слично. Сва решења која је донело Градско веће треба да потврди и Скупштина града чије би заседање могло бити одржано у петак 28. новембра.

Т. Радовановић

и допуна Програма уређивања грађевинског земљишта за 2014. годину, и Нацрта решења о давању сагласности на Измене и допуне Програма пословања Јавног предузећа Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ за ову годину разматрани су Правилник о изменама и допунама Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Градској управи и Извештај Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско–геолошке и сеизмичке послове. Више предлога решења односило се на давање сагласности за установљење права трајне службености пролаза на више локација предузећима

15

Након деценија пријатељства

МАГАЗИН

23.11.2014.

ПРВИ КОРАЦИ КОНКРЕТНЕ САРАДЊЕ

16

Андреј Фиштравец и Томислав Илић

Фото: М. Радовановић

- Дуго пријатељство Краљева и Марибора никада није резултирало значајнијим економским ефектима - У Србији је половина становништва на неки начин везана за село и пољопривредну производњу док тај проценат у Словенији достиже тек нешто мање од пет одсто. - Србија је добро поднебље за производњу здраве хране и повод да се она купује овде, а не као могућност за различите шпекулације увози са далеких континената. - Предвечерје обележавања седамдесете годишњице ослобођења Краљева у Другом светском рату повод је за подсећање на пријатељство које је и започело са првим ратним дејствима почетком пете деценије прошлог века. - Гости из Марибора препознали туризам као област у којој би сарадња могла да буде обострано интензивнија

17

МАГАЗИН

23.11.2014.

П

18

ре више деценија започета сарадња Краљева са бројним градовима из земље и иностранства отпочињала је на иницијативу привредних субјеката који су до тада успешно сарађивали. Годинама након тога свела се само на повремене посете локалних политичара једне и друге стране и оптимистичке изјаве да би сарадња на културном и спортском плану коначно требало да се пренесе и на сферу економије. Пре више деценија започета партнерска сарадња са словеначким Марибором прекинута је звог политичких прилика у последњој деценији прошлог века да би почетком овог била поново успостављена, али на знатно нижем нивоу. Стиче се утисак да је почетком ове године поново почела да јача након помоћи која је стигла из Марибора после пролећних поплава у околини Краљева, посебно након ангажовању специјализованих јединица из овог краја на санацији последица. Делегација Марибора, коју у посети Краљеву трећи пут предводи жупан овог града Андреј Фиштравец, имала је током два дана интензивне

разговоре са челницима града о успостављању конкретније привредне сарадње. Основа за њу је заједнички интерес два града који се налазе у сличној ситуацији са жељом да из сарадње извуку што већу корист. Као нит која би могла да спаја препознат је туризам који пружа велике могућности за реализацију различитих програма интересантних за становнштво оба града. Познато је да је Србија све интересантнија за туристе из Словеније који у све већем броју долазе на дочек Нове године или Сабор трубача у Гучи, а у оба случаја пропусте прилику да виде и друге интересантне дестинације у Краљеву и околини које се сматрају изузетно атрактивним. Челници два града сложили су се да би заједничку корист могли да имају и од формирања мешовитог предузећа које би се бавило прометом пољопривредних производа. У Србији је половина становништва на неки начин везана за село и пољопривредну производњу док тај проценат у Словенији достиже тек нешто мање од пет одсто. Зато се и производи мало хране у односу на укупне потребе становништва,

а закључак да је Србија добро поднебље за производњу здраве хране добар повод да се она купује овде, а не као повод за различите шпекулације увози са далеких континената. Преовладава утисак да простора за сарадњу има и међу другим комуналним предузећима која у Марибору стално истражују нове могућности како би пружила што бољу услугу уз што приступачније цене. Tоком неколико последњих година ојачавају тржишнo пословање настојањем да терет плаћања не падне на терет грађана већ да се један део компнезира по тржишним условима. Очекује се да услуге у локалној средини буду унапређиване на основу размене искустава рада јавних комуналних предузећа, а добар основ за то је сазнање да је мариборски „Водовод“ у конкуренцији 117 фирми проглашен најбољим комуналним предузећем у Словенији. Могућност се пружа у помоћи при регулисању статуса бројних локалних водовода у околини Краљева, од којих је велики број дивљих, на начин као што је то учињено у Марибору у коме се врше припреме и за

отварање фабрике за флаширање воде. Основна ствар од које се очекује да повеже две локалне заједнице је заједничка корист, а једна се огледа у заједничкој реализацији пројеката који се финансирају из фондова Европске уније. Дуг пут преговора за ступање у пуноправно чланство, и године после тога, довољан су период за стицање бројних искустава, често и на грешкама, што је повод за размишљање да на путу ка Европи исте не би морало да прави краљевачко руководство. Предвечерје обележавања седамдесете годишњице ослобођења Краљева у Другом светском рату повод је за подсећање на пријатељство које је и започело са првим ратним дејствима почетком пете деценије прошлог века. Било је током деценија неспоразума и различитих изазова, али су сви превазиђени, посебно у тренуцима кад су били наметнути од стране снага које су тежиле дезинтеграцији заједничке државе. Неспорно је да пријатељство два града траје дуго, али и то није никада резултирало значајнијим ефектима, а представници две локалне самоуправе

потврђују да су дани протеклог викенда били прилика да се направи искорак који ће бити имплементиран у стратегију развоја града како би се привредна димензија подигла на значајнији ниво. Посебан значај за домаћине има сазнање да су гости препознали туризам као област у којој би сарадња могла да буде обострано интензивнија. Они који су долазили у Краљево годинама у назад могли су да осете све чари „Веселог спуста“ као једног од препознатљивих туристичких брендова који би могао да буде довољно атрактиван и већем броју гостију из Словеније. У туристичку понуду уврштен је и бајк маратон који се одржава четврту годину на релацији између Краљева и Плужина у Црној Гори на обележеној стази за коју се верује да би била веома привлачна бројним поклоницима незаборавног провода у природи који би дошли из Словеније. Ма колико то непопуларно звучи чини се да је, посебно током ове године, највише унапређивана сарадња на плану ванредних ситуација. Природа је непредвидива, често и немилосрдна, па се никада са сигурношћу

не може тврдити да своје ћуди неће показати кад се то најмање очекује. У таквим условима је битно да свака локална заједница достигне потребан ниво оспособљености и спремности да јој се одупре, или бар последице сведе на што мањи ниво. У том смислу су драгоцена искуства стечена у сличним ситуацијама која би могла да буду добра основа за превентивно деловање како се не би у случају природне катастрофе чекало на интервенцију специјализованих јединица. Гости ни овог пута нису крили задовољство пријемом и резултатима разговора са домаћинима што доказује да сарадња није само пријатељска и протоколарна него да ствара услове за остварење заједничких интереса у циљу обостране користи. Након дводневних разговора преовладава закључак да је најбитније да се формира заједничка канцеларија за европске и друге пројекте на којима ће екипе стручњака два града кроз заједнички рад пронаћи заједничке елементе и уклопити у бизнис план као основу будуће економске сарадње. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

Без длаке на језику: Александар Ерац (2)

МАГАЗИН

23.11.2014.

ИМА НАДЕ ЗА КРАЉЕВО

20

- На само неколико километара од Краљева површински коп каменог угља са резервама за 40 године експлоатације и градњу термоелектране. - Интерес су показали Канађани и Кинези.

– У Краљеву пилот пројекат уступања запарложених обрадивих површина за обрађивање радно способним корисницима социјалне помоћи. - На територији града Краљева има више од хиљаду штала које су празне. - У Краљеву послују предузећа у чијим би пословима „Пластметал“ могао да се појави као подизвођач. - Краљево ће осетити бољитак након формирања одборничке групе Покрета социјалиста и Градског одбора који ће мало снажније кренути напред. - Уз покретање производње у „Пластметалу“ има наговештаја и о привођењу крају поступка поновне приватизације „Фабрике вагона“

Александар Ерац

21

Фото: М. Радовановић

22

МАГАЗИН 23.11.2014.

У

краљевачким политичким круговима се са посебним интересовањем очекује прва следећа седница Скупштине града најављена за крај следеће недеље. И док се представници владајуће већине припремају да подрже одлуке Градског већа које се односе на усвајање извештаја о реализацији буџета за првих девет месеци ове и предлог нацрта одлуке о ребалансу међу опозиционим одборницима се све више коментарише најава оснивања још једне одборничке групе. Њу је пре десетак дана најавио доскорашњи одборник Демократске странке Србије у Скупштини града Александар Ерац, актуелни повереник Покрета социјалиста након распуштања Градског одбора ове странке у Краљеву. Разговор са њим о актуелном стању на краљевачкој политичкој сцени, и бројним другим питањима везаним за нормално функционисање града, није могао да прође без осврта на начин на који краљевачки посланици, а у Народној скупштни их никад није било више из ове средине, заступају интересе града. Све чешће примедбе да њихов рад не даје очекиване резултате повод је за размишљања да би их требало анимирати како би се, у договору са градским челницима и представницима свих странака које имају одборнике у Скупштини града, утврдили приоритети и циљеви којима је потребна подршка са републичког нивоу. Да се од обећања не живи показало се безброј пута, а доказ да се највећи број њих не остварује су чести прелети одборника из једне у другу одборничку групу, али и грађана из једне партије у другу, трећу, четврту... У таквој ситуацији мало је оних који би поверовали у обећање, ма колико оно било искрено, о коришћењу свих могућности да повереници две политичке опције, Српске напредне странке и Покрета социјалиста, у Краљеву покрену неку нову причу. Основ за њу су, верује Ерац, бројне предности које се не користе, а крију се у области туризма који је у више наврата био тема интересовања актуел-

ног повереника Покрета социјалиста из периода кад је обављао дужност помоћника градоначелника за ову област. Све што се односи на туристичеке потенцијале на које указује Ерац познато је од раније. Од кад постоји организован живот у овом граду зна се за близину Врњачке Бање и Копаоника, манстире и културно историјске споменике у долини векова. Зна се и да никада нису искоришћени у мери у којој би то могло да донесе значајније резултате и поред потврде да су их најновији носиоци власти препознали.

- Људи из Српске напредне странке имају неке пројекте, али мислим да их треба прилагодити овом времену, искористити ово што имамо, а капиталне пројекте оставити за неко друго време. Манастире Жичу и Студеницу, као и средњовековни град Маглич, имамо и не треба да радимо ништа спектакуларно сем да их приближимо екскурзијама, Европи и свету, Русима који су зантересовани за наше православне споменике, а обилазе их самостално и неорганизовано. Страшно је да бројне ђачке екскурзије само прођу кроз Краљево, а наши хотели зврје буквално празни. Нова спортска хала пружа моућност организације многих такмичења, а спортистима можемо да понудимо окружење, покажемо своју културу и културно историјске споменике. Имамо ми и индустрију, рударство и много других могућности које могу да се прошире. На простору Краљева се дневно експлоатише на стотине, можда и хиљаде, кубика шљунка, у студеничком крају преко 200 хиљада квадрата камена, а кад би то ставили под контролу било би значајних прихода за град на годишњем нивоу. Не можемо да се жалимо на министарство и Београд јер су нам они то понудили, а због лоше процене неке прошле власти нису знале да одреагују на прави начин. Страшно је да сам то препознао ја као економиста, а нису људи којима је то струка – каже Ерац. Политичко деловање у Краљеву Покрет социјалиста базира и на експлоатацији гранулата за потребе

градње Коридора 11, али и бројних улица у граду за шта су одливена значајна средства. Ерац открива и многима непознате детаље о површинском копу каменог угља на само неколико километара од Краљева са резервама за 40 године експлоатације и градњу термоелектране. Интерес су, каже, показали Канађани и Кинези и ма колико да се одлуке овакве врсте доносе на нивоу државе и град треба да испољи иницијативу и укључи се у читав пројекат. А покретач треба да буде Градска управа у којој, међу неколико стотина запослених, има стручњака различитих профила који се најчешће крију под плаштом политике и кривицу сваљују на знатно мањи број оних који након избора заузму значајно месту у власти. Актуелна влада је најавила корените реформе у готово свим секторима друштва од којих се једна односи и на област социјалне политике која је под ингеренцијом првог човека Покрета социјалиста. Већ прве критике на најављено кресање привилегија социјално угроженим лицима која су радно способне повод је за безрезервну подршку ставу да оно што се поједе мора да се заради. Она је много значајнија у светлу чињенице да бројни од становника, који бесплатни оброк чекају у реду пред неком од народних кухиња, већ раде на црно и остварују зараду. Ово је повод да Покрет социјалиста покрене идеју да се запарложене обрадиве површине, каквих има на територији свих локалних самоуправа, уступе за обрађивање радно способним корисницима социјалне помоћи. Пилот пројекат би могао да се реализује у Краљеву на делу површине од 70 хектара којим газдује Пољопривредна школа.

- Кад већ имамо у центру града имање хајде да направимо уговор са Министарством просвете да се уступи граду, или да се заједнички крене у обраду, да деца која уче имају огледно добро а да наши корисници не траже помоћ донатора. Имамо радно способних социјално угрожених, а свима који су у могућности да раде да то омогућимо.

23

23.11.2014.

МАГАЗИН

24

И друг Путин је приликом гостовања у Београду рекао да је руски народ заинтересован за српски сир. На територији града Краљева има више од хиљаду штала које су празне. Кад председник Русије каже да су Руси заинтересовани за српски сир значи да свака кућа треба да нађе могућност да набави једну, две или пет крава и почне да се бави пољопривредом, јер је то наш једини излаз. Краљевачка млекара је била једна од најуспешнијих, затворили смо је али као грађани имамо обавезу да скренемо пажњу на могућности, а држава да стане иза нас. Морамо да повратимо млекару, а да би је повратили морамо да имамо довољан број грла и направимо поново озбиљну причу. Школско имање треба да повежемо са овим људима да сами зарађују за себе, а то је идеја министра Вулина кад каже да не може џабе да се једе – каже Ерац. Много тога је пропуштено током протекле две деценије, а само озбиљна прича какву нуди Покрет социјалиста може да покаже озбиљност града и људи у њему који знају шта хоће. Тек тада на сцену треба да ступе народни посланици и тамо где се долучује траже оно што је потребно локалној заједници. Искуство ранијих времена указује на недовољну сарадњу посланика супротних политичких опција чак и у ситуацијама кад се од њих тражило само усаглашавање ставова око најједноставнијих проблема. А проблема је увек било, никад више него сада. У надлежности више пута помињаног Министарства за рад, запошљавање социјална и борачка питања, на чијем се челу налази први човек Покрета социјалиста Александар Вулин, су и предузећа која упошљавају инвалидна лица, а у такве се убраја и краљевачки „Пластметал“. Ово предузеће годинама уназад оптерећују бројни проблеми које није успело да реши ни једно од досадашњих руководстава иако су и директори, који су се смењивали на челу колектива, редовно обећавали решавање. Нагомилани проблеми су кулминирали оставком последњег директора и штрајком рад-

ника које нема ко да организује како би радом остварили право на зараду. Компликована ситуације намеће потребу за проналажењем што адекватнијег, и бржег, решења након што се конституисањем скуштине и избором директора предузећа створе услови за активирање радног процеса. Мало наде да би могло да се крене са мртве тачке дају процене да у Краљеву послују предузећа у чијим би пословима „Пластметал“ могао да се појави као подизвођач, а размишља се и о укључивање других који у заједничком ангажовању буду видела интерес.

- Све ћемо то кроз одборничку групу Покрета социјалиста покренути у нашој скупштини и анимирати све те људе, а министарство ће сигурно стати иза нас. Познајући министра Вулина, који има добру сарадњу и другарски однос са многим министрима, верујем да ћемо то искорисити и да ће Краљево осетити бољитак након формирања одборничке групе Покрета социјалиста и Градског одбора који ће мало снажније кренути напред. И претходни је радио часно и поштено, али ово време тражи мало више енергије и уплива у медије. Ја себе видим у свему томе, а оног тренутка кад не будем могао да урадим делић овог што сам испричао није проблем да се склоним. Београд Краљеву жели добро, али тражи људе који знају да се изборе и презентују проблеме који су присутни у нашем граду – каже Ерац. Повереник Покрета социјалиста већ види своју партију у локалној власти и поред чињенице да тај статус није изборио на изборима. До тада следи договор са повереником Српске напредне странке са којом би на локалном нивоу требало да се ускладе активности као што то две странке чине на републичком. Ерац не крије жељу да сарадњу Српска напредне странке и Покрета социјалиста, и њихових челних људи Александра Вучића и Александра Вулина, са републичког преслика на локални ниво. У овом тренутку не види препреку на путу да два градска одбора, а и све друго у граду, стане на здраве ноге након чега би и

Краљево имало чиме да се похвали. Ма колико да је проблем незапослености један од оних који највише оптерећују локалну заједницу из Покрета социјалиста долазе ведри тонови и очекивање да би већ од фебруара наредне године ситуација могла да се промени, ако не да се запосле нови оно бар да почну да раде радници који штрајкују. Уз покретање производње у „Пластметалу“ има наговештаја и о привођењу крају поступка поновне приватизације „Фабрике вагона“ након чега би она кренула према месту које јој припада.

- Морамо да залегнемо иза наших људи, па иако има оних који то можда не заслужују не можемо да правимо селекцију између оних који нам верују и оних који не верују. Прихватио сам се функције и одговорности, јер морамо да заштитимо и оне који нас воле и оне који нас не воле, који нас подржавају и који не подржавају, а једино тако можемо да направимо неко решење и помогнемо граду. Очекујем да ћемо тај помак да направимо заједно са Српском напредном странком, као носиоцем целе ове приче, али и са Социјалистичком партијом Србије и министарствима којима она управља. Верујем у њих као пријатеље, комшије и другаре без обзира да ли ће се повредити политичка сујета, па ће онда можда кренути да нападају ову причу. Што пре будемо заборавили ко коме припада брже можемо да урадимо нешто у наредном периоду, а кад дођу избори онда ћемо да машемо ко припада којој групацији. До тада треба да станемо на једну страну и решимо проблем града, а мислим да за Краљево има наде и да ћемо врло брзо осетити бољитак – каже Ерац. Време које је пред нама даће одговоре на многа питања, а колико има основа за поверење идејама Покрета социјалиста могло би да се види ако не пре онда бар на наредним локалним изборима. Иако је до редовних остало годину и по дана из појединих кругова стижу наговештаји да би могли бити организовани и раније. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Погон Пластметала

25

Краљевчани на митингу радикала

МАГАЗИН

23.11.2014.

ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ СРПСКИ МЕНДЕЛА

26

- Велики скуп радикала окарактерисан је као митинг наде да постоји патриотска Србија која не сматра да је једини пут онај који води у Европску унију и да нема других пријатеља сем оних који долазе са запада континента. - Преиспитивање односа са Европском унијом и елиминисање увозничког лобија требало би да буду основни елементи најављеног новог радикалског програма за промене.

- Истински радикали су уверени да је њихов председник остао доследан својој идеји и у Хашком трибуналу, а и сада кад жели да створи снажну и модерну српску државу. - Место сваког српског патриоте је међу радикалима као јединој снази спремној да се одупре настојањима дојучерашњих страначких колега да Србију поведе погрешним путем

Иван Дамљановић

27

Б

МАГАЗИН

23.11.2014.

ројни симпатизери српских радикала су годинама очекивали повратак лидера странке Војислава Шешеља из затвора у Схевенингену у коме се налазио од када се добровољно предао Хашком трибуналу. Међу највернијим присталицама који су се прошле суботе упутили према Београду у коме је одржан велики митинг Српске радикалне странке налазила се и група од стотинак Краљевча на, међу њима и Иван Дамљановић који је српским радикалима приступио непосредно по ступању у пунолетство. Било је то непосредно након петооктобарских промена 2000. године када је схватио да су радикали једини прави заступници националне, патриотске, проруске и антиевропске идеје на територији Србије. У странку је, признаје, ушао из националних и патриотских убеђења да може да допринесе реализацији идеја за које и данас верује да су једина водиља српског народа. Као најмлађи одборник ове странке у Србији, а међу 13 у Краљеву,

28

учествовао је усвим активностима све док кормило након Шешељевог одласка у Хаг нису преузеле снаге које су заступале неке друге идеје. Иско је искључен из странке Иван није напустио и идеје због којих је приступио радикалима па је и у даљем деловању и иступањима јасно заступао националну оријентацију овога пута артикулисану на други начин. Одлазак председника странке у Хаг у знатној мери се одразио на даљи рад, а потом и цепање Српске радикалне странке која је, након дебакла на овогодишљим мартовским изборима, готово нестала са политичке сцене. Радикали и данас препричавају детаље Шешељеве намере да одласком у Хаг докаже да је трибунал институција која је бројне српске војне и политичке функционере процесуирала због тога што су деведесетих година прошлог века бранили народ кад су их напале снаге које су желеле доминацију на овом простору.

-Шешељ се супроставио томе и по-

казао да је неуништив јер му нису доказали никакву одговорност. Победио је све лажи и бруталне подметачине потуране од стране ондашњег режима у Србији, тужиоца Карле дел Понте и осталих учесника у пројекту сатанизовања Срба. Ми смо, као и сав народ, са одушевљењем пратили и гледали једног Србина који је у одбрану уложио сву своју снагу и умеће и победио. У току тамновања је доживео да буде издат од стране два најближа сарадника што је нанело велику штету Српској радикалној странци. Очекивали смо његов повратак који је дошао после 12 година након тортура и свега што човек може у затвору да доживи. Хаг није могао да их трпи јер таква громада од човека није неко са ким су могли да манипулишу како хоће, па су га пустили и ослободили се како је и сам рекао великог баласта – каже Дамљановић уверен да је просрпска политичка идеја избачена из парламента по налогу западних моћника. Градски одбор Српске радикалне

странке у Краљеву је у оквиру скромних могућности организовао одлазак на београдски митинг у два аутобуса и више аутомобила са страначким и заставама Србије и Русије. Тако су се краљевачки радикали нашли у друштву истомишљеника из Црне Горе, Републике Српске, Српске Крајине и Македоније. Општи утисак међу радикалима указује на покушај медија да минимализују ефекте митинга. Подаци са друштвених мрежа указују на знатно већи број учесника од оног са којим се баратало у медијима а више од свега радује чињеница да четири петине представљају млади људи што радикалима даје за право да верују у снагу народа кога више нико не може да превари лажним обећањима. Последњи велики скуп радикала окарактерисан је као митинг наде да постоји патриотска Србија која не сматра да је једини пут онај који води у Европску унију и да нема других пријатеља сем оних који долазе са запада континента.

Утисак који су Краљевчани понели са београдског Трга републике сведочи о снази и елану који је повратком у Србију покренуо др Војислав Шешељ. Из срца и грла хиљада људи одјекивале су речи радикалске химне „Спрем’те се, спрем’те четници“ која се дуго није чула на јавном месту.

- Био је то ошти талас душевљења и наде. Заставе са ликом др Шешеља, странке, председника Новорусије, заставе са Путиновим ликом у војној униформи, заставе са ликовима Драже Михајловића, војводе Мишића и великог мученика цара Николаја који је био велики пријатељ српског народа. Био је то национални и патриотски скуп који је недостајао овој земљи, а др Шешељ се у препознатљивом маниру, без длаке на језику, обратио маси која је жељна да чује нешто различито од стереотипа данашњег времена – каже Дамљановић. У атмосфери обележеној бакљама, каква је свих ових годинама недостајала, први човек радикала је подсетио да је као четнички војвода

победио Хашки трибунал у коме бројни Срби и даље трпе тортуру и издржавају вишегодишње затворске казне док осумњичени представници других народа учесника у ратовима на просторима бивше Југославије бивају ослобођени. Други сегмент једносатног обраћања посвећен је бившим радикалима који су након одласка из странке и избора који су уследили заузели значајна места у држави. Најзначајнијим и најважнијим се доживљава трећи сегмент говора у коме се др Шешељ осврнуо на класичну радикалску причу о социјалном стању у друштву, поразном стању економије и потреби за окретањем према Руској Федерацији и другим пријатељским земљама. У основи приче је заштита српског сељака контрола увоза и затварање границе за сву робу, посебно пољопривредне производе, која долази из Европске уније. Повод за такав став лежи у чињеници да баш увоз пољопривередних производа уништава сељака и крајње деструктивно делује на домаћу економију.

29

МАГАЗИН

23.11.2014.

Јасан став др Шешеља о бројним питањима учвршћује радикале у уверењу да реализација његових идеја засигурно води ка решавању тренутно тешке политичке, привредне и економске ситуације што указује да би врло брзо могао на политичкој сцени да се докаже као апсолутни победник. Преиспитивање односа са Европском унијом и елиминисање увозничког лобија требало би да буду основни елементи најављеног новог радикалског програма за промене. Ма колико да је др Шешељ био одсутан из земље он добро познаје ситуацију у Србији што је повод да се осврне на реформски курс српске владе у чијој је основи смањење плата и пензија које ни у нормалним условима не могу да држе корак са трошковима живота. Све то наводи на јасан став да су бирачи изманипулисани и да изборни резултат на мајским ванредним парламентарним изборима ни приближно не би био овакав да је то што сада чини највиши извршни орган у земљи на адекватан начин предочено бирачима.

30

Познат као изузетно речит, и увек без длаке на језику, др Шешељ је у веома кратком периоду најавио довољно јасан програм изласка из кризе који ће понудити народу пре него крене у отворену борбу за обарање актуелне власти.

- Сваки човек данас у Србији треба да буде радостан, не мора да воли Војислава Шешеља, али треба да бусде радостан да је један Србин победио. Видео сам га као мало остарелог, али одлучног и храброг човека чак ни у толикој мери болесног како су га представљали. То је човек пун елана и одушевљења што је дошао и видео да га српски народ није заборавио, да идеје за које се залагао нису идеје прошлости већ да су присутне у оној младости као будућност и смер који може да донесе промене у Србији. Видео сам снажног човека који је спреман да поведе народ путем којим треба да иде и стекао утисак да је он данас као Нелсон Мендела који је робијао 30 година, али је имао идеју коју није хтео да баци под ноге, па је на крају од Јужне Африке направио озбиљну

земљу. Шешељ је победио Хашки трибунал, издржао огроман притисак међународне заједнице да га сломи и тако показао да је апсолутни победник човек који са идејом и убеђењем крене у борбу спреман да у њој да и живот – каже Дамљановић. Ма колико се идеје Војислава Шешеља у јавности представљају као део прошлости међу радикалима влада уверење да су део исте прошлости и његови најжешћи критичари, Александар Вулин као генерални секретар Југословенске левице, али и дојучерашњи саборци четничког војводе атуелни председници државе и владе. За разлику од свих који су политичке ставове мењали према тренутној ситуацији, а активности са сумњивом основом често представљали као интерес народа радикали верују да је њихов председник добро разумео време с почетка борбе за слободу српског народа, али разуме и садашње, а није човек који ће да одустане од својих идеја и принципа. Насупрот њему бројни су лидери који су осамдесетих година прошлог века у

политику ушли подстакнути великосрпским националним идејама да би на крају постали евроунијати. Истински радикали су уверени да је њихов председник остао доследан својој идеји и у Хашком трибуналу, а и сада кад жели да створи снажну и модерну српску државу. Да ли ће то успети за живота, или ће његове идеје ко зна када реализовати наследници, остаје да се види. Уосталом бројне су генерације Срба које су од Косовског боја пред крај четрнаестог века чекале почетак деветнаестог кад је отпочела борба за коначно ослобођење.

- Идеје Војислава Шешеља су потпуно природне за сваког Србина који сматра да не треба да се одрекне оног што јесте, тековина средњовековне Србије, Карађорђевог и Милошевог устанка, балканских и Првог светског рата, као ни осталих идеја због којих су страдали вековима. Зар имамо право да бацимо то под ноге и од Србије направимо робовску и вазалну државу каква је била до Карађорђевог устанка и почетка модерне српске историје. Читаве генерације су и животе улагале

у бољитак и напредак, а ми смо сада људи који ћемо то да бацимо под ноге – каже Дамљановић. Ма колико да се скоро сваком учеснику политичког живота може приговорити одговарајућа трансформација у погледима на актуелни тренутак Дамљановић је склон тврдњи да идеје због којих је ушао у политику никад није напуштао. Због тога је и долазио у сукоб са онима који их нису схватили на прави начин, и били склони злоупотребама због личних интереса, богаћења и уништења Српске радикалне странке. Због тога је дубоко уверен да је место сваког српског патриоте међу радикалима као јединој снази спремној да се одупре настојањима дојучерашњих страначких колега да Србију поведе погрешним путем. Национално, проруски и антиевропски оријентисни бирачи признају да до повратка Шешеља из Хага нису имали за кога да гласају. Сада кад се појавио човек који ће да артикулише њихове идеје осећају обавезу да буду заједно. А да су на правом путу најбоље показују Мађари који настоје да изађу из

Европске уније, Енглези који не прознају ову асоцијацију, али и бројни други народи који преиспитују чланство у заједници европских народа у којој Немачка има доминацију и црпи снагу из свих њих. Познато је да нису сви Срби поборници безусловног уласка у Европску унију, а жешћи противници од свих других су српски радикали, међу њима и Иван Дамљановић који након извесног времена ван политичког живота најављује агресивну активност у оквиру Српске радикалне странке. Краљевачки одбор ове странке у тешким временима је очувао известан број поштених људи, а након реорганизације коју је најавио и Војислав Шешељ, очекује се подмлађивање и окупљање око језгра које је остало здраво. Због тога се и у овој средини очекује брз долазак председника странке који је и пре одласка у Хаг више од осталих страначких лидера проводио време у народу. Т. Радовановић

31

Нова серија протеста бивших радника „Магнохрома“

МАГАЗИН

23.11.2014.

НАДА УМИРЕ У

32

- Бивши радници „Магнохрома“ реактивирали протесте којима траже исплату последње петине дуговања по правоснажним судским решењима. – У великој сали Градске управе до коначне исплате дуга. – Различити подаци о броју исплаћених радника и дуговањима.

– Кривичне пријаве против Основног суда и одговорног лица у „Магнохрому“. – Мали маневарски простор за реаговање локалне самоуправе. - Док чекају одговор из Министарства правде радници подсећају да се из „Магнохрома“ и даље сваког дана нешто одвлачи на отпад

Фото: М. Радовановић

У ПОНЕДЕЉАК

33

П

МАГАЗИН

23.11.2014.

рилично интересантно звучи сазнање да се последњих година у Краљеву, више него икада, у различитим ситуацијама чује реч агонија а везује за стање у привреди, образовању, здравству, отклањању последица земљотреса и поплава, раднике „Фабрике вагона“ у штрајку и оне који су некада радили у „Магнохрому“ а још нису наплатили сва потраживања иако имају правоснажна судска решења. Ови последњи се већ недељама сваког уторка окупљају не би ли скренули пажњу јавности, и челника локалне самоуправе, на тежину проблема који их притиска. Након два несупела покушаја да у сусрету са градоначелником Краљева и његовим сарадницима пронађу пут за решење проблема они најупорнији су стигли у зграду Градске управе чврсто решени да из ње не изађу док не добију потврду да ће бити реализован бар део онога на шта имају право, или бар што им је обећано. Проблеми великог броја радника настали су и пре поништења уговора о приватизацији, а губитак посла додатно је отежан чињеницом да им

34

нису исплаћене зараде из периода када је фабрика још радила. Није помогло ни то што је велики број њих на суду доказао да је у праву и што има правоснажне судске пресуде. Још пре неколико година отпочела су протестна окупљања испред зграде Општинског суда који је потраживао велике износе такси за поступак, потом уличне шетње и блокада саобраћајница да би талас незадовољства спласнуо након договора да им се исплати четири петине потраживања. Догодило се то пред мајске изборе 2012. године када се извесним чинила поновна продаја некадашњег краљевачког гиганта. Окупљени у свечаној сали Градске управе бивши радници „Магнохрома“ тврде да су још једном преварени, јер се никада нису одрекли остатка дуга од једне петине заосталих зарада што је био повод за протест упућен министру правде и председнику владе, али и неке кривичне пријаве. Две и по године након што су према неким тумачењима потписали сагласност за исплату 80 одсто дуга, а по другима нешто друго, указују на чудне околно-

сти и уцене којима су били подвргнути како би пред парламентарне изборе смирили страсти. Незадовољни радници се позивају на изјаву министра правде објављену на локалним телевизијама у јесен 2012. године којом изражава спремност да их прими у покушају да се пронађе решење које ће задовољити обе стране. Од тада је прошло више од две године, а из ресорног министарства нема никакве назнаке да би до сусрета могло да дође. Слично обећање је, кажу представници радника, дао и актуелни премијер Србије, а како до обећаног састанка по хитном потупку још није дошло одлучили су се на нове протесте чврсто уверени да не напуштају скупштинску салу док не добију задовољавајући одговор. У овом тренутку били би задовољни када би представници локалне власти помогли да бар трочлана делегација радника са правним заступником и неким из локалне самоуправе дође до Београда и са неким од меродавних разреши проблем. Бројни покушаји да то учине самоиницијативно увек су се завршавали

неуспешно и сваки пут се као препрека поставио неко од чиновника у ресорном министарству са информацијама за које сматрају да немају реалну основу. Последња рок до кога је обећано да ће стићи било какав одговор истекао је 12. септембра ове године након чега је и почела нова серија протеста Кривичне пријаве су поднете против Основног суда у Краљеву и одговорног лица „Магнохрома“, а све у вези неиспуњења обавеза. Ситуацију додатно компликују различити подаци о броју исплаћених радника као и сумња да је споран један део новца који је уплатила држава због чега је у читав случај укључено и Министарство унутрашњих послова. Да локална самоуправа нема много простора за деловање у овом случају потврдио је и градоначелник Краљева Томислав Илић. Информације које има битно се разликују од оних којима располажу бивши радници „Магнохрома“ што је повод за обећање за контакт са Министарством правде како би се ствар истерала на чистину. Иако су у зграду Градске управе стигли чврсто решени да ту остану док не добију за-

довољавајући одговор радници су пристали да сачекају до краја недеље, а да се поново скупе најкасније следећег уторка. Вербална подршка стиже и од председника Скуштине града Сретена Јовановића који, као бивши радник „Магнохрома“, боље од осталих разуме проблеме некадашњих колега. И до сада је, каже, чинио оно што је у могућности, одлазио са њима у Београд и подржавао их у свим покушајима да остваре стечена права. Релативно мали број радника који су се одазвали позиву на протест резултат је сазнања да немају пара ни за превоз, а камоли друге потребе. Да се ситуација приближава критичној тачки потврђује уверење да су поново спремни за блокаду саобраћајница до потпуне исплате дуга који се процењује на мање од милион евра. Великом грешком данас сматрају због уцене стављене потписе на бланко папире којима се данас доказује одрицање од дуга који потражују. Основни мотив што су тада пристали на исплату само већег дела потраживања је обећање представника власти пред ђурђевданске изборе

2012. године да постоји озбиљан купац за „Магнохром“. Иако је недавно наговештено да ће бити објављен списак педесетак предузећа у реструктурирању за које постоји реална основа да поново почну да раде још нико поуздано не зна да ли се међу њима налази и „Магнохром“. Из Градске управе стижу информације да интересовање постоји за „Фабрику вагона“ и да би потенцијални купац могао да се појави у Краљеву већ ове недеље. Мала утеха за раднике који протествују је податак да има интересовања за приватизацију „Аутотранспорта“ и Природног лечилишта Матарушка и Богутовачка Бања. Њих у овом тренутку интересује само последња петина неисплаћених зарада из периода док су радили у „Магнохрому“. На адресе ресорних министарстава су из локалне самоуправе већ упућена писма на која се одговор очекује најдаље до понедељка. Док их чекају радници подсећају да се из „Магнохрома“ и даље сваког дана нешто одвлачи на отпад. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35

23.11.2014.

МАГАЗИН

36

Драгољуб Корићанац

Непознати догађаји из новије историје

ОДЛУЧУЈУЋА БИТКА НА ЧЕМЕРНУ

- Аустријска војска је у јесен 1915. године планирала да изађе на Чемерно, а затим низ реку Студеницу изађе до Ушћа и пресече пут Првој армији како би спречила повлачење српске војске преко Црне Горе, Скадра и Албаније према Грчкој. - Да се није испречило Чемерно Аустријанци би вероватно искористили ту ситуацију, па највероватније не би ни дошло до повлачења главнине српске војске до Грчке и каснијег формирања Солунског фронта

37

МАГАЗИН

23.11.2014.

М

38

ало је година као што је ова у којој се нижу значајни догађаји из не тако давне историје Краљева којима се до сада није поклањала довољна пажња. Узроци томе су различити и много мање значајни од чињенице да се са бројних догађаја скида вео тајне пред све већом потребом да се генерацијама које долазе укаже на величину жртве чији се плодови убирају у данашње време. Историју су увек писали победници, а њен изглед најчешће диктирали интереси актуелне власти, па због тога мање познате детаље из прошлости у данашње време откривају и генерације оних који се приближавају зениту живота. Ова година је отпочела низом догађаја који су најављивали обележавање стоте годишњице од почетка Првог светског рата, а у Краљеву је током јесени први пут обележен дан ослобођења града у овом рату. Вео тајни скинут је са имена оних који су се до пред крај Другог светског рата налазили на челу града, а пре само десетак дана и са догађаја који су у околини града обележили још један значајан део српске историје. О њима сведочи писац неколико значајних књига из области топографије и топонима, и хроничар многих збивања у читавом крају, Драгољуб Корићанац. На догађаје из новембра 1915. године подсетио је малобројне мештане окупљене испред крста на Врановцу у знак сећања на борце који

су изгинули бранећи одступницу српској војсци која се, пред најездом знатно моћнијег непријатеља, преко Скадра и Црне Горе повлачила према Грчкој. Аустро-Угарска је дуго одолевала притисцима Немачке да нападне Србију и чекала повод за војну офанзиву чији је циљ био да великом царству обезбеди излаз на Црно море. Иако се сврставала у ред најјачих европских земаља Немачка једина није имала колоније према којима је пут водио преко мора што је био повод за размишљање о освајању нових тржишта и природних ресурса. На том путу се између Бугарске и Босне, коју је анектирала Аустро-Угарска, нашла Србија која је безброј пута у историји због геостратешког положаја била сметња бројним освајачима. Ма колико да је година стота од почетка Првог светског рата, до тада највећег у историји човечанства, повод за бројна тумачења узрока и покушаја пораже-

них сила да изврше ревизију, неспорно је да се толико пута помињан атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914. године показао као добар повод за уцене које мала Србија није могла да прихвати.

- Иза тога је Аустрија ударила на Србију у чувеној Колубарској бици у којој је српску војску при повлачењу према Руднику водио војвода Живојим Мишић. Док се војска повлачила Мишић је посматрао терен тражећи најповољније место за напад и разбијање аустрогарске војске коју је водио генерал Оскар Поћорек и хвалио се да ће за три дана да буде у Нишу. Живојин Мишић је наредио интендантским службама да војску добро нахране, да поцепане обуку, а оне са лошом обућом обује. У то време га је позвао војвода Радомир Путник и дао упутства куда, и како, да се повлачи, а Живојим Мишић потврдио да је већ издао наредбу за противудар.

Прва српска армија је мало измакла и добила времена да се одмори и организује, а кад су Аустријанци дошли на место које је Мишић под Рудником одредио за противудар упали су у клопку након чега је уследио напад са свих страна сем оне одакле су дошли и куда су једино могли да се врате. Заметнула се тешка борба у којој је изгинуло 14 хиљада српских војника и официра, и 23 хиљаде Аустријанаца док је 40 хиљада заробљено – објашњава Корићанац. После победе на Колубари, која представља прву значајнију победу савезника у Првом светском рату, у ратне операције су се укључиле Немачка и Бугарска, па је српска војска, у немогућности да се одупре великој сили која је надирала са свих страна, била принуђена да се повлачи. Уз Мораву се повлачила Трећа армија под командом пуковника Петра Бојовића. Пошто су Бугари ударили с бока и пресекли Другу армију под командом војводе Степе Степановића, један део је отишао на Косовао а други који се кретао према Топлици, након наредбе Врховне команде, преусмерен према Крушевцу и Краљеву како би овим правцем наставио повлачење према југу.

- Живојин Мишић је водио Прву армију уз Ибарску долину. Те јесени је било лоше време, а Западна Морава надошла, па је било тешко прећи преко реке због чега су се мало задржали све док Аустријанци нису дошли овде до Врановице и Ранкововог гроба како би изашли на Чемерно. Аустријска војска је имала план да пробије фронт, изађе на Чемерно, а затим низ реку Студеницу изађе до Ушћа и пресече пут Првој армији. Да су успели заробили би целу армију, одвојили део дивизије и упутили према Косову где су Трећа и део Друге армије били укљештени између Бугара који су надирали са истока и аустроугарске војске за запада. Да се није испречило Чемерно Аустријанци би вероватно искористили ту ситуацију, па највероватније не би ни дошло до повлачења главнине српске војске до Грчке и каснијег формирања Солунског фронта –

објашњава Корићанац. Напад освајача осујетили су делови српске војске и Доњовасојевићка бригада црногорске војске из Берана која је прискочила у помоћ како би омогућила повлачење главнине српских снага преко Скадра, Црне Горе и Албаније према Грчкој. По врлетима у близини Краљева заувек је остао велики број српских и црногорских војника који су се одазвали позиву краља Николе да притекну у помоћ братском народу. Т. Радовановић

39

Седамдесет година у слободи

МАГАЗИН

23.11.2014.

ПОСЛЕДЊИ ДАН

40

НИ МОСТОБРАНА

а Пре тачно седамдесет година Краљево је после четрдесетдводневних жестоких борби ослобођено од Немаца који су бранили одступање 350 хиљaда својих војника са наоружањем и војном опремом из Грчке.

- Погубне последице тепих бомби, које су деловале на град и претвориле га у рушевине и масовне гробнице житеља, отвориле су питање које су војне предности постигнуте кад се степен разарања војних ефектива, гарнизона, аеродрома, саобраћајница и привредних објеката у служби немачке војске упореди са цивилним жртвама и објектима. - Краљево је због положаја на раскршћу путних праваца ка Скопљу и Солуну као велики железнички чвор било примамљиво за завојеваче, а драгоцено за патриоте

41

23.11.2014.

МАГАЗИН

42

Силвија Крејаковић

Н

епуних недељу дана остало је до тренутка када Краљево обележава седамдесету годишњицу ослобођења у Другом светском рату. После четрдесетдводневних огорчених борби које су отпочеле 15. октобра 1944. године попустио је Краљевачки мостобран а 29. новембра и последњи припадници окупаторске војске заувек протерани са ових простора. Краљевачки мостобран, или Мостобран Краљево, назив је за одбрамбену операцију немачких снага у захвату Западне Мораве коју је Армијска група Ф немачке Команде Југоистока предузела у циљу заштите последњег преосталог пута за извлачење Армијске групе Е са југа ибарским правцем од Косовске Митровице према северу. У циљу заштите ове стратешки важне позиције немачка Команда Југоистока је образовала Корпусну групу Милер, састављену од делова разних јединица, коју је непрекидно појачавала. Насупрот њој на овом правцу су биле ангажоване снаге 64. (касније 68.) корпуса Црвене армије, Друге пролетерске и Седамнаесте дивизије, и Четрнаестог корпуса Народноослободилачке војске Југославије.. Како се команда Црвене армије определила да тежиште њеног наступања буде у Барањи совјетско-југословенске снаге на Краљевачком мостобрану нису располагале довољним снагама за његово уништење. И поред повремено жестоких борби Корпусна група Милер је упорном одбраном успела да одржи мостобран довољно дуго да обезбеди извлачење главнине Армијске групе Е из Грчке. Након извршења задатка главнина је наставила пробој кроз Санџак, а Корпусна група Милер, инкорпорирана у

34. корпус, организовано се повлачила према долини Дрине. Након извлачења Армијске групе Е снаге НОВЈ су, потискујући њене заштитнице, 29. новембра 1944. ослободиле Краљево, 3. децембра Чачак, а 16. Ужице, овладавши целокупним простором мостобрана, иако су жестоке борбе настављене у доњем току Дрине. Краљево је као раскрсница важних путева додатно добило на значају након што су партизанске јединице после великих борби успеле да ослободе Ниш и пресеку линију повлачења немачких јединица под командом генерала Лера из Грчке. Историчар краљевачког Народног музеја Силвија Крејаковић сведочи да је једини пут за повлачење водио преко територије Србије, а након што је између Лесковца и Ниша линија повлачења пресечена оно је настављено преко Краљева које постаје стециште немачких колона. Док партизани воде огорчене борбе за ослобађање Косовске Митровице и улаз у Ибарску долину са друге стране јединице Црвене армије ослобађају Крушевац и Трстеник и крећу према Краљеву и Чачку. Да би се немачка Група армија Е са 350 хиљада војника, наоружањем и војном опремом, безбедно повукла из Грчке око Краљева је формиран мостобран који је обезбеђивала елитна СС дивизија Принц Еуген. Страх се међу становнике Краљева увукао много раније, још од 22. јула кад је уследило друго по реду савезничко бомбардовање, а накнадно појачан у ноћи 11. августа кад је дошло до најразорнијег напада на град и околину. Када је погођен мост на Камиџори било је јасно да се Немци повлаче, а да се рушењем затвара само један од могућих праваца. До тада је савезничка авијација настојала да заустави повлачење бомбардовањем значајних железничких комуникација које су служиле за снабдевање немачких јединица горивом. Иако су од почетка ратних операција савезничке мисије биле присутне у редовима четника и партизана свим јединицама није давана иста подршка.

Све до Техеранске конференције одржане у децембру 1943. године савезници су помагали Југословенску восјку у отаџбини коју су представљале четничке јединице да би након тог периода војна опрема допремана партизанима признатим као војска која ратује против Немаца. Средином рата Трећи рајх је уздрман на више фронтова. Након што су англоамеричке трупе формирале западни фронт на северу Француске, и у Нормандији, совјетска Црвена армија је јаким ударима дејствовала на 11 фронтова приближавајући се Бугарској, Румунији и Црном мору. После капитулације Италије 1943. године савезници су могли да користе аеродроме у овој земљи за дејства на Балкану и нападе на румунска нафтна поља у Плоештију. Од децембра исте и у јануару следећа године у савезничким бомбардовањима страдала је Далмација, највише градови Задар, Сплит и Ријека, а у копненом делу земље Винковци и Славонски Брод. Половином априла најразорније је гађан Београд, а у окупационом листу Недићеве владе „Ново време“ записано је да је избројано 1.500 жртава. Процена савезничких снага била је да би после повлачења са Балкана немачка војска могла да се групише на западним фронтовима, а уколико би на њега доспело 350 хиљада војника из Грчке то би створило велике проблеме, па је требало по сваку цену зауставити повлачење Армијске групе Е. Иако је циљ савезничеке авијације била краљевачка железничка станица под дејством тепих бомби нашле су се католичка црква, Обилићева и Улица цара Душана, затим Хаџи Милентијева, сада Хероја Маричића, Димитрија Туцовића и друге. Мостови су гађани неколико пута, крајем јула па почетком септембра да би 19. био срушен мост на Камиџори и направљена премосница за прелаз. Погођени су неки пунктови у Чибуковцу и део Ложионице, а сведоци потврђују да је кратера било и на градском гробљу. Погубне последице тепих бомби, које су деловале на град и претвориле га у рушевине и масовне гробнице жи-

43

МАГАЗИН

23.11.2014.

теља, отвориле су питање које су војне предности постигнуте кад се степен разарања војних ефектива, гарнизона, аеродрома, саобраћајница и привредних објеката у служби немачке војске упореди са цивилним жртвама и објектима.

- Србија је 1944. године због планираног повлачења немачке Групе армија Е са моравско варадарском долином из Грчке за савезнике постала стратешки веома важна. Спајање војске која се повлачила из Грчке са оном на територији Србије имало би за последицу продужење рата на овом подручју, већи број војних и цивилних жртава и немерљиве људске губитке. Брзином продора незадрживе Црвене армије од Одре и Висле до Бугарске, дејством Црноморске флоте и продором партизанских снага иза великих битака у Босни омогућено је њихово садејство у коначним борбама за ослобођење земље. Ефекат садејстава

44

пратизанских и совјетских јединица састојао се у томе да је онемогућено стварање јединственог фронта. По неким извештајима Немци су у борбама за Србију јула 1944. године ангажовали готово 28 хиљада војника сврстаних у пешадију, механизоване јединице и авијацију. Због стратегијског положаја пруге Београд-Солун и Вардарско-моравске долине, који су били од виталне важности за повлачење Немаца, Србија се у завршној фази рата нашла у средишту југословенске ратне драме. Краљево је због положаја на раскршћу путних праваца ка Скопљу и Солуну као велики железнички чвор било примамљиво за завојеваче, а драгоцено за патриоте – каже Крејаковић. Колико је Карановац било значајно место у ранијим временима потврђују велики и тешки бојеви којима је ослобађано од непријатеља још од 1805. године, када су Карађорђеви устаници

жестоко напали турске трупе, преко храброг продора српске војске 1918. како би отерали последње аустроугарске војнике из свог краја до ослобађања од немачког окупатора 1944. године. Стратегијска важност Краљева била је пресудна у готово свим временима током дуге историје, а слободарска свест народа у последњем великом рату стварана на страдању које га је задесило у октобру 1941. године. Злочини су настављени јер су немачке казнене експедиције све време рата крстариле по селима у околини Краљева. Комада немачке корпусне групе Милер је груписала све немачке снаге у овом делу Србије и око Краљева формирала око 35 километара дуг мостобран који је чинио систем ровова са јаким артиљеријским обезбеђењем. Кроз Краљево су дању и ноћу пролазиле колоне возила и војника Групе армија Е, а кључну улогу у одступници

имала је злогласна дивизија Принц Еуген која је 1942. године на овом и подручју Копаоника извршила низ злочина над цивилима борећи се са војницима четничког мајора Кесеровића. Команда над мостобраном поверена је команданту дивизије генералу Оту Куну који је због заслуга у обезбеђењу повлачења немачке војске одликован највишим орденом који је икада додељен било ком припаднику њихове војске на Балкану. Силвија Крејаковић потврђује да је после рата успео да побегне са суђења у Нирнбергу у Јужну Америку где је постао значајан привредник, а седамдесетих година објавио књигу „Принц Еуген напред“ у којој је описао борбе у Србији у времену од 1942. до пред крај 1944. године. Због настојања да се по сваку цену обезбеди одступање мостобран није попуштао упркос великим губицима. То је и био основни мотив да се кома-

данту одбране додели Витешки крст са храстовим листовима и мачевима који наводи шеф Генералштаба Групе армија Е генерал Шмит Ризберг у књизи „Завршна борба на Балкану“.

- Поред борби за ослобођење Београда у оквиру завршних битака за коначно ослобођење Србије у Другом светском рату, не рачунајући Сремски фронт, најобимније, најтеже и најдуже су биле борбе за ослобођење Краљева. По ослобођењу Крушевца 14. октобра јединице Црвене армије под командом генеарала Миљајева и Друге пролетерске дивизије наставиле су надирање обема обалама Западне Мораве. Истовремено су јединице Црвене Армије из правца Смедеревске Паланке и Велике Плане надирале ка Крагујевцу, а у садејству са 17. ударном дивизијом НОВЈ на правцу Горњи Милановац-Крагујевац. Борбе за Краљево су отпочеле 16. октобра кад су се код

Чукојевца снаге Треће партизанске бригаде, уз садејство једница 65. корпуса Црвене армије, сукобиле са СС дивизијом Принц Еуген. После борби за ослобођење Трстеника од 17. до 20. октобра 1944. године настављен је продор ка Краљеву уз немачке противнападе на линијама Угљарево, Врњци, Чукојевац, Подунавци, Грачац, и Чукојевац-Црни врх. Непријатељ се повлачи у жестоким борбама које Трећа српска бригада води у рејону села Витановац, Шумарице, Сирча, Борча, Угљарево, док Шеста српска бригада НОВЈ јаким ударима против немачких снага дејствује у Драгосињцима. Јединице Четврте црногорске бригаде, уз садејство Црвене армије, воде жестоке борбе на подручју Ратине и Врбе, а у дејство ступа и чувена 223. пешадијска дивизија Црвене армије – каже Крејаковић. Т. Радовановић

45

МАГАЗИН 23.11.2014.

ОДБРАНА ДОСТОЈА

46

Штрајк просветних радника

- Од 150 земаља у свету Србија на 147. месту у борби против одлива мозгова, а земље које имају већи одлив су Бурунди, Буркина Фасо и Мали. – Због амбијента у коме образован човек не може да живи земљу сваке године напусти 200 хиљада образованих људи.

- Највреднији, најревноснији и најпаметнији у земљи живе као беда, а хуље, олош и битанге живе на високој нози. – Одустајање од даље борбе значи победу примитивизма, олоша и хуља и потпуну срамоту за просветне раднике. – Од увођења јединствених платних разреда одустало се да би се удовољило захтевима партијских активиста запосленим у јавним предузећима. - У образовање се поново уводи корупција која од министарства, преко партијских и родбинских веза до оне везане за примање пара, води до директора школа

Фото: М. Радовановић

АНСТВА ПРОФЕСИЈЕ

47

МАГАЗИН

23.11.2014.

Н

48

а први помен радикалних реформи у јавном сектору знало се да ће изазвати велике потресе и незадовољство међу свим корисницима буџета. Незадовољни најављеним смањењем зарада први су у штрајк ступили здравствени радници, али су се брзо примирили препустивши предност у исказивању незадовољства просветарима. Како покушаји да се са министром просвете, науке и технолошког развоја постигне компромис нису дали очекиване резултате после једнодневног штрајка упозорења просветни радници су почетком минуле недеље ступили у штрајк који се манифестује скраћењем часова на пола сата. Први утисци говоре да су најзадовољнији ђаци, првенствено они који ни до сада нису показивали претерано интересовање за школу. На састанку представника четири репрезентативна синдиката са министром науке, просвете и технолошког развоја су, за разлику од ранијих покушаја, донекле приближени ставови уз обећање да би већ идуће недеље могли да отпочну преговори о посебном колективном уговору, а о изменама и допунама Закона о основама образовања и васпитања за десетак дана. У ишчекивању разговора са председником владе Александром Вучићем представници четири репрезентативна синдиката запослених у просвети сваке среде организују трибине у неком од

градова Србије, а прва је одржана у Краљеву за просветне раднике из Крушевца, Чачка, Крагујевца, Врњачке Бање, Александровца, Бруса, Трстеника, Ћићевца, Варварина и Краљева. Основна порука коју са трибине шаље председник Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“ Станислав Живановић је неопходност да се, уместо кажњавања оних који су на рубу пропасти, у јавном сектору уведу платни разреди којим би се уравнотежио буџет. У супротном се у понор гура велико и гломазно српско образовање уз озбиљне стрепње да би некако могло да се поврати. Не негирајући потребу за уштеде смањењем плата залажу се за платне разреде у целом јавном сектору, а не само по делатностима, јер би у том случају највише били оштећени они који се и иначе налазе у најтежем положају. Основним кривцем за овакво стање просветари оцењују напредњаке који су земљу гурнули у рецесију манифестовану падом бруто домаћег производа од 5,7 одсто. Ако је то тако неоправданим се сматра смањење плата од десет одсто. Да би се уопште говорило о квалитетном образовању држава би требало да пронађе начин да сви просечни живе квалитетно, а да изузетни буду посебно награђени. Да Циганин хвали само свог коња потврђују и просветари указивањем да су професори сигурно бољи од политичара за

које се поуздано не зна ни да ли су завршили некакве школе, сем основних, уз подсећање да на тржишту постоје дипломе које се купују, а чији власници земљу воде у неизвесност. Члна Председништва Синдиката образовања Србије Ђурђица Црвенко потврђује деградираност професије свих просветних радника од предшколског до високог образовања. На то указује податак да до ушију оних који креирају државну политику не допиру многе значајне информације, чак ни оне да су у кеофицијентима просветних радника, као и другим делатностима у јавном сектору, садржане надокнаде за регрес и топли оброк, па би се линеарним смањењем плата један део одузео и од оног што би морало да остане нетакнуто. Заједнички интерес свих просветних радника указује на потребу потискивања свих размирица у други план и чврсто јединство које може да доведе до остварења зацртаних циљева. Основни захтев се односи на инсистирање за објављивање националног оквира квалификација као услова за равноправан третман при запошљавању нових радника. Проблем је посебно изражен у предшколским установама у којима нису препознатљиви они који су још пре две године завршили високе струковне академске студије, па због различитог тумачења предност имају они који су завршили

специјалистичке струковне студије.

- Једино чега треба да се плашимо јесте да се не осрамотимо, прво пред властитом професијом, ученицима којима смо узор и васпитачи и треће према самима себи као људима. Не бунимо се против тих десет посто које ће нам узети, него што нас понижавају, што нас омаловажавају и праве амбијент у коме ће направити Србију где образован човек не може живети. Ми се бунимо против тога што је од 150 земаља у свету Србија на 147. месту у борби против одлива мозгова, а земље које имају већи одлив су Бурунди, Буркина Фасо и Мали. Дошли смо у ситуацију да због оваквог стања у земљи око 200 хиљада образованих људи сваке године напусти Србију и због тога се бунимо. Ми не тражимо платне разреде да бисмо узели од других, а онда прелили нама, него зато што не можемо да дозволимо тако неправедну ситуацију да они који су највреднији, најревноснији и најпаметнији у земљи, живе као

беда, а хуље, олош и битанге живе на високој нози. Од просветних радника у Србији се прави најнижи друштвени слој кога ће се сви гнушати и могу вам рећи да су на правом путу. Прави се амбијент да у овој држави нисмо васпитачи деце него реметилачки фактор. Против тога се ми боримо – нагласио је председник Уније просветних радника Србије Драган Матијевић. Као и много пута до сада негирана је прича о колективном уговору као начину заштите јубиларних награда и отпремнина. Он би, по мишљењу синдиката требало да успостави систем у коме би се тачно дефинисало шта, и колико, коме припада. Страх да би после укидања права на минули рад могле да буду укинуте отпремнине и јубиларне награде, надокнада за топли оброк и рад синдикалних акктивиста, наводи на потребу да се настави штрајк и никако не прекине борба за остваривање права. Матијевић сматра да би одустајање од даље борбе значило „победу прими-

49

23.11.2014.

МАГАЗИН

50

тивизма, олоша и хуља у Србији“ и потпуну срамоту за просветне раднике. Много лепих речи за рад владе коју сматра преварантском није имао ни председник Синдиката радника у просвети Србије Слободан Брајковић. Основу за овакав став налази у најављеном увођењу јединствених платних разреда за све делатности од чега се одустало да би се удовољило захтевима партијских активиста запослених у јавним предузећима који би тиме били оштећени.

- У изборима су им обећали да бележе све што потроше на промоције странака а то сада да узимају. Онда су

добили велике плате и одустали да праве платне разреде, па хоће да их праве посебно по делатностима, а нас да натерају да се свађамо, да директор некоме да више бодова, и направимо хаос у образовању. Хоћемо јединствене платне разреде за све, да буде ту и председник државе као што су направили Словенци – каже Брајковић. Синдикати просвете замерају што су искључени из рада на изменама Закона о основама система образовања и васпитања. Разлог за то виде у настојању да се у колективни уговор унесе ставка по којој директор може да запошљава према конкурсу што на-

Школе по Србији нису плаћале интернет, канализацију и чишћење, па је министар Срђан Вербић само у овој години за казне и пенале искеширао 45 милиона динара. Ово је само један од примера због којих ће држава Србија морати да потражи боље адвокате, јер ће само на име изгубљених судских спорова и за плаћање одштетних захтева у 2014. години морати да издвоји 10 милијарди динара. Тај износ једнак је уштедама по основу солидарног пореза, што значи да су државни цехови појели сав новац који се слио у буџет кроз смањење плата лекара, професора, чиновника...

води на сумњу да се у образовање поново уводи корупција која од министарства, преко партијских и родбинских веза и оне везане за примање пара, води до директора школа .

- Трећа превара је да нам одбијају десет одсто. Досадашње су нас гушиле, садашња нас сахрањује, а у фебруару се планира додатних 5 до 8 посто и то значи да нам тада дају опело. Више неће постојати образовање у Србији него само приватне школе где могу да се школују деца људи који имају паре. Зато треба да се окупимо, и ако треба не завршимо школску годину, али да не дозволимо такво понашање – каже Брајковић. Податак да се просечне плате у јавном сектору крећу између 75 и 80 хиљада динара, а да запослени са средњом стручном спремом зарађује више од директора школе, повод је за позив да се истраје у штрајку коме, према подацима који су објављени на трибини, приступа све више школа. Свест о чињеници да пара у буџету нема да би се задовољили сви корис-

ници поново актуелизује потребу да терет реформи буде равномерно распоређен на све. Услов за то је да се већ од 1. јануара наредне године примене платни разреди у свим јавним предузећима. И док из врха државе стално долазе информације да нема довољно пара потпредседник Уније синдиката просветних радника Србије Милан Јефтић указује да је ресорно министарство са својим агенцијама за последње две године на такозване развојне пројекте потрошило 140 милиона евра. По оцени просветара новац се троши на неоперативне и неприменљиве програме, а знатан део завршава у џеповима аутора тих пројеката. У Министарству је исплетена врло густа мрежа за прикупљање и трошење средстава из различитих фондова, а најновији модел за трошење су различите радионице, конференције и сусрети циљних група. Тако пројекат за обуку 13 хиљада наставника кошта више од 3,5 милиона евра. Општи утисак са краљевачке трибине

указује да просветарима не недостаје мудрости, али је потребно много више храбрости да би одбранили достојанство професије. Према подацима сва четири репрезентативна синдиката у штрајку је средином недеље било 1.028 школа. Чланови Уније синдиката просветних радника су штрајк започели у 354 школе да би тај број до среде достигао 408. Најревноснији су просветни радници у Крушевцу који су часове на пола сата скратили у 35 школа. У Нишу је тај број достигао 28, Крагујевцу 27, Чачку 26, Зрењанину 25, Краљеву 23, Новом Саду 21, Ваљеву 15, Врању 14, Вршцу 13, Аранђеловцу и Бачкој Паланци по 9. Овом приликом је затајио Београд у коме су часови скраћени у само 13 школа што је повод за позив колегама да подрже штрајк у борби за одбрану достојанства професије. Са трибине је послата порука општинским одборима синдиката просветних радника да интензивирају рад активиста, обилазе школе које не штрајкују и мотивишу просветне раднике, чак и оне

који нису чланови снидиката, да подрже оправдану борбу за остварење права. Прва следећа трибина ће следеће среде бити одржана у Зрењанину, а потом 3. децембра у Нишу, 10. у Пожаревцу, а 17. у Крагујевцу пре завршне која је планирана за Београд. Најревноснијим су се у штрајку показали просветни радници из Војводине у којој је у штрајк укључено 80 одсто запослених. Иако се подаци ресорног министарства и синдиката просветних радника разликују у 400 школа које не штрајкују убрајају се углавном оне са малим бројем запослених што наводи на закључак да је у штрајк укључен највећи број запослених у просвети. И док према подацима министарства штрајкује тек трећина запослених штрајкачи тврде да их има три четвртине. На територији града Краљева ради 30 школа са највише 1.300 запослених од којих је око 1.000 учлањено у Унију синдиката просветних радника, а у штрајку је 90 одсто. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

51

Свети Арханђел Михајло у Храму Свете Тројице

МАГАЗИН

23.11.2014.

ЈЕДИНСТВО СВЕ

52

- Празник светог архистратига Михаила и осталих бестелесних небесних сила, у народу познат као Аранђеловдан, као крсну славу у краљевачком Храму Свете Тројице прославио је домаћин Жичке епархије Његово преосвештенство епископ жички Јустин. - Прослава Светог арханђела Михаила и осталих небесних сила празник је који сведочи јединству свега створеног, видљивог и невидљивог света, јединству небоземне цркве које се уприличава на светој литургији где вечност продире у времену, где сам Бог силази и освећује дарове хлеба и вина и претвара их у крв и тело Христово чиме се православни верници причешћују и сједињују са Богом

Фото: М: Радовановић

ЕГА СТВОРЕНОГ

53

23.11.2014.

МАГАЗИН

54

o

д давнина су људи празновали анђеле Божије, али се то често изметало у њихово обожавање, a jеретици их понекад тумачили као богове, или сматрали створитељима читавог видљивог света. На четири до пет година пре Првог васељенског сабора одржан је Лаодикијски помесни сабор који је установио исправно поштовање анђела. У време римског папе Силвестра и александријског патријарха Александра установљен је празник архистратига Михаила и прочих сила небесних у новембру. Новембар је девети месец од марта који се сматра тренутком стварања света, узет је због девет анђелских чинова који су створени, а Свети Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, описао их је у књизи „О небесној Јерархији“. У строгој анђелској хијерархији војвода анђелске војске је архистратиг Михаил, јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога које је Луцифер повукао собом у пропаст. Међу анђе-

лима влада савршена једнодушност и строга хијерархија у послушности нижих чинова вишим, а свих укупно светој Божјој вољи. Многи хришћани славе светог архистратига Михаила кога сматрају живим светитељем. Празник светог архистратига Михаила и осталих бестелесних небесних сила, у народу познат као Аранђеловдан, као крсну славу у краљевачком Храму Свете Тројице прославио је домаћин Жичке епархије Његово преосвештенство епископ жички Јустин. Епископу Јустину су у светој литургији саслуживали брегалнички епископ Марко из Охридске архиепископије, тимочки епископ Иларион и више архимандрита и свештеника Епархије жичке. Све се у православној цркви догађа са великом радошћу у празничним данима кроз свету литургију, па је и ово славље увеличано са два радосна догађаја. Прво је службеник Епархијског управног одбора Епархије жичке отац

Дамјан добио чин архимандрита и право ношења напрснога крста, који му је на светој литургији свечано молитвено уручио епископ жички Јустин, а потом ђакон Новица при храму Светог Саве у Краљеву рукоположен у свештенички чин јереја. Народ поштује овај празник, који је сам по себи радостан, јер је Свети архистратиг Михаило начелник небеске војске међу којом влада савршен ред а она се, по учењу православне цркве и књизи Светог Дионисија Ареопагита, дели на девет анђеоских чинова. У земаљској војци влада ред и савршенство, а далеко веће у небеској у којој су једни чинови послушни другим анђеоским чиновима, а сви опет послушни Богу. У поздравном говору брегалнички епископ Марко је, обраћајући се владикама, архимандритима, игуманима, игуманијама, монасима, монахињама и верницима изразио осећање благодати која се на све присутне излива мо-

литвама владике Јустина који је принео жртву Богу за све њих. Та благодат рађа велику радост због присуства обележавању празника у најсветијој Епархији жичкој. Прослава Светог арханђела Михаила и осталих небесних сила празник је који сведочи јединству свега створеног, видљивог и невидљивог света, јединству небоземне цркве које се уприличава на светој литургији где вечност продире у времену, где сам Бог силази и освећује дарове хлеба и вина и претвара их у крв и тело Христово чиме се православни верници причешћују и сједињују са Богом.

- Постајемо једно и са бестелесним силама, постајемо једно као што је Бог заповедио. То јединство треба чувати а и ове иконе око сведоче да смо у Христу једно и са људима који живе на земљи, и који се причешћују Христом, и са небесном црквом која је за нас невидљива, али се то на светој литургији остварује и вечност продире у време. Драги владико, дозволите да пре-

несем поздраве нашег утамниченог епископа Јована са којим смо се чули пре него што смо кренули на славу. Он вам честита славу и моли, као што сте и до сада чинили, да се и даље молите за њега и све нас, да нас Бог вашим молитвама окрепи. Наш архиепископ страда због јединства јер је желео, и жели, да народ у Македонији приведе Богу, да буде у јединству са целом православном црквом и господом Исусом Христом који је наш спаситељ. Нема другог начина него да се држимо цркве, да се држимо тог јединства, јер ван цркве нема спасења. Не може нико да се спашава без Христа јер је он једини спаситељ а ми, ако хоћемо по тој слободној вољи да се спасемо, треба да будемо у јединству са њим – поручио је брегалнички епископ. Преносећи поздраве и честитке епископа Јоакима и Давида уз жељу за добро здравље и дуговечност епископ Марко је истакао потребу да епископу Јустину свети апостол Михаел, и остали

бестелесни, и даље буду сапутници који ће чувати њега и епархију, а Бог подари мудрост да води словесно стадо до истинитог јединог извора живе воде који је сам Христос. Епископу жичком је упућен позив да чешће долази и у тешком стању охрабри све православне вернике у Македонији.

- Надамо се да ће Бог ускоро да помогне вашим молитвама да се тај проблем код нас реши, да можемо чешће и велелепније да прослављамо светитеље, да се молимо Богу, да приносимо жртве, да заједничаримо са нашим Богом и да се радујемо вечности која продире у времену. Нека вам бог даје снагу на путу којим сте пошли да идете за Христом, да носите крст који сте примили и нека се сви ми радујемо са вама многаја лета. Нека вам је срећна и Богом благословена крсна слава – поручио је брегалнички епископ Марко. Т. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 23.11.2014.

57

58

МАГАЗИН 23.11.2014.

59

Фото: М. Радовановић

Знаменити Краљевчани: Др Зоран Петровић

МАГАЗИН

23.11.2014.

НАУЧНИК ИЗ ДОСАДЕ

60

- У време кад је „Фабрика вагона“ била на врхунцу, и запошљавала 4.800 радника директор ни једну важнију одлуку није могао да донесе без сагласности радничког савета. - „Фабрика вагона“ је производила по 1.000 вагона годишње за Совјетски Савез, Бразил, Бурму и многе европске земље, а у фабричким халама сваког дана врвело као у кошници. - За „Фабрику вагона“ везују различите успомене, веома позитивне радне и оне друге за људе који су инжењерске послове покушавали да врате на занатски ниво. - Паралелно са радом на Машинском факултету у Београду и његовим одељењима у Ужицу и Ваљеву Зоран Петровић обавља и задатке делегата Већа удруженог рада локалног парламента, члана Савета факултета и Универзитета у Београду, Дома ученика средњих школа, Самоуправној интересној заједници образовања и науке Србије...

Др Зоран Петровић

61

Фото: М. Радовановић

Н

МАГАЗИН

23.11.2014.

акон што је краљевачки „Метал“ ушао у састав „Фабрике вагона“, а Зоран Петровић постао члан конструкторског тима гиганта металске индустрије, следи прво разочарање садржано у савету колега да не претерује са радом. Повод за то је сазнање да се, из његовог угла, у новој средини радило знатно мање него што је навикао. Предан однос према раду врло брзо ће га довести до статуса водећег инжењера коме се поверавају посебни задаци. У време интензивног развоја „Фабрике вагона“ амбиције руководства су расле, а једна била везана за производњу тешких камиона „дампера“. Њој је требало да претходи озбиљан бизнис план, у оквиру њега енергетски део као обавеза Зорана Петровића коме је пружена шанса да пројектује технолошке процесе и потребу за машинама у новом погону за одржавање. Неколико година касније испоставиће се да је то највећи камен спотицања

62

због кога је одлучио да напусти „Фабрику вагона“. Колико је „Фабрика вагона“ била велики колектив, који је стално набављао нове машине и осавремењивао производњу, говори податак да су поједини делови тежили и до осамдесет тона, а монтирани на производну линију пре него је завршавана зграда. Три године су у кругу фабрике лежале две машине плаћене 300 хиљада марака за чију је монтажу и пуштање у рад произвођач тражио додатних 400 до 500 хиљада. Одговорног задатка да их стави у функцију прихватио се млади инжењер под условом да сам изабере екипу са којом ће да ради. Повод за овакав став је опасност да би у тиму могло бити и оних који нису спремни да прихвате озбиљан рад, а да комплетна одговорност падне на њега. Додатни услов био је да се комплетан посао осигура код надлежног осигуравајућег друштва и тако предупреде ризици који би могли да се јаве

у поступку монтаже. Колико је био у праву кад се залагао за ослањање на сопствене капацитете показало се врло брзо, јер је укупан износ трошкова монтаже био чак пет пута мањи од оног који је тражио произвођач. Пре него се упустио у реализацију одоговорног задатка добро је проучио начин рада сличне машине у Марибору и неколико цртежа са стандардима добијених уз машине. Уз помоћ дизалице носивости 110 тона из Термоелектране Никола Тесла, чији сат рада кошта 2.000 марака, посао је обављен за само један уместо планирана два радна дана. Био је то резултат рада изузетно организоване екипе какву до тада нису срели ну руковаоци дизалице.

- Радио сам реконструкцију машине за гумирање платна за војску, испитивање рафинерије гаса и нафте у Елемиру код Зрењанина, све су то били сецифични задаци које други инжењери нису хтели, или нису смели, да

прихвате. За десет година колико сам био у „Фабрици вагона“ урадио сам пет, шест великих и озбиљних послова, а поред тога разне реконструкције дугоходних рендисаљки, брусилица и других – каже др Петровић. У „Фабрици вагона“, која је у то време била на врхунцу, радило је 4.800 радника, а директор ни једну важнију одлуку није могао да донесе без сагласности радничког савета. Сваки погон је делегирао по једног или два члана, а међу њих дванаест, без представника синдиката, на основу поверења великог броја радника нашао се и млади инжењер Зоран Петровић. „Фабрика вагона“ је произодила по 1.000 вагона годишње, а кад није било довољно радника за браварске послове нуђено је и онима из припреме да се укључе у процес производње и све уредно исплаћивано преко редовне зараде. Ни дипломираном инжењеру није сметало да обавља различите браварске и друге мајстор-

ске послове. Вагони су се извозили у Совјетски Савез, Бразил, Бурму и многе европске земље, а у фабричким халама врвело као у кошници. Студије уз рад окупирале су амбициозног стручњака који је на најбољи могући начин организовао време. Након дипломирања одједном се појавио вишак слободног времена што је било добар повод да при синдикату иницира формирање кошаркашке екипе, али и да упише постдипломске студије машинства у Београду. Предавања су организована у дане викенда, петком суботом и недељом, а до факултета наизменично сваке друге одлазили Петровић и млађи колега Миомир Вукићевић у то време запослен у трстеничкој „Првој петолетци“. Велики број Краљевчана је сваког радног дана са железничке станице путовао према трстеничком гиганту који је пружао добре услове за рад, али и зараду. Више од свега после извесног броја година засметало би устајање у

4 сата ујутру да би се на време стигло на посао. Зато су многи од њих, међу њима и Вукићевић, с времена на време помишљали да би и мање плаћени посао у Краљеву могао да буде добро решење. Још у време с почетка студија негде у свести Зорана Петровића је тињала информација о уговору којим се „Фабрика вагона“ обавезује да у радни однос прими све инжењере који заврше факултет у Краљеву. Био је то добар повод да, без обавезе о расписивању конкурса, једно од неколико слободних радних места попуни Вукићевић. У „Фабрици вагона“ је почела да се осећа осека у време кад је на место директора дошао човек који није на прави начин разумео рад у овом колективу.

- „Фабрика вагона“ је радила вагоне који имају толеранцију од једног цола, а уводи се технологија где се ради о деловима микрона. Ми немамо ни инжењере, ни техничаре, ни

63

23.11.2014.

МАГАЗИН

64

мајсторе, ни било какве друге предуслове. Наши стручњаци оду на сајам виде нешто и почињу причу да и ми то треба да правимо. Ја сам у погону одржавања уместо припреме у којој је радило нас 15 направио мале канцеларије са по два човека и наишао на отпор оних који су навикли да ујутру заједнички испијају кафу. Ремонт машина се радио у Брегани и Ади, а ми припремали да преузмемо овај део Србије, па сам због тога наручио глодалицу за глодање зупчаника. Кад сам од финансијског директора сазнао да су на сајму у Москви купили другу која је дупло јефтинија, али има исто толико пута слабије карактеристике, настаје први конфликт и неспоразум који подгрева нервозу јер технолошки процес линеативне производње који сам пројектовао, а Јапанци га уводе тек последњих година, подразумева другачији поступак. Сваки радник има своја колица и алате, не губи време да узме код другог шрафцигер или кључ, машине су сложене, нема гомиле алата и

гвожђа око ње, а слободни простори су максимално искоришћени. Видим да се не поставља према документацији коју сам дао, а и машина не одговара, па инсистирам да се врати. Долази и трећа машина за коју констатујем да је половна, а купљена за нереално висок износ што је асоцирало на злоупотребу на шта су указивале и неке друге индиције. У време кад сам намеравао да покренем поступак дођем до закључка да су у те радње укључени шефови, људи од угледа који ту дуго раде, па изгубим елан, али сазнам за конкурс којим се траже инжењери са просеком већим од осам за рад на факултету – прича др Петровић који је примљен у тренутку кад је одељењу Машинског факултета претило затварање због недовољног броја стално запосленог наставног особља. Повод за прелазак је и чињеница да се на факултету врло брзо долази до стана о коме је у „Фабрици вагона“ било илузорно и размишљати. Иако је плата нешто мања има довољно вре-

мена за друге активности, чак и одлазак у фабрику да помогне колегама који нису могли да се уклопе у посао. За „Фабрику вагона“ везују различите успомене, веома позитивне радне и оне друге везане за људе који су инжењерске послове покушавали да врате на занатски ниво. Мали број дипломираних инжењера допуњаван је онима који су завршавали Вишу школу за организацију рада, али нису на најбољи начин разумели начин функционисања великог колектива упркос томе што је и међу њима било људи са врхунским знањем. Ма колико да је на новом послу лакше у односу на раније радно ангажовање постаје мало досадно, а прилика да испуни дан пружа се у паралелном раду на Машинском факултету у Београду и његовим одељењима у Ужицу и Ваљеву. Зоран Петровић стиже да обавља и друге послове као делегат Већа удруженог рада локалног парламента, члан савета факултета и Универзитета у Бео-

граду, Дома ученика средњих школа, Самоуправној интересној заједници образовања и науке Србије у статусу какав данас имају посланици Народне скупштине. Поред Машинског у Краљеву су, као и у многим другим градовима, постојала одељења Економског и Правног факултета из Крагујевца, у околним градовима и бројна друга. Највећи број њих осим административног нису имала ни једног запосленог радника, па је на нивоу републике донета одлука о затварању свих који не испуњавају минимум услова какве је имао једино Машински факултет. Задатак да постојање факултета брани пред делегатима СИЗ-а добио је Зоран Петровић - Имао сам одређене познанике као члан Комисије за финансије која је одређивала средства за развој, реновирање и друга улагања ствари у школству. Иако једини имамо потребне услове за опстанак видим да се губи игра, јер је већ донета одлука да се гасе сва одељења а настава одржава

само на матичним факултетима. Расправа по свим тачкама дневног реда вођена је у преподневном делу седнице који се завршава око један поподне пре паузе за ручак. У то време су се исплаћивале дневнице делагатима од којих највећи број није ни присуствоао поподневном заседању, а само код доношења важних одлука и у том делу је био обавезан кворум. Зато се договорим са председавајућим да питање нашег факултета стави на крај листе, јер можемо да прођемо само ако нема кворума. Почиње расправа и након изјашњавања укида се једно по једно одељење, а око подне долази на ред Машински факулет из Краљева. Причам колико има студената, из којих градова долазе, износим бројеве и графиконе, причам о индустрији региона од Ужица где је већ угашен одељење, о потребама за стручним кадром, положају јединог града који нема факулет и тако све до паузе упркос негодовању присутних делегата.

После паузе број присутних се преполови, а председавајући констатује да нема кворума за одлучивање. Ту се прича везана за судбину факултета заврши и то питање више никад није стављано на дневни ред. У договору са Машинским факултетом у Београду донесемо одлуку да не будемо одељење него њихов ООУР све док нас због територијалне повезаности не пребаце на крагујевачки универзитет са Машинским факултетом коме постајемо конкуренција и трн у оку. У оквиру једног универзитета не могу да постоје два иста факултета, па опет предстоји борба у настојању да се пронађе адекватан начин за очување аутономије. У Чачку је већ угашено одељење Машинског факултета, а краљевачки остао у саставу Универзитета у Крагујевцу након што је факултет из овог града променио име у Факултет ижењерских наука. Т. Радовановић

65

66

МАГАЗИН 23.11.2014.

67

Фото: М. Радовановић

Краљевачка музичка сцена: Слободанка Опачић Боба

МАГАЗИН

23.11.2014.

УЧИТЕЉИЦА СА МИКРОФОНОМ

68

- Музички таленат је од мајке Цице и ујака Драгослава, Николе и Мирослава наследила Боба Опачић која годинама предност над кредом и школском таблом даје микрофону. - Ни полазак у музичку школу, и покушаји да се савлада хармоника или гитара, нису могли да потисну у други план љубав према вокалном извођењу. - Ма колико се трудила да уз помоћ наставника савлада бисерницу није било превише успеха због сазнања да су тврде жице остављале дубоке трагове на дечјим прстима. - Родитељи су женску децу, претежно оријентисану ка учитељском занимању, радије слали у мања места тим пре што су у то време момци хрватске националности, као припадници Збора народне гарде, већ почели да шетају са оружјем не ретко и испред самих школа

Фото: М. Радовановић

Слободанка Опачић Боба

69

МАГАЗИН

23.11.2014.

М

70

а колико отрцано звучала фраза о томе да је неко почео да пева од кад зна за себе у многим случајевима се, током истраживања стања на краљевачкој музичкој сцени, показала као тачна. То потврђује и Слободанка Опачић која је музички дар наследила из мајчине породице, а за Цицом која је лепо певала нису много заостајала ни браћа Драгослав, Никола и Мирослав. Иако никада нису ишли у музичку школу били су музикални до мере да је у њиховим рукама сваки инструмент, било да је гитара, хармоника или само усна хармоника, звучао сасвим солидно. Уз ујаке је и Слободанка, чим је била способна да запамти прве текстове, а било је то између четврте и пете године живота, запевала „Зелене очи“ Ханке Палдум изазивајући приличну дозу чуђења код оних који су је слушали због сазнања да тако мало дете зна толико текста. Петриња је мало питомо место надомак Сиска удаљено само 45 километара од главног града Хрватске Загреба. Основна школа „Иван Рукавина“ у Петрињи је била најбоља од три у овом месту, а кад је пред крај седамдесетих година прошлог века Боба кренула у први разред имала чак два квалитетна хора и тамбурашки оркестар. Један су чинили ученици прва четири разреда, а други они мало старији. Срећном околношћу Боба сматра чињеницу да је млађи водила њена учитељица која је са доласком сваке нове генерације регрутовала у хор најталентованију децу. Већ пред крај првог полугодишта те године била је потпуно свесна талента своје ученице и није пропустила да на родитељском састанку истакне њену способност да наступа као солиста. Новокомпонована народна музика се у бившој Југославији најчешће везивала за источне делове земље и српско становништво, па у Хрватској нису превише волели музику уз коју су одрастали Слободанка и три године млађи брат Слободан. Школски хор је гајио неку другу врсту музике и често гостовао у многим градовима и школама са којима је петрињска гајила братске и

односе узајамне сарадње. Ма колико да је у мешовитој средини, са већинским хрватским становништвом, у то време била мање важна национална припадност први наговештаји да би и то могло да има утицај на каснија дешавања осетио се у тренутку кад је солисти хора пред гостовање у Немачкој ускраћена могућност наступа. Темпераментној особи каква је Боба био је то добар повод да затражи заштиту директора школе која је имала више од хиљаду ученика, сопствене пластенике и баште у којима су добар део времена почетком сваког пролећа проводили и ученици. Више од ускраћенe могућности да путује са вршњацима заболела је неправда због сазнања да је добар део слободног времена посветила хору и у доброј мери дала печат његовим наступима. Школа у Петрињи је још у то време била боље опремљена него било која краљевачка у данашње време. О томе сведочи Бобино искуство из повремених замена у настави након што је и сама постала учитељица. У школском оркестру се свирала бисерница, инструмент мало познат у Србији, тамбурица, мања од прима каква одгорава основно школском узрасту. Ма колико се трудила да савлада инструмент није било превише успеха због сазнања да су тврде жице остављале дубоке трагове на дечјим прстима. Петрињска музичка школа је била у центру града, а породична кућа Опачића довољно далеко да у време лоше организованог градског превоза створи довољно проблеме детету тог узраста, посебно у случајевима кад је требало ускладити термине проба хора после обавезне наставе. Ни полазак у музичку школу, и покушаји да се савлада хармоника или гитара, нису могли да потисну у други план љубав према вокалном извођењу каква није попуштала ни током средње школе. У Петрињи у то време није било гимназије, а Одгојно-образовна школа је оспособљавала сараднике у разредној настави, занимање које није имало превелики значај уколико се школовање не настави на факултету. Ни током тог дела школовања не јењава

интересовање за музику, поготово што из основне школе долазе чести позиви за солистичке наступе са хором различитим поводима, најчешће на обележавању значајних датума из историје. Хор је постојао и у средњој школи, а Слободанка опет истакнути солиста на бројним приредбама на којима су се изводиле револуционарне и песме које су славиле догађаје из Народноослободилачке борбе. Уз тек по неку народну на репертоару би се нашла и по која давно заборављена песма.

- Кад сам 1990. године завршила средњу школу почело је неко чудно шушкање. Са 18 година не знаш превише о животу и све изгледа тотално другачије него касније. Већ од четврте годне средње школе увиђају се разлике, кад ко слави Божић, кад се слави Ускрс, па су ме мало чудно гледали. Почела су подвајања и у одељењу у коме је било нас 36 девојака од којих је 28 завршило школу јер су неке промениле смер, а друге се удале. У другом одељењу је од 38 ученика било тек три или четири мушкарца, а ми све проблеме решавале са професорком математике која је била отворенија за разговор од разредног старешине. Разлике су се уочавале и на крају године кад је требало одабрати песме за матурску забаву – прича Боба. До 1992. године у Петрињи је постојало одељење Педагошке академије у оквиру загребачког Филозофског факултета, а прву годину студија је, поред највећег броја школских другарица, уписао и велики број других из Славоније, Западне Славоније и Кордуна. Родитељи су женску децу, претежно оријентисану ка учитељском занимању, радије слали у мања места као што је Петриња тим пре што што су у то време момци хрватске националности као припадници Збора народне гарде, популарне Зенге, већ почели да шетају са оружјем не ретко и испред самих школа. Долазили су наоружани и до Педагошке академије, па је сваким даном било јасније да се дешава нешто чудно за шта је велики број мештана мислио да неће дуго трајати. Нормална ствар у национално ме-

71

23.11.2014.

МАГАЗИН

72

шовитим срединама су мешовити бракови, а прва година последње деценије двадесетог века период кад су на кућама у Хрватској, а тога није била поштеђена ни Петриња, почеле да се појављују ознаке које су упућивале на националну припадност, етнички чисте и мешовите породице. Био је то први знак да они који су били у могућности крену у сигурније крајева, а у то време је сигурност могла да гарантује једино Србија. И поред све веће опасности која се надвијала над земљом за останак су се опредељивали само они који нису имали могућност да оду.

- Имали смо огромну кућу и имање, а отац послом био везан за Месну индустрију „Гавриловић“. Од плате која је довољна за месечне трошкове врло мало је могло да се остави на штедњу, поготово што су родитељи у то време завршавали кућу па су све паре биле усмерене на ту страну. Неки су нам сугерисали да продамо кућу и одемо као и многи који су то учинили, а мојима није падало на памет, јер су мислили да ће све кратко да траје и да ће да се заврши на миран начин. До краја 1991. године кад су људи већ почели да облаче униформе и иду према касарни ја сам положила доста испита на Академији. У улицама са српским становништвом су организована дежурства, јер су код кућа остале само жене и деца. Било је и ружних ситуација, поготово током ноћи, и провокација од људи са којима се виђаш сваки дан. Ћутиш, трпиш и идеш даље – прича Боба. Летњи распуст је прилика за одлазак на уобичајени годишњи одмор, а Опачићи су годинама у назад одлазилу у Истру. И док су према Пули кретали између „јежева“ који су већ постојали у граду на повратку их је дочекала блокада која није наговештавала ништа добро. И поред све теже ситуације тињала је нада да би до почетка нове школске године све могло да се врати у нормалу. Иако је Петрињу насељавало претежно хрватско становнштво и они су почели да се исељавају према Сиску и Загребу, па се све више стицао утисак да су у месту остајали само екстремисти и оно мало српског станов-

ништва које није имало где да оде. На улицама све празнијег града могли су да се сретну само припадници ЈНА у тенковима којих је било све више. Све то се још упечатљивијим чинило Опачићима који су живели у близини касарне.

- Почиње школа и једне ноћи чујемо гранате које падају свуда. Пуцњава не престаје, нестаје струје, по нека бандера падне на улицу, а не знамо шта се дешава. Нисмо имали локалну телевизију, а ХРТ извештава онако како њима одговара. Дани пролазе, а ја се у једном моменту заинтересујем за радио и почнем да радим као водитељ програма на Радио Петрињи. Радили смо и током ноћи док је трајао полицијски час, а до посла одлазили са возачем „дијане“ која је јурила од куће до куће док около падају гранате, а немаш појма да гелер може да те убије, или озледи. Информативни програм је био намењен становништву, али и охрабривању бранилаца у ишчекивању напада дојучерашњих комшија и пријатеља. До 21. септембра Срби су држали под контролом целу Петрињу, заузимали позиције и у другим општинама и стварали Републику Српску Крајину прича Боба. Период смиривања био је довољан да се на Педагошкој академији у оближњој Бањалуци заврши школовање започето у Петрињи и стекне звање наставника разредне наставе. Ма колико да је ситуација деловала мирно и даље је највећи број пунолетних мушкараца био на различитим ратиштима. До половине 1995. године је рад на радију, иако тежак, деловао довољно занимљиво. Велика инфлација је обезвређивала оно мало пара што је стизало од редовне плате, продавнице биле поприлично лоше снабдевене, а код куће није било ни воде ни струје, некада и по више од десет дана. Становништво се сналазило да на сваки начин обезбеди довољно хране за зиму, а месне прерађевине дубоко заливане машћу да би се што дуже одржале. Нада да би стање могло да се мења у позитивном смеру коначно су пото-

нуле 4. августа када су се на претећи звук првих авионских бомби заклон у јединој кући која је имала подрум потражио велики број жена и деце из комшилука. Кућа Опачића налазила се на путањи којом су гранате из Сиска летеле према касарни у Петрињи, али и оне које су са друге стране усмераване преме циљевима у Сиску.

- У шест увече смо имали последњу информативну емисију, покупили најнужнију опрему и кренули на брдо Шамарице удаљено 40 километара од Петриње где су се током Другог светског рата скупљали партизани. У унутрашњости је било знатно мирније него у Петрињи, која се налазила на рубном подручју, па и није било осећаја да траје рат између људи који причају твој језик и са којима си до јуче био. Стиже све више жене и деце из других подручја, кажу да је све порушено и да мора да се иде даље, а ја бих најрадије у Бањалуку код брата који је почео да студира медицину, да бар зна да смо живи. Имали смо мало уштеђевине коју у журби нисмо успели да понесемо, јер је мама мислила да сам ја узела, а ја да је она. То су сцене које никад неће да избледе из сећања, поготово улице којима се у једном смеру крећу по три паралелне колоне, а у супротном ни једна. Из Петриње су сви бежали према педесетак километара удаљеном Босанском Новом, јер смо добили информацију да неће да преживи нико ко остане. Све време пута преко Приједора и Босанског Новог до Бањалуке се чује кукњава избеглих из Петриње, Глине, Карловца, Војнића и других места. У суботу тумарамо по Бањалуци, на сваком ћошку јад и беда, туга на све старне. У недељу ујутру се тата јавља да је прешао у Босну, али не може да дође до Бањалуке и док колона избеглица из Хрватске иде према Босни мајка и ја једине хитамо у сусрет оцу стајући повремено у потрази за информацијама. Кад смо се срели сазнам да три ноћи није спавао. Сад већ знамо да више никад нећемо да се вратимо кући, па правимо планове за даље – прича Боба о тешким тренуцима када је са више од 200 хиљада Срба морала да напусти Хрватску. Т. Радовановић

73

МАГАЗИН

23.11.2014.

ПОДСТ

74

- Сто двадесет најбољих ученика средњих школа са пребивалиштем у Краљеву стичу право на доделу једнократне новчане помоћи из Фондације „Анђелко Савић-Петар Богавац“. - Исто право и за тридесет оних који су постигли изванредне резултате захваљујући неком од талената

Д

ан када православни верници славе Светог Николу сваке године је прилика да се најбољим ученицима основних и средњих школа, али и онима који су постигли изванредне резултате захваљујући неком од талената, уручи једнократна новчана помоћ из Фондације „Анђелко Савић-Петар Богавац“. Управни одбор Фондације је и ове године, на седници одржаној 4. новембра, донео одлуку о расписивању

конкурса за доделу једнократних новчаних помоћи ученицима за 2014. годину. Право учешћа на конкурсу имају кандидати који уз пријаву, која се преузима на сајту града Краљева или у канцеларији 221 Градске управе, доставе документацију у оригиналу, или оверене копије, којом се доказује да су редовни ученици средњих школа са постигнутим одличним општим успехом у претходним школским годинама

и просеком већим од 4,49. Услов је и да најмање шест месеци пре објављивања конкурса имају пријављено пребивалиште на територији града Краљева и да просек укупних примања по члану домаћинства не прелази 10.591,50 динара у нето износу. Ученици другог до четвртог разреда средње школе дужни су да доставе уверење о просечној оцени у претходним школским годинама, а прваци уверење о просечној оцени у

Једнократна помоћ Фондације „Анђелко Савић-Петар Богавац“

ТРЕК ЗА ДАЉИ РАД

осмом разреду основне школе. Уз уверење да је редован ученик средње школе, која се у текућој школској години у тренутку подношења пријаве финансира из буџета Републике Србије, и доказ о пребивалишту на територији града Краљева, најмање 6 месеци пре објављивања конкурса, неопходно је доставити и доказ о материјалном стању на основу потврде о просечним месечним примањима за све запослене чланове заједничког породичног домаћинства исказане у нето износу, а исплаћене у првих шест месеци ове године. Једнократне новчане помоћи по овом основу утврђују се у укупном броју за 120 корисника. Право на једнократну новчану помоћ имају и редовни ученици који су постигли запажене резултате из области знања, науке, уметности и спорта у 2014. години, освајањем јед-

ног од прва три места на званичном међународном, републичком или окружном-регионалном такмичењу или првенству по програму надлежног министарства. Исто право имају и државни репрезентативци у екипном спорту у спортској дисциплини чланици Олимпијског комитета Србије, са пребивалиштем на територији града Краљева најмање 6 месеци пре објављивања конкурса. Сваки кандидат дужан је да достави доказ о освојеном једном од прва три места на такмичењима међународног, републичког или окружног-регионалног карактера у 2014. години, доказ да је стандарни члан државне репрезентације у екипном спорту, уверење да је редован ученик основне или средње школе, која се финансира из буџета Републике Србије, и доказ о пребивалишту на територији града Краљева,

најмање 6 месеци пре објављивања конкурса. Једнократну новчану помоћ по овом основу може да очекује првих 30 кандидата са листе која буде утврђена након рангирања. Пријава на конкурс са комплетном документацијом предаје се до 24. новембра у канцеларији број 221 Градске управе града Краљева, а неблаговремене и непотпуне пријаве неће бити разматране. Одлуку о додељеним новчаним помоћима Управни одбор Фондације ће донети у року од 15 дана од дана завршетка конкурса, а на основу критеријума из Правилника о додељивању помоћи корисницима Фондације „Петар Богавац – Анђелко Савић“, и иста ће бити јавно оглашена на огласној табли Градске управе и сајту града Краљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

75

МАГАЗИН

23.11.2014.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

76

Пре него што заспим „Пре него што заспим“ је трилер који се темељи на светском бестселеру о жени која се свако јутро буди без сећања што је последица трауматичне несреће из прошлости. Једно јутро све се мења кад почињу навирати застрашујуће слике због којих почне сумњати у све око себе. Што чини особу, јесмо ли само збир успомена, шта постајемо ако нам узму сећања, само су нека питања која су интригирала аутора док је тражио материјал за дебитантски роман. Док је похађао студије писања на академији за креативно писање у Лондону у потрази за идејама за ликове претраживао је читуље у новинама. Једна од њих посвећена је човеку који је већи део одраслог живота био познат као пацијент ХМ. Након операције од које

се очекивало излечење од епилепсије доживео је тешку амнезију, а кад је имао 26 година лекари су му одстранили делове мозга за које су мислили да узрокују епилепсију. У исто време нису знали да су ти делови мозга заслужни за стварање нових сећања. Ово откриће инспирисало је почетак књиге, сада и филма, и идеју о жени која гледа свој одраз у огледалу и види другу особу. Роман „Пре него што заспим“ продаје се у више од 30 земаља, а налази се на седмом месту америчке листе бестселера, што је највиша позиција на којој се нашао дебитантски роман неког британског аутора још од успеха ауторке романа Хари Потер. Награђивани британски редатељ је према овом роману снимио истоимени филм у коме жену која се из дана у дан буди и не сећа се ничега, све до

једном када јој почну навирати застрашујуће слике због којих почне сумњати у све око себе, игра Никол Кидман. Двоструки оскаровац Колин Фирт глуми супруга кога она више не препознаје, а британски глумац Марк Стронг је доктор који можда може да јој помогне. Гледаоци нису сигурни да ли је то филм о жени која, због повреде мозга, погрешно тумачи свет око себе и верује да је жртва завере, или је трилер у коме особу с амнезијом људи око ње користе за своје злокобне циљеве. Филм се бави универзалним темама идентитета, љубави и губитка са којима хвата у коштац у форми трилера. Филм се приказује до 27.новембра у пројекцијама од 22 сата, по цени од 250 динара.

Игре глади: Сјај слободе Млада Оскаровка Џенифер Лоренс враћа се улози која ју је прославила. Капитол је бесан. Капитол жели освету.Кога криви за избијање немира? Кетнис Евердин. Кетнис Евердин је, насупрот свим шансама, преживела Игре глади – и то двапут. Међутим, иако је ова крвава позорница остала за њом, Кетнис и даље није безбедна. Капитол је бесан и жели освету, а да ствари буду још горе, председник Сноу ставио је свима до знања да заправо више нико није безбедан, ни Кетнисина породица, ни њени пријатељи, нико од становника Дистрикта 12. Под вођством председнице Коин, и савета њених верних пријатеља, она креће у борбу да ослободи Питу из руке окрутног владара...

Први део филма који обрађује дешавања у завршном роману серије „Игре глади“ код нас је преведен као „Сјај слободе“. Филм је на репертоару биоскопа у пројекцијама од 19,30 а улазница стаје 250 динара.

Дај гол Андрија је дечак који има необичне пријатеље и чудне вештине, он је најбољи играч стоног фудбала у селу у коме нема ни једног изазивача који је успео да га победи. Али све остало у његовом животу није сјајно као његова достигнућа у фудбалу јер је заљубљен у другарицу Дуду, али сувише стидљив да јој отвори срца. Зато само животари у свом забаченом селу док се његов устаљени живот не изокрене са доласком „великог“ момка његових година који се вратио да се освети због меча

који је изгубио десет година раније. Упркос славе и богатства које је стекао као најбољи фудбалер на свету Вића је решио да упропасти Андрију, уништи кафић у коме ради, и његове столове за стони фудбал, да освоји Дудину наклоност, а село претвори у тематски парк „Ледени“ и стадион. Усред уништавања села деси се нешто невероватно: фигурице на Андријином разбијеном столу за стони фудбал постају живе, имају душу, крећу се и, што је најважније, играју фудбал. Решили су да врате Андрији свет који је изгубио и крећу у фантастичну авантуру која их од противника претвара у најбоље пријатеље. Филм се приказује од 17,30 а за улазницу је довољно издвојити 250 динара. Т. Радовановић

77

Из Полицијске управе Краљево

СВАКИ ЈЕДАНАЕС

МАГАЗИН

23.11.2014.

П

78

осле нагле експанзије криминалитета у првој недељи новембра дошло је до знатног смиривања о чему сведочи последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 10. до 16. новембра. Криминалитет је у том периоду смањен за више од два и по пута, па је рекордних 54 кривична дела заменило само 20 нових. Пажљивијем посматрачу стања у овој области не може да промакне да је другу недељу заредом број евидентираних кривичних дела са познатим извршиоцима већи од оних за којим се трага. О томе сведочи податак да су од укупно двадесет евидентираних дела, свих из области општег криминала, инспекторима криминалситичке полиције познати починиоци једанаест. Број прекршаја којима је нарушаван јавни ред и мир мањи је за један и док је у аналима Полицијске управе забележена тек једна туча мање него претходне недеље за толико је повећан број прекршаја који се третирају као остали. Иако је у статистичком периоду евидентирана само једна саобраћајна незгода више него само седам дана

раније последице су знатно теже првенствено због већег броја повређених лица, док је материјална штета чак три пута већа. У три саобраћајне незгоде са настрадалим лицима две особе су задобиле теже телесне повреде, четири лакше, а материјална штета је процењена на 800 хиљада динара. За двадесетак процената је повећан број прекршаја у области безбедности саобраћаја и тек за два премашио три стотине. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице су интервенисали у гашењу два пожара којима је проузрокована штета од око 80 хиљада динара. Припадници саобраћајне полиције су протеклог викенда спровели XIII централну акцију појачане контроле саобраћаја на подручју града Краљева и општина Врњачка Бања и Рашка, усмерену на контролу психофизичког стања возача и откривање саобраћајних прекршаја управљања моторним возилом под дејством алкохола, психоактивних супстанци и других. Током акције су контролисана 762 возила и возача и том приликом санкционисано 78 прекршаја, а из саобраћаја искључена два возила и 72

возача од којих 68, или сваки једанаести, због управљања возилом под дејством алкохола. Тринаест возача који су возилом управљали под дејством алкохола, од којих су три изазвала саобраћајну незгоду, задржано је до истрежњења, а најдуже до 12 сати јер су у крви имали више од 1,2 промила алкохола и они су, по истеку задржавања, приведени судији за прекршаје. Из Полицијске управе Краљево стиже нови апел на грађане да се придржавају прописа из Закона о безбедности саобраћаја на путевима, а посебно да не возе у алкохолисаном стању, јер је то, уз прекорачење брзине, најчешћи узрок саобраћајних незгода са најтежим последицама. Полицијски службеници ће и даље наставити са појачаном контролом саобраћаја и најоштрије санкционисати све прекршаје.

ШВЕРЦ ЦИГАРЕТА Да шверц цигарета представља начин да се лако дође до зараде сведочи велики број оних који се баве прометом ових производа без потребне документације. О обиму неле-

СТИ ВОЗАЧ ПИЈАН

галне трговине нема поузданих података, а колико су количине шверцованих цигарета велике говоре све чешће заплене знатних количина ових производа без пратеће документације на више пунктова на путу који од административне границе са Косовом и Метохијом води ка централном делу Србије. Настављајући интензиван рад на спречавању трговине акцизном робом, краљевачка и новопазарска полиција су, у две одвојене акције, заплениле укупно 13.834 паклице цигарета. Новопазарска полиција је у среду у дворишту куће у Новом Пазару затекла двојицу Тутинаца како из два возила новопазарских регистарских ознака истоварају 8.334 паклицe цигарета марке „мерлин“, „еф-ем ред“, „еф-ем слим“ и „монте“ које нису имале потребну документацију. Пореска полиција је од власника одузела цигарете и возила, а полицијски службеници, уз сагласност надлежног тужиоца, саслушали двојицу осумњичених због сумње да су извршили кривично дело недозвољена трговина и недозвољен промет акцизних производа због чега ће против њих бити поднете кривичне

пријаве. Припадници Полицијске управе Краљево су на државном путу РашкаКраљево, приликом контроле минибуса који је превозио јуниорски фудбалски тим, запленили 5.500 паклица цигарета „марбл“ за које није постојала одговарајућа документација. Сумња се да цигарете, које су привремено одузете, припадају тридесетседмогодишњем возачу минибуса из Новог Пазара и да су намењене даљој продаји на подручју Републике Србије. Возач је по налогу основног јавног тужиоца саслушан због основа сумње да је извршио кривично дело недозвољена трговина и против њега ће у редовном поступку бити поднета кривична пријава.

ИСПРАВНО ВОЗИЛО – БЕЗБЕДНО ВОЗИЛО Већ од сутра па до краја седмице у суботу 29. новембра Полицијска управа Краљево спроводи превентивно – пропагандну акцију појачане контроле саобраћаја под називом „Исправно возило-безбедно возило“". Акција се спроводи у сарадњи са

Ауто-мото савезом Србије и Асоцијацијом техничких прегледа возила, а у циљу припреме возила за безбедније учешће у саобраћају. Из Полицијске управе потврђују да је основни циљ акције да се бесплатно провери техничка исправност возила како би се уочене неисправности благовремено отклониле, а тиме остварили повољни предуслови за безбедно одвијање саобраћаја и повећао степен исправности возила на путевима. За време спровођења акције саобраћајна полиција ће вршити појачану контролу возила и возача, посебно на путевима и улицама у насељеним местима, и возачима указивати на значај поштовања правила саобраћаја. У случајевима када се утврди техничка неисправност уређаја за управљање и заустављање возила, предузеће се мере прекршајног прогона уз искључење возила из саобраћаја, а након завршетка акције, а посебно у периоду до 7. децембра, припаднци саобраћајне полиције ће појачати контролу саобраћаја у погледу поштовања прописа и контроле техничке исправности возила, уз доследно санкционисање прекршаја.

79

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs