MagazIN 38 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година I * Број 37 * 31. март 2013 * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

Пред финалну рунду преговора у Бриселу

МАГАЗИН

31.3.2013.

ДРАМАТИЧНО ТЕ

ШКА ПОЗИЦИЈА - Срби признају две верзије Србије, ону цара Лазара и ону Вука Бранковића, а највише руководство земље трага за трећом потврдио је, говорећи о решавању питања Косова и Метохије, први потпредседник Владе Србије Александар Вучић и објаснио да тражи онолико правде колико сви остали народи одавно имају. - Компромиси су важни за будућност Србије, али имају границе. - Од Европе се очекује да води рачуна о интересима српског народа на Косову. - Иако има пуно поверење у државну делегацију Вучић потврдио спремност да иде пешке у Брисел, ако тамо мисле да он може да помогне

итуација у којој смо се данас нашли није ништа мање сложена и ништа лакша од оне у којој се наша земља налазила приликом преговора у Дејтону и Рамбујеу, потврдио је саветник председника Србије Марко Ђурић и нагласио да ће до понедељка државни врх бити у непрекидном заседању, а тек тада објавити састав делегације која ће ићи у Брисел. После састанка државног врха у Председништву Србије поводом, предстојеће рунде дијалога Београда и Приштине о Косову, заједнички је оцењено да је земља у драматично тешкој позицији. Без обзира на то каква одлука ће бити донета у Бриселу, а одлука ће бити изузетно тешка у ком год смеру да се буде кретала, Србија ће се суочити са веома тешким последицама, јер се налази у дилеми да бира између два веома тешка пута. Један је прихватање решења, која нису идеална и веома су тешка, а други је да се не прихвати оно

о чему се разговарало, јер друга страна није била спремна да иде ка компромису. Зато је веома важно да се процене елементи које нуди друга страна да би могла да се донесе одлука. У таквој ситуацији грађани Србије имају право да знају да су последице ситуације у којој се земља нашла, без обзира у ком правцу да ствари крену у уторак, изузетно озбиљне и далекосежне. Све одлуке ће ипак бити донете заједнички, а политичка одговорност за сваку од њих подељена између кључних политичких чинилаца у земљи. Државни врх има пуно поверење у оне који су до сада водили ове разговоре, па су све опције у вези њих могуће. Председник Српске напредне странке, и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, потврђује да у Бриселу предстоје тешки разговори, али да ће, колико год да је тешко, државни врх донети одлуку која ће

31.3.2013.

МАГАЗИН

бити у интересу грађана и која ће обезбедити добро Србији, иако полити чки противници покушавају да прика жу како су он и председник Србије у свађи и да не постоји јединство. Косовски медији пишу да је почела припрема правне основе за усвајање споразума са Србијом, мада тај документ још није потписан, концентришући се на организовање општина са већинским српским становништвом. Влада је тим поводом у среду већ усвојила правила која подстичу сарадњу између општина и одређују подручја, задужења и критеријуме такве сарадње, чији је циљ друштвени и економски развој. Приштински лист Коха Диторе тврди да поседује документ усвојен само пет дана пошто је високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон понудила Приштини и Београду нацрт споразума о општинама са већинским српским становништвом. Европска унија и Сједињене Америчке Државе инсистирају на већем ангажовању првог потпредсе

дника владе Александра Вучића у разговорима о Косову у Бриселу, а Американци су му већ упутили званичан позив да се, заједно с премијером Ивицом Дачићем, појави на финалној рунди преговора. Представници САД су тим поводом имали контакте с кабинетом председника Србије, а Вучићу је пренета и порука високе представнице ЕУ Кетрин Ештон да би желела да га види као учесника следеће рунде преговора. За Вучића, тврди се у Београду, није од суштинског значаја ко ће предводити разговоре, већ да ли је могуће наћи решење. Због тога ће се он са Томиславом Николићем и Дачићем договорити о евентуалном учешћу у дијалогу, а у његовом кабинету је потврђено је да је суштина тог састанка важнија од форме и учесника. У Бриселу се припрема решење за Косово којим ће Србима бити понуђена варијанта Ахтисаријевог плана, уз гаранције да војска Косова неће бити смештена на северу покрајине.

Уколико у уторак Београд и Приштина не постигну договор, неће више бити времена да немачки парламент одлучи да Србији одобри датум за почетак преговора. Самим тим нестаће и главни разлог због којег се у Бриселу воде интензивни преговори. Ако Београд не добије датум приступање Европској унији ће бити одложено до следеће године, а дијалог о Косову прекинут. Конкретна решења и промене за сада се и даље држе у тајности. Дипломатски извори у Београду и у Бриселу уверени су да ће бити договора и да Србија неће пропустити шансу за европске интеграције. Оцењује се да је свако оштро одбијање договора више намењено српским гласачима, који ће ускоро на изборе, него озбиљна порука Бриселу. Председник Србије Томислав Николић је потврдио одлучност државног врха Србије да се преговорима са представницима привремених институција у Приштини постигне трајно и праведно решење проблема Косова и Метохије.

Ипак, треба имати нa уму да Балкан није више толико важан за САД и да је Вашингтон препустио Европској унији улогу посредника у преговорима између Београда и Приштине. Такав аранжман је до сада био сасвим успешан, пошто се учествовање САД у преговорима можда не би сматрало довољно неутралним. Кључни камен спотицања је питање северног дела Косова, јер међународна заједница не жели поделу те територије имајући на уму могуће регионалне последице, односно успостваљање преседана за Републику Српску, западни део Македоније, итд. Приштина не прихвата идеју паралелних српских политичких стурктура на северу покрајине, јер би север онда могао да блокира одлуке централне владе. И Срби и Албанци имају своје аспирације. Београд се бори за добијање датума за почетак преговора о уласку у Европску унију, док Косово настоји да почне преговоре о стабилизацији и придруживању, као и споразум о безвизном режиму са Европом.

Црвена линија за преговоре с Приштином подразумева да Србија никада не призна независност Косова, да не дозволи у дугом периоду да се на територији заједнице српских општина појави оружана сила и да надлежности локалне самоуправе припадну српској заједници на Косову, потврдио је председник Србије Томислав Николић. - Увек да се залажемо да остваримо максимум интереса на Косову и максимум интереса свих грађана, а то је чланство у Европској унији. Ако би прихватили да се одрекнемо једног од та два циља, ако бисмо прихватили да се одрекнемо ЕУ, нико нам не гарантује да нећемо преговарати са Албанцима и да ће Косово и Метохија остати део Србије, али та два питања су повезана, а Србија да тежи да оствари оба. Ако Албанци извуку на сто само свој Устав и законе, ако за такав став имају подршку Европске комисије или Савета ЕУ, онда је то знак да нас тамо неко превише и не очекује – оценио је председник Николић. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Оцењујући да су преговори тешки, јер се закони које су донеле привремене институције у Приштини постављају као аксиом, потврдио је уверење да је потребно исказати спремност да се ти закони промене, као што је и Србија спремна да донесе нове законе. Ако садашњи преговори буду успешни то би могло да доведе до разговора и о статусу покрајине, изјавио је научни сарадник Центра за трансатланске односе и познавалац балканских односа Доминик Толксдорф, јер су косовски преговори у фази реалности и оптимизма. Реалност се огледа у тешкоћама са којима су суочене преговарачке стране, а оптимизам у сталним наговештајима да ће ускоро споразум бити постигнут. Јасно је да Србија неће признати независност Косова и да је главно спорно питање његов северни део. Толксдорф не види значајније промене америчке политике према Србији, мада би дужи и значајан разговор председника Николића са потпредседником Бајдeном могао да назначи почетак неке прекретнице.

МАГАЗИН

31.3.2013.

Александа

Ситуација за наш неко је рекао драмат нисам сколон да дос олакшавам наш тере џак од стотину килог и да ћемо га лако под рији нисмо имали сло тичку ситуацију, и Имали су наши дедов ких, добрих, великих, Али, у оно време изна блистала нека велик било лаше наћи реш билисати националн тако велику идеју нем да надокнадимо дец што нашом кривицом вимо у миру и пријат буде дато. Понављам димо своју државу к мовину свих који у националну и радну е грађанина. То би бил да заборавимо претх У нашој свести, н жењу су прошли б државу коју никад ни давно прво ушле у Ев Европу, трећи на наш праве државу. Четврт са вековних огњиш мишљења, али знам вести. Наше одлуке ка трајне последице. Ун нације и грађана, одл остајемо сами са н истине, сећања и тра неправдом, или свач Традиционално С зије Косова, ону цар ковића. Ми данас, трагамо за трећим ре Свака политичка нашу генерацију по наших грађана, пала редимо цену нечега ш мерну вредност и спремност да је плати је платимо? Јa сад ка платимо. Али за узвр

ар Вучић: Нећемо дозволити унижење и уништење Србије

шу земљу је веома тешка, ична. Готово да је тако. И ја скочицама, или било чиме, ет. Нећете од мене чути да грама тежи само килограм дићи. У новијој српској истооженију и озбиљнију полинационалну и државну. ви и прадедови много теш, али и погибељних одлука. ад тешких ситуација увек је ка идеја уз чију помоћ је шење, излаз, утеху, или мону енергију свих. Ми данас мамо. Имамо само предлог ценије које смо изгубили, м што вољом других, да житељству са светом, ако нам м, ако нам буде дато да урекао правну и праведну доу њој живе, да скупимо енергију променама сваког ло лакше кад бисмо могли ходних двадесет година. не без основа, сви у окруоље од нас. Неки имају ису имали, неке комшије су вропску унију па тек онда у шој територији, како кажу, ти су нас етнички очистили та. Потпуно делим таква м да нас никуда неће од-

кве, год биле, остављају носе могућ раздор унутар лажу све остале одлуке, ми ашом верзијом историје, ајне осакаћености нечијом ијом силом. рби признају само две вера Лазара и ону Вука Браннеколико векова касније, ешењем. Постоји ли? одлука има своју цену. На олитичара, на генерацију је претешка одлука да упошто за нас представља безпотом упоредимо нашу имо. Да ли смо спремни да жем, да спремни смо да је рат тражимо, не за нас, не

за политичаре, било какву правду. Тражимо правду, тражимо да наш народ може да остане на својим огњиштима, тражимо да могу да буду своји на своме, тражимо за наш народ само мало, само толико колико сви остали народи одавно имају. Оно што смо добили у Бриселу пре две недеље није било вредно ни поштовања, ни разматрања. И зато молимо представнике Европске уније, без и једне тешке речи о Приштини, без и једне тешке речи о било коме, зато што ћемо ми, успели или не успели преговори, морати да наставимо разговоре, зато што ћемо морати да живимо једни поред других. Ми од њих тражимо да воде рачуна о Србији, о интересима нашег народа на Косову и Метохији, јер притисци који ће вам говорити како ће нечије политичке каријере да буду завршене не воде ничему. Могу да буду завршене колико сутра, али то неће допринети да прихватимо нешто што наш народ не може да прихвати. Али ћемо прихватити и идемо у Брисел да разговарамо о прихватању компромиса уколико буде пoстојало поштовања и жеље да се до компромиса дође. Није наша намера да одемо у Брисел да не прихватамо споразуме, да не разговарамо о томе и да не прихватамо компромисе. Правићемо компромисе зато што је то важно за будућност Србије, зато што је то важно за нашу децу. Али, ти компромиси имају своју границу. И зато тражимо од представника Европске уније, Сједињених Америчких Држава, али и свих осталих фактора на међународној сцени, Руске Федерације, да јасно ставе до знања да онако како то ми нећемо дозволити, а нећемо дозволити унижење и уништење Србије, да нам покажу да и они то не желе. Влада Републике Србије и државно руководство, преко председника Републике Србије и Владе Републике Србије, донеће одлуку било да она буде прихватајућа или у том тренутку одбијајућа, а уверен сам да ћемо разговоре свакако морати да наставимо, биће јединствена. Никаквих разлика неће бити у ставу председника Републике, председника Владе Републике Србије, или било кога од нас. Ми тамо представљамо Србију, и не само у Бриселу већ сваког дана и на сваком месту, и наша је обавеза да штитимо нашу земљу и да штитимо наше интересе. У Брисел ћемо ићи у

саставу који државно руководство у понедељак буде одредило. Што се мене тиче имам пуно поверење у то што су радили председник Владе, и господин Ђурић, и господин Вулин и сви остали. Али, ако од мене буде зависило било шта што бих могао да учиним да се до договора дође, да помогнем да можемо слободније да се посветимо овим другим областима о којима сам говорио, уколико то тако буду сматрали и председник Републике и председник Владе, увек сам спреман пешке да одем. Али, то није персонално питање, то је питање за Европску унију. Ми смо им јасно ставили до знања шта је оно испод чега не можемо, а много тога смо спремни да учинимо зарад будућности не само Србије него целог региона. Ми не можемо да улазимо у решавање техничких проблема док не решимо кључне ствари, а то је питање полицијских снага, питање присуства нечијих војних снага на дређеним деловима територија и питање правосуђа. Дакле, ми желимо да суштински разговарамо и суштински решавамо ствари на Косову и Метохији, а не да се бавимо техничким питањима и да не решавамо готово ништа. Ми подржавмо све напоре и желим да захвалим госпођи Ештон на њеном труду, на њеним напорима, на свему што покушава. Али оно што тражимо то је да не буде Србија једина уцењена и да се не тражи од Србије да прихвати сопствено укидање. За све друго и за сваку врсту разговора ми смо спремни, али за укидање и унижавање Србије за то никада нисмо и нећемо бити спремни. Али оно што желим вама сада да кажем, како год да се заврши то 2. априла, живот се наставља већ 3. априла. Ми ћемо морати да разговарамо и једном ћемо морати да постигнемо историјски споразум са Албанцима. И време је да у Србији почнемо да размишљамо о будућности. О митовима, легендама, о нашој историји увек ћемо говорити на часовима, увек ћемо говорити у нашим медијима, на нашим приредбама, али ми морамо да размишљамо о будућности наше деце, о послу, о њиховим занимањима, о ономе шта је то што можемо да им понудимо. Наравно да они који немају своју прошлост тешко да имају своју будућност. Зато сам рекао да постоје ограничења преко којих не можемо да пређемо.

Други конгрес Покрета Социјалиста

МАГАЗИН

31.3.2013.

ПРАВЕДНИЈЕ МЕ

ЕСТО ЗА ЖИВОТ

У великој сали београдског Центра „Сава“ претходне недеље одржан је други Конгрес Покрета социјалиста на коме је, међу 4080 делегата из целе земље, било и 153 Краљевчана. Поред Александра Вулина, који је поново изабран за председника странке, изабрани су и чланови Статутарне комисије, Главног и Надзорног одбора. Чланови Главног одбора Покрета социјалиста постали су и петоро Краљевчана, др Милош Чоловић, Марица Миленковић, Градимир Кошанин, Младен Јовановић и Милинко Вукомановић, док је Милорад Миљковић изабран у Надзорни одбор.

Александар Вулин: Борбена левица

МАГАЗИН

31.3.2013.

ажно је да Србија има своју левицу. Огрубела је, осиротела је, остарила је, постала је равнодушна према патњама других. Постала је равнодушна када дете чије име ни не зна пати зато што је гладно. Важно је да Србија има своју левицу да би поново личила на себе каква је била, да би, заправо, била баш онаква каква она једино јесте. Није њено лице ово које смо гледали протеклих 12 година. Није то њено лице. Није то лице Србије која окреће главу када неко пати. Није то њено право лице које окрене главу када препозна зло. Није то право лице Србије која спушта главу када види зло испред себе. Није то било право лице Србије у протеклих 12 година. Зато је важно да Србија има своју левицу да би поново имала своје лице, да би поновао имала право, лепо, часно лице у које смо тако дуго заљубљени. Зато је важно да Србија има своју левицу, да би патила и кад њу не боли. Зато је важно да Србија има своју левицу и зато је важно да Србија има баш овакву коалицију на власти какву има, коалицију предвођену нашим саборцем и нашим пријатељем, коалицију предвођену Александром Вучићем, човеком који је вратио наду Србији. Зато је важно да коначно неко смогне храбрости и да каже вама највећим, вама најбогатијим, да нисте ни толико велики ни толико богати да бисте могли да купите нас обичне мале људе, да бисте могли да нам запушите уста и натерате да ћутимо. Да им кажем нисте ви тако велики и тако богати да бисте могли да купите душу читавог једног народа, великог народа, храброг народа, важног народа. А 2008. године када је све почело, када смо кренули из малих не сала већ канцеларија, 2008. када је све почело, када смо заверенички шаптали једни другима да стварамо поново левицу Србије на нашим заставама написали смо -радник није роб и сељак није слуга и Србија није „Делта“, 2012. године доказали смо да Србија није „Делта“ и хвала вам за то. Да, сада Србија зна да није „Делта“. Да, сада се не боји то да каже. На нама је сад да докажемо и да радник није роб и да сељак није слуга. На нама је следећи корак, да од Србије направимо боље место за живот. Није Србија одмах постала богатија и није одмах постала некакво рајско окупљалиште. Нисмо ми као они пре нас, и који су сваку муку и сваку невољу приказивали заправо као доброту, који су сваки пораз приказивали као победу, који су за сваку отимачину и пљачку доказивали да је то ништа друго до другачија прерасподела. Пљачку су назвали приватизацијом, прерасподелу су назвали пљачком. Нисмо ми као они из тих времена. Зато поштено кажемо, није добро у Србији. Није још увек добро у Србији. Тешко је, мучно је, још увек је пуно неправде, још увек је пуно беде, још увек је пуно насиља, али Србија је постала праведније место за живот од како се променила власт. Србија је постала праведније место за живот, Србија је постала по-

ново место наде. Србија је поново постала место где детету можеш да кажеш – погледај, погледај оне богате и узузохољене. Погледај, шта им вреди сво богатство иза решетака? Шта им вреди сво богатство, ако немају поштовање свог народа, ако нема поштовања свог комшшије? Србија је поново постала место где честит и поштен отац може да ухвати свог сина за руку и да му каже – видиш, оно што изградиш својим рукама нико ти не узе, а оно што си отео биће проклето заувек. Србија је поново постала такво место. И ако смо ми и мрву допринели томе да Србија буде такво место, да Србија не буде „Делта“, ја сам бескрајно поносан. Могао бих одмах да се повучем из политике и да се више никада не бавим политиком, и да је само то било би довољно. Али није само то, и неће бити само то. Као што се нисмо сврставали и никад нисмо били уз богате и моћне, као што се никада нисмо правили глуви за вапај сиротиње, као што се никад нисмо правили слепи и глуви за пљачку и отимачину која се спродовила у нашој земљи, тако нећемо ни да се сврстамо уз оне који поробљавају друге земље и друге народе. Ми никада нећемо радити другом народу оно што је рађено нама. Никада. И зато на данашњи дан када се сећамо сцена палих, када се сећамо хероја одбране, зато на данашњи дан хоћемо да кажемо - Србија никада неће бити део офанзивног савеза. Србија никада неће отићи никоме и немојте да нам тражите да плаћамо ратну

штету. Немојте да тражите да плаћамо ратну штету, јер ми никада на тло друге земље нисмо дошли. Бранили смо своје, бранићемо своје и немојте да тражите да плаћамо ратну штету. И ако неко треба да је плати онда су то они који су нам преорали земљу, који су нам запалили небо. Неће Србија плаћати ратну одштету никаквом Косову, неће Србија плаћати ратну одштету делу своје земље. Неће Србија никада платити оно што није направила, ни починила. Били смо на своме, бранили смо своје, још увек смо на своме и још увек бранимо своје. Немојте нам тражити да плаћамо ратну штету. Нисмо ми народ празних јунака и празног јуначења. Разумемо ми и компромис, разумемо ми и договор. Разумемо да испунимо и оно што су неки пре нас урадили, јер озбиљна држава не почиње од нас, почиње од оног момента када је призната од читавог света. Разумемо ми да морамо да радимо и ствари које не желимо, разумемо да морамо да будемо усправни и када је тешко, али не разумемо да будемо понижавани и не разумемо да спуштамо главу када видимо зло пред собом. Не разумемо да се предамо некоме зато што је аргумент - ја сам јачи. За Србију никад аргумент није био - ја сам јачи, и никад доказ није био - ја сам јачи. Па шта ако си јачи, ми смо паметнији. Па шта ако си јачи, ми смо часнији. Па шта ако си јачи, ми смо своји на своме. Тешки дани долазе. Тешка времена су пред нама. Ко зна како ће се завршити. Знам да ћемо дати све од себе да завршимо часно и знам да ћемо у тешким временима бити часни и усправни као што смо и до сада били.

Александар Вулин

Доћиће неки избори кад год да дођу. И кад год да дођу корачаћемо са нашим пријатељима из Српске наредне странке. Кад год да дођу бићемо победничка коалиција. Кад год да дођу бићемо стуб, бићемо зид о који ће се разбити неправда и насиље. Бићемо зид о који ће се разбити идеја о приватизацији. Бићемо зид. И хвала што корачате са нама. Хвала што нам допуштате да корачамо заједно. Хвала вам. Премала је ова Србија да би допустила тако велико зло и неправду да некажњено влада свих ових деценија. Враћа се нада Србији. Враћа се нада Србији и ја одавде из ове сале желим да је пошаљем у сваку фабрику до које још није држава стигла, јер ми смо рекли и тога се држимо. И хвала што се тога држимо. Не 24 приватизације, 2.224 приватизације ћемо проверити, 2.224 пљачке ћемо избројати, 2.224 одговорних ћемо пронаћи за то. Како је лепо поново се надати? Како је лепо поново веровати? Ово је земља наде. Да, ово је земља за нас и важно је бити уз свој народ кад пати. Важно је бити ту. Важно је осећати његову муку, важно је пожалити и ако не можеш да помогнеш. Говоре данас уплашени поверењем које се ужива у народу, првенствено Вучићевом поверењу које ужива у народу. Говоре како је Србија у опасности од диктатуре, у опасности од путинизације како кажу. Е, камо среће да нам је Путин. Што се они боје Путина? Говоре они уплашени од популарности коју првенствено наш саборац Александар Вучић ужива у народу. Говоре, преузима све полуге власти, а када су имали председника, премијера, председника слупштине, начелника Генералштаба, шефове свих обавештајних служби тада није било страха, тада није било преузимања власти, тада није било путинизације. Једино су у праву, није било путинизације, јер не личе на Путина, јер баш ни мало не личе на Путина. Дуг је пут пред нама. Дуго ћемо још корачати, јер док год је неправде биће потребе да се неправди супростави. Док год је неправде биће потребе да се пред неправдом устане и усправи, да се прими на себе ударац намењен оном слабијем и оном нејаком. Док год је неправде биће потребе да се са неправдом боримо, да јој се супроставимо. Како када кажемо неправда како да не поменемо наше Косово и Метохију. Како када кажемо неправда да не поменемо најнапаћенији, и зато највољенији, део нашег народа, Србе на Косову и Метохији. Ово је наш дан. Ово је дан наде. Ово је дан наде да нећемо бити раздвојени, ово је дан наде да ћемо делити исти хлеб, исту судбину, да ћемо делити и добро и лоше као што смо свих ових година делили. Не очекујте од нас да урадимо ишта другачије. Не очекујте од нас да окренемо главу. У свакој генерацији овог народа бар једном стигне питање, у свакој генерацији овог народа, од Карађорђа до данас, бар једном неки велики моћни вас питају хоћете ли дати Косово. Нико још није рекао хоћу. Нећемо ми бити та генерација. У времену које долази доказаћемо да смо вредни памћења. У времену које долази доказаћемо да они који тек корачају за нама имаће довољно дубоке стопе да се по њима равнају и да по њима корачају. Ништа ми нисмо битни, али успомена на оно што смо радили у времену у коме смо трајали важнија је и преча од нас, да будемо достојни памћења, да будемо вредни наде. До победе!

Појачања у редовима Либерално демократске партије

МАГАЗИН

31.3.2013.

ОЗБИЉАН ОДГОВОР НЕЗРЕЛОЈ ПОЛИТИЦИ

И - Програми који се нуде Србији су илузије, а истинска жеља за променом подразумева саопштавање истине о пропасти због лоше политике какву су формулисале странке које нису биле способне да кандидују боље људе. - Појачања из Краљева истакнуте демократе које годинама у својим срединама афирмишу вредности на којима се градила политика ЛДП. - ЛДП је странка која је годинама била у мртвом углу, у минском пољу које нико није смео да загази због тога што нису били спремни да кажу истину о Косову, Хагу, споразуму са Русима о приватизацији НИС-а, 12. марту и политичкој позадини убиства Зорана Ђинђића и другим болним темама

МАГАЗИН

31.3.2013.

ада је пре седам и по година основана Либерално демократска партија са амбицијом да сачува вредности које је симболизовао Зоран Ђинђић, а које су пресудно важне за будућност земље, пришли су јој сви они који су подржавали ову идеју. Као и све друге политичке партије пролазио је и ЛДП кроз различите периоде који су мање или више утицали на стабилнст странке. У Краљеву и поред броја чланова који је на папиру прелазио хиљаду партија није могла да оствари значајнији утицај на живот града, а о њеном деловању никада се није толико говорило колико последњих неколико дана. У жижу политичке јавности ЛДП је у Краљеву доспео у тренутку када је објављено да му приступају некадашњи чланови Демократске странке које предводи бивши градоначелник Краљева Љубиша Симовић. Био је то повод да Градски одбор Либерално демократске партије напусти одређен број веома истакнутих чланова, предвођених првим човеком локалног одбора који је на ово место изабран пре само два месеца. Председник Либерално демократске партије Чедомир Јовановић, који је боравио у Краљеву поводом промоције новог простора за рад и бројних нових чланова, истакао је да странка која на изборној скупштини не може да окупи више од педесетак чланова нема будућност. Наглашавајући да се странка налази у преломном периоду Љубиша Симовић је изразио уверење да ће само уједињене демократске снаге моћи да реформишу земљу и доста запуштен град који има велике потенцијале. Јовановић се није устручавао да потврди да Краљево представља слику Србије, а да су политичари, пролазећи годинама кроз овај град, оставили бројне становнике са поломљеном кичмом. Због тога вљада нема никога од њих који могу да овде понове оно што су говорили само пре неколико месеци у изборној кампањи, а камоли о ономе

што су причали пре више година. Предуслов за консолидовање једног дела политичке сцене, који је разорен после мајских избора прошле године, био је постизање договора пре свих са Демократском странком. - Драго ми је што данас могу са демократама да разговарам о плановима Либерално демократске партије. Ми из странке, која је врло прецизно указивала на политику потребну овом друштву, и врло јасно говорила о суштини проблема, морамо искорачити и постати странка која је способна да решава проблеме. Суштина мог доласка је не само договор са доскорашњим градоначелником Краљева, и људима који се годинама овде баве политиком, него у мотивацији оних који су нам потребни да би политика о којој говоримо постала што пре правило нашег живота. Ако вам је пола становништва без посла, ако нико не може да се лечи онако како је потребно, ако не може да се обрадује, ако нема право на пензију, мислим да смо дужни да коригујемо своју политику. ЛДП не може сам да промени Србију и жао ми је што нема разумевања у руководству Демократске странке за ону врсту политике која је друштву потребна, али сам сигуран да има међу људима, а Краљево има право да верује у другачију будућност – истакао је Јовановић. Да би се дошло до решења проблема, које неће бити ни лако ни брзо, неопходно је фокусирати се на кључне проблеме који уништавају живот људи, јер више нема простора за политичке бајке. Највећи кривци за тешко стање су, верује Јовановић, једино политичари који су показивали више разумевања за политику лакшег пута. И као што није само пропало неће се Краљево само од себе ни опоравити уколико се не промени амбијент у целој земљи. Због тога је важно ново прегруписавање на политичкој сцени. Људи који су ових

дана приступили Либерално демократској партији исти су они који су и пре 15 година тражили право на промене. Јовановић потврђује да јасну слику о будућности треба представити пре свега младим људима, јер генерације које су стварале Краљево морају имати право на спокој који никада неће бити адекватно изражен кроз пензију. Имаће га макар кроз чињеницу да ће време које остављају својој деци бити срећније. Зато је Србији потребна политика са визијом као изразом живота који није могућ у изолацији. - Ми данас живимо као без главе, од данас до сутра. Надам се да ћемо са овим људима да произведемо озбиљан програм као одговор на све проблеме који се рефлектују у Краљеву, а узрок имају у погрешној политици која се води на нивоу државе. Ако желите да промените Србију морате за то наћи подршку у срединама као што је Краљево, јер су сваки град и свака општина у Србији по мало Краљево. Људи тумарају без одговора на питање шта је оно што је пред њима. Гледају око себе на своје породице које заједно са њима пропадају, а свет око њих је претворен у рушевине. Све то нас обавезује на другачији приступ – каже Јовановић. Отуда и жеља за договором око онога што у Србији мора да се уради. Ако за нешто тако нема спремности међу лидерима политичких странака ЛДП ће се окренути људима са којима се може стићи лакше до циља без компромиса око суштине. Програми који се нуде Србији су илузије, а истинска жеља за променом подразумева саопштавње истине о пропасти због лоше политике какву су формулисале странке које нису биле способне да кандидују боље људе. Председник Либерално демократске партије

Чедомир Јовановић

Фото: М. Радовановић

31.3.2013.

МАГАЗИН

тврди да је политичка групација коју предводи прошла тест времена иако се, због истине коју је увек стављала у први план, није много допадала већини људи. Зато болно отрежњење кроз које се пролази обавезује на покушај стизања до света који нас до сада није разумео. Томе треба да помогну и појачања из Краљева, истакнуте демократе које годинама у својим срединама афирмишу вредности на којима се градила политика ЛДП. Отуда ваљада и толико амбиција у погледу на предстојећи период. Чедомир Јовановић потврђује да је Либерално демократска партија показала много веће поштовање према Демократској странци него што је то чинила већина њених лидера.

- Штитили смо ту странку у периоду њене владавине више од било ког њеног коалиционог партнера искључиво због тога што смо били свесни одговорности коју имамо као људи који желе да промене ову земљу. Ми нисмо направили ЛДП да би нама било супер док се Србија око нас распадала. Зато смо подржали европску политику Демократске странке и сарадњу са Хашким трибуналом док су други били врло критични због кокетирања са популизмом и демагогијом. Њих је било превише у политици Демократске странке што је на крају санкционисано поразом, а потом и констатацијом да је одговрна за амбијент у коме је постало потпуно природно да на власти буду они који су

ову земљу и гурнули у провалију пре 20 година. Људи који данас воде Демократску странку немају никакав осећај за значај и позицију странке у друштву. ЛДП је странка која је годинама била у мртвом углу, у минском пољу које нико није смео да загази због тога што нису били спремни да кажу истину о Косову, Хагу, споразуму са Русима о приватизацији НИС-а, 12. марту и политичкој позадини убиства Зорна Ђинђића и све друге болне теме о којима смо ми гурали већини у овом друштву прст у око. Данас Демократска странка заузима простор из кога контаминира себе и све који се око ње налазе, а њен програм чини нашу сарадњу безнадежном – тврди Јовановић.

Једна од карактеристика политике која се води у земљи је незрелост. Из ње произилази велика неодговорност која је узрок те незрелости. Зато ЛДП покушава да понуди нешто што је озбиљно и одговорно, а суочен са недостатком квалитетних кадрова спреман је да прихвати људе као што је Љубиша Симовић који је био лидер у најтежем периоду Краљева. - Верујем у ово што радимо сада. То је једини начин да се промени политички живот у земљи. Ако не можемо да се договоримо са лидерима странака питам људе зашто су чланови странака, да би сами себе варали извештаченим политичким хипнозама, или да би нешто конкретно урадили за

себе и средине за које су одговорни. Нама су потребни и Љубиша и сви људи које он овде представља, а потребни су и Краљеву. Није нам потребно бунило у коме сви ћуте, а онда један мисли главом за све. После пет година осећам се као да сам скинуо велики терет са леђа. Ми смо доказивали да смо неуништиви и да је бескрајна наша лојалност ономе што сматрамо идејом модерне европске Србије. Томе је дошао крај, а за то су одговорни они који воде Демократску странку, јер ако не могу сами са собом како ће са нама. Нисам ја отео Љубишу, они су најурили и њега и све друге. Мени су такви људи потребни, али и сви други који долазе, а сигуран

сам да ће их бити још – каже Јовановић. Градском одбору Либерално демократске партије у Краљеву предстоји нова изборна скупштина, али и долазак у све средине у којој има људи који препознају себе у ономе што тражи ЛДП. Успех у Краљеву доказао би да је то могуће урадити и у читавој Србији. И док једни одлазе из партије, а други долазе, веома је битно утврдити разлоге за то, да ли неко иде зато што је нешто желео да ради па му је то ускраћено, или иде због тога што се осећа лично угроженим. У таквим условима свако је добродошао. Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.3.2013.

Маратонска седница Скуштине града

ФУНКЦИОНАЛНИЈА ГРАДСКА УПРАВА - У наставку девете седнице Скупштине града, која је трајала три радна дана, већином гласова одборника усвојени сви предлози из тридесетак тачака дневног реда који су важни за функционисање локалне самоуправе

МАГАЗИН

31.3.2013.

оред обимног дневног реда један од узрока који свако заседање локалног парламента чини дужим је све већи број амандмана и предлога за допуну дневног реда који достављају опозиционе странке, пре свих Покрет за Краљево и Покрет Двери. Зато се ваљда на другу тачку дневног реда која се односила на промену Статута града чекало читавих пет сати. Иако је одборницима уз позив за седницу достављен дневни ред са чак 22 тачке пре преласка на разматрање усвојена су четири од 32 предлога за његову допуну. Заменик председника Скупштине Томислав Илић потврђује да је поднето и 27 предлога за измену и допуну као и 129 амандмана од којих се већина односила на смањење комуналне таксе. Одбијени су сви сем два које су поднели одборничке групе Покрета за Краљево и Сложно за Краљево. Као председник комисије која је била задужена за спровођење гласања о разрешењу једног члана Градског већа Илић подсећа да су били створени сви услови за тајност. Када је један одборник опозиције узео гласачку кутију и из ње избацио све до тада убачене листиће гласање је прекинуто да би се у консултацији са шефовима одборничких група пронашло решење за наставак рада. Решење је нађено у поновљеном гласању за које су, како тврди Илић, обезбеђени сви Пословником о раду Скупштине града прописани услови. Уједно верује да је циљ опозиционих странака био да притиском на одборнике оспоре смену члана Градског већа како би показали да градоначелник, као предлагач, нема потребну подршку парламента. Резултати гласања показали су супротно, јер је предлог подржан већином гласова одборника чиме је потврђено јединство коалиције на власти. - Било је полемика око планова и програма јавних предузећа, али

сви су износили неважне ствари, а нико није поменуо да имамо два јавна предузећа која су најбоља у Србији. То су „Водовод“ и „Топлана“. Уколико не подржимо та два предузећа, која су корисници средстава из КФВ програма, може да дође до проблема у њиховом функционисању јер имају обавезу да током ове године врате вишемилионске рате кредита коришћених за побољшање снабдевања града пијаћом водом и грејање. Ефекти програма су видни јер град у последњих седам година ни у најуспешнијем делу године није имао проблема са водоснабдевањем. Ми се надамо да до тога неће да дође, а морамо да пронађемо начин како да обезбедимо паре. Требало је да то буде корекцијом цена услуга, али није, па ћемо видети да ли ће то бити из текућих резерви или других средстава – каже Илић и потврђује да једно заседање локалног парламента кошта око 600 хиљада динара од којих половина одлази на директне телевизијске преносе. Корекције цена комуналних услуга су неминовне, али тек пошто се направе социјалне карте којима би биле заштићене најугроженије категорије становништва. Али, град има обавезу да заштити и јавна предузећа да не би дошло у питање њихово функционисање. Због потребе усаглашавања Статута са законима који су ступили на снагу после његовог усвајања, а који дефинишу низ питања значајних за јединице локалне самоуправе, било је неопходно усвојити предлог Одлуке о прихватању предлога за промену Статута града што су одборници већином гласова и учинили. Годинама уназад говори се о потреби функционалнијег рада Градске управе, па је с тим у вези било неопходно да се изврши рационализација и равномернија расподела послова без повећања броја запослених и додатног оптерећења на градски буџет. Зато се пред од-

борнициа Скупштине града нашао Предлог одлуке о Градској управи града Краљева на који је одборничка група Покрета за Краљево уложила низ амандмана. Одборници нису прихватили амандмане којим се тражи скидање ове тачке са дневног реда, а којим су опозициони одборници покушавали да укажу на потребу ефикаснијег рада, деловање према правилима струке, непристрасност и политичку независност. Скупштина града усвојила је и Одлуку о изменама и допунама одлуке о приступању изради Стратегије развоја града којима је Градском већу дата већа надлежност над формирањем радних група и ангажовању релевантних стручњака из јавног, цивилног и научно-образовног сектора, због обезбеђивања неопходног квалитета у изради докумената. Бројне замерке представници опозиције ставили су на Акциони план запошљавања у овој години који је оцењен само као низ статистичких података без конкретних предлога како решити један од горућих проблема у граду. Поред усвајања Одлуке о образовању Комисије за планове која ће обављати стручне послове у поступку израде и спровођења Просторног плана града усвојена је и Одлука о локалним комуналним таксама чије је усвајање образложено потребом стварања правног основа и повољнијих услова за измирење обавеза оних који те услуге користе. Очекује се да ће се применом нове одлуке економски ефекти огледати у смањењу броја обвезника локалне комуналне таксе што би требало да утиче на растерећење привредних субјеката, али и на смањење буџетских прихода локалне самоуправе. Дуже време најављивано узимање у закуп зграде Дома друштвених организација коначно се нашло на дневном реду локалног парламента. Одборници су прихватили предлог Одлуке о узимању у

закуп пословн Дома друштв стицању јавн пословног пр објекта. Осно Већа савеза Краљево за да ног простор п један квадрат Одборниц програмима јавних комун јавних устан град, за ову го бројне друге бало да побо вота у граду. усклађивању них предузећ таљне регул трафостанице изменама и д кнади за кори земљишта. У циљу реа витализације љево. усвојен је између Краљ ника и Врњач тај о стању бе на териториј прошлу годи Савет за коорд бедности саоб Дуга распр бора директо зације и ап После разреш сти директор зације Краље период од го Драган Рајичи ска на нову оставку на м Скупштини гр тор „Апотеке“ коме мандат године, а оста у одборнички поднели су Ђ вловић и Вук кочевић.

Т. Радованови

Фото: М. Радовановић

ног простора у згради вених организација и е својине изградњом ростора на делу овог ов за ово је понуда синдиката општине авање у закуп послово цени од 0,80 евра за тни метар. ци су се сагласили и са пословања јавних и алних предузећа, као ова чији је оснивач одину, а усвојене су и одлуке које би треољшају квалитет жиМеђу њима је и она о оснивачких аката јавћа, изради плана делације за изградњу е у Рибници, као и о допунама Одлуке о наишћење грађевинског

ализације пројекта репруге Сталаћ-Кра-

Протокол о сарадњи ева, Крушевца, Трстеке Бање, као и Извешзбедности саобраћаја и града Краљева за ину, који је поднео динацију послова безбраћаја на путевима. рава је вођена око изра туристичке органипотекарске установе. шења вршиоца дужноа Туристичке органиево на ово место је на одину дана именован ић, који је због прелау дужност поднео место одборника у рада. Нови дирек“ је Иван Дивац, т траје четири авке на места им клупама Ђорђе Паман Ра-

ић

Томислав Илић

Почела реконструкција сале за седнице Скупштине града

МАГАЗИН

31.3.2013.

БОЉИ УСЛОВИ ЗА

д како је саграђена зграда у којој су смештене службе Градске управе није било знатнијих улагања у стварање услова за комфорнији рад одборника Скупштине града. Иако се годинама о томе говорило, стално се, због других приоритета, почетак радова одлагао. По завршетку последњег заседања парламента коначно су отпочели радови на прилагођавању велике сале новим условима, а већ је демонтиран део седишта која је потребно претапацирати. Заменик председника Скупштине града Томислав Илић потврђује да се размишља и о озбиљнијој реформи у раду како би се избегли велики

трошкови којима је оптерећено свако заседање, посебно када је у питању штампање велике количине материјала за седнице чији трошкови на годишњем нивоу достижу и до милион динара. Зато се размишља о рационализацији достављањем материјала у електронској форми. Размишља се и о инсталисању система за електронско гласање који би у многоме допринео ефикасности рада парламента и скраћењу времена за одржавање седница због пречестог утврђивања кворума и сумњи у резултате гласања. Промена Статута града ствара и услове за промене Пословника о раду скупштине који треба да обез-

беди боље функционисање овог органа. Како потпуна адаптација сале за заседање парламента треба да кошта око 20 милиона, што су значајна средства, у овом тренутку се од тога одустало, а радови ће се у будућности одвијати фазно у зависности од обезбеђивања довољне количине новца. Извесно је да ће ове године бити комплетно завршена само адаптација мале сале са 70 места у којој ће се одржавати седнице Градског већа. Уз стварање услова за рад у складу са најновијим принципима и технологијом адаптација би требало да кошта између пет и шест милиона динара. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЕФИКАСНИЈИ РАД

Десет месеци после избора

МАГАЗИН

31.3.2013.

ПОКРЕТ ЗА КРАЉЕВО НАЈЖЕШЋИ КРИТИЧАР ВЛАСТИ

- Покрет за Краљево инсистира на демократском и фер процесу, на моралним одлукама и поступцима уз поштовање процедура, а указује на бројне друге неправилности у раду локaлног парламента. - Покрет за Краљево спреман да подржи мањинску власт уколико се обавеже да ће наставити да ради у складу са свим законским прописима

рошло је више од десет месеци од прошлогодишњих избора на локалном новоу, а међу учесницима трке за неко од места у градском парламенту и даље покушавају да пронађу узроке слабих резултата. Према изјавама из предизборне кампање готово све партије очекивале су више. То признају и у Покрету за Краљево који већ месецима покушава да консолидује редове и пред неке нове изборе направи реалну процену своје снаге. Много пута се показало да партијама пред изборе приступа велики

број чланова са надом да би, у случају победе, могли да остваре неку корист, пре свега обезбеде радно место за себе или неког од чланова породице. Заинтересованост за политичко ангажовање нагло спласне у тренутку кад не могу да остваре циљеве због којих су ушли у партију, па креатори политике странке не могу са сигурношћу да утврде број оних на које сигурно могу да рачунају. Одборник Покрета за Краљево у Скупштини града Срђан Кнежевић не крије да се и у круговима блиским овој

политичкој групацији очекивало више од пет одборника. Бирачи, верује он, и даље не препознају значај локалних политичких снага, па се определе за велике партије чије централе у Београду увек своме подреде интерес локалне средине. Насупрот њима локални покрети имају привилегију да сами одлучују о својој судбини, па не може нико да их уцењује. - Надам се да ће свест код народа да сазри до следећих избора, а да ће бирачи да схвате нужност постојања локалних странака. Ако се

Срђан Кнежевић

Фото: М. Радовановић

31.3.2013.

МАГАЗИН

ослонимо само на централистички устројене нећемо имати много среће, јер видим да су, зарад добрих односа са Београдом, изостале све инвестиције које су обећаване. Основни принцип у Покрету за Краљево је децентрализација власти, али не само у односу на републику него и у самом граду у коме људи још нису препознали важност оснивања општина. Иако нам је пружена могућност то се не ради зато што би локални моћници изгубили из руку многе полуге власти. Са више општина у оквиру града имали би већи степен децентрализације новца који би оне саме распоређивале, а и одлучивање грађана би било много боље и ефикасније. Сада због изборног система неки делови града немају ниједног представника у скупштини, па остају потпуно у запећку без побољшања инфраструктуре, док се други делови пуне новцем и инвестицијама – сматра Кнежевић. Један од горућих проблема Краљева је екологија за коју не постоји много разумевања у локалној средини. Показало се то и приликом расправе о градњи хидроелектрана на Ибру на чији је негативан утицај по околину упозаравао Покрет за Краљево залажући се за обуставу градње, али не по сваку цену већ само до израде озбиљне еколошке студије која би отклонила све сумње о опасности. У приоритете се ставља и противљење узгоју и стављању у промет генетски модификованих организама које као услов за чланство поставља Светска трговинска организација. У Покрету за Краљево верују да држава бројне информације везане за ову поблематику крије од јавности како би лакше био усвојен закон којим се регулише ова материја. Десет месеци су у Покрету за Краљеву, свесни да без нових инвестиција нема помака у развоју града, очекивали да неко отвори производни погон као резултат компатибилности локалне власти са републичком. Како се то није догодило склони су да верују да се нова власт не разликује битно од претходне. - Време неумитно пролази а није се, сем обећања, ништа учинило на расветљавању малверзација које су се десиле у претходном периоду, па сумњамо да су ови нови у канџама коалиционих партнера који су учествовали у претходној власти. Прошло је већ три године од земљотреса, а и даље имамо приче о људима који нису

добили куће иако су имали шесту категорију оштећења. Прича се да су неки добијали куће двоструко веће површине од оних које су имали и да никад нису срушене куће које су морале бити срушене. Иако су то само приче власт је одговорна да отклони сваку сумњу везану за евентуалне малверзације. Коалициони споразум је изнад свега, изнад здравог разума, логике, правде, права... Због тога и најпаметнији предлози опозиције не могу да прођу само зато што долазе са ове стране, али су чак и они правно немогући и противзаконити прошли само захваљујући чврстој коалицији – каже Кнежевић убеђен да је у Краљеву задржан стари модел вршења власти у коме опозиција нема никаквог утицаја. На основу дугог одборничког стажа, и искуства стеченог у раду локалног парламента, ауторитативно указује на несналажење одборника владајуће већине чија је пажња усмерена на понашање председника скупштине који као да диригује гласањем. На основу свега стиче се утисак да не размишљају много о одговорности коју дизањем руке преузимају на себе. - Стичем утисак да једино опозиција, зато што мора да има аргументе, ради на материјалу, док га остали и не читају, а половина њих не зна ни дневни ред – каже Кнежевић. Због тога и опозиција, пре свих Покрет за Краљево, на сваки предлог дневног реда за заседање скупштине поднесе на стотине амандмана свесни да је једва двадесетак од сто образложено на прави начин - Проведемо по три, четири дана листајући папире и озбиљно приступимо материји, а они то и не узму у обзир. Зато покушавамо да искарикирамо ситуацију, па поднесемо и 200 амандмана по седници иако знамо да ће фронтално све да их одбију – каже наш саговорник. Од стотина аманадмана и предлога за допуну дневног реда за десет месеци рада најновијег сазива парламента усвојен је само радни закључак Покрета за Краљево о потреби оснивања Дома омладине. Осим усвојања предлагач ни до последње седнице није добио одговор на питање докле се стигло у његовој реализацији. Дан по завршетку последњег заседања Срђан Кнежевић још размишља о импулсивном наступу приликом гласања када је изазвао инцидент у скупштини. - Нисам задовољан начином на који сам наступио. Могло је то много боље. Када наи-

ђете на провокације у време тајног гласања, а заменику председника Скупштине показују се папири како се гласало, то је демонстрација силе и преко такве провокације не може баш олако да се пређе. Моје понашање оцењено је као дивљаштво, и непримерено скупштини, али да видимо шта је узрок. Ако је гласање тајно да ли је примерено да се провоцира друга страна тако што се јавно показују листићи. Ми инсистирамо на демократском и фер процесу, на моралним одлукама и поступцима уз поштовање процедура – каже Кнежевић указује на бројне друге неправилности у раду локалног парламента. Једна од њих везана је и за читав ток поступка опозива једног члана Градског већа што је и довело до инцидента за време гласања. Неуспех владајуће коалиције да на претходном заседању постигне довољан степен сагласности по овом питању наводи на размишљање да међу чланицама и не постоји толико потребно чврсто јединство. У таквој ситуацији промену става између две седнице објашњава могућим уценама као поводом за задовољење неких партијских интереса. Покрет за Краљево заступа тезу да чланове Градског већа треба бирати непосредно, а не да их постављају партије. На тај начин било би састављено од најквалитетнијих људи који би били гаранција за доношење исправних одлука. Из свега проистиче став да би се тако избегли бројни правно неутемељени предлози које Градско веће доставља скупштини на изјашњавање. Чињеница да је последњих година партијска припадност једина гаранција за сигурно запошљавање повод је и за повећање броја чланова Градског већа, али и избор одређеног броја саветника градоначелника каквих није било у претходном мандату. Разлог за такво понашање Кнежевић види у широкој коалицији са великим захтевима које је тешко задовољити у светлу чињенице да више не постоје бројни управни одбори. Иако закон дозвољава овакву могућност у Покрету за Краљево сматрају неморалним да саветници градоначелника примају и одборничку плату. Срђан Кнежевић указује да свих седамдесет одборника за ангажовање у локалном парламенту прима месечну надокнаду од 12 хиљада динара без обзира на то колико је седница одржано. Уз то за сваки дан рада следује им и дневница од око 1800 динара. На закључак да они који држе полуге власти у граду настоје да на сваки начин задовоље пар-

МАГАЗИН 31.3.2013.

тијске интересе наводи и чињеница да је, и поред противљења опозиције, донета одлука о формирању Кабинета председника скупштине. Убеђени да је ово још један начин за запошљавање партијских кадрова одборници опозиције посебно су иритирани чињеницом да није познато колико ће нових радника запошљавати, а верују и да ће бити сужен и делокруг рада градоначелника. Рад локалног парламента карактеришу све дуже седнице. И док су се много година раније завршавале за само неколико сати, а у претходне четири године у касним вечерњим сатима дана када су започете, најновије трају и по неколико дана. За то су, верују у Покрету за Краљево, одговорни они који седницу не припреме на адекватан начин, а бројне замерке на припрему имају и одборници владајуће коалиције. Скупштинска говорница је опозицији, у ситуацији када не може квалитетно да утиче на рад парламента амандманима и предлозима за допуну дневног реда, једини начин да изнесе своје ставове, а то неминовно утиче и на дужину трајања седница. Иступања са скуштинске говорнице су само један од начина да се, у припреми за неке нове изборе, утиче на оне који путем телевизијских преноса прате рад парламента. И док припадници власти основ за тражење поверења грађана обезбеђују радом на инфраструктурним објектима сламка спаса опозиције је скупштинска говорни ца. Најактивнији критичари рада представника локалне власти на седни-

цама Скупштине су управо одборници Покрета за Краљево који указују на бројне пропусте, између осталих и изостанка обећане ревизије рада јавних предузећа. Али, представницима власти на душу се ставља и неактивност вршилаца дужности у јавним предузећима који су наставили да раде као и њихови претходници. Очекивала је опозиција да, уз проналажење узрока за тежак положај предузећа, укажу и на извесне малверзације, а како је таква активност изостала склони су да верују да нико није ни покушавао да било шта открије. Веома жустра расправа водила се на последњој седници Скупштине града у вези именовања директора Апотекарске установе и Туристичке организације, а из Покрета за Краљево уверавају да ће због тога бити поднете и кривичне пријаве против неких представника највишег органа власти. Ништа од тога не може потиснути у страну чињеницу да је највећи проблем града велика незапосленост, а ни управо усвојени Акциони план за запошљавање, осим великог броја статистичких података, не даје одговор на питање како решти овај проблем. Бројни започети инфраструктурни пројекти, којима се хвалила претходна власт, дају нову димензију граду али, према веровању оних који заступају ставове Покрета за Краљево, не могу да обезбеде значајнији број нових радних места и профит. Посебну неповољност представља чињеница да је вредност радова на њима и до сада далеко премашила предвиђену вредност која би до завршетка могла бити још увећана. Ако се свему додају и најављене тужбе грађана којима је приликом експропријације земљишта понуђена накнада мања од очекиване тешко да би се са сигурношћу могло говорити о великом бенефиту за град. - Што се тиче неких инвестиција чули смо и различите информације о аутопуту, па не можемо превише ни да очекујемо од њега. Све иде споро и не функционише веза са републиком, јер да функционише све би ишло много брже и боље. Испоставило се да су приче о брзом почетку рада ае-

родрома у Лађевцима само приче за децу. По неким сазнањима траба уложити још две трећине од оног што је до сада уложено да би уопште могао да функционише. Послужио је као фина предизборна прича Демократској странци, а за замајавање може да служи и изградња карго центра, јер опет почињемо да правимо кућу од крова, а не од темеља. Причамо о извозу воћа, а прво је требало уложити у воћарство да би имали шта да извеземо. Не видим да се развија производња, а углавном се прича о трговини – каже Кнежевић и замера посланицима из Краљева што нису присутнији на седницама Скупштине града. Од партија на власти опозиција очекује много већу активност по питању притиска који треба вршити на републичке органе, а такву спремност у Покрету за Краљево још не виде. Стално позивање представника власти на стрпљење иритира до те мере да Кнежевић верује како би притисак народа могао да утиче на другачије понашање. Решење би можда, каже, било прекомпоновање власти или нови избори. Уједно признаје да је притисак који врши опозиција недовољан, а у добром делу бирачког тела постоји неразумевање за оно што покушава да промени. У контексту заокрета у локалној политици из Покрета за Краљево стиже спремност да подржи мањинску власт уколико се обавеже да ће наставити да ради у складу са свим законским прописима. - Мислим да их је последња седница парламента доста уздрмала. Очекујем да ипак проради савест појединих одборника у одборничким групама на власти, па можемо очекивати да се многи побуне на многе неправилности које њихове партије покушавају да уведу у легалне токове. Ако овако наставе неће дуго да потрају и плашим се да би избори били најлепша опција која би могла да их задеси, да се не деси да им суди улица – одлучан је у својим ставовима о десетомесечном учинку локалне власти у Краљеву Срђан Кнежевић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.3.2013.

Нова стратегија социјалне политике

АКТИВНА УМЕСТО ПАСИВНЕ ПОЛИТИКЕ Фото: М. Радовановић

- Нова социјална политика заснива се на идеји да је појединац одговоран за сопствено благостање, а улога државе своди се на помоћ или подстицање развоја потенцијала сваког појединца

МАГАЗИН

31.3.2013.

уги низ година социјална слика Краљева постајала је све лошија, а посебно је погоршана у последњих неколико година. Разлози томе су бројни, а на њу је највише, поред великог броја избеглих и интерно расељених лица која су у последњој деценији прошлог века нагло почела да пристижу у Краљево, утицао неочекивано велики број оних који су у транзицији остали без посла. Тако негативна слика основ је за предузимање адекватних мера за обезбеђивање потребног нивоа социјалне заштите и ублажавање тешкоћа оних грађана којима је помоћ најпотребнија. Пројекат формирања Краљевачког дневног центра за стара лица укључује и израду, односно ревизију, Стратегије социјалне политике града. У оквиру реализације овог пројекта тим за израду Стратегије, у сарадњи са консултантима за област стратешког планирања, радио је на ревизији постојеће и изради нове Стратегије. Резултат рада је Нацрт Стратегије са Акционим планом за њено спровођење који је спреман за јавну расправу од које се очекује да допринесе реле-

вантности и квалитету документа пре него што буде упућен надлежним органима на разматрање и усвајање. Дневни центар подразумева пружање услуга које проистичу из Одлуке о проширеним правима из области социјане заштите, а стратегија социјалне политике као важан стратешки документ отвара могућности за даље развијање онога што грaду недостаје у сфери социјалне политике, или постоји али га треба унапређивати. То је и услов за аплицирање према донаторима за финансирање одређених социјалних потреба становништва. У времену када град има озбиљне социјалне проблеме важно је одредити приоритете. Зато је од неупоредивог значаја добра база података Центра за социјални рад која треба да помогне изради што квалитетнијег плана решавања проблема. Заснована на законској регулативи стратегија посебну пажњу поклања социјално посебно осетљивим групама, а на сваку од њих се односи посебан документ који дефинише начин и временске рокове за решавање проблема. Као посебно осетљиве групе

оцењeни су интерно расељена лица, Роми, материјално угрожене и дисфункционалне породице, особе са инвалидитетом, жртве насиља и трговине људима. Током израде Стратегије водило се рачуна да планови буду реални и да то не буде само списак лепих жеља већ стрaтешки документ који уважава економски статус лица у стању социјалне потребе и процену ресурса које треба ставити у функцију промена. Социјалну политику, поред Центра за социјални рад, реализују сви сегменти града који су везани за статус тих лица, здравство, школство, просвета, служба за запошљавање, а стратегија увезује планове из ових области на локалном нивоу на основу којих се ради стратешки документ. Стратегија социјалне политике за период од ове до 2017. године, која треба да допринесе да Краљево буде препознато као град који ефикасно идентификује и решава проблеме у овој области, била је тема јавне расправе одржане прошлог четвртка. Након још три планиране до краја априла ове године очекује са буде

усвојена у мају. Стратешки план за социјалну политику усвојен 2005. године обухватао је низ активности које је требало споровести до 2010. Иако је још на снази неопходно је прилагодити је новим условима и, уз одређене измене, ревидирати. Помоћник градоначелника за социјалну политику Раде Јовановић потврђује намеру да се, са новим предлозима и идејама, ради на квалитетнијој социјалној заштити, запошљавању и збрињавању грађана Краљева. Према попису становништва из 2011. године на територији града Краљева живи скоро 112 хиљада становника у приближно 42 хиљаде домаћинстава. Након масовних егзодуса Срба из Хрватске и територије Косова и Метохије деведесетих година прошлог века број становника се повећао за додатних 25 хиљада. Према подацима Националне службе за запошљавање до новембра прошле године евидентирано је 13.833 незапослених, од којих су 7.532 жене. У поређењу са истим периодом од годину дана раније број незапослених је повећан за 1,1 одсто. Скоро трећину

незапослених чине млађи од 30 година, док је проценат старијих од 50 година 22,86. У односу на претходну годину већи је и број млађих од 30, али и старијих од 50, година који траже посао. Више од 2.300 незапослених посао чека између једне и две године, нешто мање од тог броја 3 до пет година док скоро 11 одсто незапослених на посао чека више од десет година. Посао дуже до годину дана чека укупно 9.621 особа, или скоро 70 посто незапослених, а скоро трећина незапослених има завршену средњу школу. У групу оних који веома тешко могу да нађу посао спадају прво особе које се на евиденцији Националне службе за запошљавање налазе дуги низ годиа. Следе особе без, или са веома ниским степеном квалификација, они који су проглашени за вишак, жене, особе млађе од 30 и старије од 50 година, особе са инвалидитетом, рурално становништво, корисници новчане социјалне помоћи, Роми, па избеглице и интерно расељена лица. Мада се подаци из појединих извора разликују на социјалну слику

утиче и просечна старост становништва која прелази 42 године, али и више од 20 хиљада пензионера. У односу на укупан број радно активних је мање од половине, а старијих од 65 година скоро петина. Према подацима са званичног сајта града Краљева, а на основу Агенције за привредне регистре, у Краљеву послује 1.128 привредних друштава и 533 предузетника од којих највећи утицај на привредна кретања остварују делатности трговине и прерађивачке индустрије у којима послује највећи број предузећа.У области трговине активно је 410, а у области прерађивачке индустрије 277 предузећа. Нова социјална политика заснива се на идеји да је појединац одговоран за сопствено благостање, а улога државе своди се на помоћ или подстицање развоја потенцијала сваког појединца. Држава се са „пасивних политика“, чији је циљ био да се одржи друштвено прихватљив ниво прихода или смање неједнакости, преусмерава на „активне“, које теже изградњи капацитета, одговорности и мотивације појединаца. Т. Радовановић

Бивши радници „Магнохрома“ траже остатак дуга

ОПСТРУКЦИЈА Љ - У ишчекивању одговора из Министарства правде, којим траже сусрет са министром Николом Селаковићем, бивши радници „Магнохром“ потписују сагласност за активирање пресуда

МАГАЗИН

31.3.2013.

одинама је трајала борба бивших р нохрома“ да наплате заостала пот колектива у коме су провели већ века. Протести пред зградом Општинс пред зграде Градске управе, блокада лини и велике сале Скупштине града, представницима Агенције за приватиза них министарстава довели су до неке в и исплате 79 одсто потраживања. Осно правоснажне судске пресуде које су све вези бившег колектива. Још тада су о вољнији тврдили да ће покренути акци остатка дуга, па су протекле недеље п да се окупљају у згради Градске управ сагласност за активирање извршења су које им обезбеђује право на исплату о припадајуће камате. - Утврдили смо да имамо право на 2 остало од неисплаћених зарада. Ми см дине добили 79 посто од наших зарада, за цео дуг са каматом колико нама је пр дузеће је дужно да исплати заостале з носе, порезе и све – тврди Тања Кома радница некадашњег краљевачког гига Ситуација у Магнохрому је специфи

радника „Магтраживања од и део радног ског суда и испутева у окопреговори са ацију и ресоррсте договора в за то биле су едочиле о обани најнезадоију за наплату оново почели ве и потписују удских одлука остатка дуга и

21 посто што је мо прошле го, а тужили смо ипадало. Преараде, доприатовић, бивша анта. ична од самог

почетка промене власничке структуре. Велики број радника је кроз реализацију социјалног програма напустио колектив, други су остали без посла као технолошки вишак, док су трећи остали да раде у предузећу. Велико незадовољство створено је у ситуацији када су и неки од оних који су добили средства социјалног програма враћени на посао и раде у „Магнохрому“. Одређеном броју радника оспорено је право на део средстава које незапосленима исплаћује Национална служба за запошљавање, па је и то било предмет посебног судског спора. Док је трајао вишегодишњи поступак нагомилавале су се обавезе према комуналним предузећима, па је део од наплаћених 79 одсто заосталих зарада врло брзо потрошен. Отуда и поновна тежња за наплатом остатка дуга, јер највећи број бивших радника, поготово оних који су старији од 50 година, није у ситуацији да се запосли и има сигурну зараду. Из масе средстава које је „Магнохром“ био у обавези да обезбеди исплаћени су и дугови према радницима који нису тужили предузеће. У разговорима са представницима локалне самоуправе дошло се до закључка да се упути захтев министру правде Николи Селаковићу да прими представнике радника који би га подробније обавестили о ситуацији везаној за пра-

воснажне судске одлуке које представљају основ за реализацију потраживања. У ишчекивању одговора организовали су акцију потписивања сагласности на основу које ће правни заступници наставити процес наплате потраживања. Очекује се да ће потпис на сагласност дати око хиљаду радника који потражују различите износе, највише њих између 50 и 60 хиљада динара, а и овај релативно мали износ сведочи у колико се тешком положају налазе. Основ за разговор са министром правде је, каже Тања Коматовић, опструкција људских права. Процес успорава чињеница да бивше раднике заступа чак 24 адвоката из Краљева, Чачка и Ужица. Уз помоћ Уставног Суда Србије остварено је и право на наплату потраживања по основу незапослености од Националне службе за запошљавање, а исплата је, уз мале потешкоће, у току. Иако жали што је некадашњи гигант дошао у ситуацију у каквој се налази Коматовић потврђује да бивши радници неће одустати од захтева да им се исплате сва дуговања, а за следећи уторак најављује наставак акције потписивања сагласности. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЉУДСКИХ ПРАВА

Јавна расправа о Нацрту Стратегије о безбедности саобраћаја

МАГАЗИН

31.3.2013.

НЕОПХОДНО УЧЕШЋЕ СВИХ УЧЕСНИКА У САОБРАЋАЈУ

- Циљ јавне расправе која се поводом Нацрта стратегије о безбедности у саобраћају и Акционог плана за њено спровођење организује широм Србије је да се, на основу искустава са локалног нивоа, побољша и учини животном и применљивом у пракси

тода којима ћемо на дужи временски период у будућности створити такве генерације учесника у саобраћају које ће бити свесне да безбедност зависи од нас самих – истакао је државни секретар у Министарству саобраћаја Душан Рафаиловић. Циљ представљања ова два документа у градовима Србије је да се кроз широку јавну расправу чују примедбе свих чинилаца који утичу на безбедност саобраћаја на локалном нивоу, и да се имплементирањем примедби у стратегију оствари њена применљивост. Од почетка примене најновијег закона који дефинише понашање учесника у саобраћају бележи се тренд смањења броја саобраћајних незогода као и броја оних који као жртве тих незгода трпе трајне последице. И поред тога основни задатак стратегије је да трасира нови пут у овој области за на-

редних седам година. Њена примена обезбедиће широк спектар мера којима ће се утицати на самањење броја страдалих и броја саобраћајних незгода. Један од закључака Координационог тела за безбедност саобраћаја, које представља највиши орган безбедности саобраћаје у Србији, је да се широм Србије покрене јавна расправа о овој изузетно значајној теми. Сви који се препознају као чинилац безбедности саобраћаја добро су дошли на расправу како би примедбама унапредили стратегију и учинили је животном. Стратегија за безбедност саобраћаја се успоставља за период до 2020. године, а првенствено предвиђа смањење броја страдалих у саобраћајним несрећама и смањење материјалне штете. - Уколико у изради стратегије при-

Фото: М. Радовановић

редставници Министарства саобраћаја, Агеције за безбедност саобраћаја, Коридора Србије и консултанти на пружању техничке помоћи у изради пројекта Нацрта Стратегије о безбедности саобраћаја и Акционог плана за спровођење те стратегије представили су у Краљеву, у оквиру јавне расправе, ова два документа. - Усвајање Стратегије о безбедности саобраћаја представља национални интерес Републике Србије због тога што се њом мења свест и понашање људи, па настојимо да у нацрт имплементирамо све оне мере којима то можемо остварити. Важно је да стратегија садржи елементе едукације и друге мере којима се може утицати на безбедност саобраћаја, а едукација деце предшколског и школског узраста треба да буде једна од главних смерница и ме-

31.3.2013.

МАГАЗИН

ступимо на н своју позици обраћаја, и са нише одређ имплементац стратегију св није је да она љива – нагла Примедбе стављати на а обраћаја до прослеђене с стратегије. Консултан ности саобра бедношћу сао 40 година. На долази, има дишње у саоб особа. Стратегија укаже на сме детаљнију пр за спровођењ Саобраћај наносе штет равно 1,4 одс свету је уобич вестира у пов на путевима, целих 55 мил чајна сума. Закон о б вима, који је предвидео је купља од нап обраћају. Од самоуправам Половина од сти јавност ун

просечна старост страдалих у са-

обраћаним несрећама у Дик Џонсон Србији креће

начин да свако препозна себе, и ју као чиниоца безбедности саа таквог становишта уочи и дефиђене примедбе на стратегију цијом тих примедби ми ћемо ести на животни оквир. Најбита сутра заживи и да буде применсио је Рафаиловић. е у писаном облику могу се доадресу Агенције за безбедност са5. априла, после чега ће бити стручном консулстанту за израду

нт на изради Стратегије о безбедаћаја је Дик Џонсон који се безобраћаја на путевима бави пуних а друмовима у Шведској, из које шест милиона аутомобила, а гобраћајним незгодама страда 300

а је документ који треба само да р у коме Србија жели да иде, док римену дефинише Акциони план ње Стратегије. јне незгоде у Србији сваке године у од 550 милиона евра што је сто бруто државног производа. У чајено да се десети део овога инвећање безбедности саобраћаја а то би на нивоу земље достигло лиона евра годишње што је зна-

безбедности саобраћаја на путее ступио на снагу 2009. године, е да се новац за ове потребе приплаћених казни за прекршаје у саукупне масе средстава локалним ма јее намењено 30 процената. тога намењена је подизању свеи и обукама, а друга половина апређењу путне инфраструктуре. Дик Џонсон подсећа на поразну чињеницу да се

око 31. године. То су године када су људи најпродуктивнији, па је губитак за друштво утолико већи. Обесхрабрујуће делује чињеница да је број моторних возила на путевима све већи, а тиме и опасност од повећања броја саобраћајних несрећа. На њих неминовно утичу и све модерније саобраћајнице које омогућавају знатно веће брзине возила. Земље Европске уније се све више фокусирају на тешка теретна возила која представљају посебан проблем по безбедност саобраћаја. - Ово може представљати и проблем за Србију, јер смо приметили да тешка теретна возила представљају око 11 процената укупног возног парка, а учесници су у 25 процената саобраћајних несреће са погинулим лицима. То је један од озбиљних проблема који треба решавати. Тешка теретна возила имају кратке рокове за испоруку одређених роба што их тера да прекорачују брзину. Али, они не праве прекршаје само због прекорачења брзине, већ и због прекорачења терета. Кад су претоварени имају проблем са кочионим системом који не може да се носи са превеликим теретом, а велики проблем је и што оштећују путну мрежу – упозорио је Џонсон. Истраживања показују да Србија има високу стопу смртности у саобраћајним незгодама у односу на број становника и регистроавних моторних возила. Док у Шведској на сваких десет хиљада регистрованих возила смртно страда 0,5 лица у Србији је тај број седам пута већи. Сличан однос је и када је у питању број становника. Већина саобраћајних незгода дешава се на локалним путевима, а у њима чак са 85 процената, учествују бициклисти и пешаци. Отуда и потреба да се при изради стратегије посебна пажња посвети овим категоријама учесника у саобраћају. На основу података Министарства унутрашњих послова у сваких 51 од сто саобраћајних незгода узрок је прекорачење брзине. - Брзина сама по себи не убија никога. Оно што убија је изненадно заустављање. Иако се каже да је најчешћи узрок брзина главни кривац је много чешће возач. Зато је битно вршити научна истраживања зато што она показују след догађаја који доводе до саобраћајне незгоде. Само ако возач вози прекомерном брзином, пут је добар, квалитетан, прав, а

возило исправно можемо говорити да је он кривац, што је редак случај – каже Џонсон и истиче да се, пре него се догоди несрећа, може много учинити на обуци пешака, возача, унапређењу квалитета раскрсница и сличном. Кад се несрећа догоди могу се збринути жртве, а после тога готово ништа више. Искуство показује да је служба хитне медицинске помоћи у Србији организована исто толико добро као и у Шведској и да на место несреће стиже за само десетак минута по добијеном позиву. У екипи је најчешће и лекар што знатно утиче на добре резултате у збрињавању настрадалих. Стратегија о безбедности саобраћаја као систематичан план укључује све учеснике у саобраћају, а не само саобраћајну полицију. Застарело је мишљење, каже Џонсон, да је само она важна иако се тиме њен значај не умањује. - Одговорност сноси свако, јер смо сви на неки начин учесници у саобраћају. Визија Србије је да се достигне ниво безбедности који постоји у земљама Европске уније са најбољим перформансама. Ово се не може постићи у кратком времену, а нама у Шведској је било потребно 40 до 50 година да дођемо до нивоа безбедности који имамо данас – каже Џонсон. Иако визија не говори о тачном периоду до када треба да се оствари у оквиру стратешких циљева дефинише се датум када треба остварити само одређена смањења. Творци стратегије руководили су се документом Уједињених нација према коме би број саобраћајних незгода до 2020. године требало смањити за половину. Средњорочни план у Србији као циљ до 2017. године поставља смањење броја незгода са погинулим лицима за 30 посто. Иако се чини доста амбициозним постоји озбиљна намера да се оствари на најбољи могући начин. Зато се и од локалних самоуправа очекује да направе своје стратегије које ће бити у складу са националном. Србија је, за разлику од других европских земаља, јединствена и по томе што у њој не постоји обука деце у предшколским установама. Истраживања показују да васпитавање најмлађих има велики значај, па је предложено да се организује и образовање ових категорија становника. Најбољи начин за то је, каже Џонсон, да се изведу на терен и на лицу места им се укаже на опасности и поступке којим се повећава безбедност у саобраћају. Т. Радовановић

МАГАЗИН

31.3.2013.

Полицијска управа Краљево

МАЛИ БРОЈ НЕРАСВЕТЉЕНИХ ТЕЖИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА - Полицијски службеници Полицијске управе Краљево успешно расветлили преко 54% крађа, око 60% тешких крађа, 50% разбојничких крађа, око 52% разбојништава, око 64% неовлашћених коришћења туђег возила и све изнуде. - Откривене бројне злоупотребе у области привредног криминала. – Расветљена серија убистава и покушаја убистава

31.3.2013.

МАГАЗИН

Богољуб Живковић

одаци Полицијске управе Краљево потврђују да је током претходне године откривен нови појавни облик кривичног дела, злоупотреба службеног положаја која се односи на противправно стицање власништва над некретнинама од стране приватног предузећа, а на штету физичких, али и правних лица која су се налазила у поступку ликвидације или стечаја. Тако су припадници Одсека за сузбијање привредног криминала у децембру открили злоупотребе приликом купопродаје некретнина у Републици Црној Гори, којима је директор предузећа „Фиват“ д.о.о. из Врњачке Бање свом предузећу прибавио противправну корист од преко 19 милиона динара. Откривено је и 13 пореских кривичних дела од којих се 8 односе на пореску утају, а 5 на недозвољено складиштење робе из Закона о пореском поступку и пореској администрацији, а приликом извршења ових дела прибављена је имовинска корист од око 230 милиона динара. У току 2012. године поднета је кривична пријава против власника и одговорног лица ПТР „Дрвопласт“ због сумње да је извршио утају пореза и оштетио буџет Републике Србије за око 218 милиона динара. У вези са финансијском дисциплином откривено је 7 кривичних дела преваре у привредном пословању којима је причињена материјална штета од преко 208 милиона динара. Кривичне пријаве поднете су против више лица из Врњачке Бање, Алексинца и Сенте због сумње да су, користећи бланко потписане меморандуме покојног адвоката из Београда, сачињавали фалсификоване уговоре и на себе вршили пренос непокретности које су биле у његовом власништву. - У вези са откривањем и сузбијањем злоупотреба и незаконитости у пословању великих привредних система - јавних предузећа, као и свих облика отуђивања њихове имовине кроз спреге са приватним сектором, поднето је 5 кривичних пријава због исто толико кривичних дела, 4 злоупотребе службеног положаја и једне по-

слуге. Поднета је кривична пријава против одговорног лица у ЈП „Дирекција за урбанизам и изградњу“ општина Рашка, због злоупотребе службеног положаја којом је оштећен буџет ове општине за преко 3,5 милиона динара. Кривична пријава је поднета и против пословође РЈ Градско гробље ЈКП „Чистоћа“ у Краљеву, због злоупотребе службеног положаја којом је кориснику услуга овог предузећа прибавио корист у износу од око 32.000 динара. Поднета је кривична пријава и против бившег директора „Краљевачког позоришта“ због сумње да је злоупотребом службеног положаја са једним лицем закључио уговор о раду на неодређено време иако није испуњавало услове за обављање послова на том радном месту – објашњава начелник Полицијске управе Краљево Богољуб Живковић. Када су у питању злоупотребе у банкарском пословању извршиоци кривичних дела су приказивањем лажне документације наводили банкарске службенике да им одобре кредите, а добијена средства трошили ненаменски или нису обезбедили покриће за њихово враћање. Знатна материјална штета причињена је банци и другим физичким лицима поступањем банкарских службеника који су кршили правила у вези са исплатом новца са текућих рачуна. У наставку акције на сузбијању корупције у јулу и агусту прошле године поднете су две кривичне пријаве против 8 особа, са подручја Краљева, Трстеника и Врања, која се терете због злоупотреба везаних за „старт ап кредите“. Утврђено је да су извршена 22 кривична дела, злоупотребе службеног положаја, фалсификовања службене исправе и фалсификовање исправе. Осумњичени су од 2008. до 2010. године оснивали фиктивна предузећа и производне радње у циљу добијања „старт ап кредита“ за почетнике код Фонда за развој Републике Србије, при чему су вршили фиктивну куповину, продају и испоруку различитих машина корисницима кредита, а Фонд за развој оштетили за око 8,3 милиона динара.

Тежа кривична дела Већ у јануару због давања мита, на основу централног расписа Службе за борбу против организованог криминала, ухапшен је Београђанин код кога је пронађено око 68.000 евра у различитим валутама. Приликом хапшења лажно се представљао, а полицијским службеницима нудио 500 евра да би га пустили. У истом месецу истражном судији Посебног одељења Вишег суда у Београду процесуирана је кривична пријава против директора привредног друштва „Еуро коп компани“ д.о.о. Рашка и још два лица из Краљева и Звечана, због злоупотребе службеног положаја и злоупотребе службеног положаја подстрекавањем. Они су на тај начин оштетили „Хипо Алпе - Адриа – Лизинг“ д.о.о. из Београда за око 6,7 милиона швајцарских франака, а себи прибавили корист од око 272 милиона динара. У јануару је процесуирана и кривична пријава против власника угоститељске радње из Врњачке Бање, а злоупотребом службеног положаја предузеће „Ниш продукт“ д.о.о. из Ниша оштећено је за око 4 милиона динара. Против директора краљевачке Компаније „Каблар“, и стечајног директора истог предузећа, у априлу је поднета кривична пријава због сумње да су извршили кривична дела злоупотреба службеног положаја, а предузећу „Мастерс“ д.о.о. из Приштине прибавили имовинску корист од преко 36 милиона динара. Кривична пријава због проневере поднета је и против шефа стоваришта у Откупном центру Рашка „Центар за рециклажу“ АД Београд. Он је противправно присвојио преко 8 милиона динара који су му били поверени у раду. Први месец друге половине године обележило је подношење кривична пријаве против директора предузећа „Клик“ д.о.о. из Краљева, због злоупотребе службеног положаја и пореске утаје. За њега је утврђено да у пословним књигама није евидентирао продају робе вредну преко 19,5 милиона

динара и није уплатио порез на додату вредност од преко 2,8 милиона динара. На истеку године, у новембру, процесуирана је кривична пријава против лица одговорног за продају за професионалне купце предузећа „Делез Србија“ д.о.о. Београд у Сектору операција у Краљеву. Злоупотребом службеног положаја, прибављена је противправна имовинска корист у вредности од преко 7 милиона динара.

МАГАЗИН

31.3.2013.

Други облици криминала

Начелник Полицијске управе Краљево потврђује да је откривено и регистровано 25 кривичних дела у области технолошког криминала. Број ових дела исти је као и годину дана раније, а чак 21 се односи на неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права. Три су везана за фалсификовања и злоупотребе платних картица, а једно за искоришћавање рачунарске мреже, или комуникације другим техничким средствима, за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу. - У области сузбијања еколошког криминала регистровано је 6 кривичних дела од којих: шумска крађа – 3, незаконит лов – 2 и једно кривично дело убијање и мучење животиња. Једно кривично дело регистровано је и у области сузбијања политичког криминала због изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости. У децембру је против старијег малолетника из Новог Пазара процесуирана кривична пријава због сумње да је у Спортској хали у Рашки, за време одигравања утакмице, у групи од око 15 навијача узвикивао „Турци“, „Четници“ и „Жута кућа“. Број кривичних дела општег криминала је у благом порасту – преко 2% (1575 према 1539), а око 60% или 967 дела из ове области извршила су непозната лица. Полицијски службеници расветлили су

595 кривичних дела, или око 62%. Дужи низ година сва тежа кривична дела која су изазивала узнемиреност грађана расветљена су брзо и ефикасно. Осим имовинских и једног убиства у покушају, нема других нерасветљених тежих кривичних дела – каже Живковић.

Најтежа кривична дела Током године, први пут у јуну а потом и октобру, расветљена су два убиства. Половином године је шездесеттрогодишњи Краљевчанин, након туче испред коцкарнице „Ројал клуб“ у Конареву, испалио неколико хитаца из пиштоља и нанео смртоносне повреде тридесетседмогодишњем суграђанину. Ујесен је двадесетчетворогодишњи Краљевчанин у кући у Улици чибуковачки партизани металном шипком нанео смртоносне повреде у пределу главе својој шездесеттрогодишњој стрини. За њега је касније утврђено да је, пре две и по године у групи са још двојицом осумњичених, извршио двоструко убиство на подручју Чачка. У октобру је расветљен још један покушај убиства када је тридесетогодишњи Краљевчанин у Карађорђевој улици пуцао из ватреног оружја и тридесетједногодишњем суграђанину нанео тешке телесне повреде које су се манифестовале у виду прелома обе подколеничне кости. У јулу је тридесетједногодишње лице из Врњачке Бање, у угоститељском објекту у Немањиној улици у истом месту, након вербалног сукоба кухињским ножем задало смртоносну повреду у пределу груди педесетједногодишњем власнику објекта из Медвеђе код Трстеника. Серију кривичних дела из ове области допуњавају два покушаја убиства од којих је починилац једног познат припадницима Полицијске управе који су утврдили да је тридесетдвогодишње лице из Грабовца код Трстеника у Југ Богдано-

вој улици у Краљеву, након краће расправе, двадесетшестогодишњем лицу из Врњачке Бање ножем нанело тешке телесне повреде опасне по живот. Други случај догодио се у септембру када је непознато лице ,на путу који води кроз шуму у Метикошима, уз претњу пиштољем тражило новац од шездесетдеветогодишњег Краљевчанина. Након што је пуцао нанео је оштећеном лаку телесну повреду која се огледа у устрелној рани потиљачног дела.

Крађе Начелник Полицијске управе потврђује да је успешно расветљено преко 54% крађа, око 60% тешких крађа, 50% разбојничких крађа, око 52% разбојништава, око 64% неовлашћених коришћења туђег возила и све изнуде. - Имовински деликти доминирају структуром кривичних дела, чији је број у порасту за преко 8% (916 према 848). Највише је тешких крађа и крађа које у општем криминалу учествују са око 32%, односно око 17%. Највећи број извршених ових кривичних дела се односи на крађу секундарних сировина, на штету привредних субјеката, као и на крађу акумулатора са радних машина, а због непостојања идентификационих карактеристика, као и брзе рециклаже, тешко је пронаћи предмете кривичних дела. Исплативост откупа оваквих сировина имало је за последицу стварање нерегистрованих места за откуп, а и сама процедура откупљивања отежава откривање извршилаца, јер се не уносе детаљнији описи предмета који се откупљују. На тај начин причињава се велика материјална штета привредним субјектима, као што су ЕПС, ЈП „Железница Србије“, али и опасност за безбедност људи који користе услуге ових привредних субјеката. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Ускршња посл

ДОЂ

МАГАЗИН

31.3.2013.

Фото: М. Радовановић

вако годишње сла тајне снажно разот ријску драму човеч ослобађања Изабраног н ропства или Драма над смрти и ускрснућа! То је сви остали велики исто живота примећујемо ка нито мора да прође кроз што је добро побеђује истина побеђује управо дакле, спољашњом при унутрашњом снагом с Свему овоме треба дода је веће заједништво н истовремено су и бог добра и истине. А сву о бађања од таме и зла на у овој Јубиларној годин Ми смо, браћо и сест поднебља, зато оправд вотна питања. Покушајм томе. Када читамо Дела свети Павле прошао са цијски крај. Хтели су да Свети Дух у томе спречи позив становника покр становника Европе: »Д апостолска настављају: тујемо, уверени да нас Б Јеванђеље« (Дј 16, 6. 9– Овиме је, браћо и с ропа, ушао у посебне Б ова, Радосна вест, свест Најпре су толики мучени својом жртвом омогућ Константин Велики, рођ гом Крста и надахњив мајком Светом Јеленом, и слободу савести осигур је да Константин Вели својом снагом, колико в ротом. Даље: наши преци су ски Константинопољ по апостолских: »Дођите, и језику исповедамо веру пода.« И тако, тачно пр

ланица београдског надбискупа Станислава Хочевара

ЂИ И ПОМОЗИ НАМ

авље неописиве пасхалне ткрива велику и богату источанства. То није само драма народа Божјег из египатског д драмама Исусове патње, драма у коју су укључени и ријски догађаји. Из личног ко све што је добро и истиз велика искушења. Али оно е само зато што је добро; због тога што је истина. Не, инудом или оружјем, него саме истинске вредности. ати и следеће искуство: што носилаца добра и истине, атији историјски плодови ову историјску драму ослоа посебан начин откривамо и. тре, становници овог нашег дано осетљиви на ова жимо кратко да промислимо о а апостолска, чујемо како је Тимотејем Фригију и Галаа иду у Азију, али их је сам ио. Тада је пак Павле зачуо рајине Македоније, дакле, ођи, и помози нам!« Дела »Настојасмо одмах да отпуБог зове да им навештавамо –10). сестре, наш континент, ЕвБожје планове, и управо је трано преобразила Европу. ици – сведоци Снаге Духа – или велики преокрет: цар ен у Нишу, просветљен снаван понизном, а снажном одлучио је да слободу вере ра свим људима. Очигледно ки то није учинио толико идљиво вођен Божјом доб-

у године 862. упутили у царозив, сличан оном из Дела помозите нам да на нашем у у Распетог и Ускрслог Госе 1150 година, света браћа

Ћирило и Методије дођоше у Средњу Европу да би нама омогућили да Свевишњег славимо на нашим језицима и у школи Јеванђеља проналазимо пут духовне слободе, мудрости и истинског идентитета. Својим животом и делом, света браћа Ћирило и Методије су указивали на пут јединства Истока и Запада, Јеванђеља и културе, свеопште и месне Цркве. Ако је Свевишњи хтео да цар Константин буде рођен у Нишу, Вишња мудрост је одредила да је папа Хадријан II именовао светог Методија за надбискупа Сирмијума, данашње Сремске Митровице. Знамо, браћо и сестре, да је у веку Константина Великог, у том истом граду милански бискуп свети Амброзије учврстио праву веру и победио аријанску јерес, велику опасност за читаву Европу. Наши су, дакле, крајеви укључени у велику историју духовног ослобађања човечанства. Али будући да смо тога били премало свесни и нисмо довољно сарађивали с тим великим даром Неба, није се родило довољно плодова Духа... Мирно можемо рећи да је у овим, нашим данима Европа упутила тако неодложан позив Јужној Америци. Из Буенос Ајреса долазе тако на столицу римскога бискупа и јеванђеоска радикалност и солидарност са сиромашнима у личности папе Фрање – сведока универзалног братства људске породице. »Дођи, и помози ми; дођи, и помози нам!« - то је, драга браћо и сестре, најелементарнији вапај и молитва сваког људског бића свих времена и свих крајева света. Нико не може самог себе нити да створи нити да спасе. Јер »било да смо живи, било да смо мртви«, у Божјим смо рукама. Божје руке, у Исусу Христу разапете на крст, ослободиле су породицу човечанства од ропства греха: од, дакле, таме зла, безнађа, индивидуализма, страха и подељености. Христов бок је сурово отворио римски војник! Али управо је тај римски војник, као представник Васељене, исповедио веру у Богочовека Исуса Христа. И као што је некада ударцем штапа Мојсије напојио из пећине ожеднели свој народ, тако сада Христ из свог отвореног бока светим Тајнама прочишћава и храни читаво човечанство. У свом светом, жртвованом Телу разрушио је зид подела човечанства и учинио нас заједницом синова и кћери Божјих, у свом Срцу направивши простор љубави за све људе. Он сâм и само Он једини, омогућује сваком

људском бићу да заживи животом вере. Вера није, дакле, нека спољашња заповест и човеку наметнута идеологија, него једини начин животног дисања који стварно омогућава удисање Духа Ускрслог Господа у наше биће. Само ако наше биће дословно »дише« Божје тајне, Божју љубав, Божју снагу, и том дисању даје ритам молитве, само тако ће моћи брзо да »окуси« свеобнављајућу Божју милост. Година вере коју славимо поводом 50-годишњице Другог ватиканског сабора, велики је позив свима нама да се читавим бићем обратимо Ономе у коме је Живот, у коме је Спас. Вера се, дакле, рађа из гледања у океане Вечности. Веру можемо, дакле, само да сведочимо, а сведочењем да откривамо све њене бескрајне перспективе. Зато и јесте први и највећи грех онемогућавати људима тај поглед ка Извору живота. Браћо и сестре, моја највећа жеља и моја најсрдачнија честитка је: Никад не губите Распетог и Ускрслог Господа из својих очију! Ускрсли Господ нека сија у њима! Тим светлом бирајмо пут будућности. Ево зашто се с толиком снагом трогодишњих припрема усмеравамо на ходочашће у Ниш. Уз велики празник Воздвижења Часног Крста, желимо своје очи да уперимо у Њега, који снагом »љубави до краја« повезује Небо и Земљу, Бога и човека, Исток и Запад! Гледајући тако, у Години вере, срцем пуним чуђења и захваљивања, откриваћемо да је Христов Крст велики знак за свеколико човечанство и једини пут који води ка аутентичном јединству у различитости. Наше ходочашће у Ниш 20. и 21. септембра биће, дакле, исповедање живе вере.Тиме ћемо добити праву снагу за преображај данашњег света. Већ сада се, браћо и сестре, с руком у руци обнављајмо за пут вере, за пут који води у Живот. Нека вам, дакле, буде срећан и благословљен Ускрс! У заједништву вере и љубави, пратићемо и браћу и сестре који ће тајну Ускрса славити 5. маја. Наш поглед упрт у Ускрслог Господа нека буде тако речит – да једни другима можемо указивати на путеве јединства. Радосно вас, дакле, благосиљам у име Оца и Сина и Светог Духа.

МАГАЗИН 31.3.2013.

МИЛОСРДНИ АНЂЕО (2)

- Према званичним подацима Окружног штаба Цивилне заштите у периоду од 24. марта, за 54 дана, на подручје Краљева и шире околине извршено 194 напада. Испаљено је 659 пројектила, 657 је експлодирало. - На територији општине Краљево пројектили су падали на 32 насељена места

31.3.2013.

МАГАЗИН

Једно од највећих страдања цивилног становништва у овом рату догодило се 31. маја. Између 13,34 и 15,30 са најмање 25 пројектила гађано је шире градско језгро Новог Пазара. У нападу је погинуло 11 лица, а од 28 колико је затражило лекарску помоћ 11 је задржано у болници, док су 2 лица су упућена у друге здравствене установе. Између 11 погинулих били су двогодишњи Марко Симић и његов отац Владан, а на стамбеном насељу причињена је огромна материјална штета. Други по бројности жртава догађај догодио се у суботу 1. маја у 12 сати и 25 минута у селу Жарче код Ушћа. Са тешким повредма са места несреће евакуисано је седам особа, сви из породице Жарчанин. Најтеже је повређена петнаестогодишња Бојана којој је због тежине повреде у Здравственом центру „Студеница“ ампутирана нога. Док су њени родитељи и рођаци били заокупљени радом око кошница са пчелама у непосредној близини је одјекнула експлозија иако километрима унаоколо нема ни кућа, а камоли војних или полицијских објеката. Бојана је веома образована и лепо васпитана девојчица. Талентована је и лепо црта, па је читава соба у болници окићена цртежима, а цртежи су и у другим собама. Бојана је из болнице упутила писмо свима онима који имају мало стрпљења да га прочитају. - Окружена родбином на ливадици, уживала сам у топлом мајском сунцу опуштена и расположена не слутећи шта ће се десити тог кобног дана. Звук авиона ми је вероватно прекинуо расположење које сам имала на мојој ливадици. Само један тренутак је био довољан злочинцу да поремети цео мој живот. Покушали су да ми одузму детињство, део мене, моје најмилије, али су успели да ми ране прво душу, а онда и тело. Мој живот, жеља за њим, за мојим трајањем и постојањем, јачи су од свих злочина људи које чак ни видела нисам. Рањена, у болничкој постељи слушам музику са радија. Слушам „Кондоров лет“ који ми даје подстрек, мотивацију да напишем сведочанство

о једном злочину над мојим детињством на трен прекинутим, али не и заустављеним. Жеља, огромна љубав, људи који су око мене, дају ми подстрека, храбре ме и помажу да залечим ране које ћу вероватно преболети, али не и заборавити. Рањена сам у ногу коју, нажалост, више немам, али имам срце које они немају и никада га неће имати, јер чине оваква зла – писала је Бојана. Првих дана јуна почело је уништавање медијских објеката. У селу Борча 2. јуна у 12 сати и 11 минута са три пројектила је погођен предајник Телевизије Краљево. До темеља је сравњен објекат у којем се налазио, а истовремено срушен и 25 метара висок антенски стуб. Приликом ракетирања причињена је тотална штета која је процењена на близу 80.000 немачких марака. Телевизија Краљево више није била у могућности да емитује програм на 28. каналу тако да су гледаоци са подручја Чачка, Врњачке Бање и Трстеника онемогућени да прате програм најгледаније телевизије на овом подручју. Предајник на Борчи је тих дана прославио седми рођендан, а гледаоци са подручја града Краљева програм су могли и даље да прате на 23. каналу. Према званичним подацима Окружног штаба Цивилне заштите у периоду од 24. марта, за 54 дана, на подручје Краљева и шире околине извршено 194 напада. Испаљено је 659 пројектила од којих је 657 експлодирало. Када се узме у обзир да су напади вршени са више авиона, и са више локација, са сигурношћу се може говорити о просечно три напада дневно. На територији општине Краљево пројектили су падали на 32, а у општини Рашка на 15 насељених места. Стручне комисије установиле су да је у току бомбардовања овог подручја оштећено или уништено 12 школа, међу њима истурено одељење у Богутовцу Основне школе „Ђура Јакшић“ из Конарева. Погођена су и два дечја вртића, четири релеја, сателитска станица испред хотела Бачиште на Копаонику, 7 друмских мостова, 24

привредна објекта, највише објекти Пословне јединице Акционарског друштва „Беопетрол“ у Богутовцу. У агресији НАТО пакта бомбардована су подручја чији су културно историјски споменици под заштитом Унеска, као што је манастир Жича. Саобраћајни правац Лапово-Краљево-Лепосавић онеспособљен је у местима Витановац и Богутовац зарушавањем друмских и железничких мостова - Први напад на територију општине Краљево догодио се у ноћи између 25. и 26. марта, када је погођена кућа Радослава Арнаутовића из Катрге. Гађана је далекометном подзвучном ракетом „томахавк“ која се испаљује са мора на копнене циљеве. Лети на висини од 550 метара испод оне која је видљива на радару. Распон крила јој је 2,67 метара, дуга је 5,56 метара, а домет јој је 69 миља, или око 111 кимометара. У Селу Самаилима је 10. маја погођено имање Пелагије Дукић и њених комшија, а повређени су Раде Рисимовић, Никола Матијевић и Милан Јањић. ЦБУ 87 је касетна бомба намењена за уништавање живе силе која шаље 202 блу97/в бомби, а у близини циља отвара се и шаље сваку бомбицу посебно. Направљене су од челика који пуца и распада се на 300 убојних делова способних да разоре лако наоружање и људско тело. Ако падну на мекано тло многе не експлодирају, али дуго остају као смртоносно оружје – објашњава виши архивски саветник краљевачког Историјског архива Радојица Ћирић. Уредбом о промету робе и снабдевању за време ратног стања организовано је и снабдевање становништва, првенствено основним прехрамбеним производима, дериватима нафте, средствима за хигијену, дуваном и његовим прерађевинама. Право на рационирано снабдевање грађани су остваривали на основу потрошачких карата важећих на територији целе Савезне Републике Југославије које је обезбеђивало надлежно министарство. Агресија НАТО снага довела је до хуманитарне катастрофе, јер су са пре-

Славица Јеленић и Бојана Жарчанин са особљем Дечје хирургије ЗЦ “Студеница”

Фото: М. Радовановић

31.3.2013.

МАГАЗИН

станком ратних дејстава, после повлачења војске и полиције, кренуле нове колоне привремено расељених лица са Косова и Метохије. Испратили су их опљачкани домови и запаљене куће, а дочекао град у коме је већ било и других избеглица. Међу досељенима било је највише жена, деце, старих и болесних особа. - Процењује се да је 18. јуна у Краљеву било око 10 хиљада расељених лица, а из Приштине и Косовске Митровице су кренуле нове колоне. Прилив расељених лица био је континуиран и за време биомбардовања, а од средине јуна стигло је толико трактора и кола да није било могуће евидентирање тачног броја.

Тих дана јуна у Краљево је стизало 50 до 70 возила дневно – каже Ћирић. У току бомбардовања Краљева грађани су организовали неколико протеста. Тако је на Тргу српских ратника 31. марта одржан концерт ватрогасног оркестра. Присуствовао му је велики број Краљевчана који су скандирали и паролама исказивали огорчење према агресорима уз недвосмислену и јединствену подршку руководству земље и браниоцима отаџбине. Поштујући традицију патриотизма и борбе за слободу, пре него што су стигли на централни градски трг, чланови оркестра кретали су се уз свирку градским улицама истим путем којим су музичари краљевачког ватрогасног друш-

тва 27. септембра 1941. године отишли у партизански одред који је носио име ратника Јова Курсуле. Друго окупљање догодило се у петак 2. априла у 12 сати на Тргу српских ратника где је организован патриотски скуп под геслом „Песмом и истином бранимо земљу“. Краљевчани су у знак протеста на својим грудима носили мету означавајући на тај начин да се не боје и да су спремни да бране земљу. Трећи скуп био је 16. јула на Тргу српских ратника када су представници политичких и друштвених организација чланица „Савеза за промене“ организовали „Митинг истине“. На митингу су говорили др Предраг

Стојановић, Светозар Тришић, др Владан Батић, др Горан Свилановић, Велимир Илић, др Вук Обрадовић, др Милан Ст. Протић, Драган Миловановић, Драгослав Аврамовић и др Зоран Ђинђић. - У току НАТО бомбардовања веома мало се водило рачуна о праву, правди и интересима српског народа да је Космет део националне територије Савезне Републике Југославије. У таквим околностима државно руководство и званични органи државе нису ни били у могућности да постигну неко повољније и праведније решење. Стављена у неповољну преговарачку позицију, и у условима непримереног и катастрофалног бомбардовања уз блокаду Са-

вета безбедности, СРЈ је била принуђена да прихвати нацрт Резолуције 1244 која је у великом делу за њу била неповољна. Скупштина је 3. јуна дала сагласност да се прихвати документ за постизање мира који су у Београд, као модификовани план НАТО-а и Групе 8, донели Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин. Од 5. до 9. јуна, најпре на граничном прелазу Враце а потом на хелиодрому код Куманова, вођени су преговори између представника Војске Југославије и НАТО-а, након чега је потписан Војнотехнички споразум – објашњава Ћирић. Војнотехнички споразум регулише повлачење снага Војске Југославије са

територије Космета и долазак снага Уједињених нација, у овом случају снага НАТО, на тај простор. Споразум је 9. јуна 1999. године у 22,30 сати у име Војске Југославије потписао заменик начелника Штаба Врховне команде Војске Југославије генералпуковник Светозар Марјановић, а у име НАТО британски генерал Мајкл Џонсон. Тиме је отклоњена и последња препрека да Савет безбедности 10. јуна усвоји Резолуцију 1244. НАТО је престао да бомбардује територију Савезне Републике Југославије 10. јуна 1999. у 15. сати, а 20. јуна је и формално престала агресија одлуком генералног секретара НАТО Хавијера Солане. Т. Радовановић

МАГАЗИН

31.3.2013.

ЗАПИС О НЕ

Субота, 27. март 1999. Дан четврти

свануо је први ратни викенд. Љиља данас не ради и користимо лепо време да у току преподнева мало прошетамо. Људи шетају и понашају се као да се ништа није ни догађало. Ово се уствари и не може догодити. На данашњи дан 1941. отпочеле су велике демострације у нашој земљи у знак протеста против приступања Југославије Тројном пакту. Можда нам се неко данас свети због тога. Пролеће је, а Милица нема адекватну обућу за ово доба године. Претопло је за зимску обућу, а патике су већ толико издеформисане да у њима

не може да се хода. Полазимо све четворо у шетњу и да успут, ако нађемо, купимо патике. Продавнице су затворене. У оним бољим које немају решетке чак је и роба склоњена из излога. У тржном центру „Даница“ један човек управо отвара радњу. Дошао је са пријатељем како би му из продавнице дао једне нове чарапе. Пристаје да услужи нас и једну муштерију која има сличне проблеме. Жена је дошла из Београда код сестре и овде ју је затекло бомбардовање. Нема шта да обује, па мора да купује. Купили смо лепе патике врло повољно. (Продавница Спорт систем). Свратили смо до Мире и разгледали склониште у подруму зграде. Моја сестра са поносом показује оно што је направила. Једна је од ретких

који су очистили места на којима може да се нађе каква таква заштита од бомби. Подрум је укопан у земљу скоро до плафона. Са обе стране зграде постоје излази из подрума кроз прозоре за случај да дође до рушења. У углу је направљена угаона гарнитура од старих душека. Ту су и камп столице, ћебад, вода у флашама, разноразне грицкалице. Свакодневно читање обавештења о начину понашања у ратним условима дало је резултате. Већ три ноћи су провели у подруму. Имају и госте из суседне зграде. Долазе им Тања и Ацо Семић. Чујемо по први пут приче о понашању људи за време опасности. Велики број људи је у склоништима. Малу децу су претходне ноћи стављали у амбалажу од бојлера. Стиропор је добар изолатор, топло је и

Сведочанство о НАТО бомбардовању

ЕМОГУЋЕМ

деца су као у колевци.У поједина склоништа пензионери долазе још у току дана како би заузели места за своје укућане. Мира и Тања силазе у подрум на сваки знак за опасност и ту проводе доста времена. Све нам се то чини врло чудним. Филип и Ђорђе су напустили град и отишли код неких рођака у Змајевац рачунајући да је планина мање опасна. Дан је леп. Ближи се време ручку, па полазимо кући, али испред зграде срећемо Зорана који је повео у шетњу Душана и Јовану. Иде, каже, да купи укрштене речи како му не би било досадно за време бомбардовања. На његову иницијативу свраћамо до Марине која не излази из куће. Поново исте приче. Неке се потврђују, неке демантују. Марина која ради у Апотеци

„Гајовић“ демантује вест да је апотека обијена. За остале не зна. Апотека не ради јер је Рада болесна. Добила је грип од једне раднице па нема ко да ради. Сутрадан ћу сазнати да је свим апотекама наложено од стране инспекције да морају да раде. Прича се да је обијена Апотека „Радосављевић“. Не знам колико је то тачно. Враћамо се кући на ручак. Ових дана врло мало једем. Мало ујутру и мало око ручка. Увече, готово ништа. Деца по цео дан грицкају некакав чајни кекс. Уништавају и „Еурокрем“. Залиха никаквих немамо. Немамо ни брашна. Нема га ни у продавницама. Прва два дана се осетила и велика несташица хлеба. Народ га је ненормално куповао. Не знам само где га чува. Другог дана агресије почели смо

да купујемо хлеб у пекари „Гавриловић“ у Грдици. Увече између 20,00 и 21,0 стиже таз хлеб који се продаје тек сутрадан. Пекара није далеко тако да Мили оде и купи нам по један. Ми иначе не користимо много хлеба. Непосредно по завршетку ручка поново чујем сирене у 16,45. Гледамо филм „Војници“ у ишчекивању новог удара. Око 20,00 зове нас Филип. Вратио се са Ђорђем из Змајевца. Разговарао је са неким резервистом из комшилука и сазнао да се очекује напад на војне објекте у Краљеву. Сви војни објекти су толико близу града да полако почињем да бринем. Пола сата покушавамо да се смиримо и коначно одлучујемо да пођемо до Мире и ноћ проведемо на сигурном. Непријатно

31.3.2013.

МАГАЗИН

нам је. Тетка не силази у подрум. Спава у својој соби у стану који је на првом спрату. У подруму Мира и Тања играју карте. Долази и Ацо. Пијемо чај и по ко зна који пут покушавамо да нађемо одговор на просто питање: „Хоће ли ово престати и када?“ Долазе комшије са различитим вестима које су чули на радију или телевизији. Један комшија саопштава да су нас Руси по ко зна који пут продали за шест милијарди долара које су им понудили Американци на име кредита. Нервоза је све већа. Услови за живот у подруму су, и поред солидне безбедности, врло непрактични за дужи боравак. Посебно је неугодно за спавање. Покушавам да заспим на некаквом камп кревету. Од некуда страховито дува. Промаја је. Постоји у углу једно мало топлије место, али је отворено према прозору подрума, па ми се не чини довољно сигурним. Напољу дува невероватно јак ветар чије хукање често подсећа на звук авиона. Ацо повремено одлази да обиђе стан на шестом спрату. Иде да обезбеди прозоре који су отворени због детонација, јер постоји опасност да се

стакла разбију од ветра. Успут саопштава да га је звала Сашка из Италије и јавила да су авиони кренули. Опет нервирање. Је ли то тачно? Куда су кренули? Колико их је? Шта нас чека? Чујемо и да је негодовање јавности у свету све веће. Народ диже глас против агресије. Немам увид у ситуацију, јер немамо радио у подруму. Полазећи од куће на брзину заборавио сам и камеру. Спремио сам је да снимим нашу прву ноћ у подруму. Неко помиње Кустурицу и „Ундергроунд“. Врло сам скептичан на вести које доносе Филип и Ђорђе који повремено одлазе до стана да виде шта јављају на ТВ. Навлачим вунену капу до преко очију и покушавам да заспим. С времена на време чак и успевам и тако дочекујем јутро. Не знам да ли је у току ноћи било знака за престанак опасности.

Недеља, 28. март 1999. Дан пети Већ у 8,11 дат је знак за почетак опасности. Седимо код тетке у стану и гледамо ТВ. Не иде ми се у подрум.

Доле је само Тања. Долази само на тренутак да ме упита зашто не одведемо децу негде у село. У 10,33 смо одахнули, али се у 10,55 сирене поново оглашавају. Ништа се значајно не дешава. Раде јавља из Београда да су добро. Седе у кући и чекају. У даљини чују детонације. Невероватно звуче прве вести које гледамо на телевизији. Гледамо прве снимке обореног америчког авиона Ф117А (Ноћни соко), негде између Руме и Шапца. Иако се о томе несто шапутало и синоћ, нисмо много веровали. Рат је. Пропаганда ради на свим странама. Пентагон, после објављених снимака признаје губитак. Наши извори јављају да је са авиона скинут управљачки механизам и механизам за отварање ватре, пре него што је авион потпуно изгорео. Пошто су услови за спавање у подруму били прилично лоши одлучујемо да одемо кући и донесемо ћебад и душеке за пливање које нисмо користили ни на мору. Не знам колико ћемо још времена провести у подруму. Ситуација изван зграде је много другачија. Све је мирно. Немам утисак

да се дешава оно за шта поуздано знам да се дешава. Или, ја то можда нисам у праву. Не знам да ли је привид овај мир напољу, или оно што се дешава на местима где падају бомбе. Код куће успевамо да поједемо по једно пржено јаје. Успео сам да се на брзину окупам и пресвучем. Пакујемо потребне ствари у велику торбу коју носимо само на летовање и враћамо се. Понели смо и пуну шерпу пасуља која стоји од јуче, јер Мира није ништа кувала ових дана. Плашим се само да ми се не проспе у торби. Непосредно по повратку поново се оглашавају сирене. У 13,50 оглашен је престанак опасности од удара из ваздуха. Преморен од претходне ноћи заспао сам у фотељи. Љиља спава у другој. Мира и њена деца спавају у соби. И поред свега одлучујемо да се вратимо кући и будемо тамо бар у току дана. Мили иде у село, па не би било добро да нема никога код куће. Плашимо се јавашлука, криминала, крађа, обијања станова ... У 16,55 поново се оглашавају сирене. Данас се навршава десет година од

како је Република Србија успоставила државност. Тим поводом Председник Републике Милан Милутиновић и поред бомбардовања у реону Авале полаже венац на Споменик незнаном јунаку. У књигу утисака је записао: „У овом тренутку, пресудном за Србију, клањам се сенима оних који су је јуначки бранили и одбранили“. На Тргу Републике у Београду почиње велики рок концерт под називом „Песма нас је одржала“. Интересује нас шта се дешава у Енглеској. Зовемо Паја. Јавља се Францис и обавештава да је он, као и сваке недеље, отишао у цркву. Чим се врати иду заједно на велики митинг на коме Југословени у Енглеској са својим пријатељима протествују против агресије. Каже да већ врло слабо чује од силне буке која је била на протестима претходног дана. Интересантно је да је на улицама доста људи. Деца се играју, продавнице раде, људи шетају. Обављају уобичајене послове по двориштима. Чика Саво обрезује воћке испред куће. Опасност је престала у 21,07. Лакше ми је.

Али, олакшање траје само до 21,25. Очекујемо ударе до 22,00. То је оних пола сата колико им је потребно да стигну као прве две вечери. Спремамо се поново за спавање у дневној соби као и претходних дана. Љиља меси нешто. Готово да и не једемо нормално. Имамо све што нам треба, али не осећам потребу за јелом. По први пут развлачимо тросед како би деца удобније спавала. Ја спавам на двосeду, Љиља на фотељи. И даље смо у оделима. Не знам ни сам зашто. Успевам да заспим, али се повремено будим и гледам ТВ. Телевизор ради читав дан. Плашим се једино да се он не поквари. Зато користим сваку погодну прилики да га мало искључим и одморим. И он, за разлику од оних који нас убијају, има душу. Будим се око 3,00 и гледам најновије вести. Свањава нови дан. Да ли се ово стварно дешава? Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Сећање на 1. април Дан омладинских радних а

МАГАЗИН

31.3.2013.

РАДНЕ АК ОМЛАДИНЕ КР

активности

КЦИЈЕ РАЉЕВА Р

адне акције омладине Краљева започеле су одмах после ослобођења града после Другог светског рата. Омладина се латила рашчишћавања рушевина са улица после тешке борбе за ослобођење. Формиран је најпре радни батаљон, а затим образоване радне бригаде по школама, предузећима, селима. Сваког дана су омладинске радне бригаде негде радиле, уклањале трагове рата из тадашње железничке радионице, уређивале Пљакин шанац, ишле на сечу и пренос огревног дрвета, радиле на градској економији. Од тада па све до 1990. године организација младих Краљева организовала је локалне радне акције. У сваком селу, на поправкама путева, изградњи спортских терена, изградњи задружних домова, сетви и жетви, регулисању корита река и потока, крчењу утрина, изградњи водовода, изградњи школских зграда. У свим предузећима, на производним такмичењима, на сакупљању секундарних сировина, уређењу круга предузећа, пребирању руде, уређењу спомен обележја и у школама на из изградњи спортских терена, уређењу школских дворишта, пошумљавању голети, уређењу града, чишћењу шума од губара, уређењу плаже на Ибру. Највећи број већих локалних радних акција организован је тако да су у њима учествовали и радничка и школска и сеоска омладина, а чешће

и припадници краљевачког гарнизона Југословенске народне армије. Само у 1948. години омладина града дала је на локалним радним акцијама 181 хиљаду добровољних радних сати, што је у новцу износило тадашњих милион и 800 хиљада динара. У току 1960. године на подручју општине Краљево укупно је дато 4810 добровољних радних часова од стране 2405 омладинаца и омладинки чија је вредност била 312 хиљада 650 динара. У 1980. години на омладинским радним акцијама остварено је у општини Краљево 107 хиљада 254 радних часова од стране 29 хиљада 601 бригадира са вредношћу изведених радова од 6 милиона 400 хиљада динара. Када су 1946. године почеле велике савезне омладинске радне акције на обнови и изградњи земље омладина града, општине и среза Краљево се одазвала у великом броју, па је било и прекобројних. Краљевчани су учествовали на свим омладинским радним акцијама од прве, изградње Посавског канала и омладинских пруга Брчко – Бановићи и Шамац – Сарајево, до последњих Вуковар 89. и Младинске работне акције Скопје 89. У периоду од 1946. до 1990. године 11500 омладинаца и омладинки општине Краљево чинило је 180 омладинских радних бригада које су радиле широм Југославије проносећи славу жичко-гружанских,

жичких и краљевачких бригада. Краљево је дало већи допринос на добровољном омладинском раду него други градови у Југославији исте величине. Краљево је са великим успехом организовало савезну Омладинску радну акцију „Ибар“ на пошумљавању голети. Започета је 1980. године као локална, ОРА „Ибар је“ 1981. године прерасла у савезну омладинску радну акцију на којој је до 1990. године 7340 бригадира сврстаних у 166 бригада пошумило 4870 хектара голети Ибарске клисуре у општинама Краљево и Рашка. Поред борбе за кубике на омладинским радним акцијама ништа мање важне нису биле друштвене активности које су чиниле идеолошко политичка, културно забавна, техничко-образовна и спортско-рекреативна област. Обим и кавалитет друштвених активности на омладинским радним акцијама прошао је дуг пут развоја и унапређивања од течајева за описмењавање на омладинским пругама 1946. и 1947. године до курсева за програмирање на рачунарима на ОРА Ибар 1985. године. Од 1956. године 1. април се прославља као Дан добровољног омладинског рада а тога дана су започињале радне акције. Омладинска руководства Краљева су од почетка прихватила 1. април као свој празник и својски се трудиле да га обогате новим садржајима. Т.Р.

Чаробни свет Зорана Савковића Џерија

МАГАЗИН

31.3.2013.

ЦАРСТВО ТРОЛ ПАТУЉАКА

- Током наредне две недеље љубитељи стрипа биће у ситуацији да у галерији Културног центра „Евергрин“ погледају најновије остварење контроверзног краљевачког уметника

Зоран Савковић Џери

МАГАЗИН

31.3.2013.

елени простор оазе краљевачке културе и уметности, галерија Културног центра „Евергрин“, у среду није била довољно велика да прими све који су имали жељу да присуствују једном несвакидашњем догађају. Контроверзни мултимедијални уметник Зоран Савковић Џери изложио је 28 цртежа, урађених хемијском оловком, који заједно представљају специфичну целину, стрип „У царству Трол патуљака“. Према сопственом сценарију, током 2010. и 2011. године, Џери је креирао стрип у коме се представио као комплетан аутор, јер је поред цртежа писац сценарија и пропратних стихова. У раду се определио за класични стриповски израз уобичајен за крај деветнаестог и почетак двадесетог века када су се планови ретко мењали, а текст писан у стиху, обично се налазио испод оквира илустрација. Џеријеви минуциозни и маштовити цртежи рађени су брижљиво, а свака слика представља малу цртачку студију у којој са подједнаким задо-

вољством могу да уживају љубитељи доброг цртежа без обзира на генерацијску припадност. На маштовитим путовањима из царства стрипа сусретао је виле, џинове, патуљке, аждаје, тролове... Зоран Савковић припада генерацији Краљевчана одраслим на стриповима као јединим средством којим се улазило у свет одраслих, у нови свет бајковитости и маште у коме се, суочавајући се са својим јунацима, поистовећивао са њима. Зато је, ваљда, Џеријева породична кућа бајковит музеј у коме је једна соба испуњена стриповима. У њему су готово сва издања која су се појавила на просторима бивше Југославије, од првих штампаних све до данашњих дана. У Џеријевим архивама сви су лепо сортирани, укоричени, очишћени од прашине и стално под будним оком сакупљача овог занимљивог штива. Још од најранијег детињства, у периоду док још није знао ни да чита, одушевљавао се Џери стриповима

објављиваним у „Политикином забавнику“ који је доносио његов отац. Одушевљавали су га пре свих Дизнијеви цртани јунаци Мики Маус и Паја Патак, а затим Флаш Гордон, Царевић Милош и Брка, Бим и Бум и други. Када је крајем педесетих година прошлог века почела да излази ревија „Кекец“ у дом Савковића уселили су се Дејви Крокет, Принц Валијант, Џери Спринг који је надимак позајмио Зорану Савковићу. Опчињеност стрипом остала је до данас, па је током претходне године покренуо и два занимљива фанзина, Носталгичну стрип ревију Џермом и Стрип ревију Пинокио. Прва се штампа у два, друга само једном примерку, а као и ревије на којима су својевремено током педесетих и шездесетих година прошлог века одрастале хиљаде малишана, доносе стрипове у наставцима. Стрипове ради само за себе, а један примерак Џермома намењен је великом југословенском публицисти и дугогодишњем директору Југословенске кинотеке Жики Богдановићу.

Заљубљеник у стрип је још као основац покушавао да се огледа у овој области прво прецртавајући ликове омиљених јунака. Стрипу који читаоцима помаже да сазнају многе историјске чињенице и сведочанства о одређеном временском периоду Џери се озбиљније посветио тек током неколико последњих година. Као свестрани уметник Џери је активан и у другим областима. Као илустратор и карикатуриста сарађивао је у разним часописима, а илустровао је и неколико књига. Читаоцима Ибарских новости остао је у сећању његов стрип који је током 2003. године у форми каиша објављиван под насловом „Милутин праведни“. Сваки каиш се састојао од пет једнаких квадрата при чему је први био резервисан за наслов стрипа са уцртаним ликом протагонисте. У овом хумористико-сатири чном стрипу Џери је поред свакодневице руглу извргавао и наше нарави. - Као ликовни педагод успешно је радио у више основних школа, о чему

сведочи и награда коју је као најуспешнији ликовни педагод примио на Дечјем мајском салону у Краљеву 2006. године. Један је од пионира у изради мурала којима је осликао многе краљевачке градске дечје и предшколске установе. Познат је и као један од оснивача Театра „Сунце“ у коме се, поред глуме успешно огледао и као драматург, режисер и сценограф. Од 1996. године, када је основан, до данас овај театар са Зораном Савковићем гостовао је на неколико Републичких фестивала нових театарских форми освојивши притом више награда у разним категоријама – записао је историчар стрипа Здравко Зупан. О достигнућима у овој области сведочи и последње признање за стваралачки рад које је на републичком фестивалу добио три пута. После свих бура у уметничком раду Зоран Савковић, као новопечени пензионер, животну авантуру смешта у мирну луку из које ће деловати много ангажованије, преданије и са много

више маштовитости и љубави према ономе што ради. Током дугогодишњег рада, који се одвијао под будним оком многобројних пријатеља, наилазио је на многе отпоре. Упркос свему отиснуо се у свет имагинације и уметности као неко ко је радио све што се могло сврстати у ову област. Бавио се глумом, музиком, исписивањем песама за децу, писањем позоришних комада, компоновањем, а генерацијама оних који су одавно постали родитељи у сећању заувек остају Џеријеви Хербаријанци. Све то сведочи да је у различитим видовима уметности оставио итекако дубок и значајан траг. Стрип У царству Трол-патуљака издали су Интелектуални клуб „Свети Ђорђе“ и Уметничка галерија „Пецовић“, а приход од продаје намењен је лечењу Богдане Лешевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 31.3.2013.

Прва посада на Релију Првасрпска српска посада на Релију Дакар Дакар

МАГАЗИН

31.3.2013.

ЖИВОТ СА МИРИСОМ БЕНЗИНА

- После шест година учешћа на брзинским тркама за шампионат Србије Бојан Милановић са навигатором Дарком Вељковић овогодишњу сезону почео, као до сада прва српска екипа, на Релију Дакар

МАГАЗИН 31.3.2013.

аљубљеници у аутомобилски спорт Бојан Милановић и Дарко Васиљевић годинама су маштали о дану када би могли да се појаве на старту неког значајнијег такмичења у свету. Искуство стечено у домаћим такмичењима појачало је жељу за тим, а прилика им је пружена првих дана ове године када су се, као прва српска екипа, појавили на старту Релија Дакар. Учешће на релију најављено је у последњем кварталу прошле године, а очи љубитеља спорта у Србији, Краљевчана посебно, биле су усмерене према Аргентини у којој су се двојица суграђана нашли са једином жељом да успешно заврше такмичење. Двадесетпетогодишњи Бојан Милановић је прва искуство у аутомобилском спорту почео да стиче дебитантском трком на аеродрому у Батајници 2006. године. Пре тога је био само активни посматрач онога што се годинама уназад дешавало на стази аутодрома на Берановцу. Као деветнаестогодишњак, гоњен великом жељом да се опроба у такмичењу које ниво адреналина диже до неслућених висина, успео је да обезбеди новчана средства и као најмлађи појави се на старту у класи најслабијих аутомобила. Због проблема са аутом одустао је на оба тренинга, а на старту имао тек двадесетдругу позицију. Невоље су се наставиле због пуцања цеви за довод горива тако да ова трка остаје у сећању само као прво појављивање у званичном такмичењу. Све касније било је много боље. Зато и закључује да је прво појављивање на Релију Дакар, после одустајања у другој етапи, само најава успешне каријера у овом такмичењу. После трке у Новом Саду ни појављивање на старту трке националног шампионата на кружним стазама следеће године није било без проблема. Због неизмирених обавеза према савезу клуб из Блаца за који је наступао није могао да се такмичи, иако је на време стигао у Батајницу. - После тога сам возио сваку кружну трку, а од 2009. године сам набавио нов конукрентан ауто. „Југо“ је имао нову шкољку, добио сам нов мотор, нов мењач и мало озбиљније трапове, а први пут био у прилици да се такмичим са новим гумама, јер сам до тада користио старе и половне. Већ те 2010. године добијам и први пехар у Петровцу на Млави, а од 2011. пехари су

се низали за треће и друго место у националној класи један, у јавности познатој као „мали Н“ – прича нам Бојан. Током читаве сезоне трке је завршавао као други, или трећи, уз само једно четврто место. Све је утицало на то да се за перспективног аутомобилисту заинтересују и спонзори, пре свих француски „Гарнијер“ уз чију помоћ је Бојан прошле године освојио шампионат Србије у својој класи. - Лореалов бренд „Гарнијер“ стао је иза нас као генерални спонзор за ту сезону тако да смо први пут радили професионално и на светском нивоу. Уз посредовање Краљевчанина који ради код њих као менаџер позвали су ме да возим за њих и нови клуб „КВ рејсинг тим“ из Краљева. Резултати су се видели одмах. За сваку трку смо имали нове гуме и сетаповање аута, одлазили на трку дан раније и стартовали одморни. До тада сам увек на трку путовао ноћу, а возио преко дана. Кад одморан човек седне у ауто има више концентрације и боље размишља. Они су дали паре, а ја сам им узвратио титулом шампиона у Националној класи. Уједно сам проглашен за спортисту града Краљева за прошлу годину, а после свега кренуо у причу са компанијама „Зедер“, „Баги транс“ из Адрана, „Адверта“, „Херба лајф“, „Лим пласт“ и другим спонзорима у пројекту Дакар релија са Дарком Вељковићем – објашњава Дејан. И пет година старији Дарко Вељковић заволео је аутомобилски спорт у најранијем детињству. Опет је пресудну улогу имао аутодром на Берановцу на који је редовно одлазио. Познанство са другим Краљевчанима који су волели брзу вожњу навело је на размишљање да и он окуша срећу на неком од такмичења. Пут до њих водио је преко спортског „југића“ који је са млађим братом посебно припремао за вожњу по граду. - Тако је кренуло. Први ауто сам спремио за трке у Соко Бањи 2007. године кад сам наступио у класи „мали Н“. Био је то изузетан доживљај без обзира што ауто није имао никаквог потенцијала, али је ипак био тркачки ауто, па неки резултати нису ни могли да се очекују. После тога сам возио углавном брдске трке, првенствено због финансијских разлога. Па иако су трошкови мање више исти на брдским тркама зависиш од самог себе. Сваки ексцес који направиш зависи само од тебе, док на кружним стазама зависиш и од других, јер увек постоји могућност да те неко изгура, или преврне, а кад би се то десило

Дарко Вељковић и Бојан Милановић

31.3.2013.

МАГАЗИН

сигурно не бих могао да наставим да се такмичим – каже Дарко. Брдске трке се од оних на кружним стазама разликују по броју кругова што знатно утиче на потрошњу бензина. Знатно је мање трошење аумобилских гума које су на овим тркама могле да издрже и две сезоне, док то на кружним стазама није могуће. Уз чињеницу да готово ниједна кружна трка није могла да се заврши без знатног оштећења шкољке аутомобила долази и сазнање о великим трошковима за замену крила, врата и других делова. Учешће на кружним стазама ограничава и закон који прописује услове за транспорт возила на приколици, и полагање посебног возачког испита. Али, кад према нечему постоји неописива љубав, коју подгрева искључиво мирис бензина, онда нема препрека. - Знали смо да одемо на трке, а да немамо пара да једемо тамо, али се увек деси да неко од другара буде на трци и помогне. Било је момената кад нисам имао могућности да отерам ауто до Новог Сада. Десило ми се да је тамо пукао мењач, па смо се са муком вратили у Краљево. Дешавало се да упадам у дугове, да зајмим јер је жеља за учешћем била превелика, а дугове сам враћао и по годину дана – каже Бојан. Аутомобилски спорт захтева велика улагања и сталне изворе прихода. Зато је Дарко и возио у просеку само три до четири трке у сезони, никада цео шампионат. Али није се предавао, а до сада је возио само једну кружну трку у Крагујевцу 2010. године. - Што се тиче вожње било је одлично, али је на првом тренингу пукао мењач, уследило је кривљење вентила на мотору, па смо морали да санирамо квар преко ноћи. Уследила је трка коју сам завршио на 14. месту, али ауто буквално више није имао смисла да се вози – прича Дарко. Као и код Бојана први озбиљнију резултати уследили су у тркама на којима је наступио са мало озбиљнијим аутомобилом на прошлогодишњем брдском шампионату у Луковској Бањи. Одлучујућа је и овом приликом била помоћ пријатеља, овог пута Бојана Милановића који је Дарку позајмио ауто. И поред освојеног првог места на оба официјелна тренинга први такмичарски дан завршен је на другом месту због проблема са мењачем. Преко ноћи је из Краљева стигао нови који су вредни механичари монтирали до почетка трке и резултат није изостао, па је

Дарко извојевао прву победу у каријери. За само шест година колико се такмичи доживљавао је Бојан Милановић многе непријатности. На последњој трци шампионата Србије на кружним стазама у последњем кругу је пукао крак волана, па је пола круга возио са великим проблемима. Све доказује да је аутомобилизам технички и доста непредвидљив спорт у коме многи пехови могу да доведу до одустајања. - Није проблем кад се деси нека озбиљнија ствар, поквари мењач или мотор. Али је тешко кад се одустане због неке ситнице. Ја сам имао проблем на брдској трци на Гочу која ми је можда и најлепша у каријери, без обзира што на њој нисам победио. Иако су шампиони из других возили исту класу као ми, завршио сам на десетом месту. Та трка ми је остала у најлепшем сећању, иако сам имао пех да ми је спао кабл са свећице на пола стазе, па сам се једва довукао до циља. Таква глупост може да упропасти сав труд – каже Дарко. Иако су на први поглед сви аутомобили исти такмичар који има више средстава може да у свој угради квалитетније делове. Аутомобил се за трке припрема према условима прописаним хомологацијом којом је предвиђено шта сме, а шта не сме, да се ради. Карике прави пет произвођача, а нису све истог квалитета. Има и пет произођача клипова и три врсте вентила, а уз све пет, шест произвођача амортизера, па коначан ефекат зависи од квалитета материјала. У књизи о хомологацији прописане су мере, али не и квалитет материјала, па механичари на основу искуства усавршавају ауто. И мада лаику може да изгледа неважно возачи истичу велику важност реглаже трапа и подешавање нагиба точкова према свакој стази. Као посебно важну ствар истичу притисак у гумама који знатно може д а

утиче на време у сваком кругу. Ка бере предност, или заостатак, м несе значајну предност по свако се одражава и на коначан пласм Мало у шали, а мало збиљи, да је све кренуло на боље од сту половином прошле године. Са дана после тога уследила је побе новцу. Она је значајнија кад се и је то победа једног Краљевчан стази после пуних тридесет годи бедник је далеке 1982. године био краљевачки стоматолог Раде - Пола сата после мене је то наду Мијаљевићу, седам дана п је успело Дарку Вељковићу и мо да је прошла година била мног ауто спорту за град Краљево – истиче Дејан. Већ прекаљени аутомобилски и Дарко сложни су у оцени д спорту, поред вожње и умешно најважнија улога механичара кој ауто за трку. Обојица већ дуго са либором Милошевићем из Шу који се брине о припреми аутомобила за такмичења, али је и тренер и

ада се све саможе да изом кругу што ман. Бојан истиче упања у брак амо недељу еда на Берама у виду да нина на овој на. Први поса „фићом“ е Живковић. о успело Непосле тога то огу да кажем го успешна у са поносом

и асови Бојан а је у овом ости возача, ји припрема рађују са Даумарица

саветник. До њега је Бојан дошао после сарадње са двојицом других механичара, из Вршца и Крагујевца. - Прво ми је радио ауто за шампионат Србије, а после смо имали седам, или осам, за национални шампионат. Радили смо пет шест „малих Н-ова“ и једног хибрида, заједно смо кренули, усавршавали се, а резултати су дошли после четири године – објашњава Бојан и каже да је за једну сезону учешћа на такмичењима потребно обезбедити и до десет хиљада евра. После сваке трке мора да се репарира мотор, набаве нове гуме, промени много ствари на трапу код кога због замора материјала долази до оштећења. Све то појачава ризик по безбедност возача, и осталих учесника такмичења, па је потребно много шта променити превентивно. Да би се мотор „југа“ претворио у тркачки потребно је минимално 1000 евра. Уз трошкове за гуме, амортизере, опруге и друго један ауто за сезону такмичења не може да кошта мање од пет хиљада евра. Остатак чине бројни други трошкови одласка на такмичења, горива, промене делова који се оштете током трка. - наставиће се Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs