MagazIN 39 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година I * Број 39 * 7. април 2013 * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН

Фото: М. Радовановић

2 7.4.2013.

ЈАВНИ АПЕЛ ДРЖАВНОМ РУКОВОДСТВУ СРБИЈЕ Уважени господине Председниче, уважени господине Председниче Владе, уважени господине први Потпредседниче Владе,

овом, за Србију и Српство тешком и пресудном – а можда и судбоносном – тренутку обраћамо вам се у име Српске Православне Цркве очински и братски, са поштовањем и поверењем у Вашу православну хришћанску савест и у Ваше осећање родољубља и државничке одговорности. Не обраћамо вам се на уобичајени начин него јавним апелом, а то чинимо из више разлога, од којих су најважнија два – краткоћа времена (бриселски ултиматум истиче, наиме, већ у уторак) и потреба да се на најочевиднији начин оповргне безочна лаж коју последњих дана шире одређени људи и извесни медији тврдећи да наша Црква ћути о Косову(!). И ми, као и читав српски народ, знамо и осећамо колико је вама сада тешко, пред каквим мучним избором се налазите и под каквим сте притисцима и уценама. Подсећамо вас, међутим, у циљу охрабрења и духовне подршке, да вам није теже него што је било честитоме Кнезу уочи Косовског боја, или књегињи Милици после боја, или патријарсима Пајсију, Арсенију III Чернојевићу и другима под османским игом, или свештенемученику ђакону Авакуму пред устанак, или Карађорђу и Милошу током оба устанка, или краљу и влади у време аустроугарског ултиматума 1914. године, или српској држави у недавној прошлости, у време ултиматума из Рамбујеа. Црква, по својој саборној природи, није против идеје о европском обједињавању народâ и државâ нити против идеје о још ширим процесима уједињавања. Уосталом, Црква је искључиви историјски зачетник и носилац учења о свечовечанском јединству и о свејединству творевине Божје у Христу. Али овде сада више није реч о томе. Сада се од Србије ултимативно тражи фактичко одрицање од Косова и Метохије, од изворишта нашега црквеног, народног и државног бића, и препуштање тамошњег остатка српског народа власти оних који су претходно његов већи део или побили или прогнали, у замену за магловиту и неизвесну могућност добијања фамозног – само за Србију условног – „датума за почетак преговорâ”, преговорâ чије трајање и исход нико жив не може предвидети. Захваљујући бруталној, али зато лековитој искрености берлинског речника, за разлику од бриселског, једно је сасвим предвидиво и извесно – последњи ултиматум ће гласити: или и званично, формално, признајете „државу Косово” или од пријема у Европску унију нема

ништа. Другим речима: од Срба се захтева да се добровољно одрекну територије и суверенитета, чак и трагова свог хиљадуипогодишњег живота на Косову и Метохији (будући да косовско-метохијски Арбанаси и у присуству НАТО-снагâ могу некажњено да скрнаве цркве, манастире и гробља и нападају људе), а за узврат се нуди празно, необавезујуће обећање „светле европске будућности”, односно нуди се у пракси једно велико ништа, уз циничну поруку: држите то чврсто! Дух данашње Европске уније није, нажалост, дух добре старе Европе. Ми и даље јесмо за идеју слободног духовног и економског обједињавања европског континента, али никако нисмо за пројекат поробљавања или понижавања било које европске државе, па ни наше Србије. Уверени смо да ниједно државно руководство Србије, па ни данашње, нема ни право ни мандат да пристане на услове који нису испостављени ниједној другој држави кандидату за чланство у Европској унији. Улазница је прескупа. Србија не би смела да пристане да унапред плати такву цену за робу која јој можда никад неће бити испоручена. Она то никад у својој историји није учинила, без обзира на чашу жучи коју је због тога из века у век морала да испија. Најважније предизборно и непосредно постизборно обећање вас који сте добили народно поверење да у бурном и смутном времену водите државни брод Србије било је да ни под каквим условима нећете ни предати, ни издати, ни продати Косово и Метохију, историјску Стару Србију. Ми, архијереји Српске Православне Цркве, уверени да представљамо и изражавамо став свих њених верника, сматрамо својом светом дужношћу да вас на то обећање подсетимо и да вас уверимо да очекујемо, као и огромна већина нашег народа, да га одржите. То чинимо управо сада јер смо потпуно свесни трагике тренутка и бремена одговорности на вашим плећима. Ипак, нада никад не умире. Када се разиђу тмасти облаци, сијаће сунце. Сутра је у нашој Цркви недеља поклоњења Крсту, а ускоро ће празник Васкрсења. Када су пред нама два зла, мање зло је најбоље решење. Верујемо у љубав и помоћ Божју како нама тако и свим људима добре воље. Са благословом Председник Светог Архијерејског Синода АЕМ Патријарх српски Иринеј

7.4.2013.

МАГАЗИН

После неуспеха последње рунде преговора Београда и Приштине у Бриселу

НУДИ НАМ СЕ КАПИТУЛАЦИЈА

- Србија нема ниједног искреног пријатеља на Западу који би имао више разумевања за ставове о најважнијим питањима која муче регион Балкана. - То Србију доводи у ситуацију да се налази у живом песку, живом блату и да сваке године тоне све дубље, јер нема начина да оно за шта се залаже допре до свести оних који данас одлучују о Европској унији и неким најважнијим процесима у Европи

МАГАЗИН 7.4.2013.

рбија жели да постигне споразум с Приштином, али нам се нуди само да потпишемо капитулацију, на шта не можемо да пристанемо, изјавио је премијер Србије Ивица Дачић и поручио да Србија има рок до уторка да се изјасни о понуђеном предлогу, а да дијалог више нема о чему да се води јер приштинска страна неће да помери своје ставове. Преговарачки процес у Бриселу је ударио у зид, па је Дачић у Паризу покушао да затражио помоћ и подршку. - Говорило се да ће нам понудити широку аутономију за Србе унутар Косова, а од тога нема ништа. Србима се нуди много мање од онога што има било који град у Француској - напоменуо је Дачић. Висока представница Европске уније за спољну политику Кетрин Ештон мора да 10. априла уђе у процедуру подношења извештаја што значи да до тог тренутка Србија мора да се изјасни о понуђеном решењу. Па, иако су могуће мале корекције онога о чему је било речи у Бриселу преговора више неће бити. Србији је понуђено да се сагласи са формирањем Заједнице српских општина која не би имала извршна овлашћења, већ она која имају локалне самоуправе на Косову. Није прихваћен ни предлог да Срби имају регионалног команданта полиције, као ни да Апелациони суд буде у северном делу Косовске Митровице. Србија нема ниједног искреног пријатеља на Западу који би имао више разумевања за ставове о најважнијим питањима која муче регион Балкана, оценио јеу Паризу премијер Србије Ивица Дачић. То је доводи у ситуацију да се налази у живом песку, живом блату и да сваке године тоне све дубље, јер нема начина да оно за шта се залаже допре до свести оних који у Европскиј унији одлучују о и неким најважнијим процесима у Европи. Дачић је поновио да је дијалог везан са питањем европских интеграција, а да Србија није учествовала у преговорима, већ у проналажењу начина како да укине своје институције и

Србе са севера покрајине убаци у косовски систем. Демократска странка од свих који воде земљу најодлучније захтева да покажу одгворност и грађанима кажу истину, а не да перу руке од преговора са Приштином, који су Србију довели у неповољну позицију. Председник странке Драган Ђилас тврди да, „уместо да изађе са решењима и јасним ставовима, премијер ћути, потпредседник владе кука, а председник државе се крије иза телефонских разговора са Путиним“. Откако су пре осам месеци почели преговори са Приштином из Демократске странке стизала су упозорења да се они воде лоше и да оговорност за то сносе они који у њима учествују. Основ за нуђење помоћи Демократска странка је заснивала на чињеници да ни у време кад је она водила преговоре, а Србија добила Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, визну либерализацију и статус кандидата за чланство, није одустала од српских институција на Косову. После сваке рунде преговора изношена тврдња да Србија напредује и приближава се решењу проблема био је основ за одбијање предлога опозиције од које се сада тражи учешће у подели одговорности. Демократска странка ће зато, тврди њен председник, као одговорна и државотворна, дати свој допринос решавању ситуације у коју је земљу довела садашња власт, и учинити све да дође до решења које ће омогућити опстанак и сигурност српског народа на Косову. Косовски премијер Хашим Тачи је информисао председницу Атифете Јахјагу да у последњој рунди дијалога није било договора и да ће у наредним данима европске и америчке дипломате уложити напор да убеде две стране да га постигну и осигурају његову примену. Делегација Косова подржала је став о уставним и законским решењима у складу са интересима свих грађана, како би се отворило ново поглавље у односима Београда и Приштине и помогла европска агенда, саопштено је из Јахјагиног кабинета.

МАГАЗИН

7.4.2013.

Све стране нису ускладиле ставове, па је затражено додатно време за доношење „одговорне одлуке“, а косовска страна ће о својој обавестити високу представницу Европске уније. Из Приштине стиже порука да дијалог нема алтернативу и да понуђена решења нису само у складу са Уставом и законима Косова, већ су и европска решења у корист свих грађана која стварају услове за владавину права. На драматично тешку ситуацију Србије, која се налази између чекића и наковња, указао је и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић после неуспеха последње рунде дијалога са Приштином. Србија, како је објаснио, треба да изабере између прихватања веома лошег плана за српски народ на северу покрајине и

Обилић

одбијања да се потпише план са Европском унијом што би значило затварање врата у свету и мање новца у буџету и економији. Према Вучићевом мишљењу Србија мора да покуша да добије датум за почетак преговора са Европском унијом и нађе заједнички језик са западним силама. Зато сматра да сви кључни политички чиниоци треба да се јединствено изјасне о будућности земље и да у наредна три до четири дана изађу пред народ и кажу шта је мање лоша опција. Делегација Србије је ишла на преговоре у Брисел да представља свој народ и земљу, али је, истовремено, и задатак државног врха да грађанима каже какве су последице прихватања и одбијања плана за решење проблема на Косову. Оценивши да је Приштина направила пет трик балона, од којих су

се надали да ће „проћи“ бар један, што се није десило, указао је да Србија мора да покуша да добије датум за почетак преговора са Европском унијом и буде спремна на тешке компромисе, али никако не може да прихвати своје укидање. Пет година од проглашења независности Косова, Приштина и Београд нису успели да постигну договор о нормализацији односа, упркос притисцима Европске уније. Да Србија жели наставак преговора са Приштиним потврдио је и председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун оптуживши Приштину на маскималну неспремност у Бриселу. При томе је албанска страна имала подршку Вашингтона и Кетрин Ештон, рекао је он сматрајући да је став Приштине био да Србија не

за политичка истраживања и развој Иљир Деда изјавио је да много више пажње треба посветити свеукупном будућем споразуму о нормализацији односа између Београда и Приштине и детаљима који су помало заборављени, а прави су услов за европске интеграције овог дела региона. - Асоцијација српских општина никада није била услов од стране Европске уније. Њихови услови се знају, споразум о телекомуникацији, енергетици, повлачењу српских безбедносних снага са севера Косова, а треба постићи и споразум о нормализацији односа. То је нешто о чему треба разговарати - нагласио је Деда констатујући да је запад уморан од Балкана. Потпредседник косовске скупштине Петар Милетић оцењује да је резултат осме рунде преговоре у Бри-

селу лоша вест у којој ипак има и нечег доброг, а то је најава оба тима, као и Кетрин Ештон, да постоји могућност да се дијалог настави без обзира на добијање датума за Србију, односно споразума о стабилизацији и придруживању за Косово. Да Кетрин Ештон није успела да убеди делегације Косова и Србије да се сложе око основних принципа функционисања Заједнице српских општина констатују и приштински медији и наводе да на коначне ставове треба још причекати, јер у Београду и Приштини следе даље консултације о овом и осталим питањима уско повезаним са процесима европских интеграција. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

добије ништа и да се крене у успостављање добросуседских односа две независне државе. Са друге стране српска страна је остала чврсто у ставу да Заједница српских општина мора да добије извршне надлежности. Посебно значајну улогу имао је Александар Вучић одбивши покушај Хашима Тачија да оптужи нашу делегацију да није спремна за договор. Србија ће наставити да гради позицију на спољнополитичком плану, која ће је у једном моменту сигурно довести у ситуацију да и друга страна буде спремна за компромис. Иако је осма рунда преговора Београда и Приштине завршена без резултата, и Срби и Албанци надају се наставку дијалога, који виде као једини начин за решење проблема на Косову. Директор Косовског института

Политички барометар за март

МАГАЗИН

7.4.2013.

БЕЗ БИТНИХ П

ПРОМЕНА

- Чак 38,6 од сто испитаних потврдило би да би поверење на наредним изборима, уколико би се одржали у следећу недељу, поклонило Српској напредној странци. – Демократска странка има подршку 14,8, а коалиција око Социјалистичке партије 13,6 одсто грађана

МАГАЗИН

7.4.2013.

а све узбурканијој политичкој сцени Србије догађаји се ређају као на филмској траци и смењују тако великом брзином да многобројне агенције за истраживање јавног мњења тешко успевају да све пропрате и створе реалну слику стања у земљи. „Фактор плус“ више од годину дана сваког месеца објављује резултате истраживање који показују да нема спектакуларних промена јавног мњења у зависности од тога која се политичка опција налази на власти. Мартовско истраживање, обављено крајем месеца на територији Србије без Косова и Метохије, обухватило је 1260 пунолетних грађана којима је у форми анкете постављено 14 питања. Поред стандардних, која су се односила на рејтинг странака и политичара, нова питања односе се на оцену рада министара, реконструкцију

Владе и преговоре о Косову и Метохији, а резултати истраживања показују да нема већих померања у односу на претходни месец. Чак 38,6 од сто испитаних потврдило би да би поверење на наредним изборима, уколико би се одржали у следећу недељу, поклонило Српској напредној странци. Податак сведочи о снази странке поготово ако се има у виду да је тешко достићи бољи рејтинг. Истраживачи су склони веровању да је много већи успех у дужем периоду задржати висок рејтинг него остварити даљи раст који би потврдио доминантну позицију ионако јаке политичке опције. На другом месту се и даље налази Демократска странка која се консолидује после свега што се дешавало. Ако не буде већих падова у њеним редовима, у смислу даљег осипања и деструкције, очекује се да и убудуће задржи овај

ниво. Да ли ће то и успети зависи од бројних фактора, поред политике странке и бројних других околности. Између два истраживања забележен је раст рејтинга коалиције окупљене око Социјалистичке партије Србије за више од 2 одсто. Поверење 11 процената грађана из претходног месеца достиже 13,6 у марту чиме социјалисти угрожавају друго место Демократске странке. Аналитичари не занемарују да би овај резултат могао да буде само ствар тренутка, али ни чињеницу да су се стишале афере које су се у претходном периоду везивале за ову странку. Да ли резултат показује стабилизацију рејтинга или раст показаће време. Раст рејтинга везује се и за активност председника странке Ивице Дачића приликом посете Сједињеним Америчким Државама и извештавање медија о том догађају.

Стабилне позиције држе Демократска странка Србије са око 7 посто, као и Либерално демократска партија и Уједињени региони Србије, с тим што су ЛДП и УРС готово изједначени и на самој ивици цензуса. Блажи раст, али и даље са доста нижим рејтингом, забележен је код Српске радикалне странке којој поверење поклања скоро 3 процента анкетираних грађана. С обзиром да је странка доживела озбиљну дестабилизацију, да није присутна у парламенту и медијски није уоште није активна, резултат се оцењује позитивним. И док би заслуге за то у неком ранијем периоду биле приписане председнику странке др Војиславу Шешељу верује се да је тренутни рејтинг резултат националног набоја код мањег броја бирача. Уобичајена је пракса да се у Србији о ванредним изборима говори већ од

тренутка када се формира влада. Таквих прича није поштеђена ни последња, а у јавности се све чешће говори о ванредним парламентарним изборима. Резултати истраживања указују на висок проценат испитаника који изражавају спремност да изађу на изборе. Њихов број је далеко већи од онога до кога су истраживачи дошли пре мајских избора прошле године. Док више од 39 од сто испитаних потврђује да би сигурно изашло на изборе 37,3 процента није сигурно у то, а нешто мање од четвртине категорички одбија помисао да гласа. Тешко је тврдити да ли је овакво стање резултат жеља за променама или учвршћивањем постојеће власти. Извесно је да се укрштањем података долази до апсурдног закључка да су изборима склонији бирачи који подржавају владајуће странке него они

који би поверење поклонили опозицији. Апсурд се састоји у томе што, по неписаном павилу, ванредним изборима увек тежи опозиција, док владајуће партије настоје да задрже позиције које имају. Евидентна спремност бирача да изађу на изборе израженија је него раније, мада се не може са сигурношћу тврдити да ли је то резултат тренутног рејтинга странака или жеље за прекомпоновањем власти. Примећено је да су грађани у последње време доста збуњени дешавањима везаним за постизање споразума Београда и Приштине. Жеља да то питање буде решено много је израженије него у претходном периоду, а примећује се и већа спремност да подрже постизање споразуме и уз многе уступке. Чак четвртина грађана жели да до споразума дође по сваку цену и не жели да чека,

МАГАЗИН

7.4.2013.

јер сматра да свако одлагање само кочи даљи напредак Србије. Најзначајније је што је скоро 40 од сто испитаника спремно на неки споразум уз минималне уступке Србији. И поред жеље да се сачува национални понос грађани нису уверени да Србија може да добије нешто значајније, нити да из преговора може да изађе као победник. На овакав став прилично су утицале изјаве политичара који указују на реалност ситуације какве грађани постају све више свесни. Само трећина грађана не слаже се са споразумом који би значио независност Косова. Пре нешто више од годину дана тај проценат је био дупло већи што сведочи о промени става грађана ситих договора и преговора који не доносе никакве промене економске ситуације. Резултати одговора на стандардно питање о реконструкцији владе и промени на месту премијера показују да нема знатније промене мишљења у

односу на претходни месец. Доминантна фигура у највишем извршном органу земље је и даље, са подршком 71 од сваких сто испитаних, Александар Вучић. Значајан проценат поверења од 23 процента заслужује Ивица Дачић, док је рејтинг осталих чланов овог тела готово занемарљив. Грађани су и даље скептични по питању приступања Србије Европској унији. И док одређен број верује да идемо према њој готово две трећине сматра да нисмо много напредовали за последњу годину дана, првенствено због изостанка решења статуса Косова и Метохије које виде као највећу препреку ступању у европску заједницу народа. Подаци о раду министра могли би да послуже као занимљив податак онима који би желели да реконструишу владу. И док на листи оних који су најбоље радили доминирају Вучић и Дачић петина чланова владе не би добила позитивну оцену. На

скали од 1 до 5 оцену 4 добио је Александар Вучић. Ивица Дачић је морао да се задовољи са 3,1 док је само један десети део слабији Јован Кркобабић. Зорана Михајловић је успела да се избори са 2,9, а Никола Селаковић и Расим Љајић са 2,8. Између 2 и 2,6 су Млађан Динкић, Верица Калановић, Славица Ђукић Дејановић, Иван Мркић и Сузана Грубјешић. Чисте двојке имају Горан Кнежевић, Велимир Илић и Милан Бачевић, док су испод њих Алиса Марић, Братислав Петковић, Жарко Обрадовић и Сулејман Угљанин. Лош рејтинг не значи да министри из доњег дела лествице слабо раде, већ да је перцепција о њиховом раду у јавности на ниском нивоу, а да нису довољно препознатљиви или мало медијски експонирани. Занимљиво је питање у којој мери грађани подржавају актуелну владу. Резултати истраживања показују да је подршка у сразмери са оном коју по-

клањају појединим странкама. У потпуности је подржава четвртина испитаника док је 40 посто спремно да је подржи делимично, јер сматра да не треба да функционише у овом саставу. Мање од трећине не одобрава оно што влада ради док, 8 од сто испитаних нема став о томе. И поред тога што влада ужива доста снажну подршку у бирачком телу доста је висок проценат грађана који сматрају да ће током ове године бити одржани ванредни избори. Очигледно је да турбуленције постоје унутар владајуће коалиције, у односима са међународном заједницом и Приштином, а има има још потенцијалних разлога због којих би могло да дође до избора. Грађане на такво размишљање све више наводи и извештавање медија. Приоритет државе је по мишљењу чак 94 од сто испитаних економски развој земље. Одмах за њим су добре зараде и сузбијање криминала и корупције. Следе мир и политичка сигурност, социјална правда и солидарност,

па решавање питања Косова и приступање Европској унији. На последњем месту листе осам приоритета је развој демократије. Кад је реч о реконструкцији владе одређен број грађана сматра да би она допринела бољем функционисању. Четвртина испитаних верује да би то могло да се деси уз минималне промене, док 16 одсто сматра да би те промене требало да буду знатне. Интересантно је да читавих 40 одсто сматра да промене не би допринеле бољем раду овог тела. Да преговори са Приштином иду у добром правцу сматра 11 одсто испитаних док чак 40 одсто није склоно да потврди такав став, а трећина нема никакав став по овом питању. Две трећине грађана подржава став о потписивању споразума по сваку цену, или уз мале уступке Србији. Акумулирано искуство о свему што се последњих деценија дешавало на простору бивше Југославије потврђује да је Србија из свих преговора изла-

зила као поражена страна, а свако продужавање агоније може да понуди само мање повољности грађанима са севера покрајине. Аналитичари неубедљивим тумаче понашање премијера Србије при тврдњи да постоји нада да би у преговорима моглао да се оствари повољан резултат. То је више, верују, покушај да се од јавности добије подршка за стављање потписа на понуђени документ. На директно питање кога сматрају највећим кривцем за оно што се дешава са Косовом и Метохијом 42 одсто анкетираних је указало на међународну заједницу. Петина испитаника склоно је да кривицу припише владајућим структурама у Србији деведесетих година прошлог века, док 11 одсто грађана сматра да је то влада Бориса Тадића. Нешто мањи степен кривице требало би да прихвате владе Војислава Коштунице и Зорана Ђинђића, али и актуелна. Т. Радовановић

Велика разлика у ставовима позиције и опозиције

МАГАЗИН

7.4.2013.

БАБЕ И ЖАБЕ 16

- Репрезентације чине играчи из најбољих тимова. Немогуће је да су сви најбољи играчи у тимовима који су тренутно на власти. Имамо тимове који нису на власти, а имају врхунских играча. Дозволите и тим играчима да покажу шта знају. - Не може лична и егзистенција најближе околине да буде изнад нечега што је питање града, као ни да трошкови телефона на нивоу јавних предузећа и у органима управе буду годишње и до четири пута већи него трошкови социјалне кухињe

Драган Весовић

Фото: М. Радовановић

7.4.2013.

МАГАЗИН

есет одсто поверења бирачког тела на прошлогодишњим изборима обезбедило је Покрету Двери седам одборничких места у локалном парламенту. Иако више одборника имају само коалиције окупљене око Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије дверјани верују да су друга по јачини политичка снага у граду. Ову констатацију заснивају на чињеници да у парламенту имају више одборника од социјалиста. Успех на изборима објашњавају чињеницом да иза себе немају трагове прошлости, али и да су гласачи у њима препознали нову идеју и снагу, младе некомпромитоване људе који имају другачије схватање политике. Прве данe парламентарног рада

обележила су помешана осећања условљена изостанком политичког искуства, али и сазнања да су постали значајан чинилац политичких дешавања у граду. Међу припадницима других политичких групација понашање одборника Двери стварало је слику преозбиљног схватања рада у парламенту. Шеф одборничке групе Двери Драган Весовић објашњава да је разлог за такво уверење озбиљна припрема за сваку седницу Скупштине града. - Седница се сазива на интересантан начин, јер јој седам дана раније претходи састанак шефова одборничких група. Сматрао сам да састанак треба да буде место договора, где ће аргументовано да се разговара о днев-

ном реду, види шта је најбитније за функционисање скупштине, шта није довољно добро припремљено, а шта можда да се помери за следећу седницу како би се боље припремило са законске, правне и функционалне стране. Та наша очекивња су потпуно изневерена зато што је састанак само чиста форма – каже Весовић. Овакво уверење темељи на чињеници да се материјал за седницу доставља само сат касније што потврђује да је припремљен много раније и да у њему нема никаквих примедби и предлога опoзиционих странака. Зато више пута понавља да не жели да буде икебана и улепшава околину и простор у коме нема места за договор. Требало је новим одборницима

времена за прилагођавање на нове услове деловања. Зато су добро проучили Статут града и Пословник о раду Скупштине као основ за подношење бројних амандмана, предлога за измену и допуну, али и скидање неких тачака са дневног реда. Иако сви предлози имају чврсто упориште у закону, и актима који регулишу рад парламента, а уз то су сврсисходни, логични и потребни за одвијање нормалног живота у граду, ниједан од њих на претходних осам седница није прихваћен. Као по правилу усвајају се само предлози странака владајуће већине засновани на коалиционом споразуму. На заседањима скупштине разматрају се веома значајна документа која се односе на буџет, планове рада јав-

них предузећа и установа, па је пре седнице често потребно добро проучити више стотина страница материјала што је и теоретски немогуће. Зато се, током припрема за заседање, сваки од одборника Двери оријентише на област коју најбоље познаје. Повољност одборничке групе су људи од струке који компетентно могу да расправљају о најважнијим документима. За све остале теме појашњења се траже од меродавних стручњака, а велику помоћ у припреми за седницу парламента пружају запослени у Скупштинским пословима. Седнице Скупштине града, тврди Весовић, представљају посебно поглавље. Није неуобичајно да трају и више дана, једном приликом чак 36 сати у

континуитету. - Сигурно је да не би толико трајале ако би се обавила адекватна припрема, што треба да уради онај ко води седницу. Као што се ми припремамо обрадом 500 страна материјала и председник Скупштине мора да се припреми за седницу од 30 тачака и 300 дискутаната. Поштовање Пословника о раду је посебно интересантна ствар. Пословник се врло мало поштује зато што га не поштује ни председник кад потпуно безразложно даје реч људима који ни по каквом основу то треба да чине. У Пословнику пише да градоначелник и његов заменик могу да се јаве за реч, али они говоре и ван онога што је на дневном реду и онда читаву ствар доведу до замешатељства

МАГАЗИН 7.4.2013.

које прави један галиматијас. Ако се њима даје реч зашто се не би давала и одборницима. Са друге стране, ако се у припреми седнице појави 300 амандмана и захтева за промену дневног реда, по закону логике је немогуће да ниједан није ваљан. Скоро све се одбаци још на Градском већу које често у гласању нема мишљење, што је по мени болно и трагикомично – објашњава Весовић понашање највишег извршног органа града који у временском цајтноту због великог броја примедби опозиције углавном нема дефинисано мишљење. Квалитетнијем раду локалног парламента требало би да допринесу и скупштинске комисије од којих неке ни после десет месеци нису формиране. Због свега је код опозиционих одборника све увреженије мишљење да је много више од квалитета амандмана важно ко се декларише као његов подносилац. - Код њих у глави стоји ментална баријера. Штагод да предложи опозиција за то не сме да се гласа. По тој аналогији све што предложи позиција опозиција неће да прихвати. Ми не прилазимо политици на тај начин и за разлику од њих гласамо за оно што је добро и у интересу града. На једној седници имали смо ситуацију да у оквиру одборничке групе имамо различита гласања, што је за њих било потпуно збуњујуће. Разлог таквом гласњу је што је један одборник обрађивао одређену групу питања и самим тим више упућен у проблематику, па сматра да је то у реду. Ја сам видео две три ствари које ми се не свиђају, па сам гласао против. Они гледају на све као на расцеп у оквиру Двери, а ја и о д -

борник који је гласао супротно од мене сасвим нормално причамо и имамо нормалну сарадњу. Репрезентације чине играчи из најбољих тимова. Немогуће је да су сви најбољи играчи у тимовима који су тренутно на власти. Имамо тимове који нису на власти, а имају врхунских играча. Дозволите и тим играчима да покажу шта знају. То код њих не постоји – каже Весовић док покушава да створи исправан став према понашању појединих одборника владајуће већине, поготово кад гласају за усвајање предлога који су до тада са скупштинске говорнице оштро критиковали. Такво стање често изазива конфузију код оних који заседање парламента посматрају путем директних телевизијских преноса. Како се иступање одборника позиције и опозиције не разликује, док су резултати гласања сасвим супротни, тешко је обичном гласачу да закључи ко на прави начин заступа његове ставове. Вођени потребом да народ зна ко је како гласао одборници опозиције често изражавају сумњу у резултате гласања, па се оно понавља унедоглед прозивком сваког одборника понаособ што знатно утиче на дужину седнице. У свакој политичкој опцији града, верују у Дверима, има изузетно часних и поштених људи. То се не одражава увек приликом гласања у локалном парламенту када се подржавају често правно неутемељене и погрешне одлуке. Драган Весовић потврђује да је циљ странке којој припада освајање власти изазвано потребом да се промени оно што је накарадно, а домаћинским пословањем и понашањем може да се поправи. Дубоко уверен у исправност ставова које заступа одлучан је у оцени да за њега неће бити места у политици у којој би био принуђен да гласа против своје савести. Оваквав став темељи на интересу грађана који треба да буду изнад интереса коалиције ма каква она да је.

Састав владајуће већине у локалном парламенту пресликан је са републичког нивоа. Тако су се у њој са веома великим уделом и овлашћењима, верује Весовић, нашли и представници странака које то према снази и утемељењу у бирачком телу не заслужују. Зато и верује да не постоји никаква могућност да у некој новој подели власти посебно социјалистима припадне толико велики део колача. - Надам се да је народ препознао дебело погрешне кораке, а ако је то тако они не могу да добију више, па им је интерес да коалиција опстане. Ако је интерес да коалиција опстане на стварима које нису круцијалне за њено функционисање не видим зашто их аминује Српска напредна странка која је уз то најбројнија. Већина нас су дубоко верујући људи, а ја као хришћанин волим све људе. Зато немам ништа против њих лично, али имам против дела која раде лоше. Ја им говорим, али до њих не долази, па долази мешање баба и жаба. Зашто је ненормално, и немогуће, да са човеком који има различити политичко мишљење од мене, могу да будем пријатељ, да са њим причам о фудбалу, пецању, временској прогнози и темама које немају никавих додирних тачака са политиком? То је накарадни начин размишљања због жеље да се по сваку цену задржи положај. Покушавамо да аргументима докажемо исправност ставова, али то до њих не допире – каже Весовић посебно изненађен сазнањем да се седнице Скупштине града одржавају тромесечно како би се опозицији онемогућило скупљање политичких поена. Између осталих изненађује и сваљивање кривице на опозицију због дуготрајних седница и великих трошкова за њихово одржавање. Иако се готово све странке које партиципирају у власти заклињу на спремност за сарадњу са свима, на основу понашања у раду парламента о томе би тешко могла да се изрекне позитивна оцена. Двери у први план стављају врло коректну сарадњу са одборничком групом Покрета за Краљево. Она се темељи на сазнању да се

МАГАЗИН 7.4.2013.

у скоро 95 посто случајева идеје ове две странке везане за локални праламентарни живот поклапају, а дверјанима је, како признају, од велике помоћи и политичко искуство које имају одборници Покрета за Краљево. Сличан начин размишљања и погледа на одређене ствари неминовно доводи и до готово идентичног уочавања неправилности у раду парламента. Доказ да та сарадња има реалну основу су и заједничке акције, међу првима трибина посвећена питању производње и дистрибуције генетски модификованих организама на територији Србије. Али, показује и способност Двери да као препознатљив вид деловања организују трибине са свима који подржавају идентичне теме, поготово кад се зна да оне нису политичке природе. - У политичком деловању придржавамо се свега што смо причали у предизборној кампањи. Поднели смо захтев за одржавање ванредне седнице скупштине која ће имате само једну тачку дневног реда, генетски модификовене организме. Да би се одржала ванредна седница према Пословнику је било потребно да скупимо 24 потписа одборника, а скупили смо 58. Иако се од Демократске странке разликујемо по питању Европске уније, Косова, Хашког трибунала и других ствари ово је наша тема, па смо заједно са Покретом за Краљево покренули иницијативу. Потписао је и СНС и добио прекор СПС који једини није потписао захтев. Организовали смо састанак шефова одборничких група који су подржали иницијатицву за посебну седницу и штета је што није присуствовао нико из СПС да види како се организује састанак. У нормалном људском разговору за само 15 минута смо саставили декларацију, предочили је свима и питали да ли имају шта да допуне – објашњава Весовић. Од ванредне седнице очекује се, да после кратког излагања сваког од шефова одборничких група, буде усвојена предложена декларација. Очекује се и да се сви одрекну дневница, а комплетан износ уплати у хуманитарни фонд. За ефикснији рад Скупштине града неопходна је добра припрема за коју је

најодговорнији сам председник коме се замера и на прошлој седници усвојена одлука о формирању посебног кабинета. Припрема подразумева консултације са опозицијом која је освојила довољан број гласова да може да заступа одређен број грађана чије мишљење треба уважавати. - Нас је ту неко послао, неко делегирао, а ми смо посао озбиљно схватили и за сваку седницу се дебело припремамо. Ми никада нећемо ћутати, а да би дошло до промена морамо да откривамо нека лоша чињења, или намерна нечињења – каже Весовић. Последње заседање Скупштине града остаће запамћено и по усвајању планова и програма рада јавних предузећа и установа на основу, како рече Весовић, полуписмених извештаја. Посебно незадовољство изазвала је чињеница да их нису бранили сви директори ових предузећа и установа који су за време расправе шетали скупштинским ходницима. Дверјани су одлучни у намери да Уставном суду Србије поднесу захтев за оцену уставности одлуке о формирању Кабинета председника Скупштине града. - У ономе што смо проучили нисмо нашли правно утемељење за то. Ово је правна држава и не треба да служи за задовољавање нечијих личних амбиција, поготово што у предлогу нема разлике између Кабинета градоначелника и Кабинета председника скупштине. Локална власт је хтела да извуче аналогију са републичког нивоа и преслика је на нижи, јер воле да спусте по вертикали и да се шире, а ми им не дамо да се превише прошире. То може да потраје, али ћемо добити и одговор на ово питање, па ћемо видети ко је у праву – каже Весовић. На бројна питања опозиције од оних којима су упућена не стижу одговори, између осталих ни на оно о уредби Владе Србије ограниченог дејства којом су одређене цене грејања. Очекује се да после 15. априла, када се завршава грејна сезона краљевачка „Топлана“ врати цене на пређашњи ниво.

Бројне замерке уложили су Дверјани и на Акциони план запошљавања, а на основу података до којих су дошли закључују да се на списковима налазе врло интересантна имена која сведоче о рођачким односима. Уважавајући чињеницу да је ситуација у земљи врло тешка, и да су куће празне, сведоче да су у Краљеву и празне и задужене. Да би се ситуација довела у нормалу неопходно је домаћинско понашање и смањење свих трошкова, првенствено оних који се односе на репрезентацију, накнаду за коришћење мобилних телефона, путовања, дневнице за само два или три сата пута када се иде само до Чачка. Штедња мора да крене од врха власти, преко јавних предузећа и установа чији директори треба да буду пре домаћини него чланови партије. - Величина коалиције, и апетити појединих чланова, су фактори који се тешко дају ускладити да би она финкционисала за добробит града. Не може лична и егзистенција најближе околине да буде изнад нечега што је питање града, као ни да трошкови телефона на нивоу јавних предузећа и у органима управе буду годишње и до четири пута већи него трошкови социјалне кухиње. Имамо гладне људе који преврћу контејнере и потребу да направимо нешто што ће да пуни буџет да би могли да живе корисници буџета. Ми само убацујемо нове на државне јасле. Једног дана ће доћи до урушавања целог ситема, па пре тога треба правити заокрете и јасне резове. То је вероватно тешко, има покушаја, али је коалиција врло нефункционална и то се види на седницама кад се шефови одборничких група растрче на консултације због гласања – потврђује Драган Весовић, члан Повереништва Двери и шеф одборничке групе у Скупштини града. Велики проблем Срба је, каже још, што изузетно кратко памте, а пошто су Двери политичка опција која се гради и на традицији српског народа њени одборници стално уче да памте, да им се не би десила заборавност. Т. Радовановић

Родољуб Шабић

МАГАЗИН 7.4.2013. Фото: Медија центар

Представљен Модел закона о заштити узбуњивача

У ФУНКЦИЈИ ЗАШТИТЕ ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА - У Србији постоји 30 републичких инспекција, десет покрајинских, пет различитих типова општинских, надзорни и контролни органи као што су повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, заштитник грађана, Државна ревизорска институција, Агенција за борбу против корупције. – Поред десетине хиљада људи који су плаћени да контролишу примену закона корупција која је годинама присутна попримила је размере које никако не могу да се толеришу

лето прошле године британска амбасада понудила је Србији финансирање пројекта чији би финални резултат био закон који би требало да пружи адекватну правну заштиту инсајдера који се код нас уобичајено називају узбуњивачима. Резултат осмомесечног рада експертске групе коју је, на предлог повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуба Шабића, предводио републички заштитиник грађана Саша Јанковић је Модел закона о заштити узбуњивача који је протекле недеље представљен јавности. Пројекат је подразумевао сагледавање укупног система норми у Србији

које су јемчиле какву такву заштиту узбуњивача, а један од задатака радне групе био је упоредно правни приказ већег броја решења из националних законодавстава која су већ имала неке елементе заштите. Уз то требало је обезбедити консултације у вези са инструментима заштите, којих у Европи нема, а односили су се на награђивање узбуњивача. Коначно је требало реализовати кампању кроз ланац округлих столова на којима би се са невладиним организацијама специјализованим за борбу против корупције, новинарима, синдикатима, коморама, адвокатима добио супстрат употребљив за израду закона. На изузетно добро посећеним и

квалитетним скуповима у десет важних градова, Суботици, Новом Саду, Нишу, Краљеву, Зајечару, Врању, Ужицу, Новом Пазару, Крагујевцу и Београду учешће је узео веома велики број субјеката из невладиног сектора. Поред више од 50 невладиних организација које су оријентисане на борбу против корупције допринос је дао и велики број других субјеката. Родољуб Шабић оцењује да крајњи резултат карактерише висока евалуација скупова, јер су учесници квалитетним оценили и атмосферу и расправу на њима. Посебно је важно да је 98,6 одсто учесника оценило да је Србији неопходан Закон о заштити узбуњивача. Смисао пројекта и јесте

7.4.2013.

МАГАЗИН

био да се добије модел на основу кога ће бити написан закон који ће понудити механизме за заштиту узбуњивача. Потреба за конципирањем групе која може да третира више правних области уврстила је у њен састав стручњаке из области радног, кривичног и привредног права и једног представника цивилног сектора. - Сви они су већ били озбиљно инкорпорирани у борбу пртив корупције. Група је приступила послу крајње сериозно и направила модел закона који је објављен на сајту повереника уз позив свима, који мисле да идејом, сугестијом, критиком, примедбом, могу допринети квалитету модела, да то ураде у наредних десетак дана. Након свођења резултата електронске расправе модел закона ће бити предат министру правде како би био направљен нацрт закона и стављен у редовну процедуру за усвајање – каже Шабић. Србија би тако већ овог лета коначно могла да добије Закон о заштити узбуњивача на основу међународне обавезе коју је преузела на путу европских интеграција. Као чланица Савета Европе Србија има стару Резолуцију о заштити узбуњивача, која се не поштује. Али, и без међународне обавезе Србија има, наглашава Шабић, проблем драматичне корупције која је годинама присутна, а попримила је размере које никако не могу да се толеришу. Отуда и обавеза да јој се супростави свим могућим средствима. Међународно искуство показује на огроман допринос узбуњивача којима је нужно пружити бар минимум заштите. Досадашње искуство у Србији показује да они по правилу пролазе веома лоше. - Људи који су у јавном интересу указали на нешто што је абнормално у некој средини по правилу бивају изложени нелегитимном, врло непријатном и опасном реваншу опасном за њих, а и за све нас. То што се њима дешава није само одмазда за то што су били савесни, поштени и одговорни људи, већ упозорење неком другом ко би дошао на идеју

да то учини. Страшна опомена је да је један од узбуњивача ових дана изјавио да више никада не би поновио оно што је урадио. Оно што је прошао довољно је дестимулативно, а ми као земља то не смемо да дозволимо – каже Шабић указујући на неопходност увођења механизама заштите од негативних последица за оне људе који су у јавном инетересу указали на нешто што није нормално, прихватљиво, легално и легитимно. Саша Јанковић указује на модел као својеврсни тест политичке воље власти која треба да покаже да ли жели да омогући заштиту узбуњивача. Да је такве политичке воље било не би, верује он, ни изблиза биле толико снажне реакције учесника јавних расправа. Модел закона пружа изузетно робусну заштиту узбуњивачима. Тако ономе ко предузме акт одмазде према узбуњивачу следи годину дана затвора, а ако је акт одмазде довео до тешке последице по оштећеног и три године затвора. Затворска казна прети и ономе ко не изврши одлуку којом се спречава акт одмазде. Тајност идентитета узбуњивача

повод је да онај ко га открије буде третиран као извршилац кривичног дела. Санкције су предвиђене и за оне за које се оцени да врше злонамерно узбуњивање, али и особе које дају обавештење о наводном угрожавању јавног интереса ако знају да није истинито. - Модел закона дефинише угрожавање јавног интереса као тешку, или нарочито упорну, повреду прописа, начела добре управе, или непосредну опасност од такве повреде која је изазвала, изазива или прети да изазове опасност по живот, здравље и безбедност људи, опстанак биљног и животињског света, кршење права грађана, или штету већих размера као и радње које имају за циљ да се за такву повреду не сазна – објаснио је Саша Јанковић. С обзиром на број мера које морају бити укључене у заштиту, и остале елементе задирања у правни систем, природно је да заштиту пружа суд који по природи власти има заштиту права, утврђивање, кршења прописа и мериторно и ауторитативно одлучивање о томе. Зато се предвиђа да управо суд утврђује да ли је у питању одмазда, а ако јесте да предузима одговарајуће мере. Пракса показује да се до судске одлуке често чека дуго, а они који су указали на злоупотребу, или тешко угрожавање животне средине, па због тога добили отказ не могу толико чекати са породицама да суд оцени да је у питању незаконита врста одмазде. Због тога је предвиђено да суд може донети привремену заштиту са важношћу до коначне одлуке. Као алтернативо решење предложено је да овај вид заштите врши други орган који има могућност да задре у све односе грађана и власти, а то је заштитник грађана. Ово широко

Саша Јанковић

овлашћење захтева изузетно низ активности на утврђивању чињеница и спречавању злоупотреба. Иако је битно да узбуњивачи буду заштићени важно је и да закон не пружи заштиту онима који би покушали да га злоупотребе. Нацртом модела закона штити се изношење обавештења о угрожавању јавног интереса у јавност. Тако је узбуњивач дужан, пре него информацију о угрожавању јавног интереса изнесе у јавност, о томе обавести орган у организацији у којој постоји опасност од тога. Ако они које треба да пријави учествују у угрожавању јавног интереса, или ако прети опасност од штете која се не може на други начин спречити, узбуњивач може прво да се обрати јавности. - У овој земљи постоји 30 републичких инспекција, десет покрајинских, пет различитих типова општинских, и десетине хиљада људи који су плаћени да контролишу примену закона. Постоје надзорни и контролни органи као што су повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, заштитник грађана, Државна ревизорска институција, Агенција за борбу против корупције. Ако се не предузме ништа на спречавању угрожавања јавног интереса узбуњивач иде у контролну институцију и пријављује. Контролна институција има рок од највише месец дана, а ако у том року не предузме мере које спречавају угрожавање јавног интереса узбуњивач ће легитимно моћи да оде у јавност, узбуни је и ужива заштиту – објашњава Јанковић. Обавеза контролног органа је да утврди истинитост навода, јер сврха закона није само да заштити узбуњивача већ да спречи штете на коју они указују. Контролни орган мора да спречи штету и предузме мере на спречавању угрожавања јавног интереса, али и да покрене одговарајући поступак против одговорног лица, као и поступак за накнаду штете. Онај ко је претрпео одмазду, и због тога остао без посла, а то је недвосмислено утврђено, има право да уместо повратка на посао тражи одговарајућу финансијску надокнаду. И поред најбољег могућег модела само одговарајући закон може да заштити узбуњиваче од одмазде, а да би се до њега дошло потребно је стварање одговарајуће атмосфере у земљи. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, после сублимирања резултата јавне расправе, најављује репрезентативни скуп који ће окупити добре познаваоце ове материје из Европе и света. Т. Радовановић

Парастос на Спомен гробљу

МАГАЗИН

7.4.2013.

СЕЋАЊЕ Н

- На хумке стрељаних на Спомен гробљу венце положили представници локалне самоуправе и Удружења цивилних инвалида рата Краљева и Врњачке Бање. - Парастос цивилиним жртвама рата служили свештеници Епархије жичке. - Рат стање када се они који се међусобно не познају убијају због оних који се међусобно познају, али не убијају

НА СВЕ ЖРТВЕ РАТА

7.4.2013.

МАГАЗИН

Представници Удружења цивилних инвалида рата Краљева и Врњачке Бање одали су, поводом обележавања 6. априла, Дана цивилних инвалида рата и жртава фашизма, почаст пострадалим полагањем венаца на Спомен гробљу. Венце су испред Градске управе положили градоначелник Краљева Драган Јовановић, , председник Скупштине града Сретен Јовановић и његов заменик Томислав Илић. Удружење цивилних инвалида рата Србије меморијално обележава 6. април у знак сећања на цивилне жртве пале приликом бомбардовања Београда 1941. године када су авиони Трећег Рајха бомбардовали Београд и друге незаштићене градове у Србији, а масовно страдало цивилно становништво. Шести април се обележава и у знак сећања на цивилне жртве фашистичког терора широм земље и жртве страдале у масовном стрељању у Краљеву октобра 1941. године.

Подсетивши да у рату морал постаје релативна категорија градоначелник Краљева Драган Јовановић је истакао да сваки бој оставља неизбрисиве ожиљке на војницима који у њему учествују, али увек су дубље ране оних који су у рат гурнути а из њега изашли осакаћени и ускраћени за нормалан живот. А били су, и хтели, да остану само људи без пушке у руци. - Нема важних и мање важних жртава, срећних или мање срећних међу онима који су Кумановски споразум ипак дочекали живи, али са ожиљцима на телу и души. Нема времена које може да умањи снагу те жртве. Зато 72 цивилна инвалида које су ратови оставили на територији Краљева и Врњачке Бање, јер толико их је данас живих окупљених под кровом њиховог удружења, имају право на квалитетнији живот. Морална и људска, а најмање законска, обавеза Градске управе је да то омогући решавањем социјалног и материјалног положаја

цивилних инвалида рата и свих других на које су ратови оставили трајне последице. Пут којим корачамо ка истини увек мора да буде прав како они што нас не воле ту истину не би још дубље закопали. Цивилни инвалиди рата су углавном задовољни нивоом заштите, али сматрају да има простора и за побољшање њиховог положаја у друштву и сасвим су у праву – истакао је Јовановић чврсто уверен да у Краљеву има доста простора за превазилажење прикривене дискриминације према свим категоријама инвалида. Идеал сваког праведног друштва је , нагласио је градоначелник, равноправност свих инвалида са осталим грађанима. Уз подсећање да је рат стање када се они који се међусобно не познају убијају због оних који се међусобно познају али не убијају, посебно је нагласио да ови други на крају мирно ћаскају за преговарачким столом. - Трагику те чињенице на најтежи

начин увек сазнају недужни, они на којима је рат оставио највише болних трагова. Они којих више нема, нажалост, нису имали прилику да неко чује њихов вапај како у животу нема ничег вреднијег од самог живота – рекао је Јовановић. У Другом светском рату Краљево је више пута бомбардовано од стране немачке, али и савезничке авијације, а након завршетка рата од заосталих експлозивних средстава страдали су многи цивили, нарочито деца. Последице Другог светског рата, поред великог броја стрељаних, донеле су 1800 цивилних инвалида рата у Краљеву и срезу Жичком. Током агресије НАТО авијације 1999. године Србија је без престанка бомбардована 78 дана, од 24. марта до 9. јуна. Погинуло је више од 1000 припадника војске и полиције и 2500 цивила, од којих 89 деце, док је 10 хиљада цивила рањено и повређено.

Једна од првих крстарећих ракета пала је на аеродром у Лађевцима, а подручје општине Краљево било је на мети НАТО авијације 54 дана. У 172 напада на ову територију бачено је више од 600 различитих пројектила од којих је повреде задобило 37 цивила, а оштећено је и уништено 1750 објеката. Најчешће су бомбардовани Богутовац, Витановац и Самаила, а готово да нема места на подручју општине на које није пао неки пројектил. Општинска организација цивилних инвалида рата је хуманитарна организација чија је активност усмерена на праћење социјалног и материјалног стања чланова, покретање иницијатива и давање предлога за решавање њиховог положаја и подстицање личне и заједничке активности у унапређењу личности цивилних инвалида рата и њихово укључивање у друштвени живот. Подршку за рад организацији пружа Градска управа, Црвени

крст и Српска православна црква. Погинуло више хиљада људи Београд је проглашен за отворен град 3. априла 1941. године, а ујутру 6. априла 1941. отпочело је његово бомбардовање, под командом генералпуковника Александра Лера. У операцији, под називом „Страшни суд“, било је ангажовано 484 бомбардера и 250 ловаца, који су изручили на главни град Краљевине Југославије око 440 тона запаљивих бомби. У бомбардовању Београда без званичне објаве рата погинуло је, према различитим проценама, више хиљадаграђана. Погођени су многи значајни војни, културни, здравствени и стамбени објекти у граду, међу којима и Народна библиотека, која је потпуно изгорела са непроцењивом заоставштином. Т. Радовановић

Однос снага деведесет према један

МАГАЗИН

7.4.2013.

БОРБА ДАВИДА И ГОЛИЈАТА

- За 78 дана ваздушних напада забележено је 26 хиљада авио полетања, по неким руским изворима чак 38 хиљада. - Над небом Србије је пред потписивање Кумановског споразума било 1055 авиона. - Око 63 хиљаде тона експлозива баченог на Србију равно јачини три атомске бомбе бачене на Хирошиму и Нагасаки. - У борбеним дејствима први пут употребљена стратешка авијација, паметне и графитне бомбе, а на великом броју локација коришћена је муниција са осиромашеним уранијумом чији је период полураспада дужи од постојања човечанства

рипрема агресије на Савезну Републику Југославију у пролеће 1999. године подразумевала је агресивну пропаганду која је имала задатак да у јавности створи утисак о њеној неминовности напада како би се елиминисала опасност по мир у свету. Приликом посете председнику Сједињених Америчких Држава Билу Клинтону у Денверу Папа Јован Павле II је изјавио да Србе треба бомбардовати јер, како је тврдио његов домаћин, ови спроводе терор и силују албанску децу. Није много нежнији

био ни британски премијер Тони Блер твредећи да рат против Срба није обичан ратни сукоб, већ рат између добра и зла, између цивилизације и варварства. Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће убрзо све и онако заборавити, тврдио је портпарол северноатланске алијансе Џејми Шеј, а француски председник Жак Ширак да су Срби народ без вере и закона, народ разбојника и терориста. Нису ни превише паметни, а њихова деца се више неће смејати, тврдио је државни секретар САД Лоренс Иглбергер, док је

немачки министар иностраних послова Клаус Кинкел веровао да Србе треба бацити на колена. Од Маргарет Тачер се није могло ни очекивати више од тврдње да Србе треба зауставити сада и заувек, а постојало је и чврсто уверење да треба водити дипломатски, економски, политички, пропагандни и психолошки рат. Све то говорили су, подсетио је потпуковник Ђорђе Аничић на трибини Двери крајем прошлог месеца, они са којима треба да будемо сутра у Европи и

Ђорђе Аничић

7.4.2013.

МАГАЗИН

који пред државни врх Србије ових дана поново постављају неприхватљиве услове. Агресија на Југославију је, тврди Аничић, злочин који ће доказати историја, а повод за такво мишљење је тврдња да су погажена сва међународна права, јер је нападнута суверена земља без одлуке Савета безбедности Уједињених нација. НАТО агресију годинама уназад аналитичари посматрају са више аспеката, војног, политичког, економског, еколошког... Методологија напада на суверену земљу је позната, а основ за њега је американизација света и стављање интегритета личности изнад суверенитета државе. То значи да би снаге НАТО пакта могле да интервенишу на било којој тачки земљине кугле на којој су, како би неко тврдио, била угрожена људска права. После у историји света незапамћених санкција и ултиматума који ни један разуман народ, који држи до себе, не би прихватио земља је увучена у рат, без иједног савезника, у немогућности да адекватно одговори у демографском, а ни војничом смислу. Савезну Републику Југославију на-

пало је 19 земља света са 900 милиона становника, па иако је однос снага био деведесет према један таковој сили се супроставила технички далеко инфериорнија армија без икакве могућности да агресору нанесе имало озбиљнији ударац. - Ми смо обучавани да се у рату носимо на два начина, да прихватимо борбу на сопственој територији и покушамо да та борба траје што дуже како би се непријетељ изнервирао и тиме обесмислила агресија. Други начин је да покушамо да направимо одмазду, пренесемо ратна дејства на територију противника и да тамо наношењем штете његовој инфраструктури покушамо да направимо баланс – рекао је Аничић подсећајући да је НАТО формиран још 1949. године као противтежа Варшавском уговору, а да се агресијом на Југославију први пут употребљава у офанзивним дејствима. И поред настојања да се агресијом оправда заштита угрожених права једног народа даљи догађаји ће показати да је основни циљ био стварање Велике Албаније. Основ за овакво размишљање је констатација да се на територији Косова и Метохије налази

14,7 одсто светских резерви лигнита, па се изводи закључак да иза стварања нове државе и борбе за економске ресурсе стоје интереси мултинационалних компанија. - Поставља се питање како може мали народ, када војнички не може да одговори, да се супростави једној таквој сили, ако жели да не буде покорен. Одговор је поседовање нуклеарног оружја, које немамо, и тероризам. Онда долазимо до апсурда да Америка сама генерише тероризам против кога се бори у свету. Ако прихватимо тероризам као начин борбе да остваримо своје циљеве, и не нестанемо са планете, долазимо до другог апсурда. Онда је то сумрак цивилизације – тврди потпуковник Аничић објашњавајући тежњу Американаца ка стварању новог светског поретка заснованог на десет постулата које је поставио њихов лингвиста и филозоф Ноам Чомски. Потпуковник Ђорђе Аничић тврди да војна теорија познаје сукоб две зараћене стране само ако се одвија на бојном пољу. Ако нема бојног поља нема ни рата, а на територији тадашње Југославије таквог бојног поља није ни

било јер је вођен, први пут у свету, ваздушно-космички рат. И док је нападач избегавао директни сукоб са нападнутом страном његова авијација рушила је тековине и инфраструктуру малог народа остављајући без посла преко милион људи. Земља је трајно оштећена без директног контакта, а војска није поражена, па искусни војник поставља питање зашто је државни врх потписао капитулацију без пораза, што се дешава први пут у историји. Након престанка ваздушних напада требало је такву војску оптужити да је служила злочиначкој политици, па се пред Међународним трибуналом у Хагу поред политичког и полицијског, нашло и комплетно политичко, војно руководство. - Урушавање темеља државе трајаће све до оног момента док ти који су дошли не формирају оно за шта су дошли, док економски не исцрпе државу, а онда ће отићи. Нисмо први који је тако прошао, а вид рата који су овде применили постаће нека врста законитости. После рата на територији Србије имате рат у Авганистану, Ираку, арапско пролеће. Демократија која је дошла на крилима запада свела се на то да се један народ осиромаши. Гене-

рације људи су стварали фабрике, а онда је бескрупулозна срамотна приватизација, под називом транзиција, озаконила лоповлук – каже Аничић подсећајући да је за просперитет државе најважнија средња класа којој је некада припадало и до 80 процената становништва. Последице НАТО агресије су стравичне. За само 78 дана забележено је 26 хиљада авио полетања док се, по неким руским изворима говори и о 38 хиљада. И док је у редовним операцијама учествовао 371 авион над небом Србије је, пред потписивање Кумановског споразума, било 1055. авиона. На земљу је избачено око 63.303 тоне експлозива што одговара јачини три атомске бомбе бачене на Хирошиму и Нагасаки. Први пут је у борбеним дејствима употребљена стратешка авијација, такозване паметне и графитне бомбе, а поред класичних убојних средстава на великом броју локација коришћена је и муниција са осиромашеним уранијумом чији је период полураспада дужи од постојања човечанства. На територији Краљева дејствовао је 450. ракетни пук који је раније дис-

лоциран из Скопља, а Двестапедесета ракетна бригада, наоружана системом „Нева“ који датира из шездесетих година прошлог века, супроставила се „стелт“ авијацији која припада шестој генерацији наоружања. Оно је требало да буде ударна игла Америке за 21. век. Габаритно велику ратну технику са лансирним рампама и четири ракете вредне по 85 хиљада долара, агрегатима, осматрачким и нишанским радаром без икакве могућност да се брзо сакрије требало је брзо премештати са једног на друго место, па је јединица потпуковника Аничића за 78 дана рата прешла више од 100 хиљада километара. И поред тога успела је да, поред осталих, обори понос америчке авијације „стелт“ авион Ф117А и стратегијски бомбардер Б2 који припада стратешкој авијацији, а кошта преко две милијарде долара. Материјални докази ефеката Трећег ракетног дивизиона противваздушне одбране 250. ракетне бригаде, у виду експоната, налазе се у Музеју ваздухопловства у Сурчину. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

7.4.2013.

ЗАПИС О НЕ

Понедељак, 29. март 1999. Дан шести

осле сваког буђења тешко се наставља спавање. Реагујем на сваки шум споља. Мирно је тако да сваки јачи шум делује застрашујуће. Пролазак воза, који у нормалним условима и не примећујем, звучи као долазак авиона. Чак и шум воде из казанчета у купатилу током ноћи звучи сабласно. Кроз прозор, који повремено отварам, примећујем да је укључена улична расвета. На телевизији видим да ради и у Београду. Почињем да гледам филм „Византијско плаво“. Око 5,15 чујем једну далеку дето-

нацију, а онда потмули звук авиона. Очекујем напад. Будимо децу и преносимо их у приземље. Већ је 5,30. Мирно је. Излазим пред кућу. Рекс је испред врата. Играо би се самном, a мени није до игре. Око 5,45 враћамо децу у дневну собу. Настављају са спавањем. Љиља треба да иде на посао. Мене обара сан. У 7,10 из неког полусна буди ме сирена. Прошла је опасност. Деца још спавају. По ко зна који пут гледам вести очекујући сваки пут нешто ново. Битнијих промена нема. Небо је све облачније. И, ма колико смо после дуге зиме, очекивали лепо време, чини ми се да би боље било да буде што кишовитије и ветровитије како би отежало лет агресорских

авиона. Да ли је већ почела друга фаза напада НАТО алијансе? Јуче су помињани први наговештаји преговора. Жак Ширак је тражио од Русије да утиче на Југославију да прихвати оно што смо одбили и што је изазвало агресију. Јесу ли ти људи нормални? У Београд долазе, како рекоше на РТС-у „ислужени руски политичари“ да утичу на руководство Југославије. Не знам шта ће од тога испасти. Очигледно је једино да сва ова разарања нису донела ефекат који је Запад очекивао. Деца треба да мало уче, јер очекујем да ускоро почну да раде школе. Одлучују да ипак мало цртају. На цртежима се појављују срушене зграде,

Сведочанство о НАТО бомбардовању

авиони, бомбе, демонстрације... Већ читава два сата нема знакова опасности. Не знам шта би то требало да значи. Не знам ни каква је ситуација на терену између снага ВЈ и терористичке ОВК. Закључујем да од тога може да зависи и дужина трајања ваздушних напада. У тренутку кад не буде ОВК верујем да више неће бити ни напада, јер НАТО више неће имати кога да подржава. Тада би можда могло да дође до преговора о завршетку ове бесмислене агресије. Верујем да ће тада доћи до преговора са неким другим представницима становника Космета, a и полазне позиције за преговоре би требало да буду другачије. У 10,25 су се поново огласиле си-

рене. Читав дан смо под узбуном, али се ништа не дешава. Већ други дан у Београду се одржава велики концерт на Тргу Републике. Саопштени су и први резултати досадашњег рата из угла РВ и ПВО. Саопштено је да је штета на стационарним објектима РВ и ПВО 300 милиона долара. До данас је погинуло 7 припадника РВ и ПВО, 17 је теже и лакше рањено. Јединице РВ и ПВО су обориле 7 непријатељских авиона, 3 хеликоптера, 3 беспилотне летилице и 30 крстарећих ракета. Податке је јавности презентирао Спасоје Смиљанић, командант РВ и ПВО ВЈ. Послао сам Пају неколико фотографија са концерта у Београду. Врло су интересантни транспаренти које носе

актери ове манифестације. Машта народа је неисцрпна. Сви учесници и посетиоци носе на себи стилизовану мету. Војни аналитичари у САД су изненађени веома малим ангажовањем средстава одбране. Очекивало се много веће „испуцавање“. Према изворима које имам у САД сазнајем да стручњаци тврде да је ова фаза рата за Американце изгубљена и да им је шанса у трећој фази. Она подразумева слање хеликоптера за уништавање оклопних средстава и живе силе и врло ниске летове авиона. Ово је и фаза која представља највећи ризик за њих. У Немачкој негодују родитељи војника који одлазе у рат. Пилоти који одбијају да иду уцењују се одузима-

Фото. М. Радовановић

ЕМОГУЋЕМ

МАГАЗИН 7.4.2013.

њем привилегија које су имали. И Португалија се придружује Италији и Грчкој у тражењу прекида агресије. НАТО је изгубио кредибилитет, па се очекује нова мировна иницијатива коју треба да покрену Руси. Зато данас, или сутра, треба да стигне руски премијер Примаков са министрима иностраних послова и одбране. Руси су почели и војне маневре тихоокеанске флоте. Циљ маневара није објављен. Због настале ситуације Русија је прекинула све односе са НАТО-ом, a jединице њихове војске које се налазе у саставу СФОР-а у Босни и Херцеговини добиле су наређење да од данас извршавају само наређења своје команде. НАТО и даље нaстоји да убеди своје становништво да је у праву. Зато се на свим сателитским каналима емитују снимци са колонама Шиптара који напуштају земљу због наводне репресије српске војске и полиције. Помиње се цифра од 300 до 500 хиљада људи. У ваздушним нападима у току претходне ноћи погођена је зграда Министарства унутрашњих послова. Интересантно је да су уништене просторије за издавање личних карати и пасоша. Сазнајемо од актера догађаја како је оборен НАТО авион у околини Чачка. Ствар је врло интересантна али, о томе неком другом приликом. То би хтели да знају експерти НАТО алијансе. Војним аналитичарима у иностранству још није јасно каквим одбрамбеним средствима располажемо, па и стручњаци из бивших југословенских република, који добро познају наше наоружање, говоре о модификованим ракетним системима. Један словеначки генерал изјављује да НАТО нема шансе да добије рат на Космету. Слично у емисији Радио Загреба тврди и пензионисани хрватски генерал Антон Тус, некадашњи командант Ратног ваздухопловства ЈНА.

Уторак, 30. март 1999. Дан седми Синоћ смо легли раније него обично. Иако још увек спавамо у оде-

лима успео сам по први пут за ових неколико дана да скинем чарапе и оперем ноге. И телевизор је искључен. Будилник се, као и у нормалним условима оглашава у 5,30. Љиља се спрема за посао. Тачно у 6,00 оглашавају се сирене и означавају крај опасности која је објављена још јуче после подне. Ово је најдуже трајање опасности од напада. На радију чујем да је од почетка дејстава до 20,00 јуче изведено 1300 летова НАТО авијације, ангажовано 430 авиона, испаљено 400 ракета са 1900 тона експлозива и да је пало по 230 грама експлозива по глави становника Југославије. Коришћене су ракете типа АГМ109 и БГ109. Чујем да постоје и први снимци америчког авиона који је пао у реону Пала. У Македонији су све већи немири. Сељаци из околине Куманова уз помоћ трактора и тешких камиона растерали су НАТО војнике и јурили их све док нису преко узораних њива оклопним транспотрерима побегли у шуме. Албанске жене из Македоније се код власти пријављују као избеглице из Југославије. Власти их региструју као такве како би се мало огребали о хуманитарну помоћ Министар иностраних посла Русије Игор Иванов потврђује да су верификатори ОЕБС-а пре одласка са Космета оставили велики број радио локатора за маркирање циљева на земљи. Оставили су и један број официра за везу у редовима ОВК. Они наводе авионе који гађају циљева на земљи. Слично раде и припадници СФОР-а из Босне и Херцеговине. Синоћ објављени снимци хуманитарне катастрофе преузети са Си-ЕнЕн-а су катастрофално смешни. Глупим гледаоцима на западу вероватно не смета што је у једном кадру снег, а у другом трава зелена као усред маја. Видимо и групу избеглица сликану с леђа на македонској граници. У следећем кадру, снимљеном на истом месту хуманитарац говори о великој катастрофи. Иза њега нема никога. У Краљеву је објављено да је одређен притвор против две особе због неовлашћеног подизања цена и једне због крађе наоружања од резервисте.

Има предлога да се у условима рата уведе смртна казна којој би подлегали сви који раде на подривању државе и баве се терористичким активностима. Почела је слободна продаја бензина. Има га довољно, али мора да се штеди. Све више радника у земљи полази примером радника крагујевачке Заставе, да не напуштају радне организације и телима бране фабрике од уништења. И даље је облачно. Киша само што не падне. У вишим пределима ће, како јављају, бити и снега. Из Подгорице стижу вести да је срушен агресорски авион који је учествовао у још једном нападу на аеродром Голубовци. У току ноћи поново су гађани погони „Слободе“ у Чачку. Фабрика више не постоји. Читав дан је миран и да се не сећам шта се дешавало у неколико претходних дана никада нико, на основу понашања људи на улици, не би могао да закључи да смо усред тако грозног рата који ме подсећа на борбу Давида и Голијата. Морам да одем до Миљана који се вратио из села али је тамо заборавио кључ од куће. Носим му резервни који је код Љиље. Треба да одем и код тетке да поправим славину у кухињи. Скокнуо сам у међувремену и до Весне у Поликлинику да примим вакцину од прошле недеље. Сат времена разговарамо, размењујемо информације. Сазнајем да је терен око Пећи очишћен од ОВК. Шиптари напуштају земљу са по једном пластичном кесом у руци. Мики који је велики део живота провео на Космету и разуме албански језик ухватио је вести Радио Тиране које говоре о великом броју избеглица. О цифрама не вреди расправљати. Поузданих информација о стању на терену немамо. Објављени су и снимци авиона који је пао у реону Пала. Очевидац тврди да су летела два. Један је звучао нормално а други, како рече човек, „трокирао“. Почели су да му отпадају делови. Зачула се и јака детонација, вероватно од бомбе коју је носио.

7.4.2013.

МАГАЗИН

Терен на коме су нађени делови авиона био је добро натопљен керозином. После неколико дана паузе почео сам да радим фотографије. Имам неких 7 повећања формата 20x30. На телевизији је поново пренос са Трга Републике у Београду. Наступа „Генерација 5“. Певач пре почетка наводи речи које је наводно изрекла Мадлен Олбрајт у вези коцерата у Београду: „Мени ништа није јасно. Овај народ је потпуно луд.“

Руси су стигли у Београд. Примио их је Председник СРЈ. Разговори су у току. Председник је јуче одликовао седморицу припадника РВ и ПВО који су унапређени у виши чин. Орденом за храброст одликовани су капетан I класе Радосављевић Светозара Зоран , мајори пилоти Николић Станислава Небојша, Перић Добросава Слободан, Аризанов Георга Иљо и потпоручник Николић Братислава Дарко. Медаљом части је одликован потпуковник Мали-

новић Миленка Срето. Мирно је све до 17,45. Поново се оглашавају сирене. У предвечерњим сатима одлазимо у посету Мрвићима. Почиње киша, али одлучујемо да ипак прошетамо, па идемо пречицом преко Ратарског имања. Срећемо Срећка Браду који са супругом и сином бере прве коприве. Кажу, здрава храна. Гледамо град са брда. Док смо у кући, оптерећени свим што се дешава, мислим само о томе одакле би могла

да улети која ракета. Гледано са брда оваква могућност ми делује као утопија, сем ако нисам толики баксуз да падне баш на нашу кућу. Уз пут срећемо Зокија Гузу. Чудно му је што шетамо. Па, рат је, каже. Породицу је одвезао у село. Успео је да купи и мало горива,, али је чекао на пумпи читаво поподне. Гориво се продаје само кад није на снази знак за опасност. Код Мрвића, ситуација је стабилна. Проводимо једно обично вече и поново пешке кући. У току вечери је објав-

љено да ће почети расподела бонова за бензин. Добија се 40 литара месечно по возилу. То је тачно колико нам треба. Немамо ни новца за више бензина. Сазнајемо да изa НАТО-а стоји 500 милиона људи. Иза наше војске само 11 милиона. Питање је јесу ли сви за њу. И новинари Југославије су дигли глас против неправедне агресије. Милојко Пантић говори о спортској борби. Каже, ако би играли фудбал Југославија и САД на терен би обе

екипе изашле са по 11 играча. Ако би којим случајем, због грубе игре, судија искључио из игре четири Американца, игра би била прекинута због неравноправне борбе. У Народном позоришту у Београду на репертоару је 50. представа „Идиота“ у режији Стеве Жигона. Улазница стаје само један динар. Прикупљена средства се уплаћују Црвеном крсту. Опасност престаје у 22,20. Сирене се поново оглашавају у 01,00. Т. Радовановић

Традиционални скуп краљевачких акцијаша

МАГАЗИН

7.4.2013.

СЕЋАЊЕ НА НЕЗАБ

Годинама се некадаш окупљањем 1. априла, акције, под

њи акцијаши, и бивши омладинци, традиционалним , на дан када су све до 1990. почињале локалне радне дсећају на незаборавне тренутке из живота

Фото: М. Радовановић

БОРАВНЕ ТРЕНУТКЕ

7.4.2013.

МАГАЗИН

младинске радне акције су настале још у току НОБ-а, а нарочито су биле популарне након завршетка Другог светског рата и имале су за циљ да обнове и изграде привреду, инфраструктуру, научне, спортске, културне и забавне објекте у Југославији. У првим послератним савезним радним акцијама милиони омладинаца градили су ауто-путеве, пруге, фабрике, чак и читаве градове. Највеће савезне радне акције организоване су у периоду од 1946. до 1952. године. Mасовношћу, несебичношћу и

жељом да се изгради земља млади су остварили низ вредних резултата, иако су у првим радним акцијама након рата владали веома тешки услови рада и живота. Акцијаши су радили са мало механизације и искуства, често без пијаће воде, без довољно одеће и обуће. Већ 1. маја 1946. године млади из свих крајева Југославије окупљају се на изградњи омладинске пруге БрчкоБановићи. До 7. новембра исте године у изградњи 90 километара пруге учествовало је 62.268 омладинаца. Са митинга у Брчком, градитељи су

упутили писмо маршалу Титу у коме су дали обећање да ће пругу завршити до 29. новембра 1946. године. Да би изградили пругу млади су ископали 1.360.000 кубних метара земље и пробили три тунела укупне дужине око 600 метара. Пруга се највише градила ручно, јер је било врло мало алата, а о механизацији и да се и не говори, јер је од преозних средстава највише било дрвених колица. Најтежи радни испити за младе градитеље били су пробој тунела кроз Мајевицу, на Кисељаку и Орловику. Прва велика омладинска пруга завршена je 22 дана пре задатог

рока, а на првом возу који је кренуо из Бановића према Београду било је исписано: „Ми градимо пругу - пруга гради нас“. Поред изградње ове пруге омладина је исте године радила и на изградњи Новог Травника, завршавању радова на изградњи рударског насеља у Бановићима, припремним радовима за изградњу ауто-пута Београд-Загреб, изградњи 36 километара колосека између Фоче и Копача, и 40 километара Посавског канала који представљао први

мелиорациони објект којег су градили млади. Већ 1. априла следеће године почела је изградња 242 км дуге пруге између Шамца и Сарајева. До 15. новембра 1947. године 217.234 омладинца учествовало је у изградњи 17 мостова дугих између 90 и 180 метара, 9 тунела укупне дужине 2.525 метара, а у земљаним радовима ископано је преко 5 милиона кубних метара. У пругу је уграђено 335.000 прагова и колосека чија тежина износи око 22.000 тона. За изградњу пруге је

требало уградити 68.000 вагона материјала за што је било потребно 3 милиона радних сати. Омладина је још једном направила велики подвиг завршивши пругу 14 дана пре задатог рока. Поред ових радних резултата млади су на стручним курсевима стицали нова знања, и док су једни не само научили прва слова, него прочитали и више књига, многи су постали квалификовани радници спремни да оду у фабрике. Изградња пруге Добој-Бања Лука

7.4.2013.

МАГАЗИН

био је један од последњих великих радова омладине на пругама у периоду обнове Југославије. Од 1. марта до 20. децембра 1951. године, 90 километара дугу пругу градило је више од 87.000 младих. Tребало je изградити 34 моста и 3 тунела чија је дужина око 3,5 километра, а у насипе је требало уградити око 2 милиона кубних метара земље и камена. Посебан подвиг ове пруге је изградња тунела Љескове воде, којег су касније назвали „институт тунелоградње“, јер су врло снажне подземне воде и често урушавање ометали не-

сметани рад. Слично је било и код изградње тунела Тромеђа. И поред ових незгода први воз је овом пругом прошао 20. децембра 1951. године. Као дан Омладинских радних акција у СФРЈ се обележавао 1. април, дан када су 1946. године почеле припреме за организовање изградње пруге Брчко-Бановићи. Значајан допринос изградњи земље, од краја Другог светског рата па све до 1990. године када је она почела да се распада, дали су краљевачки акцијаши који се годинама

окупљају сваког 1. априла да би одржали успомену на незаборавне тренутке младости. Тако је било и ове године када се окупило њих деведесетак и у пријатној атмосфери са пријатељима из Црне Горе евоцирали успомене на период од пре више десетина година. Кружиле су од руке до руке пожутеле црно беле фотографије на којима су заувек забележени тренуци из бригадирског живота, а десетоминутни филм о добровољном раду био је и прилика за подсећање на акције организоване у Краљеву.

У Краљеву дуги низ година постоји Удружење акцијаша „Ибар“ које настоји да створи могућност за наставак волонтерског рада. Поље рада је довољно широко, а укључује партнере из различитих друштвених организација, пре свих еколошких. Слична удружења формирају се и у другим градовима, а недавно и на републичком нивоу. Заједнички циљ им је да се део онога што се дешавало пре више деценија примени на данашње време. Већ постоји иницијатива да се конкурише за средства којима би се обезбедили

услови за пошумљавање голети око Краљева које су настале као последица бројних пожара последњих година. - Пројекат који смо предали је исплатив и надамо се да ћемо у наредној години моћи да дођемо до конкретних резултата. Истакли смо могућност организовања радне акције, јер имамо потенцијале у оквиру Дома ученика и студената. Била би то прилика да освежимо сећања на оно што смо радили и пренесемо то на нове генерације. Оно што смо радили највише се види на ушћанском подручју где је иза нас

остало близу 12 милиона садница. Ма колико да је друштво стабилно, и економски јако, увек су потребни они који могу да нешто доборовољно ураде истакао је на скупу акцијаша заменик градоначелника Краљева Милун Јовановић. Бројне краљевачке акцијаше који су пристигли из различитих делова земље следећег дана је примио и градоначелник Краљева Драган Јовановић. Т. Радовановић

БЕЗ О ПО

МАГАЗИН

7.4.2013.

- Договор о рас рада локалних м њих. – Међу већ је то резултат п само једног ме

Краљевачки медији без субвенција локалне самоуправе

ДОГОВОРА ОДЕЛИ ПАРА

сподели средстава за субвенционисање медија изостао због неслагања једног од ћином осталих преовладало уверење да ланираних активности и фаворизовања дија. – Убудуће расподела средстава на основу пројеката

МАГАЗИН

7.4.2013.

ије никаква новост да се медији, пре свих локални, налазе у веома тешком финансијском положају. Иако су они који су већи део радног века провели у овој области склони да тврде да никада није било сјајно ситуација се посебно погоршала после промене власничке структуре некада једине медијске куће у граду у складу са тадашњим законом. Највећи број од више десетина радника покушао је да егзистенцију обезбеди у некој од медијских кућа које су настале након тога. И мада правни статус појединих није познат, а о раду у складу са законима да се и не говори, тежак положај повод је да се органима локалне самоуправе упути захтев да добијање дела средстава од 12 милиона динара колико је буџетом града предвиђено за ову годину. Они мало сналажљивији удружили су се, договорили о количини средстава која сваком од њих припада, и упутили захтев градоначелнику да изврши уплату за први квартал ове године. Повереник Независног удружења новинара Србије упутио је отворено писмо градоначелнику са предлозима за проналажење решења о начину финансирања које је проследио Министарству културе и информисања, Заштитнику права грађана Саши Јанковићу, Поверенику за информације од јавног значаја Родољубу Шабићу, новинарским удружењима НУНС и УНС и медијима. Испоставило се да се информисањем баве и други субјекти, па је градоначелник Краљева Драган Јовановић модификовани првобитни предлог и нови, који је укључивао девет медија, упутио свима на изјашњавање пре расподеле за коју се тврди да нигде није дефинисано у којим се временским интервалима врши. Како је први квартал већ истекао предлог је подразумевао половину годишњег износа којим локална самоуправа субвенционише рад медија у теку-

ћој години, док би се у другом делу године, према предлогу градоначелника, прешло на пројектно финансирање. До 15. априла требало је да буде исплаћено шест, од укупно 12, милиона динара, а планирано је да средства за другу половину године буду исплаћена у септембру. О њиховој расподели одлучивала би посебна петнаесточлана комисија у чијем раду би учествовао по један представник сваког од медија. Планирано је и да праћење рада Градске скупштине буде регулисано посебним јавним позивом, а да седнице по завршеном тендеру прати само једна ТВ кућа. Према предлогу са којим се сагласило осам од девет позваних у првој половини године Телевизији Краљево припало би милион и 690 хиљада, Телевизији Мелос милион и 560, а Краљевачкој телевизији милион и 375 хиљада динара. Краљевачке новости могле би да рачунају на 350, а две радио станице, Радио 996 и М радио, на по 325, односно 200 хиљада динара. Шестомесечни рад Микс телевизије локална самоуправа би субвенционисала са 200, а Краљевачке вести и Краљевачки ДневИнк са по 125 хиљада динара. Све до петка ујутро био је градоначелник Краљева уверен да је направио коректан предлог иако никоме није познато на основу којих критеријума је он сачињен. Првобитној групи од седам оних који су подржали предлог придружила се још једна кућа, па је прилику да се не сложи искористила само Телевизија Краљево и Ибарске новости. Увидом у предлог градоначелника, којим је једна до локалних телевизија добила 1.375.000 динара, један од локалних радија 325.000, а штампани медији 350.000 динара, закључено је да овој кући припада бар 2 милиона и 50 хиљада динара што представља трећину укупног буџета. - Изражена је добра воља да се

обухвате сви и мислио сам да ћете бити задовољни, и да ћете да ме похвалите, а уместо тога сам добио пацке што већ постаје манир на који се полако навикавам. Први покушај није успео, а ни други који сам ја предложио. Мислим да смо направили корак назад у односу на оно што смо били, а ако не станемо сви иза предлога ићићемо на финансирање преко конкурса – истакао је градоначелник. Најављујући медијску хајку којом су већ претили новинари градоначелник је указао да у рату било које врсте, посебно овакве, нема победника, јер из њега сви излазе израњављени. Оцењујући планираним изостанак расподеле средстава, због неслагања само једног учесника, две телевизије, два радија и један штампани медиј огласили су се оштрим саопштењем у коме су сву кривицу пребацили на градоначелника коме се замера да је подлегао притиску оних који фаворизују смо један медиј, управо онај који се није сложио са предлогом о расподели средстава. Могућност да се нешто овако догоди наговештавали су и пре састанка у петак који је трајао неочекивано дуго. У оваквој ситуацији прилично је неизвесно како ће се разрешити Гордијев чвор, јер је сигурно да медији сами не могу да се договоре о начину расподеле. Са друге стране закон прописује обавезу представнику органа локалне самоуправе да изврши расподелу. Представници медија позивају се и на чињеницу да су на време већ додељена средства удружењима грађана и спортским организацијама. Да ли је започео још раније најављен рат између локалних медија и представника локалне смоуправе показаће време. Ко ће из њега изаћи као победник за сада је неизвесно. Т. Радовановић Фото: М. Радоваиновић

7.4.2013.

МАГАЗИН

Проф. др Даница Грујичић

Актуелности

ела куга је један од највећих проблема данашње Србије, а сваке године број становника се смањује за око 30.000. Имајући у виду овако негативан тренд Социјалдемократски савез је пре последњих избора указао на неопходност активних и ефикасних мера за сузбијање овог проблема. У настојању да укаже на обавезу власти да се свим силама бори против беле куге Социјалдемократски савез је истакао потребу увођења националних пензија за мајке после рођења четвртог детета, али и породиљских накнада за труднице које нису у радном односу. Средства за ове потребе требало је обезбедити опорезивањем цигарета, алкохола и зарада већих од петоструке просечне плате у Србији. Социјалдемократски савез се залаже и за бесплатну основну здравствену заштиту, с тим што се посебни облици здравственог осигурања могу посебно уговарати уз плаћање већег доприноса. Поред редовних стопа до-

приноса средства за ову сврху обезбеђивала би се прогресивном стопом опорезивања на примања већа од петоструке просечне зараде. Социјалдемократски савез је током ове недеље најавио нове иницијативе, међу првима план и програм реформе здравственог система у Србији. Потпредседница савеза професор др Даница Грујичић подсећа да су у скупштинској процедури измене и допуне Закона о раду које је међу првима тражила ова странка предлажући да се пронађе законски оквир у коме ће се трудне жене заштитити од отпуштања. - Наш предлог је био да се у законску регулативу стави строго кажњавање свих оних који отпуштају трудне жене и тако заустави негативни тренд и бела куга чији смо сви сведоци. Није тајна да нас је сваке године све мање, а уколико се настави овакав тренд беле куге и губитка становништва за 250 година нас више неће бити, па имамо још 250 година да се мало опаметимо – каже др Грујичић.

План и програм Социјалдемократског савеза за дравство предвиђа да се направе корените, али не тако скупе и немогуће мере. Прва од њих је организовање породичне медицине која би обезбедила да лекари опште праксе постану прави породични доктори. Према неким подацима у Србији је данас на сваких 10 хиљада становника запослен 21 лекар, што значи да сваки од њих треба да брине о здрављу 500 становника. Подаци говоре и о 28 хиљада лекара, међу којима су поред породичних и специјалисти, на 7,5 милиона становника, тако да свакоме од њих припада 1280 становника. Социјалдемократски савез инисистира на формирању група лекара породичне медицине који би били одговорни за поједине групе становника. Сваки од њих имао би на располагању информативни систем и евиденцију урођених и прележаних болести као и податке о превентивним прегледима којима би сваки пацијент,

Фото: Медија центар

НЕОПХОДНА РЕФОРМА ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА

7.4.2013.

МАГАЗИН

по сили закона, био подвргнут бар једном годишње. И док би жене морале да бар једном годишње обаве преглед дојке и гинеколошки преглед мушкарци старији од 45 година морали би да оду на преглед простате. - Предлажемо да се уведе обавезни скрининг за карцином дебелог црева, јер је то болест која се може спречити, и у раној фази успешно излечити. Наравно, треба омогућити и одређене промене у секундарној и терцијерној заштити. Породични лекари би имали комплетан увид у здравствено стање дела становништва за чије здравље одгова-

рају и на најефикаснији начин заказивали прегледе код специјалиста. Тако би се избегло непотребно чекање, гужве и нервоза какве видимо сваки дан у свим болницама секундарне и терцијерне заштите, а и у домовима здравља – каже др Грујичић. Неспорна је чињеница да је Србија учинила доста у набавци опреме за превентивне прегледе. Бројни нови мамографи омогућили су више пута организован скрининг за карцином грлића материце, а Социјалдемократски савез заступа став да овај облик активности треба вршити на нивоу примарне здравствене заштите, у до-

мовима здравља и у оквиру породичне медицине. Др Грујичић потврђује и да су дуге листе чекања на зрачну терапију последица малог броја апарата који се користе, јер је у Србији на један линеарни акцелератор усмерено 700 до 800 хиљада становника. Како се у развијеним земљама овај број креће око 150 хиљада неспорно је залагање за дуплирање броја ових уређаја. - Много је паметније да Србија подигне кредит за куповину линеарних акцелератора него за некакве активности типа акција да се прекине са пушењем. Сви знамо како се акција

ница да је у том периоду дошло до значајног технолошког напретка, и производње нових савремених уређаја потребних здравственој заштити, налаже потребу да се ревидира постојећи правилник. Отуда се из Социјаладемократског савеза Министарству здравља упућује препорука да за сваки од типова здравствених установа и специјалности пропише минимум опреме који мора да постоји да би служба функционисала. Др Грујичић указује и на проблем великог броја људи који су остали без посла. И док су поједине структуре и

групе становника у потпуности заштићене у смислу обављања стоматолошких услуга, они који су остали без посла, и не примају плате, морају да плате чак и партиципацију за обичан преглед. - Морају се наћи средства да се макар превентивна заштита, прегледи код стоматолога, поправка и одржавање, финансира из фонда здравства, јер се бојим да смо постали буквално крезуба нација – поручила је на крају потпредседница Социјалдемократског савеза проф. Др Даница Грујичић. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

завршила, јер видимо да сви седе испред својих радних организација и даље пуше без обзира на сва упозорења да је никотин директно повезан са карциномом плућа. И даље смо једна од највећих пушачких нација у свету, па је потребно да набавимо апарат који ће помоћи да укажемо помоћ људима који се разболе – каже др Грујичић. Правилник о дефинисњу услова за обављање здравствене делатности, који дефинише списак комплетне опреме и кадрова потребних за рад на одређеним нивоима здравствене заштите, није мењан 21 годину. Чиње-

МАГАЗИН 7.4.2013.

Резултати рада Полицијске управе Краљево

ЗАПЛЕЊЕНА ВЕЛИКА КОЛИЧИНА ДРОГЕ - Током претходне године поднето је 109 кривичних пријава везаних за дрогу и док је број ових дела незнатно мањи у односу на претходну годину количина заплењене дроге је три пута већа. - У 104 заплене, самостално и у заједничким акцијама, одузета су око 133 килограма опојних дрога од којих око 130 килограма марихуане, око 3 кг хероина и остале опојне дроге у мањим количинама. - У Новом Селу 200 килограма сирове марихуане

7.4.2013.

МАГАЗИН

Богољуб Живковић

заједничким акцијама, одузета су око 133 килограма опојних дрога од којих око 130 килограма марихуане, око 3 кг хероина и остале опојне дроге у мањим количинама. Приоритет је био на сузбијању уличне продаје, нарочито у близини школа, домова ученика, угоститељских објеката и других места где се млади окупљају – каже Живковић.

Веће заплене У марту прошле године је у синхронизованој акцији пресечен ланац међународне трговине дрогом. Том приликом је у Прогорелици заплењено 2,8 кг хероина које је у путничком моторном возилу превозио један словеначки држављанин. Непун месец дана касније у Копненој зони безбедности „Рудница“ код Рашке заплењено је 5,42 килограма марихуане пронађених код путника у аутобусу. У јулу је у Богутовцу заплењено преко 3 кг марихуане (сканк) која је била скривена у путничком моторном возилу у коме су се у тренутку заустављања налазиле три особе из Краљева, Косовске Митровице и Аранђеловца. Полицијски службеници су у августу пронашли засад марихуане у Новом Селу код Врњачке Бање. Око 200 килограма сирове марихуане пронађено је у засаду кукуруза и три пластеника, а у делу куће и пекари која је раније коришћена за производњу хлеба и пецива пронађена је осушена дрога. Истог месеца у Рудници је, приликом контроле аутобуса косовомитровачких регистарских ознака који саобраћа на релацији Косовска Митровица – Београд, пронађено и заплењено 2 килограма марихуане. У исто време је и у путничком моторном возилу које је долазило из Косовске Митровице, а заустављено у Богутовцу, пронађено још 5 килограма исте дроге. Константна контрола возила која долазе са територије Косова и Метохије резултирала је запленом 2,5 килограма марихуане која је у октобру пронађена у путничком аутомобилу

једне особе из Баточине. У истом месецу у Краљеву, је у паркираном камиону, пронеђено још 3,6 килограма исте дроге. Том приликом ухапшена је петочлана група из Краљева, Крагујевца и Звечана. У новембру је на Контролно – безбедносном пункту Рудница код Рашке, у комби возилу којим је управљало двадесеттрогодишње лице из Бора, пронађено 813 грама марихуане. Само месец дана касније у Конареву је, у току заједничке акције криминалистичке полиције Полицијске управе за град Београд и Полицијске управе Краљево и Штаба МУП-а за АП КиМ, заплењено 10,681 килограма марихуане коју је у путничком моторном возилу превозио двадесетчетворогодишњи Београђанин. Заједничком акцијом Одељења криминалистичке полиције Полицијске управе Краљево и Безбедносно информативне агенције од четворочлане организоване криминалне групе је, у марту прошле године, заплењено 67,8 кг марихуане, аутоматска пушка и 500 метака различитог калибра. Том приликом су ухапшена четири лица која су, по одобрењу заменика Специјалног тужиоца за организовани криминал, спроведена у притворску јединицу Полицијске управе за град Београд.

Малолетнички криминал У структури кривичних дела најбројнија су она која се сврставају у област општег криминала у коме малолетнички учествује са више од 9 одсто. Тако је утврђено да је током протекле године 95 малолетних лица извршило 144 кривична дела. - У порасту је број кривичних дела малолетника за преко 16%, док је број малолетних извршилаца у паду за око 7%, а три четвртине дела малолетника су имовински деликти. Присутна је појава међусобног удруживања малолетних лица ради извршења кривичних дела, као и појава да се малолетници удружују са пунолетним лицима због извршења кривичних дела. Структура малолетника који се

Фото: М. Радовановић

последње две године на територији коју контролишу припадници Полицијске управе Краљево евидентиран је велики број шумских пожара који су уништили десетине хектара шуме. Након вишемесечног оперативног рада припадници краљевачке криминалистичке полиције успели су током августа прошле године да расветле један од највећих који се догодио у току лета 2011. године. Утврђено је да је изазивач пожара мештанин Камењана код Ушћа који је у септембру исте године отвореним пламеном у боровој шуми упалио траву и ниско растиње на три локације у овом селу, Корито, Букве и Локве. Процењено је да је извршио тешко кривично дело против опште сигурности, па је у складу са законом против њега поднета одговарајућа кривична пријава. Изазвани „крунски“ пожар захватио је површину од око 200 хектара борове шуме, власништво физичких лица и Јавног предузећа „Србијашуме“, а том приликом је причињена материјална штета од око 16 милиона динара. Током претходне године евидентиран је пораст броја кривичних дела у различитим областима. И док је у области безбедности саобраћаја повећан за петину код угрожавања слобода и права човека, али и државних органа, овај број је удвостручен. За 38% је повећан и број кривичних дела опште сигурности. У исто време број кривичних дела против живота и тела смањен је за 9, полних слобода за 9, а јавног реда и мира 38%. Начелник Полицијске управе Краљево Богољуб Живковић истиче да су полицијски службеници за кривична дела општег криминала поднели пријаве против 1029 лица, од којих су 143 лишена слободе и задржана. У истом статистичком периоду поднето је и 109 кривичних пријава везаних за дрогу. И док је број ових дела незнатно мањи у односу на претходну годину количина заплењене дроге је три пута већа. - У 104 заплене, самостално и у

7.4.2013.

МАГАЗИН

појављују као извршиоци кривичних дела је различита и све је мање правило да се региструју из асоцијалне средине. Полицијски службеници предузимају низ превентивно-репресивних мера према оним малолетницима који су склони вршењу кривичних дела и прекршаја са елементима насиља. Све предузете мере су спровођене у сарадњи са надлежним тужилаштвом, родитељима, стручним службама Центра за социјални рад и образовним установама – истиче Живковић. На штету малолетника извршенa су 33 кривична дела, а од карактеристичних по начину извршења регистрована

су два која се односе на приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију. Због тога су у августу прошле године против два лица из Краљева поднете одговарајуће кривичне пријаве. Полицијски службеници су код једног од њих, приликом претресања стана и других просторија, пронашли рачунар и 7 компакт дискова са дечијим порнографским материјалом. За ово лице се сумња да је током 2011. године једну малолетницу из Краљева искоришћавао за прављење порнографских фотографија. Други осумњичени је за

прављење порнографских фотографија искоришћавао седамнаестогодишњу девојчицу из Краљева, која је дете са посебним потребама.

Јавни ред и мир Начелник Полицијске управе Краљево потврђује да је стање јавног реда и мира оцењено као стабилно. Стабилност је постигнута превентивним деловањем полицијских службеника и њиховим присуством на свим јавним скуповима, спортским приредбама и местима где најчешће долази до већег

окупљања грађана, и где постоји могућност нарушавање јавног реда у већем обиму. Добре резултате дала је и стална покривеност градског подручја, добра сарадња са свим субјектима превенције и повећана ефикасност у раду. У циљу одржавања стабилног јавног реда током године полицијски службеници су, кроз интервентне и друге патроле, свакодневно предузимали мере превентивног и репресивног карактера, нарочито у дане викенда и у току ноћи. Тако је у току године регистровано

677 прекршаја што је за 114, или 14 одсто, мање него у истом периоду претходне године. Број прекршаја извршених на улици и у васпитно образовним установама је повећан двоструко, а евидентан је и за четвртину већи број прекршаја у угоститељским објектима. - Прекршаји вређања, злостављања и вршења насиља, који су и најбројнији, смањени су за преко 9% (315 према 347), а и остали прекршаји који доминирају структуром такође бележе пад, учествовање у тучи (101 према 120) за око 16%, угрожавање си-

гурности другог лица (83 према 89) за око 7%, непристојно, дрско и безобзирно понашање (82 према 111) за преко 26% и други прекршаји – истиче начелник Полицијске управе. Карактеристично је да је свако треће од пријављених лица извршило прекршај у поврату. И док је за годину дана број од 1134 смањен на 955 утврђено је да пет од сто представљају малолетници. Због извршења ових прекршаја током године приведено је 176 лица, од којих је 6 задржано. Т. Радованаовић Фото: М. Радовановић

Одрастање у Краљеву у 21. веку

МАГАЗИН

7.4.2013.

АНДЕРГРАУН

п у „ уч

- У недостатку адекватног скејт-парка за вежбање етнаестак краљевачких тинејџера вредно вежба у напуштеној хали некадашње фабрике намештаја „Стари Јасен“ у Карађорђевој улици. - Овог лета чешће на првом такмичењу у Београду. – Ускоро премијера филма о краљевачким скејтерима

Фото: М. Радовановић

НД КРЕП ТИМ

7.4.2013.

МАГАЗИН

У овиру недавне изложбе у краљевачком Народном музеју, под називом „Одрастање у Краљеву у 19. и 20. веку“ одржана је радионица „Урбано одрастање — места и садржаји окупљања младих у Краљеву“. На проблеме одрастања данас у отвореној дискусији, која је уследила после приказа увода у филм скејт клуба „Анедерграунд креп тима“, указали су музејски кустоси, волонтери организације младих „Позитивна омладина“, школски педагози, и млади узраста од 14-17 година. Општи закључак је да, у ситуацији када у Краљеву не постоји довољно игралишта за децу, а постојећа су готово уништена, генерације младих упућене су на вожњу скејта, ролера и бицикала на улицама и трговима, јер за ту намену не постоји безбедан простор. Скејт-паркови, простори оградом обезбеђени од градског саобраћаја, на подлози која је гумирана, мекша и за

падове „боља“ од уличног бетона, најчешће су места за прве кораке на ролерима и скејту. Посебне справе на њима служе за виртуозније покрете вештијих и искуснијих скејтера. Скејтпаркови, који поред Београда постоје и у градовима попут Новог Сада, Бора, Зајечара, Крушевца, Јагодине, већ одавно су стецишта младих уклопљена у зелене површине и културу градског уређења. Непостојање адекватног простора за вежбање већ је учинило да у Крагујевцу нема скејтера, док у Чачку возе само двојица. Петнаестак краљевачких своје умеће најчешће демонстрира на Тргу Светог Саве и подземном пролазу испод Градске терасе. У зимском периоду полигон за вежбу направили су у напуштеном простору бивше фабрике намештаја „Стари Јасен“. Ученик првог разреда Уметничке школе Марко Крејаковић потвђује да

се са групом истомишљеника у многоме разликује од већине вршњака који су оријентисани на спортове који су тренутно у моди, фудбал и кошарку. Има и оних, прича, који се уопште не баве спортом и готово сво слободно време седе испред компјутера забављајући се видео игрицама. Први сусрет са скејтом доживео је пре три године. Неколицини другара свиделе су се бравуре које су видели у једном од филмова па су, врло брзо, покушали да и сами изведу прве трикове. Некако у исто време на сличан начин је размишљало десетак других младих Краљевчана који су прве кораке правили на Тргу Светог Саве. Иако из различитих делова града користили су сваки тренутак да се окупе, покажу неку нову фигуру и разговарају о томе како да што боље и брже напредују у овом спорту. Са првим данима зиме преселили

су се у напуштену фабрику у Карађорђевој улици у којој већ две и по године сваког викенда један другом покушавају да покажу колико су напредовали. Нераздвојни другари формирали су и „Андерграунд креп тим“, а озбиљно се припремају за такмичење које се половином лета одржава у Београду. Екипу, поред Марка Крејаковића и Вељка Дебељака ученике Уметничке школе, чине тројица будућих економиста, Игор Јоцић, Петар Митић и Никола Милошевић. Ученици Електро-саобраћајне школе су Аријан Хашиновић и Огњен Димитријевић који вози само ролере, док је Владимир Пауновић гимназијалац. Најмлађи члан кога смо затекли на тренингу био је основац Матија Прибежић. - Ово место је доста запуштено. Пре је било много лепше, јер смо стално долазили, чистили и правили справе, а онда када смо се појавили у медијима,

дошли су клинци са стране, палили и уништавали справе. Престали смо да долазимо, јер смо знали да ће све што направимо у току следеће ноћи бити порушено. Справе смо правили од отпада који смо нашли, неког дрвета, старог ормара, сандука, дасака... Био је то импровизовани скејт парк са пуно справа од којих су до данас остале само две. Не знам да ли је то некоме сметало, или је можда рушено само из разоноде. Можда су и мало старији од нас зато што долазе само ноћу – прича Марко. Некада је на улазним вратима била дрвена плоча која је онемогућавала улазак било коме, али је више нема. И ма колико да је жеља ових момака била да за њих неко чује прво појављивање у медијима донело је велике невоље, уништење готово свих справа које су направили. Већ годину и по дана Марко

вредно бележи на видео траку најзанимљивије детаље из живота краљевачких скејтера. Већ је направио и филм о томе, а за другу половину године припрема други са циљем да јавност упозна са свим чарима овог спорта и мобилише снаге које би могле да помогну изградњу скејтпарка у Краљеву. Интернет је омогућио упознавање са истомишљеницима у околним градовима, па су Краљевчани возили у Чачку, Крагујевцу и Београду. У сваком од ових градова услови за вожњу су различити, а сваки од њих је ново искуство. Ових дана навршава се година дана од како је почео рад на филму чија се премијера очекује током овог месеца у Мултимедијалном центру „Кварт“. Педесетоминутној пројекцији присуствоваће, поред Краљевчана, другари из Новог Сада, Бора, Неготина,

7.4.2013.

МАГАЗИН

Зајечара, Крушева, Крагујевца и Чачка. Снимање су током године прекидале повремене повреде главних актера, па се рад мало одужио. Основни циљ комплетног аутора, који се огледа у лику Марка Крејаковића, био је да покаже колико је труда потребно да се у потпуности савлада скејт, али и да се види колико се током времена напредовало. Очи ових ентузијаста усмерене су према скејт-парку за који је првенствено потребно обезбедити простор. Као идеална локација показали су се спортски терени поред Ибра. Када буде обезбеђен Марко верује да неће бити проблема да се анимирају донатори који би помогли да се заврши полигон за вежбу. - У целој организацији нам помаже невладина организација „Позитивна омладина“, а разговарали смо са младима Демократске странке и онима

који су ангажовани око оснивања Канцеларије за младе. Рекли су да нам да подржавају иницијативу за изградњу скејт-парка и да ће покушати да нам помогну у највећем степену – прича Марко. Иако наизглед једноставно за бављење овим спортом потребна су и не тако безначајна материјална средства. Сама даска кошта око 4 хиљаде динара, осовине пет, точкићи три и лежајеви око 1000 динара. Али потешкоће представља и недостатак одговарајуће продавнице у којој би се делови могли набавити. Постојећа у Краљеву је већ затворена због малог промета, али њен власник и даље излази у сусрет скејтерима и помаже да обнове дотрајале делове. Највише страда сама даска која не може да издржи више од два месеца вожње. Неискуснији возачи доживљавају падове за које Марко каже да нису по-

себно опасни, а последице су најчешће само по која модрица или огуљена кожа на лактовима и коленима. До сада је забележен само један лом ноге као последица превеликог залогаја неискусног возача. Скејтери избегавају заштитну опрему, поготово приликом вожње по улици, јер им омета концентрацију, смањује и отежава скокове. Да би се стекао добар осећај за равнотежу и сигурност у вожњи, увежбали скокови, научили разни трикови и стекло потребно искуство неопходно је време. Једини начин да се осигура довољан степен сигурности су тренинзи, нешто информација до којих се долази уз помоћ интернета и размена искустава са друговима. Иако краљевачки скејтери наступају као тим такмичења се организују само за појединце. Најпознатије се, под називом Београдски победник, одржава августа сваке године, а поред

скејтера такмиче се возачи ролера, беем-икс и други заљубљеници у екстремне спортове. Марко се већ годину дана припрема за први наступ на овом такмичењу и редовно вежба. Вежбају и остали чланови „Андерграунд креп тима“ од којих је, како каже, свако добар на свој начин тако да се не може говорити о најбољем. Разликују су се стилови вожње, трикови које изводе, па ће на такмичењу онај ко их изведе највише и на најбољи начи, не додирујући подлогу руком или ивицом даске, покушати да се избори за једну од награда. Међународна такмичења на великим рампама, улицама, степеницама, гелендерима за сада су још далеко. Једнога дана можда, никад се не зна. - Има нас петнаесторо у тиму, десет редовних. Током лета има нас и више, јер дођу млађи да их учимо, а има и

публике. Планирамо да током лета организујемо акцију и укључимо што више клинаца који воле вожњу, јер треба почети од малих негу. Зато ми је и жао што нисам почео раније да тренирам. Ово је прелеп спорт, а осећај кад станеш на даску, осетиш је под ногама, кад скачеш на степеницама и летиш кроз ваздух, неописив је. Лепо је кад возиш, клизиш по ивици, али је најлепше дружење са екипом која размишља на исти начин. Причамо о свему, школи и филмовима, а највише о скејту и плановима, шта да радимо и где да идемо – прича са одушевљењем Марко. За ову годину планиран је одлазак у Бор у коме је изграђена највећа скејтплаза на Балкану, огроман простор од бетона направљен само за скејтере и возаче ролера. Повољни услови допринели су омасовљењу спорта, па има возача скејта свих генерација,

оних којима припада Марко, али и старијих. Из те масовности израстао је, каже Марко, изузетно добар „КЗС“ тим који чине скејтери из Бора, Неготина и Зајечара. Поред неописивог задовољства током вожње по градским улицама и трговима није занемарљиво ни оно које се доживи кад их посматра велика група заинтересованих пролазника који се повремено окупљају, најчешће у пролазу испод Градске терасе. - Обично највише волим кад смо на скејту. Кад нисмо опет смо заједно негде у граду. Немамо где да излазимо, ни шта да радимо, али не желимо да будемо у кући, а ни са компјутерима не претерујемо – каже на крају Марко Крејаковић уверен да је сазрело време да неко од градских моћника почне да размишља и о најновијој генерацији младих која очекује да добије свој скејт-парк. Т.Р.

7.4.2013.

МАГАЗИН

Прва српска посада на Дакар релију

ЖИВОТ СА МИРИ

- После само двадесетак дана упознавања са возилом припремљеним и Дарко Вељковић упустили се у авант

Фото: М. Радовановић

(2)

ИСОМ БЕНЗИНА

за најтеже такмичење у овој категорији Краљевчани Бојан Милановић туру савладавања перуанских пустиња

МАГАЗИН

7.4.2013.

Успеси у националном шампионату на кружним и брдским тркама све више су подгревали жељу двојице младих Краљевчана да се окушају и у много јачој, међународној конкуренцији. Избор је пао на најтеже и најизазовније светско надметање аутомобилиста које почетком сваке календарске године у Перуу окупља светске асове у овом спорту. Дакар рели је најтежи и најпрестижнији рели у свету, а у поређењу са такмичењима на кружним стазама поистовећује се са Формулом 1. Сан сваког возача је, потврђују Бојан Милановић и Дарко Вељковић, учешће на једном од ова два престижна такмичења. Почели су о томе да размишљају

после прошле године завршене последње етапе Дакар релија. Уз помоћ компанија Гарнијер, Зедер, Баги транс и неколико мањих фирми успели су да, уз свесрдну помоћ мађарског Опел Дакар тима, набаве возило за које су веровали да може да издржи и после две недеље напорног такмичења стигне до циља, без обзира на пласман. Осим жарке жеље да се појаве на старту релија нису знали ништа о овом такмичењу. Тек кад су почели да прикупљају податке сазнали су да су од домаћих такмичара на њему до сада учествовали једино Божо Ристић и Дагмар Сагмајстер, а из бивше Југославије Тихомир Филиповић.

Милановић и Вељковић су прва српска екипа на овом такмичењу, а уједно и најмлађа која се на његовом старту појавила од првог надметања 1978. године. Неизвесност је трајала све до последњег дана за подношење пријаве који је коначно донео олакшање. Уверење да су набавком аутомобила решили највећи број проблема показало се као погрешно, јер су тек тада почели да се отварају нови проблеми. Интерес да помогне прво је изразила београдска фирма Зедер, али финансијска помоћ није била довољна. Готово да нико у Србији, сем Сагмајстера, није могао да пружи било какав користан савет, па су двојица за-

љубљеника у аутомобилизам доста лутали, кретали у погрешном смеру и враћали се на исправан пут. Број учесника релија је ограничен, а у Србији не постоји ниједан клуб који би могао да обезбеди учешће па је, уз препоруку Сагмајстера, у помоћ прискочио мађарски клуб са искуством у овом такмичењу. Након потврде пријаве за такмичење, крајем септембра прошле године, уследила је репарација и сређивање аута, али и стицање неопходних теоријских знања. - Предали смо новац за стартнину и били коначно сигурни да идемо на рели. Имамо ауто, имамо стартнину и немамо више ништа. Направили смо договоре са Мађарима да се ауто од-

везе код њих, да га прегледају, изврше сетап и репарацију свега што је потребно, што су и успели да ураде. Од транспорта до набавке резервних делова све је коштало много, али је било неопходно да се уради како би покушали да остваримо сан. Уследила је набавка додатне пратеће опреме и опреме за возаче, од боца за ваздух, уређаја за подизање аута у случају да се заглави, лопате, додатне боце за воду и слично. У обавезне ствари спада прва помоћ и сигналне ракете, али и много тога другог – потврђује Вељковић. У тренутку када су почели да размишљају о учешћу на релију Милановић и Вељковић су знали да им треба доста пара, али нису могли ни да пре-

тпоставе да за то треба минимално 200 хиљада евра. Само аутомобил са којим су учествовали на такмичњеу коштао је 60 хиљада, а сервис у Мађарској још четвртину те суме. Да би се појавили на старту требало је да уплате организаторима 25,5 хиљада, али да обезбеде још осам хиљада за додатну опрему. Резервни мењач аутомобила кошта 16 хиљада евра, а сваки од осам амортизера по 1700. Велику помоћ пружили су Мађари и излазили у сусрет кад год су могли. Неке услуге нису наплатили, а друге пружали под посебно повољним условима. Највећа помоћ биле су информације до којих су долазили током многих ранијих учешћа на овом такмичењу од 1996. године.

7.4.2013.

МАГАЗИН

Колико је било поверење у двојицу српских такмичара сведочи и податак да Мађари нису били спремни да потписују уговор са било ким. Поверење указано Краљевчанима омогућило је да се у оквиру мађарског тима појаве на старту као посада која је на релију представљала Опел. Бојан Милановић потврђује да је месец и по пре почетка такмичења, 21. новембра прошле године, њихов аутомобил већ био натоварен на брод којим је кренуо према главном граду Перуа. То значи да су он и навигатор Вељковић имали на располагању само двадесетак дана за увежбавање појединих радњи на полигону у Мађарској. - То тестирање на полигону мање површине сводило се на одскоке и доскоке, савладавање извесних препрека, импровизованог потока и пешчаних дина. Вежбали смо како прикочити и изаћи из блата. Показивали су нам инструктори неке ствари од значаја за вожњу кроз пустињу, указивали на најчешће кварове и шта можемо сами да отклонимо. Посебна обука била на полигону била је посвећена навигацији. Њихов возач објаснио ми је којим темпом треба да се вози, како да сачувам енергију да бих могао што одморнији, и са што више концентрације, да стигнем до циља – прича Бојан стављајући у први план баш ово, јер је као учесник брзинских трка на кружним стазама возио жестоким темпом. Показало се да то није добра варијанта на дуготрајном и исцрпљујућем такмичењу чији се највећи део одвија у пустињама Јужне Америке. За разлику од бројних досадашњих такмичења Дакар рели је специфичан и по томе што не постоји тачно дефинисана траса етапе, па је за оријентацију у простору посебно важна способност навигатора да уочи све оријентире. Знао је то и Дарко Вељковић када се прихватио ове незахвалне улоге, а прва знања о навигацији стекао је баш на полигону у Мађарској.

Знао је да пред сваку етапу навигатор добија књигу пута која садржи само основне смернице о траси којом се возило креће. У осталом делу неопходно је пронаћи најкраћи и најбезбеднију пут на основу уцртаних оријентира. Посебна пажња усмерена је на контролна места и она која могу представљати опасност по учеснике у такмичењу. - И Мађари, а и други навигатори касније, рекли су нам да је основна ствар да се обрати пажња на опасности које вребају на стази. У роудбуку није нацртана скица стазе него само смернице које су везане за пређени пут. Ситуација је изузетно комплексна, па мора доста пажње да се обрати на ГПС уређај који је више елкетронски компас, него класичан уређај какав имамо у аутомобилима. Електронски компас показује пређени пут и степене ка којима скрећете. У ауту смо имали и два тератрип уређаја, један је био резервни, који мери пређени пут точкова аута. Док ГПС мери пређени пут од једне до друге тачке у односу на координате, тератрип мери оно што точкови стварно, пређу јер се окрећу и кад се ауто заглави у песку. То значи да постоји грешка, па треба да се исправља и више руководи ГПС-ом – објашњава Вељковић. На основу сличне књиге са једног од раније одржаних релија мађарски навигатор је покушао да у кратком времену објасни све што је неопходно онима који су се усудили да крену на ово узбудљиво и крајње опасно путовање. Једна од неизоставних ствари је правовремено уочавање тачака поред којих возило мора да прође на растојању не већем од стотинак метара. У супротном постоји опасност да посада буде дисквалификована и елиминисна из даљег такмичења. У веома кратком времену за припрему неопходно је савладати и три стотине специфичних знакова и доста француских речи како би уопште могао да се користи роудбук. Био је то први сусрет са знаковима који на прецизан начин дефинишу пона-

шање свих учесника такмичења. Свако ново сазнање је и ново искуство које треба да повећа пре свега безбедност с обзиром да циљ двојице Краљевчана није био освајање неког значајног места, већ само успешан долазак до циља. - Неопходно је било да се попишу све битне тачке током брзинца и етапе, а да се посебно обрати пажња на опасности које вребају. Много мањи проблем од опасности да се посада изгуби у пустињи је опасност да доласком на ивицу литице доведе у опасност животе њених чланова. Направили смо малу симулацију, објаснио ми је ситуацију, а ја сам успео да схватим суштину. На оваквим такмичењима потребно је искуство које се стиче годинама, јер се дешавају проблеми и онима који се такмиче и по десетак пута – објашњава Вељковић. И ма колико све елементе за нареду етапу такмичари добијају увече претходног дана дешава се да се ситуација на терену промени због олујних ветрова и евентуалних радова на траси. Иако се уочене измене уносе у план пута није редак случај да и то изостане. Врхунац узбуђења дошао је већ првих дана ове године када су Милановић и Вељковић, преко Будимпеште и Амстердама, стигли у главни град Перуа Лиму да би обавили технички преглед, верификацију и административни део који је подразумевао потписе са чак 26 различитих места. Након прегледа и пломбирања мотора са нестрпљењем се очекиво старт на коме је било више од 200 аутомобила у више од десет различитих група. Поред аутомобила такмичили су се возачи камиона, квадова и мотоцикала. Иако то организатор није дозвољавао српска посада се на представљању пред старт прве етапе 5. јануара појавила са националном заставом. Морали су да је, кажу, на старту релија покажу из патриотских разлога. - наставиће се Т. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs