Циркуларна економија

Шанса за више од тридесет хиљада нових радних места

ЕКОНОМИЈА

- Више од два милиона тона комуналног отпада најчешће завршава на депонијама, иако би могло да буде поново употребљено у производњи или за добијање зелене енергије. - Готово деветсто хиљада, од два милиона и триста хиљада, тона комуналног отпада чини отпад од хране који се генерише на релацији између њиве и трпезе. - Отпад највећим делом стварају домаћинства, угоститељски и јавни сектор. - Угоститељи годишње набаве сто двадесет три хиљаде тона хране од чега петину одмах одбаце, јер је реч о нејестивим деловима као што су кости, љуске или коре. - Петнаест процената остане непоједено у тањирима. - За развој циркуларне економије неопходно додатно уређење законског оквира у области заштите животне средине. - Сваки становник Србије годишње потроши око педесет килограма свих врста паковања. - Пластична амбалажа сваке године премаши седамдесет хиљада тона

Није тајна да се у Србији годишње произведе дванаест милиона тона отпада, још мање да се чак десет милиона тона ни на који начин не третира, па загађује животну средину. Познато је да више од четири петине укупног отпада рударство и енергетика креирају услед неефикасних производних процеса, застареле технологије и других разлога, а више од два милиона тона комуналног отпада најчешће завршава на депонијама, иако би могло да буде поново употребљено у производњи или за добијање зелене енергије.

Процењује се да би развој циркуларне економије која би подразумевала и поновно коришћење отпада насталог у процесу производње, или након употребе производа, у Србији отворио до тридесет хиљада нових радних места. То потврђује процена ефеката Програма за увођење циркуларне економије до 2023. који је предложила Национална алијанса за локални економски развој, уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу у Србији, са фокусом на боље искоришћење отпада од хране, амбалажног и електронског и електричног отпада. Колико је управљање отпадом од хране пример шта све друштво пропушта сведочи процена да готово деветсто хиљада, од два милиона и триста хиљада, тона комуналног отпада чини отпад од хране који се генерише на релацији између њиве и трпезе. Познато је да тај отпад највећим делом стварају домаћинства, угоститељски и јавни сектор.

Са позиције председнице Савеза за животну средину у Националној алијанси за локални економски развој Јелена Киш упозорава да угоститељи годишње набаве сто двадесет три хиљаде тона хране од чега петину одмах одбаце јер је реч о нејестивим деловима као што су кости, љуске или коре, а још петнаест процената остане непоједено у тањирима. Процењује се да чак деведесет девет одсто отпада који настане у угоститељским објектима заврши на депонији одакле се у ваздух ослобађају метан и угљен диоксид. У Савезу за животну средину подсећају да је отпад ове врсте погодан за производњу биодизела и биоетанола, хране за животиње, електричне енергије из биогаса, компостирање и много чега другог што би могло да се поново

искористи у привреди и креира нову вредност.

Предлог Програма указује да је за развој циркуларне економије неопходно додатно уређење законског оквира у области заштите животне средине, посебно дела који би обавезао привреду на сепарацију отпада, или употребу зелене енергије. Великим проблемом означен је недостатак адекватне инфраструктуре, од посебних контејнера за одвајање отпада до адекватних санитарних депонија. Познато је да Србија има само десет санитарних одлагалишта, и више од сто двадесет општинских депонија која не задовољавају ни минимум стандарда, а негативну слику додатно погоршава податак о две хиљаде сто седамдесет, од преко три и по хиљаде, дивљих де

понија лоцираних у близини насељених места и водотокова.

На велике могућности које циркуларна економија нуди у сектору амбалаже упућује податак да сваки становник Србије годишње потроши око педесет килограма свих врста паковања, од чега петину чини пластична амбалажа која сваке године премаши седамдесет хиљада тона. Када је реч о отпаду који потиче од електричних и електронских производа верује се да би рециклажа у знатној мери омогућила поновну употребу вредних материјала који се у њих уграђују.

Чврст став да би циркуларна производња унапредила дизајн производа како би био направљен од еколошких материјала који не загађују, а чији се делови могу лако поправити, заменити или рециклирати, заснива се на процени да просечан телевизор садржи приближно шест процената метала и педесет стакла, а шпорет осамдесет девет одсто метала а стакла као и телевизор.

Иако су у Србији улагања у унапређење животне средине четири до пет пута мања него у земљама Европске Уније, и износе само 0,3% бруто домаћег производа, у привреди постоји велико интересовање за прелазак на циркуларни модел економије. У Националној алијанси за локални економски развој упозоравају да се то посебно односи на оне који послују са међународним компанијама који имају строге захтеве по питању заштите животне средине. Т. Радовановић