Излаз из беде и сиромаштва

ИЗЛАЗ ИЗ БЕДЕ И

И СИРОМАШТВА

- Низак ниво образовања значајна препрека на путу до запослења. - Уз очекивање да ове школске године у пројекат усмерен на повећање образовних могућности ромских студената и младих из ове популације буде укључено двадесет нових првака, не попушта ниво пажње према онима који су ове јесени пошли у други разред. - После годину дана деца су самосталнија и богатија за нова културолошка знања, па знају шта је лична хигијена, како да се понашају на часу, извршавају школске обавезе и сарађују са родитељима. - Активности Удружења грађана „Руке пријатељства“ током неколико претходних година у значајној мери допринеле да се удвостручи број ромске деце у основним и средњим школама

Иако се честе миграције сматрају главним разлогом што никада није тачно утврђен број припадника ромске популације у Краљеву са великом дозом сигурности се може закључивати да две трећине од око три хиљаде њих чине староседеоци, а остатак привремено расељена лица са простора Косова и Метохије. Ма колико преовладавало уверење да деле судбину највећег дела припадника локалне заједнице чини се да много теже решавају егзистенцијалне проблеме. Разлози томе су различити, а најчешће низак ниво образовања као значајна препрека на путу до запослења. Први проблеми видљиви су на самом почетку образовног процеса, посебно код деце која долазе из средина у којима се мање говори српским језиком што у значајној мери утиче на ограничене способности за праћење наставе. То су међу првима схватили представници ромских удружења, пре свих крагујевачка Образовнокултурна заједница Рома - Романипен

која је, са партнерима из Краљева, Крушевца, Ниша и Обреновца, уз подршку Ромског едукативног фонда, током претходне школске године реализовала пројекат усмерен на повећање образовних могућности ромских студената и младих из ове популације.

Активности ромског Удружења грађана „Руке пријатељства“ у Краљеву посвећене су раду са двадесет једним учеником првог разреда са жељом да се повећа ниво способности за комуникације на српском језику и праћење наставе у првој години образовног процеса. Председник Удружења Зоран Петровић подсећа на основни циљ да на крају године остваре што бољи успех чему је требало да допринесу сви који су укључени у реализацију пројекта. Најзначајнијом кариком у том процесу означени су педагошки асистент и медијатор задужен за сарадњу са институцијама, учитељима и родитељима, како би на најбољи начин припремили децу за редовно похађање наставе, а позитивна искуства стечена током досадашњег рада добра су основа за жељу да у пројекат ове године буде укључено двадесет нових првака, али и да не попусти ниво пажње према онима који су ове јесени пошли у други разред. Поред рада са децом значајне активности усмерене су на мотивацију донатора да помогну реализацију овог, и сличних, програма а, сем потврде да их је све мање, прилично депримирајуће делује уверење припадника ромске заједнице да се донатори све више окрећу према мигрантима.

Жеља да све активости буду усмерене на повећање степена образовања мотивисана је уверењем да је едукација једини излаз из беде и сиромаштва који се по правилу везују за највећи број пропадника ромске популације. Иако Стратегија за социјално укључивање Рома намеће потребу активнијег односа према овом делу популације на локалном ниву, у ромским удружењима провејава уверење да би, ако се застане, могло да буде угрожено све што је до сада оства-

рено. - Дошли смо до критичне тачке кад је неопходно да се даље улаже а да су резултати видљиви потврђује три до четири стотине студената који се, захваљујући афирмативним мерама државе, сваке године упише на неки од факултета. Позитивном дискриминацијом успели смо да дођемо до одређених резултата, па сада имамо медицинске раднике из ромске популације, правнике, адвокате и припаднике других струка, што раније није био случај. У Краљеву имамо две струковне васпитачице на ромском језику, чије је школовање помогао Ромски едукативни фонд, студента треће године Медицинског факултета у Крагујевцу, две студенткиње на Вишој медицинској школи у Нишу. То потврђује како су стратегија, акциони план и афирмативне мере за образовање Рома и смањење сиромаштва допринели да дођемо до оваквих резултата, а надам се да ће их бити све више, каже Петровић.

Кад је, због пандемије корона вируса, образовни процес из школских учионица пресељен у дигиталну сферу прваци из редова ромске популације суочени су са новим проблемима, па је и део пројектних активности морао да се прилагођава новонасталој ситуацији. Да она није нимало једноставна потврђује податак о значајном броју породица које нису имале телевизијски пријемник, још мање могућност да се путем паметних телефона омогући приступ платформама које је за наставу користило Удружење „Руке пријатељства“. Начином да се проблем превазиђе оцењена је припрема штампаних материјала за рад у кућним условима, уз додатна задужења медијатора да обиласком првака провери колико су били успешни у решавању задатака. Тринаестогодишње искуство педагошког асистента за рад са ромском децом довољно је за потврду задовољства успехом на крају школске године о чему сведочи податак да деца без проблема читају и пишу штампаним и писаним словима, а успешно баратају

и бројевима. После годину дана деца су самосталнија и богатија за нова културолошка знања, па знају шта је лична хигијена, како да се понашају на часу, извршавају школске обавезе и сарађују са родитељима. - Настава у школама одвија се на српском језику, а додатну едукацију радимо јер сматрамо да је непознавање језика значајан камен спотицања на почетку школовања. На том узрасту је неопходна подршка ромским ученицима, нарочито ако долазе из породица у којима се не говори српским језиком, па у раду са њима користимо речи оба језика док не развију речник и способност да схвате шта учитељ предаје.

Министарство је увидело значај подршке ромских педагошких асистената који су укључени у рад са том децом да превазиђу баријере, да се охрабре и схвате колико имају потенцијала у себи. За време епидемије организовали смо онлајн наставу, а кад су мере мало попустиле доводили смо децу у просторије

Удружења и у мањим групама радили по сат и по до два уз поштовање мера заштите, ношење маски и визира и коришћење дезинфекционих средстава. За сада немамо ниједан случај короне у оквиру ромског насеља а плашим се да ће, ако буде и један случај, бити опасно, каже Петровић.

У Удружењу са нестрпљењем очекују нови конкурс као прилику за наставак пројекта уколико у неопходност убеде довољан број донатора. Оптимизам појачава уверење да су активности реализоване током неколико претходних година у значајној мери допринеле да се удвостручи број ромске деце у основним и средњим школама. О томе сведочи приближно три стотине педесет основаца и значајан број старијих у готово свим краљевачким средњим школама, Школи за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“, али и на факултетима. Да међу ромском децом има изузетних талената потврђују одличан ученик трећег разреда Математичке гимназије и машински инжењер који је, након годину дана убеђивања и охрабривања, пристао да се упише на факултет. Значајном у остваривању резултата потврдила се сарадња са Школском управом, директорима школа, Одељењем за друштвене делатности Градске управе, матичном службом, Центром за социјални рад, Заводом за јавно здравље, филијалом Националне службе за запошљавање...

И док држава афирмативним мерама доприноси значајнијем интересовању за упис на факултете недостаје слична подршка при радном ангажовању, сем у случајевима самозапошљавања. Да у овој области има позитивних помака, и оних који су на прави начин искористили средства Националне службе за запошљавање, потврђује пример предузетника који је успео да прошири пословање и запосли једног радника. - Деца долазе из ромских насеља која су затворена средина, па се понашају другачије кад изађу и крену према институцијама. Не знамо шта је проблем, али сматрамо да је насеље са структуром и проблемима неписменог становништва, и културолошким баријерама, нестимулативна средина за образовање и редовност долажења у школе. Година

Зоран Петровић

ма уназад радили смо озбиљно и изградили поверење заједнице, коју чине наши сународници и рођаци, јер покушавамо да макар на почетку школовања омогућимо једнаке шансе за све, а касније пратимо и надграђујемо уколико је потребна додатна подршка за едукацију.

Имамо породица где је због сиромаштва израженија нередовност похађања образовног процеса, посебно током зимског периода године, па се трудимо да покријемо трошкове школског прибора обуће и одеће. Преко Удружења, а уз помоћ људи добре воље, настојимо да превазиђемо проблеме и да дете вратимо у образовни процес. Школа је најбоља кућа, ту се деца најбоље осећају са својим вршњацима, и једини начин да омогућимо запошљавање младих срењошколаца. Кад упоредите ромско насеље од пре двадесет, тридесет година и данас видите огромну разлику, не само у асфалтираним улицама, води, струји и објектима у којима живе. Видите да је Ром едукован, и зна да говори, а то је резултат рада ромских организација и сарадње са институцијама, сигуран је Петровић.

Значајном се оцењује и улога Националног савета ромске националне мањине као кровне организације која на прави начин води политику и уз спровођење мера државе на смањењу сиромаштва подједнако укључује све градове. Додатне повољности у Краљеву пружа Локални акциони план за Роме усвојен прошле године ограничен на трајање до 2023. За разлику од већине других предлога једногласно је усвојен у Скуштини града, што потврђује политичку вољу да се решавају проблеми ромске заједнице, уз могућност да до истека буде додатно побољшаван, а повод за оптимизам је потврда да Декада Рома траје до 2025. године.

Претпоставка да је друштво богато колико су богати појединци појачава потребу развијања најслабије карике, у економском и образовном смислу, а уверење да је највише таквих међу припадницима ромске популације за значајнију подршку повећању образовних могућности. Да локална самоуправа има разумевања за проблеме ове категорије суграђана потврђује податак о укључењу у јавне радове које током ове године спроводе две ромске организације, а велико интересовање за учешће у њима довољно сведочи о спремности Рома да раде, уместо да очекују подршку социјалне заштите.

О погодностима које су све присутније најбоље сведочи податак о мањем броју оних који се одлучују за одлазак из земље, најчешће у неку од држава Европске уније. Ако се и одлуче на такав корак то је најчешће током сезоне пољопривредних радова који трају између два и три месеца.

Радује податак да су успешно реализоване све активности предвиђене пројектом усмереним на повећање образовних могућности ромских студената и младих из ове популације. Још више да су родитељи и деца успоставили адекватан однос са школама и стекли додатна знања неопходна за савлађивање препрека у току образовног процеса. У Удружењу „Руке пријатељства“ верују да ће и то бити један од фактора који ће знатно утицати на одлуку да им се повери реализација сличних активности током ове и наредних школских година.

Т. Радовановић