
9 minute read
Спортска година на респиратору
СПОРТСКА ГОДИНА НА РЕСПИРАТОРУ
- Спортска дворана у Рибници без публике од половине марта. - Градски базен овог лета, први пут у дугогодишњој историји, није пружио услуге значајном броју оних који су то дуго очекивали. - Подземне воде угрозиле дно базена. -- Приход од продатих улазница довољан за покривање трошкова одржавања базена. - Након реконструкције и доградње, Атлетском стадиону неоподно знатно озбиљније одржавање. - Уз додатне обавезе адекватно извршавање обавеза и допуна скромног потенцијала екипом људи задуженом за бригу у наредном периоду. - Ближи се крај неизвесности која се месецима уназад надвијала над Атлетским стадионом. - Пандемија корона вируса одложила за извесно време и почетак радова на градњи новог фудбалског стадиона капацитета осам хиљада посетилаца
Advertisement
Од увођења ванредног стања, због опасности којом је половином марта на овим просторима запретило ширење корона вируса, све су видљивије негативне последице које су оставиле значајан траг у различитим сферама живота. Ма колико се сматрало да је виталнији од осталих није могао да им се одупре ни спорт, што су најбоље могли да осете они који су професионално везани за њега. Сем спортиста то је и велики број задужених за бригу о спортској инфраструктури и стварање услова неопходних за одигравање утакмица о чему сведочи директор Спортског центра „Ибар“ Зоран Кнежевић. Приближавање краја сезоне дворанских спортова било је повод да се пажња усмери према различитим манифестацијама културно забавног карактера, а прва је концерт Здравка Чолића првих дана марта. Ако се изузме неколико ранијих политичких скупова у спортској дворани у Рибници једина права звезда на овим просторима је под њене сводове успела да доведе више од пет хиљада посетилаца са купљеним улазницама, обори све дотадашње рекорде и појача амбиције о организацији сличних догађаја током пролећа и јесени. И док се још није стишало одушевљење, и коментари посетилаца несвакидашњег догађаја, проглашено је ванредно стање које је, уз ограничено кретање, подразумевало забрану окупљања у објектима спортске инфраструктуре.

- Повиновали смо се налогу надлежних, обуставили редовне активности и прионули свкодневним пословима на одржавања базичне хигијене, посебно у условима када се дворана не користи на начин како се иначе користи. Ишло се на радиклано чишћење до савршенства, да се сви простори додатно дезинфикују, поготово што нисмо знали о каквом се непријатељу ради. Уз двадесетак запослених у Спортском центру на апел су се одазвала и лица са којима имамо уговор о хигијенско-санитарном одржавању тако да смо појачали људство које је квалитетно радило на дезинфекцији и сређивању.
Уз синхронизацију са Градским штабом за ванредне ситуације простор
хале је искоришћен за прикупање и депоновање, а после и дистрибуцију, велике количине робе коју су донирали краљевачки привредници како би помогли најугроженијим суграђанима да лакше преброде период кризе, каже Кнежевић.
Запослени у Спортском центру нису једини који су веровали да ванредно стање неће трајати предуго, па су први наговештаји о релаксацији рестриктивних мера додатно подгревали оптимизам о постепеном враћању на стање од пре половине марта. Врло брзо се потврдило да нема превише простора за оптимизам због инсистирања Штаба за ванредне ситуације да, због заштите општег интереса, и даље буде забрањено окупљање грађана, посебно у затвореним просторима.
Посебне повластице нису тражили ни спортисти, па је највећи затворени спортски објекат у граду остао празан до периода кад су, прилично стидљиво, почели да га користе поједини клубови. Кнежевић подсећа да је у међувремену донета уредба која дефинише начин коришћења дворана овог типа уз обавезно мерење телесне температуре, дезинфекцију руку и примену прописаних мера заштите. Колико се успело у напорима да се обезбеди окружење за нормално одвијање тренинга најбоље потврђује податак да није било ни најмањих инцидената који би угрозили даље коришћење спортске дворане. - Поштујући све налоге Штаба о минималном присуству публике, одржан је турнир у одбојци само са званичницима клубова учесника. Иако кубатура објеката, са скоро три и по хиљаде седећих места, дозвољава присуство далеко већег броја посетилаца било је врло мало људи који су директно наслоњени на одбојку. Појачали смо са

нитарне процедуре за коришћења мокрих чворова и тачака које би могле да буду проблематичне, тако да је све прошло у најбољем реду. Ускоро почиње и првенство, а иако прижељкујем не очекујем либерализацију у смислу присуства публике. Знам да је кошаркашки савез доста ригидан, и тврдог става да се првенство одржи у датим околностима, а ако се ситуација не промени у позитивном смислу истрајаће се да прође без публике, јер не смемо да дозволимо да нам непријатељ уђе у најздравији део друштва. Ми ћемо да поступимо по налогу Градског штаба за ванредне ситуације, пратићемо све инструкције од стране спортских савеза и како они буду налагали у том смислу ћемо и да се понашамо, каже Кнежевић.
Да пандемија није једини фактор који је негативно утицао на пословање Спортског центра „Ибар“ сведочи иску-
ство градског базена који овог лета, први пут у дугогодишњој историји, није пружио услуге значајном броју оних који су то дуго очекивали. Релаксација рестриктивних мера пред почетак летње сезоне била је добра прилика да се базен припреми за пријем првих корисника, а један од услова је пражњење ради детаљног чишћења. Када је због обилних падавина, и наглог подизања водостаја, дошло до изливања Ибра подземне воде су запретиле да подигну дно базена па је заустављено пражњење како би се, допуњавањем до нивоа, обезбедио довољан притисак био противтежа и сигурност од значајнијег оштећења. Ма колико да је правовременим ангажовањем запослених отклоњена опасност, није могао да се спречи продор воде у машински део, и простор са пумпама, а податак да су свих претходних година одржаване квалитетно основни је разлог да није

било значајнијих оштећења. Сачувано језгро било је довољно за значајно олакшање, а о оптимизму пред почетак сезоне купања сведоче одштампане улазнице, уговори са спасиоцима и представницима Ватерполо пливачког клуба Краљево за коришћење објекта током целе сезоне. - Међутим, десио се нови талас пандемије, па није било подељених мишљења о поштовању налога надлежних, а у таквим околностима не можемо да будемо ни неодговорни ни неозбиљни јер је интерес здравља изнад свих других. На нашу велику жалост нисмо пружили задовољство људима као сваке године, а остали смо ускраћени и за добар део прихода, каже Кнежевић уз подсећање на искуство које потврђује да је на пословање у значајној мери утиче континуитет сунчаних дана током сезоне купања.
Рачуница о износу очекиваног при-

Зоран Кнежевић
хода заснива се на податку о просечној посећености од око пет хиљада купача за само петнаест дана током једног месеца што помножено са два и по, колико траје сезона, води до очекиваних петнаестак хиљада посетилаца. Иако у укупном пословању Спортског центра не представља значајнију ставку приход од продатих улазница довољан је за покривање трошкова одржавања овог спортског објекта.
На истеку сезоне и даље је присутна дилема колико је било оправдано ускраћивање задовољства суграђанима да током топлих летњих дана потраже освежење на базену, тим пре што ограничења ове врсте није било у не тако далекој Врњачкој Бањи. Податак да је управљање базеном поверено установи чији је оснивач локална самоуправа довољан је разлог за одсуство било какве жеље да се одступи од прописаних мера које нису пружале ни минимум могућности за другачије понашање. - Можда ћу ту некоме генерално и

да се замерим али нисам сигуран да ли је базен могао да се отвори, и да би у том случају били спремни да испоштујемо оно што је наложено, да би могла доследно да се спроводи дисциплина и друге мере. Посебно дискутабилно било би држање одстојања, што би могло да има негативне последице, првенствено због менталитета људи као последице свега кроз што се прошло у претходних неколико месеци. Мислим да је ово исправан и паметан став, а као економисти ми је лакнуло већ средином јула, јер би ново пуњење базена на половини сезоне изискивало трошак од преко милион динара за воду из градског водовода, а велико је питање и каква би била, каже Кнежевић.
Спортском центру „Ибар“ су на управљање дати и други спортски објекти, стара Хала спортова, Спортски центар „Магнохром“, Атлетски стадион, спортски терени на левој обали Ибра, теретане на отвореном поред њих, на Берановцу и Ратарском имању. За све су креирани планови одржавања, посебно за кошаркашке и одбојкашке терене поред Ибра којима предстоји значајно освежавање постављањем тартан подлоге. Податак да је идеална за тренинге довољан је разлог жеље менаџмента Спортског центра за стварања што бољих услова младима да се баве спортом.
Посебне емоције везане су за Атлетски стадион са стазом од најквалитетнијег материјала коме је, након реконструкције и доградње, неоподно знатно озбиљније одржавање како би у што дужем периоду служио атлетичарима за остваривање значајнијих резултата. Предстоји истрајавање у жељи да се користи на адекватан начин, а спречи неодговорно понашање појединаца о чему сведочи улазак мотоцикала и аутомобила. Нов однос према овом спортском објекту ставља пред запослене у Спортском центру „Ибар“ додатне обавезе, а адекватно извршавање обавеза и допуну скромног потенцијала екипом људи задуженом за
бригу у наредном периоду. О неопходности промене односа према реконструисаном објекту најбоље сведочи стање у коме је био пре почетка радова, а у Спортском центру верују да би значајним за даљу судбину могло да буде ослањање на људе из атлетског спорта.
И поред потврде да се доста амбициозно приступило реконструкцији различите околности су утицале да се значајно прекорачи рок предвиђен за завршетак радова. Упркос томе и летимични поглед на објекат сведочи да се, и поред проблема везаних за набавку адекватних материјала неопходних за хидро изолацију, ближи крај неизвесности која је се месецима уназад надвија над овим објектом за који се верује да ће у дугом периоду бити понос града. Да не буде по пословици „Споља гладац, а унутра јадац“ сведочи најава додатних радова на подтрибинском простору које са посебним нестрпљењем очекују куглаши. У Спортском центру очекују да ће у овом

тренутку јединствен простор бити подељен на више мањих и бити уступљен на коришћење различитим клубовима.
Пандемија корона вируса одложила је за извесно време и почетак радова на градњи новог фудбалског стадиона капацитета осам хиљада посетилаца на простору Спортског центра Магнохром, са теренима на око четири хектара атрактивне локације која се наслања на северну обилазницу око града а у близини је трасе Моравског коридора чија се изградња очекује наредних година. - У близини су Факултет за машинство и грађевинарство и Студентски дом што ће да додатно да оплемени цео простор. Пројекат сведочи да је стадион визуелно леп и функционалан, јер су под трибинама планирани спортско медицински и комерцијални садржаји. Град је квалитетно и на време, међу првима у Србији, одрадио посао у делу решавања проблема инфраструктуре и имовинско правних односа, све је припремљено и на време предато Канцеларији за јавна улагања, а податак да целу причу базично финансира УЕФА пружа додатни ветар у леђа и појачава оптимизам, каже Кнежевић уверен да би у редовним околностима на овом месту већ било значајно градилиште.
Сваки нови објекат спортске инфраструктуре доноси нове обавезе пред Спортски центар „Ибар“, а најава припреме за бригу о новом фудбалском стадиону размишљање о новим кадровским појачањима. Приближавање последњег квартала у години, и размишљање о наредној, појачава жељу да се не понови ситуација која је током ове у значајној мери утицала на обесмишљавање свих активности. Најсликовитије речено жеља је да се ова такмичарска година приведе крају на респиратору, и без публике, да се у следећу уђе без ковида а спортска надметања врате у нормалу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић