Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 463 * 4. октобар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

4.10.2020.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

4

МАГАЗИН 4.10.2020.

8 15 22 28 32 34 36 38 42 50 52 54 60 62 66 70 74 76 78 90 86 88 90 92 94

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Узалуд питаш Поделе не јењавају У славу ватрогаства Промена система- сигурност за све Стање без промене Корак ка пуној дигитализацији Отпад као ресурс Све више старих На муци се познају јунаци Будимо одговорни Обезбеђен рекордан број доза Свим срцем за здраво срце Чашица слободе Преображење у октобру Џезибар на Јутјубу Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Колико пара толико музике Трајал - Слога Рибница - Ниш Краљево - 021 Динамик - Слога Времеплов

5

6

МАГАЗИН 4.10.2020.

7

8

МАГАЗИН 4.10.2020.

Лични став: Др Дејан Жујовић

УЗАЛУД ПИТАШ огледај какво време се спрема, а дома нема голуба да те милује… Вечна песма Хаустора, настала далеке 1988, обележила је многе моје емотивне моменте. Данас, када сви очекујете политички ламент, писаћу о нечему потпуно другачијем. О мојим краљевачким симпатијама. Знам да ступам на минско поље, али то је нешто јаче од мене. Досадиле су ми политичке теме, можемо мало и душу да отворимо. Зашто о њима? Даме су обележиле сваку фазу мога живота, врло често су одређивале моје животне путеве, често су ме обликовале, чиниле ме бескрајно снажним или неутешно слабим. Оне су иницирале моје пороке, због њих сам се лишавао порока. А можда сам већ постао маторац који се сећа свог момствовања са сетом? Довољно? Па да кренемо са причом… Често сам причао да сам рођен у класичној мушкој породици. Многе моје базичне карактерне црте су настале под утицајем оца, стрица или деде. Физички, увек смо се издвајали у Краљеву стасом, тврдим челом, плавим очима и мало вајолентнијим карактером. Безброј пута као

П

млађи сам имао обичај да питам оца зашто смо нешто другачији. Он би кроз смех одговарао питањем мајци, како су успели да направе Црногорца? Била су то безбрижна времена. Лета на Морави, на Купусару, камповања на мору, вечери са мезетом и ракијицом под лозом старе гарде, наших очева. Полако смо се момчили. Сећам се када сам први пут приметио неку девојчицу. Имао сам дванаест година и где бих је видео него на Морави? Тада сам први пут осетио „то“. Чудну привлачност другог бића. Сећам се како сам је усхићено посматрао из воде док је стајала на високој обали реке, препланула и дугогокоса. Не можете ни да замислите шок малог дечака када је чуо да ће се његова симпатија тог лета удати, јер је остала трудна. Године су пролазиле у момачким играма. Полако смо сазревали и кренули да излазимо у град. Ако се добро сећам, први кафић који се отворио у граду је био Бонафидес. Седело се у паркићу преко пута СУП-а колика је гужва била. Онакви стармалци, какви смо били, хтели смо да пробамо алкохол. Прва пића су нам била шток или рум-

9

МАГАЗИН

4.10.2020.

кола. Са чежњом смо гледали девојке које пролазе градом. Онда су се отворили Флеш, Амада, пицерија у Карађорђевој, и Омладинска је вратила статус корзоа, као у време наших очева. Имао сам обичај да седим на зиду мало испод Флеша, ка центру. Ту сам упознао следећу симпатију, са Хигијенског завода. Права мала летња авантура. Сећам се да су ме другари из улице зезали до бесвести, а да су мене ужасно замарала праћења до тог брда. Онда се појавила лепотица медицинске школе, годину дана млађа плавуша. Дописивали смо се жврљањима по клупи. Једно време смо се много волели,

10

а онда нас је живот потпуно раздвојио. Следеће што сам чуо о њој је да се предозирала у својој кади. Моја љубав је на све личила, само не на наркоманку. Последње године мог боравка у Краљеву је обележила она. Црвенокоса, зелених очију, виспрена, добра, блага, луда, дивља. Моја љубав. Не сећам се много тога. Сећам се дана када сам са њом и њеном старијом сестром седео у њиховој трпезарији и да је изненада наишао њихов отац. Обе су избезумљено уплашене стрпале своје цигарете у моју шаку, а ја, онако погубљен, стрпао их у џеп. Док Холидеј фацом сам поздравио маторог, а хтео сам да урлам од бола. Сећам се незаборав-

ног лета са њом, њеном сестром и сестриним дечком у Боки Которској. Седимо тако нас двоје на клупици, пролазе неки момци, погледају ка нама, она их најстрашније изрезили. Момци крену ка нама, ја шта ћу, устајем, знам шта ће да буде и задавио бих је, али обожавам је што је тако луда. Те вечери се побијем са њима у локалном кафићу најстрашније. Уочи поласка на студије раскинем са њом, и први пут осетим да сам умро. Неки део мене. Шта рећи, драги моји? Наше су девојке најлепше на свету. Сада када пролазим Омладинском поносан сам гледајући тај млади свет. Дивим се њиховој лепоти. Младости. Моја у овом

граду је накако брзо прошла. Живот је то компензовао многим путовањима, страним градовима, безбројним искуствима са других меридијана. Али нешто вуче човека. Вуче га ка том ћошку

где је њу срео. Емоција? Жал за младошћу? У скоро сваком том граду сам помислио да бих могао у њему да живим. И увек се враћао. Зато и данас, тридесет и кусур година касније када ме пи-

тају одакле сам кажем – Краљевчанин. Овај град и ја нисмо нашу причу раскрстили до краја. Над градом муње севају. Узалуд питаш ко иде…

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни.

Raiffeisen banka AD Динарски 265000000576857940 Девизни RS35265044000005631664 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

11

12

МАГАЗИН 4.10.2020.

13

4.10.2020.

МАГАЗИН

14

Др Драгољуб Даниловић

Тековине демократских промена: Др Драгољуб Даниловић (1)

ПОДЕЛЕ НЕ ЈЕЊАВАЈУ - И поред све агресивнијег наступа великог броја опозиционих странака, одлучујући утицај на креирање стања у земљи пред крај последње деценије двадесетог века имала је Социјалистичка партија Србије.

- Ситуација у земљи битно повољнија од данашње. - Након трагичних збивања 1999. чинило се да власт Слободана Милошевића никада није била јача. - Идеологија опозиционих странака нема никаквих зејдничких тачака, сем циља да сруше Слободана Милошевића. - Још присутна дилема да ли је Коштуница победио убедљиво у првом кругу, или је накнадним убацивањем листића његова предност смањена испод педесет одсто. - Због одбијања Републичке изборне комисије да саопшти коначне резултате ни недељу дана након избора није све било најјасније

15

16

МАГАЗИН 4.10.2020.

уне две деценије су историчари избегавали да коментаришу догађаје из октобра 2000. године који су представљали значајну прекретницу у новијој историји земље. Одсуство спремности правдавали су недовољно дугим периодом да се на прави начин сагледају добре и лоше стране демократских промена, реализација и ефекти очекивања заснованих на обећањима водећих личности политичке сцене у том периоду. Пред двадесету годишњицу МагазИН покреће истраживање са циљем да баци мало више светла на узроке који су довели до промена у земљи, посебно последице које су оставиле дубок траг у животу бројних генерација. Да проговори на ову тему први се осмелио доктор историјских наука Драгољуб Даниловић уз подсећање да је пред крај последње деценије двадесетог века, и поред све агресивнијег наступа великог броја опозиционих странака, одлучујући утицај на креирање стања у земљи имала Социјалистичка партија Србије са мање значајним коалиционим партнерима као језичком ваге при скретању на једну или другу страну. Колико је партија била моћна најбоље потврђује податак да је имала своје људе на свим значајнијим позицијама у земљи. Историчари такво друштво оцењују колико толико демократским због потврде да је опозиција била довољно видљива, јер су постојале телевизијске станице, као што је био Студио Б, где је могла да се види и друга страна истине, а прилика да пошаљу поруке јавности пружале су и оне са националном покривеношћу. Опозиција је у посебно повољном положају била у срединама где је коалиција Заједно неколико година раније успела да оствари потребну већину на локалним изборима, што ситуацију у земљи чино битно повољнијом од данашње. Др Даниловић сведочи да су догађаји на простору Косова и Метохи-

П

је, и бомбардовање земље у пролеће 1999. године, у значајној мери утицали на заоштравање односа између вођа политичких странака, о чему сведоче дијаметрално супротни ставови. Несугласице су потиснуте у други план након агресије северноатланске алијансе на Савезну Републику Југославију, кад су сви политички субјекти били јединствени у ставу о неоправданости овако драстичног понашања једног дела међународне заједнице, тим пре што није било сагласности Савета безбедости Уједињених нација. На мети власти се нашао Славко Ћурувија као један од најугледнијих новинара који је у својим новинама износио ставове у супротности са званичном политиком државе. Његово убиство првих дана НАТО агресије ни до данас није у потпуности разјашњено, нити је окончан судски процес осумњиченима за злочин.

- Након трагичних збивања 1999. године чинило се да власт Слободана Милошевића никада није била јача, а да је толико учврстио позиције сведочи тврдња да је Савезна Република Југославија победила, иако знамо да су Кумановским споразумом војска и полиција биле у обавези да се повуку са територије Косова и Метохије. Долазимо у 2000. када се чини како ће на следећим изборима опет да однесе победу јер је јак, обнавља земљу након бомбардовања које је, поред материјалних разарања, однело велики број људских живота. У јеку тих збивања настаје Демократска опозиција Србије чији су челници Зоран Ђинђић, Војислав Коштуница, Војислав Илић, Вук Драшковић, Весна Пешић, Горан Султановић и други, настојали да одрже јединство како би победили на изборима. Њихова идеологија нема никаквих зејдничких тачака, сем циља да сруше Слободана Милошевића. Нисам доживљавао коалицију као неког ко ће да донесе слободу и лепши живот, већ некога чији је циљ био да се сруши Милошевић. То је на неки на-

чин било позитивно, јер је он већ био на хашкој оптужници, оптуживао га је цео свет, а како није имао савезнике ван земље одлазак је представљао неминовност. Умешали су се и страни чиниоци, много је новца уложено да буде срушен, а као његов противкандидат појавио се човек који није имао ниједну политичку флеку, камоли нешто озбиљније да му се нађе. Коштуница је био познат као професор који је истеран са Правног факултета још у време кад су Војводина и Косово и Метохија, уставом из 1974. године, добили елементе дражвности. Није био компромитован као други партијски челници, а није био чак ни члан Савеза комуниста, каже Даниловић. О поверењу у опозиционог кандидата за председника сведочи плакат са фотографијом његових очију као потврда о јединој особи која грађане може да погледа у очи. Сенку на догађаје из тог периода бацило је киднаповање и убиство Ивана Стамболића и тврдње острашћених опозиционих првака који су разлог за то видели у нагађањима да би на изборима био добар противкандидат актуелном председнику. Да немају довољно утемељење најбоље потврђује податак да су избори расписани почетком августа 1999. године, а да се убиство догодило у време кад је предизборна кампања увелико била у току. У историји земље заувек је забележено да је председнички кандидат Демократске опозиције Србије освојио довољан број гласова да победи актуелног председника, а да опозиција није имала за већину у савезном парламенту. Период између 24. септембра и 5. октобра обележен је појачаним опозиционим деловањем, посебно у срединама у којима је, као у Краљеву, опозиција дошла на власт четири године раније. У познатим догађајима од 5. октобра пред Народном скупштином се, према слободној процени, окупило до милион људи а

17

4.10.2020.

МАГАЗИН

18

колико је ситуација била напета најбоље сведочи упад у зграду због чега су припадници полиције, како би растерали демонстранте, били принуђени да употребе сузавац.

- Одлучујући фактор била је војска која, иако је Милошевић очекивао, није реаговала. Војска је била тас на ваги која је имала одлучујућу улогу у потоњим догађајима, а колико је ситуација измакла контроли сведочи податак да су демонстранти имали и ватрено оружје и да је запаљена зграда Народне скупштине. Да нико није могао да влада ситуацијом сведочи упад у станицу полиције у Улици мајке Јевросиме, предаја наоружања и упади у зграде које су биле симболи тадашње

власти. Некако увече преломио је догађај кад је реаговала јединица за специјална дејства под командом Милорада Улемека, познатијег као Легија, који је вероватно имао састанак са вођама ДОС-а. Колика је била цена тога не знамо, али је вероватно постојао неки споразум, јер већ 6. октобра имамо јаснију ситуацију. Коштуница се обратио јавности као први демократски изабран председник, а Слободан Милошевић убрзо признао пораз, објашњава др Даниловић. Упркос свему и даље је присутна дилема о резултатима бројања гласова, да ли је Коштуница заиста победио убедљиво у првом кругу или је накнад-

ним убацивањем листића његова предност смањена испод педесет одсто подршке од укупног броја гласача изашлих на изборе. И док једни тврде да је још 24. било јасно колико је надмоћно победио има наговештаја да се предност истопила након пребројавања гласова са простора Косова и Метохије. Двадесет година касније још нема довољно јасне процене ситуације, посебно након потврде да ни недељу дана након избора није све било најјасније због одбијања Републичке изборне комисије да саоптши коначне резултате. Тих неколико дана обележено је изласком великог броја људи на улице, блокадом саобраћаја и сукоби-

ма у ситуацији високог степена неизвесности и напетости која је лако могла да ескалира у грађански рат. Колика је била надмоћ Војислава Коштунице могло се закључити на основу података са једног гласачког места у Краљеву на коме је, сведочи др Даниловић као члан бирачког одбора, однос гласова био три према један. Било је то довољно за закључак о сличној ситуацији на великом броју бирачких места у земљи, сем изузетака у срединама у којима је Слободан Милошевић традиционално уживао наклоност великог броја бирача.

- Чланови Социјалистичке партије Србије у бирачком одбору су се згледали међусобно не верујући шта се де-

шава. СПС је увек имао највише гласова а сада одједном губи, што је мени показивало да су људи жељни промена. Нису они гласали за ДОС зато што воле ДОС, него што су били жељни политичких промена, да се догоди нешто ново. Иза нас су санкције међународне заједнице и рат, па су очекивали да нови људи нешто промене. Најзначајнија последица петооктобарских догађаја је то што као слободно удишем ваздух, не бојим се да ће ме неко хапсити, смем да кажем шта мислим, задовољан си што си био у редовима оних који после више деценија мењају једну исту власт, јер је Социјалистичка партија Србије била настављач Савеза комуниста.

Али, сем Коштунице и Ђинђића, у шароликим опозиционим партијама углавном су били представници бившег режима. Ни Ђинђић није био толико омиљен међу људима јер је као одлучан политичар желео да реши питање Косова, како би земља могла да напредује, а сада видимо да га је то скупо коштало. Наредних дана много се тога дешава на свим нивоима власти, упада се у скупштине општина и предузећа, праве се кризни штабови, што се сматра покушајем неке револуције. Замишљено је да се сви представници бивше власти склоне, али шта ћемо са онима који су прелетели а њих има много. Кад је 1993. прешао код Милошевића,

19

4.10.2020.

МАГАЗИН

20

вођа Нове демократије Душан Михајловић је био језичак на ваги да опозиција не би имала више гласова. Небојша Човић је био уз Социјалистичку пратију Србије, али је пао у немилост Милошевића кад је признао победе опозиције у неким градовима. И Вук Драшковић је раније био члан Савез комуниста, а деведесетих година вођа опозиције који је обеснажио велику енергију па су симпатизери Српског покрета обнове подржали ДОС, каже др Даниловић. Врло брзо су на светлост дана изашле несугласице међу челницима нове власти које су доживеле кулминацију у лето 2002. након разлаза председника Владе Србије Зорана Ђинђића и председника Савезне Републике Југославије Војислава Коштунице. Незадовољство дела јавности појачано је након изручења Слободана Милошевића Међународном суду за ратне злочине у Хагу, иступи незрелих политичара типа Чедомира Јовановића који је прве две године новог миленијума код одређеног броја људи изазивао одушевљење омаложавањем Коштунице. Уље на ватру долило је убиство Зорана Ђинђића 2003. а незадовољство појачали догађаји на Косову и Метохији следеће и касније паљење Хиландара а све је, подсећа др Даниловић, указивало на невеселу чињеницу да земља не иде у добром смеру. Краљево је половином деведесетих важило за један од водећих опозиционих градова у коме се дешавало нешто позитивно. У доба власти Слободана Милошевића многе фирме су опустошене и урушене, па су људи на улицама много очекивали од промена, али нису добили нешто позитивно. У краљевачкој скупштини клима је била веома конструктивна, могла су да се чују различита мишљења, није било прегласавања а појавили су се и неки нови људи па се чинило како се иде у позитивном смеру. Овај период карактеришу честе промене власти, мењали су се председници општине и коалиције, а позитивним оцењен податак да је на чело града дошао др Љубиша Јовашевић као веома угледан човек који је имао ауторитет. Али, коалиције су почеле да се свађају и деле, па им није више ва-

жно било што су однели победу, нити људи који су желели промене, јер су настојали да добију што више политичких поена, што је спречавало бржи напредак града. Колико је мало пажње посвећено веома битним локалним темама неколико година касније показао је земљотрес, потом и поплаве.

- Свака је партија мислила да је најјача, има највише утицаја и може да освоји највише гласова, али су каснији избори показали да нису у праву. И после двадесет година смо дубоко подељени, чак више него 2000. године, а поделе су такве да не видим начин како да се превазиђу. Острашћеност је десет пута већа него што је била, а град још више подељен. За било какву одлуку која треба да донесемо питамо Београд, а то није добро јер локална самоуправа треба да буде чинилац политичког живота у коме сваки човек на месту на коме се налази може нешто да мења, каже др Даниловић. И поред потврде да је било позитивних ствари не јењава уверење да је последњих дванаест година настављен тренд негативних дешавања, првенствено кад је у питању лична одговорност. Добра потврда је својевремена оставка министра Драгана Веселинова након саобраћајне незгоде са смртним исходом коју је изазвао његов возач. У сличној ситуацији на наплатној рампи у време актуелне власти не да нема ни оставке, а ни реакције правосудних органа након потврде о страху појединаца да сведоче. Није тајна да су припадници досовске власти сносили последице за поједине поступке, о чему сведочи податак о знатном броју ухапшених током дванаест година, под сумњом да су учествовали у сумњивим приватизацијама. Негативна дешавања и осиона, често бахата, политика која није превише марила за живот обичних људи кулминирала је 2012. кад је власт преузела коалиција Динкић-Дачић-Вучић. Податак да су многи високи функционери досовске власти прешли у редове напредњака потврђује тезу да се није много одмакло у стицању политичке зрелости и очекиваних важних демократских промена. Т. Радовановић

21

Обележен Дан добровољних ватрогасаца Србије

МАГАЗИН

4.10.2020.

У СЛАВУ ВАТРОГАСТВА

22

Испред спомен плоче на кући у којој је био Ватрогасни дом, и из које су краљевачки ватрогасци почетком јесени 1941. године отишли у партизане, венце положили представници локалне самоуправе и Ватрогасног савеза Србије, а на догађаје од пре седамдесет девет година присутне још једном подсетио др Милан Матијевић. - Између две скупштине краљевачки ватрогасци реализовали бројне значајне задатке. - Покренута иницијатива за подизање споменика ватрогасцима и ватрогасном оркестру.

- Захтев Скупштини града да у Одбору за изградњу буду стручна лица, урбанисти, архитекте, историчари, уметници, књижевници, представници ватрогасаца и други. - Представљен последњи број часописа „Краљевачки ватрогасац“

23

вадесет седмог септембра 1941. године двадесет шест чланова краљевачког Добровољног ватрогасног друштва су, у тачно заказано време, дошли до Ватрогасног дома у Улици Милана Топлице број 8. Након што су, једну испод друге, обукли више униформи, спалили архиву Ватрогасне чете и онеспособили телефон, постројили су се да би засвирали марш и кренули према споменику у центру града. Пут их је водио даље до кафане „Задужбина“ па према мосту преко Ибра где су, парадним кораком, прошли поред немачке страже. Немцима ништа није било сумњиво, а оркестар се из Рибнице убрзо пребацио на Гоч и прикључио партизанском одреду „Јово Курсула“ да би, након формирања Прве пролетерске бригаде, ушао у састав ове јединице и постао званични оркестар Народно-ослободилаче војске Југославије. Да је акција била унапред добро припремљена сведочи повећано присуство добро наоружа-

МАГАЗИН

4.10.2020.

Д

24

них илегалаца у цивилу спремних да реагују уколико на мосту нешто крене погрешним током. Кад је видео да се стража припрема да их заустави капелник Бранко Насаканда је затражио од ватрогасаца да засвирају у то време веома популарну немачку композицију Лили Марлен.

Сведоци ових догађаја подсећају да је ватрогасцима било најтеже након што су се удаљили неколико стотина метара од моста због страха да би, ако потрче, могли да се одају. Ватрогасци су били принуђени да напусте град јер им је претила опасност да, после неколико неуспешних гашења пожара на

ДВД Краљево Добровољно ватрогасно друштво основано је 1. јануара 1933. године под називом Добровољно пожарно друштво Краљево, а оснивачи су били грађани са новчаним прилозима. За првог председника изабран је срески лекар др Михајло Младеновић, а за чланове првог Управног и Надзорног одбора познати краљевачки индустријалци и трговци. У оквиру Добровољног пожарног друштва основана је Добровољна пожарна чета са дванаест пожарника. Током вишедеценијског трајања Добровољно ватрогасно друштво и његови чланови прошли су кроз миронодопска и ратна времена, реорганизације и трансформације од добровољних ватрогасних, територијалних до професионалних ватрогасних јединица, из којих су увек излазили ојачани и храбрији.

Сењаку и немачким складиштима, буду окривљени као сарадници партизана. Податак да су и раније свирали на сахранама у околини био је добар повод за изговор да се и тога дана упуте према Рибници и Мошином гају, одакле су отишли у партизане. На ове догађаје и данас подсећају спомен плоче на згради некадашњег ватрогасног дома и месту окупљања у Мошином гају. Капелник Насаканда је касније стрељан, а многи од ватрогасаца нису преживели рат. У знак сећања на храброст краљевачке ватрогасне музике Извршни одбор Ватрогасног савеза је, након ослобођења земље у Другом светском рату, донео одлуку да се 27. септембар прославља као Дан ватрогасаца Србије, врло брзо и Дан ватрогасаца Југославије. На овај дан се традиционално испред спомен плоче на кући у којој је био Ватрогасни дом, и из које су ватрогасци отишли у партизане, полажу венци. Овом приликом то је, у име

локалне самоуправе, учинио заменик градоначелника Краљева Вукман Ракочевић са сарадницима, венце су положили представници Ватрогасног савеза Србије, а на догађаје од пре седамдесет осам година присутне још једном подсетио др Милан Матијевић. Добровољно ватрогасно друштво Краљево обележава 27. септембар као свој празник у знак сећања на дан када су ватрогасци Краљева са ватрогасним оркестром из окупираног града 1941. године прешли на слободну територију и прикључили се партизанској јединици „Јово Курсула“. Тих септембарских дана, немачке окупационе власти су вршили хапшења, стрељања и вешања радника, сељака и грађана, а у знак отпора ватрогасци су одлучили да се прикључе патриотским снагама које су се бориле против окупатора. Колико су то учинили на оригинални начин сведочи окупљање испред ватрогасног дома у Улици Милана То-

плице један сат пре поднева. Након што су обукли униформе, спалили архиву и онеспособили телефонске везе, постројили су се испред ватрогасног дома, тачно у дванаест сати засвирали марш и кренули према споменику у центру града. Поред капелника Бранка Насаканде у строју су били музичари Мирко Белобрк, Милорад Миловановић – Грчки, Славољуб Мирковић, Драгољуб Моравчић, Владимир Петровић, Милосав Спасојевић, а са њима и ватрогасци Миливоје Вујовић, Божидар Вукомановић, Бранислав Вукомановић, Милорад Педовић, Петар Петровић, Јанко Ћурчић, Иван Јурица, Славољуб Петровић, Рајко Стојановић и Никола Ђоковић. Пошто се уверио да су се сви добро постројили са инструментима и узели све шта је требало, капелник је командовао: „Мирно! На десно! Напред марш!“, а добошар почео да добује, дајући такт за корачницу. Зачули су се звуци „Београд марша“, омиљене ко-

25

МАГАЗИН

4.10.2020.

рачнице краљевачких ватрогасаца који су прошли поред споменика, па продужили према кафани „Задужбина“. Оркестар око кога су, док је марширао парадним кораком, скакутала деца сусретао је немачке војнике који су га поздрављали. Корачајући према мосту на Ибру, уз звуке маршева и корачница, ешалон је прошао поред страже на мосту, изашао из блокираног града и прешао у Рибницу. Обележавање Дана ватрогасаца Србије отпочело је Свечаном седницом Добровољног ватрогасног друштва Краљево на којој је извештај о једногодишњем раду поднео председник Милутин Вукосављевић. Била је то посебна прилика да се, у години када Добровољно ватрогасно друштво обележава осамдесет девет година од покретања иницијативе, направи осврт на претходни период и укаже на смернице даљег развоја. Једним од најзначајнијих успеха оцењено је окончање судског спора и потврда правоснажне одлуке да је Добровољно ватрогасно друштво власник ватрогасног дома који се користи

26

наменски за реализацију различитих активности на унапређењу ваатрогаства. Коришћење одређеног простора је омогућено и другим субјектима, уз закупнину која се користи за измиривање пореских обавеза, а сем што су коначно решени власнички односи значајном се оцењује потврда да је елимисано даље нелегално коришћење. Колико је ватрогасни дом значајан најбоље сведочи податак да је у оквиру њега опремљен, и стављен у функцију, наставни кабинет за обуку ватрогасаца у припреми за превентивно и репресивно деловање у области заштите од пожара. Између два септембра учвршћена је сарадња са Министарством унутрашњих послова Србије, а иако се у појединим периодима мењала увек је била сигуран ослонац за развој добровољног ватрогаства на овом подручју. Најбоља потврда је континуирана сарадња са Одељењем за ванредне ситуације и Ватрогасно сапасилачком јединицом у Краљеву. У овом периоду Оперативна јединица Добровољног ватрогасног дру-

штва је била активна, и у првим редовима добровољног ватрогаства, а подмлађена и освежена наговештава нове активности у складу са важећим законским прописима. Позитивни ефекти оваквог рада потврђени су недавно приликом гашења шумског пожара у студеничком крају у сарадњи са професионалним ватрогасцима. Сталним обликом деловања потврдило се заједничко увежбавање појединих тактичких елемената заштите од пожара на отвореном простору, а посебна прилика за то биле су вежбе у Магличу и Студеници. Добровољно ватрогасно друштво је у значајне активности укључило и друге субјекте, међу њима ловачка, планинарска, кајакашка и друга спортска друштва, што је допринело јачању нових снага у ватрогаству. Успешно се одвија и сарадња са Одељењем за послове цивилне заштите, а прилика да се потврди на делу пружена је у време ванредног стања због појаве корона вируса, кад му је уступљено једно ватрогасно возило. Извештај о једногодишњем раду сведочи о значајним резултатима

представника Добровољног ватрогасног друштва у органима Ватрогасног савеза Србије и потврда да је прихватио, и реализовао као заједничке, бројне иницијативе краљевачких ватрогасаца који посебним оцењују радове на изградњи водозахвата на безводним шумским подручјима, у сарадњи са Јавним предузећем Србијашуме.

- Оснивање женске секције у оквиру Добровољног ватрогасног друштва Краљево обогатило је методе и садржаје нашег рада. У редовима женске популације ова секција је веома популарна, што се може видети из све већег учешћа жена из редова политичког, културно-просветног и привредног живота града у активностима Добровољног ватрогасног друштва. Почасни члан Друштва постала је Милица из принчевске породице Карађорђевић, а наше чланице су наступале на седницама републичког парламента и ватрогасних институција Европске уније. Основан је пројектни тим за реализацију успешних пројеката као што су

Квиз знања из обасти заштите од пожара за ученике основних школа, Кућа без пожара, Заштита од пожара у Парку природе Голија, Заштита од пожара у заштићеном добру Манастира Студеница. Ови пројекти представљају део интерне едиције стручне ватрогасне литературе која је на располагању свим субјектима који се баве ватрогаством. Међународна сарадња, пре свега са Ватрогасним савезом Словеније, дала је велики допринос развоју краљевачког добровољног ватрогаства, што се нарочито огледа кроз бројне донације у опреми и шеснаест ватрогасних возила, као и континуираном пружању помоћи у санирању последица од земљотреса и бројних поплава у протеклом периоду. Представници нашег Добровољног ватрогасног друштва присуствовали су на међународним скуповима ОЕБС и Српско-руског центра из Ниша. Друштво је било покретач оснивања свих добровољних ватрогасних друштава на сеоском подручју, а као трајни задатак остаје да се обезбеди материјална подршка Градске упра-

ве и Министарства унутрашњих послова Србије у њиховом раду и развоју. Као закључак, можемо рећи да је Добровољно ватрогасно друштво Краљево у континуитету носилац ширења добровољног ватрогаства на овим просторима. Од најновијих законских прописа очекујемо даљи подстицај за даљи развој, а то очекују и генерације које су уградиле себе у развој добровољног ватрогаства, закључио је Вукосављевић. На Свечаној седници Добровољног ватрогасног друштва донета је одлука о покретању иницијативе за изградњу споменика ватрогасцима и ватрогасном оркестру, уз захтев да Скупштина града да формира Одбор за изгарадњу и у њега именује стручна лица, урбанисте, архитекте, историчаре, уметнике, књижевнике, представнике ватрогасаца и други који би овом споменичком обележју дали достојно решење, а представљен је и последњи броја часописа „Краљевачки ватрогасац“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

Нови искорак Српског покрета Двери

ПРОМЕНА СИСТЕМА СИГУРНОСТ ЗА СВЕ

МАГАЗИН

4.10.2020.

- У Србији није довољна промена власти, већ промена комплетног корумпираног политичког система који се није мењао пуних тридесет година. - Основни елементи прогласа упућеног грађанима Србије садржани су у пет програмских циљева. - Грађанин треба да чува читаву Србију, посебно животну средину. - Да је демократија у Србији поражена потврђује одсуство репрезентативног парламента.

- Посланици заступају само интересе своје политичке странке.

- Изборни систем прва ставка на листи оних које треба променити.

- Сваког уторка од 6. октобра до краја године ново представљање делова програма Српскога покрета Двери

28

Бошко Обрадовић

29

етири године парламентарног деловања, и бојкот последњих избора, Српском покрету Двери није било довољно да убеди потребан број бирача у исправност својих ставова, па ће прилику да прекорачи праг од четири одсто гласова морати да потражи на неким наредним. Сагледавање грешака начињених у претходном периоду повод је за нови искорак на српској политичкој сцени и самостално политичко деловање до следећих избора, што је недавно потврдио и председник странке Бошко Обрадовић. Жеља да до тада делује без ичије помоћи један је од разлога за одбијање дверјана да се одазову позиву Удружене опозиције Србије и заједничким састанцима креирају платформу за деловање у периоду који следи. Први човек Двери не одбија могућност да уочи следећих избора са представницима остатка опозиције потражи најбољу варијанту за излазак, под условом да се до тада изборе за услове који би обезбедили слободно и поштено изјашњавање бирача.

МАГАЗИН

4.10.2020.

Ч

30

- Покрећемо једну колону опозиције у Србији, ја бих је назвао колона за промену политичког система, јер нема боље идеје од идеје којој је дошло време за реализацију. Једна од најважнијих идеја, и главна вест са којом се појављујемо, је да више у Србији није довољна промена власти, да нам је потребна промена комплетног корумпираног политичког система који се није мењао пуних тридесет година. Три деценије се у Србији мењају власти, али систем остаје исти. Дошло је време да се промени и зато је главни слоган кампање коју покрећемо на основу прогласа управо „Промена система Сигурност за све“, каже Обрадовић. Чврсто уверење да у Србији демократија не функционише један је од најважнијих разлога за позив грађанима да се више заинтересују за политику. Циљем прогласа који је прдстављен пре десетак дана оцењена је потреба да се грађани врате, и укључе, у политику како би заједничким деловањем створили услови за јавне расправе и дебате, а кроз дијалог са медијима, стручном јав-

ношћу, другим политичким факторима, дошли до демократског консензуса о промени система. То је оно што, каже Обрадовић, као свој политички циљ види апсолутна већина грађана Србије. Основни елементи прогласа садржани су у пет програмских циљева, а потреба укључења већег броја грађана у политику ради контроле политичког система заснована на уверењу да је грађанин онај који треба да чува читаву Србију, посебно животну средину. Зато кључни апел послат са представљања прогласа гласи: „Ти грађанине Србије треба да останеш овде, да се овде избориш за промену политичког система за нас, да за сву нашу децу променимо политички систем заједно јер ми то можемо, да се питамо и одлучујемо у сопственој држави“. Позив на партиципативну и репрезентативну демократију темељи се на уверењу да је демократија у Србији поражена што потврђује одсуство репрезентативног парламента. Став о нелегитимности Народне скупштине дверјани виде у уверењу да посланици

На овај начин крећемо у велики сусрет са свим грађанима позивајући их да се укључе у политику, пре свега на друштвеним мрежама Покрета Двери које ћемо отворити за њихова питања, дискусије и гласање о нашем програму, јер ће нам бити веома важно њихово мишљење. Са друге, стране крећемо у обилазак читаве Србије, у директан разговор и контакт са грађанима, јер је наш проглас документ отворен за измене и допуне, који ћемо кроз комуникацију и разговор унапређивати и мењати. Такође, позивамо комплетну друштвену, стручну, политичку и медијску јавност на отварање јавних расправа по овим питањима јер смо спремни да на сваком месту, и са сваким, разговарамо како би се овакав документ унапредио, каже Обрадовић. Из Покрета Двери стиже потврда да су одавно испунили квоте присуства жена у риководећим органима о чему сведочи избор професорке Економског факултета у Нишу др Тамаре Миленковић Керковић и адвоката из Врања Маје Митић за потпредседнице. Тиме је,

сведочи Обрадовић, високо подигнута лествица уз жељу да тако буде у свим деловима ове политичке организације, јер су наступи на терену потврдили да жене у овом тренутку представљају активнији, креативнији, лојалнији и одговорнији део државе. Да ће у наредном периоду у жижи интересовања бити млади потврђује слоган „Ти остајеш ово је земља за сву нашу децу“. Обраћање младима засновано је на жељи да остану у земљи, а да се они који су већ отишли што пре врате, јер ће након промене система моћи да живе у другачијој, бољој и уређенијој држави него што је она данас. Представљање смерница за понашање у будућности окончано је подсећањем да су се Двери доказале као храбра и борбена опозиција актуелној власти, увек у првим редовима протеста, демонстрација и опозиционих активности. Сазревање у периоду од оснивања добра је основа за уверење како је дошло време да имају озбиљан програм и људе који могу да реализују све што је у њему дефинисано. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

заступају само интересе своје политичке странке, због чега је изборни систем прва ставка на листи оних које треба променити. Јавности је представљен део тима који ће реализовати политику Двери у наредном периоду, а сваког уторка од 6. октобра до краја године следи ново представљање делова програма Српскога покрета Двери о здравству, образовању, култури, пољопривреди, односима са Србима у региону и расејању, економији, спољној политици и безбедности, али и округли столови са неистомишљеницима на теме које се у овом тренутку сматрају суштински важним за Србију.

- Долазимо поштујући европску и српску политичку традицију, али проговарајући из савременог и актуелног политичког тренутка као нов, модеран и динамичан глас политичког конзервативизма и хришћанске демократије. Ми позивамо на обнову демократије, на правну одговорност, зелени патриотизам, ново село и нови град по мери човека и породице.

31

Објављени резултати испитивања за август

МАГАЗИН

4.10.2020.

СТАЊЕ БЕЗ

32

- На основу извршених анализа сто шездесет седам узорака воде за пиће из мреже градског водовода и двадесет узорака сирових вода са црпних станица изведен је закључак да је вода за пиће у току августа била хигијенски исправна. - Вода Ибра без фенолних материја. - Извештај Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата за август достављен градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“

рве тачке дневног реда седница Градског већа једном месечно посвећене су разматрању извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће и о праћењу квалитета ваздуха и евалуација резултата мерења. Пажљивији осврт на документ потврђује да се у текстуалном делу најчешће не разли-

П

кују, сем што је промењена нека цифра. О томе сведочи и последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље који потврђује да је у току августа провераван квалитет сто шездесет седам узорака воде за пиће из мреже градског водовода и двадесет узорака сирових вода са црпних станица. Сви су

анализирани на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед током којих је утврђено да су били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним пет пута спектро-фотометријском ме-

З ПРОМЕНЕ тодом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току августа била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиокси да и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Последњи извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току августа биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетче-

творочасовне вредности индекса црног дима нису прелазиле максимално дозвољене ни на једном мерном месту дефинисаног програмом мониторинга. Мерењем је утврђено да ни концентрација суспендованих честица ПМ10 на мерном месту Полицијска станица није прелазила граничне вредности као ни средње двадесетчетворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године, при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном, а тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан

индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентарција заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године. За ову годину биће утврђен као просек за 2018, 2019. и 2020, уз потврду да је за последњу потребно обезбедити да не прекорачи дозвољени ниво. Просечни индикатор служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5 а ради заштите здравља становништва. Обавеза Завода за јавно здравље је да месечне извештаје редовно доставља градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

33

Електронско плаћање први приоритет развоја еУправе

МАГАЗИН

4.10.2020.

КОРАК КА ПОТПУНО

34

- До истека наредне године три стотине нових услуга еУправе или мУправе, које ће редовно користити најмање милион и по грађана и привредника. - Без одласка на шалтере и подношења папирне документације. - У локалним самоуправама застарела опрема, нелиценцирани софтвери и мањак стручњака. - Организована обука за више од сто педесет службеника у готово осамдесет градова и општина којима су дате препоруке за јачање капацитета кидање уплатница и омогућавање електронског плаћања свих јавних услуга, достава документа у еСандуче и електронска размена фактура, биће приоритети Савеза за еУправу Националне алијансе за локални енономски развој у наредне две године, а очекује се да буде и тема разматрања Владе Србије чије је кон-

У

ституисање најављено за октобар. Председник Савеза за еУправу, и директор компаније ОСА рачунарски инжењеринг, Жељко Томић подсећа да је рад овог тела отпочео пре две године укидањем обавезе употребе печата за привреду. Уследило је усвајање Закона о архивској грађи и архивској делатности, као једно од највећих

постигнућа које је привреду ослободило милионских трошкова закупа магацина и чувања документације на папиру. Директор Канцеларије за информационе технологије и еУправу доц. др Михаило Јовановић указује на фокус интересовања у наредном периоду који укључује реализацију веома важних

Ј ДИГИТАЛИЗАЦИЈИ инфраструктурних пројеката од којих се очекује да доведу до бржег развоја еУправе. То су завршетак Државног дата центра у Крагујевцу, повезивање локалних самоуправа на јединствену информациону комуникациону мрежу еУправе, успостављање еПисарнице и еАрхиве, како би се у потпуности дигитализовао рад јавне управе и омогућили пријем, израда и чување електронских докумената. Стратешки значајним оцењени су завршетак Централног регистра становништва и израда Метарегистра, јачање информационе безбедности и обука службеника за рад у дигиталном окружењу. Канцеларија ће до истека наредне године настојати да успостави три стотине нових услуга еУправе или мУправе, које ће редовно користити најмање милион и по грађана и привредника. Повод је уверење да ће се

на тај начин избећи одласци на шалтере и подношење папирне документације. Национална алијанса за локални економски развој је са Републичком агенцијом за електронске комуникације и поштанске услуге, у сарадњи са Министарством трговине, туризма и телекомуникација, анализирала сајбер безбедност у локалним самоуправама. Резултати анализе указују на проблеме застареле опреме, нелиценцираних софтвера и мањка стручњака у овој области уз потврду да су организоване обуке за више од сто педесет службеника у готово осамдесет градова и општина којима су дате препоруке за јачање капацитета. Савез за еУправу и Национална алијаса потврђују посвећеност развоју електронских сервиса у Србији, што потврђује податак о укључености у из-

раду и имплементацију акционог плана Владе за развој еУправе. Са више од шездесет чланова из редова домаћих и страних ИТ и телекомуникационих компанија, банака, локалних самоуправа, регулаторних агенција и ланаца малопродаје, Савез за еУправу представља најбројније радно тело у организацији. Чланови Савеза за еУправу изабрали су ново руководство овог тела чији ће рад током наредне две године усмеравати председник Жељко Томић и извршни директор корпоративних послова у Теленору Ђорђе Поповић, директор ВИП мобиле и А1 Словениа Дејан Турк и менаџер одељења дигиталне експозитуре ОТП банке Александар Благојевић као потпредседници. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35

Одговорно управљање отпадом од хране

МАГАЗИН

4.10.2020.

Одговорно управљање отпадом од хране

36

ОТПАД КА - Акција прикупљања хиљаду тона отпада од хране до 1. новембра 2021.

- Сав отпад ове врсте, који произведу учесници - организације и предузећа, биће предат на збрињавање овлашћеном оператеру.

- Деведесет одсто отпада од хране из угоститељских објеката завршава на депонији, одакле емитује гасове са ефектом стаклене баште који директно угрожавају околину. - „Водич за правилно управљање отпадом од хране“, који нуди практичне савете за одговорно управљање у седам корака. - Само тринаест одсто угоститељских објеката користи услуге оператера за сакупљање и правилан третман отпада од хране а циљем смањења емисије седамсто педесет тона угљен-диоксида, Национална алијанса за локални економски развој и компанија ЕсоТрон, уз подршку Немачке развој-

С

не сарадње, покреће акцију прикупљања хиљаду тона отпада од хране, која ће трајати до 1. новембра 2021. Шеф јединице за заштиту животне средине Националне алијансе Слобо-

дан Крстовић је, на интерактивној радионици за представнике угоститељских и других услужних објеката, указао на податак о изразито малом броју објеката ове врсте који користе

АО РЕСУРС услуге оператера за прикупљање отпада. То је и повод за покретање акције током које ће сав отпад ове врсте, који произведу учесници - организације и предузећа, бити предат на збрињавање овлашћеном оператеру. Истраживања потврђују да чак деведесет одсто отпада од хране, који произведу угоститељски објекти и јавне установе са сопственим кухињама и кантинама, завршава на депонији, одакле емитује гасове са ефектом стаклене баште који директно угрожавају околину. То је и повод да се дефинише циљ интерактивне радионице и укаже на начине којима се може спречити настанак великих количина те врсте отпада, и могућности њиховог коришћења. Координаторка Отвореног регионалног фонда Немачке развојне сарад-

ње за Србију Зорица Билић подсећа на идеју акције да се оквиру заједничког пројекта допринесе одговорном управљању отпадом, посебно од хране није само еколошки, већ је и економски проблем. Жеља покретача иницијативе је да комбинованим активностима јавног, приватног и цивилног сектора, подстакне све учеснике у ланцу да отпад третирају као ресурс. Учесницима радионице представљен је и „Водич за правилно управљање отпадом од хране“, који нуди практичне савете за одговорно управљање у седам корака. Као један од аутора Водича, и регионални менаџер компаније ЕсоТрон која се бави прикупљањем и обрадом отпада, Бојан Глигић подсећа на жељу да се правилним третирањем отпада направи значајан корак ка очувању жи-

вотне средине. Она се темељи на истраживању које показује да само тринаест одсто угоститељских објеката користи услуге оператера за сакупљање и правилан третман отпада од хране, као и да је у већини ових објеката уврежено мишљење да се отпад од хране најчешће баца у контејнер и транспортује на депонију. Акција прикупљања хиљаду тона отпада од хране биће реализована у сарадњи са ЕсоТроном, који ће по промотивним условима збринути на начин који не штети животној средини. Заинтересоване компаније могу да се пријаве за учешће у акцији путем мејла esotron@esotron.rs или путем телефона позивом броја 021/621 66 27.

T. Радовановић Фото: НАЛЕД

37

Поруке Међународног дана старијих особа

МАГАЗИН

4.10.2020.

СВЕ ВИШЕ СТАРИХ

38

- Са просечном старошћу становника од 41,6 година Србија се сврстава у ред најстаријих земаља у свету. - У периоду између два последња пописа становништва просечна старост је са 40,2 порасла на 41,6 година.

- Просечан животни век продужен за 1,8 годину, а проценат особа старијих од шездесет пет премашио проценат млађих од петнаест година. - До 2050. године број старијих од шездесет година ће се удвостручити, а старијих од осамдесет учетворостручити.

- Очекује се да апсолутни број људи старијих од шездесет година са шесто пет милиона порасте на две милијарде

39

складу са резолуцијом коју је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила 14. децембра 1990. године, првог дана октобра сваке наредне Међународни дан старијих особа се обележава са циљем да нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Годину дана касније Генерална скупштина је усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе, а на Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење, како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у двадесет првом веку и промовисао развој друштва за све генерације. Паралелно са седамдесет петим рођенданом Уједињених нација ове године се обележава тридесети рођен-

МАГАЗИН

4.10.2020.

У

40

дан Међународног дана старијих особа. Узимајући у обзир чињеницу да је ризик за оболевање већи међу особама старије животне доби, у години коју је обележила пандемија корона вируса, јавноздравствене политике и програми су обухватили промотивне активности са циљем подизања свести о њиховим посебним потребама. Здравствени радници упозоравају да је у таквим околностима важно препознати одговорност старијих особа према сопственом здрављу и њихову улогу у фазама спремности и реаговања на тренутну и будућу пандемију. Ова година је препозната као „Година медицинских сестара и бабица“ што је повод да се на Међународни дан старијих особа посебно истакне улога здравствених радника, посебно медицинских сестара, у пружању здравствене заштите припадницима ове популације, уједно упути позив на

подизање капацитета како би се обезбедила боља подршка здравственом систему. Међународни дан старијих особа промовише Декаду здравог старења, у периоду од ове до 2030. године, и разговор јавноздравствених професионалаца о пет стратешких циљева Глобалне стратегије и Акционог плана за старење и здравље. Глобална стратегија је добро интегрисана у све Циљеве одрживог развоја, посебно у циљ који указује на потребу осигурања здравог живота и промоцију добробити свих у свим узрастима. Међународни дан старијих особа је прилика да се истакну циљеви за ову годину који подразумевају упознавање стручне и опште јавности о стратешким циљевима Декаде активног старења, изградњу платформе за иновације и промене, која ће омогућити повезивање људи и размену идеја, али

и подршку земљама у планирању и реализацији активности, на начин да ће свакој од њих на располагању бити вештине и алати који ће омогућити креирање политике здравог старења. Листу циљева допуњава потреба за квалитетнијим подацима о здравом старењу на глобалном нивоу, подизање свести о посебним здравственим потребама старијих особа, њиховом доприносу сопственом здрављу и функционисању друштава у којима живе и свести о значају здравствених радника и сарадника у пружању здравствене заштите старијим особама, са посебним освртом на професију медицинских сестара. Значајним су оцењени још изношење предлога за смањење неједнакости у здрављу старијих особа међу развијеним земљама и земљама у развоју и повећање разумевања утицаја пандемије ковид-19 на старије особе, здравствену политику и систем

здравствене заштите. О значају обележавања Међународног дана старијих особа најбоље сведочи брошура Промоција активног и здравог старења - Здравље за све која упозорава да ће у свету бити све више становника у осамдесетим и деведесетим годинама живота. То потврђује процена да ће до од 2000. до истека прве половине двадесет првог века број старијих од осамдесет година бити учетворостручен. Податак да у историји није никада забележен толики број средовечних и старијих особа које имају живе родитеље, као што је то случај данас, потврђује да ће многа деца знати бабе и деде, чак и прадеде, а посебно прабабе јер жене у просеку живе шест до осам година дуже него мушкарци. Очекивани животни век за Чилеанке је 1910. године био тридесет три године, а данас износи осамдесет две

што, захваљујући побољшању у јавном здрављу, сведочи о добитку од педесет година живота у једном веку. Да светска популација убрзано стари сведочи процена да ће се до 2050. године број старијих од шездесет година удвостручити, са око 11% на 22% светске популације. Очекује се да апсолутни број људи старијих од шездесет година са шесто пет милиона порасте на две милијарде. Са просечном старошћу становника од 41,6 година Србија се сврстава у ред најстаријих земаља у свету. У периоду између два пописа становништва, 2002–2011. године, просечна старост је са 40,2 порасла на 41,6 година, просечан животни век продужен је за 1,8 годину, а проценат особа старијих од шездесет пет премашио проценат особа млађих од петнаест година. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

41

42

МАГАЗИН 4.10.2020.

Медицинске сестре и техничари на првој линији одбране

- Ни страх није могао да умањи обавезу извршавања свих активности које су везане за позив медицинске сестре и техничара. - У почетку је, због сусрета са непознатим, страх био присутан код готово свих који су ангажовани у раду ковид одељења. - У ситуацији кад сервирке нису смеле да улазе на одељење, специјалне пакете са храном делиле су медицинске сестре. - Има наде за здравство кад постоји генерација младих који су спремни да раде, да слушају и уважавају старије колеге и колегинице, а имају и свој став. - Рад у ковид одељењу представља искуство чији би значај могао да се сагледа у сличним ситуацијама у будућности. - На свака два до три сата прање по сто килограма онога што је коришћено у претходној смени

Фото: М. Радовановић

НА МУЦИ СЕ ПОЗНАЈУ ЈУНАЦИ

43

скуства вишедеценијског постојања здравствене установе у Краљеву сведоче о својеврсном затишју у дане викенда, а колико је пандемија корона вируса утицала на промену најбоље потврђује податак да је у Општој болници „Студеница“ у дугом периоду неизвесности сваки дан био исти. На посебан однос према дешавањима у болници у знатној мери су утицале бројне дилеме везане за инфекцију, а податак да се ситуација често мењала, као на клацкалици, мотив да се додатним ентузијазмом доприноси лакшем решавању проблема. Отежавајућом околношћу оцењен је податак да се болничке зграде разликују, јер нису грађене типски на начин да се избегне укрштање путева, па је у ситуацији кад није било бољег решења за излаз са ковид одељења коришћено противпожарно степениште. Потреба да се посебна пажња запослених посвети поштовању процедура за облачење, још више скидања одеће која је коришћена у раду са инфицира-

МАГАЗИН

4.10.2020.

И

44

нима, основни је разлог да се више пута током сваког дана упозорава на редослед потеза. Уверење да је некада и стотина особа могла безбедно да се обуче за пола сата пада у воду при потврди да је у новим условима од њих двадесетак по неко често правио грешку, првенствено због замора условљеног радом у отежаним условима. Под посебним притиском биле су главне сестре одељења, и Опште болнице, чији је првенствени задатак био да спрече продор инфекције међу запослене. У таквим околностима више могућности за инфекцију било је ван установе, па је стрепњу појачавала отежана могућност да се утврди са ким су запослени били у контакту пре доласка на посао.

- Не знам ко се с ким дружио у спољашњем свету, са ким је од родбине био у контакту, па су маске морале да се носе и у зеленој зони. Кад се неко пожали на главобољу, или температару, одмах смо га склањали док се не утврди узрок, а да то буде мач са две

оштрице увек је била сумња да ли смо погодили инкубациони период, да ли ће бити потврђена инфекција или неће. Сви смо били у белом, све је замагљено јер испаравамо, вода малтене цури а пацијенти виде само зенице, па су почели да препознају сестре по гласу. Они нас не виде, у белом смо, изгледамо као космонаути, па су због распознавања на скафандерима исписивана имена. Било је много тешко за рад јер се чинило као да смо изашли испод туша. То је немогуће описати, треба доживети. Захвални смо краљевачким привредницима јер су помогли да дођемо до неких ствари које нису могле да се набаве, па смо максимално искористили помоћ да ковид болница фунционише. Нешто је морало да се купи, а од министарства не можемо да добијемо новац. Људи су нам излазили у сусрет и кад смо наручивали храну за особље, донели су нам апарат за кафу, балоне и апарате за воду. Нечије мало нама је у том тренутку било

много, па смо се свакој донацији редовали као дете кад добије чоколаду. Није у том периоду било страначке, нити било какве друге, поделе а нису сви желели ни да се помиње да су донатори, каже главна сестра Опште болнице Марија Мијаиловић. На први знак опасности алармиране су медицинске сестре са пулмологије које у свакодневном раду брину о плућним болесницима. Сећање на тај период освежава главна сестра Ивана Рашковић уз подсећање да је излеченим пацијентима после лежања на Инфективном одељењу, пре потпуног опоравка, требало посветити пажњу још неколико дана. Запослени са Одељења пулмологије први су прискочили у помоћ колегама са Инфективног одељења, посебно у време кад су капацитети попуњени до последњег места, а стрепња о доласку знатно већег броја заражених повећавала потребу да се на другима обезбеди довољан број места за хоспитализацију. То је условило потребу пресељење дотада-

шњих пацијената на одељења која обезбеђују адекватан третман, посебно онима којима је била неопходна интензивна нега. У таквим околностима, каже она, ни страх није могао да умањи обавезу извршавања свих активности које су везане за овај позив.

- Онда смо схватили да већина од скоро осамдесет посто пацијената, због масивне обостране пнеумоније и ниског нивоа кисеоника у артеријској крви, захтева кисеоничку потпору. Због тога су се боце са кисеоником веома брзо трошиле, а како је било мало мушкараца да помогну трошило семо огромну снагу да их допремимо до одељења. Почели смо са пет сестара у смени и убрзо увидели како не може да се издржи, али је временом и организација била боља па је било лакше. Проблем је било допремање хране јер сервирке нису смеле да улазе на одељење, па су специјалне пакете са храном делиле сестре. Никад нисмо сумњали у сестрински

кадар, јер смо много пута раније показали како умемо да радимо, али и да се дружимо, а иако ће време показати да ли смо успели или нисмо мислим да смо одговорили задатку. Пацијенти су у почетку били уплашени па смо морали да радимо и на њиховом психичком јачању, да ублажимо страх како би схватили да су на сигурном месту , а како је било много питања трудили смо се да одговоримо на свако од њих. Најважније је да нико од особља није заражен, каже Ивана. Слична искуства дели и главна сестра Инфективног одељења Снежана Ракић док сведочи о извесној дози страха који је, због сусрета са непознатим, био присутан код готово свих. Тек након смиривања ситуације сви који су били ангажовани у пружању помоћи великом броју инфицираних полако схватају каквим су напорима, и опасностима, били изложени. Снежана подсећа да је прилагођавањем на нове услове рада јењавала почетна стрепња, али и да због озбиљних обавеза

45

МАГАЗИН

4.10.2020.

често није било времена за размишљање о свим опасностима.

- Инфективна служба је имала петнаест сестара које су већ 23. марта морале да буду подељене у пет екипа. Сматрали смо како је најбоље да се смењују по три, јер је било немогуће издржати дуго. У почетку је људима сметало јер не могу да дишу, па се треба привикнути на наметнуту ситуацију, али смо се прилагодили уз помоћ колега. Било је тешко, али се издржало, а задовољство је било гледати младе колеге, потпомогнуте старијима који су имали искуства, како раде пратећи смернице и савете старијих. Ако ни због чега другог вредело је да видим да има наде за здравство, да постоји генерација младих који су спремни да раде, да слушају и уважавају старије колеге и колегинице, а опет да имају и свој став. Сама чињеница да човек долази у болницу није пријатна, и постоји доза страха. С обзиром да је и за пацијенте све ново мислим да су били поприлично уплашени, али су и они морали да се прилагоде ситуацији, каже Снежана.

46

Ивана Рашковић

Лидија Гвозденовић

Иако у првом таласу није било заражених међу запосленима на овом страховало се од обољења сестара са других одељења, јер спреченост било које ремети процес рада и захтева ангажовање других из ограничених ре-

сурса. Медицинске сестре су једнодушне у оцени да рад у ковид одељењу представља искуство чији би значај могао да се сагледа тек у сличним ситуацијама у будућности. Потреба да се обезбеди довољан

Драгана Михаиловић

Снежана Ракић

број места за пацијенте инфициране корона вирусом утицала је на промену режима рада и код оних који нису имали директни контакт са оболелима. Зато је Одељење урологије претворено у хируршку болницу, а честа

сељења у значајној мери појачавала опасност да се, у промењеним условима, теже дође и до ствари које су у нормалним условима на домак руку. Главна сестра са Одељења урологије Драгана Михаиловић је међу првима

понудила помоћ како би се што пре ослободио простор за пријем нагло повећаног пријема оболелих. Иако би се неупућеном могло учинити да пресељења и нису неки посебан проблем врло брзо се испоставило да није ни мало једноставно, због чега је посебно значајна била добра организација.

- Нисам познавала младе сестре са интерног и неурологије, ни оне мене, а требало је да им организујем рад. Било је свега и свачега, што је у оваквим околностима ваљда и нормално, али смо се за само три дана уиграле. Више ни не знам кога сам све звала кад сам видела жену која вуче боцу са кисеоником тешку седамдесет пет килограма, а у каквој је ситуацији увидите тек кад схватите да је сама тешка педесет, па јој треба три сата да промени боцу. У нормалним условима имате пар колица које служе да их неки мајстор довезе, али у новим није могло да се чека на то. Другачије је кад имате одељење са сто апцијената од којих можда четрдесет прима инфузију. Сад имате сто, а сви примају инфузију и кисеоник као основну терапију, па смо се сналазили на разне начине да сви буду покриве-

47

48

МАГАЗИН 4.10.2020.

ни и да никоме ништа не недостаје, каже Драгана. Смена екипа лекара и медицинских сестара на свака три до четири сата у значајној мери је оптерећивала службу чији је задатак да обезбеди чисте униформе за сваку од њих. Готово невероватно звучи податак да је на свака два до три сата на прање отпремано по стотину килограма онога што је коришћено у претходној смени па је, и поред потврде о довољној количини опреме, у појединим ситуацијама стрепњу појачавало сазнање да поступак прања и сушења траје три сата. У зависности од стања, које је у великом броју случајева било променљиво и зависило од придружених болести, пацијенати су се задржавали на одељењу између седам и месец дана. Иако се у почетку сматрало да болест напада само респираторни тракт други талас у јулу потврдио је да нису имуни ни други органи. У таквој ситуацији разумљива је брига чланова њихових породица, још више ако се зна да на ковид одељењу нису дозвољене посете па телефон није престајао да звони, а нервозу и једних и других појачавала могућност да се било шта каже док лекар не изађе из црвене зоне. Разлог је податак да се у појединим случајевима ситуација од повољне до забрињавајуће мењала за само неколико минута. Све о чему су сведочиле колегинице са других одељења потврђује и одговорна сестра са Одељења хирургије Лидија Гвозденовић, као вођа четворочланог тима, која ситуацију првих дана описује једном речју, страшно.

- Од њих четири излази једна, а смена се попуњава од ових које се одмарају. Значајним се показало разумевање за неког ко је у црвеној зони јер је било јако тешко и напорно, посебно при монтирању боца у време кад је више од деведесет одсто пацијената било на терапији кисеоником. У сваком тренутку је неком истекла боца, пацијенти са тешком клиничком сликом су у јако тешком стању, а како нико није ни из кревета могао да устане сви су зависили од нас, сећа се Лидија. Једно од основних правила је да оно што се унесе у црвену зону из ње не сме да изађе, чак ни медицинска документација због чега је сваки комад требало скенирати и до зелене проследи електронском поштом. Посебну пажњу требало је посветити ономе што су пацијенти донели, како при повратку кући не би заразили некога од чланова породице, а да би бар нешто могло да

се врати морало је да прође кроз озбиљан процес дезинфекције. И док је особљу намењен један вид едукације посебно је требало едуковати оне који долазе на лечење, јер у црвену зону није смело да се унесе ништа вредно, сем прибора за личну хигијену и онога што може да се баци. Да је било и ситуација какве нису могле да се претпоставе ни у најгорој варијанти сведочи податак о одбијању родбине да прихвати излеченог члана породице како би наставио опоравак у кућној изолацији. О томе сведочи пример пацијента чији су се син и снаха, у страху од инфекције, изоловали на једној од околних планина и не желе да дођу по излеченог. Није помогло ни то што има засебну кућу и може сам да живи, а само му треба допремити по нешто од намирница и ствари неопходних за свакодневни живот.

- Не можемо да зауставимо живот, па морамо да научимо да живимо са короном. За све нас је ово било ново, а како је време пролазило били смо опуштенији и лакше се организовали. Нико овде није био ни гладан ни жедан, пацијентима смо доносили воду и храну у порцијама, имали су и ужине у виду воћа, а свега је било довољно. Некад нам је било жао колико се хране донесе, али не можете да смањите порције јер се у болници тачно зна колика треба да буде. Имали смо много захвалних, и пацијената и родбине, јер смо се стварно трудили иако је увек био проблем да се обезбеди довољан број особља и пружи максимална нега и лечење. Сваки нови тип болести носи нов изазов, али смо сада много спремнији него што смо били за други пик, а први нисмо малтене ни осетили јер је Краљево било епидемиолошки миран град, каже Марија Мијајловић. У ситуацији кад је попустио притисак а ангажовани у раду ковид одељења могли да одахну до неког новог таласа, ако га буде на јесен, навиру сећања на мање или више тешке тренутке и оне који су утицали на учвршћивање веза са колегама на другим одељењима. Једнодушан став оних главних сестара које су координирале рад запослених, и биле задужене за набавку свега што је потребно, указује на чињеницу да су успешно одговориле на изазов који је пред њих донела пандемија корона вируса. Тешко је претпоставити какви би резултати били да пред њима није био тако велики проблем, али су сложне у констатацији да се само у великој муци препознају прави јунаци, а медицинске сестре и техничари Опште болнице „Студеница“ су то свакако били. Т, Радовановић

49

50

МАГАЗИН 4.10.2020.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

51

Почела имунизација против грипа

ОБЕЗБЕЂЕН РЕКО - Како би имунитет стечен вакцином био најефикаснији и најделотворнији грађанима ће бити препоручен најадекватнији термин за имунизацију. - Од Института „Торлак“ и страних добављача обезбеђен рекордан број вакцина против грипа који премашује пола милиона доза. - Установама за смештај одраслих и старих лица отпочела дистрибуција пнеумокок вакцине. - Након свих законом предвиђених активности у погледу сертификације и доставе вакцине здравственим установама имунизација грађана отпочела је 1. октобра инистарство здравља је почетком минуле недеље потврдило да је у земљу стигао први контингент вакцина против грипа који премашује триста четрдесет хиљада доза, а након свих законом предвиђених активности у погледу сертификације и доставе вакцине здравственим установама имунизација грађана отпочела је 1. октобра. У Министарству обећавају да ће, због актуелне епидемиолошке ситуације, грађанима препоручити најадекватнији термин за имунизацију, како би имунитет стечен вакцином био нај-

МАГАЗИН

4.10.2020.

М

52

ефикаснији и најделотворнији. У складу са актуелном глобалном пандемијом коронавируса, као и повећаним потребама и интересовањем грађана, ресорно министарство је ове године, од Института „Торлак“ и страних добављача, обезбедило рекордан број вакцина против грипа који премашује пола милиона доза. Поред тога, у складу са договором Министарства здравља и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, ове недеље је установама за смештај одраслих и старих лица отпочела дистрибуција пнеумокок вакцине

која је, према досадашњим истраживањима, имала изузетно позитиван утицај у погледу борбе против коронавируса, због чега се препоручује имунизација старијим лицима. Вакцинација је почела и у свим абулантама Дома здравља Краљево, а право на бесплатну вакцину имају старији од три године, хронично оболели од дијабетеса, плућних, кардиоваскуларних, бубрежних и неуролошких болести, као и запослени у здравственим установама. Вакцинација се обавља сваког дана од осам до двадесет сати уз налог изабраног лекара. Т. Радовановић

ОРДАН БРОЈ ДОЗА

53

Обележен Светски дан срца

МАГАЗИН

4.10.2020.

СВИМ СРЦЕМ ЗА

54

А ЗДРАВО СРЦЕ

- Од болести срца и крвних судова сваке године умре скоро осамнаест милиона људи. - Брине процена да би тај број до истека наредне декаде могао да достигне двадесет три милиона. - Најмање осамдесет пет одсто превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика. - Ковид-19 посебно угрожава срчане болеснике, којима прети двоструки ризик. - Од срчане слабости болује двадесет шест милиона људи. - У Србији је током 2018. од болести срца и крвних судова умрло више од педесет две хиљаде особа. - Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести су висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. - Скоро милијарду људи има висок крвни притисак

55

уних двадесет година Светски дан срца се обележава са циљем да подсети јавност како су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти у свету. Колико је ситуација у овој области алармантна најбоље потврђује податак да сваке године од болести срца и крвних судова умре скоро осамнаест милиона људи. Посебно брину процене да би тај број до истека наредне декаде могао да достигне двадесет три милиона. У таквим околностима Светска федерација за срце упозорава да најмање осамдесет пет одсто превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика у које се убрајају пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност. Светски дан срца је ове године у свим здравственим установама, и Дому здравља Краљево, обележен под слоганом: „Свим срцем за здраво срце“ и подсећањем да је у времену пандемије корона вируса, која је оптеретила здравствени систем и здравствене раднике, подигнут ниво индивидуалне одговорности за сопствено и здравље целокупног друштва. Податак да је ток пандемије непредвидив, због чега је брига о стању срца важнија него било када раније, прилика је да се 29. септембра посебно истакне значај болести срца и крвних судова. Искуства стечена током пандемије корона вируса потврђују да ковид-19 посебно угрожава срчане болеснике, којима прети двоструки ризик, јер поред нарушеног здравља инфекцијом ризикују драстично погоршање клиничке слике. Здравствени радници упозоравају да су особе са ослабљеним срчаним стањем, када ослабљени срчани мишић не снабдева тело довољном количином крви, много осетљивији на инфекције, посебно ову која може да доведе до значајног развоја компликација. Светски дан срца је прилика за још једно подсећање да у свету од срчане слабости болује двадесет шест милиона људи што је најчешћи узрок хоспитализација, а статистика сведочи да ће од пет срчаних болесника један развити срчану слабост. Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром у Србији је током 2018. од болести срца и крвних судова умрло више од педесет две хиљаде особа. У кардиоваскуларне болести спадају реуматска, хипертензивна и исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести. Као најтежи облик исхемијских болести срца акутни коронарни синдром, у који спадају акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт, је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, последњих неколико деценија и у земљама у раз-

МАГАЗИН

4.10.2020.

П

56

воју. О размерама опасности најбоље сведочи податак да је 2018. године био узрок скоро половине свих смртних исхода од исхемијских болести срца. Подаци Популационог регистра за акутни коронарни синдром сведоче да је исте године дијагноза ове болести постављена у више од двадесет две хиљаде случајева што потврђује да је инциденција премашила две стотине на сто хиљада становника. Према истим подацима током 2018. године у Србији су од овог синдрома умрле 4.652 особе. Иако су најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести, који се могу контролисати, лечити или модификовати, висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест има и оних на које се не може утицати. Подаци истраживања узрока болести сведоче да је повишен крвни притисак узрок тринаест одсто смртних случајева, употреба дувана девет, повишен ниво шећера у крви и физичка неактивност по шест, а прекомерна телесна маса и гојазност пет процената.

Хипертензија Хипертензија је водећи узрок кардиоваскуларних болести, а назива се „тихим убицом“, јер често није праћена знацима упозорења или симптомима, па многи и не знају да је имају. Крвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милиметрима живиног стуба, од којих први означава притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији а други када је опуштен између две контракције. Нормалним крвним притиском се сматрају измерене вредности горњег притиска мање од 120 а доњег од 80 милиметара живиног стуба. Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије горњи притисак између 120 и 129, а доњи 80 милиметара, а повишен крвни притисак када се горњи креће између 130 и 139, а доњи између 80 и 89 милиметара живиног стуба. Бројни показатељи потврђују да на глобалном нивоу, скоро милијарду људи има висок крвни притисак, а две трећине живи у земљама у развоју. У исто време прехипертензију и хипертензију, које су нешто израженије код мушкараца него код жена, у Србији има скоро половина одраслог становништва. Посебно забрињавају процене да ће у 2025. години више од милијарду и по људи у свету живети са хипертензијом, што упућује на важност редовног мерења крвног притиска.

57

МАГАЗИН

4.10.2020.

Употреба дувана

58

Процењује се да је пушење узрок настанка скоро десет одсто свих болести срца и крвних судова, а пушачи имају два до три пута већи ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре шеснаесте године живота, расте са годинама, а виши је код жена него код мушкараца. Познато је и да се ризик од исхемијских болести срца знатно смањује у року од две године од престанка пушења, а до истека петнаесте се изједначава са ризиком коме су изложени непушачи. Од милијарду свакодневних пушача дувана, колико се процењује да их је у свету, највиша учесталост од скоро трећине забележена је у европском региону а најнижа, три пута мања, у афричком. Забрињава податак да изложеност пасивном пушењу сваке године проузрокује смрт шест стотина хиљада људи,

од којих су двадесет осам одсто деца. Резултати истраживања сведоче да у Србији дуванске производе свакодневно конзумира 32,6 одсто мушкараца и 25,9 одсто женa.

Повишен ниво шећера у крви Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви 7,0 ммол/Л (126 mg/dl) или више, па су кардиоваскуларне болести узрок три петине свих смртних случајева особа са овом болешћу. Ризик од кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, а ризик је већи код особа женског пола. У свету учесталост дијабетеса код одраслих особа износи десет одсто, док је у нашој земљи код одраслог становништва готово осам. Ако се шећерна болест не открије на време, и не лечи, може доћи до озбиљних компликација, укљу-

чујући срчани и мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију, ампутацију екстремитета и губитак вида. Редовно мерење нивоа шећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, може побољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.

Физичка неактивност Недовољно физички активном сматра се особа која мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета, или је мање од три пута недељно интензивно активна краће од двадесет минута. Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања, а недовољно физички активне особе имају 20 до 30% већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни најмање пола сата током већег броја

дана недељно. Недовољна физичка активност је у свету заступљена код скоро трећине становника, а у Србији за половину више.

Неправилна исхрана Давно је утврђена повезаност високог уноса засићених масти, трансмасти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Стручњаци упозоравају да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак петине свих болести срца и крвних судова, а да прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре шездесет пете године живота за три до пет пута. У исто време учестало конзумирање високоенергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Висок унос засићених масти и трансмасних киселина је повезан са срчаним боле-

стима, док њихова елиминација из исхране, и замена полинезасићеним биљним уљима, смањује ризик од настанка коронарне болести срца. Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.

Прекомерна ухрањеност и гојазност Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија. Према резултатима истраживања здравља 2013. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе, више од половине становништва старијег од петнасет година и више било је прекомерно ухрањено, нешто више од трећине предгојазно а петина гојазно, приближно подједнако код особа оба пола.

Године старости Кардиоваскуларне болесети су све чешћа појава у старијем животном добу јер срце, чак и одуству болести, пролази кроз постепене физиолошке промене, па срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опусти између две контракције, због чега коморе постају круте и функционишу мање ефикасно, што меже да допринесе додатним компликацијама и проблемима при лечењу.

Болести у породици Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећан ризик код потомака, а ризик је већи ако је првостепени мушки крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре педесет пете године живота, а женски пре шездесет пете. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59

60

МАГАЗИН 4.10.2020.

Прогнана Нушићијада наставља живот

ЧАШИЦА СЛОБОДЕ - Уместо пуне контроле, садржаји слободне Нушићијаде настављају пут ка милионском аудиторијуму. - Удружење КудеС поклања грађанима још културних, хумористичких и забавних садржаја припремљених за потребе фестивала. - Од 30. септембра бројни нови садржаји на каналима и мрежама фестивала Нушићијада акон што је овогодишњу прогнану а слободну Нушићијаду, као и кампању која је у телевизијском и онлајн издању, испратио милионски аудиторијум, удружење КудеС поклања грађанима још културних, хумористичких и забавних садржаја припремљених за потребе фестивала. Поред две емисије и документарног филма који су, уз представе београдског Народног позоришта, чинили програм фестивала, публици ће у наредним данима бити доступни и сви остали садржаји чији су делови уврштени у телевизијско издање фестивала. У години у којој су, услед пандемије коронавируса, догађаји у земљи и свету били отказивани, или адаптирани како би испунили основне мере безбедности, трећа прогнана а слободна Нушићијада одржана је од 3. до 5. септембра на телевизији Нова С, каналима и мрежама фестивала коме је претходила кампања усмерена на питање аутоцензуре. Фестивал је чинио колаж садржаја препознатљивих за

Н

манифестацију чије су организаторе локалне власти у Ивањици 2018. избациле из фестивала који су организовали читаву деценију. Нови формат омогућио је да садржаји и поруке фестивала, који су осим Јунајтед медиа групе подржали Центар за транспарентност и истраживање – ЦРТА и Фондација за отворено друштво, уместо под пуну контролу челника општине Ивањице дођу до милионског аудиторијума широм Србије. Од 30. септембра на каналима и мрежама фестивала Нушићијада пратиоцима су, поред фестивалских емисија „Свеприсутни Нушић“ и „Антицензура“, и документарног филма „Нушићијада, више од фестивала“ као засебне целине доступни наступи Петра Божовића, Тихомира Станића, Ланета Гутовића, Горице Поповић, Рефлектор театра, Влатка Стефановског, Јоста Спејкерса и његовог бенда из Холандије, Јована Маљоковића, ПЉиЖа, Миодрага Стошића и других. Додатни садржаји су концерт квартета „Wonder Strings“ и Александра Радуловића, све

нумере које је специјално за фестивал снимила црногорска „Who See“ клапа, више нумера Драгољуба Ђуричића и бубњара, глас Петра Арбутине, Милене Драгићевић Шешић, Милана Ћулибрка, Душана Петричића, Предрага Кораксића Коракса, Иве Ераковић, Војислава Арсића, Драгољуба Ђуричића и Бранислава Гуте Грубачког у „Разговорима обичних људи у необичним временима“, осврти Здравка Шотре, Горана Марковића, екипе Менталног разгибавања – Дарка Митровића и Марка Степановића. Велико интересовање за фестивалске садржаје доказало је да хумор и култура имају своје конзументе у свим временима, чак и у време аутоцензуре као фазе која следи након цензуре. Управо ово мотивисало је Удружење грађана КудеС да те садржаје настави да нуди у континуитету, а своје канале учини једним од места на којима се увек може свратити по чашицу слободе. Т. Радовановић

61

62

МАГАЗИН 4.10.2020.

Нови импулси у раду библиотеке

ПРЕОБРАЖЕЊЕ У ОКТОБРУ - У Народној библиотеци „Стефан Првовенчани Вече са добитником Жичке хрисовуље у присуству лауреата Милана Ненадића.

- У понедељак четворочасовни књижевнокритички скуп о поезији Милана Ненадића, а у раним вечерњим часовима Жички сабор библиотекара. - У предвечерје Краљевдана краљевданску беседу названу „Слово о Симону Монаху“ изговориће еписикоп жички Јустин.

- Од 6. до 9. октобра у оквиру Дечје недеље атрактивни програми намењени најмлађима. - До 11. октобра бесплатан упис за децу до четрнаест година

63

64

МАГАЗИН 4.10.2020.

осле значајног поремећаја у раду од почетка епидемије корона вируса, обуставе рада током ванредног стања и постепеног увођења у редовне токове након релаксирања рестриктивних мера, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ од октобра улази у нову фазу рада. Податак да је у ванредним околностима, и у смањеном обиму, одржан Жички духовни сабор Преображење 2020. а за нека безбеднија времена одложена организација традиционалних активности повод је да вечерас буде одржано Вече са добитником Жичке хрисовуље у присуству лауреата Милана Ненадића, о коме ће говорити др Владимир Димитријевић и Желидраг Никчевић. У Читаоници Научног одељења сутра ће бити приређен четворочасовни књижевнокритички скуп о поезији Милана Ненадића, а у раним вечерњим часовима отворен Жички сабор библиотекара. Скуп у Свечаној сали Градске управе прати музичко-поетски програм „Духовна поезија - Клавир и глас“, уз учешће вокалне солисткиње Јане Крижак и музичку пратњу пијанисте Петра Илића који ће изводити композиције домаћих и руских аутора. Програм ће стиховима духовне поезије српских песника употпунити драмски уметник Милан Михаиловић. Поред представљања стручних и научних радова, који ће до краја године бити објављени у зборнику, „Жички сабор библиотекара“, програм ће употпунити предавање проф. др Милисава Савића „Путописи Жиче, Студенице и Ибарске долине“. Захваљујући подршци Министарства културе и информисања Републике Србије и Града Краљева, скуп се организује трећи пут заредом. У уторак почиње стручни скуп „Сарадња јавних библиотека са библиотекама традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији“ са жељом да се осветли историја библиотека традиционалних цркава и верских заједница, рад на попису и обради старе и ретке књиге, размена искустава и сарадња на сређивању библиотечке грађе, издања јавних библиотека и традиционалних цркава, богаћење колекција јавних библиотека изворима из области религије, и идејом да се

П

прикажу досадашњи резултати рада, размене знања и искуства и иницирају нови пројекти. Стручни скуп се наставља у среду кад ће бити представљена монографија „Жичка епархија: осам векова светосавског континуитета“ др Драгољуба Даниловића, уз присуство аутора и историчара уметности Гордане Гаврић и др Владете Петровића. Обавезу да изговори краљеваднску беседу названу „Слово о Симону Монаху“ преузео је еписикоп жички Јустин. Први дани октобра су у Библиотеци годинама уназад били резервисани за Дечју недељу. Први програм ове године је „Виртуелно дружење“ са припремном предшколском групом Младост, названо „Деца су народ посебан“, а дан касније онлајн радионица „Говори к’о Гонзалес Брзи, немој да те мрзи“ на Фејсбук и Инстаграм профилима Дечје недеље. Програм је настао у тражењу начина да се превазиђу ограничења изазвана актуелном епидемиолошком ситуацијом због које су, у простору Библиотеке, у потпуности укинута окупљања деце у оквиру радионица. Библиотекари Дечјег одељења покренули су онлајн говорну радионицу засновану на идеји да се виртуелним сусретима писаца, библиотекара и малишана, кроз игру и поезију путем дигиталних платформи, унапређује њихова говорна вештина и култура изражавања. Досадашње искуство потврђује да је онлајн језички изазов пробудио велико интересовање деце и васпитача предшколских установа који су радионицу препознали као занимљив и пријемчив начин усавршавања говорне вештине и правилног изговора гласова, што је и повод да програм буде уврштен у Дечју недељу. За четвртак 8. октобра планирано је дружење са малишанима из припремно предшколске групе Чуперак, под називом „Хоћу да нећу, нећу да хоћу!“, а следећег дана њижевна радионица „Мисли ми лете“. Дечја недеља је повод да Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ упути позив деци узраста до четрнаест година да до 11. октобра искористе могућност бесплатног уписа. У складу са епидемиолошком ситуацијом, сви програми се одржавају уз ограничено присуство гостију и публике. Т. Радовановић

65

Десети ЏезИбар у скраћеном издању

МАГАЗИН

4.10.2020.

ЏЕЗИБАР Н

66

- Десето издање Међународног џез фестивала ЏезИбар у скраћеном формату и са ограниченим бројем посетилаца. - После много лутања претходних година најадекватнијом локацијом за наступ четири бенда оцењено двориште испред Француске куће. - Прве вечери Wonder Strings Quartet и Драган Ћалина Квартет, друге „La Famiglia Jazz Quintet“ и EYOT. - Број посетилаца ограничен. - Обезбеђен директан пренос концерата и на YouTube каналу Културног центра Рибница

НА ЈУТЈУБУ

67

4.10.2020.

МАГАЗИН

68

осле неколико месеци затишја полако се опоравља културна сцена на коју је ове године, због пандемије корона вируса, одлучујуће утицала забрана окупљања већег броја особа на неком простору. За неке од културних манифестација то и није био посебан хендикеп, јер ни у нормалним околностима нису биле у ситуацији да привуку више од броја лимитираног препорукама кризног штаба за борбу против ширења епидемије корона вируса. Након одлагања неких културних манифестација за безбедније време коначно су могли да одахну сви који су

П

ове године очекивали десето издање Међународног џез фестивала ЏезИбар. Средином недеље стигла је потврда ће ће фестивал ипак бити одржан, овог пута у скраћеном формату и са ограниченим бројем посетилаца, а после много лутања претходних година најадекватнијом локацијом за то оцењено је двориште испред Француске куће. Одсуство извођача из иностранства организатори оправдавају епидемиолошком ситуацијом и рестрикцијама које су бројне европске земље увеле за све који одлазе или се враћају из иностранства, а да фестивал ипак буде

одржан допринела су само четири бенда. На импровизованој позорници испред Француске куће први се појавио Wonder Strings Quartet састављен од уметница које су каријеру изградиле у реномираним симфонијским и камерним оркестрима у којима и раде. Прву виолину свира Мирјана Нешковић, другу Александра Поповић, виолу Ивана Узелац, виолончело Данијела Милутиновић, а на краљевачком фестивалу наступиле су са перкусионистом Александром Радуловићем. Сат и по касније наступио је Драган Ћалина Квартет, ауторски џез бенд са-

стављен од еминентних музичара чији је дебитантски албум „The Circle“ објављен под окриљем Продукције грамофонских плоча Радио-телевизије Србије. На репертоару квартета, који чине пијаниста Драган Ћалина, алт саксофониста Лука Игњатовић, контрабасиста Борис Шаиновић и бубњар Пеђа Милутиновић, налази се ауторска музика инспирисана различитим џез правцима, као и џез стандарди. Друго фестивалско вече отворио је „La Famiglia Jazz Quintet“ који је у специфичним околностима у доба пандемије, а поводом јубиларног десетог издања фестивала „Џезибар“, форми-

рала група врсних солиста, чланова Биг Бенда Радио-телевизије Србије. Подстакнуте доласком у оркестар изузетно талентованог младог саксофонисте Растка Обрадовића, старије колеге су заједно оформиле бенд који изводи његову ауторску музику, али и најбоље и најзахтевније композиције из ризнице традиционалног џеза. Поред Обрадовића чланови квинтета су солиста на труби Марко Ђорђевић, пијаниста Иван Алексијевић, басиста Милан Павковић и бубњар Милош Грбатинић. Фестивал је завршен наступом нишког музичког састава EYOT, који чине пијаниста Дејан Илијић, бубњар Ми-

лош Војводић, басиста Марко Стојиљковић и гитариста Слађан Миленовић. Здруженим снагама потврдили су да музика коју изводе представља еклектични звук између рока и џеза, панка и амбијенталне музике, импресионизма и романтизма, а чврсто се ослања на традиционалну музику Балкана и источне Европе, остварујући праву мешавину старог и новог, Истока и Запада. Иако је улаз у двориште Француске куће био бесплатан број посетилаца је ограничен због чега је обезбеђен директан пренос концерата и на YouTube каналу Културног центра Рибница. Т. Радовановић

69

Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com

ШВАРЦВАЛД СРЦА Шварцвалд срца

190-200 °Ц. Патишпањ охладите па исеците срца.

Потребно за патишпањ:

МАГАЗИН

4.10.2020.

1 паковање Др. Eткер Чоколадног колача 150 г маслаца/маргарина 3 јајета 50 мл млека За бели фил:

70

100 мл хладног млека 50 г Др. Eткер Шлага са укусом слатке павлаке 250 г масцарпоне сира За фил од вишања: 1 тегла компота од вишања 50 г шећера 30 г Др. Eткер Густина 100 мл воде И још треба: црни крем по жељи 10-15 печених лешника Припрема патишпања: Умутите маслац и јаја. Додајте млеко, садржај из кесице и мутите миксером максималном брзином око 1-2 минута. Припемљену смесу сипајте у плех величине 20 x 30 цм претходно подмазан или обложен папиром за печење. Пеците око 20 минута на

Припрема белог фила: У суд сипајте млеко и шлаг. Миксером умутите па додајте масцарпоне сир. Варјачом промешајте или кратко миксером умутите. Припрема фила од вишања: У одговарајући суд сипајте вишње и сок из тегле. Додајте шећер и ставите да проври, а онда додајте густин који сте претходно размутили у води. Кувајте кратко на нижој температури уз мешање док не добијете желатинасту смесу. Филовање: Срца водоравно исеците на два дела. На тацну ставите први део срца, попрскајте чоколадним млеком. Бели фил сипајте у посластичарску кесу и префилујте срца по ивици. У средину сипајте фил од вишања, па преклопите другим делом срца које такође попрскате чоколадним млеком. Оставите да патишпањ упије млеко, па онда годњи део премажите црним кремом и поспите сецканим печеним лешником. Додатно декоришите кандираним трешњама и листићима менте тј нане.

71

МАГАЗИН 4.10.2020.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Тролови: Светска турнеја

Гренланд: Последње уточиште

Изванредан живот Давида Коперфилда

МАГАЗИН

4.10.2020.

Препознатљиво ремек-дело Чарлса Дикенса бележи хронику живота Давида Коперфилда, насловног лика филма који смешта причу у период деветанестог века. Прича прати Ко-

74

Ана Кендрик и Џастин Тимберлејк враћају се у фантастичном наставку анимираног музичког филмског хита из 2016. године. У авантури која ће их одвести далеко изван граница познатог, Мака и Закерало ће открити да су само једно од шест различитих троловских племена, које живи у једној од исто толико различитих територија. Посвећени су једном од шест музичких праваца, фанку, року, кантри и техно музици, класичној и поп року, који доприносе да њихов свет постане много већи и бучнији. Анимирану породичну авантуру у 2Д формату, чије трајање за четири минута премашује сат и по, Волт Дорн и Дејвид П. Смит режирали су према сценарију који су написали Џонатан Ејбел и Глен Бергер. Анимираним јунацима гласове су позајмили Ана Штајдохар, Марко Мандић, Ива Стефановић, Бранислав Платиша, Милан Живадиновић Били, Слободан Стефановић, Ђурђина Радић Ђиx, Никола Антоновић Антон, Марко Марковић и Ђорђе Гргуровић Грзи, а филм се приказује до 7. октобра у пројекцијама које почињу у 17,30 сати.

Како се приближава одбројавање до глобалне апокалипсе, породица Џона Геритија се све интензивније бори за опстанак, па заједно са сином Нејтаном мора да крене на опасно путовање како би се домогли једине наде за спас, уточишта на Гренланду. Док комади комета изазивају катастрофу невиђених размера, усред застрашујућих вести о уништеним градовима широм света, у борби против све веће панике и безакоња које их окружују, доживљавају најбоље и најгоре од човечанства. Како се одбројавање приближава нули, њихов невероватан пут кулминира очајничким и последњим летом у могуће сигурно уточиште. Акциони трилер у 2Д формату, у трајању од једног минута мање од два сата, Рик Роман Во је режирао према сценарију Криса Сперлинга, а водеће улоге тумаче Џералд Батлер, Морена Бакарин, Роџер Дејл Флојд, Скот Глен, Рендал Гонзалес, Рик Пасквалон, Нилола Лембо и Ален Пјетрушевски. Филм је на репертоару биоскопа до среде 7. октобра, а пројекције почињу у 19,30.

перфилдово путовање кроз хаотичан свет у коме покушава да пронађе своје место. Од несрећног детињства до открића талента за приповедањем и писањем његово је путовање наизглед смешно и трагично, али увек пуно боја, живота и хуманости. Филмска драма са елементима комедије у 2Д формату траје само минут мање од два сата, а Армандо Ианучи је режирао према сценарију који је, адаптацијом Дикенсовог романа, написао Сајмон Блеквел. Водеће улоге тумаче Дев Пател, Тилда Свинтон, Бен Вишлоу, Хју Лори и Питер Капалди, а у периоду до средине наредне недеље пројекције почињу два сата пре поноћи.

75

МАГАЗИН

4.10.2020.

Филмови које смо гледали - 1963.

76

77

МАГАЗИН

4.10.2020.

Бе Те

78

„Демократске власти“ користе Вијагру? Осећај је „широких“ народних маса!

Н

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

з резерве, бејах за – промене! промене „докрајчише“ - мене!

Српска „висока“ политика; ниско је спустила – нацију!

Кажу: „Само кокодачу, а не носе јаја“! ије тачно: „Међу њима је, највише – јајара“!

79

Локални спорт у условима пандемије

МАГАЗИН

4.10.2020.

КОЛИКО ПАРА, Т

80

ТОЛИКО МУЗИКЕ

- Хронични недостатак новца прати област спорта од праисторије до данас. - Спорт опстајава захваљујући буџетским средствима.

- Приметно све мање интересовање публике за присуство спортским догађајима. - Све мање деце у спорту, значајније мање дечака а више девојчица. - Бициклисти протерани са улица, пливачи и ватерполисти из базена. - Колективни спорт више нема публике. - Стручном кадру почиње да пада ентузијазам. - Док у Краљево не буду долазили најбољи српски клубови, попут Црвене звезде и Партизана, у овој средини не треба очекивати масовније посете фудбалским утакмицама. - Београдизација спорта као највећи проблем

81

пецифичност ситуације у коју је запао спорт повод је за бројне покушаје да се широком кругу људи, посебно најмлађих, представи што више различитих могућности које, интензивирањем физичке активности, воде ка здравијем животу. Разлог се огледа у добро познатом ставу да млади све више времена проводе у затвореном простору, а мање напољу, што је посебно изражено током неколико последњих месеци кад је пандемија корона вируса у значајној мери утицала на пасивизирање пређашњих активности. Једним од начина да се у јавности представе и могућности мање атрактивних спортова оцењени су мали сајмови спорта, а трећи по реду организован пре десетак дана био је

МАГАЗИН

4.10.2020.

С

82

посебна прилика да се укаже на проблеме који спречавају интензивнији развој. Значајном кариком у ланцу популаризације, и помоћи спортским клубовима, потврдио се Спортски савез Краљева који, каже члан управе Рајко Чубрић, предузима значајне активности како би овај сегмент живота подигао на што виши ниво. Највећом препреком на том путу у много случајева се потврдио хронични недостатак новца који прати ову област од праисторије до данас. Ма колико да потрошачки део друштва заступа тезу да без значајних улагања ни у овој области не треба очекивати квалитет, повољном се оцењује податак да локална самоуправа финансира спорт у оквиру сопствених могућности.

У ситуацији кад у локалној средини нема спремних да спонзоришу и најзначајније клубове спорт опстајава захваљујући буџетским средствима локалне самоуправе. Чини се да, сем проблема везаних за финансирање, више боли сазнање о све мањем интересовању публике за присуство спортским догађајима за шта се у различитим круговима траже различити разлози. И док оштрији критичари сматрају да је то последица ма-

њег квалитета од очекиваног, и недовољна компензација за новац уложен у улазницу, спортски радници кривицу сваљују на савремена средства информисања која омогућавају упознавање са свим резултатима и без присуства утакмицама. Сем потврде да све мање младих присуствује спортским догађајима присутно је и помањкање жеље да се баве спортом.

- Сваки је спорт напоран, тежак и изазива неко мучење организма које ће сутра итекако да му помогне и као раднику, и као пензионеру, и као човеку који ће да живи дуго. Прави спортисти, поготово они који по завршетку каријере наставе да раде са млађима, младалачки размишљају а то је велика ствар. На несрећу све је мање деце

у спорту, значајније мање дечака а више девојчица што је врло битно за нашу популацију. У Краљеву су пали колективни спортови јер је, поред смањеног интересовања, младима све теже да се баве кад имају термин у хали у десет сати ноћу, да не причамо о бициклистима које протерују из свих могућих улица, деци која се баве пливањем и ватерполом кад због короне не могу да тренирају. Ови спортови су се готово угасили, јер ове године на базену није било ниједног пливачког дана. То су неке околности које су довеле до оваквог стања, али је чињеница да колективни спорт више нема публике. Сваки млади човек воли да буде виђен, и да му се аплаудира јер то подиже адрена-

лин и даје нешто што потврђује како је био нешто и нешто дао овом граду. То је суштина. Сада тога више нема, а и стручном кадру почиње да пада ентузијазам, каже Чубрић. Иако су у таквим околностима шансу добили појединачни спортови остваривању значајнијих резултата у локалној средини се као највећи проблем испречила београдизација, разлог за одлазак у Београд најчешће је очекивање да то буде одскочна даска за даље. Шансу су најбоље искористили су краљевачки бициклисти Јелена Ерић и Душан Рајовић који са највећим именима светског бициклизма бране боје најелитнијих европских клубова. Иако сличну шансу имају и атлетичари значајнији резултати изостали су због

83

84

МАГАЗИН 4.10.2020.

одсуства адекватне спортске инфраструктуре па се, након завршетка радова на реконструкцији и доградњи атлетског стадиона, крупнији искорак очекује у годинама које долазе.

- Колективни спортови немају део који је за њих врло битан, а то су квалитетни спортски објекти које могу да користе у најбољим терминима. Не може неко да тренира ујутру у осам, а да игра увече у осам јер му организам није адекватно припремљен за то време. Он мора да тренира у термину када су такмичења, да тада његов организам буде најбуднији, најјачи и најспремнији да пружи максимум. Халу изнајмљује јавна установа која спорту жели најбоље, али не може да направите двадесет пет термина кад у дану има двадесет четири сата и то је највећи проблем. Нама не требају велике хале, нама не требају велика пливалишта, већ мали терени да би могло што више клубова да ради у идеалним условима, каже Чубрић. Значајним сегментом бриге о свим спортовима потврдио се Спортски савез Краљева који тек последњих неколико година добија на значају и поред потврде да располаже скромним ресурсима. Једном од најзначајнијих активности асоцијације свих спортова оцењена је организација малих сајмова спортова чије се треће издање, у измењеним околностима и без масовнијег присуства оних којима је намењен, и не може сматрати посебно великим кораком напред. Ових дана се навршило пола века од пропуштене прилике фудбалера Слоге да се пласирају у највиши ранг такмичења. Да разочарање не буде потпуно допринела је реорганизација у овој врсти такмичења која је Краљевчанима омогућила да се домогну Прве фудбалске лиге као другог по значају ранга такмичења у земљи. И док у локалној самоуправи то сматрају изузетним успехом слаби резултати не дају довољно основа за оптимизам да ће и наредне године бити у истом друштву. Бољи познаваоци прилика у спорту упозоравају да ни то није довољно јер док у Краљево не буду долазили најбољи српски клубови, попут Црвене звезде и Партизана, у овој средини не треба очекивати масов-

није посете фудбалским утакмицама, а слична је ситуација и у другим колективним спортовима.

- Ако се појави нови Новак Ђоковић одмах ћете имати сто дечака и девојчица који ће да тренирају тенис. Организујте светско првенство у бициклизму и сутра нећемо моћи да се одбранимо од деце. Ја сам оптимиста, јер да не мислим и не верујем како ће у овој средини да се изроде шампиони не бих ни радио овај посао. Не можете да будете врхунски фудбалер уколико не играте у врхунском тиму, можете у Слоги да играте колико год хоћете, али Слога није тај ниво. Ни атлетиком не можете да се бавите на светском нивоу, и трчите са светском елитом, а да тренирате у локалном клубу. Он и не треба да стреми томе, треба да од младих људи прави селекцију, да их научи шта значи спорт, како се бави спортом, и припреми за даљи степен који се зове Београд, или иностранство. Морамо да схватимо да је ово база, а кад то схватимо Краљево ће да добије шампионе, каже Чубрић. Први обриси реконструисаног атлетског стадиона појачавају жељу других спортиста да имају бар сличне услове за рад. И док бициклисти прижељкују макар малу парцелу на којој би био изграђен велодром главна тема међу фудбалерима је најављена изградња новог стадиона капацитета око осам хиљада посетилаца. Приближавање дана кад би у пуним сјају могао да засија објекат од националног значаја појачава се уверење да Краљево нема тим који би се овом врстом спорта бавио на адекватном нивоу. То је и повод за стрепњу како би у дугом периоду био закључан, а само повремено уступан на коришћење клубовима из других средина. Да се активност Спортског савеза Краљева не завршава малим сајмом спорта потврђује податак о припреми да на сличној, али много обимнијој, манифестацији у Београду крајем новембра представи краљевачки спорт, могућности које пружа и појединце који су стасали у овој средини, а одскочили далеко изван граница земље. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

85

86

МАГАЗИН 4.10.2020.

Трајал - Слога 5. октобра

87

МАГАЗИН

4.10.2020.

Рибница - Ниш 3:0

88

89

МАГАЗИН

4.10.2020.

Краљево - 021 59:73

90

91

МАГАЗИН

4.10.2020.

Динамик - Слога 111:73

92

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 4. И 10. ОКТОБРА

МАГАЗИН

4.10.2020.

4. октобар

94

1209 — Немачки краљ Отон IV крунисан је за римско-немачког цара. Током три наредне године напао је Тоскану, Сицилију и јужну Италију, због чега га је папа Иноћентије II екскомуницирао.

1582 — Четврти октобар означен је као последњи дан Јулијанског календара у Папској држави, Шпанији и Португалији. Грегоријански календар ступио је на снагу наредног дана са датумом 15. октобар, а убрзо су га прихватиле готово све католичке државе. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца прихватила је тај календар за подручје Србије, Црне Горе и Македоније 19, односно 31. јануара 1919.

1853 — Турска је, уз подршку Уједињеног Краљевства и Француске, објавила рат Русији, пошто је Русија одбила да се повуче из подунавских кнежевина Влашке и Молдавије које је окупирала да би, како је образложила, заштитила православне поданике на територији Отоманског царства.

1865 — Пруски канцелар Ото фон Бизмарк и француски цар Наполеон III постигли су у Бијарицу споразум да Пруска преузме врховно вођство у Немачкој. Пет година касније избио је француско-пруски рат у којем је Наполеон III заробљен, а у Француској је 4. октобра 1870. поново успостављена република.

1878 — Први амбасадор Кине у САД Чен Лан Пин предао је акредитиве америчком председнику Радерфорду Хејзу.

1895 — Саграђена бањалучка гимназија 1918 — Борис III постао је цар Бугарске, пошто је његов отац Ферди-

нанд I абдицирао. Године 1923. завео је диктатуру у земљи, а у Другом светском рату био је савезник нацистичке Немачке.

1944 — Распуштен је концентрациони логор на Бањици у Београду, који су немачке окупационе власти основале у јуну 1941. Према непотпуним подацима, кроз тај логор прошло је око 100.000 затвореника, од којих је око 80.000 убијено.

1945 — Основан Партизан.

1957 — Совјетски Савез је лансирао Спутњик-1, први вештачки Земљин сателит.

1965 — Папа Павле VI постао је први папа који је посетио САД и који се обратио народима света са говорнице УН у Њујорку, позивајући их на успостављање трајног и праведног мира у свету.

1974 — Американац Дејвид Кунст постао је први човек који је обишао свет пешице. На путовање дуго 23.250 километара он је кренуо 20. јуна 1970.

1977 — УН су прокламовале Општу декларацију о заштити животиња, а 4. октобар проглашен је Светским даном заштите животиња.

1992 — Влада Мозамбика и побуњеници потписали су мировни споразум, чиме је окончан 16-годишњи грађански рат у тој афричкој земљи.

1993 — Председник Русије Борис Јељцин употребио је тенкове да би заузео зграду парламента у коју су се забарикадирали посланици, пошто је 21. септембра распуштен парламент. Потпредседник Русије Александар Руцкој и лидери парламента предали су се војницима лојалним Јељцину после десеточасовног тенковског напада и погибије најмање 300 људи.

1999 — Командант усташког логора у Јасеновцу у Другом светском рату

Динко Шакић осуђен је у Загребу на 20 година затвора. У том, највећем концентрационом логору у Југославији, убијено је неколико стотина хиљада људи, углавном Срба, Јевреја и Рома, као и хрватских антифашиста.

2000 — Уставни суд СР Југославије поништио је председничке изборе одржане 24. септембра на којима је кандидат опозиције Војислав Коштуница победио кандидата Социјалистичке партије Србије и дотадашњег председника Слободана Милошевића. На по-

зив Демократске опозиције Србије да се 5. октобра окупе у протесту због тога испед Савезне скупштине, грађани из целе Србије кренули су према Београду пробијајући полицијске блокаде на путевима.

2001 — Руски авион Тупољев-154 који је из Израела летео за Москву пао је у Црно море погођен ракетом коју је грешком испалила украјинска војска на војној вежби. Погинуло је 78 путника и чланова посаде.

2009 — Навијач Фудбалског клуба Сарајево Ведран Пуљић (22) убијен је у Широком Бријегу из ватреног оружја пре утакмице између Широког Бријега и Сарајева. У њега је хицем из пиштоља пуцао бивши полицајац из Широког Бријега Оливер Кнезовић. Он је признао убиство и потом побегао из полицијске станице у Широком Бријегу, а потом је напустио Босну и Херцеговину и отишао у Загреб .

5. октобар 610 — У Цариграду, у цркви Пресвете Мудрости (Аја Софија) Ираклије (610—641.) крунисан за новог источноримског (византијског) цара. Ираклије је остао упамћен као велики војсковођа и реформатор византијског војног и административног система.

1511 — Папа Јулије II основао је Свету лигу Арагона, Венеције и Папске државе са циљем да одбрани јединство цркве, али и да истера Французе из Италије.

1796 — Под притиском Француске, Шпанија је објавила рат Великој Британији, који је завршен катастрофалним поразом француско-шпанске флоте 1805. у бици код Трафалгара.

1813 — После пропасти Првог српског устанка, у селу Скели, бежећи пред турским окупаторима, педесет жена и девојака не желећи да их Турци обешчасте, скочиле су у Саву, држећи се за руке и утопиле се.

1883 — Први европски трансконтинентални експресни воз „Оријент експрес“ кренуо је из Париза за Истанбул.

1900 — Персијски шах Музафар ад Дин Каџар посетио Београд и краља Александра I Обреновића.

1908 — Аустроугарска анексирала Босну и Херцеговину.

— Бугарски кнез, немачки принц Фердинанд Кобург прогласио је независност Бугарске од Османског царства, а себе царем Фердинандом I. 1910 — Португалија је после обарања краља Мануела II проглашена републиком под председником Жуакимом Теофилом Фернандешом Брагом.

1915 — Снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву, Сави и Дрини, у Првом светском рату почела је офанзива Централних сила на Србију.

1938 — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео је оставку и отишао у избеглиштво, након што је под притиском Велике Британије и Француске прихватио Минхенски споразум којим је Судетска област уступљена Хитлеровој Немачкој.

1954 — Уједињено Краљевство,

САД, ФНР Југославија и Италија су потписале Лондонски споразум о укидању Слободне зоне Трста и додели зоне Б и мањег дела зоне А Југославији, а већег дела зоне А са градом Трстом Италији.

1964 — У Западни Берлин је кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида побегло 57 држављана Источне Немачке, што је било највеће масовно бекство од изградње зида 1961.

1969 — Би Би Си је емитовао прву епизоду серије „Летећи циркус Монти Пајтона“, која је постала култна емисија широм света.

1974 — Пет људи је погинуло, а 35 рањено у експлозији бомби које су ирски националисти бацили у два бара у месту Гилдфорд у Енглеској.

1983 — Лидер пољског покрета „Солидарност“ Лех Валенса добио је Нобелову награду за мир.

1988 — Чилеанци су се на плебисциту изјаснили против предлога да председнику Чилеа Аугусту Пиночеу буде продужен мандат до 1997. године.

1989 — Нобелова награда за мир додељена је тибетанском духовном вођи у избеглиштву Далај Лами.

1994 — У Швајцарској су пронађена тела 48 припадника секте „Храм Сунца“ који су извршили обредно масовно самоубиство. Успостављен је Светски дан учитеља.[1] 1995 — Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук успео је, након два месеца преговора са Србијом и Хрватском и лидерима зараћених страна у Босни, да постигне споразум о прекиду ватре, који је био увод у мировне преговоре у Дејтону.

2000 — Демонстрације 5. октобра 2000. — после неуспелих покушаја полиције да сузавцем растера стотине хиљада демонстраната у центру Београда, који су протестовали због поништавања председничких избора, грађани су ушли у Савезну скупштину, а нешто касније и у зграду државне Радио телевизије Србије. Под притиском маса Слободан Милошевић следећег дана је признао изборни пораз од кандидата Демократске опозиције Срби-

95

је, Војислава Коштунице.

2004 — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић

МАГАЗИН

4.10.2020.

6. октобар

96

105. п. н. е. — Битка код Араусиона (данас Оранж у Француској): Римљани изгубили око 100.000 људи у тешкој борби са варварским племенима Кимбра и Тевтонаца.

1908 — Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину, што је изазвало дубоку кризу у односима европских сила. Да би избегле рат, водеће европске земље признале анексију у марту 1909. Под притиском европских сила анексију признала и Краљевина Србија.

1915 — Нападом на Србију Бугарска, која је на почетку рата прогласила неутралност, укључила се у Први светски рат на страни Централних сила. Суочена истовремено с немачко-аустроугарском офанзивом на северу, српска војска била присиљена да се повуче на Косово, а потом преко Албаније до Јадранског мора, одакле су је савезничке снаге пребациле на острво Крф.

1927 — Премијером филма „Певач џеза“ у Њујорку, с тада врло популарним певачем Алом Џонсоном у главној улози, почела ера звучног филма.

1958 — Америчка нуклеарна подморница „Сивулф“ изронила на површину код обале Нове Енглеске после два месеца проведена у морским дубинама, што је био светски рекорд у остајању под морем.

1972 — Више од 200 људи погинуло и више од хиљаду повређено у железничкој несрећи код мексичког града Салтиљо.

1973 — Нападом Египта и Сирије на израелске положаје на источној обали Суецког канала и на Голанској висоравни почео је Јомкипурски рат.

1976 — Војна хунта у Тајланду срушила владу Сенија Прамођа, а војска

на универзитету у Бангкоку масакрирала велик број студената-левичара.

1987 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Јана Тимана.

1988 — Под притиском демонстрација руководство Војводине поднело оставке. Током протеста демонстранти на функционере који су покушали да им се обрате бацали јогурт, због чега је тај догађај касније назван „јогурт-револуција“.

1991 — Индонежански војни авион ударио у Џакарти у зграду Владе. Погинуле 102 особе, повређено их више од 5.000.

1998 — Под притиском међународне заједнице и претњама ваздушним ударима НАТО почело повлачење српских снага безбедности са Косова према централној Србији.

2000 — Слободан Милошевић признао победу Војислава Коштунице у првом кругу избора за председника Савезне Републике Југославије честитајући му победу. Војислав Коштуница је постао први изабрани политичар у СРЈ који није био члан Савеза Комуниста Југославије. Савезни уставни суд потврдио победу Војислава Коштунице на председничким изборима 24. септембра. Слободан Милошевић у обраћању нацији путем телевизије признао пораз и честитао победу новоизабраном председнику. Тиме окончана постизборна криза током које су на стотине хиљада грађана широм Србије протестовале због покушаја власти да фалсификује изборне резултате.

7. октобар 1571 — Шпанска и млетачка морнарица потукле су код Лепанта у југозападној Грчкој турску флоту. У највећој поморској бици после битке код Акцијума 31. п. н. е. погинуло је око 25.000 турских војника и потопљено 80 турских бродова. То је била и последња велика битка са бродовима на весла.

1806 — Ралф Веџивуд је у Лондону патентирао индиго.

1813 — Падом Београда у турске руке угушен је Први српски устанак и

Турци су успоставили управни апарат и организацију каква је постојала пре избијања устанка 1804.

1879 — Потписана Двојна алијанса 1879. године између Немачке и Аустроугарске.

1908 — Након ослобађања од турске власти Крит се ујединио са Грчком. Грчка је 1912. анектирала то острво, а Лондонским уговором 1913. анексија је међународно призната.

1908 — Анексија Босне и Херцеговине Аустроугарској 1919 — Основана је холандска авионска компанија KLM, најстарији постојећи авио-превозник у свету.

1940 — Немачка је у Другом светском рату окупирала Румунију и преузела контролу над њеним нафтним пољима.

1949 — На подручју совјетске окупационе зоне проглашена је Немачка Демократска Република (Источна Немачка) са председником Вилхелмом Пиком и премијером Отом Гротеволом. Две немачке државе (Источна и Западна) поново су се ујединиле 3. октобра 1990.

1959 — Совјетски васионски брод „Луна 3“ је први фотографисао тамну страну Месеца.

1981 — Потпредседник Египта Хосни Мубарак постао је шеф државе након убиства Анвара ел Садата 6. октобра.

1985 — Палестински герилци отели су у Медитерану италијански путнички брод „Акиле Лауро“ са око 440 људи и запретили да ће га експлозијом уништити уколико Израел не ослободи из затвора 50 Палестинаца.

1992 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о формирању међународне комисије експерата за испитивање ратних злочина на простору бивше Југославије и изразио забринутост због информација о масовном убијању и спровођењу етничког чишћења.

1996 — Истражитељи Међународног суда за ратне злочине на простору бивше Југославије извадили су из масовне гробнице у Овчари крај Вуковара 200 тела.

1997 — Око 30.000 музичара, умет-

ника, радничких лидера и политичара из целог света стигло је у Боливију на комеморативни скуп поводом 30-годишњице смрти Че Геваре.

2000 — У Београду је конституисана Скупштина СР Југославије; Војислав Коштуница је положио председничку заклетву. У наредним данима нови председник примио је многобројне државнике, а Југославија је, након десетогодишње изолације, отворила процес помирења са светом.

2000 — Словеначки скијаш Даво Карничар (38) постао је први човек који је успео да се на скијама спусти са највише планине на свету, 8.848 m високог Монт Евереста.

2001 — САД и Уједињено Краљевство су почеле ваздушне нападе на Авганистан због одбијања авганистанских власти да изруче Осаму бин Ладена. Америчке власти оптужиле су Ладена за терористички напад извршен 11. септембра на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона када је погинуло неколико хиљада људи.

2003 — Холивудски глумац, аустријског порекла, Арнолд Шварценегер изабран за гувернера Калифорније (САД).

8. октобар 316 — Римски император Лициније је поражен бици код Цибале од свог савладара Константина.

451 — Започео је са заседањем Халкедонски сабор, на коме је осуђена Еутихова доктрина монофизитства и усвојен Халкедонски симбол вере.

1789 — Аустријска војска под командом фелдмаршала Ернста Гидеона фон Лаудина је освојила Београд од турака после вишенедељне опсаде.

1856 — Велика Британија почела Други опијумски рат против Кине, у ком јој се придружила и Француска. Када су 1857. англо-француске трупе заузеле Кантон, Кина капитулирала и потписала мир у Тјенцину.

1871 — У Чикагу избио велик пожар који је, према легенди, почео у једној штали када је крава ритајући се оборила керозинску лампу на гомилу

97

4.10.2020.

МАГАЗИН

98

сламе и струготине. У пожару који је трајао три дана погинуло око 300 људи, а око 90.000 остало без својих кућа.

1912 — Црна Гора објавила рат Турској и истог дана напала турске положаје код Скадра, чиме је почео Први балкански рат.

1953 — Велика Британија и САД повукле своје трупе из Слободне Територије Трста и предале Италији цивилну управу у зони „А“. То је изазвало кризу у југословенско-италијанским односима, која је решена Лондонским споразумом 5. октобра 1955.

1954 — Војне снаге Северног Вијетнама ушле у главни град Ханој.

1970 — Нобелову награду за књижевност добио руски писац Александар Исајевич Солжењицин.

1975 — Жестоки окршаји у Бејруту и северном Либану однели најмање 25 живота и прекинули последње примирје постигнуто између зараћених хришћана и муслимана.

1991 — После истека тромесечног брионског мораторијума Словенија и Хрватска потврдиле своју самосталност и независност од Југославије.

1992 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

1993 — Уједињене нације укинуле санкције Јужној Африци уведене 1960. због политике апартхејда коју су спроводиле тадашње власти.

1998 — Савет НАТО усвојио „детаљан оперативан план за ваздушне ударе у фазама“ на Косову. Председнику Југославије Слободану Милошевићу дат рок од 24 часа да испуни захтеве из резолуције УН. Влада Србије донела Уредбу о посебним мерама у условима оружаних претњи НАТО.

1999 — Инаугуралном церемонијом у прес-центру КФОР, свечаној сали некадашњег спортског центра „Боро и Рамиз“ у центру Приштине, функцију команданта међународних снага на Косову преузео немачки генерал Клаус Рајнхарт.

2001 — Најмање 114 људи погинуло када је авион компаније САС ударио у један мали авион на аеродрому Линате у Милану.

2008 — Хашки трибунал правосна-

жно осудио бившег предсједника РСК Милана Мартића на 35 година затвора због злочина над несрбима у Книнској крајини, западној Босни и Загребу 1991 — 1995. године.

2015 — У фудбалском мечу, Србија као гост савладала Албанију резултатом 2:0.

9. октобар 1621 — Завршена је битка код Хотина повлачењем турске војске.

1701 — У Њу Хејвену, у америчкој држави Конектикат, основан Универзитет Јејл.

1806 — Пруска прекинула неутралну политику према Наполеону и објавила рат Француској, у ком је поражена уз тешке територијалне губитке.

1915 — Немачке и аустроугарске трупе у Првом светском рату заузеле Београд.

1934 — Владо Черноземски је извршио атентат на југословенског краља Александра Карађорђевића у Марсељу.

1940 — Немачки Луфтвафе бомбардовао је Катедралу Светог Павла током битке за Британију.

1944 — Почела Трећа московска конференција на којој су британски премијер Винстон Черчил и лидер СССР Јосиф Висарионович Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата.

1949 — Отворен је фудбалски стадион ЈНА.

1962 — Уганда стекла независност после готово 70 година британске колонијалне управе.

1963 — Више од 2.000 људи погинуло у поплавама када је велики одрон изазвао велики талас који је надвисио брану Вајонт код Лонгаронеа, у североисточној Италији.

1970 — У Камбоџи је председник парламента Ин Там објавио укидање монархије.

1975 — Совјетски физичар и дисидент Андреј Сахаров добио Нобелову награду за мир.

1983 — У експлозији бомбе у Ран-

гуну, главном граду Бурме, убијено 18 владиних функционера Јужне Кореје, међу којима четири министра и шеф дипломатије Ли Бум Сук. Јужнокорејске власти за подметање бомбе оптужиле агенте Северне Кореје.

1992 — У покушају да спречи даље разбуктавање рата у Босни и Херцеговини Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о забрани

војних летова у ваздушном простору БиХ, а мировним снагама наложено да надгледају забрану.

1997 — Више од 200 људи погинуло када је ураган „Паулина“ погодио мексичко летовалиште Акапулко.

1997 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Петар Свидлер.

1998 — Аријел Шарон постао мини-

стар спољних послова Израела задужен за мировне преговоре с Палестинцима.

2001 — Амерички научници Ерик Корнел и Карл Вимен и Немац Волфганг Кетерле добили Нобелову награду за физику. Они су открили ново стање материје, ултрахладан гас, чија примена отвара нове могућности за развој прецизне електронике.

2002 — Први пут у историји српског парламентаризма одржан ТВ-дуел Војислава Коштунице и Мирољуба Лабуса, кандидата за председника Србије који су ушли у други изборни круг.

2009 — Норвешки Нобелов Комитет је објавио да је 44. амерички председник Барак Обама лауреат Нобелове награде за мир те године.

2009 — Извршен покушај атентата на Малалу Јусуфзаи, девојчицу борца за право на школовање женске деце.

10. октобар 680 — У страначким борбама које су довеле до расцепа исламског света на суните и шиите, у бици код Карбале, на Еуфрату, убијен Хусеин, претендент на калифски престо династије Алида. Касније постао шиитски светац.

1733 — Француска објавила рат аустријском цару Карлу VI због његове подршке кнезу Августу III у намери да постане пољски краљ, уместо француског кандидата Станислава Лешћинског. Рат за пољско наслеђе трајао до 1735.

1911 — Кинески национални вођа Сун Јат Сен у Вучангу прогласио републику и почео револуцију у којој је оборена династија Манчу. Тиме завршена владавина кинеских царева која је трајала 2.000 година. Политички наследници ове кинеске републике су се после победе комуниста непосредно после Другог светског рата повукли на Тајван и тамо наставили политички континуитет Републике Кине.

1913 — Завршена изградња Панамског канала дугог 81,6 km, којим су спојени Атлантски и Тихи океан.

1917 — Бразил у Првом светском рату објавио рат Немачкој пошто су

Немци торпедовали бразилске бродове.

1918 — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића почела операције за ослобађање Ниша у Првом светском рату. Град заузет 12. октобра, а аустроугарска војска приморана да се повуче ка северу.

1941 — У Загребу су усташе срушиле синагогу 1954 — Вијетнамски лидер Хо Ши Мин ушао у главни град Вијетнама Ханој, који су два дана раније напустиле француске колонијалне трупе.

1964 — У Токију отворене Олимпијске игре, прве у Азији.

1975 — Филмске звезде Ричард Бертон и Елизабет Тејлор венчале се по други пут. Следеће године поново се развели.

1980 — У катастрофалном земљотресу у Алжиру погинуло 2.590 особа, а око 330.000 становника града Ел Аснам остало без домова.

1982 — САД увеле санкције против Пољске због одлуке пољске владе да забрани синдикат „Солидарност“.

1990 — СССР и Немачка потписали уговор о повлачењу совјетских војника из Немачке до краја 1994. У Источној Немачкој било стационирано 380.000 совјетских војника с 220.000 чланова породица.

1991 — Скупштина Србије донела одлуку да републичка застава буде тробојка, без комунистичког симбола, звезде-петокраке.

1995 — Израел у складу с мировним споразумом с Палестинском ослободилачком организацијом почео повлачење са Западне обале и ослободио из затвора око 300 Палестинаца.

1996 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

2001 — Нобелову награду за економију добили Американци Џорџ А. Акерлоф, Мајкл Спенс и Џозеф Е. Стиглиц. Својом „анализом тржишта са асиметричним информацијама“, они су показали у којој мери информације утичу на функционисање тржишта, од продаје половних аутомобила до успона и колапса на великим берзама.

99

4.10.2020.

МАГАЗИН

100

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs