Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 466 * 25. октобар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

Хвала што читате

25.10.2020.

Краљевски

МАГАЗИН

25.10.2020.

МАГАЗИН

У овом броју: Самурај Обавеза на сећање Спаса нам нема, пропали још нисмо Искорак из катастрофе Безбедно окружење И ове године седам милиоа Редови за станове и аутомобиле Кључ успеха кључ у руке Нема разлога за панику Ефикаснији епидемиолошки надзор Гвоздени пук у посети Краљеву Из Мињине кухињице Најбоља остварења кратког метра На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Солидарност нас спаја Наличја српског лица Слога - Железничар (П) Млади радник - Рибница ЖКК Краљево - Спартак Времеплов

8 14 20 26 32 34 35 38 44 52 54 56 58 66 89 70 74 76 78 80 82

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 25.10.2020.

Лични став: Др Дејан Жујовић

САМУРАЈ ре неки дан, пред емисију у којој смо заједно учествовали, признадох свом колеги да можда Бушидо боље познајем од Библије. Кодекс понашања самураја. Док ово пишем слушам Shurik‘n и песму Samouraï, симпатични комерцијални француски хип-хоп. Одакле ми та фасцинација древним јапанским витезовима? Можда је и прича о 47 ронина утицала на мене да као симбол храбрости заувек утиснем самураја на своју кожу. Да ли вам је позната прича? У раном осамнаестом веку постојао је обичај да обласни господари долазе у шогунат, господару Јапана, и да ту пролазе разне едукације, пре свега понашању на двору. Типично утврђивање верности. Тако из планинске области Ако на двор долази млади господар Асано. Нема добру комуникацију са Киром, битним дворским службеником који је требао да га подучава. Кира са омаловажавањем приступа Асану, што овај посматра као увреду. Након бројних шиканирања, у једном тренутку потеже мач на Киру и лакше га рањава. Употреба катане је била строго забрањена у шогунату и шогун осуђује Асана на сепуко, ритуално самоубиство. Асано, као прави витез, узима себи живот, али тим чином његов посед остаје без господара као и његови самураји, који постају ронини. Његови самураји све ово посматрају као велику неправду према породици којој су служили и одлучују да освете свог младог господара. Њих 47

се договарају да се примире неко време, да не изазивају сумњу код Кириних шпијуна. Коцкају се, опијају, посећују гејше, и свим срцем остављају утисак пропалих људи, који никоме не представљају опасност. Све време трпе увреде својих суграђана, који од њих очекују витешко понашање. Након дуге две године пажња шпијуна попушта и они се окупљају у Еду, главном граду, где су се налазили шогунат и Кирина кућа. Праве план напада и како ће ритуално да освете свог господара, према Бушиду. Са две стране нападају Кирину кућу, савладавају његове слуге и после дуге претраге једва проналазе Киру у тајном скровишту. Кира одбија да као частан човек изврши сепуко и ронини му одсецају главу. Након тога марширају дугих десет километара кроз главни град до гроба свог господара, успут ширећи причу о освети. У храму Сенгаку, где се налазио господарев гроб, опрану Кирину главу и бодеж којим је њихов господар себи одузео живот ритуално спуштају на њега. Узимају признаницу од свештеника за донету главу, и сав новац који су имали поклањају храму, са молбом да буду достојанствено сахрањени. Упркос свим поступцима према Бушиду, Јапан тог времена је желео промене. Шогун их осуђује на смрт. Ронини извршавају сепуко, намлађи је имао шеснаест година. Сви су сахрањени у храму Сенгаку, испред гроба младог господара. Ти гробови се и са-

да ту налазе. Зашто данас пишем о овоме? Зато јер живимо у бесчасном времену. Где год се окренете, о чему год да размишљате – нема части. Да ли сам наиван, архаичан? Не разумем актуелни тренутак? Не баш. Данас у нашој земљи грађанин продаје свој глас за флашу уља и килограм брашна. За једну или две црвене. Замислите да се једног дана Хашим Тачи уинати и учествује на нашим изборима? Дошао би до Крагујевца са две флаше уља и два килограма брашна. Од свих посланика у Скупштини њих 90% је променило једну, две или више партија. Данас полуписмене битанге, наркодилере и убице гледамо у првим редовима модних ревија. Они су елита. Узори нашој деци. У исто време, неки људи се буде пред зору. Обувају своје патичице и истрчавају напоље. Боре се за ваздух свакога дана. Против бола, ограничења, конформизма. Дижу тежине које их сабијају. Зној цури низ њихова лица. И тако свакога дана. Други, исто пред зору, узимају своје књиге и одлазе у читаонице. Повремено баце поглед на леп дан кроз прозор. А онда се очима и мислима враћају на милионе редова слова и бројки. Наша паметна деца. Исту зору жена гледа уморним очима кроз прозор трамваја. Одлази на посао у истрошеним чизмицама, док је танки капутић не штити од хладног удара када се отворе врата трамваја. Наше мајке. Исту зору, уз доста псовки и богорадања, мушкарац покушава да упа-

25.10.2020.

МАГАЗИН

ли своју распалу кршину из Крагујевца. Подиже хаубу и чупа цревца непослушном, трулом инсекту. Мора да стигне на посао на време. Наши очеви. Наши анонимни борци. Ронини. Тиха већина коју више нико не поштује, не цени. И ту силно греши. Долази време када ће та тиха већина да направи паклену буку. Може време да пролази, могу националне фреквенце да праве од људи мајмуне, могу жвалави политичари да мрсомуде шта хоће, пробудиће се та већина кад-тад. Треба је подсетити правих вредности, правих врлина. Шта то човека чини човеком. Част, реч, став. Верност.

Питање за месара из Косјерића. Продао је свој глас за две хиљаде. Након четри године домаћинског управљања тим градом половина становника се одселила. Уместо да прода педесет кила ћевапа, данас је продао десет ћевапа. Да ли је вредело? Да ли је поносан на своју рачуницу? Исплати ли се бити гњида? Колико ће сада његов глас да вреди? Када тај град постане град духова и само керови буду скитали његовим улицама? Исто питање и за малинара из Сече Реке. Вреди ли, човече? Није ово ексклузива малог, анонимног човека. Продају се и глумци, музичари, политичари, водитељи. Није важно коме, то уопште није

важно. Не правим разлику између садашње власти и оне некадашње. Е, у томе је разлика, драги моји, између Србина и Словенца. Знате оног аустријског коњушара? Педерчину? Сису? Погледајте се у огледало и признајте себи. Ви сте суноврат једног доброг народа. Прадедови вам се окрећу у гробу када виде у шта сте се претворили. Нећу вас никада мазити по глави. Никада вам нећу рећи да сте најбољи када сте далеко од тога. Никада нећу повлађивати вашим слабостима. Јер желим да будете ваша најбоља верзија. Народ усправних, поносних људи. Који брани своју слободу и своје право на живот. Народ коме не треба вођа,

јер има институције које функционишу. Народ који живи од свог рада, чија се деца не лече СМС порукама. Народ чије су болнице пристојне, а телевизијски канали очишћени од шљама и курвештина. Народ који има тачну информа-

цију. Народ који правду постиже на суду. Народ којег представља његов комшија у парламенту. Данас смо ронини. Некадашњи борци који су сада осрамоћени. То није бесповратан процес. Своју част вра-

ћамо својим гласачким листићем. То је наша катана. Продајте је за једну црвену – урадили сте себи сепуко. Гордо је употребите – враћате себи част. Драги грађани, историја се пише вашим потезом ваше катане…

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни. Raiﬀeisen banka AD Динарски 265000000576857940 Девизни RS35265044000005631664 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

МАГАЗИН 25.10.2020.

Обележена годишњица ослобођења Краљева у Првом светском рату

МАГАЗИН

25.10.2020.

obaveza na se}awe

- Дан ослобођења Краљева у Првом светском рату обележен полагањем венаца пред спомен чесмом у порти Храма Светог великомученика кнеза Лазара у Матарушкој Бањи подигнутој у знак сећања на погинуле у ратовима од 1912. до 1918. године. - Војни обвезници Краљева и околине налазили су се у саставу Шумадијске дивизије Друге армије која је поднела највећи терет у Церској бици, првој победи српске војске и уједно првој победи савезника из Антанте у Великом рату. - Велики рат је оставио за собом страховите последице, а највећа је био демографски колапс Србије мерен са око 845 хиљада погинулих цивила, 402.435 погинулих војника, преко петсто хиљада трајних инвалида, што чини готово тридесет пет посто целокупне популације

ројним значајним датумима које обележава у овом месецу Краљево је пре неколико година придружило 22. октобар као дан када је 1918, после скоро четири године, ослобођено од аустроугарске окупације. Сазнање да се годинама уназад није поклањало довољно пажње значајним датумима из не тако далеке историје, било је повод да од 2014. почне обележавање дана кад је Краљево ослобођено у Првом светском рату, а у знак сећања на ратнике који су уткали животе у историју града и тиме заслужили захвалност и почаст. Након 2018. кад је стота годишњица од заврештка Првог светског рата била повод да обележавање овог дана током четири дана буде посвећено више активности, наредне се сећање на важан догађај у историји града све-

МАГАЗИН

25.10.2020.

ло на пригодну свечаност у порти цркве у Сирчи мотивисану жељом да се обележавање значајних датума из овог дела националне историје измести из центра града. Да се истрајава у тој намери сведочи овогодишње обележавање Дана ослобођења у порти Храма Светог великомученика кнеза Лазара у Матарушкој Бањи где су, крај спомeн-чесме подигнуте у знак сећања на погинуле у ратовима од 1912. до 1918. године, положени венци и одржан помен страдалим ратницима. Испред спомен обележја са белим мермерним плочама, на којима је уклесано сто четрдесет девет имена, венце су положили представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Војске Србије, Полицијске управе Краљево, Удружења породица палих бораца, Удружења ратних војних

инвалида и Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“. Архијерејски заменик епископа жичког, и старешина храма посвећеног кнезу Лазару, протојереј-ставрофор Љубинко Костић подсетио је на традиционално одавање поште борцима овог краја у време кад се обележава дан ослобођења Краљева у Првом светском рату. - Имамо велику обавезу да их се сећамо, а у част њих и њихових имена овде смо подигли Спомен-чесму да трајно остану запамћени. Они су отишли у рат и за отаџбину дали све, а од ње никада нису тражили ништа. Зато су диван пример надахнућа, јунаштва, храбрости, вере, наде, добри учитељи... Српски војник је после Првог светског рата од свог слободољубивог човечанства био проглашен војником

света управо због својих врлина као домаћина и часног војника. То је обавеза и за нас да у свим временима, а ниједно није лако, останемо усправни и исправни у настојањима да осветламо образ као потомци великих предака, поручио је Костић. Овакви догађаји су увек прилика за својеврсни час историје и подсећање да је почетком друге половине 1914. године Србији наметнут рат подстакнут агресивном германском политиком продора на исток. Иако су земљи, након исцрпљујућих балканских ратова, биле потребне деценије живота у миру како би извршила општу консолидацију политичких и економских прилика, и интегрисала новоослобођене области, рат је донео нова разарања каква нису била позната у скоријој историји. Како се постојање Србије као

суверене државе у средишњем делу Балканског полуострва није уклапало у планове моћног северозападног суседа, Аустроугарска је чекала погодан моменат да их оствари. У таквим околностима Сарајевски атентат је био добар повод за објаву рата месец дана касније, а оружани сукоб две земље означио је почетак европског, нешто касније и светског рата, између два оштро супростављена војнополитичког савеза, Антанте и Централних сила. Као мала земља Србија је везала судбину за Антанту, а рат је наметнуо потребу да буде одбрањена дуго стицана државност и очувана независност. Задатак да то учини добила је војска Краљевине Србије чији су темељи постављени у време првог нововековног краља Милана Обреновића. За време окупације између 1915. и

1918. Србија је била подељена на две војно окупационе зоне, аустроугарску и бугарску, а о терору окупационих власти над цивилима најбоље сведоче стрељања, хапшења и интернирања у аустроугарске логоре од којих је најозлогласнији био Нежидер. Краљево је било под окупацијом од 24. октобра 1915. када је тадашњи председник општине Јовица Стојковић, ради заштите становништва од евентуалних репресалија, предао град припадницима 85. бригаде 43. дивизије 22. аустријског резервног корпуса. Иако су савезници сматрали Солунски фронт споредним, и залагали се за његово укидање, српска влада и Врховна команда упорно су настојале да се он одржи. Именовањем француског генерала Франше Депереа за врховног команданта савезничких снага на Со-

25.10.2020.

МАГАЗИН

лунском фронту овом бојишту се посвећује већа пажња, па је 15. септембра 1918. уследио силовит продор савезничке војске и до краја септембра пробијене немачко - бугарске линије. После пробоја Солунског фронта, и великих успеха српских армија, ослобођени су Врање, Лесковац и Ниш. Након одмора Коњичка и Моравска дивизија извршиле су пробој непријатељског фронта код Ражња, и цела Прва армија наставила прогон непријатеља па је ослобођен Крушевац, а један извиђачки ескадрон Коњичке дивизије 19. октобра у првим вечерњим часовима стигао у Врњачку Бању. Прве информације да се српска војска приближава Краљеву најпре су допрле до Отрока, Драгосињаца и Рибнице, а да је близу наговештавало је понашање аустроугарске војске, убрзан утовар опреме и наоружања на железничкој станици у возове који су ишли према Чачку и даље ка Сарајеву. Делови Коњичке дивизије српске војске прешли су леву обалу Мораве код Чукојевца и Стубла и наставиле према Краљеву где се непријатељ утврдио на левој обали Ибра и Пљакином шанцу, бранећи простор са једним батаљоном војника и осам топова. Аустроугарска војска је јаком артиљеријском ватром штитила прелазе преко Мораве код Новог Села, Грачаца и Подунаваца, а на прилазима граду направила засеке и препреке од оборених стабала. Приликом повлачења порушен је мост на реци Рибници, а запаљен дрвени мост на Ибру преко кога је прелазила Гочка пруга. Након што се 22. октобра аустроугарска војска повукла из града, општинска управа је преко добошара обавештавала грађанство да дочека ослободиоце а председник општине издао наредбу да се отворе све поткивачке радње, потпале ватре и припреме за поткивање коња. Отворене су и кафане које нису дуго радиле, а у касним поподневним сатима у Краљево је, прешавши Ибар, ушла коњичка патрола Трећег извиђачког ескадрона Другог коњичког пука коњичке дивизије Прве армије и означила крај трого-

дишње окупације тачно тридесет осам дана од почетка солунске офанзиве. Велики рат је оставио за собом страховите последице, а највећа је био демографски колапс Србије мерен са око 845 хиљада погинулих цивила, 402.435 погинулих војника, преко петсто хиљада трајних инвалида, што чини готово тридесет пет посто целокупне популације. То потврђује да је у рату поднела веће жртве од било које друге земље учеснице, а чињеница да су ти подаци дуго држани у тајности одавање поште страдалима сто једну годину касније сматра се симболичким враћањем дуга времену и јунацима из Првог светског рата који су прошли албанску голготу, а смогли снаге да победничким јуришом ослободе земљу у рекордно кратком периоду. Из Краљева и са подручја Жичког среза у Великом рату је учествовао велики број ратника, а из једне куће одлазило сво мушко становништво способно да носи пушку. Многи од њих нису се вратили својим домовима, а у знак поштовања према јуначким делима народ им је подигао педесет седам споменичких обележја. Из Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ стиже потврда да су сем Спомен школе у Печеногу спомен плоче постављене на школи у Тавнику, амбуланти у Лађевцима, Манастиру Жичи, црквама у Мрсаћу, Самаилима и Врдилима, на задружним домовима у Милочају, Обрви и Стублу. У Врдилима је изграђена спомен црква, у Врби и Сирчи спомен звонаре, Богутовцу и Ушћу спомен костурнице, у Жичи народни дом а спомен чесме у Врдилима, на Великој ливади на планини Гоч, Гледићу, Годачици, Готовцу, Драгосињцима, Ласцу, Рибници, Цветкама и црквеној порти у Матарушкој Бањи. На Врановцу је подигнута спомен капела, у Витковцу изграђен Спомен парк, а спомен крстови постављени на Врановцу, Чемерну, Троглаву и Прогорелици. На жртве Великог рата подсећају споменици фигуралног облика у Адранима, Буковици, Витковцу, Грдици, Закути, Ковачима, Краљеву, Лешеву,

Милаковцу, Мрсаћу, Поповићима, Раваници и Церју, споменици крајпуташи у Адранима, Буковици, Витановцу, Витковцу, Врби, Врдилима, Гледићу, Гокчаници, Дедевцима, Заклопачи, Јарчујку, Ковачима, Магличу, Матаругама, Мланчи, Мусиној Реци, Печеногу, Ратини, Рудну, Сибници, Стублу, Студеници, Тепечима, Толишници, Станчи, Ушћу, Цветкама, Церју, Чукојевцу и Шумарицама, а уређене галерије крајпуташа у Краљеву, Самаилима и Цветкама, О жртвама сведоче војнички споменици на гробљима у Адранима, Буковици, Закути, Лешеву, Магличу, Петропољу, Ратини, Роћевићима, Сибници, Станчи, Тепечима, школа у Витановцу носи име Милунке Савић, а и краљевачке улице носе имена војсковођа, бојишта и места из Великог рата. То су улице војвода Мишића, Путника и Степе, улице Милунке Савић, Солунских ратника, Церска и Крфска. По завршетку Првог светског рата, Србија је била међу државама победницама, али са огромним људским жртвама - процењује се да је изгубила између 1.100.000 и 1.300.000 становника. Готово да је сваки други мушкарац између 17 и 60 година страдао у рату или од његових последица односно око трећина укупног предратног становништва Србије. Храбра српска војска у Краљево је ушла 22. октобра 1918. године ослободивши га, након три године, аустријско-немачке окупације. После ослобађања Ниша, Прва српска армија је кренула напред, ослободила Крушевац, а један извиђачки ескадрон Коњичке дивизије 19. октобра је стигао у Врњачку Бању. Непријатељске јединице су се повукле према Краљеву и утврдиле се на левој обали Ибра и у Пљакином шанцу. Аустроугари су дејствовали топовима и артиљеријском ватром и срушили мост на Рибници, запалили мост на Ибру, али то наше јунаке није спречило да уђу у Краљево у вечерњим сатима 22. октобра, потискујући непријатеља према Чачку. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Милан Вучетић

МАГАЗИН 25.10.2020.

Тековине демократских промена: Милан Вучетић (2)

СПАСА НАМ НЕМА, ПРОПАЛИ ЈОШ НИСМО - Двадесет година од очекиваног искорака у Европску унију у Краљеву нема ниједне стратешки значајне фирме, нити довољно јаког предузећа било које врсте способног да стави свој грб на дрес неког спортског клуба. - Магнохром као гигант познат у великом делу света све више подсећа на „споменик мртвима“. - Градским челницима без потврде некога са стране није дозвољено ни да одреде редослед кандидата на изборној листи, и ко ће бити носилац значајније функције, још мање ко ће бити градоначелник. - По питању устројства поретка и владавине једне партије нема разлике у односу на деведесете године прошлог века

МАГАЗИН 25.10.2020.

ао и многи други у земљи и Краљевчани су очекивали да се после 2000. заустави све видљивије заостајање у скоро свим сферама живота и брже крене ка Европској унији чија су врата у септембру 1999, према предизборним обећањима готово свих челника опозиционих партија, била у великој мери одшкринута и чекала само још један корак да се потпуно отворе. Из угла опозиционих првака Краљево је у то време, као мали град, било највећа жртва дешавања на простору Косова и Метохије што је додатно појачало замирање које је ову средину све убрзаније претварало у паланку. Временска дистанца од две деценије довољна је за закључак како је Краљево пре 5. октобра било пуно избеглица са Космета, град у коме се оживљавају идеје и врдности из периода пре Првог светског рата. Град познат по гостољубивости, и спремности да прихвати више десетина хиљада избеглих из различитих делова Југославије, остао је запамћен по ексцесу на једном од партијских скупова који је обележен нападом јајима на челника Демократске странке Зорана Ђинђића. На ово указује историчар Милан Вучетић подсећањем да је, као талац паланачког размишљања политичара чији је интерес спутавао интерес грађана, град који се нашао између Крагујевца, Чачка и Крушевца, принуђен да задовољава интересе Београда и његових фирми. Најбоља потврда је уверење да како су грађани били небитни колико и некада велики индустријски и трговински гиганти препознатљиви далеко ван граница локалне заједнице. Двадесет година од очекиваног искорака у Европску унију у Краљеву нема ниједне стратешки значајне фирме, нити довољно јаког предузећа било које врсте способног да стави свој грб на дрес неког спортског клуба. - Нема ни Магнохрома ни Фабрике вагона, а ми ништа стратешки нисмо успели да остваримо. Леони није лоша ствар за град али шта су они урадили? Народ који би у Немачкој плаћали десет хиљада овде плаћају триста евра, па нам нису учинили услугу већ само легализовали робовски положај и бе-

ду која је сејана деценијама. Шта су радили политичари у Краљеву? Сви су они били на сличним странама, свађали се и кочили град па смо губили углед у држави у државним институцијама. То је та разочараност 6. октобра, зашто смо стали и зашто смо изгубили веру? Зашто су се заробили, направили пакт са старим политичарима и тајкунима? Интерес града у претходних двадесет година био је да обори недемократску власт. Ми смо одмах после бомбардовања имали протесте за спашавање Ибарских новости, а где су оне сада? Како се то догдило? Зар то није могло да се дефинише као интерес? Који је политичар бранио Ибарске новости и шта је са симболима града? У шта је претворен тенк? Је ли то интерес града? Није, јер смо дозволили најгорим људима да га одређују. То се дешава од момента када смо рекли да се више не гласа за човека, него за политичке странке. Људи само беспоговорно следе суд партије а не суд грађана и то нас убија све ово време, каже Вучетић и подсећа на покушај Демократске странке усмерен ка ширењу града на десну обалу Ибра, изградњу моста у продужетку Скопљанске улице и урбанизацију Рибнице. Чврст став да се не следи оно што је започето допуњава уверење о уништавању Ратарског имања и одсуство обећане градње индустријских зона, па и Магнохром као гигант познат у великом делу света све више подсећа на „споменик мртвима“. Све то слику о Краљеву чини још суморнијом, а да не буде потпуно црна доприноси само богатство природе о којој се не води превише рачуна. Ма колико да се ингеренције локалне самоуправе своде на решавање ствари изван контекста стратешких дешавања, све је чвршће уверење да ни на њих нема превише утицаја, јер се одлуке доносе на неком другом месту. Вучетић је склон уверењу да градским челницима без потврде некога са стране није дозвољено ни да одреде редослед кандидата на изборној листи и ко ће бити носилац значајније функције, још мање ко ће бити градоначелник. У светлу таквих дешавања поставља се

оправдано питање за кога су грађани гласали на изборима, и због кога излазе на изборе, а намеће одговор да то није због оних који би заступали њихове интересе већ интерес партије при чему је општи занемарен. Кад се све сабере и одузме долази се до простог закључка о повратку на једнопартијски систем, а да није одувек било тако сведоче тек ретки примери из не тако давне прошлости. - Кад погледате шта је Србија имала, и шта је могла да има, изгледа да смо као оквир изабрали једнопартијски систем, па се данас не разликујемо много од деведесетих година по питању устројства поретка и владавине једне партије. Данас се разликујемо по опозицији која је тада, иако малобројна, била много јача, много квалитетнија, са много јачим партијским организацијама него што је данас када и не постоји. Зато ће пут изласка из 2012. бити много дугачак, дупло дужи него што је био раније. Имамо доста људи из Краљева који су врло активни у верском и друштвеном животу, али је проблем како поступамо са њима, колико су на цени, колико им се одаје почаст. У суштини, Краљево је диван град у дивном окружењу и треба да буде град у коме се лепо живи, у коме су тротоари сређени, постоје парковске средине, а предуезтници могу да планирају развој својих фирми. Краљево нема потребе за кулама и чардацима, има потребу да се отвори за малог човека, да се препозна колико је богатство људи овде и да пружа услуге грађанима. Ми смо у последњих тридесетак година оваквим начином владања пасивизирали и умртвили грађане, поручили довољно је да се учланите у странку, задовољите платом од триста евра и кредитом у некој од банака, каже Вучетић. Неискоришћени потенцијали локалне средине добра су основа става да је стање, у односу на начин управљања градом, и даље на подношљивом нивоу. И поред тога присутно је уверење како би, уз адекватније газдовање, могло да буде неупоредиво боље у граду погодном колико за

МАГАЗИН

25.10.2020.

школовање младих толико и да ту радо дочекају пензију. Све је извесније да би, ако се на један тас теразија стави оно што јесте а на други шта је могло да буде, могла да се изведе добро позната констатација „Спаса нам нема, а пропали још нисмо“. Подсећање на изјаву актуелног председника Србије да је „преспавао Берлински зид“ на најбољи начин осликава друштвену поспаност у земљи која колико толико тежи да учествује у светском поретку, што потврђује одсуство жеље о повратку у стање из деведесетих година прошлог века које су обележила бројна убиства, ратови и санкције међународне заједнице. - Данас ништа од тога немамо, а ноторна је глупост тврдња о могућности повратка на такво стање. Нема повратка у деведесете. Економска елита се устоличила, али повратка више нема и то је завршена прича. Деведесетих су били ратови у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, провоцирали

смо, снабдевали људе оружјем, хушкали их на ратове, оживљавали страхове из Јасеновца и косовске митове. Данас Србија прећутно гледа на дешавања у Црној Гори, са Косовом постиже споразум у Вашингтону, нема убистава новинара али има неких других техника одржавања режима на власти. Тај систем није установила садашња власт, већ Слободан Милошевић који је политичком снагом, и службама безбедности, уређивао односе у друштву. Период после 5.октобра одређује материјално стање, економија и систем утицаја на медије. Ако немаш финансирање из буџета немаш новине и не можеш да пишеш, и то су технике владања. Али, да ли је могуће да су сви срећни овим поретком. Ако су сви срећни онда је поредак сасвим оправдан, поручује Вучетић. Много је разлога што се о периоду започетом 2012. године не може изрећи било каква оцена, првенствено због тога што још није окончан. Ипак, значајан утицај на њега имају старе дру-

штвене снаге и економска елита која покушава да пронађе место у светским економским токовима и прихвати поредак за који деведесетих није била спремна. У таквим околностима посебно лошим оцењује се положај радника који је током деведесетих година био много бољи. Преломним моментом за одустајање од планираног пута оцењује се убиство Зорана Ђинђића у марту 2003. Скоро две деценије касније његови следбеници подсећају на период кад је успео да отргне државу из чељусти мафије, што данас није случај. Уз подсећање како и у једном и у другом периоду има и добрих и лоших страна неспорно је да се живи мирније него током последње деценије двадесетог века. - Као историчар не могу никога да блатим, иако у стварима и проблемима које данас имамо видим дуги историјски континуитет а не неку посебност. Учествовао сам у демократској власти, па у начину на који се да-

нас влада видим континуитет, само што је ова фаза развоја друштвених проблема безобзирнија, бахатија и није умивена, иако је систем исти. Има оних који желе да поремете, али не видим жељу да се промени систем као што смо ми учинили 5. октобра и у томе је разлика. Иако систем 5. октобра и даље живи за човека који води рачуна било би неозбиљно да каже како може да се врати у стање пре тог времена. На мене је доста утицао октобар, јер сам саткан од мисли и дела Зорана Ђинђића, због тога сам се политичи активирао и поверовао да су неке промене могуће. Ђинђић је био у праву због тврдње да промене неће почети са променом било које власти. Промене почињу у нама. Бићемо добри само ако се сви будемо довољно потрудили, јер је Србија збир свих нас а ако сви будемо довољно добри и она ће да буде добра. Волео бих да смо друштво јаких појединаца, себичних за своје и заједничке интересе, себичних за ин-

терес реке, шуме, радника, Закон о раду, за сваку улицу, терен и паркић у граду. Морамо неке ствари прогласити светим и не дозволити да заврше на тржишту јер, као људи хришћани, не можемо да се сложимо са констатацијом да све има своју цену. Неке ствари не треба да имају цену и тај начин гледања на ствари мора да се врати у наше друштво, верује Вучетић. Иако се после две деценије по који пут појави теза о неопходности враћање на догађаје какви су се десили 5. октобра 2000. године није мали број оних који сматрају да то није могуће. Чврсто уверење да није ни потребно Вучетић темељи на потреби да се појача притисак јавности на државне институције и актуелни режим како би постали свесни значаја 5. октобра за развој демократије. У годинама које следе пред Србијом је задатак решавања крупних националних питања, пре свега однос са Косовом након чијег формалног признавања Вучетић очекује да попусте

узде аутократског система, како би се отворио простор за регуларну политичку борбу. Да то није једноставно потврђују бројни примери из прошлости кад ни много веће, и економски снажније, земље нису успеле да реше проблеме ове врсте, посебно ако су укључивали и елементе пораза. Уверење како нема магичног штапића којим би се вратило оно што је изгубљено деведесетих година води ка ставу о неопходности да се прихвате последице каква год била коначна одлука. О ефектима владавине од 2012. до данас, и убудуће колико год буде иста, моћи ће да се закључује након истека довољно дугог временског периода. Из данашње перспективне могло би се закључивати да то неће бити скоро, јер актуелни режим настоји да се одржи што дуже. Осврт уназад на период од скоро три деценије појачава уверење да се није много тога променило, сем што нема Зорана Ђинђића ни визије за период који следи. Т. Радовановић

Обнова демократије и реформа изборног система у Србији

МАГАЗИН

25.10.2020.

ИСКОРАК ИЗ КАТАСТРОФЕ

- Отварање широке јавне расправе о шест тема које су означене посебно значајним за обнову демократије и реформу изборног система. - Централна идеја оживљавање демократије, партиципативна демократија са много већом укљученошћу грађана него тренутно кад је искљученост из одлучивања о било чему достигла врхунац. - Крајњи циљ је повратак правог вишепартијског парламентаризма који Србији толико недостаје. - Присуство превише партија у парламенту, чак и када мало листа уђе у Народну скупштину, повод је трагања за бољим решењима а једно би могло да буде степенасти цензус. - У актуелном парламенту осамдесет две општине немају представнике, а у прошлом сазиву је било још горе. - На значајније ефекте реформе треба причекати неколико изборних циклуса

осле сваких избора у Србији једним од разлога за слабије резултате опозиције оцењује се изборни систем који значајно веће шансе за победу пружа странкама владајуће већине. Због тога се годинама уназад као приоритет намеће промена изборног система што би, по мишљењу високих представника опозиције, био први корак ка обнови демократије. Управо то било је повод да Српски покрет Двери, због уверења да је нови почетак друштвеног дијалога, организује округли сто на тему „Обнова демократије и реформа изборног система у Србији“. Веома важна и иновативна јавна расправа у друштву, с обзиром да у Србији нема правих дебата и отварања правих тема, темељи се на првој тачки недавно објављеног прогласа Двери „Промена система сигурност за све“. Тим поводом је предложено отварање широке јавне расправе о шест тема које су означене посебно значајним за обнову демократије и реформу изборног система. Учесници округлог стола су доцент

МАГАЗИН

25.10.2020.

Душан Вучићевић

Факултета политичких наука Душан Вучићевић, Дејан Бурсаћ из Института за политичке студије, политиколог и докторанд Факултета политичких наука Бобан Стојановић, политиколог Младен Мрдаљ, координатор програма изборне реформе Националне коалиције за децентрализацију са седиштем у Нишу Милан Зиројевић, Душан Миленковић из Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе, представник Форума за националну демократију др Андреј Митић и потпредседница Српског покрета Двери проф. др Тамара Миленковић Керковић. Задатак учесника био је да одговоре да ли парламентарни и локални избори треба да буду у одвојеним терминима, да ли је потребна промена актуелног пропорционалног изборног система како би се омогућило гласање за кандидате по имену и презимену, а не само за затворене партијске изборне листе, да ли Србија треба да буде само једна изборна јединица, да ли

гласање треба да буде обавезно а они који излазе добију стимулације у виду административних или пореских повластица, да ли треба спустити границу гласача на седамнаест година и који је изборни цензус најбољи. Дилему доноси и питање да ли треба увести степенасти изборни цензус за политичке организације које самостално излазе на изборе, или оне који излазе у коалицијама две или више политичких организација. Без намере да нуде било каква решења организатори потврђују жељу да се кроз јавну расправу и дијалог дође до консензуса о политичким реформама које би донеле обнову демократије и квалитетнији изборни систем. Централна идеја је оживљавање демократије, партиципативна демократија са много већом укљученошћу грађана него тренутно кад је искљученост из одлучивања о било чему достигла врхунац. Крајњи циљ је, чуло се на почетку расправе, повратак правог вишепартијског парламентаризма који Србији толико недостаје. Иако ни други изборни системи не нуде идеално решење, а код било какве промене на боље прети опасност да се погорша нешто што је добро функционисало, општи утисак указује да већина предлога о којима се тражи изјашњавање стручне јавности има предности и недостатке. Иако се постојећи изборни систем сматра катастрофалним, понајвише због уверења да даје најгоре ефекте и поприлично искључује грађане из процеса одлучивања, има и предности над неким другим. У ситуацији кад се једном од значајнијих оцењује пропорционалност, и солидарни однос између удела гласова и мандата које листе добијају у парламенту, проблематичном се сматра опасност да се претвори у хипер репрезентативност. Присуство превише партија у парламенту, чак и када мало листа уђе у Народну скупштину, повод је трагања за бољим решењима а једно би могло да буде степенасти цензус. Ма колико да би такво решење могло да изгледа једноставно страхује се да би у пракси и постојећем систему могло да се пре-

твори у супротност онога што се желело. Разлог се огледа у стрепњи везаној за могућност да Републичка изборна комисија процени како неко не представља коалициону листу, јер је појединац а не партија, а не постоји потписан коалициони споразум. Супротно томе за друге може да процени како су коалиционе и за њих важи виши изборни цензус, а за неке да нису иако се види да су људи из других партија. У таквим околностима неке ствари могу да функционишу као у демократском друштву са јако развијеним институцијама. Друга предност би била релативно добра представљеност мањинама, а трећа релативно добра заступљеност жена у парламенту. - Недостатака има много више. Један од њих је што Србија није добро географски представљена, немамо географску територијалну репрезентативност парламента а као грађани смо потпуно искључени из процеса одлучивања, јер гласамо за листу и ни на који начин не утичемо на то ко ће од посланика добити мандат и седети у парламенту. Самим тим се не успоставља веза између бирача и посланика, па посланици нису одговорни бирачима, а то је још израженије јер је Србија једна изборна јединица. Из тога произилазе сви други проблеми о којима говоримо, партократија, превелика улога партијских централа у свим тим процесима, номиновање, кандидовање и касније послушност посланика коју дугују зато што су се налазили високо на изборној листи. Једно од потенцијалних решења, које у доброј мери спаја предности већинског и пропорционалног система, јесте оно што се назива пропорционални систем са директним гласањем за кандидате у једномандатним изборним јединицма. У Словенији се, поред по једног италијанског и мађарског представника, бира осамдесет осам посланика у осам изборних јединица. Свака даје једанаест посланика и подељена је на једанаест мини изборних округа, једномандатних изборних јединица у којима се гласа искључиво за појединце и зато је расподла пропорционална. Гласови свих тих кандидата

25.10.2020.

МАГАЗИН

се сабирају и онда се на нивоу изборне јединице расподељују мандати, каже Вучићевић уз подсећање како би то могло да функционише на примеру Србије подељене на више изборних јединица довољно великих да обезбеде пропорционалност. Овакав изборни систем би отворио простор грађанима да се озбиљније укључе у политику, јер не зависе искључиво од страначког шефа него од подршке грађана. То би неминовно утицало на другачију динамику у политичким партијама јер инсистирање на номиновању лошијих појединаца, мада је и то могуће, неће ићи у прилог зато што ће негативно утицати на укупан број гласова, а то повећава опасност да не пређу цензус за улаз у парламент. Због тога би морали да трагају за бољим кандидатима у својим редовима што би неминовно утицало на промену динамике по којој политичке партије функционишу. Позитивним се оцењује и решавање проблема територијалне репрезентативности јер би сви региони били представљени у складу са бројем бирача, а и јединице локалне самоуправе на начин бољи од постојећег. Модел се сматра бољим у односу на већински, јер се избегава исцртавање граница изборних јединица које не би ни биле важне. Вучићевић подсећа на постојање модела унутар овог модела којим се може очувати представљеност мање заступљеног пола, а не би биле оштећене ни мањине које су територијално концентрисане. Модел нуди могућност да се отклони највећи део недостатака и у мери задрже постојеће предности. На податак да закони нису увек у сагласности са начином на који се примењују подсећа Дејан Бурсаћ, а потврду налази у јасној одредби о забрани вођења евиденције на бирачком месту а то се ради, али и поседовању извода из бирачког списка која се најчешће не поштује. Подела земље на велики број изборних јединица, чак двеста педесет колико има и посланика у Народној скупштини, само је једна од мана међу којима се највећом чини велика диспропорционалност представљања. До-

бра потврда се огледа у ставу да странкама које добију и десет до петнаест одсто гласова у укупном збиру ништа не гарантује да ће имати бар једног посланика у парламенту. - Тренутно имамо велику диспропорцију представљања. У актуелном парламенту осамдесет две општине немају представнике, а у прошлом сазиву је било још горе. Увек се поставља питање политичке и територијалне репрезентативности, а већински начин који се предлаже нереалан је из три разлога. Један је оперативни, а други политички зато што странкама, посебно малим, јер је питање колико ће њих да жртвује свој живот и постојање тиме да не добију ниједан мандат у Народној скуштини у два или три изборна циклуса док се ситуација мало не демократизује, а да после имамо неки апстрактни резултат до кога ћемо доћи или нећемо. Трећа ствар је сам резултат и да ли ће брзо доћи до ефеката које препостављамо да ће донети већински систем, а главна предност је јасан однос између грађана и изабраног представника. Од момента када гласам мени престаје четири године свака веза са посланицима. У теорији се претпоставља да свих двеста педесет представљају мене, а у пракси то не функционише и не представља ме нико. У већинском систему главна предност је што је представљање територијално омеђено и у сваком тренутку знам ко ме представља, без обзира за кога сам гласао. Проблем је довољно мала изборна јединица не да бисте познавали свог посланика, него да би могли да га укротите, објашњава Бурсаћ. Проста рачуница на примеру јединице локалне самоуправе са око четири стотине хиљада бирача, подељене на осамдесет изборних јединица, потврђује да једног одборника бира око пет хиљада пунолетних грађана. Ако се зна да на изборе у просеку излази половина уписаних у бирачки списак долази се до податка да је за место у локалном парламенту довољно две и по хиљаде гласова, ако прва два кандидата уђу у други круг и знатно мање. Аналитичари верују да, у случају да

се приступи коренитијим реформама изборног система, на значајније ефекте треба причекати неколико изборних циклуса па се мало вероватним чини да би политичке партије, посебно оне из опозиционог спектра, биле спремне на нешто тако. Због тога се много извеснијим сматра договор политичких актера и постизање компромиса, јер само предлог таквог решења води ка суштинској промени стања. Дејан Бурсаћ се придружује онима који сматрају да је актуелни изборни систем катастрофалан. Зато подржава реформу у смислу задржавања неке врсте већинског елемента, који би донео суштинску промену, уз очекивање да се временом дође до прихватљивијег модела, можда мешовитог система са компензацијом како би се надокнадило то што појединим политичким актерима нико није изабран у неким изборним јединицама. Т. Радовановић Фото: Прес центар УНС

Дејан Бурсаћ

Објављени резултати испитивања за септембар

БЕЗБЕДНО ОК К - На основу извршених анализа сто четрдесет четири узорака воде, и стручног разматрања, изведен закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току септембра била хигијенски исправна. - Месечни извештај Завода за јавно здравље потврђује да је вода Ибра без фенолних материја. одинама уназад једна од значајних активности Завода за јавно здравље Краљево односи се на испитивање квалитета и исправности ваздуха и воде за пиће из мреже градског водовода. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље, представљен члановима Градског већа средином минуле недеље, потврђује да је у току септембра провераван квалитет сто четрдесет шест узорака воде за пиће из мреже градског водовода и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. Из мреже водовода на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед анализирано је сто четрдесет четири узорка, а на периодични још два, и код свих је утврђено да су били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току септембра била хигијенски исправна.

МАГАЗИН

25.10.2020.

Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Последњи Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току септембра биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима нису прелазиле максимално дозвољене ни на једном мерном месту дефинисаном програмом мониторинга. Мерењем је утврђено да ни концентрација суспендованих честица ПМ10 на мерном месту Полицијска станица није прелазила граничне вредности као ни средње двадесетчетворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендова-

них честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године, при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном, а тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године. За ову годину биће утврђен као просек за 2018, 2019. и 2020, уз потврду да је за последњу потребно обезбедити да не прекорачи дозвољени ниво. Просечни индикатор служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5 а ради заштите здравља становништва. Обавеза Завода за јавно здравље је да месечне извештаје редовно доставља градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

КРУЖЕЊЕ

Подршка развоју сеоског туризма

МАГАЗИН

25.10.2020.

И ОВЕ ГОДИНЕ СЕ

- Део средстава намењен промоцији непољопривредних активности на селу, путем израде или модернизације и професионализације туристичких интернет страница и других промотивних активности. - Уз општи услов да су кандидати реализовали инвестиције за које су им одобрена средства из претходних година, и да за инвестицију за коју подносе пријаву не користе подстицаје по неком другом основу, дефинисан је и низ посебних стало је још само неколико дана до истека рока предвиђеног за подношење захтева за добијање подстицајних средстава намењених развоју сеоског туризма на територији града Краљева. На једној од претходих седница Градско веће је расписало конкурс којим су утврђена права на коришћење подстицајних средстава и укупан износ од седам милиона динара опредељених буџетом града за ову годину. Сврхом доделе подстицајних средстава дефинисан је низ фактора који треба да допринесу

развоју сеоског туризма и обезбеђењу квалитетних угоститељских услуга у домаћој радиности, или сеоским туристичким домаћинствима, уједно и унапређењу руралне економије и квалитета живота на сеоском подручју. Подстицаји обухватају подршку програмима који се односе на унапређење руралне економије за инвестиције које се спроводе са циљем унапређења квалитета живота у руралним подручјима. У њих је укључена изградња, доградња или адаптација, инвестиционо и текуће одржавање

објекта у циљу привођења намени у домаћој радиности или сеоском туристичком домаћинству. Део средстава намењен је промоцији непољопривредних активности на селу, путем израде или модернизације и професионализације туристичких интернет страница и других промотивних активности. Средства се додељују као наменска, и бесповратна, на основу конкурса а право учешћа имају физичко лице чији су угоститељски објекти категорисани као сеоско туристичко домаћинство, кућа, соба или апартман

у домаћој радиности, носилац комерцијалног породичног пољопривредног домаћинства и предузетник. Подстицајна средства су намењена изградњи нових аутентичних сеоских објеката, радовима инвестиционог и текућег одржавања постојећих, а услов је да су намењени пружању угоститељских услуга у пословима домаће радиности или сеоском туристичком домаћинству. Могу се искористити и за доградњу или адаптацију купатила, сауне, кухиње и увођење система централног грејања, радове инвестиционог одржавања у циљу привођења намени аутентичних објеката на селу, као што су воденица или ветрењача, ако су у функцији развоја сеоског туризма. Значајно место на подужем списку заузима побољшање пратећих садржаја у области рекреације и набавке дворишног мобилијара ради унапређења туристичке понуде, изградња надземних или укопаних базена, пар-

терно уређење дворишта, опремање објекта ради унапређења понуде и пружања угоститељских услуга, промоција непољопривредних активности на селу путем израде или модернизације и професионализације туристичких интернет страница и других промотивних активности. Да би се обезбедило адекватно коришћење буџетских средстава, а кандидатима омогућило да лакше дефинишу захтев за доделу средстава, дефинисани су и неприхватљиви трошкови. На првом месту су порези, осим пореза на додату вредност, царинске, увозне и остале врсте административних такси и накнада за сагласности државних институција и јавних предузећа. На средства неће моћи да рачунају они који планирају да њима покрију трошкове банкарских провизија, јемстава и сличних накнада, куповине или закуп земљишта, набавку половне и ремонтоване опреме или алата. Конкурсом су елиминисани

допринос у натури, сопствени рад и материјал подносиоца пријаве, нереалне количине материјала, накнадни и непредвиђени трошкови радова, опрема, материјал и радови који по типу не одговрају предмеру и предрачуну. Искључено је и финансирање интернет страница које по садржају не одговарају идејном решењу за модренизацију и професионализацију, набавка предметне инвестиције путем лизинга, цесије, компензације, асигнације или на други начин који представља гашење обавезе путем пребијања дугова, као и други трошкви који нису у складу са пословним планом. Уз општи услов да су кандидати реализовали инвестиције за које су им одобрена средства из претходних година, и да за инвестицију за коју подносе пријаву не користе подстицаје по неком другом основу, дефинисан је и низ посебних о којима могу да се информишу преко огласне табле Градске управе. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЕДАМ МИЛИОНА

Велико интересовање за наградну игру „Узми рачун и победи

МАГАЗИН

25.10.2020.

РЕДОВИ ЗА СТАНО ОВ

- За само неколико дана грађани послали тридесет пет хиљада коверти са фискалним рачунима и слиповима, а на адресу Контакт центра стигло више од седамдесет упита међу којима преовлађују они који се односе на адресу за слање, како да правилно попуне коверте и провере да ли су њихови рачуни исправни. - Из учешћа искључена лица запослена у институцијама и организацијама које непосредно учествују у приређивању наградне игре, а не члановима њихових породица. - Прво извлачење крајем новембра. - Међу наградама аутомобили и станови у Београду ада Србије је, у циљу сузбијања сиве економије кроз јачање свести и мотивације грађана да плаћају безготовински и узимају фискалне рачуне приликом сваке куповине, покренула нови циклус наградне игре под називом „Узми рачун и победи“. Иако формалан почетак још није познат, јер нису усвојена и објављена правила, организатори поручују да ће сви који намеравају да се укључе о томе бити благовремено обавештени. Тада ће би-

ти познат и наградни фонд, а организатори прелиминарно најављују да ће награде укључивати станове у Београду и аутомобиле. Влада је усвојила критеријуме за учешће у наградној игре којима је омогућено слање коверата са фискалним рачунима или слиповима већ од 15. октобра, како би грађани имали довољно времена да сакупе већи број рачуна и повећају шансе за добитак једне од вредних награда, али и како би се остварили већи ефекти на сузби-

јање сиве економије. Средином недеље је потврђено како су грађани за само неколико дана послали тридесет пет хиљада коверти са фискалним рачунима и слиповима, а у истом периоду на адресу Контакт центра стигло је више од седамдесет упита грађана међу којима преовлађују они који се односе на начин адресирања, како да правилно попуне коверте и провере да ли су њихови рачуни исправни.

ВЕ И АУТОМОБИЛЕ Право на учешће имају сва пунолетна лица са пребивалиштем, или боравиштем, на територији Србије која прикупе и пошаљу десет фискалних рачуна, или десет потврда за плаћање картицом, минималне вредности од сто динара, не старијих од 1. септембра ове године. Из овога су изузета лица запослена у институцијама и организацијама које непосредно учествују у њеном приређивању, укључујући Кабинет председнице Владе Србије, Генерални секретаријат Владе, Министарство финансија, Републичку дирекција за имовину, Управу за игре на срећу, Пореску управа, Јавно предузеће Пошта Србије, Државну лутрију Србије и Националну алијансу за локални економски развој. Овим није ускраћено право члановима њихових породица да учествују у наградној игри. Потенцијалним учесницима је упућено подсећање да на предњој страни напишу „узми рачун и победи“ а на задњој име и презиме, адресу и контакт телефон пошиљаоца. Један од неопходних услова је да се контакт подаци напишу на полеђини коверте, а уколико недостаје било који од неопходних

за недвосмислену идентификацију добитника коверта ће се сматрати неважећом и учесник губи право на награду. Једна особа може да пошаље неограничени број коверата било које боје, величине или облика, докле год стају у поштанско сандуче, а типске су искључене како би се избегле гужве и редови ради преузимања и уверења да је коришћење било које једноставније и здравствено безбедније. Недоумице великог броја потенцијалних учесника отклања информација да је слање коверата бесплатно, а организатори поручују да у једној коверти не треба мешати фискалне рачуне и слипове. Иако сама игра не представља додатни здравствени ризик, с обзиром да нема чекања у редовима за коверте или маркице нити потребе да се улази у затворене јер се коверте могу убацити у поштанске сандучиће на отвореном, грађанима се препоручује да их припреме код куће и убаце у најближе поштанско сандуче. Додатна препорука односи се на безготовинско плаћање, картицом или телефоном, јер се тако избегава директан контакт с продавцем и новчаницама које иду из руке

у руку, а уједно дуплирају шансе за добитак. Неправилности у вези са издавањем фискалних рачуна могу се пријавити Пореској управи телефоном, позивом на бројеве: 011/361 99 00 или 011/347 90 61, а пријаве за неиздавање фискалних рачуна, издавање лажних и неодговарајућих рачуна као што су предрачуни, међурачуни или блок-рачуни, могу се поднети путем портала www.poreskialarm.rs. Детаљније информације о наградној игри, фонду, извлачењима и другим питањима биће редовно објављиване у средствима јавног информисања, на порталу наградне игре www.uzmiracun.rs, веб презентацијама приређивача, партнерских институција и организација и кроз различите промотивне активности. За додатна питања грађани могу да се обрате корисничкој подршци на мејл kontakt@uzmiracun.rs, a oдговори на најчећа питања, пре свих како препознати исправан фискални рачун и слип, доступни су на националном порталу www.uzmiracun.rs. Т. Радовановић

25.10.2020.

МАГАЗИН

Катарина Новаковић

Четврт века успешног пословања

КЉУЧ У РУКЕ КЉУЧ УСПЕХА - „Нипек Гостол ТСТ“ четврт века пласира на тржиште широку лепезу пекарског алата, прибора и пратеће опреме. - На територији Србије нема ливнице, ковачнице или веће металопрерађивачке фирме у којој није инсталирана опрема коју је испоручио „Нипек“. - Упркос застоју у привреди због пандемије корона вируса две највеће монтаже у последњих неколико година. - У Краљеву машина за пескирање водомера. - Уз гарантни рок од дванаест до двадесет четири месеца обезбеђено квалитетно одржавање током дугог низа наредних година. - Четири сата по пријави проблема довољно за долазак сервисера

еђународна конференција „Водовод и канализација ’20“ је четрдесет први пут била прилика да се размотре актуелна истраживачко развојна, техничко - технолошка, економска, законска и друга питања из области снабдевања водом и канализације, а са циљем бољег информисања и убрзанијег трансфера знања и искустава у примени савремених достигнућа и решења, унапређења научно-истраживачког рада и побољшања пословања предузећа која се баве делатностима из ове области. Организатор је Савез инжењера и техничара Србије, а домаћин у пероду од 13. до 16. октобра краљевачко Јавно комунално предузеће „Водовод“. О значају конференције сведочи податак да су у организацију укључени Институт за технологију нуклеарних и других минералних сировина, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно математичког факултета из Новог Сада, Катедра за неорганску хемијску технологију Технолошко металуршког факултета из Београда, Институт за водопривреду „Јарослав Черни“, Инжењерска академија Србије и Институт за примјењену

МАГАЗИН

25.10.2020.

геологију и водоинжењеринг из Бијељине. Била је то добра прилика да се представе дистрибутери дела опреме која се користи за побољшање стања у овој области, а домаћин се није много двоумио при избору дугогодишњег пословног партнера, специјализоване фирме за пласман процесне опреме и пружање услуга из области пекарства и пескирања земунски „Нипек Гостол ТСТ“. Позив се чини посебно значајним ако се зна да је оснивач Краљевчанин Милан Новаковић који је, након година искуства у београдском Минелу, кренуо сопственим путем и деведесетих година прошлог века отпочео са радом у оквиру „ПКБ Техноекономик“, да би 1996. регистровао фирму под садашњим именом. „Нипек Гостол ТСТ“ четврт века пласира на тржиште широку лепезу пекарског алата, прибора и пратеће опреме, а више стотина референци основни је разлог за развој широке сервисне мреже која успешно задовољава потребе бројних купаца са простора Србије. Да се уврстио међу водеће фирме у овој области сведочи податак да деценијама уназад заступа и успешно пласира опрему еминентних произвођача из

Словеније, Италије, Немачке и Белгије, а колико је стручним, коректним и професионалним односом задобио поверење стотина купаца, и са њима изградио партнерски и пријатељски однос, најбоље потврђује Сертификат „Фирма од поверења“ за 2016. годину који се додељује привредницима са добром репутацијом међу клијентима и сарадницима. „Нипек Гостол ТСТ“ је добитник бројних стручних и друштвених признања за стручно и хуманитарно ангажовање, а њен директор и власник Милан Новаковић Повеље за предузетника године Србије за 2014. годину. „Нипек“ је породична фирма у којој сваки члан тима има прецизно дефинисана задужења, а Катарина Новаковић као најмлађи већ три године успешно руководи комерцијалним пословима. Задатак да на сајмовима и манифестацијама попут Међународне конференције „Водовод и канализација ’20“ на најбољи начин представи пословање прилика је да потврди како је „Нипек“ у области пекарства оспособљен за пружање услуга у технолошком делу, од замеса теста до финализације готовог производа. Ко-

лико је током дугогодишње сарадње са фирмом „Финес“ развијен обострано задовољавајући партнерски однос, најбоље сведочи податак да је њихов ексклузивни заступник на тржишту Србије. У широкој лепези производа заступљене су конвекцијске, етажне и пица пећи, конвектомати, етажне и рото пећи, спирални и планетарни миксери, ламинатори, делилице за тесто, сецкалице, ферментатори, омекшивачи воде, пекарски плехови и тепсије. Колико су у „Нипеку“ успели да помире наизглед дијаметрално супротне делатности потврђују успеси у области пескирања и сачмарења, као једино задовољавајућа еколошка припрема одливака, откивака, разних металних делова и склопова. Успешан колико и у области пекарства „Нипек“ је и овде успео да пусти дубоке корене о чему сведочи податак да већ двадесет година заступа програм словеначког „Гостол ТСТ“ из Толмина. Као једини произвођач комплетне опреме за пескирање и сачмарење, још за време Југославије из седамдесетих, фирма је временом усавршила конструкцију и потпуно прилагодила строгим савременим светским еколошким критери-

јумима. Најбоља потврда се огледа у податку да на територији Србије нема ливнице, ковачнице или веће металопрерађивачке фирме у којој није инсталирана опрема произвођача препознатљив по широкој лепези разних типова турбинских и компресорских машина. Међу њима су пескирнице са ваљкастим и висећим транспортером, са бубњем и окретним столом, пескирне коморе, мобилни уређаји за компресорско пескирање, патронски филтери и наменске пескирне машине. Резултат дугогодишње сарадњи и поверења је обострано задовољавајући партнерски однос као основа на којој је произвођач „Нипеку“ поверио ексклузивно заступништво на тржишту Србије. - С обзиром да смо настали у осетљивом тренутку почетком деведесетих, директор се доста добро изборио да одржи фирму међу водећим у области процесне опреме за пескирање и пекарство, успео да их стави под један кров и избори се на тржишту Југославије, касније Србије и Црне Горе а сада Србије. Купци то поштују и знају да се ослоне на њега кад су у питању пројектовање, производи и одржавање.

Област пескирања подразумева обраду одливака, кованих и пресованих комада, хладно или вруће обликованих делова различите величине и опруга компликованог облика, а виброфиниширање финално обрађивање бројних ситнијих делова у аутоиндустрији. Највећи сарадници на територији Србије су нам РБ Колубара, Застава ковачница и Застава оружје, а упкрос застоја у привреди због пандемије корона вируса имали смо у Смедереву и Чачку две највеће монтаже последњих неколико година. Годинама сарађујемо са краљевачким Јавним комуналним предузећем „Водовод“ где смо почетком ове године монтирали машину за пескирање водомера, подсећа Катарина. Широки асортиман пекарских машина мањег или већег капацитета инсталиран је у свим већим маркетима широм Србије, међу којима су Меркатор, Макси, Арома и Идеа, али и низу самосталних пекарских радњи. Искуство из досадашњег рада сведочи о највећем интересовању купаца за пећ најновије генерације, капацитета десет пекарских плекова. Сем што је процес печења у њој сведен на само десетак

МАГАЗИН 25.10.2020.

минута предност се огледа у економичности о чему сведочи податак да је, због врхунског квалитета, одржавање сведено на најмању могућу меру а на годишњем нивоу у укупним трошковима учествује са мање од два процента. Колико су пећи овог типа исплативе најбоље сведочи искуство великих маркета у којима се инвестиција, у зависности да ли за погон користе гас или електричну енергију, вишеструко исплати током прве две године рада. Није без значаја ни податак да су пећи, иако првенствено намењене пекарским производима, прилагодљиве и другим потребама купаца. - Иако је конкуренција сваким даном све већа ми играмо на карту ква-

литета, а сараднике и пријатеље задржавамо јер знају како код нас могу да нађу опрему са којом ће најбоље пружити квалитетну услугу. Највеће задовољство је када купац који први пут купи пећ после године дође за још једну, јер је у међувремену успео да развије посао. Због тога дефиниција нашег посла подразумева да колико и ми напредују наши пријатељи и купци. Покривамо целу Србију, највише у ланцима продавница, а десетогодишње искуство сарадње са њиховим технолозима потврђује колико су задовољни пећима које су се показале најпримамљивијим, јер имају све што је потребно за квалитетан рад. Сем што је економична и функционална пећ лепо изгледа, како не заузима много простора волимо да препоручујемо да их ставе на видљиво место јер ни у Паризу не можете да видите пекару без пећи у излогу из које се изван објекта шири мирис пецива и привлачи купце, каже Катарина уз потврду да се пословање темељи на систему кључ у руке. Довољно је да купац јасно изрази потребе а „Нипек“ након израде пројекта монтира пећ, пусти је у рад и обучи оне који ће наставити да је користе. У зависности од модела гарантни рок је дванаест или двадесет четири месеца, а и након тога купац може да буде безбрижан јер је обезбеђено квалитетно одржавање током дугог низа наредних година. Једна од две сервисне екипе увек је спремна да, у року од само четири сата, стигне и до најудаљенијих делова земље како би извршила хитне интервенције, а за остале мање од осам сати. Ово се у више наврата показало као изузетна предност при доношењу одлуке о куповини, јер је пекарама посебно значајно да ни у једном тренутку не буде прекинут производни процес. Амбиција да се шири број потенцијалних купаца један је од значајних разлога због којих се пажљиво прате кретања на тржишту и њихове потребе, како би се реаговало на време и понудило оно што конкуренција није у могућности. У проналажењу начина да се правовремено реагује најадекватнијим су се потврдили лични контакти,

при чему је значајан фактор теренска иницијатива бројних сарадника са циљем да упознају потенцијалне клијенте са повољностима које нуди „Нипек“. - Приоритет су нам два сајма, Сајам технологије и технолошких достигнућа почетком маја у Београду и Сајам пекарства крајем године у Новом Саду. Ми смо и за време кризне ситуације, и некаквог нокдауна привреде, радили јер фирма мора нон стоп да буде активна на терену. Због ограничења које је донела пандемија корона вируса и наши купци су имали проблеме због којих им је опао промет. Трудили смо се да са свима одржимо потребну комуникацију и добре пословне односе, а настојањем директора да се одржи све што је могуће и пословање одржи на највишем нивоу, утицаје негативног тренда сведемо на минимум. Последњих неколико година смо се сконцентрисали на пословање кроз јавне набавке, а иако можда и нисмо најјефтинији неке смо успели да реализујемо првенствено захваљујући квалитету. Разлог се огледа у потврди да су купци схватили како није најважније купити јефтину пећ, а онда добар део буџета потрошити на одржавање и после две године тражити од нас понуду за нову, каже Катарина уз напомену да се од новог закона о јавним набавкама очекује значајнији удео „Нипека“ у задовољавању потреба нових клијената. Досадашњи пословни резултати добра су основа за очекивање о још бољим у наредним годинама и значајнији пласман различитих производа кроз јавне набавке. Битним у досадашњем пословању у „Нипеку“ оцењују спремност за испоруку оригиналних резервних делова којих, уз пратећу опрему, на лагеру увек има довољно, што се много пута потврдило значајном предношћу над кокуренцијом, посебно у ситуацији кад треба реаговати што пре. Значајним за добијање поверења нових купаца увек је препорука власника опреме коју је испоручио „Нипек“ као један од ретко способних да реагују брзо и, по систему кључ у руке, задовоље све потребе клијената. T, Радовановић

25.10.2020.

МАГАЗИН

Корона поново прети

НЕМА РАЗЛОГА ЗА ПАНИКУ

- Широј јавности никад неће бити представљени тачни резултати о ефектима пандемије корона вируса. - Крајњи ефекти инфекције много зависе од имунитета који је пао због много различитих фактора, исхране, загађења ваздуха, стреса, лоше економске ситуације, немања посла, финансија... - Слаб имунитет и гојазност су 2009. били пресудни код епидемије свињског грипа. - После четрдесет дана на респиратору млад човек са интензивне неге изађе као деда. - Нема места за панику јер корона са мање од трећине учествује у популацији рино вируса. - Постоје мишљења да корона напада мозак, јетру и бубреге, али то код излечених не може да се види док не прође известан период. - Ожиљци и промене на плућима могу бити проблематичне у старости и да се претворе у карцином

25.10.2020.

МАГАЗИН

редвиђања о развоју епидемиолошке ситуације у наредним недељама и месецима упозоравају на опрез због опасности по здравље већег броја особа него што је то било у првој половини године. Искуства здравствених радника стечена током претходних неколико месеци основа су уверења да се спремно дочекује нови талас корона вируса, а да се припреме већ врше потврђује отварање првих ковид болница ове јесени. Месецима уназад јавности су пласиране бројне информације о напорима здравствених радника да адекватно одговоре на изазове које доноси пандемија корона вируса који је добро место за жестоку борбу против инфициране особе нашао у плућима. Чула су се у том периоду бројна. по који пут сасвим опречна, мишљења припадника различитих струка, понајмање лекара специјалиста који су читав радни век провели у лечењу оболелих од плућних болести. У такве се убраја пулмолог др Ивона Ранђеловић која са по-

зиције пензионисаног здравственог радника одаје пуно признање свима који су дали допринос у лечењу тешког обољења. Иако вирус напада плућа запослени на Одељењу пулмологије Опште болнице „Студеница“ првих месеци епидемије корона вируса нису били укључени у лечење инфицираних. Највећи притисак усмерен је на инфектологију што није било случај 2009. године кад је друго опасно вирусно обољење претило да проузрокује последице несагледивих размера. Није тајна да је ситуација у Краљеву првих неколико месеци била релативно мирна, и знатно стабилнија него у градовима из непосредног окружења, а онда је са попуштањем рестриктивних мера дошло до наглог погоршања које је запретило да изазове колапс здравственог система. И поред препорука стручњака да се релаксацији приступи постепено дошло је до наглог укидања свих ограничења што је дошло на наплату већ

почетком јула кад је број инфицираних почео нагло да се повећава. Главним разлогом оцењене су масовне прославе матурских вечери, различита породична весеља и јавна окупљања кад више није могло са довољно поузданости да се утврди ко је са ким био у контакту. Тренутну смушеност искористио је вирус, а оболели до критичне мере оптеретили капацитете Опште болнице. Краљево се нашло на удару опасности која је после Рамазана запретила из Новог Пазара, а додатно узбуђење у јавности изазвале су информације појединих медија које су указивале да се подаци о броју преминулих вишеструко разликују од званичних. Из угла оних који су и раније били у сличним ситуацијама ово се не чини посебно великим изненађењем, баш као ни уверење да широј јавности никад неће бити представљени тачни резултати. - Мислим да крајњи ефекти инфекције много зависи од имунитета који је

пао код свих нас због много различитих фактора, исхране, загађења ваздуха, стреса, лоше економске ситуације, немања посла, финансија и тако даље. Кључна ствар за корону је слаб имунитет и гојазност који су 2009. били пресудни код свињског грипа када су кршни момци од тридесет година, здрави и прави а гојазни, падали као кладе и умирали. Било је невероватно да на респиратору четрдесет дана буде дечко а са интензивне неге изађе као деда, јер га је уништило толико лекова и различитих препарата. Главни фактори су пад имунитета, гојазност, хипертензија и дијабет који се уопште не узима у обзир иако скоро сваки пети човек има проблем са шећером а да за то ни не зна, каже др Ранђеловић. У таквим околностима одлучујућом се оцењује одговорност лекара опште праксе, способност да правовремено препознају симптоме и адекватно реагују што се сматра одлучујућим за избегавање тежих последица и потенцијално фаталног исхода. Да ни

међу стручњацима нема јединственог става о даљем току пандемије сведоче наговештаји смиривања али и упозорења о потреби повећане опрезности, посебно у време сезоне грипа. Др Ранђеловић се сврстава у оне који сматрају да, и поред неспорне опасности, нема места за панику јер корона са мање од трећине учествује у популацији рино вируса. Иако се изузетно значајним сматра откривање разлога за појаву ове врсте вируса ни међу стручњацима нема јединственог става о томе зашто се и како појавио, а није далеко од истине ни онај по коме је створен вештачки да би се закамуфлирало нешто што би могло да изазове теже последице. Много значајнијом оцењује се потреба довољно јасног става да ли, и какве, последице вирус оставља на организам оболелог. - Свињски грип који сам имала прилику да лечим проузрокује велике промене на плућима, а то је проблем много више него повишена температура, губитак чула укуса и мириса. Про-

блем је кад плућа не раде, кад се појаве микро емболије и закречење свега, па не можеш да дишеш а због недовољне количине кисеоника неопходно је прикључење на респиратор. И корона оставља последице. Постоје мишљења да напада мозак, јетру и бубреге, али то код ових који су излечени не може да се види док не прође известан период. Са друге стране ожиљци и промене које могу да се створе на плућима могу бити јако проблематичне у старости. Може да се деси да се на том месту деси запаљење плућа, или чак карцином, јер је то тачка најмањег отпора. Свако запаљење плућа оставља по неки ожиљак, а и туберкулозни ожиљци могу у неким каснијим годинама да се претворе у карцином, каже др Ранђеловић. Искуство упућује на потребу да се не доносе брзо закључци о нечему што није довољно познато, већ да се у дужем периоду прати здравствено стање свих који су на било који начин били у

25.10.2020.

МАГАЗИН

контакту са вирусом. У таквим околностима брине способност надлежних служби да испрате све случајеве кад се много значајнијим оцењује борба за излечење оних који тек пристижу на лечење. Ако се има у виду чињеница да ни у нормалним околностима нема довољно кадра за тако нешто, а да су и они укључени у вишемесечну борбу против вируса већ заморени, не треба превише очекивати ни од четири лекара у Краљеву чији је првенствени задатак лечење акутних стања. Честе поруке о потреби навикавања да се живи са вирусом резултат су податка да су прва три месеца заустављене бројне активности у земљи, између осталих и лечење значајног броја оболелих од основних болести. Није необично да се повремено чују не тако убедљива предвиђања колико би могла да траје пандемија корона вируса. У ишчекивању довољно поуздане вакцине има оних који сматрају како би ситуација могла да се смири већ наредне године, али и других, поготово у сиромашнијим земљама, где би тај период могао да се продужи. Опрезнији нису спремни да лицитирају, па настоје да фронт одбране заснивају на довољној количини нових знања, а таква је пре неколико година у оквиру континуиране медицинске едукације, у организацији Српског лекарског друштва, колегама пренео др Миланко Шеклер из Ветеринарског специјалистичког института у Краљеву. - Пуна два сата је држао предавање о вирусима и бактеријама и испричао колико велика опасност вреба од њих. Кад би се сви наталожили био би двадесет метара висок зид бактерија на целој земаљској кугли, али је срећа да је човек постао имун на многе од њих, па некако успева да им се одупре. Али, много је више мутантних појава као корона. Азијски грип је много слабији него корона вирус који је показао снагу у Италији и Шпанији где је умирало и хиљаду и по људи на дан. Предавач је узео у обзир различите факторе, и антибиотике који се немилице дају од рођења детета а настављају у младом добу и касније. Све то има утицаја да се бактерије и вируси

Др Ивона Ранђеловић умножавају и све своје особине, осим неких патогених које нису штетне по организам, претварају у јако штетне, упозорава др Ранђеловић и истиче велико поверење у руску фармацију која интензивно ради на стварању квалитетне вакцине. И док цео свет са нестрпљењем очекује вакцину и у овој области су присутне бројне недоумице, има наговештаја да, као и вакцина против сезонског грипа, отклања опасност од инфекције у ограниченом периоду који се процењује на три месеца. У делу стручне јавности још нису отклоњене недоумице ове врсте, да ли је боље примити вакцину или се због свега што може да изазове вирус треба чувати, лекари подсећају и на примере вакцинисаних против грипа који нису успели да се адекватно одупру нападу вируса. Све указује на изузетну комплексност проблема који додатно оптерећују бројне недоумице појачане сазнањем да вирус мутира и мења понашање. Једно је сигурно, треба учинити све да се избегне контакт са носиоцима, пре свега поштовањем препоручених мера заштите које укључују ношење заштитне маске и држање потребног растојања од других

свуда где је то могуће. - Мислим да не треба паничити, а то је најважаније, и схватити све као инфекцију која ће проћи као и све до сада. Не умиру сви од карцинома. Многи се излече. Даница Грујичић каже, идемо на то да карциноми буду хронична болест као астма, срчана слабост, дијабет, да се не умире за годину дана и да се продужи животни век пацијената. Сви смо ми носиоци карцинома док у једном моменту не падне имунитет у ДНК структурама, избије на површину и човек се разболи. Сви носимо у себи бацил туберкулозе, а иако смо вакцинисани на рођењу пад имунитета може да ескалира и доведе до туберкулозне инфекције. Исто то важи и за карцином плућа, каже др Ранђеловић и указује на неопходност примене мера које обезбеђују здрав начин живота. Једном од посебно значајних оцењује умереност у свему, колико раду толико и конзумирању хране, уз довољан степен физичке активности. Колико је за здравље важан сан потврђује подсећање на препоруку да му се приступи најкасније до сат и по пре поноћи, млађима од осамнаест година и нешто раније. Довољна потврда је подсећање да на пад имунитета, што је посебно важно у време пандемије корона вируса, у значајној мери утиче умор због неспавања. Последње информације о структури инфицираних потврђују да највећи број потиче из популације од двадесет до четрдесет година због којих је рад угоститељских објеката ограничен до сат пре поноћи. Умереност у свему, и жеља да се адекватно одговори на изазове које доноси инфекција корона вирусом, чини се значајнијом у светлу чињенице да је значајан део друштва захватила апатија чији корени сежу све дубље. У таквим околностима посебно важном оцењује се потреба повећане бриге о онима који у будућности треба да лече оболеле од различитих болести, па и оних изазваних корона вирусом који ће, подсећају стручњаци, још извесно време бити присутан у великом делу света. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.10.2020.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

МАГАЗИН

25.10.2020.

Ефикасније против корона вируса

ЕФИКАСНИЈИ ЕПИДЕМ - Извршена интеграција информационих система Министарства здравља, Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, Министарства унутрашњих послова, Канцеларије за ИТ и еУправу и Министарства правде. - Решења Санитарне инспекције и друга битна обавештења у вези здравствених мера која грађани треба да предузимају биће креирана електронски и достављана путем портала еЗдравље и еУправа. - Прекршајне пријаве електронским путем до надлежног суда. - Електронско заказивање термина за тестирање у некој од двадесет шест лабораторија у двадесет два града широм земље д наредне недеље у функцији ће бити нови електронски интегрисани систем државних органа од кога се очекује да помогне држави и грађанима у ефикаснијој борби против пандемије корона вируса. Тако ће решења Санитарне инспек-

ције и друга битна обавештења у вези здравствених мера која треба да предузимају бити електронски креирана и достављана путем портала еЗдравље и еУправа. У Влади Србије подсећају на основни циљ да се међусобно повежу различити информациони системи

како би се епидемиолошки надзор учинио ефикаснијим. Од система се очекује да омогући информације о томе да је грађанин прешао границу, или је заражен корона вирусом, прослеђује различитим државним органима, а евентуалне мере надзора електронски

генеришу, изричу и достављају. У том смислу је извршена интеграција информационих система Министарства здравља, Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, Министарства унутрашњих послова, Канцеларије за ИТ и еУправу и Министарства правде. Нови електронски интегрисани систем ће омогућити да, уколико се потврди да је лице позитивно или је било у контакту са позитивном особом, као и ако долази из ризичних земаља у којима је епидемија у порасту, информација о томе буде прослеђена у систем еИнспектор Санитарне или Граничне санитарне инспекције. Решење о изреченој мери изолације, као и прекиду, креираће се у електронском облику и бити доступно у тренутку истицања путем Портала еЗдравље или Портала еУправа, као и Министарству унутрашњих послова ради контроле поштовања. У случају да се мера изо-

лације прекрши, инспектору је омогућено да креира прекршајне пријаве које се, ради даљег поступања и покретања поступка, електронским путем достављају надлежном суду На Порталу еЗдравље (www.e-zdravlje.gov.rs) доступне су услуге – тест самопроцене на ковид, како за оне који су се вратили у земљу и морају да буду под посебним здравственим надзором, тако и за оне који су у земљи и желе да провере да ли симптоми које осећају упућују на инфекцију или не, а може се видети и PCR тестирања. Приступ Порталу еЗдравље је могућ или са бројем здравствене картице, ЛБО бројем, или директно са налогом на Порталу еУправа. На Порталу еУправа (www.euprava.gov.rs) грађани могу електронски да закажу термин за PCR тестирање на лични захтев у некој од двадесет шест лабораторија у двадесет два града ши-

ром земље, услуга је омогућене држављанима Србије и страним држављанима без пријављивања на Портал, а заказивање може бити извршено за највише пет чланова породице. Уколико приликом тестирања оставе адресу електронске поште, или број мобилног телефона, грађанима је омогућено стизање обавештења да је тест завршен, а сам резултат се прослеђује путем електронске поште. Грађани који забораве да оставе податке за ову врсту обавештавања могу се, без обзира на то да ли имају налог, пријавити путем Портала еУправа. На порталу Донирај плазму грађани који су се опоравили од ковида, и у организму имају драгоцена антитела створена током борбе са овом болешћу, могу да се пријаве уколико желе да донирају крвну плазму и помогну у лечењу оболелих. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

МИОЛОШКИ НАДЗОР

Сарадња патриотских удружења грађана

ГВОЗДЕНИ ПУК У П - Шеснаест чланова патриотског удружење потомака српских ратника „Гвоздени пук“ из Прокупља у посети Краљевачком Удружењу за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“. - Након полагања венца на Споменик српском ратнику у центру града, посета Гробљу стрељаних 1941. и Народном музеју. - У Чачку пред спомеником војводи Степи Степановићу

дружење за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ једно је од најактивнијих у Краљеву, о чему сведочи подсећање на све значајније догађаје из даље и ближе историје овог краја и активно учешће у обележавању сваког од њих. Да се активности овде не заврша-

МАГАЗИН

25.10.2020.

вају сведочи сарадња са сличним удружењима из других делова земље и међусобне посте поводом значајних датума. Листи оних са којима „Јово Курсула“ одржава плодну сарадњу ових дана је прикључено патриотско удружење потомака српских ратника „Гвоздени пук“ из Прокупља чијих је шеснаест нај-

ПОСЕТИ КРАЉЕВУ активнијих од око сто педесет чланова, у предвечерје обележавања дана ослобођења у Првом светском рату, стигло у посету Краљеву. Било би их и више, каже дипломирани историчар и председник удружења Рафајло Јоксимовић, да због пандемије корона вируса није ограничен број путника у аутобусу и обавеза да половина места буде празна. - Данас смо у посети пријатељима који негују традиције ослободилачких ратова као и наше удружење, јер желимо да ширимо међусобну љубав, патриотизам и родољубље код младих како би пошли стазама наших предака, стазама које смо и ми градили и изградили Србију. Зато, нека се укључи омладина и нека се угледа на нас старије за добро-

бит свих у Србији, поручује Јоскимовић уз обећање да ће, чим за то буду створени услови, посета историјским знаменитостима овог краја бити много масовнија. Председник Удружења „Јово Курсула“ др Милан Матијевић обећава узвратну посету колегама из Топличког краја и обилазак значајних места од Гргура до Прокупља где се налази спомен соба посвећена Гвозденом пуку. Гости подсећају да се у непосредној близини села Гргура налази надалеко позната воденица у којој је 29. марта 1917. године, као командант и предводник Топличког устанка, погинуо војвода Коста Војиновић коме се овај крај одужио бистом у центру града.

- Прокупље сваке године слави период постојања Топличког устанка, а током три дана помиње и клања се његовим херојима. Пре две године имали смо свечано откривање споменика Гвозденом пуку у истоименом централном парку, а посета Краљеву је само основа за нове сусрете и, надам се, још ширу и обимнију сарадњу, каже Јосимовић. Након полагања венца на споменик сроским ратницима страдалима у балканским и Првом светском рату, посете Гробљу стрељаних 1941. и Народном мутеју, гости су наставили пут према Чачку са жељом да обиђу споменик војводи Степи Степановићу и друге посвећене ослободилачким ратовима Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Из Мињине кухињице

МАГАЗИН

25.10.2020.

www.minjina-kuhinjica.com

НАЈЛЕПШЕ ПИЛЕЋЕ РОЛНИЦЕ ИЗ РЕРНЕ Сезона је паприка и штета би било да не испробајте ове ролнице по препоруци мојих укућана, а кад испробате, јавите како вам се свиђа рецепт.

Потребно: 2 пилећа филеа 4 веће печене паприке 4 шнита сланине 50-60 г траписта 275 г свежег лиснатог теста 1 јаје сусам и лан сенф суви биљни зачин Сваки филе исеците на 2 шницле, а онда их мало излупајте тучком за месо. Месо премажите сенфом и зачините сувим биљним зачином. Трапист исеците на 4 парчета. Један комад увијте у шнит сланине. Тако увијено ставите на месо и уролате.

Пребаците на печену паприку коју сте претходно отворили и очистили од семенки и петељке. Увијте и сложите на подмазан пекач. На исти начин припремите и преостала 3 комада. Паприке поспите уљем и зачините зачином. Пеците на 200 °Ц око 30 минута. Након тог времена извадите из рерне и оставите десетак минута да се прохлади. Припремите лиснато тесто. Ако је свеже само га одвијте и исеците на 4 дела. Ако користите замрзнуто потребно је раније да га извадите, одмрзнете и на побрашњеној радној површини оклагијом развучете у правоугаоник. Тесто премажите умућеним јајетом, па пребаците месо са паприком али претходно мало оцедите. Увијте и сложите у плех обложен папиром за печење. Премажите јајетом и поспите сусамом и ланом. Пеците на 200 °Ц око 25-30 минута. Послужите док је топло.

25.10.2020.

МАГАЗИН

Осми Краљевски Филмски Фестивал

НАЈБОЉА ОСТВАРЕЊ - У оквиру Међународног фестивала краткометражног филма на две локације, у Мултимедијалном центру „Кварт“ и Културном центру „Евергрин“ четрдесет девет филмова аутора из двадесет четири земље. Током четири фестивалска дана десет пројекција. - Последњег дана фестивала победнички филмови у „Евергрину“

ЊА КРАТКОГ МЕТРА раткометражни филм се одавно доказао као главни извор иновација у филмској уметности што су потврдили сви велики редитељи који су прошли кроз ову филмску форму, неки јој се и данас радо враћају, а чињеница да се у свету производи више кратких филмова него икада потврђује

актуелност овог начина изражавања. Ово сазнање само је један од повода за покретање „Краљевског Филмског Фестивала“ са жељом да се обогати културни живот града и региона, али и да промовише и популаризује ову врсту стваралаштва. Гашењем великог броја биоскопа

на територији Србије, фестивали су постали једина прилика да љубитељи филма уживају у иновативним формама чији је квалитет из године у годину све већи. Краљево је тако постало прилично занимљива дестинација на културној мапи Србије и место које у знатној мери доприноси децентрали-

25.10.2020.

МАГАЗИН

зацији уметности. Покретачи фестивала су млади Краљевчани који су завршили високе филмске школе, а седам издања доказују да „Краљевски Филмски Фестивал“ представља један од најзначајнијих културних догађаја у овом делу Србије. Добра потврда је сазнање да је већ годинама уназад једина краљевачка манифестација коју редовно прати Културни дневник Радио-телевизије Србије. Када је пре седам година група младих Краљевчана покренула Међународни фестивал краткометражног филма краљевско име града било је мотив да и њега назову тако – Краљевски Филмски Фестивал. Основна идеја била је да се, пре свега младим, љубитељима филма ван великих центара у којима се налазе високе филмске школе, прикаже део стваралаштва аутора који тек траже место у свету седме уметности. Жеља организатора била је да кроз сарадњу са филмским школама из региона, и подршком реномираних филмских фестивала, младима у Краљеву понуди сусрет са професио-

налцима што би будућим филмским ствараоцима могло да послужи као одскочна даска у тежњи да достигну професионално савршенство. Краљево је осми пут домаћин филмским ауторима који своје идеје реализују кратком формом. Пет година заредом фестивал, који је отворио очи према новом и мало познатом свету, организован је у последњој недељи августа и првој септембра, а на одлуку да претходне почетак буде померен две недеље напред утицали су бројни разлози, поред осталих и жеља организатора да добро извага најбоље од великог броја филмова који ће бити представљени краљевачкој публици. Ове године се отишло неколико корака даље, а основни разлог је неизвесност коју је у ову средину донела пандемија корона вируса. Након што неколико месеци није радио Мултимедијални центар „Кварт“, као место које пружа најбоље услове за манифестацију ове врсте, организатори су били принуђени да се прилагођавају наметнутим условима и све планове

помере до периода кад епидемиолошка ситуација то буде дозвољавала. Почетак рада биоскопа, и повратак највернијих поборника седме уметности, утицали су на интензивирање активности неопходних за пријем гостију из земље и иностранства код којих ни опасност у време пандемије није умањила жењу да присуствују све препознатљивијем догађају у свету филма. Током четири фестивалска дана на две локације, Мултимедијалном центру „Кварт“ и Културном центру „Евергрин“ биће приказано четрдесет девет филмова из двадесет четири земље, Сједињених Америчких Држава, Канаде, Србије, Северне Македоније, Француске, Руске Федерације, Белгије, Италије, Казахстана, Катара, Португалије, Холандије, Израела, Пољске, Немачке, Шведске, Норвешке, Шпаније, Данске, Финске, Швајцарске, Хрватске, Ирана и Бразила. Фестивал отвара дванаестоминутно остварење америчког режисера Јоргоса Латимоса „Nimic“, а следе „I’ll End Up in Jail“ Александре Достие из Канаде,

домаћи „The Last Image of Father“ Стефана Ђорђевића, „Sxcker“ македонског аутора Георгија Унковског и француски филм „Bless Me Father“ који је режирао Бубкар Бензабат. Друга пројекција у „Евергрину“ почиње у 21 сат, а на програму су руски филм „Scenes by the Sea“ Оксане Дегрјареве, белгијски „All That’s Le}“ Салвер Хуга, итaлијанско казахтанска копродукција „Paola Makes a Wish“ Занета Алшанова, „The Last Stand“ Мартина Геваре из Аргентине, домаћи „Hunt“ Јована Ракића и француски „The Discrete Way“ у режији Хо Лама. Прва пројекција у „Кварту“ другог фестивалског дана резeрвисана је за десетоминутни филм „Silent Wish“ Краљевчанина Мариа Гламазића, а следе „Sh’hab“ Амал Ал-муфтаха из Катара, „So But No So“ Педра Брита из Португала, „Zero Alxtude“ Кастора Спрадоа из Холандије. „Jean“ Марион Овин из Француске i „Mare“ Јоана Роса Браганца из Португала. Поподневна пројекција на истој локацији почиње у 18 сати, а на програму су „Noa“ израелског редитeља Декел Ницана, „Death of Ofﬁ-

cial“ руског редитеља Артема Гилемјанова, домаћи „The Light“ Горана Ракића, пољски „I Need the Handshakes“ Андреја Кутсиле и „Fi}y-Fi}y“ Михаела Сомермејера из Немачке. Програм вечерње пројекције у „Евергрину“ сачињен је од четири репризна филма, „I’ll End Up in Jail“, „The Last Image of Father“, „Sxcker“ и „BlessMe Father“. Прва пројекција трећег фестивалског дана у „Кварту“ почиње у 18 сати, а на програму су „Alive“ Џими Олсона из Шведске, „Lost Rabbit“ Бетрана Лисора из Белгије, домаћи „Lines“ Марије Момић и „Ми смо видели лето“ Николе Стојановића и норвешки „Nocturnal Journey“ Матса Кристиана. Вечерњи програм у „Евергрину“ отварају француски филмови „There Is Someone at Home“ Фироде Лорне, и „Homemade“ Зуме Рог, а следе „Djala: Cune Y Olvido“ Артура Дуњас Херера из Шпаније, данско португалска копродукција „My Little Drop of Honey“ коју потписује Дaниел М. Силва, „From Matx With Love“ финског режисера Јарно

Линдемарка и амерички „Consideraxon of Inﬁnity“ Кире Барски. За суботу су планиране две пројекције у „Квартu“ и једна у „Евергрину“. Прва почиње два сата након поднева, а на програму су „Adem’s Island“ Ивана Тодоровића, „IHR“ Амели Кoшет и Луја Мерла из Швајцарске, домаћи „Blue Fronxer“ Ивана Милосављевића, шпански „Happy Friday“ Хозе Антонио Кампос Агуилере из Шпаније, хрватски „Yellow Tuplip Case“ Хрвоја Вехтера и „Violet Field“ Абтин Салими Тарија из Ирана. Друга пројекција почиње два сата касније филмом „Augusta i Antonico“ Сесар Фелипе Переире из Бразила, „Praskovya“ руског редитеља Алексадера Соловјова, немачки „Criss Cross“ Фрица Пенцлина. „Skin“ Гаја Нејтива из Сједињених Америчких Држава, домаћи „The Jacket“ Александра Несторова и „The Angel of History“ Ерика Естера из Немачке. У оквиру последње пројекције овогодишњег фестивала у „Евергрину“ ће бити приказани победнички филмови. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.10.2020.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Леси се враћа кући

нијеЛесијединакојасеотиснуланапутовање. Ни Фло није могао више да издржи па крећеупотрагузасвојимпсом, јер њихдвоје није тако лако победити. Породични авантуру у 2Д формату, чије трајање за десет минута премашује сат и по, Хано Олердисен је режирао према сценарију Јане Ејскоу у Ерика Најта, а главне улоге тумаче Себастиан Бизел, Ана Мариа Миле, Матиас Хабик, Бела Бејдинг и Нико Маришка. Филм се приказује до 28. октобра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

МАГАЗИН

25.10.2020.

Цинкарош

Дванаестогодишњи Флоријан и његова вољена Леси су најбољи пријатељи, нераздвојни су и живе срећно у идиличном селу на југу Немачке. Али, када Флоријанов отац изгуби посао, морају да се преселе у мањи станукомниједозвољенодржатипсе. Флоријанјескрхан, јерморадасераставиодЛеси, којабивапредатагрофуфонШпренгелу. Они путују на Северно море заједно са грофовом дванаестогодишњом унуком, Присилом. Међутим, кадагрофпокажеправо, злолицеикадсеЛесиосетивеомаугроженом, она користи прилику да побегне и отпочне велику авантуру, путовање преко целеНемачкекакобипронашлаФлоа. Али,

Продуценти филмова „Град лопова“ и „Џон Вик“ доносе криминалистичку драму са Џоелом Кинеманом, Клајв Овеном и РосмундомПикомуглавнимулогама. Бившем специјалцу Питеру Колсову свет се окрене наопачке када заврши у затвору спашавајући своју жену. Прилику за превремено пуштање добија уз услов да постане цинкарошФБИ, инфилтрирајућисеукруговенајмоћнијегтрговцадрогомЊујорка. Након што по злу крене испорука дроге у којој учествује, суочавасесанајтежимзадаткому животу - мора да се инфилтрира у најозлоглашенији затвор, а само једна прилика да извучеживуглаву траје три секунде. Хоћели бити довољне? Трилер у 2Д формату, чије трајање за тринаест минута премашује два сата, Андреа Ди Стефано је режирао према сценарију Мета Кока и Роуана Џофеа. Филм је на репертоару биоскопа до среде 28. у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Независне У Лондону је 1970. одржан избор Мис света чији је домаћин био америчка легендакомедијеБобХоуп, а такмичењеје, са сто милиона гледалаца, било једнооднајгледанијих до тада. Тврдећи да понижава жене, упадом на бину и ометајући пренос такмичења уживо, славу је преко ноћи стекао новооснованиЖенскипокретзаослобођење. Када је пренос настављен проглашење је изазвало немир, јер победница није била фавориткиња из Шведске него Мис Грена-

де, прва црна жена која је постала Мис света. Занеколикосатипубликајепосталасведок протеривања патријархата са бине, као и мењања западног идеала лепоте. Драму у 2Д формату, у трајању од сто шест минута, Филипа Лоутроп је режирала према сценарију Ребеке Фрон и Габи Џиапе, а водеће улоге тумаче Кира Најтли, Гага Мбатха-Роу, Џеси Бакли, Рајс Ифенс и Грег Кинер. Филм се приказује још вечерас, а последња пројекција почиње у 22 сата.

Преводиоци Деветорољудиангажовнихзапревођење омиљеног наставка, последњег у низу веома популарне трилогије, затворено је у једном луксузном бункеру. Када се првих десет страница изузетно чуваног рукописа појавинаИнтернету, посаоизсновапостаје ноћна мора. Лопов је једно од њих, а издавач је спреман да уради све како би га открио. Стопетоминутни трилер у 2Д формату настао је према сценарију Романа Компинга и Даиела Прислија, у режији Режис Ронсард, а главне улоге тумаче Олга Кириленко, Ламберт Вилсон, Рикардо Сакрмаћо, Едуардо Нориега и Манолис Мавроматакис. Филм се приказује до среде 28. октобра, а пројекције почињу два сата пре поноћи.

МАГАЗИН

25.10.2020.

Филмови које смо гледали - 1973.

Најбољиу на календару за следећу годину

СОЛИДАРНОСС

МАГАЗИН

25.10.2020.

- Ученицима средњих школа са територије деведесет девет локалних самоуправа упућен позив да се боље упознају и промовишу различите аспекте дугогодишњег односа који граде Србија и Европска унија. - Такмичење има за циљ да истакне и нагласи значај солидарности, подигне свест код младих да су пред проблемима сви једнаки као и да се лакше превазилазе уз подршку и удруженим деловањем читаве заједнице. - Ликовни радови треба да прикажу како ђаци замишљају Европу у околностима пандемије. - Рок за предају радова истиче у подне 15. новембра. - Аутору најбоље оцењеног рада лаптоп рачунар, следећа два по таблет, осталих девет мобилне телефоне. - Награде у виду таблета професорима три првонаграђена ученика

СТ НАС СПАЈА

25.10.2020.

МАГАЗИН

ако би наставио традицију дугу више од десет година, успостављену током претходних програма – ПРО 1 и 2, ЕУ Прогрес и Европски Прогрес, развојни програм ЕУ ПРО и ове године организује ликовни конкурс за календар за 2021. годину. Тим поводом је расписан конкурс којим је упућен позив ученицима са територије деведесет девет локалних самоуправа да се боље упознају и промовишу различите аспекте дугогодишњег односа који граде Србија и Европска унија. Конкурс је оцењен приликом да се препознају, охрабре и награде уметнички надарени и друштвено ангажовани ђаци средњих школа, као и школе које подржавају креативни развој младих у општинама укљученим у Програм. Пред ученике средњих школа постављен је задатак да ликовно одговоре на тему „Солидарност нас спаја“ ,са

циљем да их мотивише на приказ сопственог света у години коју је обележила пандемија корона вируса, као и начин на који доживљавају изазове које су поставиле нове околности. Жеља организатора је да их подстакне како би, кроз ликовни израз ,дочарали позитивне примере солидарности које је у њиховом и животима заједнице донела пандемија, али и ко је и како, из ближег и даљег окружења, био највише погођен околностима у години када је цео свет наизглед стао. Циљем конкурса оцењена је жеља за подстицањем младих да освесте и из своје визуре ликовно представе изазове са којима се друштво по први пут суочило ове године са појавом пандемије корона вируса, али и најпозитивније промене које је пандемија донела. Томе треба додати мотивисање да схвате значај солидарности и подршке, да препознају и на креативан начин пока-

жу најбоље примере у својим заједницама који су укључили и осетљиве групе становништа, као што су стари, најмлађи, особе са инвалидитетом, материјално угрожене групе и други. Уз унапређење услова учења у школи која оствари најбољи резултат на конкурсу циљ је да се ученици охрабре како би неговали уметнички таленат; Учесници конкурса треба да сликовито прикажу свој свет у години пандемије, начин на који они доживљају изазове које су поставиле нове околности, али како се свет и њихово непосредно окружење променило у том периоду, да истакну примере солидарности и подршке које је пандемија подстакла као и ко је у њиховим заједницама био највише погођен новим околностима. Овогодишње такмичење има за циљ да истакне и нагласи значај солидарности, подигне свест код младих да су пред проблемима сви

једнаки као и да се лакше превазилазе уз подршку и удруженим деловањем читаве заједнице. Ликовни радови треба да прикажу како ђаци замишљају Европу у околностима пандемије, у чему су највеће разлике у односу на свакодневницу претходних година, да ли су се променили приоритети, како је организовано време, који су запостављени таленти пробуђени, али и на који начин је неко подржан. Услов је да буду урађени на листу блока број 5 у форми илустрације, цртежа, слике или колажа, а сваки мора да има кратко текстуално објашњење препознате групе људи или појединаца који су се током пандемије истакли узорним поступцима. Таквим се сматра пружање помоћи суграђанима, брига о најстаријима и најосетљивијима у друштву или подршка медицинском особљу и слично, као и објашњење на који начин су сви соли-

дарно приступили или реаговали у новонасталим околностима. Објашњења морају бити добро написана, а биће оцењивана приликом одабира победничких радова, могу бити штампана или писана руком на полеђини рада или приложена на посебном листу папира, у неким се случајевима могу и интегрисана у само уметничко дело. Конкурсом је предвиђено да ученици који су на неком од претходних конкурса, организованим у оквиру програма Европски Прогрес или ЕУ ПРО, освојили прво, друго или треће место не могу поново да заузму једно од та три места, нити да освоје прве три награде, али имају право учешћа и заузму било које од преосталих девет места. Средње школе које одлуче да учествују морају да организују интерно такмичење за све ђаке и изаберу до пет најбољих радова које ће послати на конкурс, а рок за предају истиче у

подне 15. новембра. Двадесет најбољих ће бити истакнути на званичној интернет страници ЕУ ПРО програма у оквиру кога ће током пет дана бити организовано гласање путем интернета, а победник са највећим бројем лајкова добиће један глас публике исте вредности као глас једног од чланова жирија. Аутор најбоље оцењеног рада добиће лаптоп рачунар, два следећа са највећим бројем бодова по таблет, осталих девет мобилне телефоне а награде у виду таблета припашће и професорима три првонаграђена ученика. За труд уложен у организовање школског конкурса, укупан број и квалитет поднетих радова, једна школа ће добити лаптоп рачунар, пројектор и пратећу опрему, што би требало да допринесе унапређењу услова за образовање ученика. Т. Радовановић

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

МАГАЗИН

25.10.2020.

Умови нам одлазе „трбухом за крухом“; неће да се мире са српском халабуком!

У порасту је број певачких хо Најмасовнији су хорови „српских

Ко данас влада Србијом? Партократија, плутократија, клептократија и бирократија!

Паметни нам у „бели свет“ одлазе; они други, с власти не силазе!

орова! х кукаваца“!

МАГАЗИН

25.10.2020.

Слога - Железничар (П) 1:1

МАГАЗИН

25.10.2020.

Млади радник - Рибница 0:3

МАГАЗИН

25.10.2020.

ЖКК Краљево - Спартак 84:62

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 25. ОКТОБРА ДО 1. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

25.10.2020.

25. октобар

732 — Франачки владар Карло Мартел у бици код Поатјеа тешко поразио Омејадски халифат и тиме дефинитивно зауставио њихов даљи продор у западну Европу. 1415 — Енглези у Стогодишњем рату, под командом краља Хенрија V, нанели тежак пораз Французима у бици код Азенкура на северу Француске. 1495 — У Португалу на престо ступио краљ Мануел I Велики или Срећни. Финансирао истраживачке подухвате морепловаца Васка да Гаме, Педра Алвареша Кабрала и других, чија су открића потом постала португалске колоније, а Португал светска поморска и колонијална сила. Током његове владавине из земље протерани Јевреји и Маори. 1616 — Холандски морепловац Дирк Хартог на путу према Јави открио западне обале Аустралије. 1815 — Српски кнез Милош Обреновић постигао споразум с везиром Београдског пашалука Марашли Алипашом о мешовитој српско-турској управи, чиме је завршен оружан део Другог српског устанка. 1918 — Код места Виторио Венето почела једна од последњих битака у Првом светском рату, која је завршена 3. новембра победом Италијана над већ дезорганизованом аустроугарском војском. 1936 — Владе Немачке и Италије потписале тајни протокол о узајамној помоћи, којим је формирана осовина Рим-Берлин. 1938 — Либија постала део Италије. 1949 — Спроводећи блокаду Југославије после резолуције Информби-

роа, СССР отказао гостопримство југословенском амбасадору у Москви, што су потом учиниле и остале земље комунистичког блока. Блокада Југославије трајала до 1955. 1956 — Египат, Јордан и Сирија основали јединствену војну команду ради координације одбране од израелског напада. 1971 — Генерална скупштина Уједињених нација одлучила да прими Кину у светску организацију и да искључи Тајван. 1983 — Војска САД окупирале карипску острвску државу Гренаду, пошто су левичарске снаге извеле државни удар. 1995 — На основу споразума Израела и Палестинске ослободилачке организације о палестинској самоуправи, израелске трупе почеле повлачење из града Џенин, на окупираној Западној обали. 2001 — На донаторској конференцији Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Букурешту Југославија добила помоћ од 430 милиона евра. 2010 — У Београду отворен 55. Међународни сајам књига.

26. октобар 1377 — Босански бан Твртко Котроманић се крунисао са краља. 1596 — Османска војска султана Мехамеда III је поразила аустријске трупе надвојводе Максимилијана у бици код Керестеца. 1863 — У Лондону је формиран Фудбалски савез Енглеске, најстарији фудбалски савез на свету. 1863 — У Женеви је почела четвородневна међународна конференција 14 земаља на којој је основан Црвени

крст и објављени принципи који су 1864. послужили као основа за усвајање Женевске конвенције о заштити жртава рата. 1861 — У Франкфурту је приказан рад првог уређаја за пренос говора, који је његов конструктор Јохан Филип Реис назвао телефон. Као проналазач првог употребљивог телефона (1876) сматра се Американац Александар

Грејам Бел. 1881 — Представници закона предвођени Вајатом Ерпом су поразили банду Ајка Клентона у обрачуну код О. К. корала у Тумстоуну. 1896 — Потписан је споразум у Адис Абеби којим је успостављен мир између Италије и Абисиније. 1905 — Шведска је по споразуму у Карлштаду признала независност по Норвешке са краљем Хоконом VII. 1905 — Током Прве руске револуције (1905—07), радници су у Петрограду основали први Совјет (радничку скупштину). 1911 — У Кини је укинута монархија и проглашена република са Сун Јат Сеном као привременим председником. 1917 — Бразил је објавио рат Немачкој у Првом светском рату. 1954 — Одступањем последњег британског управитеља Зоне А, Слободна Територија Трста је службено подељена између Италије и СФР Југославије. 1955 — Генерал Нго Дин Зјем прогласио је Републику Вијетнам у јужном Вијетнаму, а себе председником и завео диктаторски режим. Убијен је у војном удару у новембру 1963. 1955 — Парламент Аустрије прихватио је, дан после одласка последњих савезничких окупационих војника, Државни уговор којим се обавезала на сталну неутралности земље. 1961 — Нобелову награду за књижевност добио је српски књижевник Иво Андрић и постао први Србин добитник те престижне светске награде. 1972 — У кампањи Савеза комуниста Југославије против „анархолиберала“ смењени су највиши функционери Савеза комуниста Србије Марко Никезић и Латинка Перовић. Након тога смењени су и функционери у државном апарату и привредни руководиоци који су се залагали за либерализацију и модернизацију друштва. 1976 — Генерална скупштина УН је једногласно осудила апартхејд и позвала владе земаља чланица да забране све контакте са Транскејом, која је самопрокламовала независност са бе-

лом мањином на челу. 1986 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1994 — Израел и Јордан потписали су споразум, којим је после 46 година формално окончано ратно стање двеју суседних земаља. 1998 — Председници Перуа и Еквадора потписали су формалну декларацију којом је решен погранични спор двеју јужноамеричких земаља настао почетком 19. века, због којег су више пута ратовале. 1999 — Савет безбедности УН одобрио је упућивање међународних мировних снага, 11.000 војника и полицајаца, у Источни Тимор. 2000 — На састанку у Букурешту СР Југославија је постала пуноправни члан Пакта стабилности за југоисточну Европу. 2001 — Београдски суд осудио је Добросава Гаврића на 20 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана и још две особе у хотелу „Интерконтинентал“ у Београду 15. јануара 2001. 2001 — Амерички председник Џорџ Буш млађи је потписао Патриотски закон, чиме је значајно повећана надлежност америчких служби у борби против тероризма. 2002 — У акцији ослобађања око 800 талаца, које су чеченски терористи држали три дана у једном московском позоришту, страдало је 128 особа, а свих 50 терориста је ликвидирано.

27. октобар 1795 — САД и Шпанија су потписале споразум из Мадрида, који је утврдио границе између шпанских колонија и САД. 1806 — Наполеонове трупе ушле у Берлин после победе над Прусима у бици код Јене. 1807 — У дворцу у Фонтенблоу Наполеон Бонапарта и шпански краљ Карло IV потписали споразум о подели Португалије. 1810 — САД су анектирале бившу шпанску колонију Западну Флориду. 1871 — Велика Британија анектирала дијамантска поља у Кимберлију у

25.10.2020.

МАГАЗИН

Јужној Африци. 1891 — У Јапану у земљотресу на највећем острву Хоншу погинуло најмање 10.000 људи, а 300.000 остало без домова. 1904 — Пуштена је у рад прва линија Њујоршког метроа. 1918 — Британске, француске и италијанске снаге поразиле, у Првом светском рату, аустроугарску војску у бици код Виторија Венета. 1944 — Немачка војска је заузела Банску Бистрицу, центар Словачког националног устанка, чиме је тај устанак угушен. 1962 — Мајор Рудолф Андерсон из Америчког ратног ваздухопловства је постао једина директна жртва Кубанске кризе када је његов авион U-2 оборен изнад Кубе. 1966 — Генерална скупштина Уједињених нација одузела Јужној Африци мандат над Југозападном Африком. 1969 — Катастрофални земљотрес погодио Бању Луку. 1971 — Конго променио назив државе у Република Заир. 1973 — Мировне снаге УН стигле у Каиро да успоставе линију раздвајања египатских и израелских снага. 1978 — Египатски председник Анвар ел Садат и израелски премијер Менахем Бегин добили Нобелову награду за мир. 1979 — Свети Винсент и Гренадини су добили независност од Уједињеног Краљевства. 1991 — Туркменистан је прогласио независност од Совјетског Савеза. 1981 — Совјетска подморница С363 се насукала у шведским територијалним водама. 1998 — Савет НАТО одложио, на неодређено време, активирајућу наредбу о војној интервенцији против циљева у Југославији пошто су српске власти повукле војску на Косову у касарне и смањиле полицијске снаге у Покрајини. 1998 — Герхард Шредер преузео дужност канцелара Немачке пошто је Хелмут Кол, изгубивши на изборима, поднео оставку. 1999 — Хаљина, коју је холивудска звезда Мерилин Монро носила док је

певала „Happy Birthday, Mr. President“ председнику САД Џону Кенедију, продата за 1.267.500 долара, што је рекордна сума за део одеће продат на аукцији. 1999. — Наоружани нападачи упали у парламент Јерменије у Јеревану и убили девет особа, укључујући премијера Вазгена Сарксијана, председника Парламента Карена Демиркијана, два његова заменика и једног министра. 2000 — Због јаке олује, ронилачка екипа није успела да уђе у подморницу „Курск“. Дан раније откривени докази да су 23 морнара преживела прву експлозију због које је та руска атомска подморница потонула 12. августа у Баренцовом мору. Стручњаци проценили да морнари нису могли живети дуже од осам сати од почетка катастрофе у којој је свих 118 чланова посаде изгубило живот. 2001 — Шведски дневник „Експресен“ пренео изјаву Кристера Петерсона, који је ослобођен оптужби за убиство шведског премијера Улофа Палмеа 1986, да он јесте убио премијера. 2017 — Каталонски парламент прогласио независност од Шпаније, чиме је основана краткотрајна Каталонска Република.

28. октобар 97 — Преторијанска гарда је натерала цара Нерву да усвоји војсковођу Марка Улпија Трајана и прогласи га за свог наследника. 306 — Син римског цара Максимијана, Максенције, заобиђен приликом поделе власти 305., прогласио се за цара у Риму. 312 — Константин I је победио Максенција у бици код Милвијског моста, чиме је постао једини цар у западном делу Римског царства. 1453 — Угарски краљ Ладислав V Посмрче крунисан за краља Чешке у Прагу као Ладислав I. 1492 — Кристифор Колумбо на првом путовању преко Атлантика открио Кубу и прогласио је поседом Шпаније. 1516 — Османска војска под командом великог везира Синан-паше је по-

разила мамелуке у бици код Јаунис Хана близу Газе. 1628 — Краљевске трупе под кардиналом Ришељеом су после вишемесечне опсаде заузеле хугенотско упориште Ла Рошел. 1636 — У Кембриџу у Колонији Масачусетс је основан Харвард, најстарија образовна установа у САД. 1746 — У земљотресу у Перуу, у ком су разорени градови Лима и Каљао, погинуло најмање 18.000 људи. 1836 — Проглашена федерација Перуа и Боливије. 1886 — Председник САД Гровер Кливленд је открио Кип слободе, поклон од Француске поводом стогодишњице Декларације о независности. 1918 — После распада Аустроугарске у Првом светском рату, у Прагу преузео власт Национални комитет. Република Чехословачка с председником Томашем Масариком проглашена у новембру 1918. 1919 — Амерички конгрес је усвојио Закон о прохибицији, којим је забрањена продаја пића с више од пола процента алкохола. 1922 — Око 40.000 фашиста-црнокошуљаша Бенита Мусолинија кренуло из Напуља у марш на Рим. 1940 — Италијанске трупе су напале Грчку из Албаније, пошто је Грчка одбила ултиматум којим је Италија тражила војна упоришта на грчкој територији. 1962 — Окончана Кубанска ракетна криза, совјетски лидер Никита Хрушчов саопштио да је наредио повлачење ракета са Кубе, а председник САД Џон Кенеди да ће обуставити блокаду те земље. 1974 — Шефови арапских држава, укључујући јорданског краља Хусеина, усвојили Декларцију којом су затражили стварање независне палестинске државе. 1982 — На општим изборима у Шпанији убедљиву победу однела Социјалистичка радничка партија Фелипеа Гонзалеза. 1992 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Мајкл Адамс. 1995 — У пожару који је избио у ме-

троу главног града Азербејџана, Бакуу, погинуло најмање 289, повређено 270 људи. 2000 — На Косову, у организацији администрације Уједињених нација, одржани локални избори, на којима је убедљиво победио Демократски савез Косова Ибрахима Ругове. Косовски Срби бојкотовали изборе, југословенске власти их нису признале. 2001 — Председник САД Џорџ Буш формирао Групу за праћење иностраних терориста, којом руководи јавни тужилац Џон Ешкрофт, а задатак групе да проналази и депортује стране држављане који илегално бораве у САД.

29. октобар 588 — Тежак земљотрес погодио Антиохију, један од највећих градова Источноримског царства. 1814 — Први парни ратни брод „Фултон“, који је конструисао Роберт Фултон, поринут у њујоршкој луци. 1881 — У Јапану основана прва национална политичка странка. 1888 — У Цариграду потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој „канал треба да буде слободан и отворен, за време рата и у време мира, за све трговачке и ратне бродове, без обзира на разлике у заставама“. 1918 — Хрватски сабор после распада Аустроугарске у Првом светском рату прогласио раскид државно-правног односа с Хабзбуршком монархијом и прогласио приступање Хрватске Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. 1923 — Турска је проглашена републиком након распада Османског царства. 1929 — Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио почетак велике кризе која је уздрмала темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет. Индустријска производња пала у развијеним земљама на ниво са почетка века, а без посла остало 26 милиона људи. 1941 — У Осијеку су усташе стрљале шесторицу Јевреја због давања прилога за “Црвену помоћ” 1956 — Нападом израелске војске на Синајско полуострво је почела Суец-

25.10.2020.

МАГАЗИН

ка криза. 1961 — Сирија је иступила из Уједињене Арапске Републике. 1969 — Студент Универзитета Калифорније је послао прву поруку на Арпанету, претечи Интернета, према рачунару на Станфорском истраживачком институту. 1964 — Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба променила назив у Танзанија. 1996 — У Бечу одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих уметничких дела која су од аустријских Јевреја у Другом светском рату отели аустријски и немачки нацисти. Приход додељен људима који су преживели холокауст. 1998 — Комисија за истину Јужне Африке предала извештај председнику Нелсону Мандели у ком су бивши председник Бота, Манделина бивша супруга Вини, Бутелези и Афрички национални конгрес оптужени за кршење људских права. Ветеран америчке астронаутике Џон Глен у 77. години спејс-шатлом „Дискавери“ поново полетео у космос, 36 година после своје прве космичке мисије. 1999 — Ирански председник Мухамед Хатами завршио посету Паризу, прву од 1979, а током које је апеловао на глобалну толеранцију и боље повезивање са Западом. 2000 — Више од 30.000 људи демонстрирало против неонациста у немачком граду Диселдорфу. 2001 — Јапан усвојио контроверзан закон који дозвољава јапанским оружаним снагама, први пут после Другог светског рата, да буду ангажоване у иностранству као подршка америчким нападима у Авганистану. Под притиском пакистанског председника затворено 12 припадника Исламског милитаристичког покрета ради истраге о оружаном нападу на једну хришћанску цркву, у ком је убијено 16 особа. 2015 — Власти НР Кине након 36 година укинуле закон о политици једног детета.

30. октобар 1485 — Крунисањем Хенрија VII окончани су енглески Ратови ружа. 1864 — Потписан Бечки мир којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург. 1905 — Током Прве руске револуције руски цар Николај II Александрович Романов „Октобарским манифестом“ понудио шире бирачко право, изабран парламент са законодавном влашћу и гаранцију грађанских слобода. 1918 — Капитулацијом Турске, која је у Први светски рат ушла 1914. на страни Централних сила, престала да постоји Отоманска империја. 1922 — Два дана после Марша на Рим Бенито Мусолини формирао прву фашистичку владу у Италији. 1938 — Орсон Велс је својим радијским извођењем драме Рат светова Херберта Џорџа Велса изазвао панику код дела слушалаца у САД. 1961 — Совјетска хидрогенска Цар бомба, најјаче нуклеарно оружје које је икада детониларало, је испробана изнад Нове Земље у Северном леденом океану. 1974 — Нокаутом над Џорџом Форманом Мухамед Али се у 32. години вратио боксу. 1975 — Принц Хуан Карлос преузео вођство Шпаније од тешко оболелог диктатора Франсиска Франка. 1975 — Код Прага се срушио авион Даглас DC-9 југословенске компаније Инекс-Адрија, у ком је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су се враћали са летовања на Јадрану. 1990 — Кина објавила резултате пописа становништва према ком њена популација 1,013 милијарди људи. 1995 — Са 50,6 % гласова „за“ становници Квебека изјаснили се на референдуму против независности те канадске провинције. 1998 — На основу споразума представника Војске Југославије и НАТО, потписаног 15. октобра, авиони НАТО почели мисију надгледања ваздушног

простора Косова под називом „Орлово око“. 2000 — Судија Врховног суда Шпаније, његов телохранитељ и вожач убијени, још 35 особа повређено у експлозији аутомобила-бомбе у Мадриду, за коју су осумњичени припадници баскијског сепаратистичког покрета ЕТА. 2001 — Лондонски клуб поверилаца смањио Југославији дуг за 600 милиона долара, са 2,8 на 2,2 милијарде.

31. октобар 475 — Ромул Августул је проглашен за цара Западног римског царства. 683 — Током опсаде Меке, у пожару је уништена Каба. 1848 — Мексички цар Агустин де Итурбиде је распустио Мексички конгрес и заменио га војном хунтом. 1848 — Царске чете под вођством фелдмаршала Алфреда Виндишгреца заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада. 1864 — Невада је постала савезна држава САД. 1871 — На основу Устава из 1869. (Намеснички устав), донет је први закон о пороти у Србији, који је ступио на снагу 1. јануара 1872. 1912 — Град Пећ и цела Метохија су ослобођени од Турака. 1918 — Угарска влада је раскинула персоналну унију са Аустријом, чиме је званично распуштена Аустроугарска. 1922 — Бенито Мусолини је дошао на власт у Италији. 1925 — Реза Шах Пахлави је дошао на ирански престо и основао династију Пахлави, која је владала том земљом до Исламске револуције 1979. 1940 — Победом британске авијације завршена је битка за Британију коју су у јулу почели Немци снажним бомбардовањем и поморском блокадом Уједињеног Краљевства. Пошто су Британци преузели ваздушну контролу над Ламаншом, Немци су одустали од инвазије.

1941 — Припадници ЈВуО су током опсаде Краљева, по први пут употребили тенкове у борбама против окупатора. На челу тенковског вода се нашао поручник Сима Узелац, касније опеван у песми Над Краљевом жива ватра сева. У ЈНА, ВЈ и данашњој ВС се 31. октобар обележава као празник оклопно-механизованих јединица. 1956 — Бомбардовањем египатских аеродрома, Уједињено Краљевство и Француска су почеле напад на Египат, током Суецке кризе. 1961 — У процесу дестаљинизације Совјетског Савеза, Стаљинови посмртни остаци премештени су из маузолеја на Црвеном тргу у гробницу која се налази уз зидине Кремља. 1984 — Индијска премијерка Индира Ганди је убијена у атентату који су извршили двојица њених телохранитеља Сика. 1991 — На првим вишепартијским изборима у Замбији, Фредерик Чилуба је победио противкандидата Кенета Каунду, лидера у борби за независност и првог председника земље. 1999 — Током 113. фудбалског дербија између „Партизана“ и „Црвене звезде“ у сукобима навијача погинуо је седамнаестогодишњи Александар Радовић. То је био први случај насилне смрти на фудбалским утакмицама прве лиге у Југославији. 2000 — Из Бајконура је лансирана руска ракета Сојуз ТМ-31 у којој су се налазили први становници Међународне свемирске станице. 2011 — Светска популација званично достигла 7 милијарде. Овај датум УН обележавају као дан седам милијарди. 2015 — Терористи повезани са ИД оборили изнад Синаја путнички лет 9268 руске компаније Метроџет. Погинуло је 224 путника и чланова посаде. 2017 — Самопроглашена Каталонска Република престала је да постоји, а све њене институције стављене су под директну контролу Краљевине Шпаније и краљевске владе у Мадриду.

25.10.2020.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs