Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 469 * 15. новембар 2020. * Излази недељом

.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

Хвала што читате

15.11.2020.

Краљевски

МАГАЗИН

МАГАЗИН 15.11.2020.

8 14 18 22 28 34 36 38 46 48 52 54 60 64 66 68 72 74

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Као ти и ја Сећање на славна времена Корона као Велики рат Између главе и стомака Није касно за лустрацију Корона спречила изјашњавање Будимо одговорни За здравију нацију За лаши почетак Штап или шаргарепа Знањем до посла Два милиона шанси за добитак “Дама и џентлмен године” уз “Јаку жену” Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Времеплов

МАГАЗИН 15.11.2020.

Лични став: Др Дејан Жујовић

МАГАЗИН

15.11.2020.

КАО ТИ И ЈА

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни. Raiﬀeisen banka AD Динарски 265000000576857940 Девизни RS35265044000005631664 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

МАГАЗИН

15.11.2020.

„Као ти и ја“ је, за мене, најлепша љубавна/антиљубавна песма најбољег ex-yu бенда, Азре. Могла би да буде и добра потка за опис наших емоција према западним комшијама. У суштини смо расточене олупине и једни и други. Иначе, према Хрватима имам јако специфичан однос. Сви моји другари, а и неки њихови очеви, у улици у којој сам рођен, навијали су за Хајдук и Југопластику. И ја са њима. Та љубав је кренула са Жунгулом и Шурјаком и трајала је до првих балвана које су зубар и жандар оборили. Како и зашто су деца у срцу Шумадије навијали за биле, то нико није могао да објасни. Мој први сусрет са колегиницама из Хрватске је био пре пар година у Барселони.

Када су чуле одакле сам било је, можда, мало иницијалне резерве. Међутим, мој аргумент да човек из Краљева може да мрзи Хрвата као што би мрзео и Ескима, ни једног ни другог у животу није видео, уродио је плодом и имали

смо пар дана дивног дружења. Након тога сам више пута одлазио за Загреб. Било је разних ситуација, али никада непријатних. По обичају, јавно мњење сам испитивао код загребачких таксиста. И дошао до очекиваног резултата. Свугде је мука преживети, а њихов Весић се презива Бандић. Чобани у белим чарапицама и црним гиљама су засели и тамо и овамо. И више не знамо ништа једни о другима. Лична и професионална сатисфакција коју ћу памтити целога живота био је позив који сам добио за прославу стогодишњице пулмолошког одељења болнице Сестре милосрднице. Био сам једини позвани лекар из Србије и одржао сам предавање о амбу-

лантној употреби неинвазивне механичке вентилације. Због овога сам се једне вечери на Златибору осећао као Blues Brother, јер ме је пар стотина домаћих лекара гађало броколијем, пивским флашама и ципелама. Колеге из Загреба су хтеле да саслушају. Мој карактер се тешко уклапа и овде, а камо ли код доста суздржанијих суседа. Ипак, били су пуни разумевања за моју жељу да седнем међу часне сестре, за коментар после отпеване химне да фурају српске хитове (Србин је написао Лијепу нашу), и још пар других глупости које су биле само резултат моје треме. Предавање је прошло сјајно, и надам се да више нећу једини у Европи да примењујем наведену технику.

На тамошње море нисам ишао. Да одем у Далмацију, време бих потрошио тражећи Војка В и Дјечаке, Марадону или Креша Бенгалку. Или би се запили или… Али скакао у море и кењао да сам Црногорац, сигурно не бих. Отишао бих да видим Пољуд због кога сам на регрутацији тражио војну полицију, јер сам чуо да им је на њему обука. Срећом, одбијен сам. Шта сам хтео овим текстом? Историју усташког покрета познајем боље од свих својих пријатеља. Ипак, у кафани бих пре седео за столом са најтврђим ујом него са Чадом. Годинама сам проучавао генеологију односа наша два народа. Некада су српски владари бежали Хрватима када би за њих постало нездраво на домаћем терену.

Међутим, чињеница је да морамо и данас да сарађујемо и размењујемо искуства. На пример, ми и даље не радимо трансплатације плућа, а њихова искуства би могла да нам буду драгоцена. И могао бих да наведем милион сличних примера. Бар што се медицине тиче. Све то ће, ипак, да зависи од личне иницијативе, јер само будала може нешто да очекује од сјајног говорника из Глине који никада у Глини није био. Позваћу своје колеге да посете Београд. Највећа мука ће да ми буде где да их изведем на живу rock свирку, као што су они мене? О том проблему нашег малог миста неком другом приликом...

МАГАЗИН 15.11.2020.

15.11.2020.

МАГАЗИН

На сто другу годишњицу примирја у Првом светском рату

СЕЋАЊЕ НА СЛА - Пре тачно сто две године окончан је Први светски рат, највећи ратни сукоб у историји човечанства у коме је учествовало више од четрдесет држава. – Током четири ратне године преполовљен број становника Краљева. – У Првом светском рату учествовало око пет хиљада становника Среза жичког. – Од 2012. године Дан примирја државни празник. - Ове године без обележавања значајног датума на брду Врановцу у атару села Пекчанице. - Шездесет хиљада српских војника одлучило исход рата

ан примирја је празник којим се 11. новембра у низу држава обележава завршетак Првог светског рата, прецизније примирја које је тога дана Немачка потписала са силама Антанте 1918. године у 11 сати у железничком вагону у Компијену и тако окончала непријатељства на Западном фронту. Дан примирја се обележава у Великој Британији, Француској, Белгији, Новом Зеланду, а од 2012. године и Србији. Под називом Дан сећања обележава се у земљама

Комонвелта, као Дан ветерана у Сједињеним Америчким Државама, а у Британији се често користи и израз Дан макова према цвету који расте у Фландрији где је погинуо највећи број британских војника. Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, угрожене врсте у Србији који је у ботаници познат и као цвет феникс. Осим њега у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице изнад цвета, уз препоруку да се

носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника. Шеста година обележавања Дана примирја у Првом светском рату прилика је за још једно подсећање на велико страдање и хероизам српског народа у борбама за ослобођење од окупатора и исписивање нове геополитичке мапе Европе. У њој више није било места за четири велика царства, османско, аустроугарско, немачко и руско, а настао је читав низ нових држава међу којима и Краљевина

Фото: М. Радовановић

АВНА ВРЕМЕНА

15.11.2020.

МАГАЗИН

Срба, Хрвата и Словенаца. Овај дан је и прилика за сећање на све који су дали животе у Првом светском рату и несебично жртвовали себе за мир који није дуго потрајао. Српски народ је претрпео највеће патње, Краљевина Србија поднела највећи број жртава у односу на број становника, а њена војска дала значајан допринос победи савезника у Првом светском рату у коме је изгубила милион и 250 хиљада становника и из кога је изашла сиромашнија за око 28 процената становништва. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а посебно после Другог светског рата, настала је амнезија код Срба, па су заборављене велике жртве, страдање и хероизам испољен у Првом светском рату. Зато је и Дан примирја још једна прилика за подсећање на славна времена. На дан 11. новембра пре тачно сто једну годину потписано је примирје између Француске и Немачке као представника Централних сила и Антанте и тиме окончан Први светски рат, највећи ратни сукоб у историји човечанства у коме је учествовало више од 40 држава. Рат је започео 1914. године нападом на Србију, а значај Дана примирја је тим већи што је Србија у рату учествовала на страни сила које су однеле победу, иако је велики број војника са државним руководством био принуђен да се преко Албаније повуче у Грчку како би, отварањем Солунског фронта, почео незадрживи поход ка победи и ослобађању земље. То је био повод да немачки цар у јесен 1918. године, у телеграму бугарском цару, устврди да је срамота што је шездесет хиљада српских војника одлучило исход рата, а његова земља принуђена да потпише капитулацију. Краљево, које је дало немерљив допринос борбама за ослобођење у Великом рату, са посебним поносом обележава овај дан јер је он означио почетак нове ере у развоју града. Југословенска влада је изабрала да Краљево у новој држави буде индустријски центар, па убрзо почињу да се граде Фабрика вагона и Фабрика авиона, отворен је стални војни аеродром, а у граду смештен војни гарнизон. Након рата у град долазе бројни стручни кадрови, инжењери и техничари, граде се читава нова насеља, а Краљево постаје велики индустријски центар што је посебан повод да се са осећањем посебног поноса обележава Дан примирја у Првом светском рату. Краљево је 22. октобра 1918. године дочекало ослобођење са дупло мање од пет хиљада становника колико их је било уочи рата током кога је забележено присуство сто хиљада избеглица, а у њему су једно време боравили чланови српске владе, дипломатског кора и трезор националне банке. У

рату је учествовало око пет хиљада људи са подручја Среза жичког и подручја која гравитирају Краљеву.

Српска рамонда Српска рамонда, колачић или цвет феникс, је ендемска биљка централног Балкана коју је 1874. године у околини Ниша открио Јосиф Панчић. Остатак је суптропске флоре Европе и Медитерана, највероватније афричког порекла, и веома слична биљци Ramonda nathaliae због чега се сматра да се током терцијера полиплоидијом одвојила у самосталну врсту. По ободу неправилно и крупно назубљени листови цвета су јој скупљени у приземну розету, а цветна дршка без листова достиже висину од 15 центиметара. На њој се налази један до три цвета, код старијих примерака до шест, смештених у вршној разређеној цвасти. Крунични листићи су бледо љубичасте боје са жутом основом, а на цвету их најчешће има четири до пет, ређе три или шест. За ову биљку је карактеристична појава да, и уколико се потпуно осуши, може поново да оживи кад се залије, а могућност да се из стања анабиозе поново врате у живот поседује веома мало биљака цветница. Станиште српске рамонде су пукотине кречњачких стена, најчешће у заштити шумске вегетације. Живи у клисурама и нижим планинским гребенима на надморској висини до 1.800 метара, чешће у брдском и нижем планинском региону на висинама од 300 до 1.000 метара. Рамонда насељава само северно експониране стене, а са другим биљкама образује реликтне хазмофитске заједнице. Српска рамонда је ендемит централног дела Балканског полуострва који насељава Србију, Албанију, Бугарску, Грчку, Македонију и Црну Гору. Иако због неприступачности највећег дела станишта није примећено опадање бројности ове биљке приступачни делови, стене поред путева и мале локалне популације, у великој мери су редуковане и, због експлоатације од стране сакупљача, на ивици нестанка. Према истраживањима у источним деловима Србије, Сићевачкој, Јелашничкој и клисурама северних падина Шар планине, на површини од пет квадратних метара приметно је присуство популације које варира до десет јединки. Колекционарско скупљање за хербарске збирке и ботаничке баште представља један од најзначајнијих фактора угрожавања биљке чијем опстанку прете још уништавање природне шумске вегетације, чиме се мењају микроклиматски услови, и изградња хидроакомулација у кањонима. Зато је рамонда у Србији заштићена као природна реткост. Т. Радовановић

Пандемија засенила обележавање Дана примирја у Првом светском рату

МАГАЗИН

15.11.2020.

КОРОНА КАО

- Због ванредних околности изостао богатији програм обележавања значајног датума изложбом докумената и фотографија на отвореном и пригодном академијом у Свечаној сали Градске управе. - Подсећање на значајан датум из историје сведено на полагање венаца. - Краљевина Србија је учествовала у Првом светском рату дуже од свих земаља, од првог до последњег дана

ВЕЛИКИ РАТ

д 2005. године у Србији је, на првим часовима у свим основним и средњим школама, 11. новембар био прилика за подсећање на Дан примирја у Првом светском рату. Због значаја који има за историју земље седам година касније проглашен је за државни празник што је било прилика да се обележавање подигне на виши ниво. Прва активност тог дана у Краљеву било је полагање венаца на смоменик ратницима страдалим у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године у центру града, а прилика за подсећање на догађаје из тог периода била је и свечана академија приређивана на различитим локацијама. Иако је припремљен ове године је изостао богат програм обележавања значајног датума, изложбе докумената

МАГАЗИН

15.11.2020.

и фотографија на отвореном и академија планирана да се одржи у Свечаној сали зграде Градске управе, па се подсећање на овај датум свело на полагање венаца. Ванредне околности због пандемије корона вируса утицале су да колона спремних на овај чин буде знатно краћа него претходних година, па су венце положили високи представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Војске Србије, Полицијске управе Краљево и Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“, а цвеће председник Удружења српско-француског пријатељства из Лиона Француз Томас Шарије. Да је пандемија засенила обележавање Дана примирја у Првом светском рату након полагања венаца потврдио

је и градоначелник Краљева. - Као што су се наши преци борили против непријатеља, против страног завојевача, тако се и ми данас налазимо у борби. Наша борба је борба против ковида 19 и очекујем да ћемо сви заједно као солидарни, јединствени и храбри људи, као поносни Краљевчани, успети да се изборимо са овом пошасти. Јако је важно да у овим тренуцима, док се боримо за здравље себе и сопствене породице, бринемо и о нашим комшијама, пријатељима, рођацима јер, чувајући своје, ми чувамо и њихово здравље. Битно је да у овим тренуцима наша привреда настави да функционише, да наставимо да радимо, да стварамо нови производ, да пунимо и градски и републички буџет како бисмо и даље имали инвестиције

посебно српској, историји допринео је историчар Немања Трифуновић подсећањем да је 11. новембар значајан због тога што је истог датума, сто две године раније, у вагону маршала Фединанда Фоша у Компјењској шуми близу Париза потписана капитулација Немачке, чиме су завршене ратне операције у Првом светском рату. До тада највећи оружани сукоб у свету, међу савременицима познат као Велики рат, трајао је од 28. јула 1914. до 11. новембра 1918. уз учешће тридесет шест држава у којима је живело три четвртине тадашњег становништва. - Зараћене стране су биле подељене у два савеза. Један је био Антанта, који су чиниле Русија, Велика Британија, Француска и државе које су им се у току рата прикључиле, а са друге стра-

не су биле Централне силе чију су основу чиниле немачко царство и аустроугарска монархија, подсетио је Трифуновић. О размерама страдања сведочи податак да је у војне формације мобилисано седамдесет милиона људи од којих је десет милиона погинуло, исто толико умрло од последица рата, а два пута више рањено. Податак да је Краљевина Србија учествовала у рату дуже од свих земаља, од првог до последњег дана, основни је разлог за катастрофалне последице, пре свега демографске јер се сабирањем број погинулих и трајних инвалида рата долази до цифре од милион и пет стотина хиљада особа, што је било двадесет осам процената њеног становништва. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

и у ово доба. Ја сам захвалан Краљевчанима који се труде да заштите наш град од ове пошасти, али треба рећи да се последњих неколико дана ситуација у Краљеву може оценити забрињавајућом. Последњих неколико дана имамо педесет, шездесет, па и седамдесет новозаражених а оно што нас још више забрињава је податак да у односу на број тестираних имамо педесет одсто, па чак и две трећине, ковид позитивних, нагласио је градоначелник уз подсећање да је, након консултације са епидемиолозима, донет закључак да се референдум на ушћанском подручју одложи до тренутка кад епидемиолошка ситуација не буде побољшана. Да обележавање Дана примирја у Првом светском рату не прође без помињања значаја који има у светској,

Тековине демократских промена: Милољуб Арсић (3)

Док се не промене изборни закон и политички систем Србија не може напред. - Срби као народ нису способни да промене власт, нити могу, јер већина ћути и гледа из разлога што осећа страх. - Нема политичке борбе кад се неистомишљеници сматрају непријатељима. - Руководство града не интересује напредак установа чији је оснивач локална самоуправа. - Захтев министра културе и информисања у супротности са законом. - Министри не поштују законе као што ни председник државе не поштује највиши правни акт земље. - Власт извире из народа, а он то не уме да искористи. - Међу опозиционим првацима осамдесет посто би владало као Вучић, кад би им се за то пружила прилика. - Скупштина мање народна него партијска. - Српски народ је изгубио вољу да се бори за демократско друштво и бољи живот

МАГАЗИН

15.11.2020.

ИЗМЕЂУ ГЛАВЕ И СТОМАКА

Милољуб Арсић

ве што се у последњој деценији двадесетог века дешавало на нивоу државе није могло да се не одрази и на Краљево у коме је искорак ка демократији направљен коју годину раније кад су већину у парламенту, и водећим местима у локалној администрацији, чинили истакнути чланови некадашње опозиције. Главним разлогом што четири године до наредних избора у овој средини није учињено много у редовима бољих познавалаца прилика тумачи се неусаглашеношћу са влашћу на републичком нивоу коју су и даље чврсто држали социјалисти са коалиционим партнерима. Ако се томе дода лични интерес онда је јасније, објашњава историчар Милољуб Арсић који се са посебном пажњом бавио проучавањем дешавања у овом периоду, што је у Краљеву урађено врло мало. Приватизација која је ухватила маха у целој држави није заобишла ни ову средину, а негативне последице претрпела су готово сва краљевачка предузећа, у првом реду она највећа

МАГАЗИН

15.11.2020.

на којима је почивао живот у граду. - Ништа нисмо добили, а људи који су деведесетих година уништили Србију уништавају је и сад. Ћутали су и чекали прву прилику да се дочепају власти коју више никад неће да дају, српски народ то не види и гласа за њих јер не гласа из главе него из стомака, а кад гласаш из стомака то није гласање па, док се не промене изборни закон и политички систем, Србија не може напред. Европска комисија се коначно сетила да изнесе истину о владавини актуелног председника, неке његове присталице су неодговорним поступцима Европи ставили прст у око, што је врло опасно, па ће следећи извештај бити три пута гори него овај што ће некога да кошта власти. Срби као народ нису способни да промене власт, нити могу, јер већина ћути и гледа из разлога што осећа страх. Ја сам једно време почео да се бавим политиком, а кад сам видео да бацају камење на моју кућу дигао сам руке од тога јер овде нема политичке

борбе кад неистомишљеника сматрају непријатељем. Видео сам шта се дешава и 2016. на телевизији јавно поднео оставку кад нико није смео да каже да је ово корупционашка власт повезана са криминалом, признаје Арсић који је у једном периоду обављао функцију вршиоца дужности директора Историјског архива. Период руковођења установом чији је оснивач локална самоуправа довољан је за уверење да руководство града и не интересује њен напредак, а довољна потврда је очекивање да вршилац дужности директора буде послушник и извршава оно што му се нареди. Година дана на челу установе добра је прилика за увид у начин руковођења претходника, и резултате које су остварили, а уверење да је у том периоду остварено више него за претходне две деценије за закључак да то нико није умео да процени. Чврсто решен да не одступа од прописа Арсић је одбио да се повинује незаконитом захтеву тадашњег министра културе и информисања Ивана Тасовца. Разлог се

огледа у строгом поштовању одлуке Владе о смањењу броја запослених у време кад је министар инсистирао на запошљавању нових. Позив са врха упућен на адресу првог човека локалне самоуправе био је довољан за наговештај смене и све чвршће уверење да министри не поштују законе баш као што ни председник државе не поштује највиши правни акт земље. - Нормалан човек овде не може да остане на функцији, а добра потврда је смена директора Народног музеја који је остварио највећи успех од оснивања те установе. Кад је конкурисао за директора противкандидат је била политичка личност која му није ни до чланака, а не до колена. Локална самоуправа је пљунула на огромне успехе и рад који је признат на нивоу Репоублике, јер су то људи који не знају да цене вредности. Имао сам много поверење у градоначелника, јер сам мислио да ће као млад човек и доктор наука, радити по закону, али сам видео да његов докторат не вреди две пребијене паре. Иа-

ко нисам доктор наука могу у телевизијском дуелу да му се супроставим на сваком пољу и омогућим народу да види како у свакој области знам пет пута више. О трошку буџета направио је пут и улично светло до своје куће, а не може да се поправи мост на Морави који користи хиљаде људи. Њега то не интересује, а нема ко да му запрети јер га за градоначелника не поставља народ. Зато све ово делује килаво, а локал не може да се издвоји из целине државне јер им Закон о локалној самоуправи даје толико ограничена права да имитирају власт, а то није ништа ако не могу да одржавају мостове и путеве, каже Арсић уз подсећање на бројне активности највиших представника локалне самоураве које би могле да буду повод за покретање кривичне одговорности. Наивно уверење како место вршиоца дужности директора локалне установе пружа довољно простора за самостално деловање, ма колико то било само у оквиру закона, потврдило се слабим аргументом чак и случају

кад је, на основу законске обавезе, доказе о малверзацијама претходника доставио надлежним органима. Са позиције доследног истраживача, и доброг познаваоца локалних прилика, историчар сведочи да је ситуација у другим установама још гора, а доказ налази у потврди да се мало ради јер су на бројна радна места примљене особе које немају сувише везе са струком. Тако су, подсећа, у Историјски архив примане особе које ни не знају шта је архивистика, ништа боља ситуација није ни у Народном музеју и другим установама које је основала локална самоуправа, а поразно делује податак да то никога не интересује. Колико је партијско запошљавање узело маха најбоље сведочи податак о безмало тридесет запослених у установи културе у којој су пре тога сличне послове обављале три особе. Деценије рада у Историјском архиву довољне су за потврду како је за обављање свих послова доста десет радника, а има их скоро три пута више.

МАГАЗИН

15.11.2020.

У таквим околностима није необично што се за културу из градског буџета издваја више од двеста милиона динара годишње који се у највећем делу троше на плате, а не реализацију квалитетнијих програма. - Проблем је што локална самоуправа нема страх од народа, јер да је народ изабрао градоначелника и рекао како више никад неће то да буде ако не завршиш одређени посао за недељу дана да видиш како би трчао. Он зна да не зависи од народа, њега поставља онај одозго, а ви пливајте по Морави. Власт извире из народа, он ту власт не уме да искористи, а да зна да је његова, и да може да је да коме хоће, не би допустио да га јаше и Курта и Мурта. Али, знам да би и међу опозиционим првацима осамдесет посто владало као Вучић, кад би им се за то пружила прилика. У таквој ситуацији народ је мало-

душан због страха, јер чим почнеш да се бавиш политиком напишу ти на улазу да си Ђиласов полтрон. Ко је опозиција у Краљеву, нема је јер немају никаквог ауторитета. Људи који би да се баве политиком дигли су руке од тога, јер неће да се ваљају у блату. Имају свој став, политичке назоре и неће да се петљају са овима који су били у свим странкама, са људима који знају да не вреде ништа и дај шта даш, док паметни беже од тога. Знам рецепт за промену наше државе која за три године може да буде промењена невероватно брзо. На хиљаду кључних места у држави постави најбоље кадрове, најспособније људе и држава за три године неће да личи на ову. У јавном предузећу и установи постави најбољег који зна да организује процес рада, јер то не може неко ко никад није радио у установи. Али, ове не

интересује да напредује ни установа ни држава. Њих интересује да на сваки начин освоје власт, да експлоатишу овај народ и да га музу док не дође до просјачког штапа, каже Арсић. Одсуство значајнијег утицаја опозиције тумачи се неспремношћу иоле значајније личности да стане на њено чело, а главним разлогом оцењује уверење да неравноправна борба не може да доведе до позитивног исхода. У таквој ситуацији једина опција је да се обрукају, а тренутно нема особе спремне на такву жртву. У таквим околностима није необично што млади и паметни људи у све већем броју напуштају Краљево, а о размерама негативног тренда најбоље сведочи процена о две и по хиљаде њих који сваке године одлазе без много шанси да се икада врате. Потврду да ни у следеће две деце-

није не треба очекивати значајније помаке, а страхује да би могло бити и горе, Арсић види у последњем извештају Европске уније који никада није био неповољнији. Мала је утеха што председник признаје како за то преузима политичку одговорност док се не држи уставних овлашћења према којима треба да прима акредитиве амабасадора и дели одликовања, а не да води политику државе што би требало да буде задатак владе. Податак да владу контролише скупштина, а таква каква ни у преходне две деценије није показала превише способности да то учини, све више учвршћује уверење да је мање народна него партијска. Како се ни ситуација на локалу не разликује тешко је очекивати како би у догледно време било шта могло да крене на боље. - Краљево ће да тавори као што је

таворило и до сада, па му нема напретка. За време Краљевине Југославије имало је фабрику авиона, а сада нема ни радионицу за израду коњских потковица. Земља је у то време била међу само седам у свету које су производиле авионе, а да се развијала нормално сада би Краљево имало фабрику ракета. Уместо тога има празан аеродром на који слећу вране и гачци, што потврђује да идемо уназад. На демонстрацијама у Београду нереде су правили људи које је послала власт, јер обичан човек то не би радио, а иако је доказано да су криминалци ни против једнога чије се лице види није поднета кривична пријава мада се види да гађају полицајце. Упркос свему није могућ нови пети октобар, јер је народ изгубио поверење у себе. Историја се не понавља на такав начин. Србија има невероватне трауме из

периода Титове владавине који је мотком научио Србе да трпе, а привилегијама наградио људи око себе не гледајући колико вреде. Оне који нису били уз њега је тајно убијао или слао у затвор, па је српски народ изгубио вољу да се бори за демократско друштво и бољи живот, каже Арсић. Негативне последице лоших потеза најбоље се огледају у скоро четири милиона Срба у дијаспори од којих многи заузимају значајна места на престижним универзитетима, институтима и светским познатим компанијама. За највећи број њих верује се да су отишли из земље због изостанка демократије, што је често повод и најновијим генерацијама који не виде перспективу да политичком борбом промене било шта. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Разрешење тродеценијске дилеме

МАГАЗИН

15.11.2020.

НИЈЕ КАСНО З

ЗА ЛУСТРАЦИЈУ

- Циљ лустрације је потреба уклањања прекршилаца људских права због опасности да поновним кршењима у будућности угрозе демократско уређење државе. - Последње три деценије мењале су се бројне власти, али да је корумпирани систем остајао исти. - Однос према лустрацији није се променио током последње две деценије, јер Србија ни у чему не види кривицу. - Са протоком времена смањује се легитимитет лустрације. - Последње четири деценије обележили су лицемерни политичари, мобилисани поданици и неодговорни интелектуалци што знатно јаснијом чини слику о избегавању спровођења лустрације и мотива за такву одлуку. - Лустрација у Србији није могућа без паметне, моралне, организоване власти и установљења здравог друштва

Сеад Спаховић

МАГАЗИН 15.11.2020.

устрација по дефиницији представља поступак утврђивања одговорности за кршење људских права грађана од стране лица на јавним функцијама и мере спречавања њиховог учествовања у бављењу државним и јавним пословима. Као друштвени обичај потиче из времена старог Рима где је представљала церемонију „прочишћења“ и ослобађања људи и предмета од „зла“. Одвијала се кроз религиозни обред, кружну процесију коју је пратила ритуална музика, игра и песма, око особе или предмета који се „очишћује“. Након Другог светског рата у многим земљама су спроведене мере уклањања и забране учествовања компромитованих људи, политичара и званичника у јавним, државним пословима и службама, а да је постала актуелна и у посткомунистичком периоду потврђује податак да су законе о лустрацији донеле Чехословачка, Пољска, Бугарска, Мађарска, Литванија, Румунија, Албанија, Летонија. Оцена да тема ни у данашње време није изгубила на актуелности повод је да је Српски покрет Двери у Прогласу „Промена система сигурност за све“ стави у први план због уверења да је то начин да се, после скоро тридесет година од обновљеног вишестраначја, коначно промени корумпирани систем који у Србији не функционише и даје веома лоше резултате. Инсистирање на констатацији да смена власти у Србији није довољна како би се дошло до правих политичких промена заснива се на потврди да су се за последње три деценије мењале бројне власти, али да је корумпирани систем остајао исти. То је и повод за залагање да се, поред смене власти, промени комплетан корумпиран политички систем који траје толико дуго. Лустрација је и тема недавно одржаног округлог стола на коме су ставове за и против укрстили адвокат Сеад Спаховић, адвокат и координатор Савета за безбедност Скупштине слободне Србије Божо Прелевић, председник Удружења за заштиту уставности и законитости и члан Скупштине слободне Србије Саво Манојловић, адвокат и мастер кривичног права Михаило Лакчевић, адвокат и члан Председништва Покрета слободних грађана Радомир Ђунић, новинар Вукашин Обра-

довић и председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић. Иако се лустрација помиње као пропуштена шанса након демократских промена 2000. године, посебно након усвајања закона који никада није примењен, има и оних који сматрају да је за то још рано, јер нису створени потребни услови. У такве се сврстава Сеад Спаховић који подсећа како лустрацију мора да спроведе власт, али је главни проблем у спровођењу због општепознате природе самог чина. Лустрација је постојала и у старој Грчкој а спроводила се над лицима за које се сматрало да, због популарности и утицаја, прете демократији, праве јој штету и воде друштво у правцу личне диктатуре. Таквима није узимана имовина, и нису кажњавани, али су удаљавани од јавних институција и јавног живота. Бојкота и искључења из јавног живота било је и у каснијем периоду, уз сталну опасност да се тај механизам злоупотреби од стране онога ко спроводи лустрацију. Познато је да до лустрација долази након великих друштвених промена, а најуспешнија је сроведена у Немачкој после Другог светског рата. Карактеристичном се оцењује констатација да су је, у делу под ингеренцијом западних сила, спровели Американци а у источном, где је власт имао Совјетски Савез, није ни спровођена јер су фашисти преузети под условом да буду кооперативни. После 2000. године једино у чему су се сви сложили је да би требало лустрирати неке који немају превише везе са догађајима у земљи. Управо то је повод за став по коме закон као да је писан за неку другу земљу, а није применљив зато што се превише ослања на правосуђе. - Ако тврдите да је ово друштво корумпирано, ако је то полазна претпоставка да се предузимају мере у том правцу онда немојте да се ослањате на постојеће правосуђе. Последњих десетак година права шанса за лустрацију је била реформа правосуђа. Кад је урађено то што је уређено требало је лустрирати те који су вршили реформу, судије из Високог савета судства, њихове дошаптаче и Уствани суд који је то дозволио. Све који су гласали за то да је реформа правосуђа у реду требало је лустрирати, а не да после опет они одлу-

чују и кад је промењена власт кажу, е сад није у реду. Питање лустрације јесте везано са питањем коорупције, али има много других ствари, а код нас је за то још рано јер је претходно питање промена власти. Ако на власт дође неко ко је сличан овима који су сада, који дели њихове идеолошке ставове, који сматра да су ето они мало лопови, од те приче нема ништа. Колико пратим Двери, главна и суштинска ствар су лопови и криминалци, а ту не треба лустрација већ јавни тужилац и полиција јер је та ствар регулисана законом. Да би дошло до лустрације морате да имате политичке ставове демократскије о оних које хоћете да лустрирате, јер лустрирате диктаторско, недемократско и корумпирано друштво, а овде то овако није могуће, каже Спаховић. Да је тема посебно значајна и важна због потребе да грађани добију могућност како би заузели став о томе у складу са сопственим капацитетима, без обзира како им неко сервисира те вести, сматра и адвокат Божо Прелевић који подсећа да се однос према овој теми није променио ни током последње две деценије, јер Србија ни у чему не види кривицу. Подсећањем да је лустрација била позната и пре више хиљада година објашњава како се састоји у привременом онемогућавању приступа јавним функцијама људима који су се у претходном систему тешко огрешили о права суграђана. Са моралног аспекта њом се, уклањањем људи који би тај пут учинили непроходним или би вређали осећај правичности, отвара могућност ка бољем систему. Иако су у модерном добу, после Првог светског рата, лустрацији претходиле денацификација и дефашизација у Немачкој и Италији сличан поступак примењиван је у Француској и Јапану где су са јавних функција склањани до те мере милитаризовани људи који су онемогућавали даљи развој земље. Мало је познато да су елементе лустрације постојали и пред крај Другог светског рата кад су на ослобођеним територијама оснивани судови народне части који су судили сарадницима и симпатизерима окупатора. Иако је једна од казни била губитак народне части, што је значило искључивање из јавног живота и губитак грађанских права, било је и те-

Божо Прелевић

МАГАЗИН 15.11.2020.

жих које су укључивале конфискацију имовине и убиства. Мада се основним циљем лустрације сматра брже извођење транзиције, и са што мање тешкоћа, искуство бројних земаља потврђује да се протоком времена смањује њен легитимитет. Добар пример су земље које нису спровеле лустрацију због чега се деценијама боре против људи који су заробили државу. - Основно полазиште у лустрацији јесте да је грађанин жртва режима, али се намеће питање да ли уопште има свест о томе. Ако су жртве чега су они жртве? Поставља се и питање да ли су морали пристати да живе у лажи, или су удобно уживали у лажи обзиром да су они који су одабрали да живе у истини пре 5. октобра били озбиљно прогањани, а видимо и данас. Последњих дана имамо застрашујуће прогањање новинарке Жаклине Таталовић, не директно од неког ко је експонент власти у смислу партијске књижице али је сигурно експонент те власти. Није њен проблем ни што се зове Жаклина Таталовић, ни што је женско. Суштински проблем је што покушава да се бори за истину и у том смислу можемо да видимо колико је ова теме актуелна, не само у неком претходном периоду. Врло често ћете чути да је лустрација смишљена како би се на неки начин судило комунистима, али су се 1993. године припадници реформисане Комуниситичке партије Пољске, склањајући их са свих функција, врло лепо обрачунали са свим припадницима Солидарности. У том смислу сви који су били против лустрације врло радо су је применили у односу на друге, подсећа Прелевић. Једним од бенефита лустрација оцењује се то што су особе жељне суочења са траумом прошлости дошле до спознаје да су за њихову патњу били одговорни други, а не они сами, па су се, ослобођени сопственог терета прошлости, без оптерећења укључивали у нови демократски систем власти. У таквим околностима циљем лустрације оцењује се потреба уклањања прекршилаца људских права због опасности да поновним кршењима у будућности угрозе демократско уређење државе. Прелевић подсећа на један од циљева лустрације који се огледа у спречавању даљег уцењивања људи на јавним

функцијама од стране оних који су задржали базе података служби безбедности. Разлог се тумачи потребом оних које је требало лустрирати за стварање мреже која би морала да заштити средства информисања и финансирања. Добром познаваоцу стања у овој области није могао да промакне податак о погрешно процењеној намери да се задржи идеолошки правац служби безбедности. То појачава уверење о настојању да се редистрибуција капитала и моћи са државе из социјализма прелије у њихове или у руке њихове партије, а најбољи начин је био да се приватизацијом дође до веома богатих појединаца који би се касније, ради заједничке заштите интереса, уграђивали у политичке странке. Последње четири деценије, подсетио је Прелевић, обележили су лицемерни политичари, мобилисани поданици и неодговорни интелектуалци што знатно јаснијом чини слику о избегавању спровођења лустрације и мотива за такву одлуку. - Карактеристика тих типова владавине је мобилизација популиса, партократија, смрт институција, волунтаризам, злоупотреба медија, криминализација политичких противника. Иза фасадне демократије одиграва се редистрибуција, а неакумулирана моћ највећим делом прелази у руке власника капитала. Оно што се дешава на сцени је глумиште, а оно иза је основни модус и мотив оних који се противе лустрацији. И тада је било јасно да се лустрација мора спроводити паралелно са отварањем тајних досијеа. То је било неопходно. Ми смо то отворили на најгори могући начин и још брже затворили, пре него што су грађани уопште могли да изврше увид у то и тако фингирали отварање. Неспровођење закона је типично за нас, а то говори о финансијској моћи групације која је морала да буде лустрирана у односу са стручним моралним капацитетом победника. У укрштању те две моћи показало се да ови други нису имали стручне и моралне капацитете, при чему не мислим да није било могуће направити добар закон о лустрацији. Било је добрих закона који су служили као основа, и јасно се знало шта се том лустрацијом хоће, али је однос моћи која је требало да буде лустрирана била у огромној супре-

мацији над победницима. Као министар унутрашњих послова у прелазној влади ја сам се одлучио да направим групу људи и отворимо питање кривичне одговорности за разна кривична дела, од злоупутребе службеног положаја и незапамћене пљачке државе до политичких убистава, убистава политичких противника, убиства претходног председника. Полазиште је било да странка која у томе учествује не може да буде у политичком животу Србије. Та странка је и даље у политичком животу, а иако не ужива неке велике симпатије и даље је на власти. Прва ствар коју је нови министар урадио јесте расформиравање те групе и више ништа се није десило. Из количине интервенција која је постојала та три месеца могао сам да назрем какви су били капацитети криминалне хоботнице и чини ми се да су постојала само три полазишта. Једно је финансијска стимулација да не раде свој посао, друго уклањање са тог места због одбијања да не раде свој посао и треће физичка ликвидација, каже Прелевић уверен да је лустрација била могућа, могло би се рећи неопходна, након демократских промена 5. октобра 2000. године Да је спроведена, подсећа он, Србија би данас изгледали много боље, не само у економском смислу, смислу владавине права и снаге независних институција него као земља из које грађани не беже. У пристојној земљи формираној после Другог светског рата комунисти су знали да не могу задржати монопол моћи без одласка у национализам. И у тако уређенијој и значајно већој земљи него што је данашња одржаване су озбиљне расправе, а могле се чути и озбиљне критике филозофских постулата на којима је власт настојала да задржи монопол. Прелевић се придружује онима који верују да тога данас нема, посебно на програмима Јавног сервиса, што води ка ставу о општој деградацију и дезинформисању. Свега тога, верује он, не би било да је после 2000. спроведена лустрација која у Србији и даље није могућа без неке паметне, моралне, организоване власти и установљења здравог друштва. Т. Радовановић Фото: Медија центар

Одложен референдум у Ушћу

КОРОНА СПРЕЧИЛА - Ванредне околности изазване пандемијом корона вируса грађанима ушћанског краја ускратиле могућност да на референдуму заказаном за 29. новембар ове године одговоре на питање „Да ли сте за образовање градске општине Ушће, коју чине подручја месних заједница Баре, Гокчаница, Мланча, Полумир, Рудно, Савово, Студеница, Тепече и Ушће?“. - Изјашњавање становника овог краја мораће да причека док се епидемиолошка ситуација на подручју града Краљева не стабилизује

змеђу Копаоника на истоку, Столова на северу и Радочела са западне стране, на триста тридесет пет метара надморске висине сместила се варошица Ушће. Све до

МАГАЗИН

15.11.2020.

почетка друге половине седме деценије двадесетог века Ушће је било седиште општине коју су чинила насељена места Баре, Бојанићи, Борово, Брезова, Бзовик, Церје, Долац, Дражиниће, Ђаково, Гокчаница, Каме-

њани, Лозно, Међуречје, Милиће, Мланча, Орља Глава, Плана, Полумир, Предоле, Река, Рудно, Рудњак, Савово, Тадење, Тепече, Ушће, Врх и Засад. После укидања територија бивше општине је у целини, са статусом месне

А ИЗЈАШЊАВАЊЕ заједнице, ушла у састав општине Краљево. Од тада је међу становништвом присутна дилема да ли је одлука о укидању неке врсте самосталности била добар потез или није а боље решење, и поред повремених најава, нису успели да пронађу ни представници последњих неколико сазива локалног парламента. Поновно успостављање општине актуелизовано је након што је Краљево добило статус града, а могућност формирања градске општине добијала на актуелност сваки пут пред неке нове локалне изборе. Корак напред ка испуњењу предизборних обећања направљен је након последњих избора, а 29. новембар ове године оцењен као дан кад је мештанима остављена могућност да пози-

тивно, или негативно, одговоре на питање „Да ли сте за образовање градске општине Ушће, коју чине подручја месних заједница Баре, Гокчаница, Мланча, Полумир, Рудно, Савово, Студеница, Тепече и Ушће?“ Комисија за провођење референдума је на седници од 5. новембра донела решење о одређивању гласачких места за референдум, а изјашњавање становника овог краја мораће да причека док се епидемиолошка ситуација на подручју града Краљева не стабилизује. - Последњих неколико дана имамо педесет, шездесет, па и седамдесет новозаражених а оно што нас још више забрињава је податак да, у односу на број тестираних, имамо педесет одсто

па чак и две трећине ковид позитивних. Из тих разлога смо се консултовали са епидемиолозима и донели закључак да референдум на ушћанском подручју одложимо до оног тренутка када епидемиолошка ситуација не буде побољшана, потврдио је градоначелник Краљева и поручио мештанима Ушћа и околних места да је у овом тренутку најважнија заштита њихових породица. Зато ће о евентуалном формирању градске општине Ушће одлучивати кад се епидемиолошка ситуација стабилизује, уколико не буде пронађен други тазлог за још једно одлагање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 15.11.2020.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

Експозе Aне Брнабић, кандидата за председника Владе Србије (3)

МАГАЗИН

15.11.2020.

ЗА ЗДРАВИ

ИЈУ НАЦИЈУ - Када се спроведу планиране и започете инвестиције Србија ће по квалитету бити у равни са условима у развијеним земљама Европске уније. - Пројекат „1 милијарда евра у здравство“ усмерен на реконструкцију и доградњу здравствених установа у које деценијама није улагано, као и на куповину најмодерније опреме за лечење грађана. - У току су радови на 6 великих домова здравља, укупне вредности 15,2 милиона евра. - Више од 200 милиона евра у обнову и изградњу 20 општих болница (ОБ) и здравствених центара широм Србије

МАГАЗИН

15.11.2020.

Брига о здрављу грађана и јачање нашег здравства

У претходном периоду улагања у здравствену инфраструктуру (обнова објеката и набавка опреме) била су изузетно значајна, а циљ ових улагања је да обезбедимо такве услове превентиве и лечења у Србији који ће, када се планиране и започете инвестиције спроведу, по квалитету бити у истој равни са условима у развијеним земљама ЕУ. Приликом планирања ових инвестиција подједнако се води рачуна о објектима најмањих сеоских амбуланти, као и о објектима највећих здравствених установа од националног и регионалног значаја. Пре четири године, на иницијативу тадашњег председника Владе Републике Србије Александра Вучића, покренут је пројекат „1 милијарда евра у здравство“ усмерен на реконструкцију и доградњу наших здравствених установа у које деценијама није улагано, као и на куповину најмодерније опреме за лечење грађана Србије. Услови у којима су се до тада лечили наши грађани и радили наши лекари, медицинске сестре, техничари и њихови тимови одражавали су деценијске немоћ и небригу. Од 2016. године обновљено је скоро 80 објеката примарне здравствене заштите (домова здравља и амбуланти) у вредности већој од 16 милиона евра. У току су радови на 6 великих домова здравља, укупне вредности 15,2 милиона евра, а покренуте су и набавке за још неколико домова здравља. Улажемо више од 200 милиона евра у обнову и изградњу 20 општих болница (ОБ) и здравствених центара широм Србије. На некима од њих су већ почели радови, попут Аранђеловца, Смедревске Паланке, Прокупља, Лознице и Врбаса. Улажемо више од 300 милиона евра у изградњу и обнову клиника и специјализованих болница. На многима су радови завршени, попут Универзитетске дечје клинике Тиршова, КБЦ Земун, КБЦ „Др Драгиша Мишовић“, Ургентни центар – фаза 1. За време мандата претходне Владе

завршен је први Клинички центар у Србији, КЦ Ниш. У току су радови на Клиничком центру Србије (вредност инвестиције око 110 милиона евра), где ће прва фаза бити готова крајем 2021. године. Ускоро очекујемо почетак радова на комплетној реконструкцији и изградњи КЦ Војводине (вредност инвестиције око 34 милиона евра), као и тендер за КЦ Крагујевац (процењена вредност 30 милиона евра). Влади ће бити апсолутни приоритет да успешно заврши започете пројекте здравствене инфраструктуре, а пре свега, KЦ Србије, Kлинику за инфективне и тропске болести, Институт за кардиоваскуларне болести (ИКБ) Дедиње 2, као и све опште болнице и домове здравља који су започети – неки, као што је ОБ Прокупље још пре четири деценије. Паралелно са тим морамо да започнемо нове пројекте, као што су изградња потпуно нове Универзитетске дечје клинике Тиршова 2 и реконструкција и изградња KЦ Војводине. Исправност улагања у здравствену инфраструктуру показала се више него икада током ове године, када се читав свет суочио са пандемијом корона вируса, против које се Србија бори успешније него много богатије и развијеније земље света. Захваљујући новим и реконструисаним објектима, успели смо да примимо и лечимо све пацијенте у Србији. Наши здравствени радници током читаве године боре се пожртвовано, без предаха и паузе и ја им се и данас на овоме захваљујем – и њима и њиховим породицама. Радићемо у будућности да им обезбедимо још боље услове за живот и рад у сваком погледу. Захваљујући нашој фискалној стабилности и економској снази, могли смо да обезбедимо новац за огромне ванредне трошкове – лечења, апарата, тестова, заштитне опреме – током ковид кризе и уз то повећамо плате здравственим радницима 10%. Здравствени систем Србије је показао спремност, професионалност и отпорност на коју сви ми треба да будемо поносни. Како би се надаље успешно бори-

ли против корона вируса, а истовремено обезбедили лечење свим осталим пацијентима, приоритет је да, у сарадњи са Војском Србије, до краја године завршимо две потпуно нове COVID болнице – у Београду и Крушевцу – и тако додатно подигнемо наше капацитете. Још једном, нашим здравственим радницима смо бескрајно захвални на свему што раде и на свим жртвама које, заједно са својим породицама, подносе. Они су један од основних стубова нашег друштва и разлог зашто смо ове године успели овако успешно – и здравствено и економски – да се као земља изборимо са корона вирусом. До 2013. године плате у здравству су биле срамно мале – плата доктора специјалисте износила је 67.540 динара, док је плата медицинске сестре износила свега 32.454 динара. Огромна пажња свих протеклих година била је на томе да се, паралелно са улагањем у боље услове рада, уложи у плате здравствених радника. До 2020. године успели смо да плате доктора специјалиста повећамо 56,8% и оне сада износе 105.897 динара, а да плате медицинских сестара повећамо 66,9% и оне сада износе 54.166 динара. Наставићемо да улажемо значајна средства у континуирано повећање плата у здравству, као и у њихову едукацију, опрему на којој раде и услове у којима раде. Ово ће бити један од апсолутних приоритета Владе Републике Србије.

Дигитализација здравства У мандату претходне Владе покренули смо процес свеобухватне модернизације и дигитализације нашег здравственог система како бисмо добили повезано, ефикасно и квалитетније здравство у Србији. Повезано здравство значи да су сви медицински подаци дигитални и да су доступни тамо где је то потребно, онда када је потребно, како би сви остали процеси могли бити рационализовани, а квалитет здравствене заштите унапређен. Да би се ово постигло, неопходно је да све здравствене установе имају модерне

15.11.2020.

МАГАЗИН

информационе системе и да буду повезане у јединствени систем који ће омогућити размену свих релевантних података. Срећна околност је да највећи број здравствених установа овакве системе већ поседује, мада још увек не све. Додатни изазов је што немају све установе безбедну интернет конекцију, али већ радимо на томе да ове изазове превазиђемо до краја 2021. године. Ова Влада такође мора да обезбеди свим грађанима Србије јединствени електронски здравствени картон у коме ће бити подаци из свих здравствених установа, доступни грађанима у сваком тренутку, а њиховим лекарима кад год су им потребни. На овај начин грађани ће заиста бити постављени у центар здравственог система. Повезан здравствени систем ће бити много транспарентнији, ефикаснији и квалитетнији, уз значајне уштеде за државни буџет, које ће онда моћи да се усмере на здравствену

инфраструктуру и плате. И као што од увођења електронске управе грађани више нису курири државним службеницима, тако грађани више неће морати да носе папире здравственим радницима, већ ће им они приступати електронски. Овако ћемо грађанима уштедети милионе сати, растеретићемо здравствене установе и омогућити здравственим радницима да имају више времена да се заиста посвете својим пацијентима на најбољи могући начин. Наравно, са посебном пажњом ћемо наставити да штитимо приватност пацијената и њихових личних података, у складу са највишим стандардима безбедности.

Здравство као економска прилика Огроман напредак биолошких, медицинских, фармацеутских и технолошких наука протеклих година до-

води до револуције у начину на који користимо достигнућа ових наука у служби људског здравља. Истовремено, као и у другим областима обухваћеним четвртом индустријском револуцијом, и у области биомедицинских наука стварају се неслућене економске прилике које и ми морамо искористити на најбољи могући начин за економски просперитет Србије. Светски економски форум је проценио да се обим медицинског знања у свету дуплира на свака 73 дана, што је темпо који људско биће, без помоћи технологије, више не може да испрати. Због раста трошкова, са једне стране, и напретка науке и технологије, са друге, јасно је да здравствени системи 20. века неће моћи да подрже здравствене изазове и технолошки напредак 21. века. Поред унапређења ефикасности и квалитета здравствене заштите, област здравства и биомедицинских

наука у ширем смислу видимо и као значајну прилику за развој наше економије. Говоримо о огромном светском тржишту које има тенденцију снажног раста, а процена Светског економског форума је да ће свет 2040. године трошити 25 хиљада милијарди долара годишње на здравство. Као и у другим областима где технологија изазива праву револуцију, нови „играчи“ имају шансу за раст коју не би имали да ових промена нема, а ми желимо да што више њих буде из Србије и у Србији. Домаћа памет, како научна, тако и привредна, више пута је показала да је способна да направи медицинске уређаје светске класе. Ако их подржимо и помогнемо им да кроз примену у нашем здравственом систему стекну референцу, искуство и почетну снагу, верујем да ће бити у стању да се једнако успешно такмиче са конкурентима из било ког дела света. Поред развоја технологије домаћих

компанија, једнако нам је важно и да привучемо што више релевантних међународних компанија, и то пре свега у две области: клиничких испитивања и истраживачко-развојних центара. Током мандата претходне Владе, заједно са Агенцијом за лекове и медицинска средства (АЛИМС), много смо учинили у дигитализацији и скраћењу процеса одобравања клиничких студија, а омогућили смо и услове за брзу идентификацију потенцијалних пацијената за нове студије, чиме смо Србију учинили веома конкурентном на међународном тржишту и видели велики раст ове индустрије протеклих година. Намеравамо да наставимо да подржавамо привлачење што већег броја клиничких студија у нашу земљу како бисмо побољшали квалитет лечења наших људи. Поред клиничких испитивања, изузетно нам је важно и да остваримо квалитетну сарадњу са релевантним међународним компанијама, како

фармацеутским, тако и биотехнолошким, које би своје нове терапије и медицинска средства развијале из Србије за цео свет. У великој, суштинској трансформацији коју фармацеутска индустрија у свету покреће постепеним пребацивањем фокуса са производње фармаколошких лекова на биолошке, ћелијске и генетске терапије персонализоване медицине, верујемо да може и мора бити места и за домаће генетичаре, молекуларне биологе, микробиологе, фармацеуте и стручњаке других профила, као и за наше академске и научне установе, да дају свој пуни допринос светском развоју медицинских производа напредних терапија. Ми желимо да се ови производи развијају и производе у Србији. Будућност биомедицинских наука (тзв. „life sciences“), укључујући и здравство, изузетно је узбудљива и наш циљ је да и у овој области постигнемо једнако велики успех као и онај који је направио наш ИТ сектор.

МАГАЗИН 15.11.2020.

ЗА ЛАК КШ

Друга фаза програма за почетнике у бизнису

ШИ ПОЧЕТАК

овооснованим предузетницима, пољопривредним газдинствима, микро и малим привредним друштвима старости до две године, и свима који имају идеју за сопствени бизнис или унапређење досадашњег пословања, на располагању су подстицајна средства у оквиру „Програма промоције предузетништва и самозапошљавања“. Новац ће и у другој фази спровођења бити доступан кроз кредите са повољним каматама код партнерских банака, а предвиђена су и бесповратна средства. Програм промоције предузетништва и самозапошљавања, који је усвојила Влада Републике Србије, представља свеобухватну подршку и снажан развојни подстицај привреди, а спроводи га Канцеларија за управљање јавним улагањима у сарадњи са Фондом за развој Републике Србије и стручну подршку Немачке развојне банке. Реализација стручно-едукативних обука, менторско вођење и саветовање апликаната поверено је Привредној комори Србије, као партнеру у имплементацији Програма који обухвата све кључне аспекте подршке неопходне за успех старт ап пројеката. У пакет су укључени петодневна обука за израду пословно-инвестиционог плана, повољни банкарски кредити код комерцијалних банака, партнера у

пројекту, гаранције за кредите код изабраних пословних банака који покрива 60% сваког индивидуалног кредита укључујући износ редовне камате, бесповратна средства корисницима који успешно отплате кредит у износу до петине укупног инвестиционог улагања које се финансира, менторско вођење и саветовање. Максималан износ бесповратних средстава ограничен је на триста шездесет хиљада динара, а повољних банкарских кредита на десет пута већи износ. Из Привредне коморе Србије стиже потврда да ће се кредити додељивати за финансирање инвестиција, набавку производне опреме, машина, постројења, садница, куповину или адаптацију пословног или производног простора, као и за оперативне трошкове, уз повољне услове отплате и погодности у виду ниже каматне стопе фиксиране на максимални износ од 5,99% годишње. Додатна погодност за кориснике кредита је да колатерал може бити само предмет финансирања као и да су максимални трошкови и накнаде које банка наплаћује кориснику до један одсто од износа кредита. Циљем програма подршке, у којем као партнерске банке учествују Рајфајсен Банка, УниКредит Банка и Банка Поштан-

ска штедионица, оцењена је жеља да се допринесе стварању стимулативног амбијента за почетнике у пословању, унапређење услова пословања у сектору микро, малих и средњих предузећа и предузетништва, уједно отварању нових малих и средњих предузећа и предузетничких радњи, у складу са стратегијом Владе Републике Србије. О оправданости покретања друге фазе програма за почетнике у бизнису сведочи податак да је укупно четири стотине седамнаест апликаната успешно завршило прву фазу и петодневне стручно-едукативне радионице у осамнаест градова широм Србије, уз подршку тренера из Привредне коморе Србије специфично сертификованих за рад са почетницима у пословању. Детаљне информације о Програму доступне су на сајту Министарства привреде, Канцеларије за управљање јавним улагањима и Фонда за развој Републике Србије, а јавни позив за учешће отворен од 24. октобра. Програм реализује Канцеларија за управљање јавним улагањима у сарадњи са Министарством привреде и Фондом за развој Републике Србије, уз стручну подршку Немачке развојне банке и Привредне коморе Србије, као имплементационог партнера. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- Свеобухватна подршка и снажан развојни подстицај привреди. - Максималан износ бесповратних средстава ограничен на триста шездесет хиљада динара, банкарских кредита на десет пута већи износ. - Кредити за набавку производне опреме, машина, постројења, садница, куповину или адаптацију пословног или производног простора, као и за оперативне трошкове. - Каматна стопа фиксирана на максимални износ од 5,99% годишње. - Максимални трошкови и накнаде које кориснику наплаћује банка највише до један одсто од износа кредита. - Јавни позив за учешће отворен од 24. октобра

У тражењу начина за бољу наплату пореза

МАГАЗИН

15.11.2020.

ШТАП ИЛИ Ш

- Примена Националног програма за сузбијање сиве економије знатно допринела јачању пореске одговорности у друштву. - Још увек има доста простора за унапређење, јер се тај посао никада не завршава. - Више од три четвртине грађана не оправдава сиву економију, а тек сваки пети увек тражи фискални рачун. - Трећина привредника би пријавила нелојалну конкуренцију, а бољу наплату пореза виде искључиво као одговорност државе. - Јавно приватни дијалог најбољи пут до одрживих решења за унапређење пореског морала и дисциплине. - Рок за пријаву 23. новембар

Фото: НАЛЕД

ШАРГАРЕПА

ационална алијанса за локални економски развој и Универзитет у Београду покренули су студентско такмичење „Пореска дебата: Штап или шаргарепа“ као прилику да за освајање вредних награда укрсте аргументе да ли су за одговорнији однос грађана и привреде према плаћању пореза ефикасније подстицајне или репресивне мере, и понудити своја решења. Такмичење се организује уз подршку компаније КПМГ и Немачке развојне сарадње коју спроводи ГИЗ у оквиру заједничког пројекта „Подршка Влади Србије у борби против сиве економије 2018–2020“, са циљем јачање свести о важности плаћања пореза и пореске културе код младих, у складу са Националним програмом за сузбијање сиве економије. За Студентску пореску дебату у тимовима од два члана заинтересовани студенти треће, четврте или пете године основних студија и постдипломци могу да се пријаве попуњавањем онлајн формулара. Они који поднесу потпуне пријаве најкасније до 23. новембра имаће задатак да, кроз кратак видео, одбране аргументацију за примену стимулативних или репресивних мера као механизма за јачање пореске културе, а два најбоље пласирана сучелиће ставове уживо у финалној дебати. Гласање публике за најбољи видео биће организовано путем Фејсбук платформе, а победнички тим очекује плаћена стручна пракса у КПМГ-у или Националној алијанси за локални економски развој. Сви чланови тимова финалиста добиће таблете, а најбољи по избору публике гејмерске слушалице. Дискусија о важности плаћања пореза, односу обвезника према порезу а државе према обвезницима, квалитету пореских процедура и прописа и искуствима из земље и света у примени стимулативних и репресивних мера за ефикаснију наплату пореза отпочела је на стручном панелу о пореској култури у Србији где је и најављен почетак студентског такмичења. Најава почетка такмичења је прилика да ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић потврди како су догађаји попут овог врло корисни за освешћивање јавности, нарочито младих људи, о значају правилне имплементације пореских прописа и ефектима које подстицајна пореска политика може да

МАГАЗИН

15.11.2020.

има за развој друштва. Сличне ставове дели потпредседник Савеза за фер конкуренцију Националне алијансе, и партнер у компанији КПМГ, Игор Лончаревић, потврдом да, иако је примена Националног програма за сузбијање сиве економије знатно допринела јачању пореске одговорности у друштву, још увек има доста простора за унапређење, јер се тај посао никада не завршава. Податак да је Србија наплатила више од хиљаду милијарди динара пореза, што је тек петина бруто домаћег производа, сведочи да је то занемарљиво у односу на земље са снажном пореском културом где је тај удео много већи. Истраживања Националне алијансе за локални економски развој показују високу свест грађана и привреде о значају пореза, и где би тај новац требало уложити, али не препознају могућност да помогну бољој наплати. Истраживања потврђују како више од три четвртине грађана не оправдава сиву економију, а пракса показује да тек сваки пети увек тражи фискални рачун. У исто време само трећина привредника би пријавила нелојалну конкуренцију, а бољу наплату пореза виде искључиво као одговорност државе. Искуство пореског експерта Биргера Нереа, који руководи пројектом „Јачање владавине права и механизма у борби против корупције“ у Молдавији, сведочи да је јавно приватни дијалог најбољи пут до одрживих решења за унапређење пореског морала и дисциплине. Разлог се огледа у чињеници да пореску културу подједнако обликују порески обвезници, Пореска управа и Министарство финансија, а за значајније промене на боље у овој области потребан је проток довољног временског периода, и интердисциплинарни приступ у истраживању, уз неопходност да у њега буду укључени и практичари. То је и разлог због чега је експертски панел којим је званично обележен почетак такмичења, окупио представнике државних и међународних институција, привреде и академске заједнице. Поред представника Немачке развојне сарадње на панелу су учествовали представник Пореске управе Мирослав Ђиновић, члан Фискалног савета Никола Алтипармаков и професорка Пореског права на Правном факултету у Београду Гордана Илић Попов. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

15.11.2020.

Нове могућности за запошљавање

ЗНАЊЕМ Д - Обука заваривача на радном месту и ове године поверена краљевачком „Радијатор инжењерингу“. - Јавни позив за пријаву упућен незапосленим младим људима заинтересованим за ову врсту обуке у предузећу које има потребу за запошљавањем заваривача. - Могућност пријаве пружена особама млађим од тридесет година, изузетно и пет година старијим из категорије теже запошљивих. - Током трајања обуке свим кандидатима обезбеђена новчана надокнада. - Они који оставе најбољи утисак, и задовоље захтеве партнерске компаније, повећавају могућност заснивања радног односа. - Рок за пријаву кандидата истиче последњег дана у новембру, а обука почиње у децембру есклад између квалификационе структуре особа са евиденције Националне службе за запошљавање и потреба привреде послед-

њих година је мотив за преквалификацију заинтересованих за стицање нових знања и вештина које имају бољу прођу на тржишту. Нову прилику пру-

жа крагујевачки Развојни бизнис центар кроз реализацију националног пројекта „Знањем до посла“, који се реализује средствима Швајцарске ор-

ДО ПОСЛА ганизације за развој и сарадњу СДЦ. Позитивна искуства из претходних година повод су да обука заваривача на радном месту буде поверена краљевачком „Радијатор инжењерингу“, а јавни позив упућен је незапосленим младим људима заинтересованим за ову врсту обуке у предузећу које има потребу за запошљавањем радника овог образовног профила. Могућност пријаве пружена је особама млађим од тридесет година, изузетно и пет година старијим из категорије теже запошљивих, спремних да стекну потребна знања за обављање послова заваривача. Пријавом на конкурс стиче се могућност укључења у обуку за занимање које је веома тражено на тржишту рада, а програм се спроводи у компанији чији су производи усмерени пре-

ма светском тржишту што је посебна прилика за оспособљавање и унапређење конкурентности на тржишту којим се повећавају шансе за запошљавање у сфери металске индустрије. Обука на радном месту састоји се из два дела, мањег теоријског и знатно већег практичног дела у компанији која има квалификоване менторе за ову врсту посла. Значајним се оцењује податак да је за све кандидате током трајања обуке обезбеђена новчана надокнада, а они који оставе најбољи утисак, и задовоље захтеве партнерске компаније, повећавају могућност заснивања радног односа. Рок за пријаву кандидата истиче последњег дана у новембру, а планирано је да обука почне већ наредног месеца.

Заинтересоване особе оба пола могу се пријавити попуњавањем пријавног обрасца у просторијама краљевачке филијале Националне службе за запошљавање, електронски попуњавањем пријавног обрасца преузетог са сајта Развојног бизнис центра, слањем на меил адресу info@rbcentar.org или попуњавањем гугл форме путем линка доступног на сајту. Текст јавног позива објављен је на званичном веб сајту Развојног бизнис центра и у просторијама филијале Националне службе за запошљавање сваког радног дана између девет и два сата након поднева, а евентуална питања могу се поставити путем меила Развојног бизнис центра у року који је предвиђен конкурсом. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Прво извлачење 21. новембра

МАГАЗИН

15.11.2020.

ДВА МИЛИОНА ША А

- Наградна игра „Узми рачун и победи“ приређује се у два круга, први од 15. новембра до 26. децембра ове а други почетком наредне године. - У првом јавном извлачењу 21. новембра на програму Радио-телевизије Србије срећне добитнике очекује тридесет аутомобила „фијат 500 Л“, пет станова у београдском насељу Земунске капије и, као главна премија, стан у Београду на води. - Све послате коверте су у конкуренцији за награде у свих шест планираних извлачења првог циклуса, као и у другом предвиђеном за почетак наредне године

АНСИ ЗА ДОБИТАК

15.11.2020.

МАГАЗИН

озитивна искуства из претходних година повод су да Влада Србије и ове покрене наградну игру са фискалним рачунима и слиповима под базивом „Узми рачун и победи“, у циљу сузбијања сиве економије кроз јачање свести и мотивације грађана да плаћају безготовински и узимају фискалне рачуне приликом сваке куповине. Повод је уверење како једино тада могу да буду сигурни да трговац послује у складу са законом и да плаћа порезе из којих се финансирају здравство, школство и друге јавне услуге, што је у време пандемије важније него икад. Наградна игра се приређује у два круга, први од 15. новембра до 26. децембра ове а други почетком наредне године, а на основу закључка Владе од

15. октобра, пунолетним грађанима је омогућено учешће слањем фискалних рачуна и потврда о плаћању картицом. Детаљна правила, информације о наградном фонду и извлачењима доступни су на званичном веб сајту u z m i r a c u n . r s , а укупни наградни фонд обухвата шездесет аутомобила и дванаест станова у Београду. У првом кругу биће организовано шест јавних извлачења награда на програму Радио-телевизије Србије, прво је заказано за 21. новембар а срећне добитнике очекује тридесет аутомобила „фијат 500 Л“, пет станова у београдском насељу Земунске капије и, као главна премија, стан у Београду на води. Све послате коверте су у конкуренцији за награде у свих шест планираних извлачења првог циклуса, као

и у другом предвиђеном за почетак наредне године. Сем за појединце организовано је и такмичење градова и општина у броју послатих рачуна, а најактивније за пројекте од јавног значаја по избору грађана могу да очекују новачане награде из фонда који износи сто осамдесет хиљада евра. Организација наградне игре је једна од активности предвиђених Националним програмом за сузбијање сиве економије заснованих на позитивним искуставима из претходних година која потврђују да је у претходном кругу, директно или преко чланова породице, учествовало 41% грађана Србије који су послали више од сто седам милиона фискалних рачуна и слипова, минималне процењене вредности од 37,4 милијарди динара. С обзиром да

су грађани Пореској управи упутили 55% више пријава за неиздавање фискалних рачуна у односу на исти период пре наградне игре, а безготовинска плаћања повећана за 18,8%, процењује се да је наградна игра остварила позитиван утицај на пореску културу. О томе сведочи више од трећине грађана који признају да их је игра подстакла да узимају фискалне рачуне, а 42% да би поново учествовало у таквој акцији. Влада је, позивајући се на информације добијене од „Поште Србије“, половином недеље потврдила како је, на добро познату адресу Узми рачун и победи 2020, стигло више од милион коверата са фискалним рачунима и слиповима што значи да су грађани до тада послали више од десет милиона

различитих потврда о куповини већој од сто динара. То је добра основа за потврду да је одзив грађана премашио сва очекивања организатора, уједно и резултате из претходних издања наградне игре. У понедељак је забележен дневни рекорд са сто четрдесет шест хиљада коверата, а уколико се настави таква динамика процењује се да би у првом извлачењу за награде конкурисало више од два милиона коверата. У Министарству финансија наградну игру оцењују једним од најпопуларнијих начина за јачање свести и едукацију грађана о значају сузбијања сиве економије и важности узимања фискалних рачуна при свакој куповини. С обзиром на тренутну епидемијску ситуацију у земљи Влада апелује на

грађане да паковање и адресирање коверата обаве у својим домовима и попуњену коверту убаце у најближе поштанско сандуче. Додатно се препоручује да плаћају безготовински кад год је то могуће, јер тако избегавају директан контакт с продавцем и новчаницама које иду из руке у руку. Уједно дуплирају шансу за добитак, јер поред фискалних рачуна за учешће у наградној игри могу да пошаљу и потврде о плаћању картицом или мобилним телефоном. Према правилима, свака коверта треба да садржи најмање десет фискалних рачуна или десет слипова минималне вредности од по 100 динара, не старијих од 1. септембра ове године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Две значајне манифестације у Врњачкој Бањи

МАГАЗИН

15.11.2020.

„ДАМА И ЏЕНТЛМЕН ГОД

- У ексклузивном простору Хотела „Тонанти“ у Врњачкој Бањи одржана је друга конференција „Јака жена“. - Јака жена је она која ослобађа своју јединственост и аутентичност, открива животну сврху, покреће сопствену причу и корача заједно са другим сличним себи. - Највеће интересовање изазвали панели „Бизнис на штиклама“, „Изазови у туризму у 2021. години“, „Социјално предузетништво и насиље над женама“ и „Моја формула успеха“. - Тринаеста по реду додела признања „Дама и џентлмен године регион“. - Три највеће и најгламурозније манифестације у Србији под диригентском палицом суграђанина који је, у изузетно тешкој ситуацији, успео да оствари планиране циљеве и понесе незваничну титулу најбоље организованих догађаја

ДИНЕ“ УЗ „ЈАКУ ЖЕНУ“

15.11.2020.

МАГАЗИН

време кад се бројне манифестације са дугогодишњом традицијом отказују због ванредних околности узрокованих пандемијом корона вируса, у ексклузивном простору Хотела „Тонанти“ у Врњачкој Бањи одржана је друга конференција „Јака жена“. Била је то посебна прилика да се припадницама нежнијег пола, иза којих стоје завидни резултати а нису толико познате широј јавности, доделе пригодна признања заснована на оцени да је јака жена она која ослобађа своју јединственост и аутентичност, открива животну сврху, покреће сопствену причу и корача заједно са другим сличним себи. Престижним признањем овом приликом су се окитиле директорка Регионалне сигурне куће у Нишу Соња Шћекић, Top Italian chef и шeф двеста педесет других Мишелинових на свету, једна од оних која ће одлучивати о додели Мишелинових звездица у Србији Љубица Комленић, специјалиста

пулмологије и хипербаричне медицине из Републике Српске Снежана Кутлешић Стевић, директорка Музеја Никола Тесла Ивона Јевтић, власница Туристичке агенције „Аеротурс“ Лидија Станковић, мајка дечака са Де Гручијевим синдромом из Републике Српске Тања Живковић, власница Етно домаћинства „Шеклер“ на Рудну Милијана Шеклер, новинарка и водитељка култне емисије „Ни црно, ни бело“ на КЦН телевизији Виолета Димитрић и млада маркетинг менаџерка Јована Станисављевић. Прилика да лауреатима уруче признања пружена је директору Хотела „Тонанти“ Александру Гвоздићу, директорки краљевачке филијале Националне службе за запошљавање Снежани Прелић, председнику Интернационалне полицијске асоцијације Небојши Пантелићу и другим значајним особама из јавног живота. У оквиру пригодног програма, конципираног

специјално за ову прилику, организатор је, емитовањем филмова о Десанки Максимовић и Милени Дравић, подсетио присутне на јаке жене из прошлости, а прилика да представи последњу књигу пружена је Вањи Булићу. Конференцији су присуствовале даме из удружења „Бизнис на штиклама“ које су искористиле прилику да у оквиру истоименог панела упознају присутне са својим програмом подршке и промоције женског предузетништва. Целодневни програм, предавања и тренинге пратиле су жене којима је пружена прилика да се на јединствен начин информишу о многим проблемима, али и да пронађу решења и подршку за своје идеје. Највеће интересовање присутних изазвали су панели „Бизнис на штиклама“, „Изазови у туризму у 2021. години“, „Социјално предузетништво и насиље над женама“ и „Моја формула успеха“. Као што приличи манифестацијама ове вр-

сте на конференцији су представљени нови козметички брендови, а дамама је уприличена модна ревија женског бренда Carpe Diem са Tesla hyperlight наочарима и Swarovski накитом компаније Leveris. Дан касније у истом простору организована је тринаеста по реду додела признања „Дама и џентлмен године регион“ којој је, због ванредних околности и обавезе придржавања препоручених заштитних мера, присуствовао значајно мањи број званица него претходних година, а награђен је и мањи број појединаца из различитих сфера друштвеног живота. Поред градоначелнице Ниша Драгане Сотировски, која је номинована прошле године али због пословних обавеза није била у могућности да присуствује уручењу награда, признања су добили члан Биг Бенда Дејан Петровић, директорка Serbia Fashion week, као једне од пет најбољих манифестација ове врсте у Европи, Анита Ивковић, министарка

пољопривреде Републике Словеније Александра Пивец, директор компаније Тигар из Пирота Владимир Илић, власница козметичког бренда D&D kozmeqk из Париза Драгана Васовић, најмлађи магистар права у Србији и уметница Тамара Роговић, стручњак за екстремизам и политичко насиље проф. др Марија Ђорић, правница и покретач петиције за усвајање закона о социјалном предузетништву у Србији Данијела Малетић, директорка Завода за туризам, културу, омладину и спорт Словеније Тина Новак Самец, естрадни менаџер и организатор престижних музичких дешавања у региону Саша Матејић и власник и директор једне од највећих плантажа и винарија у Словенији Даринко Риболица. Организациони одбор Првог клуба дама је и ове године одабрао лауреате у складу са критеријумима за номинацију и пријем признања које се годинама уназад сматра једним од нај-

престижнијих, а продуцент, и организатор две значајне манифестације Дејан Пантић не крије жељу да наредних година окупи још већи број званица и гостију из Европе и промовише лепоте Србије у земљама из којих долазе лауреати. Високим нивоом организације Пантић је још једном оправдао титулу најбољег продуцента у региону који, организацијом оваквих догађаја, на гламурозан начин широм Европе промовише Србију и њене туристичке дестинације. О томе сведочи осврт на овогодишњи рад и три највеће и нагламурозније манифестације одржане у Србији под диригентском палицом суграђанина који је, у изузетно тешкој ситуацији, успео да оствари планиране циљеве и понесе незваничну титулу најбоље организованих догађаја. Покровитељ манифестације је и ове године била општина Врњачка Бања, а генерални спонзор Хотел „Тонанти“. Т. Радовановић

Из Мињине кухињице

РОЛАТ СА МАНДАРИНАМА Потребно: 5 јаја 5 кашика шећера 80 г брашна 1 Др. Еткер Прашак за пециво 10 г Др. Еткер Какао праха 400 мл хладног млека Др. Еткер Фил за торту са укусом ваниле Др. Еткер лимунов шећер у праху 9 мандарина (средње величине) За декорацију:

МАГАЗИН

15.11.2020.

50 г Др. Оеткер Шлаг крем са укусом слатке павлаке 100 мл хладог млека 1 мандарина

У суд сипајте беланца, мало умутите да запене, па постепено додајте шећер, непрестано мутећи. На крају додајте жуманца и још мало мутите. Посебно сједините брашно, пра-

шак за пециво и какао. Сипајте у умућена јаја и лагано промешајте шпатулом. Преручите у плех од рерне на који сте ставили папир за печење. Пеците на 200 °Ц око 15 минута. Печени патишпањ одмах увијте заједно са папиром и оставите да се охлади. У суд сипајте 300 мл хладног млека и додајте фил за торту са укусом ваниле. Мутите миксером најмањом брзином око пола минута, а затим највећом брзином око 3 минута. Одвијте охлађен патишпањ и скините папир за печење. Премажите филом и на ширем крају сложите мандарине. Уролајте, поспите лимун шећером у праху и украсите шлаг кремом који сте умутили са 100 мл хладног млека. Декоришите кришкама мандарине.

www.minjina-kuhinjica.com

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Викинг Вик и чаробни мач

поништи чаролију и врати мајку, а улог ће бити не само њена судбина, већ и судбина целог племена. Анимирану породичну авантуру у 2Д формату, у трајању од осамдесет два минута, Ерик Каз је режирао према сценарију коју је написао са Софи Декросе, а у верзији синхронизованој на српски језк водеће улоге тумаче Урош Јовичић, Томас Сарић, Марко Мрђеновић, Марко Марковић и Јелена Ракочевић. Филм се приказује до среде 18. новембра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

МАГАЗИН

15.11.2020.

Име народа

Вик је син моћног викиншког поглавара Халвара који има златно срце али делује много брже него што мисли, што ствара проблеме читавом племену. Можда нема очинску снагу али има храбро срце и прилично је лукав, а обе врлине показаће се кључним када се, захваљујући злокобном проклетству, његова мајка претвори у златни кип. Храбри момак ће окупити посаду која креће у потрагу за чаробним острвом а, према легенди, само тамо може да

Светозар Милетић био је угледни адвокат, члан парламента и доживотан борац за права и независност Срба у аустроугарској Војводини. Након што је више пута политички осуђиван борбу настављају његова кћерка, прва жена новинар у Србији, Милица Милетић и Јаша Томић, Милетићев наследник у Српској народној слободоумној странци који ће 1918. године и прогласити присаједињење Војводине Краљевини Србији. „Име народа“ је прича о њима и њиховој борби. Филм са темом из историје, и елементима драме, траје седамнаест минута дуже од два сата, а Дарко Бајић га је режирао према сценарију који је написао са Костом Пешевским. Главне улоге тумаче Љубомир Бандовић, Жарко Лаушевић, Катарина Жутић, Ања Павићевић, Андрија Кузмановић и Никола Ристановски, а филм се приказује до 18. новембра у пројекцијама које почињу у 19,30.

Трипозно Седамнаестогодишња Мили Кесле покушава да преживи крвожедне холове средње школе у Блисфилду и окрутност екипе популарних ученика.

Али, када постане најновија мета озлоглашеног серијског убице из града Касапина, најмања брига постају јој тегобе које је прате у завршној години. Касапинов мистични древни бодеж доводи до тога да се, приликом сусрета, наредног јутра пробуде у телу оног другог. Мили сазнаје како има само двадесет четири сата да се врати у своје тело, јер ће замена постати трајна па ће заувек остати заробљена у телу средовечног манијака. Једини проблем је што сада изгледа као огромни психопата за којим трага цео град, а Касапин као она док жељно ишчекује завршну журку на којој планира да задовољи незајажљиви апетит за крвопролићем. Уз помоћ пријатеља Најле, ултрафабулозног Џошуе и симпатије Букера, Мили је у трци с временом не би ли преокренула клетву, док Касапин открива да је женско тело савршена камуфлажа за масакр на журци. Хорор комедију, чије трајање за седам минута премашује сат и по, Кристофер Лендон је режирао према сценарију који је написао са Мајклом Кенедијем, а главне улоге тумаче Кетрин Њутн, Винс Вон, Селест О Конор, Миша Ошерович и Јураја Шелтон. Филм је на репертоару биоскопа до 18. новембра, а пројекције почињу два сата пре поноћи.

МАГАЗИН

15.11.2020.

Филмови које смо гледали - 1962.

МАГАЗИН 15.11.2020.

ЧАКАНОВИЋ

МАГАЗИН

15.11.2020.

Добрица Кобрица

Од поштеног, свакодневног рада, у Србији си, сиротиња и јада!

У Србији, владају закони: клана, ранга, лика, типа и џипа!

У Европи: „Младима свет остаје“! У Србији: „Балканска крчма“ и дугови!

Мисле Срби, да могу у Европу са: Листер оделом, Rolex-сатом, La Costa – краватом!

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 15. ДО 21. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

15.11.2020.

15. новембар

1492 — Кристифор Колумбо забележио прву напомену о дувану у свом дневнику. Дуван је иначе тек у XVI веку пренесен из Америке у Европу, а потом и на остале континенте. 1577 — Енглески гусар и адмирал Френсис Дрејк кренуо на пут око света. После трогодишњег успешног путовања постао први Енглез који је опловио Земљу. Током путовања обишао обале Африке и Северне Америке, нападајући и пљачкајући шпанске бродове. 1889 — Поборници републике којима су се по укидању ропства придружили велепоседници, свргнули другог и последњег бразилског цара Педра II и прогласили Бразил за републику, с председником Мануелом Деодором. 1899 — Током Бурског рата, на подручју Јоханесбурга бурски војник Питер Бота заробио ратног дописника лондонског Морнинг поста Винстона Черчила. Бота је касније постао врховни командант бурских снага и премијер после рата основане Јужноафричке Уније, а Черчил премијер Велике Британије. 1920 — У Женеви одржана прва скупштина Лиге народа. 1923 — Галопирајућа инфлација у Немачкој достигла врхунац, један амерички долар мењао се за осам милијарди марака. 1945 — Габријела Мистрал постала прва латиноамериканка која је добила Нобелову награду за књижевност. 1971 — Делегација Кине први пут учествовала на заседању Генералне скупштине УН. 1976 — Сиријска армија преузела пуну контролу над Бејрутом у покуша-

ју да оконча грађански рат у Либану дуг 18 месеци. 1978 — У Шри Ланки се срушио исландски путнички авион ДЦ8 који је из Меке превозио индонежанске муслиманске ходочаснике. Погинуло свих 175 путника и осам чланова посаде. 1983 — Лидер кипарских Турака Рауф Денкташ прогласио Републику Северни Кипар. 1988 — Национално веће Палестинске ослободилачке организације на заседању у Алжиру прогласило независност Палестине на Западној обали и у Гази, с главним градом Јерусалимом. 1990 — НАТО и Варшавски пакт начелно се договорили о драстичном смањењу конвенционалног наоружања. Први договор о конвенционалном наоружању два војна савеза после II светског рата. 1994 — Председник Аустрије Томас Клестил признао, у обраћању члановима парламента Израела, да је његова земља пропустила да у прошлости призна своју улогу у холокаусту. 1999 — Полиција растурила антиамеричке демонстрације у Турској и Грчкој, организоване поводом посете председника САД Била Клинтона тим земљама. 2003 — У бомбашким нападима на две синагоге у центру Истанбула погинуло 25 особа, више од 300 повређено. Власти Турске саопштиле да су напад извршили турски држављани. 2004 — Пред Трибуналом у Хагу почело прво суђење косовским Албанцима за ратне злочине током сукоба на Косову. Фатмир Љимај, Харадин Баљај и Исак Мусљиу оптужени за незаконито притварање, мучење и убиства албанских и српских заробљеника у

логору Лапушник код Глоговца у лето 1998. Премијер Хрватске Иво Санадер допутовао у званичну посету Србији и Црној Гори. Први премијер Хрватске у Београду после распада СФРЈ и осамостаљења Хрватске.

16. новембр 1095 — На црквеном сабору у Клермону, у Француској папа Урбан II позвао је црквене великодостојнике и световне владаре на верски рат против турског племена Селџука, које је заузело Свету земљу у Палестини. Тиме је почела епоха крсташких ратова. 1532 — Шпански освајач Франсиско Пизаро заузео је са само 200 војника град Кахамарку у Перуу и погубио цара Инка Атахуалпу, иако је за њега била исплаћена велика откупнина. 1912 — Почела је Битољска битка у Првом балканском рату у којој је српска војска 18. новембра потукла турску Вардарску армију Зеки паше.

1914 — Почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату. Битка је завршена 15. децембра победом српске војске над аустроугарским трупама под командом генерала Поћорека који је био присиљен да се повуче из Србије. Изузетне заслуге за победу у бици, у којој је заробљено око 43.000 аустроугарских војника, имао је генерал Живојин Мишић. 1918 — После пропасти аустроугарске монархије у Првом светском рату, Мађарска је проглашена независном републиком. 1933 — СССР и САД су успоставили дипломатске односе. 1941 — У Другом светском рату је почела немачка офанзива на Москву, која је 5. децембра завршена поразом немачке војске. Настављајући операције, совјетска Црвена армија је до марта 1942. одбацила немачке трупе на 200 километара од Москве. Овај немачки пораз означио је крај “блицкрига” и наговестио преокрет рата у корист антихитлеровске коалиције. 1965 — СССР је лансирао свемирски брод “Венера III”, који је у марту 1966. стигао на Венеру, као први свемирски брод који се спустио на неку другу планету. 1970 — Пакистан је званично саопштио да је број мртвих у циклону и огромним таласима који су запљуснули обале Источног Пакистана (Бангладеш) и острва у Бенгалском заливу достигао пола милиона. 1972 — Тројица америчких астронаута почели су свој 84-дневни лет у свемирској летелици “Скајлаб 4”. 1979 — Отварање Букурешког метроа. 1988 — Беназир Буто изабрана за премијерку Пакистана. 1991 — Руски председник Борис Јељцин потписао је серију декрета којима је пренео власт над привредом са совјетске централне владе на владу Русије. 1992 — На првим вишестраначким изборима у Литванији након стицања независности од СССР, убедљиво је победила Демократска радничка партија (бивши комунисти).

1992 — Савет безбедности УН пооштрио је санкције против СР Југославије увођењем речне и поморске блокаде. 1995 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданата Ратка Младића за геноцид над муслиманским цивилима почињен током заузимања Сребренице у јулу 1995, када је више хиљада босанских Муслимана убијено и расељено. 1998 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу прогласио је кривим једног босанског Хрвата и двојицу Муслимана за убијање и злостављање српских затвореника 1992. у логору Челебићи. То је било прво суђење за ратне злочине почињене над Србима током рата у БиХ. 2000 — Председник САД Бил Клинтон допутовао је у Вијетнам, у прву посету једног америчког прдседника тој земљи од завршетка Вијетнамског рата 1975. 2001 — Париски клуб поверилаца отписао је СР Југославији 66 % дуга према државама повериоцима. 2003 — У Србији су, због малог одзива бирача (39 %), по трећи пут пропали председнички избори. У близини Кабула убијена је радница УН, Францускиња Бетина Гуазлар и она је прва жртва међу запосленима у УН од када је, две године раније, свргнута талибанска власт у Авганистану. 2005 — Хашки трибунал ослободио је пензионисаног генерала Армије Босне и Херцеговине Сефера Халиловића кривице за злочине које су над хрватским цивилима у Херцеговини у јесен 1993. починиле трупе те армије.

17. новембар 887 — Франачки великаши су збацили краља Карла Дебелог на скупштини у Франкфурту. 1292 — Џон Бејлиол је изабран да буде краљ Шкота уместо Роберта Бруса. 1830 — Основана мађарска Академија наука 1839 — Премијера прве опере Ђу-

15.11.2020.

МАГАЗИН

зепеа Вердија, „Oberto, conte di San Bonifacio“ у Милану. 1855 — Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон открио водопаде на рези Замбези, назване по енглеској краљици Викторијини водопади. 1869 — Отворен је за саобраћај Суецки канал између Средоземног и Црвеног мора 1876 — У Москви премијерно изведена композиција Петра Иљича Чајковског Српско-руски марш. 1913 — Први бродови прошли кроз Панамски канал, који је званично отворен годину дана касније. 1918 — Јединице српске војске под командом војводе Петра Бојовића ослободиле Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин). 1922 — Мехмед VI, бивши отомански султан, одлази у егзил у Италију. 1933 — САД по први пут правно признале СССР. 1947 — Пуштена је у саобраћај железничка пруга Шамац—Сарајево, дуга 242 km, у чијој су изградњи учествовале омладинске бригаде из целе Југославије. 1954 — Гамал Абдел Насер је изабран за египатског председника. 1969 — Преговорачи из Совјетског Савеза и САД су у Хелсинкију започели преговоре о ограничењу стратешког наоружања. 1970 — Луноход 1, први даљински контролисани ровер на неком другом свемирском објекту, се спустио на Месец. 1973 — У Атини у Грчкој је у крви угушен протест групе студената Народног Техничког универзитета (Политехниона) против режима војне хунте. 1989 — У експлозији у руднику угља у Алексинцу погинула су 92 рудара. 1996 — У другом кругу локалних избора у Србији коалиција опозиционих партија „Заједно“ победила је у највећем броју великих градова, укључујући Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац. То је била прва победа српске опозиције од увођења вишестраначког политичког система 1990. Покушај власти да фалсификује изборне резултате изазвао је тромесечне ма-

совне грађанске протесте. 1997 — Шесторо исламиста је убило 62 особе испред Хатсепшутиног храма у Луксору. 2003 — Арнолд Шварценегер постаје гувернер Калифорније.

18. новембар 1095 — Почео је сабор у Клермону који је сазвао папа Урбан II и који је довео до Првог крсташког рата. 1180 — Филип II Август је постао краљ Француске. 1210 — Папа Иноћентије III је ескомуницирао светог римског цара Отона IV. 1282 — Папа Мартин IV је екскомуницирао арагонског краља Переа III. 1477 — Енглески штампар Вилијам Кекстен издао је у Вестминстеру прву књигу штампану у Енглеској на енглеском језику “The Dictes and Sayings of the Philosophers”. 1723 — Основан руски град Јекатеринбург 1903 — САД су с Панамом потписале уговор којим су добиле неограничено право коришћења Панамског канала. Године 1979. постигнут је споразум да Панама добије потпуни суверенитет над каналом 31. децембра 1999. 1910 — У Мексику је избила сељачка револуција чије су вође били Панчо Виља и Емилијано Запата. Током револуције која је трајала до 1917. погинуло је више од милион људи. 1916 — Командант Британског експедиционог корпуса Даглас Хејг је означио крај прве битке на Соми. 1918 — Летонија је прогласила независност од Русије. 1918 — Белгијска армија је ушла у Брисел после четири године немачке окупације у Првом светском рату. 1928 — У филму „Пароброд Вили“ приказаном у Њујорку први пут се појавио Мики Маус, популарни јунак цртаних филмова Волта Дизнија. 1936 — Немачка и Италија су признале владу генерала Франсиска Франка у Шпанији. 1945 — На првим изборима у Бугарској после Другог светског рата, ко-

је је опозиција бојкотовала, победио је Отаџбински фронт предвођен комунистима. 1969 — Модул америчког васионског брода “Аполо 12” са астронаутима Чарлсом Конрадом и Аленом Бином спустио се на Месец. Био је то други свемирски брод који је дотакао месечево тло. 1978 — У Џонстауну у Гијани 914 Американаца припадника секте Храм

народа извршило је колективно самоубиство. 1987 — 31 особа је погинула у пожару у лондонској најпрометнијој станици метроа Кингс крос Сент Панкрас. 1991 — Снаге ЈНА су током рата у Хрватској заузеле Вуковар. 1993 — Лидери Јужне Африке, црнци и белци, одобрили су устав којим је означен крај политике апартхејда у тој земљи.

1999 — На самиту ОЕБС-а у Истанбулу усвојена је Повеља о европској безбедности којом се сукоби унутар држава сматрају легитимним предметом бриге међународне заједнице. 2003. - Хашки трибунал обелоданио је оптужницу против бивше лидера Републике Српске Крајине Милана Бабића за злочине против човечности над хрватским цивилима 1991—92. године. - У Београду је одржана последња седница коалиције Демократске опозиције Србије, који је престао да постоји након расписивања парламентарних избора за 28. децембар те године. ДОС је дошао на власт у Србији после победе на изборима 2000. када је поражен бивши режим који је оличавао хашки оптуженик Слободан Милошевић. 2004 — Чешки председник Вацлав Клаус потписао је закон којим се након 140 година укида војни рок, а од јануара 2005. уводи потпуно професионална војска.

19. новембар 461 — Западноримски војсковођа Рицимер прогласио за цара сенатора Либија Севера. 1493 — Кристифор Колумбо је открио Порторико на свом другом путовању. 1796 — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем, Црногорци су на Крусима потукли Турке, а у бици је погинуо и скадарски паша Махмут Бушатлија, који је с 23.000 војника покушао да покори Црну Гору. 1824 — Скупштина Мексика усвојила је Устав према којем је та држава постала независна. 1841 — Основано је Друштво српске словесности, а то је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило. Његови оснивачи били су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. 1866 — Рат Аустрије и Италије је после седам седмица окончан Бечким уговором, којим је Италији припала провинција Венето и град Венеција. 1942 — Георгиј Жуков је покренуо је операцију Уран која је променила ток Стаљинградске битке.

1969 — Пеле је постигао свој 1000. гол у каријери против тима Васко де Гама. 1985 — Роналд Реган и Михаил Горбачов су се састали први пут. 1906 — Радио-конференција у Берлину прихватила је СОС као међународни сигнал за помоћ. 1932 — Ирак је стекао независност и постао члан Друштва народа после окончања британског мандата. 1949 — Реније крунисан за кнеза Монака. 1952 — Уједињено Краљевство је на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу. 1954 — Девет западних земаља одлучило је да Западну Немачку прими у НАТО и још чвршће је укључи у хладноратовско надметање Запада са Истоком. 1968 — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен је у војном удару левичарске Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. 1981 — После седам месеци, ирски националисти су у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током којег је умрло 10 штрајкача. 1990 — Уједињене су две немачке државе настале после слома Трећег рајха у Другом светском рату и престала је да постоји Немачка Демократска Република. 1991 — Председништво СФРЈ прешло је на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Представници сецесионистичких република Хрватске и Словеније већ су се искључили из рада Председништва. 1995 — Председник Македоније Киро Глигоров рањен приликом експлозије аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач је погинуо. 1997 — Јапански воз на магнетним јастуцима је брзином од 451 km/h оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија.

1998 — Почео импичмент против Била Клинтона. 2000 — Тајвански премијер Танг Феи саопштио је да подноси оставку, само четири и по месеца пошто је преузео власт. 2002 — Турски суд формално је укинуо смртну пресуду изречену вођи курдских побуњеника Абдулаху Оџалану, ухваћеном 1999. и убрзо осуђеном на најтежу казну.

МАГАЗИН

15.11.2020.

20. новембар

284 — Диоклецијан изабран за римског цара. Његовим доласком на престо започиње период познат као Позна антика 1780 — Велика Британија је објавила рат Холандији, након што је утврдила да холандски бродови снабдевају америчке побуњенике француским и шпанским оружјем. 1818 — Јужноамерички револуционар и државник Симон Боливар објавио је независност Венецуеле од Шпаније. 1873 — Два града на десној и левој обали Дунава, Будим и Пешта спојени су у један и формирали мађарску престоницу Будимпешту. 1917 — Украјина је проглашена републиком. Почела је бици код Камбреја у Првом светском рату. 1918 — Српска војска је ослободила Сплит. 1923 — Гарет Морган је патентирао први аутоматски семафор. 1924 — У Турској је угушена побуна Курда, чија је територија уговором у Лозани после Првог светског рата, подељена између неколико држава. 1945 — У Нирнбергу је пред Међународним војним судом почело суђење нацистичким ратним злочинцима у Другом светском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човечанства и казнио виновнике. После десет месеци, 12 оптужених осуђено је на смрт, тројица на доживотну

робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а тројица су ослобођена. Савезничка Контролна комисија дала је дозволу за пресељење шест милиона Немаца из Аустрије, Пољске и Мађарске у Западну Немачку. 1952 — Први званични путнички лет преко Северног пола из Лос Анђелеса у Копенхаген. 1959 — Генерална скупштина УН је усвојила Декларацију о правима детета, којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол. У Стокхолму су Велика Британија, Норвешка, Шведска, Данска, Аустрија, Португал и Швајцарска потписале конвенцију о формирању ЕФТА (Европско удружење слободне трговине). 1980 — У Кини је почело суђење “четворочланој банди”, коју је предводила Ђанг Ћинг, удовица председника Мао Цедунга. Они су оптужени за издају и злочине током Културне револуције 1966-76. 1980 — Језеро Пењор у Луизијани је нестало када су рудари који су тражили нафту случајно пробушили таван подземног рудника соли. 1991 — У Вуковару, ЈНА је одвела око 260 особа из болнице у правцу пољопривредног добра Овчара, после чега им се губи траг .[1] 1995 — На председничким изборима у Пољској кандидат левице, бивши комуниста Александар Квасњевски победио је дотадашњег шефа државе Леха Валенсу. 1998 — Са космодрома у Бајконуру Русија је лансирала Зарју, први модул Међународне свемирске станице. 2001 — На општим изборима у Данској социјалдемократе су први пут после 80 година изгубиле власт. Победили су либерали Андерса Фога Расмусена. 2002 — Савет за радиодифузију Турске предложио је државном радију и телевизији да почну са емитовањем емисија на, раније забрањеном, курдском језику, што је корак напред ка чланству у ЕУ. 2003 — У експлозији аутомобила-

бомби у Истанбулу у близини британског конзулата и испред представништва лондонске банке ХСБЦ, погинуло је 27 особа, међу којима је и генерални конзул Велике Британије Роџер Шорт, а више од 450 људи је повређено.

21. новембар 1386 — Тамерлан је заузео и опљачкао грузијску престоницу Тбилиси, одвевши краља Баграта V у заробљеништво. 1783 — Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели први успешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, за 25 минута прелетевши раздаљину од 8 km изнад Париза. 1806 — У намери да економски сломи противника, Наполеон Бонапарта објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, уз забрану пристајања британских бродова у све европске луке. 1877 — Томас Едисон објавио изум фонограф. 1916 — Путнички и брод болница ХМХС Британик потонуо је за 55 минута код острва Кеа у Грчкој, након наиласка на мину или након торпедовања. Од 1065 путника на броду 30 је погинуло, а 1035 се спасило. 1937 — Основана Музичка академија у Београду. 1973. добила статус факултета. 1938 — Немачка окупирала Судетску област у Чехословачкој и прикључила немачком Рајху. 1963 — Римокатолички Други ватикански сабор је одобрио употребу локалних језика у црквеним обредима уместо латинског. 1974 — У експлозијама које су у два паба у енглеском граду Бирмингему подметнули припадници Ирске републиканске армије погинула 21 особа, 162 повређене. 1977 — У југоисточној Индији циклон усмртио око 3.000 људи, огромни таласи збрисали читава села. 1994 — Авијација НАТО-а с 36 бомбардера из база у Италији извршила

напад на аеродром Удбине. Напад уследио након писмо председника Хрватске Фрање Туђмана упућено Уједињемим нацијама у ком оптужује крајишке Србе да са тог аеродрома нападају Босну и Херцеговину. Највећа ваздушна операција НАТО-а од оснивања, 1949. 1995 — Аргентина Италији изручила нацистичког официра Ериха Прибкеа, одговорног за масакр 335 цивила у Другом светском рату. После тронедељних преговора, у војној бази Рајт-Петерсон у граду Дејтону, у САД, председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић парафирали мировни споразум којим је окончан рат у БиХ. 2000 — Нападом на полицијску станицу у селу Кончуљ, а у ком су погинула четири припадника српских снага безбедности, обновљени сукоби наоружаних Албанаца и српских снага у Копненој зони безбедности на југу Србије. 2002 — Међународни тужилац на Косову и Метохији Антони Рич подигао оптужницу против некадашњег команданта ОВК Рустема Мустафе и три бивша припадника ОВК за ратне злочине на Косову од августа 1998. до средине јуна 1999. 2004 — У Украјини одржан други круг председничких избора, после којих су, због изборне крађе, на улицама Кијева избили протести више хиљада присталица кандидата опозиције Виктора Јушченка. Вишедневна криза у земљи окончана 3. децембра, када је Уставни суд донео одлуку о поништењу другог изборног круга новим изборима 26. децембра. На тим изборима Јушченко изабран за председника. 2011 — Изашао је први албум групе Ван дирекшон, под називом Up All Night. 2013 — У Украјини су почели масовни протести након што је председник Виктор Јанукович суспендовао потписивање споразума о асоцијацији Украјине и Европске уније.

15.11.2020.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs