MagazIN 47 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година I * Број 47 * 2. јун 2013 * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН 2.6.2013.

МАГАЗИН

2.6.2013.

У ишчекивању Видовдана

ПОГЛЕДИ УПР П

ред састанак са делегацијом косовских Срба у петак први потпредседник Владе Србије Александар Вучић је потврдио уверење да су представници државе увек спремни да направе договор са својим народом. Уверен да ће разговори на проналажењу најбољих решења бити настављени подсетио је да држава своју снагу не показује осионошћу и бахатошћу, већ аргументима и договором са народом. Говорећи о преговорима са Приштином подсетио је да су дан раније постојали покушаји албанске стране да окрене уназад оно што је већ договорено и у сфери енергетике и телекомуникација.

Након двоипочасовног састанка, коме су присуствовали заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Крстимир Пантић, начелник Косовско-митровичког округа Раденко Недељковић и председници четири општине са севера покрајине нико од учесника није био среман да медијима каже било шта о евентуалним резултатима. На састанку са члановима Сабора Српске православне цркве посвећеном Косову истог дана изражена је потреба да се, ради добробити народа, све што је могуће ради заједно да евентуалне несугласице не би производиле било каква додатна трвења

или сукобе у друштву. Сабор је уверио Вучића, а и државно и политичко руководство, да могу увек рачунати на подршку Српске православне цркве у борби за све што је добро, посебно за очување суверенитета и опстанка српског народа на Косову. То подразумева да ни Црква ни држава никада неће пристати ни на неформалну ни на формалну варијанту такозваног независног Косова. У исто време исказана је и потреба за конкретном бригом и одговорношћу према људима који живе на територији јужне покрајине, али и светињама које се тамо налазе. Иако постоје различити приступи решавању неких питања, и сагледавање

РТИ У ЕВРОПУ из различитих углова, не постоји суштинска разлика ни по питању заштите светиња, нити статуса покрајине. Епископ бачки Иринеј сложио се да оно што је договорено у Бриселу није најбоље, можда ни довољно добро, али је тренутно једино што је било могуће oстварити. У исто време Скупштина Косова разматрала је предлог премијера Хашима Тачија да се амандманима на Устав обезбеди заштита права Албанаца у Прешевској долини и другим деловима бивше Југославије. Тачи је подржао захтев да Скупштина донесе резолуцију, али је додао да то неће бити довољно за функционалну улогу Косова у заштити права и интереса Ал-

банаца из ових општина, па је предложио да се ово питање регулише Уставом Косова и обезбеди трајна заштита од дискриминације и притисака власти. Председник Скупштине Јакуп Краснићи затражио је да побољшање права Албанаца у овим општинама буде део споразума о нормализацији односа са Србијом. Руководство Србије верује да ће на Видовдан добити датум за почетак преговора са Европском унијом, а да ће успети зато што је актуелна Влада за десет месеци уложила већи напор и више труда него претходне све друге у последњој деценији. Из тог разлога и очекује датум без икаквог условљавања, јер они који о томе одлучују у Ев-

ропи знају да у Србији имају поузданог партнера који испуњава обавезе, али поштује своју земљу и народ. Да је у дијалогу Београда и Приштине учињен велики корак ка постизању решења за проблеме на Косову и обезбеђивању мира и стабилности у региону оценили су у Београду председник Владе Србије Ивица Дачић и министар спољних послова Велике Британије Вилијам Хејг који је у Београд дошао с циљем да охрабри Владу и пружи подршку европском путу Србије залaжући се за ефикаснију примену бриселског споразума. У разговору са Александром Вучићем Хејг је потврдио да је напредак у примени бриселског споразума на те-

2.6.2013.

МАГАЗИН

рену гаранција за будућност чланства у Европској унији, али и сигурности и стабилности за све грађане Србије. Приштински лист Коха пише да је премијер Косова Хашим Тачи већ признао Северну Митровица као општину, иако је његова влада није званично формирала. Изводећи овакав закључак из прихватања плана за имплементацију бриселског споразума лист тврди да ће се локални избори у северној Косовској Митровици одржати без званичног акта о формирању општине. Приштинска штампа наводи став представника парламентарне скупштине НАТО да је бриселски споразум чинилац стабилности региона, а шеф делегације Парламентарне скупштине НАТО Марит Нибак , после састанка са председницом Косова Атифете Јахјагом верује да ће споразум донети стабилност, мир и развој целом региону Западног Балкана, а да ће у оквиру споразума Косовске безбедносне снаге бити трансформисане у оружане снаге. Приштински дневник Трибуна пре-

носи став премијера Тачија да је план имплементације бриселског споразума јасан и да ће бити испуњен у потпуности, а са представницима КФОР и ЕУЛЕКС договорено је да прво буде осигуранa слобода кретања и систем полиције, па да се онда пређе на правосудни систем. Крај маја је први рок до када би требало да се формира прелазно тело које би, према Плану примене Споразума о начелима за нормализацију односа Београда и Приштине, требало да помогне да српске институције на северу прихвате косовске законе и уђу у косовски систем. У том телу би, поред представника четири српске општине и једног координатора, требало да буду и представници Владе Косова и Европске уније. Учешће српских представника, требало је да буде и једна од тема сусрета Ивице Дачића и Александра Вучића са председницима општина са севера Косова. Према незваничним информацијама ускоро би требало да буду именована и два регионална командира Косовске поли-

ције за север Косова, Србин за српске општине Лепосавић, северна Косовска Митровица, Зубин Поток и Звечан, а Албанац за јужни део Митровице, Србицу и Вучитрн. Према најавама из дипломатских извора, до средине јуна све безбедносне структуре на северу требало да се интегришу у Косовску полицију која је бриселским споразумом призната као једина на Косову. Влада Србије формирала је српски део Одбора за имплементацију Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа постигнутог у дијалогу између Београда и Приштине у Бриселу. На њеном челу биће директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин који наставља да врши ову функцију на захтев Срба са севера и лични захтев Александра Вучића. За потпредседнике Одбора именовани су генерални секретар Владе Србије Вељко Одаловић, саветник председника Србије Марко Ђурић, министар правде и државне управе Никола Селаковић и директор Републичког секретаријата

Чињеница да су Београд и Приштина усвојили модалитет за имплементацију бриселског споразума о нормализацији односа врло је важан корак, потврдио је и шеф Мисије Европске уније у Београду Венсан Дежер и додао да сада може да се пређе на практичну примену споразума. У том смислу важно је формирати оперативне тимове, поштовати фиксне временске рокове, прилагодити правне оквире и поставити званичнике, као што је регионални шеф полиције, који су важни за безбедност и стабилност севера покрајине. Европска уније већ ради на свим тим питањима и прати процес како би се уверила да су права свих људи гарантована. Дијаметрално супротне ставове заступа Демократска странка Србије оценом да одлука Владе Србије да подржи план за спровођење бриселског споразума представља нови корак у разбијању државе и уништавању српских државних институција на Косову и Метохији. Власт незадрживо и неповратно иде путем безусловног

прихватања захтева Европске уније да се одрекне Косова зарад ништавног датума, потврдио је њен портпарол Петар Петковић уверен да је „хорско певање Брисела и власти у Србији да је реч о статусно неутралном споразуму чиста обмана, јер не може бити статусно неутралан споразум где се наводе косовски закони, косовски правни оквир и Министарство унутрашњих послова лажне државе Косово“. У Демократској странци Србије верују да би споразум био статусно неутралан једино ако би све што предвиђа, сагласно Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација, обављала Мисија Уједињених нација. И док и даље упозоравају да је бриселски споразум противуставан британски амбасадор у Приштини Ијан Клиф оцењује да је Приштина у процесу дијалога са Београдом успела да прошири свој суверенитет и територијални интегритет на целу територију Косова, пише приштински дневник Зери. T. Радовановић

Фото. М. Радовановић

за законодавство Дејан Ђурђевић. Одбор има девет чланова из министарстава унутрашњих послова, финансија и привреде, правде и државне управе, просвете, науке и технолошког развоја, здравља, рада, запошљавања и социјалне политике. И министар спољних послова Србије Иван Мркић уверен је да ће Србија у јуну добити датум за почетак преговора о чланству у Европској унији без нових услова или уцена. Од Србије се, рекао је он саговорницима у Бриселу, очекује да све из плана за примену бриселског споразума уради одмах, али да је то у кратком року неизводљиво. Србија максимално поштује свако слово споразума, а брзина извршавања договореног у директној је пропорцији са поступцима Приштине. Београд је већ показао да је врло солидан преговарач који извршава договорено, а Србија чини све да би Европа испоштовала захтев да косовски Срби имају српско држављанство и лична документа како би на јесен изашли на локалне изборе.

Једанаеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

2.6.2013.

МНОГО ПИТАЊА

- Седница Скупштине града сазвана на захтев трећине одборника опозиције није одржана, јер ни овога пута није могла да се постигне сагласност око предложеног дневног реда. – Све веће разлике међу ставовима позиције и опозиције о приоритетима о којима треба да расправља локални парламент

А БЕЗ ОДГОВОРА М

ање од седамнаест минута трајала је једанаеста по реду Скупштина града сазвана на захтев једне трећине опозиционих одборника. Иако је одсуство са седнице најавило само троје одборника од укупно 70, на основу службене евиденције, утврђено је присуство њих 58. Како на извод из записника са седнице одржане 26. априла није било примедби он је усвојен са 41 гласом подршке и 17 уздржаних. Од одборника Мирка Вуковића и Милорада Шљивића стигао је предлог да се у предложени дневни ред уврсти и тачка Разматрање статута јавних предузећа чији је оснивач град Краљево, ЈП Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, ЈКП „Путеви“, ЈКП „Чистоћа“, ЈКП „Пијаца“, ЈКП „Водовод“, ЈЕП „Топлана“ и ЈП Општинска стамбена агенција. Подршку предлогу дало је 14 одборника што уз 44 уздржана није било довољно да се предлог уврсти у дневни ред о чијем се прихватању изјашњавао 61 одборник колико је установљено прозивком. И пре одржавања седнице представници опозиционих странака изражавали су сумњу да дневни ред неће бити прихваћен, а да седница неће ни бити одржана. Потврдило се то и овом приликом када је за пред-

лог гласало њих 23, уз 38 уздржаних, што није било довољно за наставак рада. Изражавајућу сумњу у резултате гласања одборник Покрета за Краљево Срђан Кнежевић је упитао одборнике владајућих странака шта је то спорно у предложеном дневном реду да не може бити разматрано на седници. - Је ли спорно то што се залажемо за заливање по селима? Је ли спорно то што се залажемо да напокон људи из Доситејеве улице сазнају докле се стигло са њиховом урбаном регенерацијом, како ви то зовете, простије речено са изградњом нових станова за људе који немају где да живе? Је ли спорно то што смо тражили од градоначелника да нам да извештај где је био, шта је радио, какве бенефите имају град Краљево и грађани Краљева од тих путовања? Је ли спорно то што смо тражили од неког вашег Економског савета, који сте распустили, да видимо који су резултати, да видимо зашто сте га распустили, ко је то ушао у тај Економски савет? Да ли је ушао неки доктор наука, па сте одмах распустили зато што изгледа сувише школован за те ваше савете? Шта је спорно господо одборници из позиције? Реците ми, молим вас, зашто не дижете руке за

овај дневни ред да расправљамо о озбиљним тачкама? Ко је вама то наредио? Питам ко је вама наредио да не дижете руке за ове тачке дневног реда? Које ви тачке дневног реда уопште хоћете да би расправљали овде? Уосталом, о чему сте ви господо из позиције расправљали за ових годину дана. Ми овде нисмо чули глас 90 посто одборника из позиције. Ја сам гласао за Напредну странку на републичком нивоу и сад ми је жао. Гласао сам да би се нешто променило, а шта сам променио? Нисам променио ништа, добио сам још горе – закључио је Кнежевић. Иако је од челника градске управе чврсто обећано да ће коначно бити решено питање телевизијских преноса седница Скупштине града, а да је седница одржана 26. априла последња коју ће преносити три телевизије, и тако само смањити трошкове, ништа се није променило. Трошкови се и даље повећавају, а за само седамнаест минута преноса потрошено је више од 300 хиљада динара, таман толико за колико, по процени оних који одлучују о додели субвенција за рад медија, Краљевачки МагазИН треба да излази годину и по дана. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.6.2013.

Фото: М. Радовановић

2.6.2013.

МАГАЗИН

Небојша Симовић

Више од идеје

kraqevgrad u dolini vekova

Фото: М. Радовановић

- Пре више од годину дана идеја о изградњи јединственог објекта родила се у глави Краљевчанина Небојше Симовића. – Краљевград је фабрика која ће запошљавати на стотине људи, а све што произведемо моћи ће да се пласира инатом подручју. - Краљевград треба да буде град позоришта са отвореним амфитеатром, галеријама, књижевним клубововима, краљевским посластичарницама и библиотекама, простором за школе старих заната, подрумима вина и ракије

МАГАЗИН

2.6.2013.

д настанка првих идеја о развоју туризма на територији која окружује Краљево кружи прича о изузетним потенцијалима који ни изблиза нису искоришћени. И ма колико да се туризам развијао увек је, кажу, могло бити много боље. Пажљивом посматрачу историјског наслеђа не може да промакне да се у Долини векова, и око ње, налазе по архитектури и културном богатству у свету јединствени манастири Жича, Студеница, Љубостиња, Сопоћани, Ђурђеви Ступови и даље Грачаница, Пећка патријаршија, Дечани... Малу Свету гору чине манастри у Овчарско-кабларској клисури на само неколико десетина километара од Краљева. Богатство минералних извора, као ретко где у свету, концентрисано је на релативно малом простору у бањама око Краљева. У Врњачкој Бањи годинама успешно лече болести унутрашњих и органа за варење, шећерну болест и крвни притисак, а Богутовачка је једна од ретких која помаже људима изложеним стресним пословима. И

док топле воде Јошаничке Бање, које достижу температуру од 70 до 100 степени, сваког дана отичу у неповрат Матарушка Бања је годинама важила за једну од најважнијих у лечењу стерилитета, али и прелома и спортских повреда. На само сто километара од Краљева је Копаоник, највећи комерцијални центар зимских спортова на Балкану, а на мање од пола пута Голија са неисцрпним потенцијалима за развој зимских спортова. Гоч са надморском висином далеко познатијег Златибора, и преко 2.000 различитих биљних врста које су на њему идентификоване, идеално је место за шетњу и одмор. Становници Србије сваке године на туристичким дестинацијама ван земље потроше око милијарду евра. Сазнање да би бар десети део тога могао да остане на подручју у околини Краљева био је мотив за размишљање како да се домаћим, али и страним, туристима на најбољи начин представе потенцијали овог краја. Аналитичари су израчунали да

страни гост у Србији, која без туристичких садржаја није интересантна, просечно проведе 2,2 дана. Сазнање да у земљи, осим рушевина, не постоји очувано здање које сведочи о најсветлијим данима српске историје постало је основ за размишљање о градњи једног које би сведочило како је живела средњовековна Србија. Познато је да је Маглич у давним временима био тврђава која је од напада освајача штитила средњовековни град у непосредној близини. У Краљеву се родила идеја да се тај град реконструише, а архитекте добиле задатак да направе пројекат, без пресликавања европских градова тог периода, на основу историјских чињеница. - У тој причи смо желели да прикажемо све краљеве који су крунисани у Жичи, а и друге који су имали битан утицај на развој средњовековне Србије. Зато Краљевград, како смо га назвали, има седам кула. Тих седам кула треба да буде посвећено нашим краљевима, а у њима ће бити

изложене краљевске одежде, мачеви, ризнице, печати, историјски подаци, географске карте Србије. Посетиоц ће бити у ситуацији да се упозна са чиме се сусретала Србија тог периода, против кога се борила, колико је имала становника. Посебан део посвећен је животу и раду Светог Саве, Косовском боју и другим значајним догађајима српске историје тог доба. Краљевград треба да буде град позоришта, јер смо планирали отворени амфитеатар, имаће галерије, књижевне клубове, краљевске посластичарнице и библиотеке, простор за школе старих заната, подруме вина и ракије, све што треба да задржи госта неколико дана – каже Симовић. У оквиру туристичког комплекса планира се изградња смештајних капацитета са 700 лежајева, ресторана са храном овог поднебља из тог периода, мала црква са звоником и конацима у које би били смештени они који у време највећих православних

празника долазе на причешће у неком од средњовековних манастира. И док духовни туризам треба да приближи српску културу и веру туристима који дођу у Краљевград нису запостављени ни они који се баве теоријским истраживањима у различитим облицима живота. Да би пратио савремене трендове у граду ће бити изграђена два конгресна центра са базеном, велнес центром и другим савременим садржајима. Све је архитектонски уклопљено у средњовековни град и биће доступно свима који у њега долазе. Краљевград ће бити окружен краљевским парковима са великим шеталиштима, спортским теренима, и забавним садржајима, а посебно место треба да заузимају ергеле коња и стрељане. На око 850 хектара земљишта у непосредној близини Маглича налазе се богате шуме, поља, ливаде и реке као саставни део будућег етно парка. На овом простору живи тек педесетак становника док су се сви

остали одавно иселили, јер нису видели никакву перспективу за живот у тој средини. Краљевград на површини од десет хектара удаљен је шест километара од Жиче са којом је повезан пешачком стазом и 14 километара од Студенице. У близини града ће, пре планиране изградње хидроелектране, бити направљено вештачко језеро са свим садржајима за спортове на води. - Кроз Краљевград покушавамо да развијемо духовни, бањски и планински туризам. И ма колико да ова, као и многе друге идеје, наилази на одређене отпоре и коментаре са образложењем да би било боље улагати у изградњу фабрика, ово је ипак фабрика, највећа на овом подручју. То ће бити фабрика која ће запошљавати на стотине људи, а све што произведемо на том подручју моћићемо ту да пласирамо. Трудићемо се да на том подручју развијамо и планинарење, и маратоне, бициклистичке стазе да све што је потребно да турист на прави начин Србију доживи

2.6.2013.

МАГАЗИН

као озбиљну труристичку дестинацију – каже Симовић уз потврду да израда идејног решења буџет града није коштало ни једног динара. Са пројектом је упознат и први потпредседник Владе Републике Србије Александар Вучић, а помоћ у реализацији пројекта обећао је и Емир Кустурица. Сав приход од једног концерта „Забрањеног пушења“ биће намењен радовима на изградњи Краљевграда, јединственог објекта који треба да привуче више туриста него остаци рушевина који не могу да се приведу намени.

Маглич је историјски објекат који може бити реконструисан, али не може да буде место на коме ће се градити ресторани, стрељане, подруми вина, галерије и позоришта и сместити више стотина људи. Маглич треба да буде видиковац и очи тог града, утврда и одбрана града који треба да покаже како смо настајали, живели, како су изгледали наши краљеви и које су књиге читали. За само десетак дана, 12. јуна, у Краљеву ће јавности бити представљено идејно решење о коме ће говорити пројектанти Јелена Крстовић

Николић и Горан Николић, архитекте које су са тимом сарадника пројектовали капиталне објекте у Руској Федерацији, између осталих и ледену дворану за хокеј. Пројекат подржава Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, Владе Дивац и многи други, а очекује се укључење бројних привредника који у инвестицији буду видели сопствени интерес. Посебна повољност очекује се од пуштања у рад Аеродрома „Морава“ и изградње аутопута. - Овде као да немамо живота, као да спавамо и ишчекујемо да ће неко

са стране доћи и урадити нешто уместо нас. Европа је направила незаобилазне туристичке дестинације и туристима обезбедила атрактивну понуду па одлазе тамо. Ако ништа не урадимо сами, нећемо имати чиме да привучемо људе – каже Симовић. Изградња Краљевграда неће бити ни брза, ни лака ни јефтина. Постоји идеја о организовању међународних радних акција и волонтерских кампова у оквиру којих би млади људи добили прилику да учествују у великом пројекту било да у њега уграде по који камен, или посаде неко дрво. Небојша Симовић верује да читава

прича треба да превазиђе границе Србије, а да простор на коме ће ницати Краљевград буде место на коме ће се окупљати пре свега млади људи. Колико је идеја о изградњи атрактивна сведочи податак да су власници десет хектара имања на овом простору, који живе у Аустралији, спремни да део уступе за изградњу Краљевграда. У овом тренутку битно је да идеја допре до што већег броја људи, да заживи и надограђује се новим предлозима и оних изван политичког живота оптерећеног дневним дешавањима.

- Волео бих да се појављују људи са новим идејама и да промовишу ову коју сам дуго држао у себи. Кад буду видели као ће изгледати Краљевград нико неће остати равнодушан и не верујем да им се то неће свидети. Људи у тренуцима тешке социјалне ситуације, кад их интересује само оно што се дешава данас, тешко доживљавају причу за будућност. Од ове приче нико неће имати штете, а ми ћемо се трудити да окупимо оне који имају средстава и воље да помогну да Краљево добије најбољу туристичку дестинацију у Србији – каже Симовић. Т. Радовановић

2.6.2013.

МАГАЗИН

- Кључ за решење енергетског проблема за читаво човечанство налази се у Србији. - Поред тога што има велике хидропотенцијале, и око 1000 локација на којима је могуће изградити мини -хидроелектране, у Србији постоји свега тридесетак оваквих објеката. - Због неискоришћених потенцијала обновљивих извора Србија губи велику шансу за буџет, повећање запослености и бруто домаћег производа

Зашто Србија има малу искоришћеност обновљивих извора енергије?

ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ ШАНСА ЗА СРБИЈУ

МАГАЗИН 2.6.2013.

лободна енергија у природи самоодржиава је и њу не треба ништа улагати, а да заиста постоји сведочи експеримент којим се то доказује. Ако се између две бакарне жице, од којих је једна уземљена, спуштене са четвртог спрата било које зграде постави лед диода она ће да светли. Доказано је и да између површине земље, облака који се налазе на десетак километара и јоносфере која је, зависно од годишњег доба, на 50 до 70 километара, напонска разлика расте од 100 до 300 волти по метру. Иако снага те струје није велика постоје електростатички мотори који раде на напонску разлику и није им потребна снага за ротацију. Никола Тесла је још 1931. године конструисао аутомобил на радијантну енергију. Уз помоћ антене природни електрицитет је доводио на систем конвертора од дванаест цеви, а како је конвертор касније склонио са аутомобила не зна се на који начин је појачавао снагу. О учешћу у експерименту сведочи запис доктора Ебенса који од Детроита до Бафала возио у аутомобилу који је достизао брзину до 160 километара на сат. Возио га је Теслин земљак, Личанин Сава, у кога је је велики научник имао поверење. Касније председник удружења немачких проналазача доктор Ебенс је све записао, али је испоштовао Теслину жељу да ништа не објављује за живота, па је о томе први пут писао његов син пре десетак година. Професор др Велимир Абрамовић потврду чињенице да електрицитет има велику снагу темељи на сазнању да муње и громови настају због ротације земље у магнетном пољу које се налази око ње. Земља која има магнетно поље је генератор електрицитета и као ротор окреће се у атмосфери која има улогу статора. Ово сазнање било је повод да Тесла схвати како није потребно правити хидроцентрале и производити електрицитет, већ га треба трошити и бежично преносити из океана енергије у коме се налазимо. Показало се да наука после Тесле није ишла сигурним путем решења светског енергетског проблема зато

што још од 19. века у енергетском билансу преовлађују фосилна горива. Никола Тесла је био и велики противник коришћења енергије нуклеарних извора, јер је схватио колико је она опасна због чињенице да не може да се контролише. Да је то тако потврђује и сазнање да су пожар у ложишту нуклеарне електране Фукушима гасили пензионисани ватрогасци, а не научници који тврде да се оно може обуздати специјалним врстама керамике. Нуклеарни реактор греје воду која иде на турбине. То је у основи парна машина са опасним ложиштем који не може да се контролише и гаси по

жељи. Зато и пуштање у комерцијалну употребу једног оваквог постројења, а постоји тенденција да се подигне што више таквих централа, представља почетак благог рата против читавог човечанства. Тесла је као научник маргинализован зато што је био велики противник теорије релативитета и цепања језгра атома за које је тврдио да представља отварање Пандорине кутије. Алберт Ајнштајн као творац ове теорије никада није ушао ни у лабораторију, науспрот Тесли који никад није излазио из лабораторије. Познато је да је експерименте све до смрти изводио и

Никола Тесла

МАГАЗИН

2.6.2013.

у хотелској соби, а оно што је доказао записано је у 38 хиљада докумената који се налазе у Србији. - Наше друштво се одрекло културе и науке, и врши једну врсту историјског самоубиства, јер не развија више степене организације, па не може да опстане. Ментална сила која постоји није активирана зато што треба имати људе са идејом да се направи осовински механизам око кога ће да се окупе и проуче енергентски проблем. Тај проблем можемо једини на свету да решимо за годину дана, јер имамо научну документацију која о томе говори. Можда су Американци све то ископирали, али тврдим да нису схватили, јер недостаје ум који ради на исти начин као Теслин – каже др Абрамовић. Око 50 хиљада истраживача инспирисаних Теслом су инжењери који верују да у сваком апарату постоји скривени дух, јер функција апарата зависи од природног закона који није материјалан. Тесла је ујединио све религије преко научне духовности оли-

чене у апаратима, а свести о томе, тврди др Абрамовић, нема јер она увек касни за оним што је конкретно. Потврду овоме ставу види у чињеници да је у близини Крагујевца инсталирано постројење које током целог дана, чак и кад је облачно, акумулира сунчеву енергију. За куповину централу у чију је изградњу утрошено 17 милиона евра постоји велико интересовање, али власник не жели да је прода јер хоће да је остави Србији. Највећи део електросистема у Србији могле би да преузму мале електране снаге између 2 и 5 мегавата, али то никако да заживи, јер не одговара интересима појединаца који одлучују. - Зато треба проучити неколико Теслиних проблема и решити енергетски проблем не смо за себе него и планетарно. Земља која се окреће је практично перпетум мобиле, јер нема коверзије енергије. Узмете електрицитет из атмосфере, доведете га на апарат, он изврши рад и без конверзије се врати у систем планете земље. То је једина чиста космички доступна енер-

гија, а за експлоатисање је потребна вера, добра воља и мудрост. Треба проучити одређене експерименте и из тога извући теорију – каже др Абрамовић уз напомену да се у Српској академији наука и уметности нико не бави проучавањем Теслиног дела на начин на који то ради на десетине научника руске академије. Па иако су Руси најдаље отишли у проучавању Теслиног дела кључ енергетског решења за читаво човечанство, верује др Абрамовић, налази се у Србији. Иако није познат пример машине која даје више енергије него што узима дубоко је убеђен да у систему планете земље постоји огроман електрицитет који се може искористити. То је најбољи начин да се енергетски среди биланс човечанства, а то морамо ми да урадимо.

Соларна енергија Историјску шансу Србије представљају нове технологије акумулације соларне енергије. Познато је да би со-

ларна енергија која стигне на земљу за само шест часова била довољна да се подмире целокупне светске потребе за енергијом. Зна се и да се око 37 посто светских потреба за енергијом подмирује производњом електричне енергије која се углавном добија из необновљивих извора, из фосилних горива 68, а из нуклеарних електрана 13 процента. Од обновљивих са 16 посто најзастуљенија је енергија воде, док су остали обновљиви извори заступљени са нешто више од 3 процента. Енергија сунчеве радијације у Србији је за 30 процената већа него у Средњој Европи, а за 40 од европског процеса. Вредност потенцијала соларне енергије у Немачкој износи око 1000 киловат часова по квадратном метру, а у Србији је тај потенцијал виши за 40

процената. И док су соларне електричне централе у Немачкој, укупног капацитета од око 22 гигавата, замениле двадесетак атомских централа електропривреда Србије се темељи на лигниту као необновљивом извору енергије. Соларна енергија се користи из помоћ соларних колектора, фотонапонских ћелија и система за фокусирање сунчевог зрачења. Соларни колектори претварају сунчево зрачење у топлотну енергију, фотонапонске ћелије у електричну, а системи за фокусирање служе за погон генератора електричне енергије од више десетина мегавата. Због проблема акумулације топлотне енергије добијене из соларне на конвенционални начин до скоро није било могуће соларном у потпуности

заменити необновљиве изворе енергије. Проблем акумулације сунчеве енергије током целе године, чак и у зимском периоду, решава откриће професора Владана Петровића. Систем за искоришћавање соларне енергије састоји се из два дела, први је концетратор који фокусира сунчеву енергију у жижној равни на 1000 степени током зиме, а до 2000 степени током лета. Други део је акумулатор који складишти соларну енергију током целог дана читаве године, а специјални начин изолације обезбеђује да топлотни губици током године буду мањи од 6 процента. Тако је омогућено да се соларна енергија користи за грејање, или производњу електричне енергије, без потребе за енергијом из

система за искоришћавање соларне енергије. Цена једног мегавата електричне енергије добијене из најефикаснијих класичних соларних електрана износи око 275 долара по мегават часу, док је цена исте количине енергије добијене у електранама на лигнит око 60 долара. Процењена цена електричне енергије добијена по систему концентрације соларне енергије била би упоредива са ценом добијеном у електранама. Класични системи са фотонапонским модулима коштају 400 до 600 евра по вату. Тако би, уз просечну годишњу потрошњу, цена струје с класичним фотонапонским модулима износила између 20 и 40 евро центи по киловат часу, са системом професора Петровића испод 10. И поред тога у Србији, за разлику од двадесетак других земаља од Немачке до Индије, нема интересовања за овај проналазак. Влада Републике Србије је уредбом статус повлашћеног произвођача електричене енергије доделила електранама на ветар и поред чињенице да је енергија ветра променљива и не може да се пореди са соларном. Уз то лопатице ових електрана праве велику буку и угрожавају станишта птица. Проблем класичних соларних елек-

трана, као и електрана на ветар, је што не могу да опстану без субвенција које падају на терет домаћинстава преко увећаних рачуна за струју, а примењују се већ 20 година. Влада Србије је прошле године са америчком компанијом склопила уговор за градњу највеће соларне електране на овим просторима. Електрана снаге 100 мегавата треба да заузме 3.000 хектара, а у делу стручне јавности преовладава мишљење да не може да опстане без субвенција. Са друге стране све тежа економска ситуација поставља питање могућности становништва да подмирује увећане рачуне за струју. Кад се зна да је просечна цена електричне енергије у Србији 5,5 центи по киловат часу, а цена струје из класичних соларних електрана је 20 до 40, поставља се питање ко ће да плати разлику. Одговор да ће то бити потрошачи намеће се сам по себи. Нов начин производње соларне енергије, верује се, могао би Србији да обезбеди монопол у коришћењу соларне енергије и препороди привреду. Али то се коси са интересима великих светских компанија које су лидери у фотонапонској индустрији, а међу њима се налазе и водеће нафтне компаније. Т. Радовановић

МАГАЗИН

2.6.2013.

додатних извора. Док конвенционалне соларне електране могу највише шест сати да користе сунчеву енергију кад не греје сунце акумулатор др Петровића омогућава складиштење и коришћење током сваког дана читаве године. Системом акумулације могуће је фокусирати око 20 посто соларне енергије и током зиме када су у концентратору забележене температуре и до 1000 степени. Пилот постројење изграђено је у Бадњевцу код Крагујевца, а пројекат је финансирала једна енглеска фирма. Концентратор термичке енергије од 50 киловата пречника 13 и висине 18 метара, помоћу рачунарског програма прилагођава се позицији сунца. Израчунато је да би за грејање Крагујевца било потребно изградити соларну електрану од 20 мегавата. Класична соларна електрана исте снаге имала би преко 80 хиљада соларних колектора и распростирала би се на око 50 хектара земљишта. Систем акумулације професора Петровића заузима много мање простора, а за грејање Крагујевца било би потребно само 390 концентратора пречника 14х18 метара и један акумулатор пречника и висине од 90 метара. Уз то и цена материјала за изградњу концентратора и акумулатора много су мање од цене класичних

Владан Петровић

Краљевчанка у Њујорку

ЗАЉУБЉЕНА ДО УШИЈУ (1)

МАГАЗИН

2.6.2013.

У ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

- До њујоршког Колумбија универзитета најквалитетнији део образовања је онај стечен у краљевачкој Гимназији. - На факултету ништа није превише тешко савладиво, а успех је сразмеран једино количини рада и посвећености обавезама. – Телекомуникације су примењена и опипљива математика, или како су је на факултету звали математика у ваздуху. – Након аплицирања пут до елитног универзитета води преко полагања тестова енглеског језика и општег знања којима се мере језичке и математичке способности

Јелена Марашевић

МАГАЗИН 2.6.2013.

уги низ година, поред општег осиромашења које не улива ни најмање оптимизма и перспективе за живот у складу са стеченим образовањем, један од највећих проблема Србије је такозвани одлив мозгова. Иако ни изблиза није познато колико је младих и образованих људи напустило земљу, бројни показатељи сведоче о томе да се њихов број из дана у дан повећава. Међу онима који су, у потрази за стручним усавршавањем и бољим животом, шансу потражили у иностранству је и Јелена Марашевић, до пре две године само диломирани инжењер електротехнике, а сада успешни студент на докторским студијама њујоршког Колумбија универзитета. У широј јавности за њу се први пут чуло почетком ове године кад су објављени резултати конкурса за доделу награде из „Фонда др Милош Бабић“ којим се сваке године награђују млади Краљевчани са најбољим резултатима на пољу образовања. На основу разговора са њеним родитељима читаоци „Краљевачког Магазина“ били су у ситуацији да сазнају само основне информације о особи о којој ће се тек чути у светским научним круговима. Након успешно завршене године студија Јелена ових дана у Краљеву проводи заслужени одмор пре повратка у Њујорк, а по први пут је спремна да нашироко говори о себи, научном раду и плановима за будућност. И ма колико да је још током основношколског периода била одличан ученик, и постизала значајне резултате на такмичењима из српског и енглеског језика, математике, физике, хемије, мало шта је на том узрасту указивало да ће се током даљег школовања интересовања усмеравати према математици и инжењерству. Амбициозни родитељи посвећивали су доста пажње и ваннаставним активностима своје кћери, па је Јелена врло успешно, скоро две године, наступала у представи „Божићна прича“ Краљевачког позоришта, завршила нижу музичку школу, бавила се гимнастиком, одбојком, кошарком и атлетиком. Са првом значајнијом дилемом срела

се када је, након завршене основне школе, требало изабрати оно чиме ће се бавити у животу. Некако баш у то време у краљевачкој Гимназији отворено је Филолошко одељење, а Јелена се озбиљно припремала за полагање пријемног испита. Летимичан поглед на списак пријављених кандидата задржао се на имену које је професорки било познато из школе за математичке таленте. Био је то довољан повод да директору школе укаже на талентованог математичара. Математичка гимназија уписивала је тек другу генерацију свршених основаца, а директор Милорад Сенић имао јаке аргументе који су утицали на Јелену да промени одлуку. Таленат за математику је редак, а сваки ученик математичке гимназије кад год то пожели може без великих проблема да се врло брзо и успешно преоријентише на језике. Онима који се у старту определе за филолошки смер, због малог броја часова математике, заувек су затворена врата факултета у којима је она основа за све друге предмете. Из данашње перспективе Јелена Марашевић је задовољно што је донела исправну одлуку. Свесна чињенице да специјализоване школе отварају врата према различитим професијама доводи до уверења да би била подједнако успешна и да се определила за студије лингвистике. До Колумбија универзитета најквалитетнији део образовања је онај стечен у краљевачкој Гимназији. Томе је у многоме допринео веома посвећен послу разредни старешина Александар Сеничић који ће много година касније утицати и на опредељење да се школовање настави у Њујорку. Без инсистирања на строгом програму наставе заљубљеник у математику утицао је на сваког од деветоро ученика генерације којој је припадала Јелана да науче како да размишљају. - Током гимназијског школовања убедила сам себе да нисам добар математичар, а на првом такмичењу недостајало ми је само 5 поена да се пласирам на републичко. У одељењу сам имала изванредног математичара Марка Јевремовића који је у потпуности био посвећен овој области. Много је радио, резултати су долазили, а ја

2.6.2013.

МАГАЗИН

још нисам тачно знала шта желим, па ми је требало још неколико година да сазрим и нађем свој пут. У средњој школи сам се више оријентисала на програмирање и физику, и то ми је јако лепо ишло, без претеране воље за тамичењима све до четврте године када сам се пласирала на републичко такмичење из оба предмета – прича Јелена. Иако је такмичење завршила као прва испод црте која је означавала крај списка кандидата за олимпијски тим стечено знање је стекло потпуну потврду на факултету. Млади људи се често налазе у дилеми, а код Јелене се она поново јавила када се, после завршене гимназије, требало определити између математике и електротехнике. Међу различитим програмима покушавала је да пронађе онај који би на најбољи начин повезао стечена знања из математике, програмирања и физике. Право решење била је електротехника. Већ први дани студија обележени су сазнањем да се налази у подређеном положају у односу на друге студенте. Лабораторијске вежбе из физике важиле су од увек за један од најлакших предмета, а Јелена се нашла у групи професорке која је, због велике љубави према физици, и после пензионисања наставила да ради. И док су остали студенти рутински одрађивали вежбе и лако полагали испит Јелена је имала обавезу да увек нове задатке решава и код куће. - Питала сам се зашто ме толико малтретира, и стално даје толико задатака, а не говори да ли је то што радим добро или није. На последњем часу ми је дала задатак који сам решила, а онда све студенте послала код мене да питају шта им није јасно. Уписује ми максимум поена, пружи руку и повуче ка себи. Надам се да се ти не љутиш, рекла је, видела сам да ти ово добро знаш али сам хтела да те пецнем да што више научиш. И да знаш била си један од најбољих студената које сам имала – прича поносно Јелена. Био је то велики подстицај за даљи рад на факултету на коме, испоставиће се врло брзо, ништа није превише тешко савладиво, а успех сразмеран једино количини рада и посвећености обавезама. И по ко зна који пут поново дилема, електроника или телекомуникације. Иако је електроника при-

влачна, и као по правилу била опредељење најбољих студената, језичак на ваги претегао је у корист телекомуникација. - У том тренутку сам могла да дефинишем, можда не довољно добро, шта је то тачно што желим, али сам знала да ми рачунарска техника не би довољно легла. Реално ме никада није претерано занимао хардвер и нисам имала превеликог интересовања за еклектронику. Рачунарска техника ме занимала, али не она која се ради код нас, јер је моје интересовање више усмерено ка теорији, а програмирање ме не занима као писање софтвера, већ као алгоритамско решавање проблема. Отишла сам на телекомуникације мада у том тренутку нисам ни знала шта су у суштини телекомуникације. Врло брзо сам се заљубила у телекомуникације и кренула да учим, јер сам видела да је то примењена и опипљива математика, или како су је на факултету звали математика у ваздуху – објашњава Јелена. Љубав према математици одувек је постојала, а вера да може да буде добар математичар посебно се учврстила после математике 3 која је доста захтевна, тежак и обиман предмет. Велики изазов било је сазнање да је студент који добије највишу оцену из овог предмета на добром путу да постане научник. Као кандидат за баш такву оцену Јелена се потврдила у тренутку када је строгом професору понудила нови начин размишљања. Популарне Електријаде су најбројнији скупови на којима студенти електротехнике показују докле су стигли у савладавању градива. Одржавају се више од пола века и окупљају око 2.000 студената који се надмећу у различитим дисциплинама. Потврда великог рада у стицању знања било је освајање првог места у познавању телекомуникација што је, уз једно раније треће у познавању основа електротехнике, Јелену Мараше-

Фото: М. Радовановић

2.6.2013.

МАГАЗИН

вић полако утврђивало на позицији једног од најбољих студената Електротехничког факултета. И мада се ранг утврђује првенствено на основу просека током студија много битније од њега било је, каже, да научи све што је потребно. Иако је од првих студентских дана постојала идеја о школовању у иностранству није било довољно јасно колико је то реално. Временом се та идеја учвршћивала али се јављала и нова, остајање у земљи и запослење на факултету. Било је о томе неформалних разговора током студија, али не и јасног става о том питању. Најбоља опција за рад у Србији свакако је рад на факултету, поготово кад се има у виду чињеница да су сви који су ту остали били најбољи студенти у својим генерацијама, а већ постали познати на светском нивоу.

- Почела сам мало више да размишљам и покушавала да разумем шта је оно чиме се они баве али се нисам нашла у томе, јер ми је постало јасно да је то превише практично за мене. Ја сам особа која хоће све да разуме, а када радите на изради хардвера, или се бавите електромагнетиком, увек постоји граница до које теоријски може да се иде. Оно што више одговара мојој личности је да увек хоћу да разумем зашто је нешто тако како јесте и увек хоћу да решим нешто ново. Из тог разлога сам пред крај студија почела да размишљам да ипак на постдипломске одем негде ван – каже Јелена. Деведесетих година прошлог века много младих из Србије било је усмерено ка наставку студија у Америци, последњих десетак врло мало, а неколико последњих генерација го-

тово нико. Зато се и појавила нова дилема без обзира на тврдњу професора да Америка пружа најбоље услове да се искористи велики потенцијал који поседује Јелена. Најбољи студенти београдског Електротехничког факултета су се без посебних проблема уписивали на престижне европске факултете и врло често добијали стипендије за мастер студије. То је и утицало на размишљање о наставку усавршавања у Европи, а полако су почели да се кристалишу ставови о само неколико високошколских установа. И по ко зна који пут појавио се разредни старешина из Гимназије Александар Сеничић са идејом о упису на Колумбија универзитет у Њујорку. Један од његових школских другова Предраг Јеленковић је тамо докторирао и постао професор, а ис-

поставило се да је до тада завршио исте школе као и Јелена. Пут до Колумбије, а и других елитних универзитета, није ни мало лак. Поред свих обавеза на завршној години основних студија електротехнике неопходно је било након аплицирања полагати тестове енглеског језика и општег знања којима се мере језичке и математичке способности, написати ЦВ, мотивационо писмо и доставити препоруку неког од професора. - Била сам активна на неколико страна и све је било јако напорно, али сам била доста мотивисана и радила дан и ноћ да се припремим онако како треба. Опет сам почела да се ломим да ли да идем или останем и на крају одлучила да аплицирам само на три факултета, Колумбији, Делфту у Холандији и ЕПФЛ у Лозани

у Швајцарској – каже Јелена. Студијски програми у Европи и Америци се разликују и док на старом континенту није уобичајено да се одмах аплицира за докторске студије у Америци је и то могуће. Када је почетком последњег семестра у Београду стигла потврда о прихватању апликације, професор Гил Зусман, који је погледао апликацију, био је заинтересован да о њој у телефонском интервјју поразговара са Јеленом. Ни данас, после толико времена, Јелена не може да сакрије задовољство које је осетила у тренутку када је стигао меил Гила Зусмана. Апликација дозвољава могућност студенту да изабере професора са којим жели да ради током даљег школовања и област у којој жели да се усавршава. Пре тога сваки од њих настоји да се

што боље информише о професору. Тек кад је погледала веб страницу будућег ментора, веб странице његових студената, и упознала се са пројектима на којима ради било је јасно да је он прави избор. Како се бави актуелним темама из области телекомуникационих мрежа, а његови студенти постижу значајне резултате и добијају престижне награде за рад, учврстило се уверење да ће уз професора изузетно посвећеног студентима, бити довољно прилика за напредовање. Након четрдесетпетоминутног интервјуа Јелени је постало јасно да је Колумбија универзитет прави избор а у неку руку је, признаје, осећала да ће бити примљена. - наставиће се Т. Радовановић

У ишчекивању још једног лета

МАГАЗИН

2.6.2013.

ИЗНЕНАДНА И НЕОЧЕКИВАНА ПОПУЛАРНОСТ

Двоје Краљевчана неочекивано постали популарни као заштитна лица италијанске волонтерске организације

МАГАЗИН

2.6.2013.

ада су почетком ове недеље на адресу двоје младих Краљевчана почеле да стижу поруке и честитке из целог света није било краја пријатном изненађењу да су изненада постали како кажу селебрити личности. Неколико хиљада пријатеља италијанске волонтерске организације Lunaria Volontariato Internazionale добили су пре неколико дана информацију о промени статусне фотографије на Фејсбук страници. Фотографију је бројним волонтерским организацијама у свету са којима сарађује, послала Лидија Кринова руководилац руских волонтера, а Италијани су је, вођени идејом да на најбољи начин илуструје расположење младих опредељених ка волонтерском раду,

изабрали као заштитни знак своје организације. Пре само неколико дана иста фотографија објављена је и у домаћем листу „24 часа“ као илустрација текста о ефикасном начину да се проведе летњи распуст. Пре тога објављивана је и у руским новинама које се баве промоцијом волонтеризма, а можда и другим о којима лица са фотографије немају информације. Малом броју оних који су посетили Фејсбук страницу италијанских волонтера, или читали новине, познато је да се на фотографији, коју је августа прошле године направио Евгениј Креханов, налазе двоје српских волонтера, Краљевчани Милица Радовановић и Петар Трифуновић који су, са младима из земље домаћина, Француске, Шпаније и Јужне Кореје провели петнаест

дана у Националном парку Кенозеро у Архангелској области на северу Русије. На адресу двоје Краљевчана ових дана путем СМС порука, меила и телефонских позива стижу честитке од пријатеља са свих континената које су стекли током протеклог лета у Русији и претходне године на Исланду. Милица и Петар припремају се да овога лета, током две недеље августа, волонтирају у Финској. До тада чека их још много обавеза, Петра полагање бројних испита на београдском Електротехничком факултету, а Милицу поред испита и одбрана дипломског рада на Факултету примењених уметности.

Двоје младих Краљевчана, Милица Радовановић и Петар Трифуновић, са волонтерима из Русије, Француске, Шпаније и Кореје две недеље вредно радили на рестаурацији чувених капела у Националном парку Кенојзеро на северу Русије Почетком августа у Плесецком сектору Кенозерског Националног парка почео је да ради међународни волонтерски камп "Рај капела". Четрнаест учесника, представника пет земаља - Русије, Француске, Шпаније, Србије и Кореје укључено је у рад на рестаурацији чувених капела Кенојзера. Камп је организован у сарадњи са Волонтерским центром "АЈА" из Москве . Међународни камп окупља углавном студенте, а за већину овогодишњих учесника ово је прво искуство у волонтерском раду. Међутим, по речима руководиоца групе, шефа стручњака за изградњу и обнову Парка, Татјане Пушкине, учесници су са великим задовољством помагали запосленима Парка, и све радили квалитетно и брзо. - Мени представља задовољство да радим са овом групом. Они су веома мотивисани и пажљиво слушају упутства, прецизно извршавају задатке и радују се резултатима свога рада. Мислим да ћемо урадити много више него што је планирано - рекла је на почетку радаТатјана Пушкина. Током две недеље волонтери су радили на рестаураторским радовима на

„Овај камп ће ми остати у сећању за цео живот. Он је окупио људе различитих култура, обједињених једном идејом. Наш рад је скроман допринос племенитом подухвату очувања споменика и историје и ми ћемо бити срећни ако то допринесе да свет буде мало бољи“. седам Кенозерских капела. - Чак и обновљене капелице захтевају редовно одржавање: код једне капеле треба поправити степенице, код друге очистити кров и зидове од маховине и лишајева, а код треће треба да се замени и постави крст - додаје Татјана Пушкина. Учесници кажу да волонтерски камп за њих представља откриће. - У сваком случају, Кенојзеро је једно од оних места које се мора видети. Овде се заиста може дисати на прави начин. Призори као из бајке, нетакнута природа, огроман простор и феноменалан осећај

слободе, ради чега се може савладати било која удаљеност – изнела је своје утиске студенкиња из Србије Милица Радовановић. - Почаствована сам да будем у овом кампу и да учествују у обнови уникатних споменика архитектуре. Осећам се као део историје! " Осим рада, волонтерима је понуђен богат туристички програм: обилазак музејских изложби и посета Центру Парка, путовање глисером по водама Кенозерја, посета чувеној Порженској гробљанској цркви, предавања и упознавање са споменицима Кенозерја. Татјана Пушкина рекла је да су се учесници кампа брзо спријатељили, да причају о себи и о својим земљама, сложно спремају ручкове и са задовољством живе „живот изван цивилизације“. - Овај камп ће ми остати у сећању за цео живот. Он је окупио људе различитих култура, обједињених једном идејом. Наш рад је скроман допринос племенитом подухвату очувања споменика и историје и ми ћемо бити срећни ако то допринесе да свет буде мало бољи- додала је Милица. Т. Радовановић

МАГАЗИН

2.6.2013.

ДУВАНСКИ ДИМ УЗРО

Светски дан без дуванског дима

- Ратификацијом Оквирне конвенције о контроли дувана Светске здравствене организације Република Србија се са још 139 земаља обавезала на свеобухватну акцију у циљу контроле дувана. - Светски дан без дуванског дима се ове године обележава под мотом „Забрана рекламирања и промоције дувана и спонзорства од стране дуванске индустрије“

Фото: М. Радовановић

К БРОЈНИХ ОБОЉЕЊА

2.6.2013.

МАГАЗИН

Прим. др Драгана Тендјера Милићевић

стакнуто место међу бројним факторима ризика који утичу на развој најчешћих хроничних незаразних обољења, као што су малигне болести, болести срца и крвних судова, хронична опструктивна болест плућа и друге, свакако спада употреба дувана. Употреба дувана има негативан утицај на развој и здравље новорођенчади, деце и младих, а утиче и на настанак инвалидности, прерану смрти и загађења радног и јавног простора. Због чињенице да представља један од већих јавноздравствених проблема Светска здравствена организација са својим чланицама сваки 31. мај обележава као Светски дан без дуванског дима, ове године под мотом „Забрана рекламирања и промоције дувана и спонзорства од стране дуванске индустрије“. Светска здравствена организације је у главне циљеве за ову годину уврстила подстицање држава потписница Оквирне конвенције о контроли дувана на стриктну примену члана 13 који се односи на потпуну забрану рекламирања и промоцију дуванских производа, као и спонзорства од стране дуванске индустрије. Успех у примени Оквирне конвеције требало би да допринесе смањењу броја оних који почињу да пуше, али и оних који већ дуго користе дуван. Супростављање дуванској индустрији да подрива контролу дувана очекује се и од локалних, националних и међународних субјеката. Водичи и протоколи Оквирне конвенције о контроли дувана Светске здравствене организације представљају добру основу за политичку активност у земљама чланицама у смислу забране рекламирања и промоције дувана. Прихватањем конвенције државе потписнице су се обавезале да спроводе потпуну забрану свих активности које могу утицати на повећње броја пушача већ након пете године од ступања на снагу. Доказано је да потпуна забрана рекламирања доводи до смањења броја оних који тек почињу, а и оних који настављају, да пуше, а статистички подаци показују да је забрана рекламирања дувана и спонзорства дуванске индустрије један од најисплативијих начина да се смањи потражња за дуваном. - Према извештају Светске здравствене организације о глобалној епидемији дувана у 2010. години само је 6% светске популације у потпуности било заштићено од рекламирања, промоције и спонзорства од стране дуванске инду-

стрије. У Европском региону Светске здравствене организације налази се највећи број држава, чак 77%, које су забраниле рекламирање дуванских производа на телевизији, радију и штампаним медијима, али не и све облике директног или индиректног рекламирања. Овај регион заостаје за већином других у погледу забране рекламирања на месту продаје и у међународним медијима, а само неколико држава има забрану скоро свих облика и индиректног рекламирања – каже примаријус др Драгана Тендјера Милићевић из краљевачког Завода за јавно здравље. И док се повећава број земаља које настоје да у потпуности испуне обавезе преузете прихватањем Оквирне конвенције дуванска индустрија све агресивније настоји да онемогући њихову примену и тако ослаби јавноздравствене напоре да се забрани рекламирање, промоција и спонзорство. Чак и тамо где је законом забрањено рекламирање дуванских производа на место продаје постављају се огромни екрани високе резолуције, а у земљама у којима је прописан стандардизован начин паковања дуванских производа воде судски спорови уз помоћ међународних трговинских механизама. Дуванска индустрија користи спонзорисање и посебну тактику корпоративне друштвене одговорности да би у јавности створила утисак о добрим намерама док истовремено настоји да избегне политичку и законску одговорност. Ратификацијом Оквирне конвенције о контроли дувана Светске здравствене организације Република Србија се са још 139 земаља обавезала на свеобухватну акцију у циљу контроле дувана и тако је поставила као приоритет. Контрола дувана у Србији представља и важан аспект хармонизације закона са земљама Европске уније, а у Стратегији о контроли дувана наводи се да је неопходно подржати и медијски промовисати 31. мај као Светски дан без дуванског дима. - Као и претходних година, уз подршку Министарства здравља, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ са мрежом института и завода за јавно здравље, али и другим партнерима, у оквиру обележавања 31. маја организује кампању на национаном нивоу. Овај датум сваке године обележавају и друге земље како би нагласиле здравствене ризике повезане са употребом дувана и покренуле акције које треба да допринесу

ефективним политикама смањења употребе дувана са посебним фокусом на актуелну тему. Свеобухватна сарадња и координација на глобалном, регионалном и националном нивоу између друштвених сегмената који се баве контролом дувана и других сектора друштва пресудна је за унапређење напора у контроли дувана – каже прим. Др Тендјера Милићевић уз подсећање да се поводом овог датума организује велики број различитих активности у великом броју општина и градова, а једна се спроводи и у Краљеву. Неопходност континуираних активности и указивање на штетне последице коришћења дувана усмерена је првенствено према најмлађима са циљем да одустану од намере да попусте пред притисцима дуванске индустрије. Дуванска индустрија је изузетно јака, а само континуираним и свеобухватним активностима, и укључењем свих сектора друштва, може да се дође до постављених циљева. Три по времену одржавања врло блиска датума везана за јавно здравље допринела су да Дом здравља Здравственог центра „Студеница“, Завод за јавно здравље и Црвени крст организују заједничку акцију борбе против дуванског дима, дијабетеса и за физичку активност. Подршку акцији пружила је и фармацеутска кућа Бајер донацијом трачица за мерење гликемије и холестерола, а грађанима Краљева пружена је прилика да на Тргу српских ратника провере одређене факторе ризика. Краљевачки Дом здравља све интензивније ради на превентиви, очувању и унапређењу здравља, а Светски дан борбе против дуванског дима био је повод да се поделом пригодног пропагандног материјала укаже на факторе ризика који доводе до тешких обољења, али и да позову пушаче који нису у могућности сами да се одвикну од пушења да помоћ потраже сваког понедељка у Превентивном центру овог дома. Светска здравствена организације је десети мај прогласила за Међународни дан кретања да би указала на значај кретања у очувању и унапређењу здравља. Доказано је да кретање превенира многе хроничне незаразне болести, првенствено болести срца и крвних судова, малигне болести и појаву дијабетеса, а утиче и на ментално здравље, спречава анксиозност и несанице. Т.Р.

Међународни Дан изазова

МАГАЗИН

2.6.2013.

И ДАНАС И СУТРА ВЕ

социјације „Спорт за све Србије“ упутила је и ове године свим градовима и општинама у земљи позив да се у среду 29. маја придруже милионском броју учесника Међународног Дана изазова. Србија је до ове године у манифестацији успешно учествовала већ 18 пута, у том периоду у акцију је укључено више од милион грађана, а значајни наступ је имала и у међународној конкуренцији. Дан изазова је најзначајнија, традиционална, међународно призната и афирмисана манифестација чију реализацију координира светска Асоцијација „Спорта за све“, а у Србији се

одвија под покровитељством Министарства за омладину и спорт. Организује се са циљем да анимира што већи број грађана да се укључе у рекреативне активностима са спортским и културним садржајима кроз игру, дружење и забаву. Дан изазова је дан позитивне и неусиљене атмосфере који креира самосвест и ентузијазам, дан активног живљења у коме се не бирају најспособнији, већ ангажује све грађане без обзира на пол, узраст и ниво физичких и функционалних способности, социјални статус, и слично. Суштина програма је међусобно надметање два

жребом изабрана града из исте категорије који ће, коришћењем најразноврснијих спортско-рекреативних садржаја, бити успешнији у иницирању и покретању већег броја грађана на вежбање и активност. Минимални задатак овогодишњег дана изазова био је да се сваки грађанин најмање 15 минута бави одређеним спортско-рекреативним садржајем под мотом „И данас и сутра, вежбај сваког јутра“ и да ту активност пријави општинском или градском организационом одбору. Дан изазова је и прилика за успостављање сарадничких, пријатељских, културних, спорт-

ских, привредних и туристичких веза међу локалним заједницама на националном, али и на међународном плану. Ове године у акцији је учествовало преко 70 општина и градова са више од пола милиона учесника, а у међународној конкуренцији Србију су представљали Косовска Митровица, Лазаревац, Суботица, Нови Сад и Београд који су прошле године било најуспешнији у својим категоријама. У границама локалне заједнице учешће је могуће на било ком месту, код куће, на послу, у школама, обдаништима, спортско-рекреативним клу-

бовима, центрима за рекреацију, парковима, зеленим површинама... Једина обавеза оних који су били спремни да се укључе у такмичење је да се на време пријаве организатору акције у својој средини. Ове године Краљево се у категорији градова од 100 до 250 хиљада становника надметало са београдском општином Палилула. Поред надметања у броју учесника била је то прилика да супарнички градови успоставе контакт и измењају делегације чији чланови, поред успостављања сарадње на свим пољима, врше и контролу успешности спровођења

манифестације, а на основу оцењеног резултата потписују извештај за супарничку општину или град. Успех Дана изазова у великој мери зависи од атрактивности и разноликости програма, а што су веће могућности за учеснике, то је већа шанса за локлну заједницу да победи. Када се у 20 часова упореди укупан број учесника са бројем грађана општине или града утврђује се проценат учешћа и упоређује са процентом учесника из супарничког, а победник стиче право да његова застава следећих недељу дана буде истакнута у супарничком граду. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЕЖБАЈ СВАКОГ ЈУТРА

МАГАЗИН 2.6.2013.

БУБЊАРИ

МАГАЗИН

2.6.2013.

Данас је Светски дан изазова. Град Краљево учествује у реализацији овог програма по препоруци Спортског савеза Србије и организацији која је задужена за спровођење Светског дана изазова, а преко Школске управе и преко Министарства за просвету прослеђен је свима апел да данас учествујемо у једном такмичарском духу да кажем бављења спортом све деце и свих спортиста. Краљево ће бити у конкуренцији са Палилулом, па ћемо видети на крају дана ко ће бити победник у томе ко је највише одрадио активности, па постоји екипа која је из Београда то гледа и третира, па ћемо видети како ће то бити. Све школе ће данас одрадити овакав један вид наставе за време одмора бављења спортом.

е к н а ч в е љ а р К

Сведочанство о НАТО агресији (9)

МАГАЗИН

2.6.2013.

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ

Среда, 14. април 1999. Дан двадесет други

ирене су огласиле крај опасности тачно у 7,00. То се некако поклопило са временом када је у кућу улетео мој брат са вестима да негде цури вода и да се слива низ степениште. Скочио сам са фотеље и дошао до кухињског дела. Угазио сам у воду. Љиља је јутрос пре одласка на посао укључила машину за прање судова. Не знам шта се десило, али из ње се чује шуштање и однекуд излази вода. Требало ми је мало времена да се сетим да затворим вентил за довод па је шуштање коначно престало. Морам прво да покупим воду са подова. Током ноћи гађан је Крушик у Ваљеву, Пожега, Нова Варош, Ужице и по први пут Пирот. Сирене су у 10,05 поново најавиле опасност, па опет не могу да одем у Богутовац. Таман кад је требало да дође возач из „Беопетрола“ огласиле су се сирене. Да бар могу да урадим Баху она повећања. Агресија на Југославију није рат већ егзибиција америчке технологије, каже др Мира Марковић. По др Миловану Бојићу, највећа мана силе је што не може да одреди своје границе. У условима у којима се налазимо многи се нису баш најбоље снашли. Неко реагује исправно, неко погрешно, а неко никако. Ствари морају да се усаглашавају и делује онако како је најбоље за остваривање заједничког интереса. Од данас ће и „Ибарске новости“ морати да промене однос према ситуацији у којој се налазимо и да начин информисања саобразе са информисањем које треба да одигра значајну улогу у овом рату. С тим у вези прелази се на организацију рада у ратним условима. Руководиоцима је то предочено на састанку У Рашком округу, а за човека који ће водити рачуна о информисању у овој кући одређен је Миланко Даниловић. Дан ја као и сваки други када не падају бомбе на главе, а време лепо и не превише топло. Читав дан пролази у некаквом неплодотворном раду, ако

изузмемо генерално прање машине и израду она три повећања за Баха који је опет послао мање новца него што је било потребно. И деца настоје да сваки тренутак, кад нисам у ситуацији да их онтролишем, искористе да се играју. Зато и ја морам да уведем диктатуру и пређем на ратне услове рада. Милица данас мора, по казни, да ради као да је у школи. Има четири часа од по 45 минута. После сваког је одмор од 5 минута, а после другог, наравно, велики одмор. Видећемо да ли ће то дати неке резултате. Председник Белорусије Александар Лукашенко је допутовао у Београд и одмах започео званичне разговоре са председником Милошевићем. Јељцин је наименовао Виктора Черномирдина ксо специјалног изасланика за решавање питања везаних за Југославију. Он ће се убудуће појављивати као директни преговарач у свим акцијама које буде водила Русија. Осам бродова Црноморске флоте проћи ће кроз Босфор између 15. и 20. априла. Телевизија Краљево је вечерас, први пут од почетка рата, емитовала Дневник Радио телевизије Србије. НАТО алијанса је почела ваздушне нападе на нашу земљу да би сачувала кредибилитет. Не верујем да постоји и један поштен човек на свету који верује да се кредибилитет стиче убијањем, изјавио је Слободан Милошевић. На конференцији за штампу по завршеним разговорима Лукашенко је објаснио новинарима да је став Југославије коначан и да се од њега не одустаје. Југославија прихвата само цивилне посматраче које могу послати Уједињене нације, или сличне организације из држава које нису повезане са агресијом. То је она граница иза које никада неће одступити. НАТО је демантовао, тешка срца, вест да су југословенске снаге окупирале једно село на територији Албаније. У току дана њихови авиони ракетирали су, у близини Ђаковице, четири пута колону избеглица које су се враћале кућама. Убијено је, по првим проценама 100, а рањено 70 особа. До данас су на тери-

торију БиХ пала 4 авиона и 2 хеликоптера тврди неименовани официр СФОР-а, а пронађена су тела три пилота. У два оборена хеликоптера налазило се 37 америчких командоса, преживела су само двојица од којих је један тешко повређен. Опасност од удара из ваздуха је објављена у 20,40. Заспао сам рано. Нисам гледао ни серију „Отписани“ која се приказује одмах по завршетку Дневника.

Четвртак, 15. април 1999. Дан двадесет трећи У 2,30 буди ме детонација. Скачемо из фотеља у којима као спавамо и носимо децу у приземље. У 2,48 чује се још једна, много јача. Излазим пред кућу. Она тачка на небу се добро види. Још је више померена према југозападу, гледано са позиције на којој се налазим. Небо је пуно звезда, а она светла се ипак по интензитету истиче и нарушава природни склад. Поново тишина, па реагујем и на звукове ретких аутомобила који пролазе. Нагло се појачавају, а онда нестају у наизглед мирној ноћи. Где ли то журе у ово доба? Где су били? Ко то путује у ово доба? Колико ће ово да траје? Хоће ли бити још експлозија ноћас? Шта је гађано? Да ли је погођено? Какве су последице? Увек иста питања. Увек исте мисли. Има и горих, али се не усуђујем да напишем. Нисам сујеверан, али не бих волео да чачкам мечку... Седимо поред телевизора и очекујемо било какве вести. Хоће ли их бити? Од синоћ се и начин извештавања променио. Напољу је мирно, па гледам у небо у правцу оне тачке. Да ли можда неко одозго гледа мене? Не бих то волео. Из димњака куће са друге стране улице вије се стуб белог дима који се јасно оцртава на тамном небу. Иако је тамно, небо има лепу боју. Откуд дим у ово доба ноћи? Је ли могуће да су устали овако рано и већ заложили шпорет? Још је мања вероватноћа да је то дим од ватре ложене у току претходног дана. У шпорет не може да стане толико дрва да би могла

2.6.2013.

МАГАЗИН

да горе читаву ноћ и ослобађају толико дима. 3,07. Мирно је. Је ли готово за вечерас? Да ли да враћамо децу? Чекамо. Некада су на данашњи дан железничари обележавали свој празник. Добро сам упамтио тај датум. јер ми је отац више од четрдесет година радио на железници. Владимир се пробудио и сам вратио на спрат. Враћам га доле, јер је сигурније. Већ је 3,37 а напољу је мирно. Она тачка се померила још више у десну страну. Готово да се не види са места одакле сам је малопре гледао. Сада је већ на средини крушке која се налази испред куће. Ни онај дим се више не види. Враћамо децу у

3,45, и покушавамо поново да спавамо. Крај опасности од напада означила је сирена једноличним тоном у 7,30. Сазнајем да су у току ноћи гађана Самаила, а да повређених нема, а снажно је деловала и противваздушна одбрана. Гађани су још Београд, Приштина, Крушевац, Крагујевац, Чачак, Врање, Куршумлија, Бољевац... Оштећен је предајник РТС-а на Овчару и репетитор на Златибору. Срушен је један мост у Крушевцу, а поново гађан „14. октобар“. Пројектили су пали на спортски центар у Крушевцу, а срушен је и један мост на прузи Београд-Бар. Током дана по трећи пут гађан мост преко Ибра у Биљановцу и објекти на

Копаонику. Срушен је надвожњак у Рашки. Поново је гађан предајник на Голешу. Прича се да је пронађен пилот авиона који је пао у реону Гоча. Тврди се да сви пилоти код себе имају велике количине новца који им је потребан да би се поткупљивањем локалног становништва што лакше и безбедније извукли из окружења. Прича се да је овај имао 50.000 немачких марака, а да је на себи у тренутку хапшења имао раднички комбинезон „Југопетрола“. Приче, приче, приче... Шта је у томе све истина? Српски народ није хтео да буде свечана торта на прослави педесетогодишњице НАТО пакта, каже новинар

РТС-а Миланко Даниловић почињући разговор са Данијелом Шифером који се данас налази у Краљеву. Шифер има интересантно гледање на читаву ствар и узроке кризе. По окончању хладног рата, и рушења Берлинског зида, престала је потреба за остајање у Немачкој 60.000 америчких војника. Америка је ипак хтела да има своје трупе у Европи, па је требало негде разместити те људе. Зато је у Југославији, која је увек била плодно тло за такве акције, изазвана политичка криза која је довела до распада земље почетком деведесетих година. Требало је да амерички војници, распоређени у униформама мировних снага, обезбеђују мир на овим просторима. Распоређени су у Хрватској, Босни и

превентивно у Македонији. Али, то је само половина људства. Требало је негде сместити још 28 хиљада војника колико је преостало. То је оних 28 хиљада који већ месецима фигурирају као количина потребна да се на Космету обезбеди мир, а фарса око преговора у Француској само бацање прашине у очи читавом свету. Генадиј Сељезнов тражи формирање међународног војног суда за осуду свега што ради НАТО, посебно за убијање цивила. Без обзира на све ученици и студенти неће изгубити годину. Чим за то буду створени услови настава ће поново почети тамо где се стало 25. марта, каже министар просвете Јован Тодоровић.

Три највеће грешке које је НАТО до сада признао су Алексинац (26 погинулих), воз у Грделичкој клисури (27) и колона избеглица (70). Примећујем да се цифре о погинулим и рањеним разликују из дана у дан иако се односе на исту ствар. Иако на први поглед може да изгледа чудно ипак има неке логике. Објављују се подаци само за идентификоване. Због тога се број из дана у дан повећава. Постоје сумње да се, због велике разорне моћи пројектила, за неке људе никада неће сазнати. Остаће заувек само нестали у рату. У поподневним часовима јавила се Љиљина мајка. Последњих година, по одласку у пензију, обоје су се повукли на село и живе у Биљановцу. Видно је

2.6.2013.

МАГАЗИН

узнемирена и уплашена. Плаче. Пита за нас. У првом тренутку нисмо могли да схватимо шта се дешава. Тек по завршетку разговора смо сазнали да је по трећи пут, овога пута усред дана, гађан мост преко Ибра. Погођен је и надвожњак који од магистралног пута за Рашку, води ка њиховој кући. Гађана је и железничка станица у Биљановцу. Она се у то време налазила у њиви у непосредној близини. Пролеће је, а пољопривредни радови у току, па су сејали кромпир. НАТО је признао напад на колону избеглица. Пилот је, наводно, хтео да казни југословенску војску која пали шиптарске куће. За колону избеглица мислио је да је војна. Гађано је са ви-

сине од 5.000 метара, убијено више од 70, а рањено више од 100 цивила. Шездесет девет жена, деце и стараца је у овом тренутку могуће идентификовати. Мора бити суђено онима који су започели војна дејства против Југославије, изјавио у Москви Генадиј Сељезнов. У рату је, ипак, први губитак истина. Југославија је упутила захтев за заседање Савета безбедности Уједињених нација, а Русија разматра нове мировне иницијативе. На телевизији се појавио нови спот. Сви смо једна партија. Њено име је Слобода. На Бјелашницу је пао још један авион. Видели смо и прве летке којима НАТО засипа територију Југославије у настојању да убеди народ у своју

истину и оправда агресију, а са територије Републике Хрватске се из специјалног авиона емитује телевизијски програм намењен становницима Југославије. Ваздушна опасност траје од 9,38. Гледам снимке са протестних скупова у Мадриду, Никозији, Бечу, Варшави... И у Европском парламенту неки посланици носе мете у знак протеста. Сазнајем да је у борбеним дејствима живот изгубило пет бораца који су или радници или чланови породица радника Магнохрома. Цуле, кога сви Краљевчани знају као шаљивџију и ватреног навијача са различитих утакмица, остао је без сина. Био је млад војник. По мојим сазнањима

млада војска нигде није учествовала у борбама. Али, бомбе из авиона су неумољиве, касетне посебно. Подаци који се о губицима агресора објављују и у нашим новинама, застарели су, тврди на конференцији за штампу Ивица Дачић. Протествује се и у Петровцу на Млави, Смедереву, Београду, Делиблату, Ражњу, Ужицу, Никшићу, Подгорици... Светска, а ни Европска конфедерација рада још нису осудиле злочин НАТО-а, тврде у Савезу синдиката Југославије. Хор Глинка, после пет сати чекања на Мађарској граници, ипак је стигао на време на концерт у Београду. Већ је 21,45. Управо се јавила Вања.

Још пре неколико година одселила се у Јужну Африку, а нисмо се чули годинама. Купила је, каже, модем, закачила се на интернет па тражи да је усмеримо према местима где може да нађе информације о стању у нашој земљи. На небу се виде две светле тачке које доносе зло. Прва је још западније од синоћњег положаја и врло високо. Друга је нижа и на супротносј страни, негде у правцу Врњачке Бање. Немам ни приближну представу о томе на којој се висини налазе. Скоро је поноћ,а мени се не спава па користим време да Вањи напишем писмо. Ширимо фронт отпора преко интернета, а Вања је велики борац.

Вечерас су поново гађани погони Рафинерије у Новом Саду, а страдали су и неки цивилни циљеви у Подгорици. Већ је 23,30 и у једном тренутку ми се учинило да чујем детонацију, убрзо и другу. Излазим на терасу и ослушкујем. Неко је само отворио контејнер и избацио ђубре, а затим га затворио. Објављени су термини одржавања утакмица последњег кола Првенства Југославије у кошарци. Није ли то и један од показатеља да се ситуација смирује? Директан пренос концерта са Бранковог моста врши и једна италијанска ТВ станица. Т. Радовановић

Краљевачка медијска сцена

НОВИНАРСТВО НИЈЕ ЗАНИМАЊЕ, НОВИНАРСТВО ЈЕ НАЧИН ЖИВОТА МАГАЗИН

2.6.2013.

(2)

- Ситуација у медијима никад није била гора, никад није било тако мало слободе зато што новинари, а и остали запослени у медијима, зависе од онога што ће испасти кроз прсте властима. - Власници медија очекују да они, пре свега, користе њему и његовим пословним партнерима. - Убијено новинарство и информисање главни су разлог што смо ту где смо и што немамо представу колико ћемо тек дубоко да пропаднемо. - Никоме не треба утицајна новина која може да доведе до превремених избора. - Како која власт иде она за собом вуче и своје новинаре, па је основна рак рана српског новинарства то што зависи од власти

последњих десетак година као власници медија у Краљеву појављивали су се људи који до тада нису имали никакве везе са овом облашћу. Било је ту, поред два грађевинара, и оних за које се никада није могло са сигурношћу тврдити чиме се баве. То и чињеница да су желели да у новим фирмама заведу ред по само њима знаним аршинима довело је ме-

дијску сцену на најнижи ниво од њеног настанка. Признају то и садашњи власници који су, током истраживање о стању у локалним медијима, говорили за Краљевачки МагазИН. Основни проблем власника је, верује Србо Трифуновић, што неће да слушају чак ни оне који би на својим плећима требало да изнесу сву тежину рада. Друга ствар је мешање у послове

које не разумеју. То и мешање политичара у рад медија представљају, по многима, рак рану српског новинарства. Зато су једна за другом са краљевачке медијске сцене нестале телевизије „Десетка“ и „Бисер“, а „Ибарске новости“ до стечаја довео Остоја Тегелтија. У то време је Србо Трифуновић већ био у „Блицу“ за који каже да предста-

Србо Трифуновић

2.6.2013.

МАГАЗИН

вља новину нове врсте, а новинарство нове врсте у Србији једе своју децу, пре свих оне који праве новине. - Престао сам у једном тренутку да радим и остао без посла. Кад молиш једну велику компанију да узме на кредит компјутер, па да ти одбија од плате, а они то не ураде, онда о каквој држави говоримо. То раде јер им држава дозвољава, зато што је систем тако направљен. Новинарство је увек било, биће и јесте једна од области у којима се прво виде и криза и бољитак. Ако ова држава крене прво ће се видети на новинарима. Зараде су биле пристојне док они који су отишли нису изгубили изборе. Док се из Дулићевих фондова добијало за „Очистимо

Србију“ било је стравично много пара. Прича се да је директорка имала плату око милион динара, а јаки новинари и по две хиљаде евра. Како која власт иде она за собом вуче и своје новинаре. Тако је основна рак рана српског новинарства то што зависи од власти. Тренутно покушавам да нађем некога и радим за неког џабе. Ишао сам у једну локалну телевизију и понудио да радим џабе, само да пишем, али ми нису одговорили – јада се Трифуновић. Дугогодишње познавање прилика у медијима даје добар основ за тврдњу да никада у овој области није било горе, никад није било тако мало слободе зато што новинари, а и остали запослени у медијима, зависе од онога

што ће испасти кроз прсте властима. Такво стање утиче и на концепцију, пре свега локалних новина, која као да и не постоји. Локална новина би, каже, морала да има додатак од пет шест страна о деци, јер су то регрути за будуће читаоце. Онај који буде помињан на свој начин ће се везати за новину и куповати је кад буде студент или запослен. Локалне новине, показало се много пута, читалац не купује зато што је чуо да у њима постоји текст о ухапшеном дилеру дроге већ зато што се куповина подразумева уз млеко, јогурт и хлеб. - Ја сам апсолутно за то да постоји медиј који ће бити под контролом једног мериторног градског тела као што

је управни одбор. Шта би фалило управном одбору у коме ће седети представници свих партија на власти и ванпарламентарних странака. Не одбор који ће бити плаћен, већ управљачко тело које ће именовати главног и одговорног уредника на основу програма достављеног на конкурс. У локалној средини мора да постоји писани и електронски медиј као спас за српско новинарство, али у оквиру јавног предузеће за информисање. Српско новинарство је доживело сумрак у тренутку кад је препуштено неком преваранту кога ћемо сутра да ухапсимо – сматра Трифуновић. У прилог оваквом веровању иде тренутна ситуација у локалним ме-

дијима чији власници очекују да ови, пре свих, треба да користе њему и његовим пословним партнерима. У таквој ситуацији мало интереса показују за извештавање о неком талентованом детету, социјалним проблемима, празним фабричким халама и другим информацијама од интереса за грађане. Новог власника интересује да на првим странама новина буду он и његов другар и да његове прљаве послове, ако их има, нико не дира. То што радници, чак и у њиховим медијима, не примају плате то треба да буде проблем државе. У тренутку када су новинари осиромашени и у потпуности ослобођени пара, ослобођени су и нечега што се некада звало слободна

воља појединца, човека који размишља. Данас се људи плаше да ће их, и кад гласају, неко видети и пријавити газди да су гласали за другу партију. Све то доводи до размишљања да постајемо параноична нација. - Скоро сам на интернету у оквиру једног форума водио жешћу расправу на тому слободног новинарства. Ко у овој држави поседује све секунде када су рекламе у питању? Шапер и Ђилас. Они владају медијима у држави. Они владају и у медије пусте кога хоће. Они ће да пусте да преживи онај кога они хоће – тврди Трифуновић. Иако у Краљеву никада није било толико телевизијских и радио станица тешко да се може говорити и о једној

2.6.2013.

МАГАЗИН

озбиљној емисији, а није редак случај да се о значајним догађајима из локалане средине пре сазна из програма јавног сервиса, са интернета или београдских издања. Информативне емисије на четири краљевачке телевизије личе као јајету, емитују се готово идентичне информације и понављају више пута у току дана. Последња телевизија која је у сваку следећу информативну емисију уносила нове информације била је, сведочи Трифуновић, „Десетка“. Искуство показује да чак и ако се после 15 сати, када је већ снимљена информативна емисија која ће бити поновљена бар два пута, догоди тешка саобраћајна несрећа то неће моћи да се види током дана.

– Ни у новинама нема текстова који су новински. Само се трпа да се зачепи рупа. За кога је то идеално место, за мешетаре и политичаре. Нама је град дебилизован као што нам је дебилизована држава, а убијено новинарство и информисање главни су разлог што смо ту где смо и што немамо представу колико ћемо тек дубоко да пропаднемо. Шта ће нам пренос скупштине на телевизији и одакле идеја да неко жели да седи у кући и да гледа њих три дана? Да ли они схватају да нико не жели да то гледа и то на три телевизије? Слушаш разна препуцавања и не можеш да живиш од људи који схватају да им је то феноменални начин за промоцију. Онда имаш ове

фине који се смешкају и неће да се упецају на црвића који им је неко забацио, па долазимо до врло битне ствари привида новинарства и привида информисања. Гледамо на скупштини 70 људи од којих поједини не да не би смели да уђу у скупштинску салу као одборници, него не би смели ни да прођу поред општине – каже Трифуновић. Они који су стицајем околности ступили у политички живот креирају јавно мњење у граду, свађају народ понашањем за скупштинском говорницом и на телевизијама, уверени да се у све разумеју. У таквој ситуацији нема новинарства, али се ствара обавеза да се то слуша и гледа, јер друго не постоји.

Феномен посебне врсте представља чињеница да новинарством почиње да се бави свако ко помисли да и то може да ради, а свако ко је дошао и до најпростијег фотоапарата ауторитативно мисли да може да буде фоторепортер. Зато је у новинама све чешће фотографија само начин да се закрпи рупа и надомести помањкање текста. Све то, верује Трифуновић, води потпуној дебилизацији нације. - Када си на било ком од локалних медија видео причу о неком интересантном човеку или догађају. Ја сам трагао за тим људима, завлачио се свуда јер ме је то интересовало. Ми смо из медија прогнали обичне људе, иако смо окружени врло интересан-

тним људима. Сада ако немаш градоначелника на насловној страни као да немаш новине, али немамо његов став о томе колико је од првог пројекта до сада повећана цена хале спортова и зашто се оволико пробијају рокови, нити који је то извођач испоставио највише нових рачуна . Онлајн новинарство ствара потпуни хаос, слуђивање народа и обесмишљавање професије. Служи да се брзо дође до информација, а добро је само за трку на сто метара, иако људи неће никада имати навику да читају велике чланке на компјутеру – каже Трифуновић дубоко уверен да култура ревије и недељника није умрла, треба је само вратити као и аналитику и истражи-

вачко новинарство, посебно када су у питању штампани медији. И ма колико се сви, првенствено они који су преузели одговорност за организацију живота у граду, клели у потребу за квалитетним медијима у делу стручне јавности преовладава мишљење да утицајна новина која може да доведе до превремених избора не треба никоме. Овакав став заснива се на чињеници да се нико не интересује како је и зашто изгорела документација у згради Градске управе, зашто се пробијају рокови и вишеструко повећава почетна вредност капиталних објеката, зашто зврје празне напуштене хале Старог Јасена, али и много тога другог. Т. Радовановић

Краљевачке рок легенде

МАГАЗИН

2.6.2013.

КИКИ И „БЕЗИМЕНИ“

- Врхунац каријере, и почетак пада, „Безимених“ свакако је велики „Поп шоу“ у Београду на коме су уз загребачку „Групу 220“ и копарски „Бумеранг“ наступили „Поп машина“, „СОС“, „Породична мануфактура црног хлеба“ и Саша Тијанић. - „Лукс“ се на Гитаријади у Зајечару равноправно носио са будућим рок легендама и заузео трећеместо иза „Галије“ и скопксе груе „Пу“. - После „Безимених“ и „Лукса“ десет најлепших година живота групи „Моба“. - Данас је и почетницима много лакше, доступан им је интернет и видео школе, па свако ко је талентован може сам да скида врхунске ритмове. И инструменти могу да се купе у Србији, деца су паметна, па само треба да раде, а да рад не базирају на само 3 или 4 ритма из народне музике

оловином седамдесетих година прошлог века са краљевачке музичке сцене заувек су нестали „Безимени“, најперспективнија рок група у историји града. Неколико безуспешних покушаја да настави рад нису дали резултате, а пред Драганом Јањићем који се управо вратио из војске била је примамљива понуда да ступањем у Групу „Лукс“ крене неким другим путем. Иако је „Лукс“ гајио музички правац који није имамо превише додирних тачака са рок музиком Кики је гајио потајну наду да би репертоар могао бити употпуњен забавном.

Поред Свете Томића Каубоја у „Луксу“ су свирали доказани музичари, клавијатуриста Миле Врндић и бас гитариста Ратко Грубор, а репертоар на коме се углавном налазила комерцијална музика постепено је губио на јачини и попуштао пред Кикијевим напорима да се модернизује. Први значајнији резултати видеће се већ почетком 1978. године након повратка из Немачке. Некако баш у то време и зајечарска Гитаријада, која се ове године одржава 47. пут, прерастала је од локалног у један од најзначајнијих фестивала

демо бендова у региону. Кики са поносом истиче чињеницу да се један комерцијални бенд равноправно за место најбољег борио са будућим рок звездама. Победник Гитаријаде била је „Галија“ која и данас траје, друга скопска група „Пу“, а трећи „Лукс“. Визу за наступ у Зајечару обезбеђен је на основу демо снимка три композиције које су се нашле испред компетентног жирија.

Драган Јањић Кики

Фото: М. Радовановић

2.6.2013.

МАГАЗИН

Те године чинили су га ентузијасти у то време неприкосновеног Радио Београда, тонски сниматељ Раде Ерцеговац, уредници популарних емисије „Поп паралеле“ Веселин Малданер, „Вече уз радио“ и „Студио шест вам пружа шансу“ Никола Караклајић и уредник Радио Београда Тугомир Видановић. Након успеха у другој квалификационој вечери Краљевчани су се нашли међу осам најсупешнијих бендова те године. Обавеза свих учесника била је да, поред композиције посвећене омладинским радним акцијама, изведу једну из домаћег репертоара и једну ауторску. - Освојили смо треће место са песмом посвећеном радним акцијама. Било је то једно лепо искуство, јер смо били најбољи народњаци међу рокерима. Публика у велико сали Дома ЈНА у Зајечару нас је бодрила, а успех на Гитаријади допринео је да наставимо да се бавимо овом врстом музике и у

дугом периоду наступамо пред младима на бројним радним акцијама у Србији – сећа се Кики. Искуство наступа пред бригадирима потиче још из времена када су „Безимени“ први пут гостовали на Омладинској радној акцији „Морава“ у Ломници код Крушевца. Музичари у већ озбиљним годинама оријентисали су се полако према музици која је могла да обезбеди егзистенцију, али љубав према оној врсти због које су и ушли у овај свет није јењавала. Један од ретких начина да се баве њом био је „Поп шоу“ који је традиционално у летњим месецима организован на обали Ибра испред култног састајалишта младих Ресторана Дансинг. На платоу испред ресторана много година раније први пут су наступили „Безимени“, а идеја да се традиција настави, и краљевачкој омладини током летњих месеци пружи оно што воли, потекла је од Јањића.

- На платоу испред „Дансинга“ свирали смо као „Безимени“, а једне године су са нама наступили Кепо Стојановићи Тибор Левај из групе „Смак“, па смо те године свирали са два бубњара и двојицом клавијатуриста. Репертоар смо правили ја и Лазо Ристовски који је неизмерно волео групу „Емерсон, Лејк и Палмер“. Био је то несвакидашњи празник за Краљево, а под обалом се окупљало и по три хиљаде душа, више него што је могло да стане у халу спортова. Сва омладина се са корзоа у центру пресели под обалу и град опусти – каже Кики уз подсећање да својеврсни хепенинг није могла да спречи ни киша која је умела да падне током лета. Са „Безименима“ је једном приликом наступио и легендарни гитариста „Смака“ Радомир Михајловић Точак. Било је то време када су на почетку каријере свирали игранку у дискотеци која се налазила у популарној чачан-

ској „Пивари“. - „Безимени“ су били на врхунцу каријере кад смо отишли у Лондон. Опет су се те 1973. године окупили родитељи и омогућили нам да одемо по нове инструменте. Отишао сам у Тотенхем корт роуд у купио „Лудвиг“ бубњеве. Био је то у то време најбољи бубањ на свету на коме су свирали бубњари група „Лед цепелин“ и „Дип парпл“. Поред њих на „лудвигу“ је свирао и један Кики из Краљева који је имао најбоље бубњеве у граду. Лазо Ристовски је том приликом купио „Хемонд“ клавијатуре које су у то време вределе читаво богатство, а нове инструменте добили су Чомбе и Панто – каже Кики. Врхунац каријере, и почетак пада, „Безимених“ свакако је велики „Поп шоу“ у Београду на коме су уз загребачку „Групу 220“ и копарски „Бумеранг“ наступили „Поп машина“, „СОС“, „Породична мануфактура црног хлеба“

и Саша Тијанић. После зајечарске Гитаријаде Група „Лукс“ се враћа комерцијалној музици, а рок сцену препушта млађима, групама „Јеж“, „Леопарди“, „Кашика љубави“... Почетком осамдесетих година када је Миле Врндић постао шеф оркестра краљевачког „Абрашевићa“, а Каубој отпочео сарадњу са искусним хармоникашем Цигом Миловановићем, двојица преосталих чланова сада већ бившег „Лукса“ безуспешно су покушавали да направе значајнији помак напред „пливајући“ између хотела „Бреза“ у Врњачкој и „Термал“ у Матарушкој Бањи. Након коначног распада „Лукса“ почеће нова етапа у каријери краљевачког бубњара. На позив пријатеља из Ниша постаће члан триа „Моба“ који касније прераста у квартет. Диско музика је била у експанзији, а „Моба“ имала стални ангажман у аранђеловачком Хотелу „Извор“

- После „Безимених“ и „Лукса“ био је то најлепши период у мом животу иако смо изводили више диско поп него рок музику. Пуних десет година свирали смо обраде песама Битлса и репертоар диско група „Комодорс“ и „Тото“. Сваког викенда сам ишао у Аранђеловац, а наступали смо и у Нишу, Руми, Матарушкој и Врњачкој Бањи. Наступили смо у „Играма без граница“, а сваке године проводили два месеца на мору и у будванском Хотелу „Авала“ изводили инострани програм – говори Кики. Када је међународна заједница увела ембарго Југославији због несташице бензина чланови „Мобе“ нису више били у прилици да путују, па је посао у Аранђеловцу потпуно стао. На југословенској музичкој сцени место су већ заузели „Рибља чорба“, Бајага, „Идоли“, „Ју група“, „Тајм“, „Смак“, „Бијело дугме“, „Индекси“, „Азра“, „Парни ваљак“, „Психомодо поп“,

2.6.2013.

МАГАЗИН

Јанез Бончина и „Септембар“, „Атомско склониште“ и црногорски „Макадам“. У музици тешко може да се напредује ако се готово свакодневно не прате промене на естрадној сцени. У помањкању савремених средстава за тако нешто најбољи начин да се буде у току били су концерти познатих музичара који су гостовали у Београду. Поред традиционалног београдског Џез фестивала у незаборавном сећању су концерти тада веома познатих група „Вишбон Еш“, „Дајер Стрејтс“, „Флитвуд Мек“, „Јураја хип“, Ерика Клептона, Ерика Бардона и Елтон Џона. Јачи утисак и од идола Херби Хенкока на Кикија су оставили Џон Бонам из „Лед цепелина“ и Јан Пејс бубњар групе „Дип парпл“. Промена музичких праваца неминовно је утицала и на развој инструмената који су им се прилагођавали ,па је било неопходно пратити светске трендове. Након првог „Холивуд Меаци“ који је уступио место много бољем „Лудвигу“ у Краљево ће стићи „Сајмонс“, један од само три који су постојали у бившој Југославији. Читавих 7.100 немачких марака били су спремни да одвоје једино бубњари копарских „Камелеона“, загребачких „Сребрних крила“ и Кики. „Сајмонс“ је бубањ специјално прилагођен извођењу електронске музике, а са додатним перкусијама заузима чак четири квадратна метра. Само за бубњеве, и додатну опрему, уз нови „Про драм“ потрошено је више од 20 хиљада немачких марака. Ни у једном тренутку Кики не крије да је самоук бубњар. Од најраније младости је из прикрајка посматрао само бубњаре и настојао да упије по који од њихових покрета. Доста тога научио је, каже, од нешто старијег земљака. - Кепо и ја смо заједно код моје куће увежбавали различите ритмове, јер сам имао боље бубњеве. Он је невиђени таленат, а седамдесетих година је био један од најбољих бубњара у Југославији. И данас волим да слушам како свира фанки и соул ритмове. И поред тешкоћа никад

нисам дошао у искушење да оставим свирку. Увек сам желео да идем само напред и увек свирао само са најбољим музичарима. Лазо Ристовским, од кога сам много научио, био је изузетан клавијатуриста какав се ретко среће. Каубој је свирао комерцијалну музику, а од њега сам много научио о самом пословању, тачности и свему осталом. Кад сам прешао у „Мобу“ срео сам се са савршенством, два врсна певача који су тај посао најбоље радили у старој Југославији. Имао сам најбоље инструменте и најбољи разглас у то време што је био повод да са колегом Ратком Грубором кренем у нови посао.Удружили смо капитал и направили велико озвучење од 10 киловата какво у то време није имао нико. Ишли смо са Мирославом Илићем на турнеју по Црној Гори, Херцеговини, улагали, куповали увек нову опрему и озвучавали све што се дешавало у Краљеву – прича Кики. Нагли развој технологије у свим областима допринео је да велики део оног што је купљено застари. И поред тога Кики љубоморно чува преостале делове опреме која је изгубила корак са дигиталном технологијом. Сентиментално је везан за оно што је са љубављу прављено у време када су на сурчински аеродром стизали само голи звучници. Више од 50 великих кутија направили су краљевачки столари, а велике звучне кутије по квалитету се нису разликовале од оригиналних. Кики је и у данашње време у мислима често у младости. Сећања се освежавају током редовних недељних сусрета са појединим члановима бивших бендова. Дођу Кепо и Зоран Милојчевић, понекад још неко. Кад би се поново родио волео би да крене истим путем, тврди Кики, уверен да неће оставити бубњеве све док га здравље буде служило. Очевим путем кренуо је и млађи син Петар. Још као беба седео је у колицима очију упртих у оца у настојању да запамти по који покрет и да га касније понови. Пре пуних тринаест година таленат је потврдио и Кепо Стојановић, па су двојица Јањића више од деведесет пута путовали код њега у

Крагујевац где је Петар савладавао основне елементе увек нових ритмова. Упоран рад уродио је плодом када је после успешно положеног пријемног испита на факултету у Америци завршио основне студије. Након дипломирања прошле године изборио се за магистарске студије и нову стипендију, а на концертима у Америци наступа са најпознатијим светским звездама Пут којим је прошао Драган Јањић у многоме се разликује од оног којима крећу млади музичари данас. Иако не жели да много говори о њима искуство показује да код старих и доказаних мајстора долазе са жељом да савладају један или два основна ритма и заплове у воде народне музике где још једино могу да се зараде неке паре. Све се, каже, претворило у комерцијалу и нема више ентузијазма и љубави која је покретала „Безимене“. - Не видим да се у Краљеву свира рок музика, а онда се знало да су за њу резервисани четвртак, субота и недеља. Данас је и почетницима много лакше, доступан им је интернет и видео школе, па свако ко је талентован може сам да скида врхунске ритмове. И инструменти могу да се купе у Србији, деца су паметна, па само треба да раде, а да рад не базирају на само 3 или 4 ритма из народне музике. Некад ниси могао да уђеш у хотел да свираш док ниси у удружењу пред комисијом положио испит и доказао да можеш да будеш музичар. Тек тада си могао да добијеш дозволу за рад – каже Кики. Много тога се променило, па и захтеви тржишта. Нема више инструменталне и анимир музике, а све је мањи број и оних који се сећају да је жива музика, уз један слободан дан недељно, сваке вечери наступала по хотелима широм земље. Из њих звуци музике допиру само још у време викенда са свадбених весеља. Није редак случај да они који показују склоност ка певању наступају само уз клавијатуре које репродукују звуке записане на дигиталном медију. Зато ваљда и није ништа необично да свира коло и док музичари вечерају. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.6.2013.

Фото: М. Радовановић

Друга ликовна колонија у Лопатници

МАГИЈА ПРИРОДЕ П

МАГАЗИН

2.6.2013.

- Брилијантна идеја о одржавању ликовне колоније у Лопатници јавила се као спонтана реакција на монотонију градског живота

ада су пре неколико године шесторица Краљевчана пожелели да што више слободног времена проводе у природи, и далеко од градске буке, дошли су до закључка да је најбоље место за то Лопатница. У удолини са десне стране истоимене реке почело је, са скромним амбицијама, да ниче викенд насеље које ће његови творци у жаргону назвати Сиротани.

У то време још нико није претпостављао да ће само неколико година касније овај кутак нетакнуте природе постати састајалиште еминентних уметника из целе земље, али и иностранства. Од 23. до 26. маја ове године су се по други пут окупили сликари, овога пута из Београда, Гњилана, Параћина, Лебана, Цириха и Краљева да се шесторици заљубљеника у умет-

ност за четвородневно гостопримство одуже серијом нових слика. Краљевчани Бранко Љубојевић, Драган Беочанин, Љубинко Златић, Зоран Бажалац, Славиша Станчић и Драган Оташевић су, поред путних трошкова, за све учеснике обезбедили смештај, исхрану и сликарски материјал. Вишња Проле, Горан Радовановић и Миодраг Јакшић из Београда, Елида Станојевић и Славица

ПРЕТОЧЕНА У СЛИКЕ

Николић Јовић из Лебана, Марија Лиска из Гњилана, Славица Плавшић из Цириха, Жарко Станковић из Параћина, Татјана Пљакић, Слађана Миљковић, Душица Радосављевић Јованчевић, Иван Милуновић и Матија Сретовић из Краљева знали су од првог дана, одушевљени природом, и поред чињенице да временске прилике нису биле баш најповољније, приону на посао. Резултат рада

је серија слика као трајно сведочанство на време проведено међу „сиротанима“. Чињеница да се ликовна колонија организује други пут наводи на закључак да прошлогодишње дружење сликара, иако спонтано, полако прераста у традицију. И сликари, а и мецене, размишљају да већ на јесен организују поновно дружење, а да тако наставе и следећих година.

Само поднебље, кажу, зрачи посебном магијом која сликаре инспирише да пруже максимум у уметничком стваралаштву. То је и повод да сви већ по завршетку ове својеврсне колоније почињу да размишљају о следећој за коју се верује да ће бити и бројнија и дуготрајнија. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.6.2013.

Фото: М. Радовановић

ПОПУСТИЛА И Н

Невреме угрозило сигурност најмлађих

НАЈЈАЧА СТАБЛА Д

ругу половину овог пролећа карактерише веома променљиво време са великим разликама у температури, али и обилним кишама које су, посебно протекле недеље, пале на ужи део града. И ма колико да су падавине добродошле пољопривредницима, којима је прошлогодишња суша преполовила усеве, у граду је причинила штету и у појединим тренуцима угрозила сигурност грађана. Краткотрајна али обилна киша праћена ветром сручила се у петак на центар града, па су старија стабла у парку код Духовног центра попустила и угрозила сигурност малишана из оближњег вртића. Т.Р.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs