Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 470 * 22. новембар 2020. * Излази недељом

.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН

Хвала што читате

22.11.2020.

Краљевски

МАГАЗИН

3

22.11.2020.

МАГАЗИН

4

У овом броју: Wish You Were Here Иринеј Социјалисти корективни фактор Нови шести октобар Заштита виталних интереса Будимо одговорни Сигнал за забринутост Пола буџета из отпада Путопис На неком бољем месту Као риба у води Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица РФК Графичар - Слога ЖКК Краљево - СПД Раднички Времеплов

8 14 16 22 26 32 34 40 46 50 58 66 68 70 72 74 76 78

Фото: М. Радовановић

5

6

МАГАЗИН 22.11.2020.

7

8

МАГАЗИН 22.11.2020.

Лични став: Др Дејан Жујовић

Wish You Were Here ризнајем вам, а ви ако можете – схватите. Ово пишем уз лепу количину Jackа. Слушам ову песму и мислима сам отишао у три лепе материне. Pink Floyd. И стварно бих волео да си овде. Поред мене. Рањивог. Емотивног без своје воље. Морам да ти признам. Ти си стварно једина особа коју желим поред себе. Да ме исцелиш. Направиш поново јаким. Насмејаним. Да поново волим пуним срцем, јак и гиздав. Признајем. Данас сам плакао у својој ординацији. Поново сам у скафандеру. Људи са короном, као таласи зомбија надиру и надиру. Моје колегинице су промениле своју физиономију. Док се скидамо све их теже препознајем. Није нормалан тај број прегледа за један дан. Све време слушам музику у ординацији и покушавам да будем позитиван. До вечерас. До Милана. Последњи преглед. Улази делија попут мене. Висок, крупан, прави мушкарац. Отресит. Главе му је дошао педесети рођендан, а од мене је млађи двадесетак дана. Прославио га је у Сарајеву. Гледам му снимак плућа и видим како ће ова прича да се заврши. Обострана ружна пнеумонија. Стављам му пулсни оксиметар на прст и оно говно никако да пребаци 86-87. Маму ти јебем. Дај човеку шансу! Шаљем га на гасне анализе и излазим из ординације мало да пролуфтирам главу. Док се враћам видим Милана и жену која му помаже да обуче јакну. Прилазим им и зајебавам је да треба да га помази по глави и каже му драги мој… И ту ми се већ срце

П

стеже… У ординацији гледам резултате и објашњавам им да човек вечерас мора да легне у Арену. Њему причам о торби са стварима, а све ми је тако блиско. Сећам се своје торбе и свог одласка у болницу. Милан вади телефон. Прича мајци да мора да иде у болницу. Сагињем главу и нешто куцкам по тастатури и прве сузе крећу. Окрећем се жени и причам јој да мора да му буде подршка, као што сам и ја такву подршку имао, док подршка улази у моју ординацију. Гледам га, свестан ризика, и трудим се да будем што вулгарнији, сировији, кријући сузе иза наочара. Милане, пичко, немој да зајебеш, него да ми дођеш на контролу! Зато, сви ви, који лапрдате о непостојећој болести, о овоме и ономе, набијем вас на ….. Да сте ви ту торбу пунили својим стварима, знали бисте. Да вас је такси возио до болнице, док гледате град кроз прозор и размишљате, знали бисте. Да сте остали сами у болесничком кревету, знали бисте. Само ја знам шта ми је кроз главу пролазило. И зато немам намеру да вам се уопште свидим, брига ме. Знам шта је овај живот и шта је у њему важно. Ти, мала, док ово читаш, ти си ми важна, и моја деца. И то је све. Брига ме више. Док сам лежао у кревету и размишљао о могућностима чврсто сам одлучио. Буде ли кренуло ружним путем, оваква стрвина каква сам, имаћу снаге да одбауљам до терасе. Да умрем као човек. Миришљав и леп. Сварогу се такав иде. Хвала корони на једној ствари. Што ме је пробу-

9

22.11.2020.

МАГАЗИН

10

дила. Тако лежећи, размишљао сам. У једном тренутку видећу Косача који долази по мене и знам о чему ћу да размишљам. Зашто сам био таква пичка, зашто сам ћутао, зашто нешто нисам урадио? Зашто сам калкулисао? Зашто сам играо за рају, а не за себе? За оно што сам ја? За оно за шта су ме отац и мајка направили? Докле више сабијања? Докле компромиса? И решио сам да из болнице изађем као човек. Да започнем прави живот. Без калкулација. Убиће ме? Па шта? Већ сам био мртав толико пута. И тако је кренуло. Први интервјуи препуни беса и агресије. Појављивања на телевизији без и једне изговорене речи да није из душе и ове велике главе изашла. Емоција и знање. Честитост. Не свиђам вам се? Брига ме. Увек ће бити људи који ће препознати. Ценити. Овај пут којим сам кренуо је метарфоза. Мењам себе. Желим да променим друштво у коме живим. Како? На најједноставнији могући начин. Да будемо поштени. Етични. Морални. На најтежи могући начин, значи. Да схватимо да контроверзни бизнисмен није ништа друго него безобразна лопина. Да пустим поштену браћу из полиције да похапси, побије ако мора, сав олош који се накупио, а има га оха-ха. Ово ће Ђилас да каже? Јеремић? Грбовић? Обрадовић? Неће, рођаци, они желе ни да смрде, ни да миришу. Они желе да се допадну. Само им РТС недостаје. Далеко су ваше вароши од Београда, мука је доћи до њих, разговарати са људима. За разлику од њих, Покрет за све моје људе скоро целу своју енергију улаже да људима објасни ову пошаст

која може да десеткује наше друштво на сваки начин. Објашњава улогу Службе у целој причи. Не процењује БИА докле ће епидемија да траје, него управља свим овим идиотима који шире сумњу, лаж и глупости свих типова. Ове предугачке поруке које се шире друштвеним мрежама не смишља продавачица из пекаре, него Ђуро, момак са брда. У смутним временима илузија је његова вештина. Зато се Покрет излаже највећим ризицима. Синоћ, током вечере, пита ме пријаатељ, Ко те чува? Ја лепо кажем, Нико. Он одговара да сам или највећи лудак или човек са највећим cochones. Не схвата. Није ме брига. Знам добро, да ако неко жели да ти науди, не можеш се никако заштити. Али није ме ни брига. Тим потезом би учинили највећу услугу идеји која ми је у души. Од Новог Пазара до Суботице су наши људи. Образовани, културни, непоткупљиви. То би им било задње. Има овај човек много своје браћале. Пола људи које сам лечио да устане, па не би један напредни гмаз остао у овој земљи. Да вас се плашим? Тај филм нећете гледати, рођаци. То је тај нови Жуја, посткоро-

на модел. Али и даље није гладан, није жељан. У једном тренутку, а једва чека да тај тренутак брзо дође, предаће штафету млађем, паметнијем, подједнако поштеном. И отићи ће. Да буде са оном коју све време жели да буде ту. Да живи. Да воли. Да буде оно зашта га је Сварог и направио. Мушкарац једној жени. Ви се пржите влашћу, функцијама, али срешћемо се у некој Валхали, па ћемо да видимо, рођаци, ко је живот боље трошио. А вама, драги моји читаоци, памет у главу. Не требају вам оваква животна искуства. Чувајте се. Држите дистанцу, стављајте јебену маску у затвореним просторима. Не желите да будете статистика. А ти, Милане, ако читаш ово у Арени, не буди сиса, него на ногама, како доликује човеку, изађи из ње. Води те овај преемотивни доктор на пијанку коју нећеш да заборавиш. Има да се играмо са музиком веселе географије, од Македоније до Далмације. Само немој да зајебеш. Нема ова земља делија за бацање. А ви, анти-ваксери, теоретичари завере и остали „просвећени“ наши сународници – дођите у свако доба дана у моју ординацију без маске и седите да сведочите. Или отиђите на најближе ковид одељење, однесите поморанџе људима, без маски, наравно. Проћи ће и ово једног дана, али остаће траг ваших глупости, ваших лоших мисли и вашег затрованог мозга. Можда и тада будете вређали, али ја ћу да будем далеко, са овом песмом на ушима и нечијом руком у руци. Не иде мржња на љубав, схватите рођаци…

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни.

Raiffeisen banka AD Динарски 265000000576857940 Девизни RS35265044000005631664 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

11

12

МАГАЗИН 22.11.2020.

13

14

МАГАЗИН 22.11.2020.

irinej 1930 - 2020

У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Карабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић). Дана 27. августа 1930. године благочестиве родитеље Здравка и Милијану Гавриловић из села Видове код Чачка - и са њима сав род српски - Господ је благословио рођењем мушког детета које је на крштењу добило име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а после Гимназије у Чачку и Богословију у Призрену. Затим дипломира на Богословском факултету у Београду. По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен је на постдипломске студије у Атину. За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије. Са те дужности је 1974. изабран за викара Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. За Епископа нишког изабран је 1975. године. На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског.

15

Тековине демократских промена: Сретен Јовановић (1)

МАГАЗИН

22.11.2020.

СОЦИЈАЛИСТИ КОРЕКТИВНИ ФАКТОР

16

- Глобализација је представљена као процес зближавања делова света у циљу смањења економских, технолошких, културних и свих осталих разлика. - Западни теоретичари на домаћим медијима, са одговорним личностима које су водиле државу, обећавали нови систем економског и културног просперитета. - Од земље која је имала јаку индустрију и привреду створено је више мањих које су претворене у тржише јефтине радне снаге и робе. - Кроз процес приватизације уништено све што су стварале генерације после Другог светског рата. - Од 2000. уништено деведесет осам одсто индустријског потенцијала Србије.

- Социјалистичка партија је увек имала најбоље кадрове, а још увек их има. - Корективни фактор како би власт уопште функционисала

Сретен Јовановић

17

22.11.2020.

МАГАЗИН

18

вадесет година након демократских промена и даље су присутне бројне несугласице и тумачења узрока и последица које су догађаји из тог периода имали на даља дешавања у земљи. Дилеме су подједнако присутне код историчара и директних учесника, али и представника различитих политичких партија које су одлучујуће утицале на живот земље. У такве се убраја дугогодишњи високи функционер Социјалистичке партије Србије Сретен Јовановић који верује да догађаји у јесен 2000. нису последица дешавања из претходне године и да имају много дубље корене. Они се назиру у настојањима земаља губитника у Првом светском рату да све што нису могле ратом ураде уз помоћ економије, утицајем на промену друштвене свести на простору Југославије, Европе и света. Јовановић подсећа да је глобализација представљена као процес зближавања делова света у циљу смањења економских, технолошких, културних и

Д

свих осталих разлика. Значајним у реализацији тог задатка показали су се западни теоретичари који су нон стоп били присутни на домаћим медијима, а са одговорним личностима које су водиле државу обећавали нови систем економског и културног просперитета.

- Мислим да смо дошли до економског и културног поробљавања, па су мање развијене земље у подређеном положају у односу на неколико моћних и високо развијених, што је и био циљ. Према подацима од 2019. године Словенија је била задужена 40,3 милијарде долара, Хрватска 44,5, Србија 27,8, Македонија близу осам Црна Гора 7,6 а Босна и Херцеговина 4,2 што је 148 милијарди. Од земље која је имала јаку индустрију и привреду створено је више мањих које су претворене у тржише јефтине радне снаге и робе, каже Јовановић. Кроз процес приватизације, која је представљена као спас, уништено је све што су стварале генерације после Дру-

гог светског рата, а ниједна од бивших република, сем Словеније, није достигла ниво националног дохотка из 1989. године. За разлику од земаља у којима је процес приватизације био убрзан, и без довољне контроле, у Словенији је био строго контролисан и дуготрајан, а резултат се огледа у опстанку значајних привредних капацитета створених у време некадашње Југославије. У свим осталим транзиција је оставила дубок траг због чега је све видљивије да су, каже Јовановић, доведене у полуколонијални положај и постале изузетно зависне од моћних земаља. У новим околностима највећем притиску изложена је радничка класа, као најутицајнији члан друштва, са циљем да подржи националистичку политику праћену нетачном тезом да је свака нација у Југославији економски оштећена. Тако је стварана лажна слика да ће, формирањем националних држава и приватизацијом, доћи до бољег материјалног положаја. Мала је утеха

уверење о промени свести код великог броја припадника радничке класе о томе да су преварени. Иако су последњих година видљиви покушаји да се упливом страног капитала та слика промени, није тајна да фирме из иностранства долазе због значајних субвенција за отварање нових радних места и јефтине радне снаге. Иако је дошло до извесних промена није и до бољег живота, а значајном последицом дешавања у јесен 2000. оцењује се уништење деведесет осам одсто индустријског потенцијала Србије па, иако је обећаван брз опоравак, пуне две деценије нема зачајнијих помака. Од почетка последњег квартала 2000. године главним кривцем за стање у земљи окривљаван је тадашњи председник Слободан Милошевић, чија је политика оцењена подједнако аутократском и деструктивном, али социјалисти нису спремни да прихвате ову тезу.

- Да је тадашњи председник пристао на све што су од њега тражили по пита-

њу Косова и свега осталог, да је отворио рудно богатство и енергетске потенцијале, можда не би бошло до рата али би ми још тада били туђи. Данас се надамо да смо своји, а колико смо показаће време. Зато не треба пљувати по прошлости, без обзира каква је, треба да се запитамо колико је свако појединачно учинио и дао допринос да дође до промена. Изгледа да ми, ни криви ни дужни, морамо да се вратимо на власт. Социјалистичка партија се враћала постепено, прво подршком влади Војислава Коштунице па онда са Борисом Тадићем и Томиславом Николићем, јер је очигледо да је увек имала најбоље кадрове, а још увек их има. Ми који смо били изабрани на различите функције, почев од месне заједнице до врха државе, ишли смо на одређене обуке а данас је довољно да се неко учлани у партију и одмах је способан за све. Сви су имали шансу, али свако је пролазио обуку како би знао да представља свој народ и да се снађе на дужности коју преузима.

Септембра 2000. сећам се као страшног времена за нас који нисмо били истомишљеници са онима који су вршили промене. Нисам се пуно склањао, али било је тренутака кад сам морао да бирам којим путем ћу доћи у град и да купим нешто. Обећања су допринела да се велика већина грађана окренула ономе ко лепо обећава, а после двадесет година види се шта смо добили. У време кад се очекивала приватизација просечна плата у Србији је била хиљаду и по марака, имамо сто педесет до сто шездесет динара по сату а то говори ко стоји на челу финансијских ресурса и колико је 5. октобар био успешан. Еуфорија у предузећима била је као да су победили највеће зло на свету и као да су се сви попели на месец, каже Јовановић. Првих дванаест година нове власти обележило је велико несналажење, јер челници осамнаест политичких патрија коалиције Заједно нису могли да се договоре око свега што је било потребно.

19

22.11.2020.

МАГАЗИН

20

Као одборник локалног парламента Јовановић памти привремене мере, оставке председника општине, преметачине, директне сукобе председника општине и председника скупштине са секретаром. Податак да ниједан четворогодишњи мандат парламента није могао да се приведе крају без проблема најбоље сведочи да се представници нове власти нису снашли, или нису могле да се договоре, због чега је атмосфера стално била на ивици сукоба. Искуство шефа одборничке групе у Скупштни општине у том периоду довољно је за закључак о настојању Социјалистичке партије да буде корективни фактор како би власт уопште функционисала. Припадницима власти замера се што су пропустили шансу да бар нешто промене на боље, па је све чвршће уверење да је промењено довело до горег стања него што је било, сем што је свако

могао да каже шта хоће а да не одговара ни за најружније речи.

- На власт су дошли људи верни партији који су постали чланови пре месец или годину дана, учествовали у некој револуцији, како се тада звало, а били без икаквог искуства и резултата иза себе. У власт су ушли представници свих странака које су чиниле коалицију, па је настала отимачина у настојању да се узме што више. Свако је могао да дође до дипломе, а лидери су злопутребили оно што им је народ омогућио да се позиционирају на одређеним одговорним дужностима. Кад сам први пут постао одборник то је била велика част, а нико за то није био плаћен. Ни чланови Извршног одбора нису били плаћени, али су на та места бирани најбољи привредници, а од промена политички лидери су постали чланови већа и одлучивали о свему, без обзира на струку. Битно је да су војници своје партије, односно на че-

лу партије, и дошли смо до чега смо дошли. Председник месне заједнице није био плаћен, то су били добри домаћини, а онда се кренуло у освајање месних заједница као битног чиниоца у друштву, па су од села до села ишли аутобуси пуни гласача да би на зборовима гласали они који немају везе са тим селом, подсећа Јовановић. Међу социјалистима и после две деценије провејава уверење да у првом кругу председничких избора у септембру 2000. Војислав Коштуница није успео да обезбеди надполовичну већину. Управо то било је разлог да актуелни председник државе не призна победу што је изазвало изливе масовног незадовољства које је доживело кулминацију 5. октобра. Социјалисти су посебно тешко прихватили касније испоручење њиховог председника хашком трибуналу, кажу на превару и противно важећим законима, упркос обећања

представника нове власти да се то неће догодити.

- Испоручује се на један од највећих српских празника, на Видовдан, а то је праћено кроз директан пренос као да смо у неком филму. Тада смо први пут видели маскиране људе у црном са хеклерима а све је била једна велика превара. Ако је био крив, а касније је пресуда дала оцену о томе, било је логичније да смо ми утврдили меру колико је крив. Резолуција 1244 је гарантовала одређена права по питању Косова и Метохије, а и председник владе Зоран Ђинђић је више пута говорио како подразумева долазак наших снага на границу са покрајином. Честе промене и политичка нестабилност после његове смрти биле су сигнал и онима који су хтели да улажу у Србију. Ми смо од 2008. до 2012. променили четири градоначелника, што сведочи о тоталној не-

стабилности, па је народ тражио нове политичке снаге и вратио поверење Социјалистичкој партији која је подршком Коштуничиној опцији, касније и Тадићу, показала државотворност. Нове демократске власти су 2000. године бежале од Русије и Кине, које су биле непожељне је су доживљаване као део комунистичке заоставштине, а Социјалистичка партија је ушла у власт из разлога што је била пријатељ са њима и допринела да се обнове поремећени односи. Никада нисмо изневерили коалиционе партнере и партија је по томе остала препознатљива до данас. Бирачи су били разочарани, јер нису испуњена обећања везана за европске интеграције, повећање плате, поновно запошљавање, па су морали да траже алтернативу и нашли је у Српској напредној странци. Социјалистичка партија је могла и на другу страну, али је мо-

рала да прати одређене сигнале и препоруке међународних фактора као што су Русија и Кина, каже Јовановић. Стварањем примамљивих услова Србија се последњих година показала интересантним подручјем за улагање, што појачава стрепњу да би све што је вредно могло постати власништво страних инвеститора. Двадесет година од демократских промена видљиво је отварања нових фирми са све више запослених којима је омогућена зарада, а иако још није на задовољавајућем нивоу за многе је знатно више него што су имали. Значајном се оцењује стабилна ситуација без већих политичких сукоба, па политичка опција која је уз подршку социјалиста на власти од 2012. године гарантује стварање услова за напреднији и сигурнији живот. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

22.11.2020.

МАГАЗИН

22

Активно учешће у хитној демократизацији земље

НОВИ ШЕСТ - Због грешака владајућих структура последњих деценија нису искоришћени људи као највреднији ресурс Србије. - Режим створио систем вредности у коме је најважније бити најгори, без образовања, памети, части и поштења са једином одлуком да се ропски служи организованој групи на власти и човеку који је предводи. - У потпуном хаосу спољна политика и стратешка организација земље, нити се зна у ком правцу иде нити на којим вредностима почива. - Стратегија војне неутралности је стратегија војне глупости и друга реч за војни и сваки други пораз. - Извршна власт је узурпирала законодавну и судску, а њу један човек. - Грађански отпор институција, а узурпатор одметник

уне две деценије у јавности је присутан термин шести октобар као симбол пропуштене шансе да се коначно рашчисти са остацима режима који је окончан демократским променама 5. октобра 2000. Термин се помињао повремено, по правилу приликом подсећања на још једну годишњицу од времена кад је окончана полувековна владавина комуниста, а формалну потврду добио је почетком септембра кад је Агенција за привредне регистре потврдила исправност пријаве за упис Удружења грађана „Нови 6. октобар“ у одговарајући регистар.

П

Удружење је основано на неодређено време ради остваривања циљева у области државе и друштва, а општим је оцењено постизање и унапређење слободе, достојанства и благостања грађана у демократској правној држави. Следе успостављање демократског поретка у Републици Србији са поделом власти на законодавну, извршну и судску, успостављање правне државе, остварење права свих грађана на достојанствен живот у благостању, права да слободно бирају представнике у органима власти, права на истинито и благовремено информисање и правну заштиту. Два и по месеца касније пред-

седник Удружења, директор Центра за биоетичке студије Института друштвених наука и УНЕСКО катедра за биоетику - Хаифа проф. др Војин Ракић, открива основне елементе програма чији ће коначни облик бити познат кад буде окончан поступак писања. Др Ракић подсећа да „Нови 6. октобар“ окупља врхунске стручњаке из различитих области који нису били политички експонирани, мотивисане чињеницом због грешака владајућих структура последњих деценија нису искоришћени људи као највреднији ресурс Србије. Последица таквог односа према њима је одлазак у иностран-

Фото: Медија центар

ТИ ОКТОБАР

23

22.11.2020.

МАГАЗИН

24

ство великог броја врхунски образованих особа на врхунцу пофесионалних каријера. Актуелном режиму замера се што је небригу према људским ресурсима довео до нове димензије и створио систем вредности у коме је најважније бити најгори, без образовања, памети, части и поштења, са једином одлуком да се ропски служи организованој групи на власти и човеку који је предводи а то, каже др Ракић, не заслужује ниједан човек и ниједна земља.

- Кад је реч о спољној политици она је у потпуном хаосу. У потпуном хаосу је стратешка организација земље, нити се зна у ком правцу иде нити на којим вредностима почива. У спољној политици се и даље пропагира квазистратегија о војној неутралности, стратегија која је постала превазиђена после пада Берлинског зида и тридесет једну годину нема смисла. Стратегија војне неутралности је стратегија војне глупости, односно добровољне глупости. Србија је у потпуности окружена земљама НАТО пакта, па је прича о војној неутралности, поред своје ванвремености, бесмислености и прикривеног савезништва са Русијом и Кином којима је Србија у сваком војно стратешком погледу у потпуности недоступна, друга реч за војни и сваки други пораз. Србија је европска земља. Она спаја централну Европу са југоисточном Европом. Самим тим је и њена будућност ван Европске уније тешко замислива, каже др Ракић. То је и основ на коме се заснива залагање за бескомпромисни што бржи пут у пуноправно члансто Европске уније и блиске односе са Сједињеним Америчким Државама у којима се види поуздан савезник у будућности, баш као што је увек био и у прошлости. Кораком ка остварењу тих циљева у Удружењу оцењују завршетак демократизације државе започете 5. октобра 2000. кад из,

различитих разлога, није уследило све што је било неопходно. Последице таквог стања се оцењују катастрофалним, што је видљиво последњих неколико година кад долазе до пуног изражаја. То је разлог више залагању за демократске вредности као што су подела власти, слободни и фер избори, медијске слободе и друге вредности цивилизованих демократија. Да су поништене потврђује уверење да је извршна власт узурпирала законодавну и судску, а њу један човек. У таквој ситуацији, каже др Ракић, грађански отпор постаје институција, а узурпатор одметник. Удружење има за циљ да анализира политичку ситуацију и активно учествује у хитној демократизацији земље у којој ће бити поштована људска права свих грађана, успостављен економски систем заснован на тржишним принципима и владавини права. Неопходним се сматрају обнова здравстевног и школског система, елиминација системске корупције, праведна социјална и одговорна енергетска политика, изградња саобраћајне инфраструктуре са партнерима чији се послови не заснивају на корупцији. „Нови 6. окотобар“ се залаже за државну политику у служби човека и његових потреба „а не корумпираних партијских чиновника и организованих режимских криминалних група које се богате трошећи новац грађана Србије, неретко пљачкајући државни буџет тргујући оружјем, наркотицима, па чак и децом“.

- „Нови 6. октобар“ жели да оствари оно што је пропуштено 5. октобра 2000. године, а требало да буде завршено извођењем политичких криминалаца пред специјалне судове, јер Србија тражи правду а то захтева демонтирање структура организване групе која је узурпирала сву власт. Сматрамо да је после промене власти неопходно увести специјалне судове за политички криминал, који би процесуи-

рали све оне који су политичке функције користили за бављење криминалом. Стварање специјалних судова је неопходно из разлога што су постојећи постали грана извршне власти и нису способни да спроведу ово о чему говоримо. Са истим циљем требало би увести функцију специјалног државног тужиоца који би имао на располагању елитну полицијску јединицу и спровео темељите процесе против политичких криминалаца, режимских нарко картела, трговаца оружјем и децом, уопште свог организованог криминала који ради у спрези са државом. По налогу специјалног тужилаштва специјална полицијска јединица треба да уђе у центар за социјални рад где се врше трговина децом и старатељствима што је најгора врста криминала, јер је криминал над децом најгори могући. Не знам да ли се могу мерити са сумама које режимски криминалци добијају тргујући оружјем и наркотицима, али у сваком случају ради се о огромним сумама због чега је то један од првих задатака које би специјални тужилац требало да има, каже др Ракић. Свесни да оно што се жели није увек могуће до стварања неопходних услова, у Удружењу кључним за помак напред оцењују обједињавање свих слободарских снага и јединствен наступ истинске опозиције, „против пете колоне криминалаца који су узурпирали власт“. Резултат би требало да буде подршка једном кандидату на следећим председничким изборима и изборима за градоначелника Београда. Различитости политичких програма добро је оправдање да на парламентарне изађу у више колона, максимално две, јер само таква стратегија може да доведе до црногорског сценарија и развлашћивања човека који је узурпирао сву власт. Т. Радовановић

Проф. др Војин Ракић

25

Експозе Aне Брнабић, кандидата за председника Владе Србије (4)

МАГАЗИН

22.11.2020.

ЗАШТИТА ВИТАЛНИХ ИНТЕРЕСА

26

- Приоритети очување политичке стабилности на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија спровођењем утврђене државне политике, наставак вођења преговора са Привременим институцијама самоуправе у Приштини под окриљем Европске уније, унапређење економског развоја и услова живота и економско оснаживање српског становништва на овом делу земље, као и наставак борбе за очување и повраћај узурпиране приватне и државне имовине и подршке повратку интерно расељених лица. - Организовани криминал је, у овом тренутку, без икакве сумње највећа претња за унутрашњу безбедност Републике Србије, а криминалне групе наш најопаснији противник. - Две кључне тачке којима ће се задати одлучујући ударац организованом криминалу су пресецање њихових извора финансирања и разбијање њихове мреже утицаја у државним органима, политици и медијима

27

22.11.2020.

МАГАЗИН

28

Очување виталних интереса српског народа на Косову и Метохији ова Влада ће наставити да води политику заштите виталних националних интереса, мира и сарадње, када су Косово и Метохија у питању, а чији је циљ заштита нашег народа, културне и верске баштине на Косову и Метохији, али и мира и стабилности у читавом региону. Приоритети у том смислу биће очување политичке стабилности на територији Аутономне Покрајине (АП) Косово и Метохија спровођењем утвр-

Н

ђене државне политике, наставак вођења преговора са Привременим институцијама самоуправе (ПИС) у Приштини под окриљем ЕУ, унапређење економског развоја и услова живота и економско оснаживање српског становништва на Косову и Метохији, као и наставак борбе за очување и повраћај узурпиране приватне и државне имовине и подршке повратку интерно расељених лица. Остаћемо доследни и одлучни у намери да обезбедимо испуњење свих споразума који су договорени у Дијалогу, а пре свега, Бриселског споразума потписаног 2013. године, како бисмо заштитили интересе и безбед-

ност Срба на Косову и Метохији и како бисмо створили услове за унапређење квалитета живота свих грађана који тамо живе. Посебно ћемо инсистирати на томе да је неопходно што пре предузети конкретне кораке ради успостављања Заједнице српских општина (ЗСО) и то на начин предвиђен Бриселским споразумом и Општим принципима из 2015. године. На овом важном питању, које је можда и највећи изазов за дугорочно одрживу безбедност и стабилност читавог региона, Влада Републике Србије ће све своје активности и потезе до детаља координирати са председником Републике Србије Александром

Борба против организованог криминала и свеобухватни рат против мафије Борба против организованог криминала је један од најважнијих приоритета Владе Републике Србије. Организовани криминал је, у овом тренутку, без икакве сумње највећа претња за унутрашњу безбедност Републике Србије, а криминалне групе наш најопаснији противник. Сви километри нових ауто-путева, нове фабрике, нова радна места, нове болнице, школе и сви економски успеси које смо постигли у претходним го-

динама неће много вредети уколико не изађемо на крај са мафијашима који су помислили да су јачи од институција. Организовани криминал ојачава, регионално и глобално се повезује и прети самим темељима државе и друштва. Организоване криминалне групе располажу огромним новцем, којим покушавају да продру у политику, спорт, медије, полицију, службе безбедности, правосуђе. Криминалне организације желе да контролишу сваки сегмент друштва и управљају политиком, економијом и целокупним јавним простором. Влада Србије се овоме мора одлучно и храбро супротставити и ја

Фото: М. Радовановић

Вучићем и представницима српског народа на Косову и Метохији, јер је национално и политичко јединство по овом питању наш апсолутни приоритет. За Републику Србију једнострано проглашена независност територије коју административно обухвата АП Косово и Метохија није прихватљива, а наш циљ је нормализација односа са Приштином, која ће донети безбедност и просперитет свима на Косову и Метохији и сигурност читавом региону. Шире, наша визија је да постигнемо историјски компромис и помирење српског и албанског народа.

29

МАГАЗИН

22.11.2020.

сам уверена да имамо неопходно знање, стручност и храброст за то. Крајем 2019. године израђена је друга национална Процена претње од тешког и организованог криминала у којој су идентификоване области: дроге, кријумчарење људи, трговина људима, имовински криминал, оружје, економски криминал, прање новца, високотехнолошки криминал, еколошки криминал. Поред наведених безбедносних претњи, наставићемо са активостима које су усмерене на борбу против тешког и организованог криминала: • сузбијање производње и кријумчарења дрога, као једном од доминантних и најпрофитабилнијих облика криминала у Републици Србији, • сузбијање свих облика корупције кроз спровођење мера и активности из Акционог плана Националне стратегије за борбу против корупције, • борбу против тероризма и насил-

30

ног екстремизма који води ка тероризму спровођењем мера широког спектра, почев од испуњења стратешких претпоставки и унапређења система за борбу против финансирања тероризма у Републици Србији, до унапређења оперативних, стручних и материјалних капацитета организационе јединице која се бави сузбијањем тероризма и екстремизма, • борбу против злоупотребе информационо-комуникационих технологија, која је све више заступљена на територији Републике Србије услед тенденције брзог развоја, чиме се повећава број извршених кривичних дела. У наредном периоду од велике важности ће бити доследно спровођење планираних активности на реализацији Стратегије развоја Министарства унутрашњих послова (МУП) 2018 2023. године и Стратешког плана полиције за период 2018 2021. године, који имају за циљ да се грађанима осигурају без-

бедност и сигурност од свих идентификованих безбедносно угрожавајућих појава. Такође, у наредном периоду, кроз мултисекторски приступ и сарадњу са заједницом, биће израђена нова Стратешка процена јавне безбедности за период 2021 2025. године, која треба да идентификује будуће претње за безбедност заједнице и грађана. Република Србија је посвећена успостављању и развоју Националног криминалистичко-обавештајног система (НКОС) као механизма који треба да побољша сарадњу и размену између државних органа, који се развија уз помоћ европских партнера, у супротстављању организованом и тешком криминалу и корупцији и представљаће модел система какав ће се и у ЕУ развијати. Ово ће бити важан сегмент кроз који ће државни органи и институције, задужени за сузбијање организованог и тешког криминала, путем безбедне електронске платформе, раз-

мењивати податке и информације, што ће допринети ефикаснијој, ефективнијој и економичној борби против организованог криминала. Организоване криминалне групе су веома опасне и веште у манипулацијама, ширењу лажних вести и прикривању својих правих намера. Очекујемо да ће у данима и недељама који долазе криминалне организације појачати своје медијско деловање, очекујемо да ће наставити да криминализују и демуханизују председника Александра Вучића, као човека који је објавио рат мафији и симбола борбе против њих. Очекујемо широк спектар оптужби: од наводне издаје националних интереса до наводног угрожавања демократије и људских права. Очекујемо измишљање нових афера како би се подрило поверење грађана у највише носиоце државних функција и саму државу. Медијском рату који организовани криминал води против Републике Србије

супротставићемо се истином, правовременим информисањем грађана Србије и разобличавањем свих лажи и правих намера оних који те лажи пласирају. Србија има обучене и опремљене безбедносне службе које имају знање, снагу и храброст да се суоче са сваким противником. Уз ове службе и целокупну извршну власт, за победу над организованим криминалом биће потребно учешће свих грана власти, а пре свега, правосуђа. Пружићемо пуну заштиту свима који су укључени у борбу против организованог криминала, сваки полицијски и финансијски инспектор, тужилац, судија, новинар или државни функционер који буде на мети криминалних банди биће под заштитом. Сваки грађанин који помаже у борби против криминала биће заштићен. Тимови који буду укључени у ову борбу биће састављени од најискусни-

јих, најпоштенијих и најстручнијих људи. Две су кључне тачке на којима ћемо задати одлучујући ударац организованом криминалу: пресецање њихових извора финансирања и разбијање њихове мреже утицаја у државним органима, политици и медијима. Улога међународне сарадње у сузбијању организованог криминала је веома значајна јер су криминалне банде међународно повезане. Република Србија има капацитете да буде веома значајан фактор у међународној борби против организованог криминала. Знамо да ова борба неће бити лака ни једноставна и у њој очекујемо подршку свих грађана Србије, али и апсолутну подршку законодавне и судске гране власти. Ово је борба за нашу земљу и за будућност наше деце. Немам дилему, у борби између државе и мафије држава ће изаћи као победник.

31

32

МАГАЗИН 22.11.2020.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

33

Опасност прети из ваздуха

МАГАЗИН

22.11.2020.

СИГНАЛ ЗА ЗА

34

АБРИНУТОСТ - Пре тридесетак година четворо од десеторо људи живело у градовима, а процењује се да ће их 2050. бити дупло више. - Као последица живота у урбаним срединама, највише због аерозагађења, очекује се пораст масовних незаразних обољења као што су плућна и кардиоваскуларна и рак. - Учешће саобраћаја у ланцу загађивача ваздуха достиже шездесет одсто, производња електричне енергије око шеснаест а загревање просторија четрнаест. - Карцином бронха представља најчешћи карцином плућа у Србији која дели прва два места у Европи по броју оболелих и смртности. - Све већи број оболелих а све мање успеха у њиховом лечењу, јер се одређени број пацијената обраћа лекару у стању кад може врло мало да се помогне. - Неповољна ружа ветрова један од разлога за појаву више пацијената оболелих од хроничне опструктивне болести плућа него астматичара

35

22.11.2020.

МАГАЗИН

36

одатак да човек дневно удахне око двадесет хиљада литара ваздуха, довољан је за закључак да дуготрајнија изложеност аерозагађењу, чак и у концентрацијама које су испод граничних вредности, могу негативно да се одразе и оштете га. У зависности од хемијског састава загађивачи из ваздуха могу деловати различито па док део популације и не реагује на њих, код других су видљиви симптоми различитог интензитета, а последице зависе од концентрације, дужине изложености, величине и распрострањености извора емисије, локалних метеролошких услова и комбинације са осталим штетностима из животне средине. Недавно одржано јавно слушање на тему квалитета ваздуха у току грејне сезоне било је добра прилика да начелник Одељења за пнеумофтизологију Опште болнице „Студеница“ др Драган Јованчевић укаже како утиче на здравље грађана. Иако су статистички подаци ретки,

П

они који постоје указују на озбиљност и опомињуће елементе демографске експанзије на глобалном нивоу због процене да је капацитет планете процењен на око дванаест до четрнаест милијарди људи и потврду да је половина већ остварена. Резултати истраживања потврђују да је педесетих година прошлог века у Европи било неколико пута више становника него у Африци, а релевантне процене указују да ће сто година касније Африка имати три пута више становника него Европа. Подаци Светске здравствене организације указују да је пре тридесетак година четворо од десеторо људи живело у градовима, процењује се да ће их 2050. бити дупло више, а као последица живота у урбаним срединама, највише због аерозагађења, очекује се пораст масовних незаразних обољења, као што су плућна и кардиоваскуларна и рак. Подсећање да учешће саобраћаја у ланцу загађивача достиже шездесет одсто, производња електричне енергије око

шеснаест а загревање просторија четрнаест, довољно је за закључак да се све што се добија процесом сагoревања исказује као релативно озбиљна концентрација различитих загађивача. Неколико нових потенцијалних проблема који загађеност ваздуха чине другачијом донеле су бројне климатске промене, вертикални турбуленти и температурна инверзија као последица озбиљног загађења, али и бројне концентрације микрочестица различитих материја повезаних са повећаном влажношћу и топлотом. Резултат се манифестује у стварању нивоа који утиче да нижи слојеви ваздуха, смањењем проветравања а повећањем влажности, имају повишену температуру што као последицу има повећано таложење микрочестица, њихово везивање и већу изложеност дисању. Стручњаци сматрају да је то било узрок енормне смртности у Пенсилванији тридесетих година прошлог века, па у Лондону 1952. кад су од 5. до 9. децем-

бра концентрације сумпор-диоксида и чађи изнад граничних вредности, и магла изузетно густа, допринели да за време ове епизоде умре око четири хиљаде особа.

- Стално говоримо о загађењу честицама, оловом, азотом и угљендиоксидом, а занемарујемо велики, барем за лекаре, да загађивачи алергијског порекла у условима микроклиматских промена изазивају бројне пулмолошке осптрукцијске промене. То су бројни алергени који се у овој маси таложе и дају нов патолошки импулс у развоју одређених болести. Ако је 1800. године потрошња кисеоника била један, 2200. ће бити око десет хиљада пута већа, јер енергија, мотори, индустрија и све оно што је потребно за сагоревање, троши кисеоник у огромним количинама а враћа све оно што нам прави проблеме у свакодневном раду, па покуашавамо да друштвена заједница помогне, разреши и утиче на проблеме

који су везани за активности бројних загађивача, каже др Јованчевић и указује на невеселу чињениду да, по броју оболелих, карцином бронха представља најчешћи карцином плућа у Србији која дели прва два места у Европи по броју оболелих и смртности. Поразно делује податак о значајном порасту оболевања од карцинома плућа код жена током последњих двадесет пет година кад је болест напредовала за пуних петнаест позиција и доспела на друго место. Др Јованчевић подсећа да од десет пацијенaта код којих је дијагностикован карцином, или хронична опструктивна болест плућа, максимално два до три оставља или прекида пушење. То је довољно за закључак да велики део одговорности припада људима и њиховом односу прена здрављу, како свом тако и свих осталих. Колико загађење ваздуха утиче на оптерећење здравствених радника довољно сведочи податак о све већем броју оболелих али и све мање

успеха у њиховом лечењу, јер се одређени број пацијената обраћа лекару у стању кад може врло мало да се помогне. Дугогодишње искуство потврђује да број дана са повећаном концентрацијом загађујућих материја није увек директно пропорционалан броју хоспитализованих или преминулих особа. У таквим околностима није реткост да неке ствари изгледају врло необично, могло би се рећи и чудно, а тумаче се већом опрезношћу осетљивих категорија становништва и уздржавање од излажења у време појачане концентрације штетних материја у ваздуху. Проблем Краљева огледа се и у неповољној ружи ветрова што се сматра једним од разлога за појаву знатно више пацијената оболелих од хроничне опструктивне болести плућа него астматичара. Без обзира што нема прецизних података, годишње се дијагностикује између сто и сто педесет новооткривених случајева обољевања од карцинома плу-

37

38

МАГАЗИН 22.11.2020.

Др Драган Јованчевић рим враћањем у период живота какав је био пре. За припаднике одређене популације то можда и неће бити проблема, али је сигурно како неће моћи да га избегну и они код којих је радиолошка ситуација оцењена као релативно добра, јер болест коју изазива корона вируса захтева спор опоравак. У највећем броју случајева последица дугог удисања загађењеног ваздуха манифестује се као хронична опструктивна болест плућа пацијената од којих се регрутује највећи број оних којима је неопходна хоспитализација. Поразно делује податак да код таквих болести сем плућа негативно утиче и на друге органе, посебно срце код кога је приметно опуштање, а није необична ни појава повишене телесне тежине, остеопорозе, смањења мишићне масе и других болести. Све то, упозорава др Јованчевић, додатно отежава лечење основне и пратећих болести.

- Инхалациона терапија је суштинска терапија коју дајемо пацијентима као покушај да са једне стране смањимо инфламацију и запаљење, а са друге омогућимо пацијенту да лакше дише. Нажалост, седам од десет пацијената сматра да инхалациона терапија коришћењем пумпице наговештава крај живота, а ако је дотле дошло боље да умре. Такви не схватају да је инфламациона терапија први корак у озбиљном ле-

чењу сваке болести, насупрот инфузијама и терапији кисеоником као нечему што је завршетак могућности лечења. Ако би направили статистику, реално много је више пацијената са села који имају хроничну опструкциону болест плућа него оних који живе у граду, каже др Јованчевић. Да на појаву болести плућа утичу микроклиматски услови потврђује искуство из последњих петнаестак година о чему сведоче опструктивне тегобе код особа које су се из различитих разлога доселили из крајева са сувљом климом. То је посебно изражено код интерно расељених Срба са простора Косова и Метохије који су доласком из крајева у близини Пећи, и других делова Метохије, населили просторе у Матарушкој Бањи, Ковачима и другим насељима дуж обала Ибра. Најбоља потврда да се дисајни проблеми појачавају у току године са дужим периодима магле и влажнијег времена огледа се у знатно већем броју ових особа које се због дисајних проблема јављају лекару, а нису ретки ни случајеви потребе за болничким лечењем пацијената који нису оболели у младости, већ пресељењем у крајеве у којима владају другачији микроклиматски услови. Иако на репу дешавања, као неко ко код оболелих треба да исправи оно што није добро, лекари упозоравају на бројне факторе који, кад је у питању квалитетан ваздух, животну средину чине прилично неповољном, али и низ ситних корака који могу да помогну у решавању проблема. У Краљеву у коме је последњих година све видљивије повећање броја аутомобила, најчешће само са возачем, то је могућност коришћења друге врсте превоза како би се смањио број загађивача. Лекари указују на чињеницу да се тек последње две године примећује већи број суграђана који већи део слободног времена проводе у природи, а то је само један од начина да се избегне удисање све загађенијег ваздуха, посебно током грејне сезоне. Колико се пажња све више усмерава на последице удисања загађеног ваздуха сведоче конгреси лекара који се до пре две године нису бавили последицама израженим у трошковима лечења и онима које изазивају на местима где су оболели запослени.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ћа. Уз потврду да можда сваки десети до петнаести може да се оперише, и преживи дуже од пет година све друго се у кратком временском периоду завршава врло лоше.

- Не само током грејне сезоне зими, него и у другим деловима године, проблем влаге лети, лоше проветрености улица, лошег урбанизма који је дозволио да град нема ветар, огромна количина простора који се не култивише, доводи до алерголошких бомби, па имамо много већи проблем опструкција, гушења и замарања код пацијената невероватно различитог аспекта година, од петнаест до педесет и педесет пет. Имамо таласе алергијских криза, почев од брезе која креће крајем марта, јер цео процес зависи од тога каква нам је зима. Зиме су све мање хладне, вегетација биљака као да таји, као да се спрема и често имамо ерупције разних алергена много пре, или много јаче, него што смо очекивали па имамо веома велики броја пацијената са опструкцијом и алергијом, и са потребнм за хоспитализацију, што значи да постоји релативно велики глобални проблем, подсећа др Јованчевић. Иако удисање лошијег ваздуха са мање кисеоника ствара додатне проблеме особама са респираторним проблемима прва испитивања у земљи и свету потврђују да су у периоду пандемије корона вируса имали мање проблема од осталих. Без обзира што разлози таквом стању нису утврђени у свим случајевима верује се да је то последица озбољнијег приступа проблему и стриктнијег придржавања препоручених мера заштите, али и терапије у коју су укључени инфлациони кортикостероиди. Сем што су као ризични пацијенти били одговорнији према сопственом здрављу, и избегавали факторе ризика, неком врстом премедикације и употребом редовне терапије успорили су развој фиброзе која се код ковида појављује као суштински проблем. У време кад се опасност по здравље повећава др Јованчевић очекује да ће пацијенти са ковидом, због врло нејасне етиологије болести, фиброзе и дуготрајних оштећења, месецима бити суочени са тежим опоравком, поприлично озбиљним замарањем, тешким дисањем и спо-

39

22.11.2020.

МАГАЗИН

40

Љубиша Славковић

Пут ка трајном решењу проблема комуналног отпада

ПОЛА БУЏЕТА ИЗ ОТПАДА - У ситуацији кад су капацитети највећег броја депонија исцрпљени, једним од решења сматра се прерада отпада на начин који елиминише могућност еколошко економског ризика. - За фабрику капацитета сто хиљада тона отпада годишње, уз запошљавање сто радника, потребно двадесет хектара земљишта приближно педесет пет милиона евра.

- На једног запосленог чак пет секундарних радних места у оквиру рециклаже или услужних делатности. - Понуђено више начина финансирања. - Без додатних трошкова за грађане. - Секундарна селекција и рециклажа отпада далеко од светских стандарда и захтева дефинисаних у Поглављу 27 приступних преговора за пријем у пуноправно чланство Европске уније. - После успешних презентација код три градоначелника Краљева и даље без одговора

41

22.11.2020.

МАГАЗИН

42

емографски раст, индустријализација, урбанизација и економско богатство свуда у свету се сматрају значајним факторима који утичу на нагомилавање све веће количине различитог отпада што условљава потребу прикупљања, транспорта и прераде на начин који задовољава санитарне, техничко-технолошке, економске и друге услове везане за заштиту животне средине. У ситуацији кад су капацитети највећег броја депонија исцрпљени, једним од решења сматра се прерада отпада на начин који елиминише могућност еколошко економског ризика. Иако је трајно одлагање отпада одавно оцењено једним од најзначајнијих проблема локалне средине, вишегодишњи покушаји да се крене са мртве тачке нису дали значајније резултате. Није тајна да је постојећа депонија на издисају, нити да је формирано предузеће коме је повере-

Д

но тражење начина за решавање проблема, али се чини да нема помака. Да предлози за самоодрживо решавање проблема нису мањкали потврђује Љубиша Славковић, овлашћени представник британске компаније O2E Recycling Technologies Ltd за подручје Балкана, Чешке, Словачке, Мађарске и Белорусије. Добра потврда је предлог пројекта „Фабрика за трајно решавање отпада града Краљева и региона О2Е рециклажном технологијом“ који је пре четири године понудио са коауторима Синишом Митровићем и Саваном Кривокућом. Полазећи од податка да изградња регионалних депонија, примена МБО технологија и спалионица, представљају превазиђене, скупе и застареле концепте, понуђено је трајно решавање управљање отпадом у разумном року имплементацијом самоодрживе фабрике. Прорачунска улагања у опрему и постројења за рециклажни цен-

тар, погоне за каталитичку деполимеризацију, компостирање, вертикални узгој органске хране, возни парк, инфраструктуру, објекте, оперативни и резервни материјали, пројекте, надзор, уз оперативне трошкове одржавања процењена су на приближно педесет пет милиона евра за фабрику капацитета сто хиљада тона отпада годишње. Процес је базиран на комплетној обради отпада, а материјалним искоришћавањем секундарних сировина рециклажом повећава се економска оправданост пројекта. На основу података за Краљево обезбедило би се задржавања постојеће цене комуналних услуга, али и броја запослених уз ангажовање нових кадровских структура. Полазна основа за израду пројекта је сазнање о недовољној секундарној селекцији и рециклажи отпада, највише пет до седам одсто, у најбољем случају десет што је далеко од светских

стандарда и захтева дефинисаних у Поглављу 27 приступних преговора за пријем у пуноправно чланство Европске уније. Ако се зна да се у свету тај проценат креће у распону између тридесет и седамдесет посто онда је јасније интересовање за ову проблематику, подаци из литературе и посете сајмовима довољни су да искристалишу закључак о две технологије за трајно решење проблема приступом систему циркуларне економије који би обезбедио стално запослење великог броја радника. Сем тога, каже Славковић, стварају се услови за значајан број секундарних радних места, на једног запосленог чак пет нових у оквиру рециклаже или услужних делатности.

- Људи у министарствима укључени у посао појма нису имали, јер је за њих рециклажа било одвајање стакла, пластике, мало метала и осталог што може да се употреби. Депоније се на-

праве као септичке јаме, а како отпад не може да се испразни траже нову локацију. Технологија коју смо понудили трајно решава проблем, а једина је у свету проглашена самоодрживом. Понудили смо је граду Краљеву и од 2009. извршили успешне презентације код три градоначелника. Као решење нудили смо плазма технологију, али изгледа да нису разумели па су након наше приче људи лепо запалили за Немачку да уговоре посао за спалионицу. Наш пројекат нуди стопостотну рециклажу и конверзију отпада, а оно што за човека више нема употребну вредност ова фабрика је враћа. Секундарном селекцијом извучемо нешто добре пластике, стакла и метала који иде директно у производњу, а од остатка се праве нови производи, енергенти, електрична енергија, гориво и органска храна у виду компоста. Писмо са свим информацијама о про-

јекту упућено је и Александру Вучићу у време док је био премијер али одговор никада није стигао, каже Славковић. Жеља овлашћеног представника британске фирме била је да у исправност тезе о тренутно најбољој технологији убеди представнике бар једне локалне самоуправе, а Краљево се потврдило као добра средина за то. Познато је да неке материје по истеку животног циклуса постају опасне по животну средину која представља општи интерес, а то значи да је неопходно расписивање јавне набавке. Управо то је, каже Славковић добра прилика за бројне консултантске куће и саветнике који лове у мутном. Довољно за потврду сумње о начину рада сведочи потврда да од великог броја понуђача посао добије онај из земље из које је консултанстска кућа. Сазнање како се локална самоуправа ослања на понуду француских фир-

43

МАГАЗИН

22.11.2020.

ми, појачава стрепњу да би то био добар начин за ослобађање од старих технологија, а податак да је у пројекат укључено девет општина да би добар део отпада са њихових територија трајно остао депонован не некој од локација у Краљеву. Иако још није пронађена одговарајућа, поред Витановца и Сирче помиње се простор на Гочу што појачава стрепњу да би, при обилнијим падавинама, висинска разлика од девет стотина метара била довољна да добар део прљаве воде крене према граду. Кад је пре десет година и у локалним новинама истакнут еколошки проблем био је то сигнал за налог да се постојећа депонија санира, а како није могла да се шири депонија је расла увис и, по Славковићу, премашила висинску коту за четири метра.

- Кад је на власт дошла Српска на-

44

предна странка поново нудимо писмом намере и 2016. имамо састанак са градоначелником Краљева. Буџет града је двадесет милиона евра, а прерадом триста тона комуналног отпада дневно исплативост технологије је четири до четири и по године тако да се сваке добије десет милиона евра, што је скоро пола годишњег буџета. Нето приход би се повећао продајом секундарних сировина, а где су околни градови. Понудио сам да на телевизијски дуел позову докторе наука, и нека донесу било коју технологију да упоредимо ко даје најбоље резултате. Заштита животне средине је акутни проблем, деца у Доситејевој ће почети генетски да мутирају, а кад се јаве цијановодонична испарења запаљива са метаном, и канцерогене материје, биће то велики проблем. Депонија расте, испарења су огромна па се ствара де-

понијски гас који настаје ферментацијом комуналног отпада. Састављен је од смеше различитих гасова, а у садејству са неком хемикалијом долази до самозапаљења о чему сведочи податак да је депонија већ горела десетак пута. Зато је решење изградња фабрике за самоодрживо трајно решавање питања отпада. У ситуацији кад град нема довољно пара понудили смо четири начина финансирања за два различита исплатива и самоодржива начина прераде отпада. Технологија је потпуно чиста, па може да буде било где у граду на бетону, а системи модуларни и преносиви па могу да се расклопе и поново саставе на другом месту. За градњу фабрике са сто радних места и рад у две смене потребно је дванаест до седамнаест месеци, каже Славковић и подсећа да би се са количином отпада која

се тренутно депонује добило дванаест мегавата електричне, а до двадесет мегавата топлотне енергије и еколошко гориво биодизел. Процена како је шест мегавата довољно за загревање центра града добра је основа за уверење о могућности да постојећа топлана буде послата у историју. За рад фабрике потребно је обезбедити око двадесет хектара земљишта, а податак да погони некадашње Фабрике за производњу тером везаних опека нису у функцији добра су основа за размишљање како би могли да буду добро место за прераду отпада. Ако се зна да поседују одговарајуће бункере за смештај отпада, а до њих воде добре приступне друмске и железничке саобраћајнице, онда се идеја о реализација чини знатно прихватљивијом. На путу ка Европској унији Србија

наилази на велике препреке, а једна од највећих је питање решавања еколошких проблема што захтева знатна улагања. Начином да се дође до бар дела средстава оцењује се приступ средствима из предприступних фондова Европске уније за шта су неопходни квалитетни програми каквих у Србији нема ни у другим областима. Аутори пројекта фабрике за прераду отпада градњу таквог постојења оцењују аргументом више, тим пре што земљама западне Европе предстоји затварање постојећих санитарних депонија. Поред Краљева пројекат је представљен и у Суботици, Бачком Петровцу, Шапцу, Смедереву, Београду, Ужицу, Крушевцу, Нишу, Новом Пазару, Косовској Митровици, Будви, Подгорици, Фочи, Тузли... а чека се да одговори ко први схвати понуђене предности. У више наврата се потврди-

ло да значајну кочницу реализацији великих пројеката представља нестабилна политичка ситуација и честе промене власти, али и потискивање струке у други план. Све то, а и искуства из претходних деценија, појачавају стрепњу да проблем градске депоније, на коју се дневно допреми сто до сто двадесет тона отпада, још дуго неће бити решен. Да савремена технологија овог типа не буде примењена у другим деловима Европе криви су постојећи уговори по којима то није могуће урадити, па су инсталирана само пилот постројења. Податак да Србија нема таквих ограничења довољан је за уверење како је добро место да награђивана нова технологија ту потврди све предности. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

Поводом јубиларне 150. епизоде Библиофонотеке

ПУТОПИС

Са руба крајолика спиритуалистичке сеансе и из старинарнице страница

урови реализам наспрам мог неонадреализма и постмодернизма. Већ је виђено какав ће исход да буде и ко ће да победи у овом сукобу - исцрпљујућем, уметничком, менталном, физичком, до истребљења, до последњег даха, каквом год хоћете... Него се то ја још само мало батргам док главни редитељ у петом чину не нареди инспицијенту да коначно спусти завесу на ову моју личну и јавну мелодраму. Док год будем могао и ноћас импровизујем... Налазим се у строго контролисаној самоизолацији. Дубока држава са плитким службеницима. Не бих могао да побегнем нигде, све и када бих хтео. Моја дијагноза јасно је видљива и из беспилотне летилице. Њу само не примећују беле силуете Хипократове заклетве, ригорозно се придржавајући шифарника који у овим континенталним крајолицима важи још од ослобођења. Ког ослобођења!? Па, другог! Невоља је у томе што управо оне одлучују о томе хоћу ли у тиховање да одем као човек достојан своје одавно заслужене апанаже или ћу наставити да битствујем у пределима нежних трава као звонар Богородичне цркве у Граду светлости. Случај је био такав заједно са сплетом несрећних околности да јубиларна 150. прича Библиофонотеке буде последњи песнички уздах праве исконске стражиловске линије наше

МАГАЗИН

22.11.2020.

С

46

поезије који је завршио на респиратору. Наиме, као јубиларни 150. документарни видео приказ Библиофонотеке, постављен је Манојле Гавриловић српски књижевник и песник. Песник Манојле Гавриловић (1945-2020), аутор Српске књижевне задруге, преминуо је у београдском KБЦ „Звездара”. Лечио се од ковида 19 и последње дане живота провео је на респиратору. Рођен је у Бјелуши код Ариља. Члан Удружења књижевника Србије је постао 1974. године. Више година је радио као управник библиотеке „Петар Kочић“ у Београду. Добитник је угледних признања као што су Вукова награда и награда Одзиви Филипу Вишњићу. Преминуо је 11. јула 2020. године, у Београду, у 75. години, од последица вируса корона. Равнатељ је, потајно знам, задовољан што је у јубиларној епизоди писац, књижевник или песник а не неки глумац, редитељ, сценариста, сликар или интерпретатор озбиљне музике. Концепт? Волим када некоме могу да приуштим некакво, па макар мало и тренутно задовољство... Јер налазим се у дубоком мраку строго контролисане самоизолације. Моја једина веза са спољним светом је мој колега монтажер из овог пројекта. Интересујем се да ли неко пита за мене. Каже ми да ме се једном недељно на Тргу песни-

ка, искрено код треће туре, сете професор филма, равнатељ и он. То значи да су исцрпили све теме за тај сусрет, те да им је напослетку остала још моја маленкост. Па добро, то је такође нешто. Грк Атханасиос Дигенис из Солуна оставио је коментар јер га занима стваралаштво сликара који су постављени у Библиофонотеци. Међутим, мејлом ми се јавио и Никола из Канаде. Интересују га наши глумци епизодисти, па је одгледао неколико интервјуа из Библиофонотеке. То је трећа најудаљенија тачка на кугли земаљској, поред Нагоја Универзитета у Јапану и Музичке академије на Флориди, докле је допрла Библиофонотека. У ушима ми још звоне речи које сам често слушао у Лондону, док сам био на стручном усавршавању у ББЦ-у, да - У Уједињеном Краљевству сунце никада не залази. Тако слутим да ће Библиофонотека још да доплива до многих егзотичних обала са тиркизним плићацима. Наиме, могуће је да сам имао луду срећу што је Мало Место Лековитих Вода, без обзира на све недаће и пошасти које су се около догађале, увек живело у стилу као да није одавде. Тако су многи, који су пожелели да нису одавде, долазили управо овде, где је нуклеус свега да вода из извора, бивета, фонтана и чесама непрестано тече, шикља, пршти, капље. Сва та наша снага је у земљи. Израња из дубина под-

Зоран Рајић

47

земног света. На такав начин постао сам Мајстор Малих Форми. Испред мене су се стално смењивали разни ликови и нова дешавања, па се и мени самом чинило да сам стално на некаквом пропутовању а заправо се нигде нисам померио. Ако сам то некада и чинио, било је насумице и инстиктивно али сам се увек враћао. Најједноставнија решења, најчешће су и најбоља. Добро је док још увек у себи могу да осетим и препознам колико је порозна та граница између доктора Џејкила и мистер Хајда. Библиофонотека, попут искусне метресе, из мене извлачи како оно најбоље, тако и оно најмрачније. Свакога дана ме као изоловано лице и безбедносно интересантну особу телефоном проверава други службеник полиције. Сваке ноћи разговарам са ликовима из загробног живота. Сва-

кога дана другом службенику полиције понављам правила која морају да запамте а мене могу и да забораве: Нема полиције без позорнице. Ко влада информацијом, влада и ситуацијом. Све около је дружба али само је једна Служба! Тако сам као књиговођа и брижни чиновник из таме регистратуре сећања најпре умио а затим и изнео на светло дана скривена догађања, уметничке тајне и заборављена мајсторства. Јесам ли смео? Звони ми телефон. Страх ме да се јавим. Рок изолације је прошао. Знам поуздано да ме не зову полицијски службеници. Бојим се да није неко од мојих драгих саговорника из виртуелног света, који сам створио сам, којим случајем дошао до мог броја телефона. Не могу сада да им се јавим, тек сам повратио четврт милиона прегледа, гледалаца, слушалаца, пратилаца сајта и њихових

МАГАЗИН

22.11.2020.

Библиофонотека

48

Пројектом ,,Библиофонотека“ обухваћено је архивирање и објављивање тонских записа у дигиталном формату на сајту Народне библиотеке „Др Душан Радић“ у Врњачкој Бањи. У оквиру пројекта су интервјуи, изјаве и казивања познатих личности, у великом броју случајева почивших, из области културе: проза, поезија, позориште, филм, опера, озбиљна музика, балет, сликарство, вајарство, архитектура, археологија... Пројекат је осмишљен, организован и уприличен поводом 150. годишњице организованог лечења и туризма у Врњачкој Бањи, а конвертовањем у дигитални формат разговори су враћени на место где су и настали, испод сводова салона Народне библиотеке, што је и био један од циљева документарног серијала ,,Библиофонотека“. Аутор пројекта Зоран Рајић припада надреализму, неонадреализму и дадаизму, донекле и клокотризму,

као и свему ономе за шта су се у театру залагали Џулијен Бек, Џудит Малина, Питер Брук, Гротовски, Паоло Мађели, а код нас Александар Аца Жак Поповић, Мирослав Беловић, Љубомир Муци Драшкић и други ствараоци сличне провенијенције... Својевремено је био стални гост, у рангу инвентара, чувеног бифеа Атељеа 212, подрума Народног позоришта, клуба Београдског драмског позоришта и клуба ,,Бојан Ступица“ Југословенског драмског позоришта. То су тада биле отворене универзитетске катедре слободне мисли и уметности Београда и Србије. На тим местима су и снимљени многи интервјуи и разговори са драгим људима. Овај документарни серијал је ауторов скромни покушај да их поново дозове у наше овостране животе. Наиме, жеља је била да од овог лудила са ријалитијима отргне бар сто, бар хиљаду прегледа у корист нечега што сматра вредним.

десетак хиљада лајкова... Бар да поново стигнем до оног мог некадашњег првог милиона када сам био млад, јак, бео и довољно луд да због неколико добрих и ретких снимљених разговора, без пара, спавам у продавници намештаја велеграда... Тада ћу и сам да се преселим код њих и да ме не зову... Стално ми говоре да та селидба не боли (много), да сам већ одужио све дугове према њима и да је дошло време да им се придружим… Не могу да верујем... Из сна ме буди позив. Као кроз маглу на екрану видим да сам у ромингу. Од намрштених обрва испред мојих очију у тренутку ми се учинило да ми лично Манојле Гавриловић поново говори своју песму ,,Црни коњаници..“ а заправо је то био нарогушени цариник који ми је тражио путне исправе. Значи, претходно изолован а затим два пута тестиран, успео сам да пређем границу. Поново ћу да видим моју Боку. Она за мене није летовање, него лек за тело и душу. Медитеран продужава живот. Можда је стварно тако а можда сам само себе убедио у то. Како би ми само легло да се након мог преласка затворе све границе, бар на годину дана, да нико не може ни да уђе, ни да изађе!? Какав би то био путопис!? Друговао бих са рибарима и ноћу под свићу вадио мреже са богатим уловом из морских дубина. Пио бих вино са плантажа. Казивао бих поезију красним бокешким средовечним дамама, жељним нежности, те помораца, капетана дуге пловидбе и трубадура из својих снова. У оних неколико тренутака колико траје скок у море са једног од најлепших мула у заливу, имам осећај невероватне и јединствене бесконачне слободе а сам лет ме увек учини ближим мојим давним саговорницима. Нека ме неко заустави јер... Свака крв зове своју крв, било за живот, било за смрт. Вратићу се са новим причама мог документарног серијала, можда у другачијем формату, са разноликим садржајима, уз промењени темпо... Најважније је прво убедити себе а после следи крај као у биоскопу. З. Рајић

49

50

МАГАЗИН 22.11.2020.

После деценија мукотрпног живота, патњи и лутања

- У четрдесет три квадрата откупљеног стана добијеног од „Магнохрома“ између четири и осам чланова породице Асановић.

- Годинама пре тога редовно на конкурсу за решавање стамбеног проблема. - Стан сваки пут измицао за длаку, три пута због мало спретнијих колега и оних који су имали бољу залеђину. - Децу оставили на чување директору „Магнохрома“ како би тражили правду код државних органа у Београду. - Осам хиљада динара за поправку оштећења која је изазвао земљотрес. - До стицања права на старосну пензију са месечним примањима од седам хиљада и двеста динара

Фото: М. Радовановић

НА НЕКОМ БОЉЕМ МЕСТУ

51

52

МАГАЗИН 22.11.2020.

свакој средини постоје мање или више препознатљиве особе различите старости, социјалног порекла, образовања, успеха на научном, спортском, културном и ко зна каквом другом плану. Ма колико да би се тешко уклопио у било коју од ових категорија Василије Асановић је деценијама уназад био познат значајном броју Краљевчана, у дугом периоду као радник „Магнохрома“, касније као особа коју нико није могао да не примети крећући се делом Лењинове улице од центра града до Хајдук Вељкове. Негде на средини тог дела, по правилу испред просторија зграде некадашње Робне куће „Београд“, добар део дана проводио је иза импровизоване тезге са неколико ручних сатова. Управо ту је настојао да обезбеди додатну зараду како би, до испуњења услова за старосну пензију, колико толико увећао износ минималних месечних примања. Све док га са овог места нису протерали припадници Комуналне полиције могао је ту да се купи нови, промени батерија или притегне каиш на старом сату. Онда је полако падао у заборав, а тек случајни сусрет са неким од старијих суграђана био прилика да се освеже сећања на нека срећнија времена. И док је популарни Вајо настојао да донесе кући који динар више, супруга Милица је водила бригу о породици чији је број варирао између четири и осам, а након што се недавно преселила на место са кога нема повратка пре неколико дана јој се придружио и Вајо. Асановићи нису дочекали да се оконча процес урбане регенерације дела насеља у Доситејевој улици и оконча вишедеценијска агонија великог броја становника овог дела града, прво у настојању да добију било какав кров над главом а потом да га, после земљотреса који је у новембру 2010. године причинио знатну штету у њему, коначно доведу у пристојно стање. Много је речи током претходне деценије изговорено о неспорним резултатима санације последица земљотреса у Краљеву. Говорило се безброј пута и о плановима за урбану ревитализацију читавог насеља у Доситејевој улици, за комплетно рушење неколико зграда и изградња новог насеља као једне од развојних шанси града у наредном периоду. Месецима се говорило о кредиту Европске инвестиционе банке као једном од услова да се овај храбар потез реализује. Све речи и обећања мало су значили онима који су становали у овим зградама, понајмање Асановићима. И док је највећи број власника оштећених објеката у ужем градском језгру био колико толико сигуран у извесну будућност становници овог дела града су са неверицом ишчекивали било какво решење. Василије Асановић се са породицом уселио у

У

стан у Доситејевој улици као радник „Магнохрома“ након што је годинама пре тога конкурисао за решавање стамбеног проблема, а стан му сваки пут измицао за длаку. Зато је и тврдио како су му три пута узимали стан мало спретније колеге и они који су имали бољу залеђину. Сваки пут када се нашао на првом месту ранг листе, и чекао на усељење, у стан би се уселио неко од руководилаца. Четворочланој породици у којој су поред њега и супруге Миулице били син Дејан и кћерка Андријана следовао је, причао је Василије, трособан стан. Први пут му је био додељен у близини касарне у Рибници, али се на чудан начин измигољио а други, ближе центру града, у Симкиним ливадама опет добио неко други, али ни жалбе комисији за расподелу, предузећу и тужбе суду нису давале резултате. Пролазило је време, а деца расла са родитељима у шест квадрата трошне грађевине у непосредној близини бензинске пумпе код аутобуске станице. Онда су Асановићи одлучили да ствар узму у своје руке, сазнали за празан стан у власништву „Магнохрома“, обили браву и уселили се у њега након што је други који је требало да добију додељен раднику који је већ имао трособан у згради на укрштању Лењинове и Улице војводе Пуника, познатијој као Леснина. Било је то окидач за експлозију незадовољства и одлуку да направе несвакидашњи потез, децу оставе на чување директору „Магнохрома“, а они потраже правду код државних органа у Београду. У време док је био на послу према „Магнохрому“ се упутила и Милица, а како је знала да јој неће дозволити да са децом уђе у круг предузећа сакрила их је под капут и упутила се према канцеларији директора. Објаснила је како је успела да прође поред чувара и фабричког обезбеђења искористивши гужву када су радници ујутру улазили у фабрички круг.

- Рекла сам да су ме истерали из стана и немам где да сместим децу, па сам дошла да му се обратим. Секретарица се запрепастила кад ми је рекао како ми није муж, а ја рекла да јесте, причала нам је тада Милица и потврдила како су јој понудили цираду да покрије оно мало преосталог покућства да не пропадне док не нађу неки стан.

- Децу морам да негде сместим. Оставим их код директора у канцеларији и са Мицом на аутобус, па у Београд прво у скупштину код генерала Љубичића. Испричам му ситуацију, кажем да људи имају бољи кокошар и обор него ја, а исељавају ме. Објасним како не могу да се уселим у стан зато што сам Циганин, нагласим да сви ми служимо војску, а и ја имам сина који ће да служи армију. После одем код Сергеја Крајгера који је био председник Југославије. Тамо ме приме, нуде па-

53

54

МАГАЗИН 22.11.2020.

ре за пут, питају да ли имамо, а ја испричам каква је ситуација у којој живимо. Понео сам и слике а он каже, ништа не брините. Одемо да обиђемо и синдикат Југославије где нас, ко зна како, прими Живојин Ајдић. Објаснимо и њему зашто смо дошли, а он обећа и каже да идемо кући – причао нам је Василије. Дан по повратку у Краљево стигла је годинама жељно очекивана информација, обавештење да ће коначно добити стан. Деца су их чекала у „Магнохрому“ где су обезбедили жену да их чува док се родитељи не врате из Београда.

- Продужили смо боравак у стану док ми не нађу други, а кад је други радник добио стан у коме смо, а неће да га прихвати, предложим да се усели у трособни у Симкиним ливадама кад се заврши, а ја да останем овде. Они пристану и од тада сам овде – причао је Василије. Много шта се издешавало од тада, мењали су се услови и власничка структура, па су и Асановићи, као и сви остали радници „Магнохрома“, откупили стан и наставили да живе у њему са породицом која се увећавала. Син и кћи су засновали своје породице, изродили децу и опет се, после развода, нашли са остатком фамилија код Василија и Милице. Живели су Асановићи скромно, борили се са беспарицом, бавили се по мало различитим пословима, све док почетком новембра 2010. земљотрес није добро уздрмао зграду у којој станују. Попуцали су прозори и извитоперили се, почело је да дува одасвуд па су морали крпама да затварају рупе, извитоперила се и врата па су и њих морали да мењају.

- Долазила је комисија, али нису хтели да уђу унутра. Сликали су само напољу, гледали степеништа а улазили само у неке станове. Кад сам их на силу увео одређена нам је друга категорија оштећења и док су комшије за санацију добијале између дванаест и двадесет хиљада динара, ми смо добили само осам. Стан је у лошем стању, цео један зид мора да се сруши, а немамо пара као ни друге комшије од којих је свако урадио само онолико колико је могао, јадао се Вајо. На вратима је било је истакнуто да је зграда за рушење, а кад би се срушиле све добили би хиљаде квадрата стамбеног простора. Чули смо како треба да се руши цело

насеље, али не знамо ништа о томе јер нас нико није обавештавао. Према информацијама које смо добили зграда би сигурно пала и при земљотресу знатно слабијег интензитета од оног из новембра 2010. године, причао је Вајо. У сваком од три улаза зграде по осам станова, са две самачке у шест зграда од Гимназије низ Доситејеву улицу око сто педесет станова. Зграда је сазидана 1949. године по стандардима који су тада важили, без анкера и бетонске греде. У ишчекивању да се реализује урбана регенерација Асановићи би, као и станари околних зграда, били задовољни кад би се било шта урадило, ако не рушење и изградња нових станова онда бар санација оштећења у постојећим. Василије Асановић је годинама делио судбину великог броја радника „Магнохрома“ и, годину и по дана пре остваривања права на старосну пензију, састављао крај са крајем примањима од седам хиљада и двеста динара месечно. То је био и основни разлог за одлуку да се бави допунском делатношћу.

- Принуђен сам на то, јер ако данас не зарадим неки динар сутрадан немамо ни за хлеб. На кредит сам купио замрзивач и шпорет, а да нема улице помрли би од глади, јадао се Василије уз подсећање да се у хладнијем периоду године, кад месечна примања нису довољна само за струју, пећ која тешко може да загреје стан површине четрдесет три квадрата укључује да акумулира топлоту само током ноћи. Са Милицом и Василијем су у то доба живели још син Дејан и његова кћи Тијана, ученица средње техничке школе. Повремено је боравила и Андријана са своје троје деце. Иако је била разведена живела је у кући бившег мужа, а кад овај дође са другом сви би били приморани да дођу у Доситејеву. Спремао се Василије да скупи нешто пара за материјал и надао да неко обезбеди мајсторе које не би морао да плати. У Достејевој улици живот тече даље, а приводе се крају и радови на првој згради у склопу реализације пројекта урбане регенерације дела насеља у овом крају у коме станари памте Милицу и Василија Асановића. Многи од њих спремни су да потврде како неће бити иста као до тада. Т. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 22.11.2020.

Иван Бекјарев 1946 - 2020

57

In memoriam: Иван Бекјарев

КАО РИБА У ВОДИ

МАГАЗИН

22.11.2020.

МагазИН 250 од 16.10.2016.

58

- На годишњицу првог наступа у представи „Ивица и Марица“ у холу Краљевачког позоришта представљен само један део изложбе о шест деценија глуме Ивана Бекјарева. - Шест година проведених у Краљеву најлепши део детињства. – Као алфа и омега краљевачког професионалног позоришта педесетих година Здравко Лукић је дечје представе радио по највишим могућим стандардима

59

марту прошле године је, под називом „Иван Бекјарев, 50 година глуме“, у београдској галерији „Прогрес“ отворена изложба поводом пола века уметничког рада популарног глумца, професора и редитеља, на којој су аутори Јована Радовановић и Вељко Смајевић представили фотографије, слике, позоришне програме, плакате, насловнице, као и награде, признања, дипломе и нову портретбисту, рад младог македонског вајара Синише Новеског. Податак да је Бекјарев, са родитељима, неколико година провео у Краљеву био је повод да, на годишњицу првог наступа у представи „Ивица и Марица“ у холу Краљевачког позоришта буде представљен само један део. Ретроспективна изложба носи назив „Иван Бекјарев шест деценија на сцени“, а приређивачи су Краљевачко позориште и град Краљево. Родитељи Ивана Бекјарева потичу из Македоније одакле је отац Георги, касније Ђорђе, пред Други светски рат дошао у Београд где му се након ослобођења земље придружила супруга Радмила, пореклом из Ђевђелије. Ђор-

МАГАЗИН

22.11.2020.

У

60

ђе је пре рата посрбио презиме у Бећаревић, али га је након Ивановог рођења поново променио у Бекјарев како би избегао непријатности пошто се тако презивао Бошко Бећаревић, шеф београдске Специјалне полиције која је током рата сарађивала са Немцима. После завршетка основне школе Иван је уписао Шесту београдску гимназију, затим и Факултет драмских уметности, а забележено је да су га за пријемни испит припремали Мића Томић и Оливера Марковић. Током дуге и плодне каријере са подједнаким успехом се огледао у свим жанровима и медијима, одиграо више од 120 улога у позоришту, снимио више од 40 филмова у Србији, бившој Југославији и иностранству, као и велики број телевизијских серија, био радио и ТВ водитељ. Најчешће је наступао у Југословенском драмском позоришту, у коме је 33 године био члан и дугогодишњи првак, а као гост играо је главне улоге и у осталим београдским театрима и више позоришта у Србији.

Иван Бекјарев је добитник Октобарске награде града Београда, награде „Нушићевих дана“ за животно дело глумцу-комичару, два „Златна ћурана“ на Данима комедије у Јагодини, „Златни смијех“ на Данима сатире Јазавца у Загребу. Победио је на фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну, а за допринос филму добио је награду Југословенске кинотеке. Од оснивања је редовни професор глуме на Академији уметности у Београду, а током 16 година био је уметнички директор и селектор Међународног фестивала монодраме и пантомиме у Земуну. Само шест година у Краљеву било је довољно да их Бекјарев сматра најлепшим делом детињства, јер је у том периоду стекао много пријатеља и школских другова, а краљевачку изложбу доживљава и као посебно признање оцу који је педесетих година прошлог века учествовао у формирању краљевачког среза. Отварање изложбе било је прилика да се сазнају и бројни непознати подаци, између осталих да је Бекјарев одрастао на обалама Женеве, да је „Жикина шареница“ нацио-

61

62

МАГАЗИН 22.11.2020.

63

64

МАГАЗИН 22.11.2020.

нална емисија и да је првим појављивањем десетогодишњег Бекјарева на сцени Народног позоришта у Краљеву остварена прва професионална улога будућег великог глумца. Управо „Жикина шареница“ била је повод да директор Краљевачког позоришта Миодраг Динуловић потврди како Бекјарев обележава шездесет, а не педесет година глумачког рада. Отварајући изложбу глумац је подсетио на прву позоришну улогу, али и бројне моменте из тог периода који су утицали да никад не заборави ни најситније детаље из краљевачког периода живота. Било је то време кад су га жестоки краљевачки момци бацили у набујали Ибар, па је напрасно пропливао, али и кад су кошаркаши Црвене звезде, која је десет година узастопно била првак државе, играли у Краљеву против домаће Слоге кад је стигла до корак од Прве лиге. Долазак Звезде у Краљево представљало је посебно задовољство због могућности да поново види омиљене Срђана Калембера, Сашу Геца и Небојшу Поповића, али и легенду краљевачке кошарке Сретена Драгојловића. Једног од касније најбољих Звездиних играча Љубодрага Дуција Симоновића упознао је много раније, у време док се Радмила фризирала код његовог оца Јешка, а нису избледела ни сећања на легенду краљевачког здравства, педијатра др Обрена Јовића. У то време је млечна пијаца била у центру града, а опијајући мирис сира и кајмака сваког дана, по завршетку радног времена, покушавали да елиминишу јаки ватрогасни шмркови. Иако је десетогодишњацима тога доба фудбал био доступнији од других спортова генерације будућих тинејџера одушевљавала се потезима првих краљевачких кошаркаша Славка Петровића и Чава Штављанина.

- Ово је најлепше што сам доживео у каријери и нешто најлепше што сам претурио преко главе. Овде сам глумио са десет година, а то није никаква моја заслуга. Једноставно је неко дошао, а мислим да је то био Здравко Лукић који је као алфа и омега

краљевачког професионалног позоришта педесетих година радио дечје представе по највишим могућим стандардима. Сећам се да смо Зорица Радуловић и ја били партнери и толико смо се стидели и бојали, па је било километар између нас да се случајно не додирнемо, а на једној представи се десило да паднемо са кревета бежећи једно од другог. Мој отац је послат у Краљево да са још неколико људи оснује срез. У тој екипи су били Драган Стефановић, Живота Пирић и Раде Миленковић, а као награду су добили службено путовање по Европи након кога је отац, од дневнца, међу првима у Краљеву купио електрични шпорет – сећа се Бекјарев. Ма колико да су овакве прилике повод за излив захвалности зачуђујуће звучи податак да Бекјарев помно прати збивања у Краљеву, посебно спортска, па му нису промакли ни последњи слаби резултати кошаркаша и фудбалера што је повод за апел да се учини нешто на спасавању спорта у граду. Спорт је деценијама био један од

Прву улогу на филму Бекјарев је одиграо 1967. године у филму „Боксери иду у рај“, у коме је главну улогу тумачио Мија Алексић. Славу је стекао улогом Вујковића у ТВ серији „Бањица“ 1984. године и Стевице Курчубића у телевизијској серији „Бољи живот“ насталој у периоду између 1987. и 1990. Иван Бекјарев је био кандидат за народног посланика на листи Покрета снага Србије на изборима за Народну скупштину Србије 2007. Дуги низ година се бави педагошким радом, као редовни професор глуме, на Академији уметности БК где је 2001. биран у звање ванредног и 2006. у звање редовног професора. Његови студенти били су Милан Калинић, Ива Штрљић, Александра Балмазовић, Данијел Николић.

брендова који су, у годинама након ослобођења земље од окупације, градили Михајло Ђорђевић, Дочо Миздраковић, Пајо Врга и остали, потом Звездини играчи Бошко Кајганић и Слободан Јанковић, који су се калили у Слоги, као и голман Жири Вукићевић који је одавде отишао у Звезду. Наступи на бројним сценама у земљи повод су за закључак да ситуација у позориштима није добра и потврду да су одувек била у кризи, највише због недовољно пара.

- Култура је на све нижем нивоу иако се не може мерити тиражом или рејтинзима. Мора да буде део свакодневице, а ако рачунамо да се култура исплати она се итекако исплати, али не моментално већ сто година касније. Данас имате представе које пре 30 година не би смеле да се појаве, а ја се чудим и писцима који допуштају да ми глумци у сваку реченицу убацимо малтене по десет псовки. Више је псовки него реченица, а да не говорим о наступима на разним телевизијама који личе на све само не на јавни наступ, а чак су и на онима са националном покривеношћу добиле право грађанства, и постале нормалне мада никад нису биле нормалне. Да би сачували сопствени језик и културу можда је време да вратимо професије које су се звале лектор и спикер – каже Бекјарев. Присутни у сали Краљевачког позоришта били су у прилици да виде делове из представе „Не само смех“ коју је Бекјарев одиграо више хиљада пута, али никад на исти начин. Са њом је, по сопственом признању, обишао цео свет, макар онај део у коме су место за живот пронашли становници ових предела. Идеја о таквом програму датира из периода аматерског бављења глумом кад је остваривана скромна зарада приликом гостовања различитим приликама. Искуство из тог периода сматра се драгоценим до мере да се у бројним другим наступима, по сосптвеном признању, осећао као риба у води. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

65

Из Мињине кухињице

ЊОКЕ СА ПЕЧЕНОМ БУНДЕВОМ Потребно:

МАГАЗИН

22.11.2020.

500 г њока 200-250 г бундеве 20 г путера 250 мл неутралне павлаке за кување шака бабy спанаћа мало пармезана со, бибер бели лук у гранулама пршута по жељи и укусу Кока-Кола

66

Бундеву очистите и исецкајте на коцкице. Ставите у мањи плех обложен папиром за печење и мало посолите и побиберите, а онда попрскајте маслиновим уљем. Пеците у загрејаној рерни на 230 °Ц око 20-25 минута, да коцкице омекшају. Извадите плех из рерне и оставите да се бундева охлада, па онда скините коцкице са папира.

Ставите њоке да се кувају по упутству са паковања. У одговарајући суд загрејте и истопите путер, а онда додајте неутралну павлаку, посолите, побиберите и зачините белим луком у гранулама. Оставите да пусти кључ па одмах додајте бабy спанаћ и процеђене њоке. Попсите пармезаном, промешајте и сипајте у тањир. Додатно ставите пар листова спанаћа, печеницу или пршуту и поспите ориганом. Послужите одмах, а ако остављате за „мало касније“, обавезно оставите мало воде у којој су се кувале њоке, па доливајте по мало колико треба кад их будете можда подгрејавали, јер су њоке у међувремену упиле све. Пршуту и бундеву додајте пред сервирање.

www.minjina-kuhinjica.com

67

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

22.11.2020.

Покајник

68

Велики повратак Лајама Нисона у напетој причи редитеља Марка Вилијамса, једног од аутора популарне серије „Озарк“. Том Картер је пљачкаш који је током каријере, без хапшења и откривања идентитета, из неколико мањих банака широм Сједињених Америчких Држава украо девет милиона долара. Након што упозна Ани, жели да напусти посао и почне нови живот са вољеном женом, али то неће ићи тако глатко. Два млада ФБИ агента, којима је додељен његов случај, одлучују да девет милиона долара задрже за себе, а Тому успут сместе убиство њиховог надређеног. Акциони филм у 2Д формату, и трајању од девдесет девет минута, настао је према сценарију који је редиетљ написао са Стивом Олиричем, а поред Нисома водеће улоге тумаче Кејт Волш и Џеј Кортни. Филм се приказује још вечерас, а послења пројекција почиње у 19 сати.

Стан

Крајем седамдесетих година прошлог века, породица Олмедо купује стан у старом делу Мадрида у улици Мануела Маласења број 32. Напуштајући мало провинцијско место кренули су пут престонице која им нуди просперитет и живот из снова, али постоји нешто што не знају. У стану који су купили – нису сами, а необјашњиве појаве које их прате у стопу ускоро ће им угрозити животе... У најгледанијем овогодишњем шпанском филму, који је заснован на истинитим догађајима, почиње борба на живот и смрт. Хорор у 2Д формату траје сто четири минута, а настао је према сценарију Романа Кампоса и Геме. Р. Неире коме је коначни облик дао режисер Алберто Пинто, а водеће улоге тимаче Бегоња Варгас, Иван Маркос, Беа Сегура и Серхио Кастеланос. Филм је на репертоару до среде 25. новембра у пројекцијама које почињу у 19 сати.

69

МАГАЗИН

22.11.2020.

Филмови које смо гледали - 1962.

70

71

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

МАГАЗИН

22.11.2020.

„збо

72

Шта је данас у Србији ургентно? Принудна управа!

Срби, неће ско Навикли су на ж

„Нови светски“, Србе још није оптужио; ог поседа оружја, за сопствено уништавање“!

оро у Европу ући!? живот у „Лудој кући“!

Свака нам је влада на „оправци“! Реформе нам, „зобају“ - скакавци!

73

МАГАЗИН

22.11.2020.

РФК Графичар - Слога 5:1

74

75

МАГАЗИН

22.11.2020.

Студент - ЖКК Краљево 51:64 ЖККК Краљево - СПД Раднички 94:66

76

77

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 22. ДО 28. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

22.11.2020.

22. новембар

78

498 — Након смрти Анастасија II, и Симах и Лаврентије су изабани за папу, изазвавши раскол који је трајао до 506.

1220 — Крунисан је Фридрих II, цар Светог римског царства. Фридрих је приликом крунисања обећао папи Хонорију III да ће покренути (пети) Крсташки рат. Поход је започео 1228. године.

1497 — Тражећи морски пут у Индију, Португалијец Васко да Гама постао први морепловац који је опловио Рт добре наде.

1699 — Данска, Русија, Саксонија и Пољска, после победе над шведском војском, потписале споразум о подели Краљевине Шведске.

1718 — Пират Црнобради је убијен у борби након што су се код обале Северне Каролине на његов брод укрцали британски морнари.

1842 — На планини Сент Хеленс у америчкој држави Вашингтон избила ерупција, прва вулканска ерупција у САД чији је датум избијања забележен.

1868 — Одржана прва позоришна представа у Београду, у згради на Варош-капији. Изведен комад „Ђурађ Бранковић“ Карла Оберњика.

1943 — У Либану проглашена независност. Укинут мандат Француске над државом, од 1. јула 1920. Арапске земље, Уједињено Краљевство и САД одмах признали независност Либана, француске трупе споразумно напустиле земљу 1946.

1963 — У Даласу су убијени председник САД Џон Кенеди и гувернер Тексаса Џон Коноли.

1963 — Потпредседник САД Лин-

дон Џонсон је положио заклетву као 36. председник САД.

1972 — Председник САД Ричард Никсон укинуо, после 22 године, забрану путовања бродова САД и авиона у Кину.

1974 — Генерална скупштина УН дала статус посматрача Палестинској ослободилачкој организацији.

1975 — Два дана након смрти Франциска Франка, Хуан Карлос I је проглашен за краља Шпаније.

1977 — Англо-француски путнички авион Конкорд почео редован саобраћај између Европе и Америке. Редовни летови успостављени после две године правних расправа због буке коју тај авион производи.

1989 — У Бејруту убијен председник Либана Рене Муавад, док је пролазио кроз град у свечаној поворци поводом Дана независности. У бомбашком нападу погинуло још 16 људи.

1990 — Маргарет Тачер је због неслагања у својој Конзервативној странци поднела оставку после више од 11 година на премијерском месту.

1992 — Поморско-ваздухопловне снаге НАТО-а и западноевропске уније почеле контролу бродова у међународним водама Јадранског мора у циљу онемогућавања снабдевања Југославије нафтом и другим стратешким материјалима.

1995 — После потписивања Дејтонског споразума којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, Савет безбедности УН суспендовао економске санкције Југославији и почео укидање ембарга на оружје чланицама СФРЈ. Југославија под економском блокадом била 1.253 дана, од 31. маја 1992.

2001 — Парламент Турске одобрио ревизију 75 година старог грађанског закона, на основу које би жене и му-

шкарци били равноправни.

2002 — Нигерија одлучила да такмичење за Мис света не буде одржано у тој држави, због муслиманско-хришћанских сукоба у којима је погинуло најмање 215 људи.

2004 — У Украјини су почеле демонстрације против наводног намештања на председничким изборима између актуелног премијера Виктора Јануковича и кандидата опозиције Виктора Јушченка.

2005 — Ангела Меркел је ступила на дужност и тако постала прва немачка канцеларка у историји.

2013 — Завршено Светско првенство у шаху 2013. у индијском граду Ченију. Након десет партија победио је Карлсен са резултатом 6½:3½.

23. новембар 1174 — Саладин улази у Дамаск, и припаја га под своју контролу.

1248 — Освајање Севиље од стране хришћанских трупа предвођених краљем Фердинандом III од Кастиље.

1531 — Миром у Капелу завршен други грађански рат у Швајцарској. Римокатоличке области признате као део Швајцарске Конфедерације.

1831 — Дводневни штрајк лионских ткача прерастао у организован устанак лионских радника. Устаници заузели кључне пунктове у Лиону и успоставили привремену владу. Њихови захтеви за повећање надница нису прихваћени, а војска почетком децембра угушила устанак.

1889 — У салону Пале ројал у Сан Франциску постављен први џубокс.

1891 — Деодорода Фонсека, вођа преврата 1889. којим је оборено Бразилско царство, први председник Бразила, због сукоба с Конгресом присиљен да напусти положај.

1914 — Мексичка револуција: по-

следње америчке јединице су повучене из Веракруза, којег су биле заузеле пре седам месеци као одговор на Тампико аферу.

1932 — Спајањем краљевстава Неџд и Хиџаз формирана Краљевина Саудијска Арабија, с краљем Абдулом Азиром ибн Саудом.

1961 — Доминиканска Република променила назив главног града Сиудад Трухиљо у Санто Доминго.

1971 — Кина је постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација.

1980 — У земљотресу који је погодио град Еболи у јужној Италији погинуло 2.735 особа, повређено најмање 7.500.

1983 — СССР напустио разговоре о ограничењу наоружања у Женеви у знак протеста због размештања крстарећих ракета САД у Европи.

1989 — Око 300.000 људи се окупило на централном тргу Вацлавске намести у Прагу захтевајући демократске реформе у Чехословачкој.

1996 — Отети етиопски „Боинг 767” са 163 путника и 12 чланова посаде је пао у море близу Коморских острва пошто је остао без горива, при чему је погинуло 125 особа.

1999 — Председник САД Бил Клинтон стигао на Космет, где је посетио америчку војну базу Бондстил код Урошевца и разговарао с представницима Срба и косовских Албанаца. Клинтон од Албанаца тражио да опросте Србима и поручио им да је време за борбу прошло.

2001 — У сукобима Израелаца и Палестинаца на Западној обали убијен вођа војног крила Хамаса Махмуд Абу Ханод. Трибунал у Хагу подигао трећу оптужницу против бившег председника Југославије Слободана Милошевића, за геноцид у Босни и Херцеговини. Милошевић раније оптужен за злочине на Косову и Хрватској.

2002 — Нови премијер Пакистана Мир Зафарула Кан Џамали положио заклетву и формално успоставио цивилну власти после трогодишње војне диктатуре.

2003 — Под притиском демонстра-

ната и опозиције, дугогодишњи председник Грузије Едуард Шеварнадзе поднео оставку због оптужбе око фалсификовања изборних резултата.

2011 — Арапско пролеће: После 11 месеци протеста у Јемену, председник Јемена Али Абдулах Салех је потписао споразум о преносу овлашћења на потпредседника, у замену за правни имунитет.

24. новембар 1642 — Холандски морепловац Абел Јансон Тасман јужно од Аустралије открио острво и назвао га Ван Дименова Земља, касније њему у част названо Тасманија.

1859 — Објављена књига енглеског природњака Чарлса Дарвина „Порекло врста“. Његова револуционарна теорија еволуције изазвала велике контроверзе у научним круговима, а црквени се уплашили да ће књига подрити религијска веровања о постанку света. Тај дан се обележава и као Дан еволуције.

1896 — Основан Педагошки музеј (Београд) 1918 — Срем одлучио да се присаједини Србији.

1941 — Почела немачка офанзива на град Ужице, у Другом светском рату. Одступницу главног дела партизанских снага чинио Раднички батаљон. Немци заузели град крајем новембра, а током борби на Кадињачи, 14 километара западно од Ужица, погинуло 180 бранилаца града.

1963 — Два дана после атентата на председника САД Џона Кенедија у Даласу, Џек Руби у полицијској станици убио, из револвера, Лија Харвија Освалда, осумњиченог за атентат.

1974 — Председник САД Џералд Форд и совјетски лидер Леонид Брежњев у Владивостоку постигли привремен споразум о ограничењу офанзивног стратешког нуклеарног оружја.

1976 — Земљотрес разорио град Мурадије и на стотине села на истоку Турске. Погинуло око 5.300 људи, а 50.000 остало без домова.

1989 — Под притиском масовних демонстрација у Прагу, комплетно ру-

79

22.11.2020.

МАГАЗИН

80

ководство Комунистичке партије Чехословачке поднело оставке, укључујући генералног секретара Милоша Јакеша. На место генералног секретара партије дошао Карол Урбанек.

1991 — Проглашена трећа Дубровачка република као одговор на хрватски сепаратизам од Југославије.

1992 — На југу Кине срушио се путнички авион „боинг 737”. У најтежој несрећи у историји кинеског ваздухопловства живот изгубила 141 особа, сви путници и чланови посаде.

1995 — Ирци на референдуму тесном већином изгласали легализацију развода брака.

1998 — Председник Југославије Слободан Милошевић сменио начелника Генералштаба Војске Југославије, генерал-пуковника Момчила Перишића. Генерал Емил Лахуд, први председник Либана после окончања 15-годишњег грађанског рата у тој блискоисточној земљи, преузео дужност шефа државе.

2000 — Око 900.000 људи протестовало на улицама Барселоне због терористичких акција баскијске сепаратистичке организације ЕТА. На челу протестне колоне били премијер Шпаније Хосе Марија Аснар и други државни и политички званичници. Председник Југославије Војислав Коштуница допутовао у Загреб на Самит на врху држава Југоисточне Европе и Европске уније, у прву посету неког српског званичника Хрватској од распада СФРЈ.

2003 — Врховни суд у Глазгову, у Шкотској, на 27 година затвора осудио либијског обавештајца Абдела Басета Али ал Меграхија, 2001. проглашеног кривим за учешће у рушењу авиона Пан Ама на лету број 103 изнад језера Локерби у Шкотској, 1998.

26. новембар 1120 — Вилијам Аделин, једини законити син енглеског краља Хенрија I се удавио након бродолома Белог брода, што је довело до осамнаестогодишњег грађанског рата.

1491 — Окончан је Гранадски рат

потписивањем мира и Гранаде између Краљевине Кастиље и Арагона и Гранадског емирата.

1783 — Последњи британски војници су напустили Њујорк, након завршетка Америчког рата за независност.

1795 — Последњи пољски краљ Станислав Поњатовски је био присиљен да абдицира након Трећа деоба Пољске.

1884 — У Сент Луису у америчкој држави Мисури Џон Мајенберг патентирао је млеко у праху. Отворен је први течај енглеског језика у Великој школи у Београду.

1915 — Врховна команда српске војске у Првом светском рату донела је одлуку о повлачењу трупа преко Црне Горе и Албаније.Након окончања дејства у долини Велике и Јужне Мораве(Битка на Морави (1915)),у повлачењу војника праћених избеглицама, живот је изгубило више од 240.000 људи. На Крф је савезничким бродовима пребачено 135.000 војника, који су опорављени и реорганизовани наставили борбе на Солунском фронту наредне године.

1918 — Велика скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.

1936 — Немачка и Јапан су потписале Антикоминтерна пакт којим су се обавезале на борбу против ширења комунизма.

1941 — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод “Барам” у Другом светском рату.

1943 — У Мркоњић-Граду је одржано прво заседање Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине.

1952 — У позоришту у Лондону је први пут изведена Мишоловка Агате Кристи, која непрекидно изводи више од 60 година.

1965 — Војним ударом под вођством генерала Жозефа Мобутуа у Конгу је збачен са власти председник Жозеф Каса-Вубу. Касније је проглашена Демократска Република Конго,

1971. назив је промењен у Република Заир, а њен председник је узео име Мобуту Сесе Секо.

1969 — Члан “Битлса” Џон Ленон вратио је титулу Реда Британске Империје коју му је 1965. доделила краљица Елизабета II, у знак протеста због подршке Велике Британије агресији САД у Вијетнаму и британске политике у нигеријској провинцији Бијафра.

1970 — Јапански писац Јукио Мишима, је починио јавно рутуално самоубиство (харакири), у знак протеста против “вестернизације” Јапана.

1975 — Суринам добио независност од Холандије 1992 — Парламент Чешке је гласао за поделу Чехословачке на посебне државе Чешку и Словачку од 1. јануара 1993.

1996 — Више од 100.000 људи протестовало је улицама Београда због судског поништавања победе опозиционе коалиције “Заједно” на локалним изборима, оптужујући председника Слободана Милошевића да је покрао изборе.

2001 — Америчка компанија “Едвансд сел технолоџи” саопштила је да је клонирала људски ембрион. Пре-

ма изјави научника достигнуће ће бити коришћено у медицини, а не за клонирање људског бића.

2002 — Председник Црне Горе Мило Ђукановић поднео је оставку. Дан касније предложен је за мандатара нове црногорске владе. УНМИК преузео контролу над општинском администрацијом у северном делу Косовске Митровице, коју су до тада контролисали Срби. Тиме је након три године и пет месеци међународна заједница успоставила власт на читавој територији Косова.

2013 — Изашао је трећи албум групе Ван дирекшон, под називом Midnight Memories.

26. новембар 1703 — У дводневној „Великој олуји“ у јужној Енглеској погинуло је најмање 8.000 људи.

1865 — Објављена је књига Луиса Керола „Алиса у земљи чуда“ 1880 — Велике силе су присилиле Турску да Црној Гори преда Улцињ, који су Црногорци заузели у рату од 1876. до 1878.

1914 — У Првом светском рату екс-

плодирао је британски ратни брод „Булворк“, док је у њега укрцавана муниција. Од 750 чланова посаде преживело је само њих 12.

1918 — Велика народна скупштина у Подгорици је одлучила да се са престола збаце Петровићи Његоши и да се краљевина Црна Гора присједини краљевини Србији.

1922 — Отворена је гробница фараона Тутанкамона, коју је у Долини краљева код Луксора открио енглески археолог Хауард Картер. Картер и лорд Карнавон били су први људи који су ушли у гробницу после више од 3.000 година, када је у њу положен фараон.

1940 — Немци су у окупираној Варшави у Другом светском рату почели да ограђују део града од којег су направили гето за око пола милиона пољских Јевреја.

1941 — Шест јапанских носача авиона у великој тајности испловило ка америчкој луци Перл Харбор.

1942 — У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, а 54 делегата су изабрала Извршни одбор АВНОЈ-а са др Иваном Рибаром на челу.

1949 — У Индији је прихваћен устав којим је Индијска Унија постала република у оквиру британског Комонвелта. Устав је ступио на снагу у јануару 1950.

1965 — Француска је лансирала први вештачки сателит.

1967 — Народни ослободилачки фронт прогласио је у Адену Народну Републику Јемен (Јужни Јемен), након 128 година британске колонијалне владавине.

1978 — Ирански верски лидери и политичари, у настојању да оборе шаха Резу Пахлавија, прогласили су генерални штрајк који је парализовао живот у Ирану.

1979 — Међународни олимпијски комитет гласао је да се, после 21 године одсуства, Кини обнови чланство у тој организацији.

1986 — Од иранске ракете која је пала у ирачки главни град Багдад у Ирачко-иранском рату погинуло је 48 цивила.

1987 — Тајфун је на Филипинима разорио око 14.000 кућа, погинуло је 270 људи.

1990 — Савет безбедности УН је одобрио мировни план за Камбоџу.

1993 — Први генерални штрајк у Белгији после готово пола века парализовао је привреду и саобраћај и приморао владу на преговоре са синдикатима.

1998 — У заједничкој декларацији током посете кинеског председника Ђанга Цемина, Јапан је изразио дубоко кајање због акција које је предузео у Кини у Другом светском рату.

2000 — Бивши председник СР Југославије Слободан Милошевић је на ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије поново изабран за председника партије. Милошевић је у јуну наредне године изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу.

2001 — Непалски краљ Ђанендра објавио је ванредно стање у земљи након тродневних немира, током којих је убијено најмање сто људи, а које су изазвали припадници маоистичког герилског покрета у покушају да свргну монархију са власти.

2009 — Радикалка Гордана Поп-Лазић на седници скупштине Србије гађала ципелом председавајућу Гордану Чомић.

27. новембар 1095 — Папа Урбан II је на сабору у Клермону позвао европске витезове у Први крсташки рат.

1879 — Француска скупштина из Версаја премештена у Париз.

1895 — Шведски фабрикант и проналазач динамита Алфред Нобел написао је у Паризу тестамент којим је велико богатство завештао за развој науке и књижевности и борцима за мир. Нобелова награда додељује се сваке године, почевши од 1901.

1912 — Шпанија установила протекторат над Мароком.

1919 — У Нејију после Првог светског рата Бугарска потписала споразум којим је Добруџа припала Румунији, источна Тракија Грчкој, а градови Димитровград, Босилеград и Струмица

81

22.11.2020.

МАГАЗИН

82

Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

1926 — Ахмед Бен Зогу потписао у Тирани уговор са Италијом којим је Албанија стављена под италијански протекторат.

1940 — У Румунији профашистичка “Гвоздена гарда” убила више од 60 сарадника избеглог краља Карола II, међу којима бившег премијера Николаеа Јоргу.

1940 — Немачка у Другом светском рату анектирала француску покрајину Лорену.

1941 — Последње италијанске јединице предале се савезничким снагама у тврђави Гондер у Етиопији. Савезници заробили 23.000 италијанских војника.

1942 — Французи у Другом светском рату потопили већи део ратне флоте у тулонској луци како би спречили да бродови падну у руке Немцима, који су управо ушли у Тулон.

1968 — Припадници југословенске војске и полиције угушили масовне демонстрације Албанаца на Косову и Метохији на којима је захтевано да та покрајина Србије добије статус републике. Демонстрације одржане на Дан заставе, државног празника Албаније.

1970 — Другог дана свог путовања по земљама Азије и Океаније, прерушени колумбијски сликар покушао је ножем убити папу Павла VI. 1978 — У градској већници Сан Франциска, бивши градски супервизор Ден Вајт је убио градоначелника Џорџа Москона и геј политичара Харвија Милка.

1989 — У експлозији у ваздуху колумбијског “боинга 727”, који је летео на линији Богота-Кали, погинуло свих 107 путника и чланова посаде. Претпоставља се да је у авиону била бомба.

1990 — Министар финансија Џон Мејџор изабран је за шефа Конзервативне странке и премијера Уједињеног Краљевства, након оставке Маргарет Тачер.

1991 — Маса у Пном Пену напала номиналног лидера Црвених Кмера Кије Сампана, који је евакуисан у Бангкок да не би био линчован.

1991 — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање мировних снага у Југославију.

1996 — У јеку протеста због крађе гласова на локалним изборима у Србији власти прекинуле рад Радија Б92, Радио Индекса, две најслушаније београдске радио-станице које су стално и детаљно извештавале о грађанском протесту. Радио-станице наставиле рад 5. децембра.

1996 — У експлозији гаса у руднику угља у кинеској провинцији Шанси погинуло више од 90 рудара.

1997 — У сукобима српских снага безбедности и косовских Албанаца код места Србица и у селу Резниће погинула два полицајца и један Албанац, четири полицајца повређена.

2000 — Агенција Уједињених нација за сиду објавила да је од почетка пандемије сиде пре 20 година од те болести умрло више од 21 милион људи широм света.

2000 — Норвешки краљ Харалд V отворио, у западној Норвешкој, најдужи тунел за друмски саобраћај на свету. Тунел дугачак 16.900 метара потукао рекорд Ст. Готард тунела у Швајцарској, који је пуштен у промет 1980, а дугачак је 16.300 метара.

2001 — НАСА је саопштила да је свемирски телескоп Хабл открио атмосферу планете удаљену од Земље 150 светлосних година. То је први пут да је атмосфера планете која се налази ван Сунчевог система директно опажена.

2001 — У Русији је званично отворен Каспијски нафтоводни систем, кроз који се транспортује казахстанска нафта у луку код Новоросијска на обали Црног мора.

2004 — Духовни поглавар православних хришћана васељенски патријарх Вартоломеј I преузео је у Ватикану од папе Јована Павла II посмртне остатке Светог Хризостома и Светог Грегорија.

2005 — У француском граду Амијену обављена је прва трансплантација лица.

2006 — У Спомен-подручју Јасено-

вац, у присуству највиших хрватских званичника, отворен Образовни центар и Меморијални музеј са новом поставком о жртавама усташког логора смрти.

2006 — Парламент Канаде је одобрио предлог премијера Стивена Харпера којим су Квебечани добио статус „засебне нације унутар Канаде“.

2009 — Експлозија бомбе у возу који је саобраћао између Москве и Санкт Петербурга је избацила воз из колосека и изазвала смрт 28 особа и повреде 96 особа.

28. новембар 587 — Франачки краљ Гунтрам је потписивањем споразума из Анделоа признао Хилдеберта II за краља Аустразије.

1443 — Искористивши лажно писмо султана Мурата II, Скендербег је постао господар Кроје.

1520 — Португалски морепловац Фердинанд Магелан упловио у Пацифик, прошавши из Атлантског океана кроз мореуз који сада носи његово

име.

1821 — Панама прогласила независност од Шпаније и придружила се Колумбији.

1830 — У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије. Турци су након тога продали своја имања Србима и напустили Београд.

1830 — Владика Петар II Петровић Његош је лишио титуле гувернадура Вуколаја Радоњића.

1905 — Ирски националиста Артур Грифит основао у Даблину партију Шин Фејн, чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије.

1908 — Експлозија у руднику угља у Мариани у Пенсилванији однела 154 жртве.

1912 — Свеалбански конгрес је на скупштини у Валони прогласио независност Албаније од Османског царства.

1919 — Ненси Естор је као прва жена изабрана у британски парламент.

1920 — У Краљевини СХС одржани

су први избори за Уставотворну скупштину. Највише гласова добили су демократе освојивши 92 од 419 мандата и радикали са 91 мандатом, а изненађење су приредили комунисти са 50 посланичких места. Жене, војници и официри, као и припадници националних мањина, нису имали право гласа.

1941 — Црвена армија у Другом светском рату избацила немачке трупе из Ростова.

1942 — У пожару који је уништио ноћни клуб “Цоцоанут Грове” у америчком граду Бостон погинуло 491 особа.

1943 — У Техерану су у Другом светском рату, на првом заједничком састанку, совјетски лидер Јосиф Стаљин, председник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил разматрали отварање другог фронта у Европи, операције на источном фронту, послератно уређење Европе и питање Југославије. Договорено је да се Југославија обнови “у потпуном територијалном интегритету и независности, с тим што ће питање њених западних граница бити решено после рата”.

1950 — У Београду је основан Музеј позоришне уметности Србије.

1962 — Група усташких терориста напала Представништво ФНРЈ у Бад Годесбергу, у близини Бона, који је тада био главни град Западне Немачке. Овом приликом рањено је двоје службеника амбасаде - Момчило Поповић и Стана Довган. Момчило Поповић, преминуо је 13 дана касније у болници у Бону, а потом је проглашен за народног хероја Југославије.

1954 — Ернесту Хемингвеју додељена Нобелова награда за књижевност.

1960 — Мауританија добила независност од Француске.

1964 — У Хановеру основана “Натионалдемократисцхе Партеи Деутсцхландс” (НПД).

1971 — Припадници палестинске терористичке организације Црни септембар убили су јорданског премијера Васфија ел Тела у Каиру, где је допуто-

вао ради учешћа на Арапској конференцији.

1975 — Фретилин (Револуционарни фронт за независност Источног Тимора) прогласио је независност од Индонезије и оснивање Демократске републике Источни Тимор.

1979 — Новозеландски авион DC10 је ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживео нико од 257 путника и чланова посаде.

1986 — Одржана званична прослава отворења височке дворане утакмицом између РК Босна (Високо) и РК Борац (Бања Лука).

1987 — Приликом пада јужноафричког авиона “Боинг 747” у Индијски океан близу Маурицијуса погинуло је свих 160 путника и чланова посаде.

1989 — Индијски премијер Раџив Ганди дао оставку после пораза на изборима.

1994 — Норвежани на референдуму одбили да се прикључе Европској унији.

1996 — Генерал Ратко Младић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 25. јула 1995, формално је смењен с места команданта Главног штаба Војске Републике Српске. Младић је на том месту био од 12. маја 1992.

2000 — Украјински политичар Олександер Мороз јавно је оптужио председника Леонида Кучму за учествовање у убиству новинара Георгија Гонгадзеа. Холандски парламент је одобрио закон којим се допушта еутаназија и самоубиство уз помоћ лекара. Тиме је Холандија постала прва земља која је легализовала такву праксу.

2002 — 200-милионити туриста посетио Ајфелов торањ.

2004 — У експлозији гаса у руднику угља Цхењиасхан на северу Кине живот је изгубило 166 рудара.

2005 — Израелски медији саопштиле главне тачке државног плана израелске политичке партије Кадима 2008 — Покренута РТС Дигитал, прва српска искључиво дигитална телевизија.

83

22.11.2020.

МАГАЗИН

80

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs