Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 472 * 6. децембар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

6.12.2020.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

МАГАЗИН 6.12.2020.

8 14 18 22 26 30 32 34 38 42 50 56 60 62 64 66 68 70 72 74

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Газда Ослободиоцима у част Обавеза трајног памћења Десет дана наде Из дана у дан Будимо одговорни Живот од понедељка до петка Бољи свет после ковида Проблема више, помоћи мање Ни власт, ни опозиција Приоритет Европска унија ПМ10 поново прети Управљање отпадом од хране Укидање накнаде Ваведење под наскама Из Мињине кухињице Филмови које смо гледали Наличја српског лица ЖКК Краљево - Дуга Времеплов

МАГАЗИН 6.12.2020.

Лични став: Др Дејан Жујовић

ГАЗДА

ислим да је ово друга песма колеге Шкаба која ми даје лајт-мотив за колумну. Волим неочекиване поклоне, признајем. Колега ми је послао демо верзију ове песме, још је нисте чули, али мислим да ће бити јачи хит домаће сцене, уколико то постоји. Газда? Може бити само један, јел да? Вртим данас песму на репеат по не знам колико пута. Тврдо, тврдо! Ако желите да пратите рад, бесплатно слушате или скинете комплетан опус др Шкаба, скините са Google Playa апликацију С.А.М. Добар део свога живота сам становао приватно, у туђим становима. Никада, али никада, нисам станодавца звао газдом. Та реч ми је увек била од-

вратна. Никада нисам имао газду. Рођен сам и увек себе сматрао слободним човеком. Човеком без господара. Без газде. А онда дође неко друго вре-

ме. Неки Атлагићи, Мартиновићи, Брнабићи, Гојковићи и ини… Људи са газдом. Атлагић, професор нечега и изабрани народни посланик, повраћа помије по нашој Скупштини. Сека Саблић, Драган Бијелогрлић… Стварно мислите да је тај полуписмени трупац успео да откуца на рачунару тај текст који је читао? Па он би, мученик, мишом шарао по екрану до зоре. Не успева ни откуцано да прочита како треба. Само једно питање. Који део нашег друштва представља господин Атлагић у нашој Скупштини? Ко је гласао за њега да би ушао у највише законодавно тело наше државе? Па нико, наравно. Он је газдин. Газда га је сместио ту. И он, послушно ради шта треба. Прави

6.12.2020.

МАГАЗИН

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни. Raiﬀeisen banka AD Динарски 265000000576857940 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW

Девизни RS35265044000005631664 USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

срања да би млађани СНС-овци опет хорски кењали о страним плаћеницима и непријатељима. Газда. Све је то газда. Нећеш да мислиш на то што чекаш 12 сати испред ковид амбуланте да би се тестирао, бедниче, имаш да се забављаш Атлагићем. Ако буде баш фрка, ако догори до ноката, сликаће се он и у халтерима и брусу за насловницу Информера. Само да ви не палите своју сиву масу. Слуге наше. Ко Бога гледамо газду. Тишина тамо!!! Газда воли интервјуе. Оне када сам себе интервјуише. Показује неке слике спаљених склопки. Кења о терористима с упаљачима. Не прича, а ти и не смеш да знаш, да та болница нема грађевинску дозволу, нити било какву пројектну документацију. Струјна инсталација се развлачи онако, одокативно. И онда изгоре склопке. Каква мистерија! Само се питам, недај Боже, да се неком здрвственом раднику нешто деси тамо. Како би дошао до својих законских права. Али, нема везе, ми смо их и школовали да настрадају, како рече газда. О свему мисли, али немој о брату и куму. О свему мисли, али немој о себи. Знам, лакше је имати газду. Не мислити ништа. Немати своје Ја. Бити послушан. Добити коску, бачену са газдиног стола, да се керови нахране. Пензионери, стиже пет милки, бре! Доктори, ево одличја… Статистика каже да послушни газди дуже живе. Ето изговора. Његови су и земља и вода и ваздух. Узеће ти кућу и платити кесицом бонбона ако му је на замишљеном путу. Узеће ти воду и гурнуће је у цев у земљи. Ваздух нећеш да имаш. Удахни га – умиреш лагано. Ћути. Не љути газду. Увек можеш да кажеш да може и горе да буде. И миран си. Као. Само имате један проблем, ви, газдине слуге. Ви што послушно излазите испред судница да опљујете свог комшију, ви што послушно улазите у аутобус за сендвич, флашицу воде и једну црвену, ви што са туђом личном картом у туђем граду некоме одређујете судбину, ви што спремно излазите на улицу да дате подршку лоповима и фалсификаторима, ви што сликате свој гласачки листић, ви што цинкарите свог комшију шта је рекао уз кафицу, ви што сте за шаку евра спремни да некоме сместите пар куршума у леђа… Једном ће газда да се огади својим газдама. Пустиће га низ воду. А онда ваше гузице остају голе на ветру. Рачунате да се нећемо сећати? Стварно мислите да ће Атлагић да се удоми код нас? Неће, рођаци. Покрет За све моје људе вам обећава. Ништа осим лустрације и провере имовине немојте да очекујете. Овај човек никада неће аболирати смеће попут Дачића, што наш Клуни ономад уради. По сваку цену. Макар били доживотна опозиција. Нема аболиције за злочине према друштву и природној средини ове земље. Нема опроста. Нема заборава. Ми немамо газду. Ми имамо само љубав према овој земљи и знање да од ње направимо земљу са све нас. У њој нема места за бивше ведете. Лустрацијом ћете доћи у ситуацију да нећете моћи да будете ни члан рибловачког удружења. Нећемо бити аљкави као они прошли, па да игноришемо милионе на швајцарском рачуну доктора Бојића. Тетка ти уплатила, јел да? Тетка ти купила стан? Ишао си двадесет пута за Канаду? Јел да? А ми смо сликари наивци. Па ћемо сваки дан на неки нови СМС број деци да уплаћујемо да се лече? Доста је. А газда ако хоће маљем да се бори против организованог криминала, нека га добро, снажно, узме у руке. И једним потезом, прецизним, гађа себе у чело. Ми стижемо.

МАГАЗИН 6.12.2020.

Обележен Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату

ОСЛОБОДИОЦИМА У ЧАСТ - На седамдесет шесту годишњицу живота у слободи венце на Споменик ослободиоцима Краљева положили представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Војске Србије, Полиције и Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“. - На дан кад је из Краљева истеран последњи немачки војник подсетио др Милан Матијевић. - Борбе за ослобођење Краљева трајале пуних четрдесет пет дана и биле најобимније и најтеже у оквиру завршних битака за ослобођење Србије. - Обележавање годишњице ослобођења у Другом светском рату без традиционалне свечане академије

д почетка октобра сваке године један за другим се нижу значајни датуми из историје Краљева од којих се неки у последње време обележавају са више одговорности него у ранијим временима. Последњи у низу је Дан ослобођења града у Другом светском рату као сећање на 29. новембар 1944. године када су, након вишедневних борби, у град умарширале партизанске и јединице совјетске Црвене армије. Ове године су се на истом месту, испред Споменика ослободиоцима Краљева у парку Пљакин шанац, на те дане подсетили само они који су морали, а због ванредних околности изазваним пандемијом корона вируса изостало је присуство грађана којих је и иначе, из године у годину, бивало све мање. Обележавање дана кад су из града у јесен 1944. године протерани и последњи немачки војници отпочело је без уобичајеног интонирања химне Боже правде, па су венце испред споменика у тишини положили представ-

МАГАЗИН

6.12.2020.

ници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Војске Србије, Полиције и Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“. Полагање венаца је прилика за подсећање да су борбе за ослобођење Краљева трајале пуних четрдесет пет дана а, због стратешке важности значајне железничке раскрснице за војнике Вермахта, биле најобимније и најтеже у оквиру завршних битака за ослобођење Србије. Снаге ослободилаца, партизана и припадника совјетске Црвене армије, тих дана су биле усмерене на спречавање груписања немачких трупа и пресецање повлачења пругом узаног колосека према Чачку, Ужицу, Вишеграду и Сарајеву и даље Аустрији. Пре полагања венаца још једном се чуло да су у ноћи између 28. и 29. новембра 1944. године јединице 4. црногорске бригаде, у садејству са осталим партизанским јединицама, прешле Ибар на месту где је касније подигнут споменик и заузеле делове града око

порушеног моста. Уследиле су жестоке борбе у готово свим градским улицама, а дневни извештај који је командант Друге пролетерске бригаде пуковник Средоје Урошевић 29. новембра упутио Главном штабу потврђује да су, освојивши у току претходног дана све прилазе граду, патизанске јединице у садејству Руса у току ноћи на јуриш заузеле Краљево. При нападу на град посебно су се истакли борци 4. пролетерске и 3. српске бригаде који су јуришајући прешли Ибар источно и западно од града у снажном налету наставили уличне борбе до потпуног уништења непријатеља. У борбама за ослобођење Краљева погинуло је 357 црвеноармејаца и 45 партизанских бораца, а 106 их је рањено. Први дан слободе за Краљевчане био је 29. новембар 1944. а следећи искоришћен да ослободилачка војска и народ одају пошту стрељаним у октобру 1941. године на Лагерском гробљу под Грдичким брдом. Председник Друштва за неговање традиција осло-

бодилачких ратова „Јово Курсула“ др Милан Матијевић подсећа да је у борбама за ослобођење града заробљено три стотине немачких војника који су наредних дана ангажовани на рашчишћавању рушевина насталих као последица бомбардовања у октобру исте године кад су Американци, у намери да униште композиције вагона на железничкој станици, изручили товаре бомби на улице Војводе Путника, Обилићеву, Југ Богданову и друге у ужем центру града. - Снаге Народноослободилачке војске ушле су у град преко срушеног моста а Немци су се, после интензивних борби, повукли око један сат ноћу. Овде су ушле Трећа српска и Четрта црногорска ударна бригада и Партизански одред „Јово Курсула“, а Краљево је ослобођено четрдесет два дана после Београда. Немци су са тридесет три хиљаде војника, међу којима и чувена дивизија „Принц Еуген“, бранили мостобран у Краљеву где су се претоварали у вагоне узаног колосека и

повлачили према Чачку, Вишеграду и Сарајеву. Колико су упорно бранили Краљево сведочи податак да је погинуло педесет седам партизана и триста педесет седам Црвеноармејаца од којих је велики број сахрањен у Врби и околним местима. Ми смо тог дана очекивали да видимо силну војску која пролази крагујевачким друмом, али нисмо видели руске војнике који су тек сутрадан отишла према Крагујевцу, сећа се др Матијевић и истиче да је 29. новембар у Краљеву деценијама био у сенци обележавања Дана републике бивше државе која се распала у последњој деценији двадесетог века. Краљево је крај рата дочекало са црним барјацима на кућама као сведочанствима крвавих зверстава завојевачке осионости окупатора. О томе сведочи податак да у страдалном граду готово да нема места које није натопљено крвљу тадашњих житеља чије жртве историчари још пребројавају. Истраживања обављена у том пе-

риоду потврђују да су јединице Народноослободилачке војске у периоду од 16. октобра до 15. децембра, у операцијама за ослобођење Краљева и Чачка, имале чак 1.213 погинулих и 3.118 рањених бораца. Према записницима са ексхумације обављене 1962. године број погинулих Црвеноармејаца у борбама за ослобођење Краљева достигао је 340 војника, а само губици 223. дивизије Црвене армије мере се са 115 погинулих и 314 рањених бораца. Поразни подаци о броју погинулих добра су основа за чување сећања на жртве и страдања и обавезу преношења на будуће нараштаје како не би биле узалудне. Краљевчани су крај најстрашнијег догађаја у историји човечанства дочекали са радошћу, али у болу и тузи за изгубљеним члановима породица, рођацима и познаницима. Све то намеће обавезу да се овај дан памти као дан победе добра над злим, светлости над тамом. Чини се како је то поново почело да се заборавља. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату

ОБАВЕЗА ТРАЈН

МАГАЗИН

6.12.2020.

- У време кад је готово цела Србија била ослобођена Краљево и западно-моравски саобраћајни правац и даље су браниле јаке немачке војне снаге штитећи повлачење значајних војних капацитета из Грчке. - Почетком новембра 1944. године на мостобрану Краљево било је распоређено 47 батаљона немачких оружаних снага од двадесет пет до тридесет хиљада војника са великим бројем моторних возила. - Завршне борбе за ослобођење града интензивно су вођене четрдесет два дана. - У Краљеву је заробљено око шест стотина вагона које је немачка војска користила за претовар оружаних снага у вагоне узаног колосека који су у композицијама одвожени према Чачку, Ужицу, Вишеграду, Сарајеву и даље према Аустрији

НОГ ПАМЋЕЊА невне новине Борба и Политика су 30. новембра 1944. године објавиле ратни извештај Врховног штаба НОВ и ПОЈ за претходни дан у коме се наводи да је ослобођено Краљево, а јединице југословенске војске чисте долину Западне Мораве и приближавају се Чачку. Да је заробљен велики ратни плен а важна ибарска пруга прешла у руке ослободилаца сведочи Зборник са Научног скупа „Борбе са главнином немачке групе армија „Е“ на ибарско – западноморавском правцу у ослобађању Западне Србије 1944. године“, одржаног 1986. године и председник Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ др Милан Матијевић.

У другој половини октобра исте године скоро цела Србија, укључујући и Београд, била је ослобођена, али су Краљево и западно-моравски саобраћајни правац и даље браниле јаке немачке војне снаге штитећи повлачење значајних војних капацитета из Грчке. Како је због уништених пруга и путева на правцу Скопље – Београд било онемогућено одступање према северу, штаб немачких армија „Е“ отпочео је са преформирањем јединица због успешнијег повлачења долином Ибра. Ради обезбеђења повлачења групе армија из Грчке немачке војне снаге су, по наредби Врховне команде Вермахта, успоставиле јак мостобран у Краљеву у коме је вршен претовар живе силе и наоружа-

ња из вагона нормалног у вагоне узаног колосека. Др Матијевић потврђује да је мостобран бранио 34. корпус Вермахта са тежишном одбраном са 7. СС брдском дивизијом „Принц Еуген“, чије су јединице биле распоређене на начин да је на јужном делу, од Ковача до Милочаја, лоциран 13. СС пук 7. СС брдске дивизије, на источном делу, од Ковача до Врбе, 14. СС пук 7. СС брдске дивизије, од Врбе до Витановца 749. пук 117. дивизије а на југоисточним падинама Котленика борбена група „Бургермајстер“. На мостобрану Краљево почетком новембра било је распоређено 47 батаљона немачких оружаних снага од којих 29 борбених, осам батаљона родова

МАГАЗИН

6.12.2020.

и служби, седам за одржавање реда, осигурања, осматрања и обавештавања, један батаљон „Фелд жандармерије“, 3 „Ландесшицен“ батаљона и трианест артиљеријских дивизиона, са противтенковским и противавионским дивизионом. Процењује се да су немачке војне снаге у одбрани мостобрана у Краљеву бројале између двадесет пет и тридесет хиљада војника са великим бројем моторних возила. Концентрација немачке војне силе, нарочито на линији Врпска ада – Метикоши – Трешњари – Крушевица – Лојаник на коти 335 условили су да завршне борбе за ослобођење Краљева буду тешке, непрекидне и исцрпљујуће за ослободиоце у сталном додиру са непријатељским јединицама. - Од 16. октобра, када су се код Чукојевца сукобиле снаге 3. српске бригаде НОВ уз садејство јединица 65. корпуса Црвене армије са СС дивизијом „Принц Еуген“, борбе постају свакодневне. Истовремено, воде се жестоке борбе са 3. српском бригадом НОВ у реону села Витановац, Шумарице, Сирча, Борча, Угљарево, док 6. српска бригада јаким

ударима против немачких снага, дејствује у Драгосињцима, јединице 4. црногорске бригаде уз садејство Црвене армије воде жестоке борбе на подручју Ратине и Врбе, а у дејство ступа и 223. пешадијска дивизија Црвене армије. У интензивним борбама са положаја од Врбе до Шумара нападале су јединице 4. бригаде и јединице из састава Црвене армије, а са положаја Шумари – Ковачи – Трешњари 1. и 4. батаљон 4. бригаде и 1. и 6. батаљон 6. бригаде 2. пролетерске дивизије НОВ коме је придодата батерија топова Црвене армије. До зоре 22. новембра 4. бригада је сузила обруч опсаде немачког мостобрана на линију лево од пута Врба – Краљево. Са западних прилаза Краљеву, из правца Прогорелице, дејствовала је 3. српска бригада, форсирала Ибар и прешла на десну обалу у правцу села Матаруге. Ова јединица је водила пресудну борбу у Матаругама, Матарушкој Бањи и Прогорелици, а када им је пресечена одступница на железничком и путном правцу Рашка - Краљево немачке трупе се брже повлаче рушећи

све мостове и минирајући путеве. У ноћи између 28. и 29. новембра, на десну обалу Ибра, испред града, избијају јединице 4. црногорске бригаде у садејству са осталим јединицама НОВ и Црвене армије, прелазе Ибар и заузимају делове око порушеног гвозденог моста. Услед великог офанзивног притиска једница НОВ и снага Црвене армије, штаб 34. немачког армијског корпуса је у ноћи између 28. и 29. новембра наредио хитно повлачење, након чега је отпочело интензивно извлачење немачких јединица из долине Ибра и из Краљева – каже др Матијевић. Како је од краја октобра и током целог новембра свакодневно падала киша Ибар је био тежак за форсирање, а због нараслог нивоа воде за више од једног и по метра излио се, замутио и протицао великом брзином. И у таквим околностима у зору 29. новембра, форсирајући реку из правца Кованлука и Рибнице, у Краљево су ушле јединице 2. пролетерске дивизије НОВ, у чијем саставу су биле јединице 4. пролетерске црногорске, 2. и 3. српске ударне

бригаде. У форсирање је прво кренуо 1. батаљон из правца ушћа реке Рибнице у Ибар, а повезани у живи ланац борци су прешли на леву обалу реке и формирали мостобран. Одмах за њима, преко порушеног ибарског моста, пребацивање је вршио 3. батаљон а борбе у граду вођене су до поноћи 29. новембра. У борбама за ослобођење Краљева учествовао је и обновљени Партизански одред „Јово Курсула“, под командом Гојка Остојића и комесара Ранка Пешића, који је истог дана ушао у град, а неколико дана касније преформиран у посадни батаљон Команде места. У дневном извештају 2. пролетерске дивизије, упућеног 29. новембра Главном штабу Србије, командант потпуковник Средоје Урошевић наводи: „Освојивши у току јучерашњег дана све прилазе граду наше јединице су, уз садејство Руса, у току прошле ноћи на јуриш заузеле Краљево. При судару источно и западно од Краљева прешли Ибар. У овим борбама нарочито су се истакли борци 4. пролетерске и 3. српске бригаде и у снажном налету јуришајући прешли Ибар, наставили уличне борбе све до

потпуног уништења непријатеља.“ Завршне борбе за ослобођење града интензивно су вођене четрдесет два дана. Немачки мостобран Краљево је био вешто замишљен и ослоњен на тактички јаке висове ојачаним јаким немачким снагама, минским пољима и бункерима због чега је на сектору Краљева створен веома тежак фронт. У борбама око Врбе и до Краљева немачка војска је изгубила 495 војника, 265 је рањено а 300 заробљено. У Краљеву је заробљено око шест стотина вагона које је немачка војска користила за претовар оружаних снага у вагоне узаног колосека који су у композицијама одвожени према Чачку, Ужицу, Вишеграду, Сарајеву и даље према Аустрији. Губици 4. пролетерске црногорске бригаде, 3. српске ударне бригаде и партизанских једница мере се са четрдесет пет погинулих и сто шест рањених бораца, а у борбама за ослобађање Краљева погинуло је 357 бораца Црвене армије. Њих педесет два сахрањени су у Новом Селу, осам у Доњем Грачацу, једанаест у Подунавцима и сто педесет шест у Врби. У Витановцу је

сахрањено педесет девет Црвеноармејаца, у Ратини тридесет шест, Трговишту деветнаест, Витковцу седам, Сирчи четири, Чукојевцу три и Ковачима два. Народ је дочекао ослободиоце са цвећем и сузама радосницама, а већ следећег дана ујутру поред споменика српским ратницима у центру града одржан је митинг после кога су војска и народ отишли на гробље стрељаних у Лагеру Железничке радионице. Након што су положили цвеће на хумке жртава страдалих у масовном стрељању талаца у октобру 1941. године на гробљу је говорио командант 4. пролетерске црногорске бригаде потпуковник Блажо Јанковић. За сећање на показано јунаштво у ослобађању града подигнут је „Споменик ослободиоцима Краљева“, краљевачког архитекте Александра Васиљевића, пред који су и овог 29. новембра бити положени венци и цвеће и тако изражена захвалност ослободоцима уз поруку да садашњим и будућим генерацијам предстоји да трајно памте јунаштво ослободилаца и преносе га својим потомцима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Епидемиолошка ситуација све неповољнија

МАГАЗИН

6.12.2020.

ДЕСЕТ ДАНА НАДЕ

- За десетак дана велики притисак на болнице и далеко већи број тежих случајева са доста преминулих. - Три хиљаде заражених у новембру, и две до две и по хиљаде очекиваних у току првих десет дана децембра, са зараженим из октобра чини шест хиљада у трећем таласу. - Број заражених на територији Краљева ће за десет дана прећи педесет хиљада. - Педесет посто прокужене популације ће смањити ширење, а вирус тешко наћи пут до осетљивих. - Тамо где је вирус ушао у породицу у највећем броју случајева није заражен само један члан. - Инфекција потврђена код запослених и корисника Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи. - Међу инфициранима девет запослених и двадесет осам корисника

рошло је скоро девет месеци од тренутка кад је због појаве корона вируса проглашено ванредно стање у земљи, што је било повод за свакодневно заседање Градског штаба за ванредне ситуације и редовно информисање јавности о тренутној епидемиолошкој ситуацији. Током наредна три месеца вирусом је инфицирано тек педесетак суграђана а са само три преминула Краљево је сврстано међу локалне самоуправе које су се успешно супроставиле претећој опасности. Иако је неколико месеци касније епидемиолошка ситуација знатно неповољнија, о чему сведочи податак да се присуство вируса током једног дана потврди и код више од две стотине суграђана, између два обраћања јавности прође и више од месец дана. И док су се првих дана пандемије најмеродавнијим за давање информација чинили највиши представници локалне самоуправе од значајнијег погоршања епидемиолошке ситуације за саопштавање нимало оптимистичких задужен је координатор Градског штаба за ванредне ситуације др Радован Чеканац који је средином недеље потврдио како је епидемиолошка ситуација на територији Краљева и даље неповољна. Повод су најновији резултати о броју

МАГАЗИН

6.12.2020.

новорегистрованих случајева инфекције корона вирусом и податак да је током два узастопна дана достигао скоро пет стотина. Ако се томе дода податак да су на хоспиталном лечењу била седамдесет два пацијента, од којих на интезивној терапији седам, а са четири преминула у једном дану број оних који нису успели да се изборе са болешћу повећан на седамдесет девет, од којих тридесет девет у новембру, онда је јасна забринутост за даљи развој ситуације. Од почетка пандемије значајним фактором за оцену епидемиолошке ситуације сматран је број прегледаних у ковид амбуланти, а како је на дневноом нивоу достигао скоро четири стотине јасно је какав притисак трпе здравствене установе у граду о чијем стању круже различите информације. - Бољу ситуацију очекујемо тек за десетак дана, након тога можемо очекивати велики притисак на болнице, а до краја и далеко већи број тежих случајева са доста преминулих. Многи ће рећи да сам оптимистичан ако кажем да ћемо за десет дана имати мањи број оболелих. Разлог за оптимизам је три хиљаде заражених у току новембра, и две до две и по хиљаде које очекујемо у току ових десет дана, што са зараже-

Др Радован Чеканац ним из октобра буде негде близу шест хиљада у трећем таласу. Кад то помножимо са осам до десет асимптоматских случајева који сигурно постоје број заражених на територији Краљева ће за десет дана прећи педесет хиљада. Тако ћемо имати педесет посто прокужене популације, па ће се смањити

ширење а вирус тешко наћи пут до осетљивих, објаснио је др Чеканац. Забринутост за даље погоршање епидемиолошке ситуације расте са приближавањем треће декаде децембра због слава у том периоду које су се и до сада потврдиле као најбољи начин за ширење инфекције. Добра потврда је, подсећа др Чеканац, недавни текст у дневним новинама који сведочи како је домаћин заразио све госте на слави. И поред констатације да су као потенцијална жаришта инфекције најкритичнији већи скупови посебно брине податак да тамо где је вирус ушао у породицу у највећем броју случајева није заражен само један члан. Колико је ситуација озбиљна најбоље потврђује податак да су међу новорегистрованим случајевима по правилу чланови целе породице. Неколико месеци искуства борбе против ширења инфекције довољно је за закључак да су у примени мера заштитите и даље најодговорнији старији суграђани. Иако су лабораторијски потврђени асимптоматски случајеви видљиво је да теже преносе инфекцију која се развија тек после дуготрајније изложености. Један од примарних задатака од почетка пандемије било је настојање да

се спречи улазак вируса у установе здравствене заштите и геронтолошке центре. Према расположивим информацијама то су до скора били само појединачни случајеви све док Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања није потврдило да је, закључно са другим даном децембра, у установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих присуство вируса потврђено код хиљаду пет стотина седамдесет корисника и шесто педесет два запослена, а није поштеђен ни Геронтолошки центар у Матарушкој Бањи у - Од почетка у марту знали смо да је приоритет заштита Геронтолошког центра и болнице од ширења вируса међу здравственим радницима. После девет месеци појавио се први корисник Геронтолошког центра са симптомима након интервенције на Очном одељењу Опште болнице „Студеница“. Према прописаној процедури таква особа након интервенције иде у посебне просторије за изолацију, а ако током наредних четрнаест дана не испољи никакве симптоме може да се врати. Овај пацијент није имао никакве симптоме четрнаест дана, а појавили су се тек пар дана након повратка у дом.

Кренули смо у истраживања и открили присуство вируса код једне медицинске сестре и једне неговатељице, потом код портира и једне раднице у кухињи, каже др Чеканац. Запослени у Геронтолошком центру смењују се на свака три дана, а долазак сваке нове смене подразумева тестирање на присуство вируса. Податак да су новооткривени случајеви били негативни пре доласка на посао води ка закључку да су се инфицирали током боравка у Геронтолошком центру. Да нису само појединачни случајеви сведочи податак да су међу инфициранима девет запослених и двадесет осам корисника од којих је троје провело неколико дана на болничком лечењу. Инфицирани су изоловани од осталих корисника Геронтолошког центра и под константном контролом здравствених радника. Пре промене режима рада у тридесет основних школа присуство вируса потрђено је код осамнаест ученика и двадесет осам наставника. Слична је ситуација и у девет средњих где је инфицирано седамнаест наставника и двадесетак ученика. О озбиљности епидемиолошке ситуације сведочи и податак о сто тридесет троје инфицираних међу здравственим радницима. Т. Радовановић Фото>: М. Радовановић

МАГАЗИН

6.12.2020.

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - Коначни биланс на крају прве недеље децембра сведочи да је са двеста тридесет четири новорегистрована случајева инфекције од почетка епидемије присуство корона вируса потврђено код пет хиљада шест стотина четрдесет осам особа. - Последњег дана у недељи тестирано скоро шест стотина узорака брисева. - Смрћу две особе у Општој болници „Студеница“ укупан број преминулих повећан на осамдесет четири а на дан кад је Краљево обележавало седамдесет шесту годину у слободи након Другог светског рата свечарско расположење буде готово невидљиво још једном се постарао корона вирус. О томе најбоље сведочи извештај Завода за јавно

здравље Краљево који потврђује да је епидемиолошка ситуација на територији града још једном промењена. Од две стотине шест узорака брисева, међу њима шеснаест контролних, тестираних ПЦР методом на присуство новог корона вируса у здравственим

установама, сто шездесет два су узети од особа са симптомима болести „Ковид-19“ и утврђено да је вирус присутан у организмима њих шездесет седам. У истом периоду двадесет три особе су тестиране по другим индикацијама а извештај Завода за јавно

здравље сведочи да је у три случаја потврђено присуство корона вируса као и код сто три од двеста тринаест тестираних на присуство антигена вируса. Тако је, према информацијама Завода за јавно здравље, са укупно сто седамдесет три новорегистрована случаја укупан број лица позитивних на вирус „САРСЦоВ-2“, који изазива заразну болест „Ковид-19“, на територији града Краљева повећан на четири хиљаде триста тридесет осам. Од претходног извештаја у Општој болници „Студеница“ преминуле су још три особе тако да је укупан број преминулих од почетка епидемије повећан на седамдесет три. Ситуација се није битније разликовала ни последњег дана у месецу кад је у здравственим установама тестиран

сто педесет један узорак назофарингеалног бриса, међу којима су четири контролна. Међу сто тридесет узорака особа са симптомима болести присуство корона вируса потврђено је код педесет две, а од једанаест тестираних по другим индикацијама код још три. На присуство антигена вируса тестирано је сто седамдесет особа, при чему је вирус доказан код деведесет седам. Са сто педесет два новорегистрована случаја новембар је окончан потврдом да је у Краљеву од почетка пандемије инфицирано десет особа мање од четири и по хиљаде. Закључно са последњим даном новембра у Општој болници „Студеница“ је хоспитализовано шездесет осам пацијената од којих је осам на интензивној нези, четири интубирано а четири

на неинвазивној вентилацији. Током последња двадесет четири сата у ковид амбуланти је обављено сто четрдесет девет прегледа, а у болници преминуле још две особе. Децембар је отпочео потврдом да се епидемија не смирује. О томе сведочи податак да је тестирано сто шездесет седам узорaка назофарингеалног бриса међу којима је осам контролних. Од сто педесет три узорка особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено у осамдесет три случаја, а од шест тестираних по другим индикацијама ни код једне. Податак да је од четири стотине тридесет три особе тестиране према индикацијама присуство вируса потврђено код сто шездесет број укупно инфицираних у једном дану повећан је за две-

МАГАЗИН

6.12.2020.

ста четрдесет три нова, а укупан број од марта ове године на четири хиљаде седам стотина тридесет три. Са два новопреминула укупан број је повећан на седамдесет пет. У Општој болници „Студеница“ на лечењу су седамдесет три пацијента од којих на интензивној нези седам, три интубирана и четири на неинвазивној вентилацији. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљен двадесет један пацијент, отпуштено је једанаест а преминуло пет. У истом периоду обављено је двеста тридесет шест прегледа. Много повода за оптимизам није пружио ни извештај од наредног дана који сведочи да је тестирано укупно шест стотина седамнаест узорака назофарингеалног бриса. У здравственим установама са подручја града на присуство новог корона вируса тестирано је двеста тридесет седам узорака од којих је двадесет сврстано у категорију контролних. Међу двеста шест узорака брисева особа са симптомима болести

присуство вируса је потврђено код осамдесет седам, а код једанаест тестираних по другим индикацијама ни код једног. Извештај од среде потврђује да је антигенским тестом према индикацијама тестирано триста осамдесет брисева, а присуство вируса доказано код сто педесет једне особе. Према информацијама Завода за јавно здравље Краљево, укупан број новорегистрованих случајева инфекције другог дана децембра достигао је двеста тридесет осам, што сведочи да је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на двадесет девет мање од пет хиљада. Од претходног извештаја у Општој болници су преминуле четири особе са територије Краљева чиме се укупан број од почетка епидемије зауставио на седамдесет девет. У болници је потврђено да се на лечењу налази седамдесет два пацијента, а од седам на интензивној нези троје је на на неинвазивној вентилацији. Током протекла двадесет

четири сата примљено је једанаест и отпуштено шест пацијената, прегледан је двеста шездесет један а преминуло пет. Извесна неслагања између података Завода за јавно здравље и Опште болнице „Студеница“ последица су чињенице да се на лечењу налазе и особе са подручја других локалних самоуправа које нису предмет интересовања Градског штаба за ванредне ситуације. Даље погоршање епидемиолошке ситуације констатовано је у четвртак кад је из Завода за јавно здравље стигла потврда о тестирању пет стотина осамдесет осам узорака назофарингеалног бриса од којих осам контролних. Међу брисевима двеста двадесет једне особе са симптомима болести присуство вируса потврђено је код деведесет четири, а од шеснаест тестираних по другим индикацијама код још пет. Са сто тридесет седам позитивних од триста четрдесет три тестирана антигенским тестом вирус је доказан код сто тридесет седам особа

чиме је број укупно инфицираних од марта ове године за двеста седам премашио пет хиљада. Болести су подлегле још две особе тако да је број укупно преминулих повећан на осамдесет један. Након пријема двадесет два новооболела и отпуста десет излечених на болничком лечењу су осамдесет два пацијента од којих је на интензивној нези осам, један је интубиран а шест на неинвазивној вентилацији. Да се из дана у дан повећава број суграђана који страхују да су инфицирани потврђује тестирање пет стотина четрдесет пет узорака назофарингеалног бриса. Од двеста тридесет три тестирана ПЦР методом, међу којима је и шест контролоних, присуство вируса је потврђено код осамдесет пет особа, а од четрнаест тестираних по другим индикацијама код још три. Антигенским тестом је тестирано триста дванаест узорака брисева, а вирус доказан код сто деветнаест особа. Са двеста седам новорегистрованих случајева ин-

фекције уочи викенда укупан број инфицираних са територије града Краљева за четири стотине четрнаест је премашио пет хиљада, а након смрти још једне особе број укупно преминулих повећан на осамдесет два. У Општој болници се тренутно лечи седамдесет пет пацијената од којих је десет на интензивној нези, три су интубирана а пет на неинвазивној вентилацији. Током претходна двадесет четири сата примљено је деветнаест пацијената, двадесет два су отпуштена а у ковид амбуланти обављен двеста седамдесет један преглед. Трагичан биланс епидемије у локалној средини додатно погоршава податак о смрти још четири особе. Према Извештају Завода за јавно здравље епидемиолошка ситуација на територији града је промењена и последњег дана у недељи кад су стигли резултати тестирања пет стотина седамдесет осам узорака назофарингеалног бриса. У здравственим установама са подручја града на при-

суство корона вируса тестирано је двеста двадесет пет узорака међу којима су била и четири контролна. Од две стотине узорака особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено код осамдесет три, а од двадесет једног тестираног по другим индикацијама код још две. Антигенском тестирању подвргнути су узорци брисева триста педесет три особе, а вирус доказан код сто четрдесет девет. Коначни биланс на крају прве недеље децембра сведочи да је укупан број новорегистрованих случајева инфекције двеста тридесет четири што значи да је од почетка епидемије присуство корона вируса потврђено код пет хиљада шест стотина четрдесет осам особа. До истека радног времена последњег дана у недељи преминуле су још две особе са територије града Краљева чиме је укупан број повећан на осамдесет четири. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН

6.12.2020.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

Нове мере у борби против коронавируса

ЖИВОТ ОД ПОНЕД - Радно време кафића, ресторана, барова, ноћних клубова и сплавова од понедељка до петка ограничено на период између пет и седаманест сати. - Без гостију у дане викенда. - Из ограничења изузете апотеке и бензинске пумпе које могу да раде свакога дана без ограничења. - Биоскопи, позоришта, музеји и галерије моћи ће да раде радним данима, суботом и недељом, до седамнаест сати. - Све мере усвојене са циљем свођења социјалних контаката на апсолутни минимум, уз наду да ће дати жељени резултат што би у данима пред нама требало да се потврди бројевима заражених грађана корона вирусом лада Србије је на седници у четвртак усвојила најновије препоруке Кризног штаба за заштиту здравља становништва од заразне болести Ковид-19 о којима је претходних дана било довољно речи у медијима. Према њима угоститељски објекти, кафићи, ресторани, барови, ноћни клубови и сплавови неће радити од петка у 17 до понедељка у 5 сати ујутру, без изузетка, а њихово радно време у пре-

МАГАЗИН

6.12.2020.

осталом делу недеље, од понедељка до петка, биће ограничено на период између пет и седаманест сати. Угоститељским објектима дозвољено је да обављају делатности доставе хране свих двадесет четири сата током седам дана у недељи, као и осталим привредницима чија је то основна делатност. Радно време тржних центара, продавница гардеробе, кладионица, коц-

карница и дечјих играоница ограничено је на период од пет сати ујутру у понедељак до седамнаест поподне у петак, а током викенда неће радити ни фризерски, козметички ни салони за негу лепоте. У ову групу сврстани су и објекти из области спорта и рекреације, теретане, фитнес центри, базени, спа центри, балони за фудбал, кошарку, тенис или било који други рекреативни спорт чије је радно време

ДЕЉКА ДО ПЕТКА Професионалним спортистима је дозвољено да користе спортске објекте за припреме такмичења и током викенда, а објекти и установе из области културе, биоскопи, позоришта, музеји и галерије, моћи ће да раде радним данима, суботом и недељом, до седамнаест сати. Објекти и радње у којима се пружају услуге при чијем вршењу није потребно присуство корисника, или су присуство и контакт ограниченог трајања, попут сервиса беле технике, техничких сервиса, кројача, обућара и стаклорезачких радњи, могу да раде радним данима до двадесет један а суботом до пет сати поподне. Са седнице Владе поручено је да су све мере усвојене са циљем свођења социјалних контаката на апсолутни минимум, уз наду да ће дати жељени резултат што би у данима пред нама требало да се потврди бројевима заражених грађана коронавирусом. За поштовање усвојених мера, које су ступиле на снагу у петак, задужене су

надлежне инспекције и припадници комуналне милиције којима је поверена строга контрола. Влада и Кризни штаб су упутили апел грађанима да се понашају одговорно и избегавају окупљање у становима, приватним смештајима и било којим другим просторима, јер тиме угрожавају сопствено и здравље своје породице, а представљају ризик по целокупну околину. Свако другачије понашање оцењује се неодговорним, јер директно угрожава здравствени систем и исказује непоштовање према здравственим радницима, који од марта месеца подносе највећи терет борбе против корона вируса. Уз ограничење рада на снази су и даље добро познате епидемиолошке мере заштите и препоруке које укључују обавезно ношење маске у свим затвореним просторима, редовно прање руку, држање одстојања од других особа, дезинфекцију свих површина и често проветравање просторија. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ограничено на период од пет ујутру до пет поподне сваког радног дана, сем у дане викенда. Ограничењима ове врсте не подлежу продавнице прехрамбених производа, трговинске радње, малопродајни објекти, трафике, киосци и слично, где се приликом куповине по правилу не улази у објекат, па могу да раде подједнако радним данима и викендом до двадесет један сат. Из ограничења су изузетете апотеке и бензинске пумпе, чија је делатност продаја горива, па могу да раде свакога дана без ограничења. У повлашћен положај су стављени ресторани и барови у оквиру хотела и приватних смештаја којима је омогућено да до девет сати увече пружају услуге само, и искључиво, регистрованим и пријављеним гостима. Ординације и лабораторије које пружају медицинске услуге могу да раде током читавог дана, укључујући и викенд, а пијаце ће бити отворене и у данима викенда од шест ујутру до три сата иза поднева.

Међународни дан особа са инвалидитетом

МАГАЗИН

6.12.2020.

БОЉИ СВЕТ ПОСЛЕ КОВИДА

- Више од милијарду људи, или петнаест одсто светске популације, живи са неким обликом инвалидитета. - Неопходност да се скрене пажња на проблеме особа са инвалидитетом, пре свега сиромаштво, високу стопу незапослености и искљученост из друштва. - Међународни дан особа са инвалидитетом обележен широм света са темом „Изградити бољи свет после ковида - инклузиван, приступачан и одржив за све особе“. - У Србији живи више од пола милиона грађана који су се изјаснили да себе доживљавају као особу са инвалидитетом. - Подршка Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања усмерена ка тридесет три савеза удружења и шездесет једном предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом еђународни дан особа са инвалидитетом обележава се од 3. децембра 1992. године када је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију и позвала све земље да унапреде и особама са инвалидитетом омогуће једнако уживање људских права и равноправно учешће у друштву. У децембру 2006. Скупштина је усвојила Конвенцију о правима особа с инвалидитетом коју је Србија 2009. ратификовала с пратећим Опционим протоколом уз конвенцију. Овим документом потврђена је универзалност и недељивост свих људских права и основних слобода, као и потреба да се особама са инвалидите-

том гарантује пуно уживање свих, без дискриминације. У складу са преузетим обавезама Србија је Комитету Уједињених нација за права особа са инвалидитетом упутила Иницијални извештај о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом. Трећи дан децембра сваке године је нова прилика да се скрене пажња на проблеме са којима се суочавају особе са инвалидитетом, а то су пре свега сиромаштво, висока стопа незапослености и искљученост из друштва. Пандемија корона вируса је дубоко погодила бројне заједнице широм света, посебно осетљиве групе, а како и даље има широко распростра-

њене ефекте, једно од основних питања је како се позабавити дуготрајним системским неједнакостима које су у овим околностима још видљивије. Зато је Одељење за економске и социјалне проблеме особа са инвалидитетом Уједињених нација упутило позив да се Међународни дан особа са инвалидитетом обележи широм света са темом „Изградити бољи свет после ковида- инклузиван, приступачан и одржив за све особе“. Особе са инвалидитетом се широм света суочавају са бројним баријерама и неједнаким могућностима у погледу образовања, запошљавања, здравствене и социјалне заштите, што их искључују из пуног и ефика-

МАГАЗИН

6.12.2020.

сног учествовања у друштвеним токовима. Контрадикторност је да су ови свеприсутни проблеми остали друштвено невидљиви, па се особе са инвалидитетом осећају невидљивим у својим заједницама а очекују да имају једнаке могућности, али и право на различитост. Податак да више од милијарду људи, или петнаест одсто светске популације, живи са неким обликом инвалидитета основни је разлог за потребу да се скрене пажња на проблеме са којима се суочавају, пре свега сиромаштво, висока стопа незапослености и искљученост из друштва. Стратегија превенције и заштите од дискриминације, коју је усвојила Влада Републике Србије, препознаје особе са инвалидитетом као посебно осетљиву друштвену групу. Зато су међу задацима Стратегије стварање безбедног окружења за припаднике осетљивих друштвених група и унапређење степена толеранције према њима, искорењивање и сузбијање говора

мржње и аката физичког и психичког насиља и привођење правди учинилаца таквих аката и радњи, јавно заговарање неопходности спречавања дискриминације и промовисање културе толеранције. Док резултати последњег пописа потврђују да у Србији живи више од пола милиона грађана који себе доживљавају као особу са инвалидитетом, имају тешкоће или су потпуно онемогућени да обављаају свакодневне активности, у Канцеларији за људска и мањинска права процењују да их има око седам стотина хиљада, што чини око десет одсто укупног становништа. Обележавање овог дана у Краљеву се свело на протоколарно обраћање јавности у коме представници локалне самоуправе нису штедели речи обећања да ће и у наредном периоду учинити све како би побољшали положај особа са инвалидитетом. Колико им се може веровати најбоље потврђује податак да ни представницима удружења ни новинарима није дозвољен улаз

у зграду Градске управе, иаско су то покушали, па су се добро смрзли док су слушали припремљене изјаве. - Бројни су проблеми, како у Србији тако и у Краљеву, са којима се у свакодневном животу срећу особе са инвалидитетом а главни су архитектонске и социјалне баријере. И док архитектонске некако превазилазимо велики проблем су социјалне, нарочито предрасуде везане за хендикеп. Зато је жеља удружења особа са инвалидитетом, и свих других, да те баријере буду што мање и да се особе са инвалидитетом осећају као равноправни чланови овог друштва. Имамо одличну сарадњу са локалном самоуправом са којом смо успоставили партнерски однос и у овој години кренули са решавањем неких архитектонских препрека. Уређена је стаза на кеју, коју је финансирала Европска унија, и снимљен филм о томе да буде пример другим локалним самоуправама како треба решавати проблеме особа са инвалидитетом. Постављена су два звуч-

на семафора а надам се да ћемо у наредном периоду, нарочито кроз континуирану помоћ коју град пружа удружењу, побољшати квалитет живота особа са инвалидитетом, истакао је председник Уније удружења особа са инвалидитетом Ранко Вуковић. Познато је да су особе са инвалидитетом чешће од других изложене дискриминацији, а проблем који томе значајно доприноси је питање неприступачности објеката, изузетно ниска стопа незапослености од око тринаест одсто и још увек недовољна подршка у заједници. Иако Закон о забрани дискриминације и Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом изричито забрањују дискриминацију у погледу коришћења јавних објеката и површина, као и јавних услуга, у пракси се то редовно дешава. Због тога се намеће потреба измене посебних закона и подзаконских аката у овој области, нарочито аката јединица локалне самоуправе, али и израда нових законских текстова који ће осо-

бама са инвалидитетом помоћи да равноправно са другим грађанима користе све ресурсе у заједници. Влада Републике Србије је у Стратегији превенције и заштите од дискриминације препознала особе са инвалидитетом као једну од девет осетљивих друштвених група које се налазе у повећаном ризику од дискриминације. Због тога су Закон о употреби знаковног језика и Закон о кретању слепих особа уз помоћ паса водича усвојени и пре рока предвиђеног акционим планом за спровођење Стратегије, чиме је Србија направила корак напред у погледу остваривања права особа са инвалидитетом, као и олакшавања њихових свакодневних активности. Међународни дан особа са инвалидитетом је прилика за подсећање да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у јануару ове године покренуло кампању „Србија без баријера“, са циљем да се појединачне активности које се реализују

ради унапређења положаја особа са инвалидитетом, као што су постављање рампи на објектима јавне намене, реконструкције и опремања објеката за особе са инвалидитетом, обележавање значајних датума инвалидског покрета и друге, одвијају под заједничким слоганом и препознатљивим визуелним идентитетом. Министарка Дарија Кисић Тепавчевић је овим поводом нагласила како ће Министарство наставити да подржава рад организација које окупљају особе са инвалидитетом, са циљем да им омогући остваривање грађанских, социјалних и других права, уз поштовање њиховог достојанства. Подршка ће бити усмерена ка тридесет три савеза удружења особа са инвалидитетом који окупљају петсто двадесет две локалне организације у Србији и ка шездесет једном предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Живот особа са аутизмом у доба короне

6.12.2020.

ПРОБЛЕМА ВИШЕ - Од почетка пандемије није се обратила довољна пажња на хоспитализацију и лечење особа са аутизмом инфицираних корона вирусом. - Деци са интелектуалним потешкоћама, нарочито са аутизмом, чак и ако похађају редовну наставу преко је потребна додатна помоћ и подршка. - Коначни ефекат онлајн наставе за особе са аутизмом занемарљив чак и у случају високо функционалних који би до извесне мере могла да прате делове наставе за које покажу довољан степен интересовања. - Затварање дневног боравка узрок нарушеног здравственог и психичког стања, па врло често долази до агресије и аутоагресије ако је у значајној мери утицала на живот целокупног становништва пандемија корона вируса се, ако се изузму оболели, посебно негативно одразила на поједине категорије. У такве се убрајају особе са аутизмом које су се већ половином марта нашле у проблему узрокованим ограничењима везаним за кретање. Разлог се огледа у потврди да су навикнути на одређене активности, међу којима значајно место заузима шетња, а свако одступање од њих изазива нежељене промене расположења и често неочекиване реакције. Проблем више је немогућност да схвате шта се

МАГАЗИН

дешава што је повод за изражавање агресије, аутоагресије и других нежељених стања. У Краљевачком удружењу за помоћ особама са аутизмом потврђују да је, разумевањем надлежних органа, овај проблем решен у релативно кратком року па је члановима омогућено кретање и у време забране током ванредног стања. Да излазак из домова није једини проблем потврђује податак да се од почетка пандемије није обратила довољна пажња на хоспитализацију и лечење особа са аутизмом инфицираних корона вирусом. Специфичност стања у коме се налазе основни је разлог да хоспитализација, без об-

зира да ли је у питању инфекција овим вирусом или неко друго обољење, захтева присуство једног од родитеља. Колико то у одређеним ситуацијама није изводљиво потврђује пример шеснаестогодишњака код кога је повишена температура изазвана корона вирусом била разлог шест епилептичних напада током једног дана, због чега је била неопходна хитна хоспитализација. У ситуацији кад на одељењима Опште болнице „Студеница“ није било капацитета за смештај ове категорије оболелих пацијент је хитно упућен у београдски Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић“, а након

Е, ПОМОЋИ МАЊЕ

МАГАЗИН

6.12.2020.

више дописа и апела завршио у Институт за мајку и дете, али тек након реакције заштитника грађана, поверенице за заштиту равноправности и констатације како мора да се нађе адекватно решење. Како се увек по макар делимичном решењу једног проблема јавља други најбоље су могле да се увере особе са аутизмом чији су родитељи инфицирани и приморани да извесно време проведу на болничком лечењу - То је озбиљан прблем за све који су везани за своје родитеље, јер се нико није питао шта ће да се деси ако оболе и морају да се хоспитализују, где ће та деца и ко ће да брине о њима? Игром случаја у Краљеву се то није десило, али се дешавало у другим деловима Србије где су родитељи морали да буду хоспитализовани што је изазвало велике проблеме особама која су навикнута на двадесетчетворочасовну негу и бригу родитеља, каже председник удружења Иван Маричић. Да се ни образовни систем није најбоље снашао потврђује податак да су

специјалне и редовне школе, у којима се особе са аутизмом образују по инклузивном моделу, прешле на онлајн наставу. Познато је да је деци са интелектуалним потешкоћама, нарочито са аутизмом, чак и ако похађају редовну наставу преко потребна додатна помоћ и подршка. Отуда стрепња да би, ако се пошаљу кући на онлајн наставу, коначан ефекат био занемарљив чак и у случају особа са високо функционалним аутизмом која би до извесне мере могла да прате делове наставе за које покажу довољан степен интересовања. Ако се свему дода податак да им је онемогућена социјализација онда је јасније у каквом се проблему налазе и они и њихови родитељи. - Један од великих проблема је што су у целој Србији још у априлу затворени дневни боравци који су деци ван школског система били једини сервис подршке, због чега су остали затворени између четири зида. Дневни боравак није сервис за чување деце, већ за социјализацију и рад са дефектолозима. Кад одраслој особи са седамнаест

или осамнаест година која је изашла из школског система, или тридесет до четрдесет која је навикнута да годинама иде у дневни боравак, навикнута на исте људе и дефектологе то ускратите њима је то необјашњиво. Код већине су почели да се јављају проблеми у понашању и испољавању емоција, а родитељи потврђују да им је углавном нарушено здравствено и психичко стање па врло често долази до агресије и аутоагресије. Родитељи су неретко у позним годинама, и оболели, па не могу да се изборе са њима и у томе је срж проблема, каже Маричић. Првих дана пандемије половином марта било је видљиво како ће широка лепеза проблема утицати на живот особа са инвалидитетом, и чланова њихових породица, па су сва удружења у Србији, уз подршку стручњака, лекара, психолога, психијатара и других, потписала документ са пописом проблема са којима се срећу и упутила га Институту за ментално здравље. Иако је документ добила свака здравствена установа у земљи, није се превише

учинило да се предупреде негативни ефекти пандемије на особе с аутизмом. У таквој ситуацији терет бриге преузели су савез и локална удружења како би, у оквиру сопствених могућности, помогла родитељима у обезбеђивању заштитних средстава. У сарадњи са Центром локалних услуга у Краљеву је обезбеђена усулуга личног пратиоца што је у значајној мери помогло да се не наруши уобичајена рутина. Значајним се оцењује податак да су пратиоци сваког дана, иако у скраћеном радном времену, радили и педагошки део, анимирали децу и изводили их у шетњу како би лакше пребродили период кризе. - Генерални проблем у Србији је што родитељи старе и оболевају, а ако не могу да шаљу децу у дневне боравке у огромном су проблему, да не причам о томе на шта личе два центра за трајни смештај у Београду и Шапцу. Тамо су смештена деца чији су родитеља стари, или преминули, корисника је много а запослених све мање.

Ако смо издржали првих девет месеци пандемије издржаћемо још до пролећа, а кад изађемо из овога локалне власти, држава и ресорно министарство треба да подрже породице, да им пруже услуге социјалне заштите, али и да заживе све институције које се старају о особама са аутизмом и њиховим породицама, каже Маричић уз потврду да краљевачко удружење окупља четрдесет четири члана старости између четири и осамнаест година. Да број оваквих особа није коначан сведочи податак о старијим од осамнаест година чији су се родитељи помирили са ситуацијом у којој се налазе, и затворили међу четири зида, елиминишући могућност било какве социјализације или активности које би могле да утичу на побољшање квалитета живота. Брига о деци траје док то физичке могућности дозвољавају па су особе са аутизмом, у случају болести или смрти родитеља, принуђена на одлазак у неку од институција трајног смештаја које су, подсећа Маричић, све само не прилагођене особама с ау-

тизмом. Констатација да аутизам није ментална ретердација добра је основа за потребу да се таквим особама пружи адекватна подршка, а колико може да буде делотворна потврђују примери великог броја оних који могу да се осамостале. Подршка особама са аутизмом један је од мотива за оснивање удружења и обезбеђење што више сервиса подршке од којих је у Краљеву доступна само услуга личног пратиоца. У граду у коме већ више од осам година нема запосленог дефектолога пројектно финансирање и донације једини су начин да се обезбеде дефектолошки, физијатријски, логопедски и други третмани, и помогне родитељима који нису у могућности да плате онима који их пружају приватно. Сем што је добра прилика да се родитељи колико толико растерете, удружење организује радионице различитог типа, ликовне музичке и друге, а све у циљу анимирања и социјализације особа са инвалидитетом. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.12.2020.

Тековине демократских промена: Зоран Николић

НИ ВЛАСТ, НИ ОПОЗИЦИЈА - Владавина Слободана Милошевића ушла је у опасну фазу након партнерства са Југословенском левицом. - Велика коалиција конгломерат свега и свачега, не само идеолошки, јер је било и организација без икаквог чланства. - Пети октобар је датум који симболизује промене, а ако их је и било обележене су лутањима због чега је пред грађанима дуго присутна дилема да ли су очекивања испуњена или нису. - Грешка нове власти, претходних и садашње, је што полуге система на непримерен начин ставља под политичку контролу. - У многим сегментима, политичкој култури и степену демократизације друштва, није направљен значајнији искорак из стања какво је владало пре двадесет година. - Сем пропаганде у економији има мало тога што је ефективно добро

Зоран Николић

а разлику од највећег броја локалних самоуправа у земљи Краљево је успело да прекине полувековну владавину комуниста један изборни циклус пре демократских промена 2000. а четири године нове власти, оптерећене бројним неспоразумима и есналажењем, биле су увод у нову изборну годину након окончања НАТО агресије и потписивања Кумановског споразума. По повратку са ратишта било је видљиво све веће незадовољство учесника ратних дејстава што је доводило до социјалног бунта који се испољавао на различите начине. Са довољно политичког искуства из претходног периода Зоран Николић сведочи о времену када је општински менаџмент, са председником општине из редова Српског покрета обнове, у значајној мери утицао на припреме

МАГАЗИН

6.12.2020.

преврата који је уследио након септембарских избора 2000. године. Повод за кулминацију годинама нагомилаваног незадовољства били су резултати парламентарних избора одржаних 24. септембра и захтев највиших представника власти упућен Уставном суду да оцени утемељеност у законима резултата пребројавања гласова, што није било у складу са интересима. Био је то окидач који је изазвао експлозију незадовољства испољеног на масовном протестном скупу у Београду 5 октобра. Притисак на представнике власти, и опасност да растуће незадовољство изазове негативне последице несагледивих размера, утицало је на одлуку Слободана Милошевића да призна пораз након чега је уследила конститутивна седница скупштине Савезне Републике Југо-

славије и избор Војислава Коштунице за председника. Са позиције активног учесника у политичком животу земље Николић указује на кључни догађај који је прелио чашу десет година таложеног незадовољства и податак да је владавина Слободана Милошевића ушла у опасну фазу након партнерства са Југословенском левицом. - Ја сам тада био у Новој демократији која се 1997. нашла на заједничкој изборној листи са социјалистима, али смо и пре него што је донет лекс специјалис признали резултате изборе и вољу народа за променама. То је довело до прекида коалиционих односа са социјалистима, па су чланови Нове демократије иступили из свих форума у којима су били. Спецификум Краљева огледа се у податку да смо на поновљеним изборима на изборном месту

у Грдици добили првог одборничког кандидата у Скупштини општине. Иако смо јасно износили ставове и на националном и на локалном нивоу нисмо били прихваћени ни од једних ни од власти ни од опозиције коју су чиниле Демократска странка, Српски покрет обнове, Демохришћанска странка Србије и други. Разлог је био поједностављено схватање претходног партнерства са Социјалистичком партијом Србије и чврст став, ми или они. Наша политика никад није била за поједностављења тог типа, јер сурова животна реалност није да је све ни тако црно ни тако бело, па смо хтели да будемо мост између две стране у настојању да се кроз дијалог дође до неких решење. То није било могуће из обиља разлога, па је наша улога била сведена на политички ангажман у том

међупростору и јавна указивања шта је добро а шта није, каже Николић и подсећа како такво понашање није увек било популарно. Кључну годину у новијој историји Србије дочекао је на позицији председника Општинског одбора Нове демократије, а већи део дотадашњег радног века у медијима био добра прилика да се огласи поводом догађаја који је почетком године у великој мери узбуркао локалну јавност. Повод је одлука државних органа након које су непознати починиоци уклонили предајник Радио-телевизије Краљево са Гоча који је у дугом временском периоду омогућавао да сигнали локалног радија и телевизије допру до значајног дела Србије. Уклањање предајника било је повод да представници највиших органа

локалне самоуправе, политичких странака и медија, формирају Општински одбор за слободу медија из кога је Николићу упућен позив за укључење у рад и обраћање јавности на великом протестном митингу у центру града током наредна два дана. Улога Одбора била је двострука, да упозна домаћу и светску јавност са безумним актом о скидању предајника и изврши притисак на државне органе да се предајник врати. Разлог за уклањање предајника огледа се у потврди о неусаглашености локалне и републичке власти којој није одговарао начин извештавања са дијаметрално супротним ставовима о стању у локалној средини. То је, каже Николић, сметало због демистификације безочних лажи пласираних посредством медија са националном фреквенцијом које су

6.12.2020.

МАГАЗИН

биле под директном контролом државних органа. Различита истина од видљиве у локалној средини била је повод битно другачијег реалног извештавања које су у значајној мери профилисала гостовања истакнутих личности опозиционе сцене. - Кад нисмо препознати ни као позиција ни као опозиција, вођени сазнањем да сам дуго радио у медијима и нешто знам о томе, позвали су ме као представника Нове демократије да говорим на скуповима који су били јако посећени. У обраћању сам апеловао на безумну браћу, указивањем да тиме што раде на почетку двадесе првог века краду амбијент у коме наша деца треба да расту. Тако сам остварио одређени ниво комуникације са представницима власти у периоду кад је следила припрема за изборе, па смо имали састанке на којима се расправљало о расподели мандата, јер су на републичком нивоу већ били договорени одређени

принципи и квоте. Окупљали смо се до августа кад су утврђене квоте у оквиру велике коалиције која је представљала конгломерат свега и свачега, не само идеолошки, јер је било и организација без икаквог чланства. Биле су формиране и постојале само на папиру, али су и као такве имале право не неке мандате. И док су представници политичких субјеката једни другима оспоравали право на мандате, што је повећавало незадовољство, ја сам био реалан у процени односа снага и наших могућности, каже Николић. Задовољство представника Нове демократије засновано је на потврди о пет предлога за одборнике на изборној листи за локалне изборе, што је било више од очекиваног. Оно што је изазвало буру незадовољства били су председнички избори, а колико је пред њих у ваздуху био приметан изузетан набој најбоље сведочи дочек Војислава Коштунице у Краљеву дан пре почетка изборне ти-

шине. На Тргу српских ратника окупио се за то време изузетно велики број незадовољних који су од обраћања председничког кадндидата очекивали потврду очекивања за оно што треба да уследи неколико дана касније. Податак да је Коштуница истог дана гворио на великом митингу у Косовској Митровици, а на путу до Краљева пређе бројне препреке, основни је разлог кашњења дуже од три сата. Иако би се могло очекивати да у том периоду попусти концентрација, и значајан број присутних напусти место окупљања, сведоци овог догађаја потврђују да се десило супротно па је њихов број бивао све већи. То је била довољна потврда спремности да се стави тачка на дотадашњу политику земље, а са новим прдседником закорачи у период демократије и значајнијег повећања животног стандарда. Проглашења изборних резултата неколико дана касније изазвало је буру незадовољства у свим деловима зе-

мље, а након што је актуелни председник прогласио победу почео је нови заплет. Разлог је тумачење изборног резултата који је изазвао експлозију незадовољства и припреме за петооктобарски протестни скуп у Београду, уз обавезу сваке странке опозиционог корпуса да обезбеди довољан број чланова за одлазак. Из Краљева се према Београду упутило неколико аутобуса, а они који су отпутовали сутрадан је на Тргу српских ратника дочекао велики број суграђана. Пети октобар је датум који треба да симболизује промене, а ако их је и било чини се да су обележене лутањима због чега је пред грађанима дуго присутна дилема да ли су очекивања испуњена или нису. Нова демократија је ушла у све структуре власти на републичком нивоу, и нешто мање у савезним органима, а после конституисања парламента и прелазне трочлане владе председник Душан Михајловић постао министар унутрашњих послова.

Николић сведочи да су понашање и рад чланова странке били у складу са ондашњим законом, иако су се мишљења и ставови разликовали од других политичких субјеката који су учествовали у подели власти. - У Краљеву је 12. октобра конституисана Скупштина општине, за председника општине изабран Љубиша Јовашевић, председника Извршног савета Миле Корићанац а секретара скупштине Драган Вукадиновић. Тада смо имали орган који се звао Савет ДОС-а, а стицајем околности ја сам кратко време, можда две недеље, био председавајући. То је било координационо кадровско тело које је требало да распореди где ће ко, али сам врло брзо дошао у конфликт са начином рада што је разумљиво јер сам, као потпредседник општине у периоду између 1989. и 1992. године, имао извесно политичко искуство. Знао сам како функционише држава, и каква су овлашћења на локалном нивоу, па сам

био апсолутни противник остракизма по сваку цену. Разишао сам се након што сам у два три наврата јавно говорио о томе, а кап која је прелила чашу стрпљења био је поступак председника општине који је присвојио печат са именима чланица Савета. Иако Савет објективно није ништа значио, требало је да има неку саветодавну, консултативну и умирујућу функцију а не да буде кадровска комисија, у неким главама се вероватно доживљавао као нешто значајно. Било је то бурно време са пуно ентузиујазма, неискусних људи и грча, а како себе нисам видео у томе повукао сам се, јер нисам имао револуционарног духа и жара колико је било код нових. Нажалост, код многих сам преознао дух и жар за плен, а иако је било и добрих решења било је аналфабета за иоле озбиљније послове, јер не можеш да задиреш у неке структуре које је заједница градила десетинама и стотинама година и револуционарним

МАГАЗИН 6.12.2020.

методама мењаш нешто што је осетљиво. Грешка нове власти, претходних и садашње, је што полуге система на непримерен начин ставља под политичку контролу. Зато смо као заједница неуспешни, па толике године не успевамо да конституишемо државу и њене институције, каже Николић. Резултат таквог понашања огледа се у уверењу да земља у многим сегментима, политичкој култури и степену демократизације друштва, и поред бројних промена власти није направила значајнији искорак из стања какво је владало пре двадесет година. То је последица промена које су изведене знатно касније него у другим источноевропским земљама, а како нису примењена њихова искуства ушло се у процес приватизације друштвене имовине који се оцењује погубним. Након што су изостале суштинске промене 2012. је стигла казна а након тога, и поред континуитета власти којој је поверен трећи мандата, и даље је присутно уверење да сем пропаганде у економији има мало тога што је ефективно добро. Потврда се огледа у ставу да се успех мери једино зарадама и куповном моћи становништва, а без минималне зарада испод три стотине евра беспредметно је причати о величанственим успесима и победама. Разлог више за дозу песимизма је уверење о значајним системима који су пред колапсом, или потпуно уништени, пре свих образовање и здравство. - За двадесет година имамо визуелних промена које су лепе, кеј и халу спортова, али и аутобуску и железничку станицу које не знамо на шта личе, Матарушку Бању која је умрла, Магнохром и Фабрику вагона у центру града као прашуму, а нисмо свесни каква је еколошка бомба. Депонија задњих тридесет година само расте,

а нема решења. Промена има, нешто је добро, много тога није, а оно што је најтеже и најуочљивије су невероватна социјална раслојавања и осиромашење великог броја становника, што сигурно није амбијент за мирна времена. Ако у то умиксујемо званичне податке о томе колико сваке године имамо мање одељења у школама, да се више умире него што се рађа, онда треба да се запитамо о смислу свега што радимо, јер смо народ који нестаје. Миграције сведоче о досељавању у град, и први прстен приградских насеља, а огромно пространство остаје празно. Овде је још увек врхунски цивилизацијски домет двеста метара асфалта, јер се гласови још увек добијају на двеста метара асфалта за изборе. Промена има али, кад се све сабере у заједнички именитељ, немамо много повода да се радујемо. Зато брижност, ако је има, треба артикулисати у активност а да би се покренула мора да се елиминише странчарење и методологија садашњег политичког деловања, они или ми, каже Николић. Двадесет година од демократских промена, у деветој години напредњачке власти, не јењава уверење како у локалној средини има особа са формалним образовањем, радним искуством и резултатима иза себе, али не и некога ко би могао да их интегрише. Политичке странке то нису, јер им је једини циљ борба за власт, а ни крхки цивилни сектор који је са мање од тридесет година искуства још у повоју. У таквим околностима све је чвршће уверење о апатији и значајној пасивности великог броја појединаца које одбија потврда да је свако мишљење различито од онога које заступа власт изложено стигматизацији. Значајно политичко и радно искуство довољно је за свест о по-

треби минимума заједничког интереса као основе за дијалог између појединаца, артикулисаних група и политичких странака. До тада нема довољно оптимизма за дешавања у периоду од наредних пет година, а забринутост појачава негативан тренд демографских кретања. - Џаба нам све ако немамо људи, а да би квалитет живота био на пристојном нивоу није довољан само додатак за четврто дете и пропагандистички наступ у медијима. Треба стварати додатне услове за образовање, доступност здравственог система, инфраструктуре и много чега другог. Можда сам после двадесет година исувише радикалан, али имам утисак да од Берлинског конгреса и успостављања државности јуримо реп и вртимо се у затореном кругу не налазећи прави начин да се уклопимо са општим светским трендовима и променама, пре свега у технологији и науци а иза тога у организовању друштва и функционисању заједнице. Двадесет година је огроман период, а заједнице не смеју да имају много празног хода. Није ни овде све било празан ход, али је могло много више да се уради. То се није догодило јер нисмо имали друштвени консензус за преко потребне промене зато што су све снаге биле усмерене на класичну политичку борбу, битку за власт, контролу над економским ресурсима и апаратом репресије, каже Николић. Значајнијим реформама које стварају услове за бржи напредак нико се није бавио, а и ако је покушавао није одмакао даље од површног приступа. У таквим околностима нема много основе за оптимизам да би 5. октобар могао да се понови. Много је присутнија стрепња да би могло да се догоди нешто још горе - анархија. Т. Радовановић

6.12.2020.

МАГАЗИН

Експозе Aне Брнабић, кандидата за председника Владе Србије (6)

ПРИОРИТЕТ ЕВР - У претходном четворогодишњем периоду Србија је отворила шеснаест поглавља у процесу приступања Европској унији, од којих су два привремено затворена. - Укупан број отворених поглавља je осамнаест, a припремљене су и предате преговарачке позиције за још пет. - Oд 2016. до 2020. године испреговарана је бесповратна помоћ Европске уније у износу од 916.500.000 евра. - Припремљен и достављен Европској комисији пакет предлога укупне инвестиционе вредности од 1,83 милијарде евра за финансирање из средстава за 2021. и 2022. године

РОПСКА УНИЈА Владавина права и убрзање реформи на нашем европском путу уноправно чланство у ЕУ представља апсолутни спољнополитички приоритет Србије. Србија је са ЕУ повезана не само европским карактером земље (у географском и културно-цивилизацијском смислу) већ заједничком судбином и заједничком будућношћу. Србија је била, јесте, и биће део европске породице народа чије су упориште

заједничке вредности и цивилизацијска достигнућа. Важно је да сви разумемо да чланству у ЕУ тежимо зарад наше заједничке будућности, зарад генерација које долазе, реформишући друштво у боље, праведније, доступније, богатије, користећи најбоље европске моделе и праксе на том путу. Циљ Србије никако не треба да буде пуко чланство и испуњавање техничких критеријума за отварање преговарачких поглавља на том путу, већ изградња модерне државе као кредибилне и успешне чланице ЕУ која на нај-

бољи могући начин користи чланство, али и даје допринос развоју заједничке европске породице народа и решавању заједничких европских изазова. Треба такође да разумемо да је наш циљ европска Србија. То је оно на чему радимо и на шта директно можемо да утичемо. С друге стране, на само чланство Србије у ЕУ не можемо директно да утичемо. То је политичка одлука појединачних чланица ЕУ и Уније као такве и не зависи неопходно ни од наших реформи, ни од наше спремности, већ од политичке одлуке чланица и Уније.

МАГАЗИН

6.12.2020.

У претходном четворогодишњем периоду Србија је отворила 16 поглавља у процесу приступања ЕУ од којих су 2 привремено затворена. Укупан број отворених поглавља je 18, a поред тога припремљене су и предате преговарачке позиције за још 5 преговарачких поглавља (поглавља 2, 14, 21, 3, 27). Oд 2016. до 2020. године испреговарана је бесповратна помоћ ЕУ у износу од 916.500.000 евра из Инструмента за претприступну помоћ (ИПА) II. Истовремено је припремљен и достављен Европској комисији пакет предлога укупне инвестиционе вредности од 1,83 милијарде евра за финансирање из средстава ИПА III и Инвестиционог оквира за Западни Балкан за 2021. и 2022. године. Србија је готово у потпуности интегрисана у европске економске токове. ЕУ је наш највећи партнер у погледу развојне помоћи, али и трговине, нарочито на извозној страни. Отприлике 66,65% укупног извоза роба из Србије одлази у ЕУ. Такође, већина страних директних инвестиција, као и неки од најзначајнијих пројеката, јесу из ЕУ. Наши партнери

из ЕУ су на најдиректнији могући начин помогли развоју Србије у претходним годинама. Влада коју предлажемо је проевропска. Њен основни задатак јесте да у наредном периоду убрза процес европских интеграција, да покаже жељу и пожртвовање како би значајно убрзала реформе и урадила све са наше стране, како би до 2024. године били завршени приступни преговори Србије и ЕУ. Нова Влада ће наставити да убрзано усклађује националне прописе са правним тековинама ЕУ и обезбедићемо финансијска средства и институционални оквир за њихову примену. Влада ће наставити да подстиче грађански дијалог и настојаће да обезбеди подршку грађана, организација цивилног друштва, медија, академске заједнице и приватног сектора за пут Србије у заједницу европских земаља. Промена Устава Републике Србије у делу правосуђа је неопходан корак у даљем оснаживању владавине права и даљем усклађивању са европским правним тековинама и европским стан-

дардима. У претходном мандату Влада Србије је, након опсежних јавних консултација, које су трајале нешто више од 18 месеци, као и консултација и подршке Венецијанске комисије, Скупштини упутила иницијативу за измену Устава како би наше друштво имало правосуђе које је свакако независно од било каквих и свих политичких утицаја, али и много ефикасније и одговорније према грађанима. У овом мандату Влада Србије ће наставити да подржава измене Устава у области правосуђа које ће пратити, као и до сада, транспарентна јавна дискусија, а све ради проналажења најбољих решења за наш правни систем. Истовремено ћемо, у сарадњи са свим релевантним чиниоцима, припремати измене постојећих закона из области правосуђа, такође уз подршку и по препорукама Венецијанске комисије. Зарад бољег квалитета живота наших грађана и веће правне сигурности и грађана и привреде, нама је неопходно ефикасно правосуђе које суди у разумним роковима, у које грађани верују и у које могу да се поуздају. Влада ово не може да уради сама, али

ће урадити свој део посла брзо и ефикасно и стално ће позивати и апеловати да сви остали раде свој део посла у најбољем интересу грађана Србије. Што се тиче медијског простора, у мандату претходне Владе усвојена је Стратегија развоја система јавног информисања у Републици Србији за период од 2020. до 2025. године. Овај важан посао Влада је урадила у партнерству са медијским и новинарским удружењима, чији представници су чинили половину чланова Радне групе за израду Медијске стратегије. Транспарентност и инклузивност целог процеса препознали су и подржали партнери који су нам пружили снажну подршку у том процесу Мисија ОЕБС у Србији, Делегација ЕУ у Србији, Амбасада Краљевине Норвешке и Фондација Конрад Аденауер. У том духу транспарентности и инклузивности иста Радна група наставила је и процес израде Акционог плана, који је на самом крају и који ће бити један од првих докумената на дневном реду нове Владе. Намера јесте да се на исти начин настави рад на изради нових медијских

закона. Имплементација стратегије и нови медијски закони допринеће свеукупном унапређењу система јавног информисања и слободи изражавања, јачању медијског плурализма и медијског тржишта и оснаживању медијске професије. Оно што је нарочито важно, и на чему ћемо даље радити, јесте оснаживање Сталне радне групе за безбедност новинара и Комисије за истраживање убистава новинара. То ће свакако бити приоритет у раду нове Владе. Само сарадњом са новинарима, медијским и новинарским удружењима можемо заједно да унапредимо културу дијалога и остваривање јавног интереса у области информисања. Медији и цивилно друштво су међу најважнијим партнерима у свим реформским процесима који се спроводе и који нас очекују у наредном периоду. Управо због тога донели смо одлуку да се у оквиру Владе Републике Србије формира нови ресор – Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, које ће, између осталог, радити

на унапређењу дијалога и сарадње са организацијама цивилног друштва. Један од првих задатака овог министарства биће да постави основу за даљи рад на Стратегији за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва као свеобухватног документа јавне политике, којим ћемо заједно са цивилним друштвом одредити правце наше даље сарадње. Цивилни и јавни сектор морају остварити бољу међусобну сарадњу. Међутим, како бисмо развили стабилне односе са цивилним сектором у целини, предстоји нам доста рада, пре свега на изградњи међусобног поверења, које је неопходан чинилац у развоју партнерства. Оно што је први и основни предуслов да би се изградило поверење јесте да се обезбеди дијалог и на томе ћемо активно радити у наредном периоду. Влада Републике Србије радиће на јачању демократског друштва у којем сви грађани уживају једнака права, имају једнаке могућности за остваривање својих потенцијала и равноправно учешће у свим аспектима друштвеног, културног, политичког и економског живота. У скла-

6.12.2020.

МАГАЗИН

ду са тим, високо место међу приоритетима будуће Владе биће инклузивно друштво – друштво у коме се разлика поштује и цени, и у којем се активно бори против дискриминације и предрасуда у политикама и у пракси, друштво које пружа једнаке шансе за све грађане у Републици Србији. Очекујемо да се добар партнерски однос и сарадња са националним саветима националних мањина наставе и у периоду пред нама, а Влада ће кроз доследну примену законодавног оквира стварати амбијент који ће обезбедити равноправност свих њених грађана. Уставом Републике Србије утврђено је да је Република Србија држава која почива на социјалној правди. Питања социјалног укључивања у Републици Србији представљају трајно опредељење социјално одговорне државе и при јачању инклузивног друштва и стварању једнаких прилика за све посебну пажњу морамо посветити осетљивим друштвеним групама социјално искљученима, сиромашнима, особама са инвалидитетом (где

ћемо посебно радити на даљем унапређивању приступачности јавних објеката, саобраћајне инфраструктуре и превозних средстава у јавном превозу путника), лицима са сметњама у развоју, старијим суграђанима, ЛГБТИ популацији, Ромима и Ромкињама, мигрантима и свима онима којима је подршка државе неопходна. У Републици Србији сви њени грађани морају бити једнаки и морају остваривати једнака права. Влада ће посебно инсистирати на промоцији родне равноправности. Жене чине више од половине укупног становништва Републике Србије (51,3%). Подаци показују да је дошло до побољшања положаја жена у појединим областима, посебно у домену заступљености жена у законодавној и извршној власти. Када је реч о учешћу на позицијама одлучивања у политичкој сфери, удео жена у Влади Републике Србије био је 23,8%, сада је близу 50%, а међу посланицима у Народној скупштини 39% јесу жене. Трудићемо се да искористимо наш политички утицај да у сваком сегменту нашег друштва до-

ђе до пуне и потпуне родне равноправности и да Србија буде, и у овом смислу, један од европских лидера.

Даље економско јачање Србије Од 2014. године огромна енергија је уложена у реформе које су за циљ имале побољшање привредног амбијента у Републици Србији како би се у Србији отворила радна места и смањила незапосленост која је била међу највећим у Европи. Србија је у овоме успела. Незапосленост је смањена на рекордних 7,3%, а у последње три године Србија је чак два пута проглашена за светског лидера у привлачењу страних директних инвестиција, од стране утицајног и, изнад свега, кредибилног Financial Times-a. У Србији је сваке године све више микро, малих и средњих предузећа која запошљавају све већи број људи, а наше домаће компаније полако али сигурно расту и шире се. У претходне четири го-

дине је повећан број запослених у ММСП за 141.952 запослених (14,9%). Домаћи инвеститори, породичне компаније, обележили су претходну годину куповином и ревитализацијом некадашњих југословенских гиганта, посрнулих после лоших приватизација претходних деценија. Имала сам прилике да се уверим како су домаће компаније и њихове инвестиције покренуле развој многих општина у Србији, попут ИТН групе, која је нови власник Будимке из Пожеге или Инмолда, који је инвестирао у бившу фабрику намештаја Напредак. Оно чиме сада морамо да се бавимо да бисмо наставили и убрзали наш раст и трансформацију ка економији заснованој на иновацијама и знању је да повећамо укупну продуктивност наших фирми, која је тренутно релативно ниска у поређењу са ЕУ просеком. Продуктивност фирми у Републици Србије расте за 1,1% годишње, а да би се повећао раст БДП-а за 1 процентни поен, тренутни раст продуктивности требало би да се дуплира.

Ипак, важно је нагласити да се све што смо урадили у мандату Владе од 2016. године у смислу дигитализације, улагања у образовање и реформе, свакако већ види у продуктивности наше привреде. Наш производни сектор, иако значајно заостаје у продуктивности у односу на ЕУ, у 2019. је ипак имао већу продуктивност од, на пример, Бугарске, и нешто мало већу од Хрватске, чланица ЕУ. У сектору услуга наша привреда је значајно продуктивнија и од Бугарске и од Хрватске, а приближава се Словенији. У ИКТ сектору смо скоро једнаки са Словенијом. Зато морамо системски да наставимо да улажимо у опрему, машине, нову технологију и иновације, и образовање – да спајамо науку, истраживање и развој са нашом привредом и појединачним фирмама. Претходна Влада Србије је при крају свог мандата усвојила три стратегије које нам трасирају правац за даљи рад: Стратегију индустријске политике Републике Србије 2021-2030, Стратегију паметне специјализације у Републици

Србији 2020-2027. и Стратегију развоја вештачке интелигенције у Републици Србији 2020-2025. године. Све три стратегије идентификују сличне проблеме и предлажу активности које би на најбољи начин адресирале те проблеме. У најкраћим цртама, то су: оснаживање људских капацитета; иновације у циљу стварања додате вредности и подизања продуктивности; и стимулација предузетништва и стартап екосистема, а све ради стварања конкурентније и продуктивније привреде. Влада Републике Србије ће се, у складу са овим стратегијама, фокусирати на динамичан, паметан, одржив и инклузиван раст. Када говоримо о „одрживом“ расту, ту, пре свега, мислимо на раст који води рачуна о ресурсној расположивости и ефикасности употребе ресурса (самим тим се неопходно односи и на зелену трансформацију и заштиту животне средине), а када говоримо о „инклузивном“ расту, пре свега мислимо на друштвену или социјалну кохезију и на стварање једнаких прилика за све.

Од почетка грејне сезоне

ПМ10 ПОНО - На основу анализа сто шездесет осам узорака воде, и стручног разматрања, изведен закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току октобра била хигијенски исправна. - Вода Ибра без фенолних материја. - Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованох честица ПМ10 дванаест дана изнад граничних. - Просечни индикатор исложености суспендованим честицама ПМ 2,5 служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације, а ради заштите здравља становништва о устаљеној процедури прва тема једне од седница Градског већа месечно посвећена је разматрању извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата мерења. Последњи пут то су била мерења током октобра ове године а извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље, потврђује да је у току месеца

МАГАЗИН

6.12.2020.

провераван квалитет сто шездесет осам узорака воде за пиће из мреже градског водовода и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. Сви су анализирани на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед током којих је утврђено да су били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анали-

зираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току октобра била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одре-

ОВО ПРЕТИ ђивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Последњи Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току октобра биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида само током једног дана изнад граничних вредности на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима нису прелазиле максимално дозвољене ни на једном мерном месту дефинисаног програмом мониторинга. Мерењем је утврђено да током грејне сезоне највише проблема ствара концентрација суспендованих честица ПМ10 која се

контролише на мерном месту Полицијска станица, а резултати мерења у октобру сведоче да су средње двадесетчетворочасовне вредности дванаест дана биле изнад граничних. У истом периоди средње двадесетчетворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла, нису биле веће од граничних. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године, при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном, а тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у

микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентарција заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године. За ову годину биће утврђен као просек за 2018, 2019. и 2020, уз потврду да је за последњу потребно обезбедити да не прекорачи дозвољени ниво. Просечни индикатор служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5 а ради заштите здравља становништва. Обавеза Завода за јавно здравље је да месечне извештаје редовно доставља градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.12.2020.

Гости на тањирима оставе петнаест хиљада тона хране

МАГАЗИН

6.12.2020.

БОЉЕ УПРАВЉАЊЕ О

- Прикупљањем хиљаду тона отпада од хране спречава се емисија седамсто педесет тона угљен-диоксида. - Угоститељски објекти годишње наручују око сто двадесет хиљада тона намирница од којих трећина буде бачена у отпад. - Од око четрдесет хиљада тона двадесет пет хиљада чини кухињски отпад, а остатак од петнаест хиљада тона гости оставе у тањирима. - Трећина хране која се произведе на глобалном нивоу никад се не поједе. - У Србији двеста четрдесет седам хиљада тона заврши на депонији истематичним планирањем набавке намирница и величине порција, као и правилним управљањем отпадом од хране, угоститељски објекти у Србији могу да остваре значајне финансијске уштеде и допринесу смањењу загађења животне средине. То је једнодушна порука онлајн радионице „Како третирати от-

пад од хране“, коју је за представнике хотела, ресторана и кафића организовала Национална алијанса за локални економски развој, у сарадњи са компанијом ЕсоТрон. Радионица организована у оквиру пројекта „Ка бољем управљању отпадом од хране у Републици Србији“, уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу,

прилика је да се још једном упути позив свим угоститељима како би се прикључили акцији прикупљања хиљаду тона отпада од хране, са циљем спречавања емисије седамсто педесет тона угљен-диоксида. Регионални менаџер компаније ЕсоТрон Бојан Глигић објашњава да угоститељски објекти у Србији годи-

ОТПАДОМ ОД ХРАНЕ шње наручују око сто двадесет хиљада тона намирница од којих трећина буде бачена у отпад. Од укупно око четрдесет хиљада тона отпада двадесет пет хиљада чини кухињски отпад, а остатак од петнаест хиљада тона гости оставе у тањирима. Све то довољно потврђује да би правилним планирањем набавке намирница и величине порција, уз то правилним одвајањем биљног од животињског отпада и предајом оператеру, угоститељи остварили значајне финансијске бенефите. Уз то би, верује Глигић, били препознати и као друштвено-одговорне компаније чији отпад не завршава на депонији и не емитује опасне гасове са ефектом стаклене баште. Према подацима Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду, трећина хране која се произведе на глобалном нивоу никад се не поједе, а у Србији двеста четрдесет седам

хиљада тона заврши на депонији. Једним од потенцијалних решења за решење проблема сматра се увођење фискалних олакшица за донирање јестиве хране добротворним организацијама, док би се храна небезбедна за људе искористила за исхрану животиња, производњу компоста, биогаса и енергије. Паралелно са активностима на мотивацији угоститеља за промену односа према отпаду од хране неопходна је измени система наплате одношења отпада и, уместо по квадратном метру, наплаћивање по количини која се предаје овлашћеном оператеру како би се подстакло адекватно збрињавање. Представници угоститељских објеката из Београда и Новог Сада, који су учествовали на радионици, сложили су се да је брига о заштити околине важан аспект пословања, због чега је потребно да сви обуче запослене, конобаре,

куваре и друго особље у кухињи, да правилно одвајају отпад у наменске канте, и започну сарадњу са оператером који ће прикупљени отпад збринути на нешкодљив начин. Једним од циљева које заговара Национална алијанса за локални економски развој у оквиру пројекта „Ка бољем управљању отпадом од хране у Републици Србији“ оцењено је настојање да угоститељски објекти који припремају више од педесет оброка дневно буду у обавези да сав отпад од хране доставе овлашћеном оператеру. Пројекат се спроводи у сарадњи са компанијом ЕсоТрон и Немачком организацијом за међународну сарадњу, у оквиру програма развојне сарадње са приватним сектором који финансира немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Једино решење за конверзију земљишта

МАГАЗИН

6.12.2020.

УКИДАЊЕ

- У веома кратком року у катастар би могло да се упише целокупно земљиште које се тренутно налази у статусу коришћења. - Неспровођење закона који регулише конверзију уз накнаду кочи рад Републичког геодетског завода. - Заробљено више од пет хиљада хектара грађевинског земљишта. - Конверзија блокира улагања, а да држава због тога губи више него компаније. - У наредне две године активности ће бити фокусиране на даље унапређење поступака уписа у катастар непокретности, развој дигиталног система просторног планирања (еПростор) и унапређење регулаторног оквира за управљање имовином ржава треба да омогући аутоматски упис права својине у катастар за сва лица која имају право коришћења на земљишту, укључујући и она која су обвезници плаћања накнаде за конверзију, јер једино тако може доследно да се спроведе

начело јединства непокретности. Да конверзија земљишта треба да се омогући без плаћања накнаде, или уз прописивање једнократне таксе која неће бити дестимулативна за улазак у поступак, оцењено је на четвртој седници Савеза за имовину и инвестиције На-

ционалне алијансе за локални економски развој. Директор правних послова у Неопланти, која је члан Савеза, Александар Вујошевић подсећа како се од Закона о планирању и изградњи из 2009. очекивало да реши имовинско-

НАКНАДЕ правне односе над земљиштем у власништву привреде, али да је на крају ове изражен још већи проблем јер је „заробљено“ више од пет хиљада хектара грађевинског земљишта. И док се држава не одриче прихода од конверзије уз накнаду, веома мало је профитирала по том основу а много више изгубила од неплаћеног пореза на имовину или пореза на пренос апсолутних права, различитих намета за градњу и највише у нереализованим инвестицијама. Седница Савеза је прилика за подсећање како би у веома кратком року у катастар могло да се упише целокупно земљиште које се тренутно налази у статусу коришћења, а да неспровођење закона који регулише конверзију уз накнаду кочи рад Републичког геодетског завода јер сваки упис који подразумева „враћање у прошлост“ ради утврђивања имовинских односа успорава решавање поступака и гомила

предмете у тој институцији. Привредници окупљени у Савезу за имовину и инвестиције оцењују да конверзија блокира улагања, а да је држава због тога изгубила и више него компаније. Поражавајуће делује податак да је привреда, поред нереализованих инвестиција и нових радних места, на губитку и због чињенице да нешто што су већ купили и платили у тренутку када конверзија није ни била могућа, сада морају поново да плате. У исто време у постојећу имовину не могу да улажу, јер им је забрањена градња, а теже могу да је продају због нерешене конверзије чиме то земљиште губи на вредности. Из Савеза стиже потврда да ће у наредне две године активности бити фокусиране на три области, даље унапређење поступака уписа у катастар непокретности, развој дигиталног система просторног планирања (еПростор) и унапређење регулаторног

оквира за управљање имовином. Чланице Савеза су новој Влади већ упутиле низ иницијатива међу којима су и предлози за унапређење безбедности радника на градилиштима, имплементација електронских меница и изградње инфраструктуре у домену обновљивих извора енергије. На скупу је истакнуто да од следеће године на снагу ступају важне новине у поступцима пред Републичким геодетским заводом, захтеви за упис у катастар више неће моћи да се подносе у папиру док ће свим заинтересованим странкама бити омогућено да решења катастра примају у еСандуче које могу да отворе на порталу еУправе. Од наредне године грађани ће са катастром моћи да комуницирају искључиво преко професионалних корисника. агената за некретнине, адвоката, геодетских организација и других. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

6.12.2020.

Слава Удружења „Пријатељство за нова времена“

ВАВЕДЕЊЕ ПО - Удружење „Пријатељство за нова времена“ уз благослов игумана Манастира Хиландара обележава један од дванаест највећих хришћанских празника Ваведење Пресвете Богородице којој је Православна црква посветила многе молитве, иконе, храмове и манастире. - Пресвета Богородица се сматра најузвишенијим људским бићем које је икада живело на земљи, јер се одрекла свега створеног у животу дружење „Пријатељство за нова времена“ се од других организација цивилног друштва разликује по томе што су његове просторије сваког дана отворене подједнако за чланове и пријатеље, али и оне који случајно покуцају на врата. Нешто веселије него обично пуних петнаест година је било четвртог дана децембра

кад Удружење као крсну славу обележавало Ваведење Пресвете Богородице. Ово је и слава Манастира Хиландара са чијим братством „Пријатељство за нова времена“ дуги низ година одржава присне везе, што је било повод да заступник Хаџи Момир Бакрачевић од игумана Методија затражи, и добије, благослов да слави исту

славу. Од тада сваке године у присуству чланова, пријатеља и свештеника Епархије жичке, уз сечење славског колача, „Пријатељство за нова времена“ обележава један од дванаест највећих хришћанских празника. Тако је било до ове године кад је поштовање препоручених мера за сузбијање ширења инфекције корона вирусом одлучујуће

утицало да се у просторијама на почетку Омладинске улице не окупе добро позната лица. Празник увођења Пресвете Богородице у Јерусалимски храм је празник хришћанске победе над опаким особинама, победе над злим снагама и импулсима у самоме себи, над онима који развлаче и разједињују појединачним и групним слабостима и ускогрудостима. Како победа и пораз никада нису коначни смисао овог празника има изузетно место у души свакога крштеног човека и зато је и даље актуелан и спасоносан за српски народ. Ваведење се обележава у спомен на дан када је Богородица, тада трогодишња девојчица, као уздарје Богу уведена у Јерусалимски храм. Бездетни родитељи Јоаким и Ана су молитва-

ма од Бога измолили дете и одмах одлучили да девојчицу посвете Господу, што представља промисао спасења људског рода. У тропару и покладној песми овог празника каже се да је то дан наговештаја, дан најаве благовољења, божије благе вести Христове, дана најаве доласка спаситеља на свет. Пресвета Богородица се сматра најузвишенијим људским бићем које је икада живело на земљи, јер се одрекла свега створеног у животу и саму себе уложила у ризницу Господњу. Борећи се само за оно што је једино потребно постигла је највећи степен светости, племенитости и послушности у испуњавању Божије воље, а пошто је достигла највише достојанство људског рода постала је богомајка. Хаџи Момир Бакрачевић подсећа да је удружење током последњих не-

колико година реализовало бројне активности и на достојанствен начин представљало град на различитим манифестацијама у земљи и иностранству. Од оснивања је најзаслужније за организацију традиционалног матурског плеса, одржавање пријатељских веза са словеначким градом Марибором и пољским Зелена Гора. Четири пута је било домаћин Дана српске културе који се сваке године одржавају у Пули, а шездесетак Краљевчана су сваке године радо виђени гости на обележавању славе Манастира Каково Источни петак. Због ванредних околности активности су током ове године редуковане, а планирано је да једна од првих након нормализације ситуације буде обнављање односа са израелским градом Лодом. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ОД МАСКАМА

МАГАЗИН

6.12.2020.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

ПОСНЕ БОМБИЦЕ ОД ШАРГАРЕПЕ, ДУЊА И ЈАБУКА За почетак поста, који почиње 28. новембра, припремила сам вам ове слатке залогаје, а свакако, имаћете довољно времена да их испробате, јер пост траје до 6. јануара 2021. године. Стигли смо до треће недеље конкурса, а то је оно што сви највише волимо – десерт ! Направите фотографију вашег омиљеног десерта и поставите је у коментару на Nokia Mobile RS Facebook страници. Стручни жири изабраће најкреативнију фотографију и наградиће Нокиа 5.3 телефоном, управо оним телефоном који сам користила за снимање сва три видео рецепта из конкурса, а које сте имали прилике да видите у претходне две недеље.

Потребно за 50 ком: 500 г шећера 200 мл воде 2 ванилин шећера 2 лимуна

500 г шаргарепе 250 г дуња 250 г јабука млевени ораси, чоколада, кристал шећер У суд сипајте шећер и воду. Ставите да се кува па додајте ванилин шећер. Нека ври 5-6 минута па додајте сок од лимуна, ситно изрендане шаргарепе, дуње и јабуке. Динстајте док сва течност не испари и док не почне да се пржи, око 60-70 минута. Након тог времена склоните са ватре и оставите да се охлади, најбоље преко ноћи. Од охлађене смесе правите куглице, затим по жељи уваљајте у млевене орахе, рендану чоколаду или кристал шећер. Напомена: Навикли сте већ од мене да мерим бомбице и друге колаче да би ми сваки био исти, па сам тако и ове бомбице и биле су по 16 г. Од ове количине можете направити око 50 бомбица.

МАГАЗИН

6.12.2020.

Филмови које смо гледали - 1959.

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

МАГАЗИН

6.12.2020.

Патриотизам: „Љубав према д Партократизам: „Љубав према

Како живиш пријатељу? Никад боље!? Све горе и горе!

Нудизам је турист Све је масовн

домовини“! а – имовини!

тички бренд Србије!? нија – гологузија!

Пензија ми је толико „велика“ да могу да се –„поједем“!

МАГАЗИН

6.12.2020.

ЖКК Краљево - Дуга 86:52

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 6. И 12. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

6.12.2020.

6. децембар

1492 — Кристифор Колумбо открио острво Хиспањола, сада подељено између Хаитија и Доминиканске Републике. 1507 — Немачки картограф Мартин Валдземилер објавио прву географску карту новог континента, којем је дао назив Америка, према имену италијанског морепловца Америга Веспучија. 1768 — Изашло је прво издање енциклопедије „Британика“. 1774 — У Аустрији на снагу ступио Едукативни статут Јохана фон Фелбигера, први државни образовни систем у свету. 1792 — Вође жирондинаца у Француској револуцији донеле одлуку да изведу на суд краља Луја XVI. Револуционарни суд га потом осудио на смрт и краљ 1793. погубљен на гиљотини. 1865 — Робовласништво у САД је званично укинуто када је ратификован Тринаести амандман на Устав САД. 1877 — Амерички проналазач Томас Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерсију демонстрирао први звучни снимак, песму „Mary Had a Little Lamb“. 1907 — У једној од најтежих несрећа у рудницима САД погинуо 361 рудар у руднику угља код места Монона у Западниј Вирџинији. 1916 — Немачке трупе у Првом светском рату ушле у румунску престоницу Букурешт. 1917 — Фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија. Финска је од времена руског цара Александра I губила територије, а после Наполеонових ратова 1809. постала руско велико војводство. У судару француског брода „Мон

Блан“ натовареног експлозивом, укључујући 5.000 тона тринитротолуола, с белгијским бродом „Имо“, у луци града Халифакс у Канади, погинуло више од 1.500 људи, око 8.000 повређено и велики део града разорен. 1921 — Велика Британија потписала мировни споразум са Ирском, према којем је успостављена Ирска Слободна Држава као чланица Британског комонвелта. 1938 — Француска и Немачка потписале споразум о неповредивости међусобних граница, који су Немци поништили у Другом светском рату. 1941 — Други светски рат: У Бици за Москву почела противофанзива Црвене армије против Немаца, који су стигли на 25 km од Москве. До краја фебруара 1942. немачке трупе померене на 200 km од Москве. 1957 — Први покушај САД да лансира вештачки сателит је пропао након експлозије ракете Вангард TV3 на лансираној рампи у Кејп Канавералу. 1961 — У конгоанској провинцији Катанга избиле тешке борбе снага Уједињених нација и Катанге. 1970 — Пољски лидер Владислав Гомулка и немачки канцелар Вили Брант у Варшави потписали споразум о нормализацији пољско-немачких односа. Брант том приликом на коленима пред спомеником погинулим херојима устанка у Варшавском гету одао пошту жртвама немачког нацизма. 1971 — Индија признала Бангладеш, бивши Источни Пакистан, а Пакистан узвратио прекидом дипломатских односа са Индијом. 1978 — Шпанци на референдуму изгласали нов Устав, према којем је Шпанија дефинисана као уставна монархија с парламентарном демократи-

јом. 1989 — Слободан Милошевић на седници Скупштине Србије проглашен за председника Председништва Србије, после референдума на којем је добио 86 % гласова. У најгорем масовном убиству у историји Канаде убица усмртио 14 студенткиња и ранио још 13 особа на Универзитету у Монтреалу и потом се убио. 1991 — Почеле са радом Оружане снаге Украјине. 1992 — Хинду екстремисти уништили џамију у Ајођи на северу Индије, коју су, како се верује, муслимански освајачи изградили у средњем веку на

згаришту великог хинду храма. У једномесечним сукобима хиндуса и муслимана погинуло око 2.000 људи. 1997 — Руски транспортни авион „Антонов Ан-124“ који је носио два борбена авиона, срушио се на стамбено насеље близу Иркутска. Погинуло је 85 људи. 1999 — Суд Уједињених нација за ратне злочине у Руанди осудио на доживотни затвор Џорџа Рутаганду, лидера наоружаних група Хутуа, за геноцид почињен 1994. у Руанди. 2000 — Београдски центар Института друштвених наука за економска истраживања објавио анализу према којој 60 % становника у Србији спада у категорију сиромашних, док је богатих пет одсто. 2001 — Услед раскола у тадашњој владајућој коалицији ДОС, председник Скупштине Србије и функционер ДСС-а Драган Маршићанин поднео оставку, а за новог председника изабрана Наташа Мићић, посланик тада владајућег ДОС-а.

7. децембар 574 — У Цариграду је Тиберије II Константин проглашен за савладара психички болесног цара Јустина II. 1787 — Делавер је постао прва америчка држава која је ратификовала Устав САД. 1869 — Амерички одметник Џеси Џејмс је извршио прву потврђену пљачку банке у Галатину у Мисурију. 1877 — Избила је Тополска буна када су два батаљона народне војске одбила да положе заклетву кнезу Милану Обреновићу. 1914 — Народна скупштина Краљевине Србије усвојила је у Нишку декларацију о уједињењу Јужних Словена у заједничку државу. 1917 — САД су у Првом светском рату објавили рат Аустроугарској. 1941 — Други светски рат: Јапански авиони напали су америчку поморску базу у Перл Харбуру на Хавајима и уништили велики број авиона и бродова, што је убрзало одлуку САД да се укључе у Други светски рат. Други светски рат: Уједињено Краљевство је у Другом светском рату објавило рат Мађарској, Румунији и Финској, земљама које су као чланице Тројног пакта учествовале у агресији на СССР. 1946 — Скупштина ФНР Југославије донела је закон о национализацији којим су обухваћена сва већа приватна предузећа. Тиме је ликвидиран и инострани капитал, који је у индустрији и рударству предратне Југославије учествовао са око 50 %. 1949 — Чанг Кај Шек је на острву Тајван (Формоза), где је са остацима своје војске побегао након пораза од Народнослободилачке војске Кине, прогласио државу и установио владу. 1965 — Васељенски патријарх Атинагора и папа Павле VI укинули су међусобну екскомуникацију две цркве којом је 1054. почео раскол двеју хришћанских цркава. 1970 — Убедљива победа на изборима у Источном Пакистану Авами лиге, поборника аутономије Бенгала (касније Бангладеш), довела је до дубоке кризе између Источног и Запад-

ног Пакистана, која је наредне године ескалирала у грађански рат. 1971 — Совјетска васионска капсула почела је да шаље радио и телевизијске сигнале са Марса. 1974 — Кипарски председник архиепископ Макариос III тријумфално је дочекан на Кипру који је напустио 15. јула 1974. после државног удара. Преврат на Кипру организовали су грчки официри, али нису успели да задрже власт. 1975 — Индонежанска армија је ушла у Источни Тимор где је, након укидања тровековне португалске колонијалне власти, избио грађански рат. 1988 — Совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у УН унилатерално смањење совјетских трупа, тенкова, борбених авиона и артиљерије. У земљотресу у Јерменији погинуло је више од 25.000 људи, 12.000 је повређено, а пола милиона остало без домова. Уништено је десет одсто јерменске индустрије. 1992 — Влада Индије забранила је фундаменталистичке покрете после нереда у којима је погинуло најмање 400 Хиндуса и Муслимана. Током нереда разорена је џамија у Ајођи. 1995 — Сонда с америчког васионског брода Галилео је ушла у атмосферу Јупитера и 75 минута слала податке пре него што се распала. 1996 — Председник Алжира Лиамин Зеруал озаконио је својим потписом уставне реформе којима се забрањују политичке партије засноване на религији. 1997 — Након неуспелих избора у септембру, у Србији су поновљени избори за председника Републике на којима поново ниједан кандидат није добио потребну већину гласова. У други круг су ушли кандидати Социјалистичке партије Србије Милан Милутиновић и Српске радикалне странке Војислав Шешељ, а за председника је 21. децембра изабран Милан Милутиновић. 1999 — Америчко удружење дискографских кућа је поднело тужбу против Напстера, мреже за размену података због кршења ауторских права.

2001 — У грађанском рату у Авганистану Талибани су предали своје последње упориште Кандахар.

МАГАЗИН

6.12.2020.

8. децембар

1524 — Франциско Ернандез де Кордоба је основао град Гранаду, најстарији хиспански град на копну западне хемисфере. 1854 — Папа Пије IX прогласио догму о безгрешном зачећу Богородице. 1863 — Британски боксер Том Кинг постао Први светски шампион у тешкој категорији победом над Американцем Џоном Хинаном. 1914 — Британска флота је поразила немачку флоту у бици код Фокландских острва. 1922 — Парламент Северне Ирске изгласао одвајање од Ирске Слободне Државе и останак унутар Уједињеног Краљевства. 1925 — Објављена књига Адолфа Хитлера „Мајн кампф“, у којој је изложена концепција „Новог поретка“ и расне супремације Немаца. 1941 — САД и Уједињено Краљевство објавиле рат Јапану, дан после јапанског напада на америчку базу у Перл Харбору на Хавајима. Немачка и Италија, у складу са обавезама из Тројног пакта, објавиле рат САД. ::: Јапан је истовремено извршио инвазију на Малају, Тајланд, Хонгконг, Филипине и Холандску источну Индију. ::: Почетак интернирања београдских Јевреја у новоосновани логор Сајмиште. 1949 — Генерална скупштина Уједињених нација од светских сила тражила да признају независност Кине после бекства Чанг Кај Шека на Тајван. 1966 — Споразум о забрани нуклеарног оружја у свемиру потписало 28 земаља, укључујући СССР и САД. 1966 — Приликом хаварије грчког трајекта „Ираклион“, који је потонуо током невремена код острва Милос, погинула 234 путника и чланова посаде. 1974 — Грађани Грчке на референдуму великом већином гласали за републику, против рестаурације монархије.

1980 — Ментално поремећени обожавалац Марк Дејвид Чапман је убио бившег члан Битлса Џона Ленона испред његовог стана у Њујорку. 1991 — Лидери Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава. Тиме престао да постоји СССР. 1991 — ФК Црвена звезда је савладала Коло Коло са 3:0 у финалу Интерконтиненталног купа. 1995 — У Лондону почела дводневна конференција на којој је, уместо женевске мировне конференције за СФРЈ, основан Савет за спровођење мира. У раду конференције учествовали министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација. Шведски дипломата Карл Билт именован за представника међународне заједнице у Босни. 2000 — У Отави одржан Први светски самит посвећен култури и уметности, на којем је основана Међународна федерација агенција за подршку уметности. 2002 — Поновљени председнички избори у Србији нису успели због недовољног одзива бирача, 45,17 %. Највише гласова освојио лидер Демократске странке Србије и председник Југославије Војислав Коштуница, 57,66 %.

9. децембар 536 — У Готском рату источноримски војсковођа Велизар освојио Рим од Острогота. 1824 — У Перуанском рату за независност снаге јужноамеричког револуционара Симона Боливара поразиле шпанску армију у бици код Ајакуча што је било пресудно за стицање независности Перуа. 1905 — У Дрездену изведена премијера опере једночинке „Салома“ Рихарда Штрауса, компоноване према причи Оскара Вајлда. Публика се згражавала над скаредношћу представе. 1905 — Представнички дом Француске је усвојио закон о одвајању државе од цркве.

1917 — Турске трупе у Првом светском рату Британцима предале Јерусалим. 1941 — Кина у Другом светском рату објавила рат Јапану, Немачкој и Италији. 1948 — Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила конвенцију о геноциду, која правно дефинише геноцид и саветује својим потписницима да спрече и казне таква дела. 1961 — Тангањика је стекла независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом Њеререом. 1967 — Николаје Чаушеску постао је председник Румуније. 1978 — Одиграна је прва утакмица женске професионалне кошаркашке лиге (WBL). Играла је екипа Chicago Hustle против Milwaukee Does-а. 1979 — Научна комисија Светске

здравствене организације је потврдила да је вирус великих богиња искорењен међу људима. 1985 — Бивши председник Аргентине, генерал Хорхе Рафаел Видела, и његов следбеник, члан војне хунте, адмирал Емилио Масера, осуђени на доживотну робију због учешћа у рату против градске гериле и политичких противника, током којег је нестало 9.000 људи. 1985 — Генерална скупштина Уједињених нација једногласно прихватила резолуцију којом се сви акти тероризма осуђују као криминал. 1990 — Лех Валенса, бивши лидер синдиката Солидарност, је победио на првим председничким изборима у Пољској. 1990 — На првим вишестраначким изборима у Србији након 45 година

владавине комуниста, победила Социјалистичка партија Србије, бивши комунисти, а за председника Србије изабран лидер те партије Слободан Милошевић. 1992 — Поштујући санкције УН против Југославије, Светска фудбалска федерација забранила југословенској репрезентацији да учествује у квалификацијама за Светско првенство у САД 1994. 1994 — Партија Шин Фејн, политичко крило Ирске републиканске армије, први пут после више од 70 година почела мировне разговоре с Владом Велике Британије. 1995 — Врховни суд Пољске потврдио победу Александра Квасњевског на новембарским председничким изборима и одбацио жалбу присталица његовог пораженог ривала Леха Валенсе. 1996 — УН одобриле примену дуго одлаганог споразума са Ираком о продаји ограничених количина нафте за храну, чиме се Ирак вратио на светско тржиште нафте први пут од инвазије на Кувајт 1990. 1999 — Власти Србије осудиле председницу Лиге албанских жена, песникињу Фљору Бровину, на 12 година затвора. Фљора Бровина пуштена на слободу 2000, по одласку Слободана Милошевића са власти. 2000 — Југославија и бивша југословенска република Словенија успоставиле дипломатске односе. 2002 — Америчка авионска компанија Јунајтед ерлајнс поднела захтев за банкрот, највећи у историји авио-индустрије. 2016 — Председница Јужне Кореје Парк Гун Хеј је смењена након корупционашког скандала.

10. децембар 1508 — Формирана Камбрејска лига, савез против Венеције који су склопили папа Јулије II, француски краљ Луј XII, арагонски краљ Фердинанд II и римско-немачки цар Максимилијан I. 1520 — Немачки црквени реформатор Мартин Лутер у Витенбергу јавно спалио булу у којој му је папа Лав X за-

претио проклетством ако се у року од 60 дана не одрекне јереси. У јануару 1521. Лутер екскомунициран из римокатоличке цркве. 1708 — Савезничке снаге су почеле опсаду француског град Лил током Рата за шпанско наслеђе. 1768 — У Лондону је основана Краљевска академија, а за првог председника је постављен Џошуа Рејнолдс. 1810 — Наполеон Бонапарта Француској прикључио немачке градове Хановер, Бремен, Хамбург, Лауенбург и Либек. 1845 — Енглески грађевински инжењер Роберт Томпсон патентирао прве пнеуматске гуме. 1848 — Луј Наполеон надмоћном већином од преко четири милиона гласова добио изборе за председника Француске. Четири године касније извео државни удар и прогласио се царем Наполеоном III. 1868 — Први семафори за регулисање саобраћаја у свету почели да раде у Лондону, на тргу испред зграде парламента Велике Британије. 1895 — Основано Друштво за унапређење и улепшавање Сокобање, што се сматра зачетком туризма у Србији. Сокобања, у којој су често на одмору боравили кнезови Милош и Михаило Обреновић, помиње се као лечилиште још у старом Риму и раној Византији. 1898 — Потписан Париски мировни уговор којим је окончан америчкошпански рат. Шпанија се одрекла Кубе и Порторика, а за 20 милиона долара уступила Американцима Филипине и Гвам. 1902 — Завршена је изградња Асуанске бране у Египту, којом је регулисан ток Нила. 1936 — Абдицирао британски краљ Едвард VIII јер није желео да се одрекне женидбе са Американком Волис Симпсон, како је то од њега тражио премијер Стенли Болдвин. После абдикације добио титулу војводе од Виндзора. Наследио га Џорџ VI. 1941 — Јапански авиони у Другом светском рату у Јужнокинеском мору потопили британске ратне бродове „Рипалс“ и „Принц од Велса“, на који-

6.12.2020.

МАГАЗИН

ма је погинуло око 800 људи. 1948 — Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Универзалну декларацију о правима човека. Тај датум обележава се као Дан људских права. 1954 — Српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик. 1963 — Занзибар, британски протекторат од 1890, стекао независност у оквиру Британског комонвелта. Наредне године постао република и с Тангањиком створио нову државу која је добила назив Танзанија. 1964 — Нобелову награду за мир добио Американац Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права црнаца. 1967 — Прва комерцијална термонуклеарна експлозија извршена у Новом Мексику у САД ради вађења природног гаса. 1980 — Милтон Оботе проглашен за председника Уганде, као први афрички шеф државе који се вратио на власт после збацивања војним ударом. Војска га 1985. други пут збацила са власти. 1991 — југословенска народна армија се повукла из Загреба и Хрватске, али су борбе Срба и хрватских снага настављене. 1996 — Председник Јужне Африке Нелсон Мандела потписао Устав којим су сви грађани, без обзира на расу, изједначени пред законом, као завршни чин у демонтирању система апартхејда у тој земљи. 1998 — Хашки трибунал осудио босанског Хрвата Анту Фурунџију на 10 година затвора због мучења и силовања заточеника у босанском рату. То је била прва пресуда којом је силовање означено као ратни злочин. 2001 — У Приштини конституисана Скупштина Космета, прва од доласка међународних снага у Покрајину, у јулу 1999. За председника изабран Албанац Неџат Даци, а представници Срба Оливер Ивановић и Гојко Савић поста-

ли чланови петочланог Председништва Скупштине. Генерални секретар УН Кофи Анан добио Нобелову награду за мир. 2003 — Шеф УНМИК-а Хари Холкери у Приштини представио документ „Стандарди за Косово“ чија ће примена бити од значаја код оцењивања да ли је Космет достигло стандарде демократског друштва које међународна заједница тражи пре почетка решавања статуса Космета. Документ прихватио и Савет безбедности УН. Хашки трибунал осудио бившег официра Војске Републике Српске Драгана Обреновића, који је признао кривицу, на 17 година затвора због ратних злочина над муслиманима у Сребреници у јулу 1995.

11. децембар 630 — Мухамед води војску од 10.000 да освоји Меку. 1858 — Светоандрејска скупштина извршила смену династија у Србији збацивши кнеза Александра Карађорђевића. На престо враћен Милош Обреновић, а за његовог наследника проглашен његов син Михаило. 1888 — Скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка. Уставом, писаним по узору на белгијски устав из 1831, у Србији уведена парламентарна демократија. 1894 — У Паризу отворена прва светска изложба аутомобила, на којој се представило девет произвођача. 1937 — Фашистичко Велико веће донело одлуку да се Италија повуче из Лиге народа. 1941 — Немачка и Италија су у Другом светском рату објавиле рат САД, а Конгрес САД истог дана објавио рат тим земљама. Пољска објавила рат Јапану, а Куба, Костарика, Никарагва, Доминиканска Република и Гватемала Немачкој и Италији. 1946 — Генерална скупштина Уједињених нација основала УНИЦЕФ, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци у земљама разоре-

ним ратом. 1972 — Амерички астронаути из брода „Аполо 17“ Јуџин Кернон и Харисон Смит спустили се на Месец, у последњој мисији у оквиру програма „Аполо“. 1973 — Западнонемачки канцелар Вили Брант и чехословачки премијер Лубомир Штроугал потписали уговор којим је формално поништен Минхенски пакт из 1938, којим су Велика Британија и Француска препустиле нацистичкој Немачкој област Судета у Чехословачкој. 1991 — У Мастрихту уобличен Споразум о монетарној и политичкој унији чланица [[Европска заједница|Европске заједнице. 1992 — Савет безбедности Уједињених нација, на захтев Македоније, одобрио упућивање 800 војника УН у ту бившу југословенску републику.

1994 — Руски председник Борис Јељцин је наредио руској војсци да успостави контролу над Чеченијом. 1997 — У Кјоту је потписан Протокол о заштити животне средине који предвиђа и смањење производње угљен-диоксида и других штетних гасова за које се сматра да изазивају ефекте стаклене баште и глобално загревање. САД нису ставиле свој потпис уз објашњење да би то нанело штету њиховој привреди. 2000 — Израел и Палестина обновили контакте на вишем нивоу у циљу окончања сукоба и налажења начина за обнављање мировних преговора. 2001 — Врховни суд САД осудио Француза Закариаса Мусауиа због учешћа у нападима у САД 11. септембра 2001, што је прва казна у САД која се директно односи на те нападе.

12. децембар 627 — У бици код Ниниве византијски цар Ираклије је однео победу над Персијанцима, којом је одлучен исход највећег и последњег од свих византијско-персијских ратова. 1830 — У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије. 1873 — У Србији уведен динар као новчана јединица, чиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца - дуката, форинти, талира. 1896 — Гуљелмо Маркони у Лондону први пут јавно приказао бежичну радио-телеграфију. 1913 — Слика Леонарда да Винчија „Мона Лиза“ пронађена у Фиренци, две године пошто је украдена из париског музеја „Лувр“. 1915 — Председник Републике Кине Јуан Шикај је поново увео монархију и прогласио се кинеским царем. 1915 — Полетео први авион начињен у потпуности од метала, који је конструисао Немац Хуго Јункерс. 1918 — Српска војска, по завршетку Првог светског рата, ушла у Земун, чиме је окончана двовековна владавина Хабзбуршке монархије у том граду. 1920 — Конституисана Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Рад скупштине, којом је председавао хрватски политичар Иван Рибар, трајао је више од шест месеци и окончан је доношењем Видовданског устава 28. јуна 1921. 1936 — Маршал Џанг Сјуељанг је ухапсио кинеског генералисимуса Чанг Кај Шека. 1940 — Краљевина Југославија, у Другом светском рату, потписала с Мађарском пакт о вечном пријатељству, у намери да побољша односе с Немачком. 1942 — Немачке снаге су започеле операцију Зимска олуја, покушајући да одблокирају опкољене осовинске снаге током битке за Стаљинград.

1963 — Кенија постала независна држава у оквиру Британског комонвелта с Џомом Кенијатом као премијером. На исти дан 1964. постала је република, а Кенијата први председник. 1969 — Грчка се повукла из Савета Европе и тиме избегла да због војног режима и кршења људских права буде избачена из те европске институције. 1979 — Група генерала извршила војни удар у Јужној Кореји и преузела власт. 1983 — Шиитски екстремисти активирали аутомобиле бомбе испред америчке и француске амбасаде у Кувајту. Пет особа је погинуло, а 86 рањено. 1992 — На индонежанским острвима Флорес и Баби, у земљотресу погинуло најмање 2.200 људи. 1993 — Руси на референдуму, првом слободном изјашњавању од 1917, изгласали нови устав којим је председник Борис Јељцин добио широка овлашћења. Спор око устава довео је почетком октобра до трагичног конфликта са комунистима и екстремним националистима у којем је погинуло више од 150 људи. 2000 — Еритреја и Етиопија потписале у Алжиру мировни споразум којим је окончан двогодишњи рат око граница. 2001 — Израелски авиони бомбардовали палестинске безбедносне циљеве у граду Гази само неколико сати пошто је 10 Израелаца убијено и око 30 рањено у нападима на јеврејске насељенике на Западној обали и у појасу Газе. Израелске снаге ушле су у палестински град Џенин на Западној обали. Вођа кубанског шпијунског прстена Герардо Хернандез, осуђен у САД на доживотну казну затвора за учешће у инфилтрирању у једну америчку војну базу и за смрт четворице Американаца кубанског порекла, чији су авиони оборени. 2002 — У Бечу, Стални савет ОЕБСа одлучио да продужи мандате својих мисија на простору бивше Југославије.

6.12.2020.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs