Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН 4одина VIII * Број 473 * 20. децембар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

Хвала што читате

20.12.2020.

Краљевски

МАГАЗИН

20.12.2020.

У овом броју: Ведро небо Капацитети на измаку Будимо одговорни Из дана у дан Коронавирус за почетнике Између херојства и кукавичлука Буџет под лупом грађана Дигитални аутопут Јединствен програм подршке

8 14 18 20 28 34 42 46 48

52 54 58 64 72 76 80 82 84 86

Фото: М. Радовановић

Вишеструка корист Темељи за бољу будућност Остали приоритети Владе Републике Србије Пита ајваруша Храм културе у кући Писковића Филмови које смо гледали Наличја српског лица Нови Пазар - Рибница ЖКК Краљево - Црвена звезда Времеплов

МАГАЗИН 20.12.2020.

Лични став: Др Дејан Жујовић

ВЕДРО НЕБО ађајте ме броколијем, празним пивским флашама, ципелама, све ћу да издржим. Признајем, музички некада одем иза хоризонта пристојности, али неки стих, нека реч, нека емоција ме задржи на некој песми коју не бих у животу слушао да нема то, нешто. Јесте, Раста је. И баш ме брига. Погодила и остала. Тачка. Сви кажу да је мрак, ја видим изнад себе ведро небо… Стих мога живота… И онда, када сви помисле да сам коначно пропао, да се овога пута нећу извући, ја и даље држим осмех на лицу. И кажем да ће све да буде ок. И буде. Чува Сварог свога блудног сина. Углавном, када размишљам у чему се разликујем од своје околине, убеђен сам да је то тај оптимизам. Вера да ће да буде све како треба. Људи су склони мрачним прогнозама. Фатализму. Горчини. А то уме прилично да по-

ружни човека. Да му промени конституцију. Држање тела. Ових дана размишљам како данима нисам видео човека који гледа ка небу, на горе. Сви су спуштених глава, згурени, повијених кичми. Пре неки дан видех младића у Војводе Степе како хода прав као стрела. Дошло ми је да му приђем и ка-

жем, Сине, задржи тај став, ту кичму, молим те. Волим да посматрам небо. Врхове зграда. Да ходам улицом са смешком. Немам богатог рођака, нисам добио на лотоу, али желим да имам тај став. Леп сам себи, задовољан сам, осећам се снажно, зашто бих био мрштавац? Ако је добра мјуза на слушкама зашто не бих певушио? Људи су углавном нестрпљиви у својим животима. Мој покојни отац је имао обичај да каже да се понашам као да ћу да живим триста година. Никада се нисам журио. Знао сам да ће то што желим д ме задеси кад-тад у животу. Нисам никада имао фрку од година. Уживам у њима и увек кажем да никада бољи нисам био. Наравно, водим рачуна о себи и негујем своје тело. Зајебите ви, духовњаци, причу. Срећа није грех и одјебите са вашом грижом савести. Причом о греху. Из-

МАГАЗИН

20.12.2020.

над мене је ведро небо и нећете ми га смрачити. Верујем у више биће и знам да мој Сварог воли да сам снажан и срећан. Док смо такви били добацивали смо до Балтика. Никада нисам волео оне наше обичаје сакривања среће. Када добијеш лепо дете а он ти га пљуцне и каже, Пу што си ружан. Доживиш бескрајну срећу, али куцкаш у дрво и кажеш, Да не чује зло… ма, рашири те груди, удахни, и подигнутих руку заурлај од среће. Нека те се плаше таквог, срећног. Моји животни услови ништа нису бољи од ваших, али научио сам да уживам, волим мале ствари. Излазак сунца који обећава сунчан дан. Отворен прозор на Антићевој госпођи Олги, када ми ветар милује лице. Осећај да сам здрав, пун снаге, самопоуздања. Када ме моја жена воли. Када осетим ту љубав, пазите се. Нема опаснијег мушкарца

од вољеног мушкарца. Док ово пишем иду предлози Утиска недеље на ТВ-у. По цену да се Оља наљути, нећу их гледати. Што рече Џони, улоге су давно подељене, ништа ново нећу сазнати. А смраче ме. Не дам своје ведро небо. А сви кажу да је мрак. Ставити те полуособе данашње политичке сцене на игноре им је највећа казна. А код мене су на муте одавно. Не дозвољавам им да ми уђу у живот. И ништа мање информисан нисам од вас. Само су неважни. Предност дајем своме комшији у кафићу, његова прича ме интересује. Насмеје ме често. Ови владају путем депресивних лица, депресивних мисли, ослабљене ваше снаге. Не дозволите им. Заборавите их. Хајде Нова да направимо експеримент. Три дана да их не споменемо. Па кмечали би за све паре.

Ведро небо. Да ли је грех рећи да си срећан? Да ли се излажеш опасности? Подрозивим погледима? Завишћу? Можда. Али, ако си сигуран у себе – гурај. Смеј се. Буди будаласт. Играј. Ко их шиша све… Срећа је резервисана за лица у страним градовима у које путујеш. За ретке тренутке када си са њом. За твоје младунце, када их гледаш како одрастају без грешке. За твоје родитеље према којима гајиш бескрајну захвалност. За твоје комшије који су људи на месту. За сваког исправног, духовитог човека. За тренутке када си сам и супер се осећаш. За оне тренутке када се гледате и ћутите. И није непријатно, него уживате у томе. За оне тренутке када кроз прозор гледаш свет који промиче твојим очима. Када знаш да си коначан, да ћеш у тренутку када видиш Косача и за њега да спремиш неку добру фору. За кафане,

када би пијан и плакао и љубио. За музику која ти чупа душу из груди, а ти је плаћаш новчаницама у жицама и откупљујеш је. Срећа, рођаци, срећа… Не пада са неба. Мораш крваво да се потрудиш. Десет тона железа да пребациш преко свога тела свакога дана да би уживао у њему. Године жуљања столице да би уживао у својој

ординацији. Брдо непроспаваних ноћи да би уживао у својим младунцима. Није лако. Али се увек врати. Срећом. То је то ведро небо изнад моје главе. И онда ми неко каже – лако је теби. Да ли је? Да ли си био поред мене свих тих дана док сам ту срећу градио? Мислиш да ми је пала са неба? Није, рођаче, овим сам је рукама и овим срцем

направио. И зато је волим и поштујем. Делим ко је заслужује. Не штедим је, правићу је опет. И сада је правим. Срећан сам док ово пишем. И делим је. Зашто сам срећан? Е, то ћете, рођаци, морати да нагађате… Сви кажу да је мрак, ја видим изнад себе ведро небо…

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни. Raiﬀeisen banka AD Динарски 265000000576857940 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW

Девизни RS35265044000005631664 USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

МАГАЗИН 20.12.2020.

Све више оболелих са тешком клиничком сликом

МАГАЗИН

20.12.2020.

КАПАЦИТЕТИ И

И НА ИЗМАКУ

- На одељењу интензивне неге сваког дана између осам и дванаест болесника са тешком клиничком сликом. - Решење за смештај оболелих тражи се у специјалним болницама „Меркур“ у Врњачкој и „Агенс“ у Матарушкој Бањи. - Ван строја сто девет радника Опште болнице „Студеница“. - О хоспитализованим пацијентима сваког дана брине сто десет медицинских сестара и двадесет лекара. - Скоро три стотине прегледа дневно

олико је епидемиолошка ситуација тешка најбоље сведочи податак да се Краљево високо котира на листи градова са највећим бројем инфицираних корона вирусом, а додатни показатељ је податак о броју хоспитализованих у Интернистичкој болници који се повећава. То је почетком недеље потврдио и начелник Инфективног одељења Опште болнице „Студеница“ др Милан Парезановић. Тренд повећања броја хоспитализованих био је приметан већ почетком недеље кад је на болничком лечењу било сто деветнаест пацијената. Иако је клиничка слика код свих била тешка, због чега је неопходна терапија кисеоником, суморну слику ублажава податак да је на интензивној нези било тек десет најтежих случајева. Др Парезановић подсећа да је на

МАГАЗИН

20.12.2020.

одељењу интензивне неге сваког дана између осам и дванаест болесника са тешком клиничком сликом, а већини је за лечење неопходна оксигена терапија. Забрињава податак да су капацитети за смештај оболелих готово исцрпљени, па се решење тражи у специјалним болницама „Меркур“ у Врњачкој и „Агенс“ у Матарушкој Бањи. Додатни проблем представља значајан број оболелих здравствених радника у „Агенсу“, па до повратка лекара са боловања није могуће хоспитализовати већ број инфицираних пацијената. Да ни запослени у Општој болници „Студеница“ нису могли у потпуности да се заштите од инфекције најбоље потврђује податак да је ван строја сто девет радника, известан број на лечењу и други у кућној изолацији. О хоспитализованим пацијентима

сваког дана брине сто десет медицинских сестара и двадесет лекара, не рачунајући специјалисте пнеумофтизиологије и радиологије који помажу у читању снимака. Ако се томе дода значајан број помоћног и другог немедицинског особља онда је јасније коликом су притиску изложени здравствени радници, чак и у условима да се епидемиолошка ситуација не буде погоршавала. Недељу дана раније потврђен је податак о оболелом особљу и корисницима Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи, а колико је ситуација озбиљна на најбољи начин потврђује податак да је четири болесника у озбиљним годинама, са тешком клиничком сликом и придруженим болестима, хоспитализовано у Општој болници „Студеница“ која је, ако се из-

узме део у приземљу где је смештено одељење психијатрије, претворена у ковид болницу. Да се све више пацијената јавља на преглед у амбуланту најбоље сведочи податак да их је првог дана у недељи било скоро три стотине. - Мимо тога не можемо, јер по четири екипе раде и пре и после подне а на једном рендген апарату више не може да се постигне. Да пацијенти не би чекали делимо бројеве, а ово је максимум преко кога не можемо. Сем рендген апарата не можемо добити никакву другу помоћ, а и кад би отворили неколико нових амбуланти физички не можемо више, каже др Парезановић. Уз хоспитализоване пацијенте стално су запослени на Инфективном одељењу, а специјалисти са других смењују се након три недеље ангажо-

вања. Посебно брине податак да се број инфицираних међу запосленима свакодневно повећава због чега је, сведочи др Парезановић, тешко направити распоред рада за више од два дана унапред. Јавност је додатно узнемирена писањем медија да је један пацијент преминуо чекајући на преглед у ковид амбуланти. - Болесник је довежен колима пред амбуланту, а при изласку је посрнуо и пао. У истом моменту је пренесен у нашу амбуланту где је лекар само могао да констатује да је без пулса и срчане радње. Покушали су реанимацију, али је на ЕКГ апарату констатована равна линија што је било поуздан знак да се није могло ништа урадити. Ради се особи старој седамдесет једну годину која се први пут јавила на преглед, а да ли је закаснио или није не могу рећи.

Имамо податак да је био позитиван на ПЦР тесту, а из документације се види да је боловао од шећерне болести, каже др Парезановић. Овај догађај је још један повод за поновљени апел млађим суграђанима који имају блажу клиничку слику да, пре него се обрате лекару, сачекају дан два како би се пружила помоћ старијима и особама са тежом клиничком сликом. Неспорно је потреба да сви прођу дијагностику, али се сматра да шансу прво треба пружити онима са озбиљним симптомима болести како би што пре отпочела примена адекватне терапије. Здравствени радници упозоравају на неопходност строгог поштовања препоручених мера заштите, пре свега ношење маске и држање довољног растојања од других особа. Т. Радовановић

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН

20.12.2020.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

МАГАЗИН 20.12.2020.

Промена епидемиолошке ситуације

- Минуле недеље тестирано три хиљаде сто осамдесет седам особа. - Од хиљаду триста девет са симптомима болести присуство вируса потврђено у четири стотине деведесет пет случајева, а међу сто двадесет осам тестираних по другим индикацијама код још тринаест. - Антигенским тестом проверавано здравствено стање хиљаду седам стотина тридесет четири особе, а присуство вируса потврђено у петсто педесет четири случаја. - Број новооткривених случајева инфекције повећан за хиљаду сто тридесет два. У истом периоду у Општој болници „Студеница“ преминуло деветнаест особа. - На лечење примљено осамдесет осам а отпуштено педесет шест пацијената, у ковид амбуланти прегледано хиљаду двеста седам особа

Фото: М. Радовановић

ИЗ ДАНА У ДАН

промени епидемиолошке ситуације на истеку друге недеље децембра сведочи извештај Завода за јавно здравље Краљево који потврђује да је у претходна двадесет четири сата тестирано укупно четири стотине тридесет два узорка назофарингеалног бриса. Према истом извору у здравственим установама са подручја града ПЦР методом је на присуство корона вируса тестирано двеста двадесет осам узорака. Од укупног броја брисева особа са симптомима болести присуство вируса потврђено је код осамдест две, а од двадесет тестираних по другим индикацијама код још шест. Антигенским тестом су тестирана двеста четири бриса, а вирус је доказан код осамдесет пет особа. О промени епидемиолошке ситуације

МАГАЗИН

20.12.2020.

сведочи податак да је са сто седамдесет три нова укупан број потврђених случајева инфекције од почетка епидемије повећан на седам хиљада четири стотине тридесет. О новој промени епидемиолошке ситуације сведочи податак од наредног дана који потврђује да је у претходна двадесет четири сата тестиранo jош двеста пет узорака, од који четири контролна. Међу сто седамдесет осам узорака особа са симптомима болести присуство вируса потврђено је у шездесет осам случајева, а код двадесет три тестирана по другим индикацијама код још три. О стању епидемиолошке ситуације сведочи податак да су антигенским тестом тестирана двеста двадесет три а вирус доказан код деведесет четири особe. Први радни дан

треће недеље децембра окончан је потврдом да је, са сто шездесет новорегистрованих случајева инфекције, укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на седам хиљада пет сттина деведесет пет. Након што јеу претходна двадесет четири сата примљено седамнаест а отпуштено осам пацијената број хоспитализованих у Општој болници „Студеница“ повећан је на сто једанаест, од којих дванаест на интензивној нези.У истом периоду у ковид амбуланти обављена су сто двадесет три прегледа. Да нема превише повода за оптимизам потврдио је извештај Завода за јавно здравље од 15. децембра који сведочи о новој промени епидемиолошке ситуације. Закључак је изведен након што су стигли резултати провере

четири стотине шездесет три узорка назофарингеалног бриса. У здравственим установама са подручја града ПЦР методом је на присуство новог корона вируса тестирано сто осамдесет четири бриса, а код особа са симптомима болести потврђено у седамдесет девет случајева. Антигенским тестом је тестирано двеста седамдесет девет узорака, а вирус доказан код деведесет девет. Последњи дан прве половине месеца окончан је потврдом да је, са сто седамдесет осам новооткривених, број потврђених случајева инфекције од почетка епидемије за седам стотина седамдесет три премашио седам хиљада. После два мирнија дана преминуле су још три особе тако да је број оних које нису успеле да се изборе против боле-

сти повећан на сто три. Након пријема двадесет три, отпуста десет и смрти четири особе број хоспитализованих на одељењима Опште болнице повећан је на сто седамнаест од којих је десет смештено на одељење интензивне неге како би била примењена неинвазивна терапија. О појачаном притиску на ковид амбуланту сведочи податак да је за претходна двадесет четири сата обављено двеста деведесет пет прегледа. Средину недеље обележила је нова промена епидемиолошке ситуације након што је из Завода за јавно здравље стигла потврда да су у последња двадесет четири сата тестирана четири стотине осамдесет два узорка назофарингеалног бриса, а у здравственим установама ПЦР методом две-

ста четрнаест. Од сто деведесет осам узетих од особа са симптомима болести инфекција је потврђена у седамдесет четири случаја, а још један међу шеснаест тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано двеста шездесе осам узорака, а вирус доказан код осамдесет осам особа. Трећи дан у недељи окончан је потврдом да је, са сто шездесет три новорегистрована случаја инфекције, укупан број инфицираних од почетка пандемије повећан на седам хиљада девет стотина тридесет шест. Овај дан ће остати запамћен по рекордном броју смртних случајава, јер је са седам нових број укупно преминулих повећан на сто десет. О смањењу броја пацијената на болничком лечењу сведочи податак да

МАГАЗИН 20.12.2020.

је, после пријема четрнаест нових а отпуста седамнаест излечених, број хоспитализованих заустављен на сто седам од којих десет на интензивној нези, један интубиран а девет на инвазивној терапији. Између два извештаја у ковид амбуланти Опште болнице „Студеница“ прегледане су двеста осамдесет две особе. Према извештају Завода за јавно здравље епидемиолошка ситуација је промењена и седамнаестог дана у месецу. У претходна двадесет четири сата тестирано је укупно четири стотине седамдесет два узорка узорка назофарингеалног бриса од којих у здравственим установама са подручја града ПЦР методом двеста дванаест од који су три су била контролна. Међу сто осамдесет узртих од особа са симптомима болести присуство вируса потврђено је код шездесет седам а од шездесет седам тестираних по другим индикацијама код још две. Антигенским тестом су тестирана двеста шездесет брисева према индикацијама, а вирус доказан код осамдесет девет особа. Коначни биланс седамнаестог дана у месецу огледа се у потврди да је са сто педесет осам новооткривених случајева инфекције укупан број за деведесет четири премашио осам хиљада. Информације Оште болнице сведоче о смрти још шест особа, а како је након слања извештаја претходног дана преминула још једна укупан број је повећан на сто једанест. Након што је током двадесет четири сата примљено четрнаеест новооболелих а отпуштена четири излечена пацијента број укупно хоспитализованих смањен је на сто једанест од којих је девет на интензивној нези, један интубиран и осам на неинвазивној терапији. У истом периоду у ковид амбуланти прегледано је двеста седамдесет особа. Последњег радног дана у недељи је, након тестирања четири стотине шездесет седам узорака узорaка назофарингеалног бриса, констатована нова промена епидемиолошке ситуације. ПЦР методом je тестиран још двеста двадесет један узорак, међу сто деведесет девет узетих од особа са симптомима болести присуство вируса потврђено код седамдесет три, а код двадесет две тестиране по другим индикацијама није откривен ниједан нови случај инфекције. Антигенским тестом је тестирано двеста четрдесет шест брисева, а вирус доказан код седамдесет седам особа. Са сто педесет новооткривених случајева инфекције

укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан је на осам хиљада две стотине четрдесет четири, а након смрти још једне особе број укупно преминулих на сто осамнаест. Број пацијената на болничком лечењу је, након пријема двадесет нових а отпуста тринаест излечених, повећан на сто шеснаест од којих је девет на интензивној нези, два су интубирана а седам на неинвазивној терапији. Током претходна двадесет четири сата у ковид амбуланти је обављено двеста тридесет седам прегледа. Да се пандемија не смирује било је видљиво и првог дана викенда кад је, након тестирања четири стотине четрдесет два узорка назофарингеалног бриса, потврђена нова промена епидемиолошке ситуације. На присуство корона вируса ПЦР методом је контролисано сто осамдесет осам узорака брисева, од који је било и осам контролних. Од сто шездесет узорака брисева особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено код педесет два, а од двадесет по другим индикацијама код још једне. Антигенским тестом су тестирана двеста педесет четири бриса, а вирус доказан код деведесет две особe. Коначан број укупно инфицираних особа од почетка пандемије је за триста осамдесет девет премашио осам хиљада, а након потврде о смрти још две укупан број повећан на сто ввадесет. О притиску на здравствени исистем сведочи податак да је током последњих седам дана тестирано три хиљаде сто осамдесет седам особа, скоро половина ПЦР методом. Од хиљаду триста девет са симптомима болести присуство вируса је потврђено у четири стотине деведесет пет случајева, а међу сто двадесет осам тестрианих по другим индикацијама код још тринаест. Антигенским тестом је проверавано здравствено стање хиљаду седам стотина тридесет четири особе, присуство вируса је потврђено код петсто педесет четири чиме је број новооткривених случајева повећан за хиљаду сто тридесет два. У истом периоду у Општој болници је преминуло деветнаест особа. Број хоспитализованих је варирао између сто седам и сто осамнаест, на лечење је примљено осамдесет осам, отпуштено педесет шест и преминуло деветнаест пацијената а у ковид амбуланти прегледано хиљаду двеста седам особа. Т. Радовановић77

МАГАЗИН 20.12.2020.

Др Миланко Шеклер: Шта свако треба да зна о коронавирусу? (2)

МАГАЗИН

20.12.2020.

КОРОНАВИРУ ЗА ПОЧЕТНИК

Људи без икаквих клиничких симптома болести много теже могу заразити друге, јер не избацују тако велике количине коронавируса, а и не избацују га на довољно велико растојање. - Инфективна доза је тачно одређена количина коронавируса која је потребно да уђе у нечији организам, да би се та особа инфицирала и разболела. - Организам може са успехом да се избори сваки дан са овом малом количином коронавируса а да се особа не разболи. - Што се више коронавируса унесе у организам одједном– све су тежи клинички знаци болести. - Постоји доста научних радова који успостављају јасну везу између тежине болести и количине коронавируса којом смо се инфицирали! - Количина коронавируса која је потребно да уђе у грло, нос, синусе, ждрело, плућа, да би сте се особа инфицирала, односно разболела, износи између 500 и 1000 честица!

УС КЕ

Др Миланко Шеклер

МАГАЗИН

20.12.2020.

Како се тачно понаша коронавирус када уђе у наш организам?

Коронавирус, да би некога инфицирао, мора се прво везати за површину тачно одређених ћелија нашег тела (не може преко ћелија коже или лица, већ само преко ћелија наше носне слузокоже или грла или синуса или душника или плућа!), и то се мора везати за тачно одређена места на површини тих поменутих ћелија слузокоже органа за дисање. Та места на ћелијама где се везује вирус се називају рецептори. Замислићемо да су та места као врата на кући, преко којих је једино могуће ући у кућу. Е тако и коронавирус користи тачно одређена места (рецепторе), који имају улогу „врата“ за улазак у ћелију и њено инфицирање. Дакле, тек када се коронавирус веже („закуца или залепи“), за та „врата на респираторним или носним ћелијама“, он може да прође кроз њих, и да заврши у унутрашњости ћелија, где одмах почиње да се понаша као „газда“, односно креће да користи све што се налази у тој ћелији (да кажемо кући), са само једним циљем да се умножава – односно да произведе што више нових честица коронавируса – својих потомака, и то тако ефикасно, да од једног јединог вируса настаје на хиљаде и на десетине хиљада нових честица вируса за свега неколико часова или дана! Потом та инфицирана ћелија „прсне“, распадне се од толике количине новостворених честица коронавируса, а све те десетине хиљада нових младих вируса, се по изласку одмах лепе за околне здраве ћелије и улазе у њих, опет се умножавајући и изазивајући исти ефекат! То практично описује сам почетак инфекције – који траје свега неколико часова или највише неколико дана – а да ми најчешће у тој фази и немамо никакве симптоме болести који би нам указивали да смо се инфицирали! Дакле, производе се милиони и милијарде нових вирусних честица коронавируса, док ми још увек немамо никакве испољене клиничке симптоме болести: нити слинимо, нити кашљемо, нити

кијамо, а често немамо ни температуру! Симптоми болести се појаве тек за неколико дана, али смо ми у том периоду без знакова болести, већ произвели на милионе и милијарде честица вируса, који осим што продиру све дубље у наш организам, и инфицирају нас све више и више, почињу да се избацују из организма, како путем издахнутог ваздуха (док само седимо и дишемо!), али и ситним капљицама пљувачке док говоримо, певамо или вичемо (када се избацује неколико стотина или хиљада пута више вириса), а када добијемо клинички испољене симптоме болести (поченомо да кијамо и кашљемо) онда избацујемо на милионе и десетине милион вируса свуда око нас! Ово је оно што се најчешће дешава. Но, понекад неко уопште не покаже никакве уочљиве клиничке знакове болести (најчешће деца, или младе особе, али и људи средњих година па и старији), а неко има тако благе симптоме да их тешко може и приметити (мало „зачепи нос“, пролазна повишена температура – од свега 37,1 или 37,2, главобоља итд). То су такозвани асимптоматски случајеви коронавируса, или врло благи клинички облици болести! Но, примећујете, да се и код таквих облика (асимпотоматских или благих) произведе исто тако на милионе и милијарде честица коронавируса, као и код оних болесних са испољеним симптомима, што значи да и они теоријски, али у ретким случајевима и практично могу заразити друге здраве људе. Срећа у несрећи је, што људи без икаквих клиничких симптома болести (који не кашљу и не кијају и не слине), много теже могу заразити друге људе, јер не избацују тако велике количине коронавируса, а и не избацују га на довољно велико растојање (јер само кијањем и кашљањем се избацују капљице пљувачке, слине или слузи препуне вируса, на даљину од око 5-6 метара)! Сада је прави тренутак да вам објасним још нешто веома, веома важно, а што је неопходно да се испуни, да би нека инфицирана особа заразила дру-

гу здраву особу. Објаснићу вам шта значи стручни израз инфективна доза. Инфективна доза је тачно одређена количина коронавируса (изражена у приближном броју честица коронавируса), која је потребно да уђе у нечији организам, да би се та особа инфицирала и разболела. У теорији је довољна једна честица коронавируса да инфицира неку здраву особу. Но, срећом, у пракси то никада није тако. Потребна је знатно већа количина вируса од поменуте једне честице коронавируса. Најновији подаци истраживања указују да је та количина коронавируса, која је потребно да уђе у ваше грло, нос, синусе, ждрело, плућа, да би сте се ви инфицирали, односно разболели, износи између 500 и 1000 честица коронавируса! Да бих вам то најједноставније објаснио – употребићу следећу једноставну метафору. Да би сте се уношењем алкохола у организам напили (и били неспособни да ходате, причате или далеко било управљате аутом), није довољно да попијете само један једини мало гутљај алкохола, односно неку јако малу количину алкохола: на пример само једну четвртину најмање могуће чашице алкохола (да само лизнете алкохол врхом језика), већ је потребно да попијете одређену количину алкохола, односно макар једну или бар неколико чашица ракије! Дакле, иако сте попили неки алкохол, али рецимо само 5 милилитара (десетину чашице за ракију!) – ви нећете осетити никакве промене у понашању, нити ће тестирањем од стране полиције бити установљено да сте ишта попили од алкохола! Дакле, засигурно нећете бити пијани нити испољавати клиничке знаке пијанства (успореност рефлекса, промењено понашање, немогућност говора, неспособност одржавања равнотеже, неспособност вожње). Да би се то десило, треба извесна ипак одређена, знатно већа количина алкохола. Тако вам је врло слично и са инфективном дозом за коронавируса. Није довољно само једна честица коронавируса (као десетина чашице ра-

МАГАЗИН

20.12.2020.

кије да се напијете!). Потребно је да у периоду од неколико часова унесет најмање 500 честица коронавируса (најмање 500 па до 1000 честица коронавируса), да би се коронавирус успео да „пробије“ кроз ваш одбрамбени систем и да се са успехом почне да умножава у описаним огромним количинама, и изазове инфекцију и клинички испољену болест! Још једна метафора у вези разумевања „инфективне дозе“! Ако вас нападне само једно дете људождер (мало дете људождер је метафора једног ситног мало вируса), ви ћете се одбранити, и ако вас нападне двоје мале деце људождера, исто...и тако даље. Али ако вас нападне 500 деце људождера или 1000 мале деце људождера, ви нећете успети да се одржите на ногама, и изборите са њима, они ће вас гристи уједати, и на крају обориће вас, јер ћете пасти од умора и савладаће вас и појести. То вам је добра метафора за инфективну дозу од најмање 500 честица коронавируса па на горе! А што је та цифра већа, све је тежи облик болести! Дакле, није свеједно да ли сте се инфицирали са само 500 ви-

русних честица или са 50 000 вирусних честица. Што је већа колиичина коронавируса ушла у ваш организам одједном, то је већа шанса да вам у будућности „смеши“ респиратор, и било би добро да га извучете на лутрији!

А шта се дешава, ако сте удахнули честице коронавируса, које је неко инфициран издахнуо, а да укупна количина корнавируса коју сте удахнули не прелази на пример 30 или 50 честица вируса, и много је мања од оних потребних 500 вируса да се разболите??? Огромна је вероватноћа да се нећете уопште разболети, јер ће ваша многобројна бела крвна зрнца (којих има на десетине хиљада у свега једном милионитом делу литра крви!), успети да „победе и растргну“ свих тих 50 „разбојничких“ честица коронавируса, а ви

нећете ни знати за ту „битку “ у вашем организму! И то се у овом тренутку вероватно дешава код хиљаде и хиљаде људи у Србији, сваки дан! Дешава се она борба између вас и 50- торо мале деце људождера! Али ако удахнете или унесете неколико хиљада или десетине хиљада вируса одједном (на пример – загрлите се са неком инфицираном особом и заједно певате и грлите се на некој свадби, или слави, рођендану или концерту или прослави, или ноћном клубу), онда је то количина вируса довољно велика да „надвлада“ ваше одбрамбене могућности (бела крва зрнца или лимфоците), и успе да инфициран неколико ваших ћелија (да се залепи за оне поменуте рецепторе на вашим ћелијама дисајних органа, а које сам већ метафоричнао назвао „вратима“ или улазом у ћелије) и онда већ из такве једне једине инфициране ћелије излази на хиљаде и на десетине хиљада нових вируса, а ти новостворени вируси инфицирају на стотине и хиљаде нових здравих ћелија ваших дисајних органа, и онда већ за неколико сати се стварају милиони нових ко-

ронавируса и инфекција и клинички испољена болест су неминовни! Оно што је још важно да знате јесте чињеница, да ваш организам, може са успехом да се избори сваки дан са овом малом количином коронавируса (са неколико десетина па до пар стотина вируса), а да се не разболите! И како време пролази, а ви сваки дан или сваких неколико дана унесете тај мали број честица коронавируса и ваш имунитет лако победи ту малу количину коронавируса, онда се ваш организам осећа све способнијим и јачим и све се успешније бори са коронавирусом, и све је теже коронавирусу да га инфицира. То је оно што се зове „имунитет стада“. У исто време, то би било моје објашњење такозваног „мадридског чуда“, то јест, необјашњиво опадање броја новозаражених и тешко болесних особа у Мадриду, иако су превентивне мере у том граду „ослабљене“ и све ради до поноћи! То се дешава када је удео људи у некој популацији који је био у контакту са малим количинама коронавируса, пришао близу 50% укупне популације становника! Практично, коронавирус тада све

„теже“ налази нове здраве и на болест осетљиве појединце који до тада нису никада имали контакт са коронавирусом. Такав сценарио ће вероватно бити све чешће виђан у свету, па и Србији. Можда се то деси код нас већ негде средином децембра, најдаље до Нове Године! Кажем - можда! Дакле, да би сте се сигурно инфицирали коронавирусом, није довољно само да коронавирус уђе у ваш организам, то јест у ваше дисајне органе, већ је потребно и да тачно одређена и довољна количина коронавируса уђе у ваше органе за дисање (као што сам већ рекао - најновији подаци кажу да мора бити најмање 500 вирусиних честица). Зашто вам толико причам о тој количини коронавируса која вас може инфицирати? Зато што постоји минимална количина коронавируса која је потребна да вас инфицира, али није лимитирана горња количина коронавируса која вас инфицира. Другим речима, да се вратимо на алкохол: напићете се већ од неколико чашица жестоког пића, а горње границе која изазива пијанство нема: и она зависи

и од индивидуалних карактеристика човека (исто је и за вирус), и може бити и 20 и 30 и 40 чашица алкохола! Наравно, што је више чашица алкохола унето у организам, све су тежи знаци испољавања пијанства! Тако важи и за инфекцију коронавирусом: што више коронавируса унесете у организам одједном– све су тежи клинички знаци болести – односно постоји већ доста научних радова који успостављају јасну везу између тежине болести и количине коронавируса којом смо се инфицирали! Ако сте унели 500 честица коронавируса - имаћете испољену клиничку слику, ако сте унели 5000 вирусних честица у првом тренутку инфекције – имаћете тешке симптоме, а ако сте унели 50 000 вирусних честица у моменту инфицирања, онда ћете имати можда и најтежи облик болести, и можда вам се „смеши“ респиратор! Наравно, ово све што кажем има читав низ додатних фактора који утичу на то какав ћете облик болести имати, али је ово генерални принцип који требате запамтити и знати! Ствари фунционишу управо на овај начин!

МАГАЗИН 20.12.2020.

Тековине демократских промена: Миомир Вукићевић (2)

ИЗМЕЂУ ХЕРОЈСТВА И КУКАВИЧЛУКА - Прве еколошке демонстрације у земљи везане за проблем пијаће воде организоване у Краљеву. - Против самодоприноса по цену прекида даље изградње хируршког блока која је до тада трајала двадесет три године. - Значајним дометима оцењена улагања у културу и формирање локалне телевизије у време кад то није била честа појава у другим срединама. Идеју председника општине здушно подржала и привреда. - Краљево један од најчистијих градова у Србији. - На ратишту донета одлука о рушењу католичке цркве. - Краљево би било много лепши град да није било најезде избеглих и интерно расељених лица са простора целе Југославије што је у знатној мери допринело променама у плановима урбанизације

ного пута се потврдило како је за разумевање догађаја из историје неке средине неопходно добро познавање околности које су им претходиле. То је посебно важно код значајнијих друштвених промена какве су се дешавале у последњој деценији двадесетог века, а окончане у јесен 2000. године. Две деценије касније и даље су присутне бројне дилеме везане за разумевање дешавања у овом периоду, а најбољим начином да се потврде или демантују показала су се сведочења директних учесника. Последња деценија двадесетог века обележена је великим променама на простору бивше Југославије и уводом у стање какво у појединим деловима још није добило коначан изглед. У таквим околностима најчешће се заборавља на бројне позитивне помаке који су у значајној мери утицали на свакодневни живот становника локалне заједнице. Сећање на тај период освежава проф. др Миомир Вукићевић чије двоипогодишње искуство пред-

МАГАЗИН

20.12.2020.

седника локалног парламента сведочи о животу града у том периоду и догађајима од којих на неке није могло да се утиче, без обзира што је особама на руководећим позицијама пружена прилика да то чине са више успеха него остали. Значајним за тај период оцењује се недвосмислено опредељење да се дефинишу приоритети и главни правци деловања у наредном периоду, а бољи познаваоци прилика на размеђу две последње деценије двадесетог века добро знају да је водоснабдевање било рак рана локалне средине. Уверење да је одувек било актуелан проблем града, а биће док год у њему буде живота, заснива се на податку да је Краљево један од ретких градова који користе природну непрерађену воду. Због проблема са количином ни у то време се није поклањало превише пажње квалитету што је било повод за прве еколошке демонстрације у земљи везане за овај проблем. Први део проблема решен је повећаним бројем бунара за снабдевање водом и насто-

јањем да се што пре оспособи резервоар на Берановцу чије је пуштање у рад дуго тапкало у месту због нерешених техничких проблема. У време пандемије корона вируса, кад су у жижи интересовања јавности дешавања у Општој болници „Студеница“, мало је оних који се и сећају проблема везаних за изградњу хируршког дела која се протегла на скоро три деценије. Иако је до пред крај осамдесетих година у грађевинском делу доста урађено било је јасно да пуштање у употребу још није на видику. - До тада су расписивани самодоприноси којима су део средстава плаћали сви запослени. Услуге болнице, замишљене као регионалне, требало је да користе становници Врњачке Бање, Рашке, Новог Пазара, Сјенице и Тутина, а самодопринос је уведен само на територији Краљева. Ми смо изричито били против самодоприноса по цену да прекинемо даљу изградњу која је до тада трајала двадесет три године. Хоћу болницу, али треба да се обез-

беде паре. Имали смо неки фонд на нивоу града, али недовољан, па се шанса за решење проблема указала након сусрета са замеником републичког секретара за здравство, и једним од претходних председника Скупштине општине Краљево, др Миленком Мојсиловићем. Распитам се о могућности да се у финансирање укључе и друге општине, а он потврди уз напомену како морамо да будемо изузетно вешти да би се на територији свих повећало издвајање за здравство, сећа се Вукићевић. У време кад је пред последњу седницу Народне скупштине у календарској години републички секретар за финансије Јован Зебић, ставку по ставку, контролисао све што је планирано буџетом за наредну годину ни на крај памети му није било да удовољи захтеву председника краљевачког парламента за уношењем измена. Политичка домишљатост, углед и добри односи са високим републичким функционерима били су довољни да, на препоруку председника Скупштине

Александра Бакочевића и републичког секретара за унутрашње послове Зорана Соколовића, попусти тврдокорни и неприкосновени чувар пара свих грађана Србије. То, каже Вукићевић, у довољној мери потврђује колико су намере свих учесника у разговорима одисале људском димензијом заснованој на уверењу да паре неће бити потрошене узалуд. Тако је, захваљујући понајвише др Мојсиловићу, Краљево заузело значајну позицију испред знатно већих средина у земљи, што је било огроман корак ка завршетку посла чији се бенефит осећа и деценијама касније. Да је први корак по правилу најтежи потврдило се наредне године кад су средства обезбеђена много лакше, захваљујући ангажовању краљевачког посланика др Рада Вукашиновића уз подршку потпредседника републичког парламента Боривоја Петровића. Значај за локалну заједницу не умањује податак да је одлука донесена на мала врата, у касним вечерњим сатима пред крај заседања кад је у сали за седнице

било тек неколико малтене незаинтересованих посланика. - То је била једна димензија решавања питања хируршке болнице, а друга да утврдимо стварно стање објекта јер су колале приче како је „Каблар“ лоше извео грађевинске радове коришћењем неквалитетног материјала. Требало је преломити шта је истина, а шта није, а сусрет у Сарајеву са директором предузећа које се бавило градњом болница за потребе војске показао се као добра прилика да затражим десет најбољих стручњака како би проверили истинитост ових навода. Захтевао сам да на једној страни извештаја опишу шта је добро, шта не ваља и шта треба да се уради, а после петнаест дана темељних истраживања сваког детаља, од темеља до крова, добио потврду да је направљен један спрат више. Зграда је урађена по прописима, и изузетно квалитетно, а проблеми на зидовима оцењени су нормалном појавом. Све остало је било супер, а то се види и данас јер ни плочице са зидова нису поотпадале, каже Вукићевић.

МАГАЗИН 20.12.2020.

20.12.2020.

МАГАЗИН

Ма колико преовладавало уверење да локалне самоуправе немају превише ингеренција у области привреде, и креирања привредних токова, најбоља потврда да то није тачно огледа се у понашању запослених који, кад год нема довољно пара, дођу пред зграду општине да протествују. Дешавало се то пред крај осамдесетих и почетком деведесетих година, а колико су радници у појединим периодима били озлојеђени најбоље је могло да се види у унутрашњости објекта где су из рамова вађене фотографије некадашњег председника државе, и уместо њих постављани листови новина, а разбијено и по које стакло на некој од просторија. Одсуство жеље да се утиче на начин рада и руковођења значајним привредним субјектима није умањило спремност да се финансијски помогне кад год је то било могуће. У помоћ су прискакала и јака јавна предузећа са великим капиталом који је могао да се прерасподели како запослени не би остали без плата. Значајним сегментом живота у граду оцењена је култура због чега су из локалног буџета издвајана значајна средства, а колики су коначни ефекти били може да се закључује на основу пет књига које су током 1992. издали краљевачки аутори. Ова година се оцењује значајном и због почетка рада локалне телевизије кад то и није био чест случај у другим срединама, а идеју председника општине здушно је подржала и привреда - Град није само ових неколико ствари. Наш град је био један од најчистијих у Србији. Подржавали смо финансијски јавно комунално предузеће коме је поверено одржавање чистоће, па имали камион за прање и дезинфекцију контејнера, што је било нарочито значајно у летњем периоду. Куповали смо нова возила за сакупљање смећа и друге машине, а запослени свој део посла обављали максимално квалитетно са пуно духа и лепих идеја, чак окупљали децу желећи да код њих створе осећај одговорности према чистоћи града.

Иако је у то време, у складу са законом, приватизован стамбени фонд противио сам се продаји станова, писао писма и протествовао јер је огроман капитал уступљен будзашто, каже Вукићевић. Ма колико бројне идеје општинског руководства подржавале различите политичке структуре није тајна да су неке од њих дочекиване са великом дозом скепсе и великим противљењем. Једном од таквих оцењена је одлука о постављању ливених стубића дуж најпрометнијих улица у граду како би се коловоз одвојио од тротоара и спречило паркирање аутомобила на њима. Намера је била да се уклоне бетонске жардињере које заузимају велики простор и онемогућавају лако уклањање у ванредним приликама каквим је оцењена потреба за пролазом ватрогасних возила. Сем што не заузимају много простора процењено је да стубићи оплемењују простор, а није их тешко срушити уколико се то покаже неопходним. Уз то требало је да буду направљени по угледу на чесму по пројекту београдског архитекте Павла Крунића, а све допринесе детаљу по коме би град био препознатљив. Једном од значајних Вукићевић оцењује одлуку о постављању фотографија председника општине из претходног периода у сали за седнице због уверења да то није начин да би се величали већ као подсећање да историја града не почиње од оних који су тренутно на челу града. - Велики проблем су биле погибије наших људи на ратиштима. Био сам на двадесет три сахране, а код прве сам

Херојство Херој је лудак. Херојство не можеш да разумеш другачије него да је неразуман чин. Опрезан човек може да претпоставља шта ће да буде, па неће да срља и ризикује, али без хероја се не може ништа променити.

пао у несвест. Нико ме није присиљавао да будем на сахранама, и догађајима комеморативног тима, али сам сматрао да је то моја обавеза па сам ишао док сам могао. Било је људи који су отишли на ратишта па нестали, а чланови породице долазили код мене да се распитају шта је са њима. Након избијања ратних сукоба мобилисан је огроман број Краљевчана, скоро двадесет четири хиљаде људи, па је било јако мучно кад нисмо имали кога да убере летину, обере воће и спреми дрва за зиму. Онда протести војника, па сам морао да будем са њима ни крив ни дужан. На ратишту су се договорили да по повратку у Краљево сруше католичку цркву, па је на митингу у сали општине било потребно смиривати страсти. Таман су се некако смирили, а један од њих каже како су се заклели на то. Тражили су да будем на челу колоне, а опет се поколебају па задовољење траже у потреби да бар поразбијају прозоре али ни то нису урадили, каже Вукићевић уз подсећање како би Краљево било много лепши град да није било најезде избеглих и интерно расељених лица са простора целе Југославије, посебно Косова и Метохије, што је у знатној мери допринело променама у плановима урбанизације, по многима на горе. О значајним променама у друштву сведочи усвајање закона о вишестраначким изборима на републичком, потом и локалном, нивоу. Био је то крај политичке каријере факултетског професора чију су одлуку појединци протумачили недостатком храбрости, неко би рекао и кукавичлуком или издајством. Посматрано из личног угла све је извесније, каже Вукићевић, да су обавезе на факултету, које није напуштао ни у време председниковања, важније од вођења града. На првим наредним локалним изборима победила је Социјалистичка партија Србије, а место председника поверено Мирославу Карапанџићу. T. Радовановић Фото: М. Радовановић

Последњи дан за примедбе, предлоге и сугестије

МАГАЗИН

20.12.2020.

БУЏЕТ ПОД ЛУП

Градско веће је, након утврђивања нацрта одлуке о буџету града за наредну годину, грађанима, удружењима, стручној и осталој јавности упутило позив за јавну расправу о овом документу у делу планирања инвестиција. Јавна расправа је отпочела 14. децембра, а завршава се у понедељак кад ће у сали I Градске управе бити одржана јавна седница, на којој ће се размотрити приспеле примедбе, предлози и сугестије. Увид у текст Нацрта одлуке још данас се може извршити на сајту града Краљева, а примедбе, предлози и сугестије најкасније до сутра у осам сати на посебном обрасцу доставити Одељењу за привреду и финансије Градске управе града Краљева у писаној форми или на адресу privreda_i_ﬁnansije@kraljevo.org

Фото: М. Радовановић

ПОМ ГРАЂАНА

МАГАЗИН 20.12.2020.

длукa о буџету садржи рачун примања и прихода, расхода и издатака, укупне приходе и примања и пренета средства из ранијих година, приходе и примања буџетских корисника из осталих извора финансирања, укупне расходе и издатке исказане по економској, функционалној и програмској класификацији, преглед капиталних издатака за текућу и наредне две буџетске године, опредељена средства сталне и текуће буџетске резерве. У општем делу документа дефинисани су директни и индиректни корисници буџетских средстава, наредбодавац за извршење буџета, као и одговорност буџетских корисника. Планирана средства заснована су на приходима и примањима у складу са одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе која се остварују по основу изворних и уступљених прихода, трансфера и других прихода и примања утврђених законом. Укупни приходи и примања од продаје нефинансијске имовине утврђени су у износу од 4.039.072.661 динара, а расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине од 4.609.652.661 динара. Тако је планиран буџетски дефицит од 570.580.000 односно кориговани фискални дефицит од 570.361.000 динара, који се финансира из неутрошених средстава из претходних година коригован за издатке за отплату главнице дуга. Планирана средства на име резерви износе четрдесет један милион динара и, у складу са одредбама Закона, односе се на недовољно планиране или непланиране расходе и издатке код буџетских корисника који нису могли бити сагледани у тренутку доношења. Планирана средства по свим изворима финансирања распоређена су на пет директних и тринаест индиректних буџетских корисника у складу са програмском, функционалном и економском класификацијом, а у циљу реализације послова у складу са законским и подзаконским актима. Програмски део буџета дефинише средства према наменама у складу са униформном програмском структуром за једини-

це локалне самоуправе припремљеном од стране Министарства финансија. У складу са програмском структуром предлога одлуке дате су основне програмске информације планиране по корисницима, у циљу реализације послова у складу са законом и одлуком у посебном делу образложења. У нормативном делу одлуке дефинисан је укупан број запослених за који се обезбеђују средства за исплату плата, пласирање привремено расположивих средства на консолидованом рачуну трезора града, преузимање обавеза на терет буџетских средстава и њихово враћање у буџет, поступање са погрешно уплаћеним јавним приходима, отварање, промену и преусмеравање апропријација, као и коришћење средстава буџетске резерве, начин распоређивања непланираних наменских средстава, подношење извештаја о реализацији Одлуке о буџету, расподела добити јавних предузећа чији је оснивач локална самоуправа и овлашћења за распоредна решења која доносе Градска управа и градоначелник. Ценећи чињеницу да је одлуку потребно применити почевши од 1. јануара наредне године, а имајући у виду кратке рокове за њено доношење, предложено је да одлука ступи на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном листу града Краљева“, сагласно Уставу Републике Србије којим је прописано да општи акти могу ступити на снагу и пре осмог дана од дана њиховог објављивања, ако за то постоје нарочито оправдани разлози утврђени приликом доношења, а примењиваће се од 1. јануара 2021.године. Сагласно одредбама Закона о буџетском систему и Правилника о начину исказивања и извештавања о процењеним финансијским ефектима закона и другог прописа или другог акта на буџет, односно финансијске планове организација за обавезно социјално осигурање, није потребно обезбедити средства за спровођење Одлуке о буџету града Краљева за 2021. годину. Т. Радовановић

Напредују радови на градњи Моравског коридора

МАГАЗИН

20.12.2020.

ДИГИТАЛН

- На градилиштима Моравског коридора ангажовано приближно четири стотине педесет људи и сто дванаест јединица механизације. - Више од шездесет одсто људи који су укључени на реализацији пројекта има држављанство Србије. - Извођач радова „Бехтел-Енка“ ангажује двадесетак српских компанија, које реализују одређене активности са приближно сто двадесет људи. - Број радника се увећава из дана у дан, а томе ће допринети и нова градилишта која ће бити отворена до 7. јануара наредне године. - Прве деонице на најсавременијем ауто-путу биће завршене већ 2022. године оравски коридор, ауто-пут од Појата до Прељине, дуг сто дванаест километара повезаће подручје на којем живи више од пола милиона људи. Такође, уједно три округа, Расински, Рашки и Моравички, са коридорима 10 и 11. У оквиру пројекта изградње најсавременијег аутопута у централној Србији, биће

регулисано шездесет осам километара речних корита у дужини, постављени телекомуникациони уређаји и први пут ће бити примењене нове технологије. Изградња телекомуникационог коридора дуж ауто-пута подразумева најсавременије оптичке и дигиталне каблове, станице за бесплатан бежични интернет, најмодерније управљање

саобраћајем на ауто-путу, интелигентне транспортне системе и друго. Први дигитални ауто-пут у Србији биће најшири ауто-пут у земљи, и од постојећих шири за укупно 1,6 метара. Комерцијални уговор за изградњу деонице од Појата до Прељине, чија је вредност процењена на седамстотина четрдесет пет милиона евра, потписан

И АУТОПУТ је 5. децембра прошле године са америчко-турском компанијом „Behtel Enka UK Limited“. Моравски коридор чиниће три деонице, Појате–Крушевац у дужини од 27,83 километара, Крушевац–Адрани, дужине 53,88 километара и Адрани– Мрчајевци–Прељина, у дужини од 30,66 километара. Ауто-пут се гради за максималну дозвољену брзину од сто тридесет километара на сат, а биће изграђено укупно једанаест петљи и сто тридесет осталих објеката, од чега седамдесет један мост, двадесет три надвожњака, пет подвожњака и тридесет један пропуст. То је почетком недеље, приликом обиласка радова на делу Појате–Крушевац, потврдила председница Владе Србије Ана Брнабић и најавила да ће прве деонице на најсавременијем ауто-путу бити завршене већ 2022. године. Овај коридор је оцењен једним од најважнијих у Србији, будући да ће би-

ти први дигитални ауто-пут у земљи, пошто ће целом својом дужином имати најсавременију телекомуникациону инфраструктуру. Тај део се изводи у сарадњи са „Телекомом Србије“, а омогућиће да овај део Србије има бољу интернет везу и генерално телекомуникациону инфраструктуру, па се очекује да ће и то довести још инвеститора и омогућити отварање развојних и истраживачких центара. Премијерка је најавила да се припрема закључак за Владу који ће обезбедити да полако сви ауто-путеви и коридори буду претворени у дигиталне. Услови за то створени су након потписивања првих уговора за тридесет четири насеља у руралним подручијима за широкопојасни интернет, са амбицијом да 2025. читава Србија буде покривена најмодернијом инфраструктуром. Иако у уговору за изградњу Моравског коридора није прецизиран део за

домаће компаније и раднике, партнерима се стално наглашава жеља за што већим ангажовањем домаћих компанија, радника и инжењера, што се сматра значајним кораком за напредак грађевинске индустрије у новом инвестиционом циклусу који је покренут. На свим градилиштима Моравског коридора ангажовано је приближно четири стотине педесет људи и сто дванаест јединица механизације. Више од шездесет одсто људи који су укључени на реализацији пројекта има држављанство Србије, а извођач радова „Бехтел-Енка“ у овом тренутку ангажује двадесетак српских компанија, које реализују одређене активности са приближно сто двадесет људи. Број радника се увећава из дана у дан, а томе ће допринети и нова градилишта која ће бити отворена до 7. јануара наредне године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Пет милиона долара за најиновативнија предузећа

МАГАЗИН

20.12.2020.

ЈЕДИНСТВЕН ПРОГРАМ ПОДРШКЕ

- У наредне три године, кроз грантове у распону од двадесет пет до сто хиљада долара, биће додељено више од три и по милиона долара, а корисници неће имати обавезу суфинансирања. - Други део подршке биће усмерен ка унапређењу регулаторног оквира за пословање иновативних компанија, промоцију српског предузетништва, иновација и иноватора. - Подршка заснована на жељи да се подржи извозно оријентисана привреда, заснована на високим технологијама и иновацијама

20.12.2020.

МАГАЗИН

очетници у бизнису и мала и средња предузећа која желе да убрзају раст путем иновација и модерних технологија, од следеће године ће имати на располагању нови, јединствени програм подршке. Перспективне пројекте моћи ће да финансирају бесповратним средствима које је, донацијом вредном пет милиона долара, обезбедила компанија Philip Morris Internafonal. Споразум о разумевању и сарадњи у спровођењу пројекта подршке дигиталној, као и на науци заснованој трансформацији привреде - StarTech, у Влади Србије потписали су премијерка Ана Брнабић и генерални директор компаније за југоисточну Европу Александар Јаковљевић, у присуству представника Националне алијансе за локални еко-

номски развој која је задужена за реализацију. Потписивање споразума је прилика да премијерка потврди како је пројекат у потпуности усклађен са приоритетима Владе Србије да, путем дигитализације и подстицања привредних активности базираних на науци, креативности, иновацијама и новим технологијама, обезбеди снажан привредни раст и отварање нових квалитетних радних места. Основ за захвалност компанији Philip Morris Internafonal је одлука да, у години која је била веома тешка за привреду, донира значајна средства за реализацију пројектa попут овог. Подршка Владе Србије огледа се у усвајању низа подстицаја међу којима су пореско ослобођење за осниваче фирми у

иновационим делатностима и порески кредит за улагање у такве бизнисе, али и могућност награђивања запослених учешћем у капиталу и подстицај за запошљавање повратника и странаца. Премијерка обећава да ће Србија, кроз активности Фонда за иновациону делатност, наставити да сваке године повећава финансирање и подршку иновативним компанијама. Жељу да подржи креирање бољих услова за живот свих грађана Србије у компанији Philip Morris темеље на ставу да су и сами, уз помоћ научних истраживања и достигнућа, прошли трансформацију из традиционалне у модерну, технолошку компанију у којој добро познају значај иновација. Због тога ће у наредне три године, кроз грантове у распону од двадесет пет до

сто хиљада долара, бити додељено више од три и по милиона долара, а корисници неће имати обавезу суфинансирања. Други део подршке биће усмерен ка унапређењу регулаторног оквира за пословање иновативних компанија, промоцију српског предузетништва, иновација и иноватора. Из компаније Philip Morris стиже потврда да је увек препознавала и трудила се да подржи иницијативе које су у фокусу државе. Када је то било отварање нових радних места, реализован је програм „Покрени се за посао“, а данас је то „StarTech“ са жељом да се подржи извозно оријентисана привреда, заснована на високим технологијама и иновацијама.Извршна директорка Националне алијансе Виолета Јовановић у први план ставља чињеницу да је Ср-

бија ове године поправила пласман на Глобалном индексу иновација за четири места, па заузима педесет трећу позицију међу сто двадесет девет земаља. Значајним се оцењује податак да је сврстана међу првих десет од тридесет седам држава са сличним нивоом бруто домаћег производа, али је тек тридесет четврта од тридесет девет земаља у Европи по резултатима у области подршке иновацијама. Отуда је један од циљева програма StarTech формирање координационог тела које ће идентификовати проблеме и предложити решења за унапређење позиције на листи Глобалног индекса иновација. Оптимизам се темељи на податку о формирању заједничке групе која је допринела великом скоку Србије на Doing business lisf“.

StarTech је први програм подршке иновативним привредницима који финансира једна приватна, друштвеноодговорна компанија, а Philip Morris је баш Србију одабрао за његову реализацију. Поред бесповратних средстава, одабраним фирмама биће на располагању и ваучери за експертску подршку развоју бизниса и дигиталну трансформацију. Програм StarTech је усмерен на мале бизнисе, јер подаци Завода за статистику показују да је мање од половине малих привредних друштава спровело макар једну иновацију, наспрам две трећине великих. Зато је један од кључних изазова управо слаба доступност средстава за финансирање иновативних пројеката. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

Онлајн пријава помоћних радника на нове секторе

МАГАЗИН

20.12.2020.

ВИШЕСТРУ

Број неформално запослених у укупном броју радника износи нешто више од осамнаест процената. - Трећина радника на црно ради до три, а још једна петина до шест месеци. - Од сто четрдесет хиљада радника у грађевинарству трећина запослена на црно, у туризму и угоститељству од око сто две хиљаде скоро петина, а на пословима у кући сваки други рви нацрт измена и допуна Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима, којим би модел пријаве успешно уведен у пољопривреди био проширен на нове секторе, могао би да буде спреман већ до фебруара наредне године, а на првој седници Владине међуресорне радне групе за израду овог прописа најављено како би се примена могла очекивати средином године. Радна група ће размотрити могућност да послодавци, по поједностављеној електронској процедури, пријављују

сезонске и повремено ангажоване раднике у грађевинарству, туризму, угоститељству, пословима у кући и креативним индустријама, где је приметан значајан обим рада ван легалних токова. У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања указују на бројке које показују колико је спроведена реформа била успешна. Најбоља потврда је податак који сведочи да је у првој години примене електронског система пријаве радника на сезонским пословима у пољопривре-

ди, број регистрованих сезонаца са три и по повећан на скоро двадесет седам хиљада. Бројке показују да су током осамсто двадесет хиљада дана ангажовања за њих плаћени порези и доприноси у износу од двеста педесет милиона динара, и да је нови систем користило триста једанаест послодаваца. Добри резултати проистекли из примене овог Закона, основа су на којој су Влада Републике Србије и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, препознали потребу проширења обухвата ре-

форме сезонског запошљавања и на сектор грађевине, туризма и угоститељства, као и помоћ у кући Путем Фонда за добру управу Владе Уједињеног Краљевства, британска амбасада ће подржати проширење система кроз пројекат „Промоција економског развоја и доброг управљања кроз увођење поједностављеног модела запошљавања неформалних радника“, који ће спровести Национална алијанса за локални економски развој. Отправница послова Ребека Фабрици подсећа да је амбасада у последњих пет година са Националном алијансом, кроз пројекте као што су укидање печата и електронски упис имовине у катастар, радила на смањењу бирократије и развоју еУправе. Жеља британских партнера је да, кроз даљи развој дигиталне платформе за пријаву радника, и подизање свести о предностима легалног радног ангажовања, подржи запо-

шљавање и помогне у креирању инклузивне средине са бољим условима за рањиве групе, транспарентнијим управљањем и већом фискалном одрживошћу. Да је неформално запошљавање један од кључних генератора сиве економије потврђује податак да су физички радници на градилиштима, помоћни конобари, бејбиситерке, статисти или асистенти на снимању филма, најчешће тражени по потреби и на мањи број дана. У таквим околностима пријава на уговор са непуним радним временом би на месечну зараду од тридесет хиљада динара значила пореску обавезу скоро двадесет хиљада због чега и послодавац и радник пре бирају исплату бруто износа „на руке“, без плаћања доприноса и пореза. Зато је циљ да се, као и код пољопривреде, плаћањем доприноса за пензионо и део здравственог осигурања, радници

заштите а послодавцима олакша могућношћу пријаве радника путем портала или мобилне апликације. Према подацима Завода за статистику, проценат неформално запослених у укупном броју радника износи нешто више од осамнаест процената, а најчешће су то особе ангажоване на краћи рок. Према истом извору трећина радника на црно ради до три месеца, а још једна петина до шест месеци. Анализе Националне алијансе за локални екомски развој о могућности проширења система на друге секторе указују да је у грађевинарству од сто четрдесет хиљада радника трећина запослена на црно, у туризму и угоститељству од око сто две хиљаде скоро петина, а на пословима у кући сваки други. Због тога се од измена закона очекује да у легалне токове уведе неколико десетина хиљада грађана. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

КА КОРИСТ

20.12.2020.

Две деценије поузданог партнерства

МАГАЗИН

ТЕМЕЉИ ЗА БОЉУ БУ ДУЋНОСТ 54

- Пројекти које је УНОПС током две деценије спроводио у Србији огледају се у реконструкцији и изградњи скоро сто седамдесет објеката јавне и сто путне инфраструктуре и преко пет стотина стамбених јединица. - Подршка за хиљаду предузећа и предузетника, отварање хиљаду и четири стотине радних места, омогућавање инвестиција вредних сто двадесет пет милиона евра, али и стотине иницијатива у области инклузије и родне равноправности, или доброг управљања. - Хитне набавке неопходне медицинске опреме које су омогућиле испоруку стотина уређаја, међу којима сто педесет респиратора у првим месецима након избијања пандемије корона вируса

20.12.2020.

МАГАЗИН

анцеларија Уједињених нација за пројектне услуге - УНОПС у Србији већ двадесет година спроводи значајне иницијативе у областима локалног развоја, социјалне кохезије, доброг управљања и реаговања у ванредним ситуацијама, које дају конкретан допринос бољем животу грађана. У партнерству са Владом Србије, уз финансирање међународних институција, и сарадњи са локалним самоуправама, јавним цивилним и приватним сектором, као део Тима Уједињених нација у Србији, УНОПС мандатом у управљању пројектима, инфраструктури, јавним набавкама и управљању људским и финансијским ресурсима већ две деценије помаже одрживи развој земље. Током две деценије рада, које су у среду обележене онлајн догађајем „Те-

мељи за бољу будућност“, УНОПС је спровео више од двадесет комплексних пројеката и програма, са више од хиљаду шест стотина потпројеката. Пројекти чија се вредност процењује на више од сто осамдесет милиона евра реализовани су захваљујући финансирању Европске уније, Краљевине Норвешке и владе Швајцарске, затим Италије, Велике Британије, Француске, Канаде, Јапана и Чешке и Уједињених нација. Генерална подсекретарка Уједињених нација, и извршна директорка УНОПС-а, Грете Фаремо подсећа на мисију да се помаже људима како би изградили бољи живот, а земљама да остваре мир и одрживи развој. Као поузданог партнера, способног за спровођење комплексних пројеката у области друштвено-економског развоја, инфраструктуре, набавки и људских ресурса,

УНОПС су препознали Влада Србије, националне институције и међународна донаторска заједница. О томе сведочи податак да је Канцеларија УНОПС-а у Србији, захваљујући посвећеном тиму, уважени партнер локалних самоуправа, организација цивилног друштва и локалног приватног сектора. Пројекти који се спроводе у Србији усклађени су са релевантним националним стратегијама, тако да допринесу испуњењу Агенде одрживог развоја до 2030. Уједињених нација и европским интеграцијама Србије. Значајна карактеристика УНОПС-а је присуство на терену, не само кроз пројекте и програме чија је подршка доступна у преко сто локалних самоуправа, већ и кроз канцеларије у Новом Пазару, Нишу и Врању на шта су указали градоначелник Новог Пазара Нихат Бишевац и пред-

и предузетника, отварање хиљаду и четири стотине радних места, омогућавање инвестиција вредних сто двадесет пет милиона евра, али и стотине иницијатива у области инклузије, родне равноправности и доброг управљања. Хитне набавке неопходне медицинске опреме које су омогућиле испоруку стотина уређаја, међу којима сто педест респиратора у првим месецима након избијања пандемије корона вируса, најбоље осликавају природу организације и њеног доприноса укупним настојањима да се пружи помоћ онима којима је најпотребнија. Током две деценије у Србији УНОПС је развијао и имплементирао пројекте прилагођене различитим контекстима, како би градио синергије између различитих националних и међународних нормативних оквира, и дао конкретан

допринос одрживом развоју земље и бољем животу њених грађана. Иако је то основа на којој се темељи став о постављању темеља за бољу будућност, из ове организације стиже потврда да ће том трагу наставити заједничко деловање за добробит свих грађана. Да је утицај спроведених пројеката допринео јачању партнерства у оквиру међународне заједнице потврдили су амбасадори Европске уније Сем Фабрици и Норвешке Јорн Еуген Јелстад, заменик амбасадора Швајцарске Жан-Лук Еш, шефица Регионалног представништва Европске инвестиционе банке за Западни Балкан Дубравка Негре, стална координаторка Уједињених нација у Србији Франсоаз Жакоб и други учесници догађаја који је обележио дводеценијски јубилеј. Т. Радовановић

Фото: УНОПС

седник Општине Обреновац Мирослав Чучковић, бројни представници цивилног и приватног сектора и регионални директор ове организације за Европу и Централну Азију Моин Карим. Препознатљиво обележје канцеларије у Србији је њена посвећеност оперативној изузетности, висококвалифико вано и мотивисано особље и дубина њене укорењености у локалним заједницама којима служи, истакао је он и осврнуо се на чињеницу да канцеларија УНОПС-а у Србији покрива Северну Македонију и Црну Гору. Пројекти које је УНОПС током две деценије спроводио у Србији огледају се у реконструкцији и изградњи скоро сто седамдесет објеката јавне и сто путне инфраструктуре и преко пет стотина стамбених јединица. У важне резултате спадају подршка за хиљаду предузећа

Експозе Aне Брнабић, кандидата за председника Владе Србије (8)

МАГАЗИН

20.12.2020.

ОСТАЛИ ПРИОРИТЕТИ ВЛ

- Повећање стандарда заштите животне средине и заштита здравља грађана налазиће се међу приоритима ове Владе. - Пречишћавање отпадних комуналних вода представља један од највећих задатака са којима се наша генерација и српско друштво у целости суочава. - Извођење радова на изградњи постројења за пречишћавање отпадних вода за Брус и Блаце, који ће умногоме допринети квалитету пијаће воде за град Крушевац и цео регион, затим града Краљева, града Ниша, који представља, после Београда, највећу инвестицију у пречистач отпадних вода, затим Чачка и Крагујевца

ЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Заштита животне средине и зелена трансформација

МАГАЗИН

20.12.2020.

Захваљујући свему учињеном од 2014. године, Република Србија је данас, без сумње, дошла у фазу развоја када неопходно морамо да се окренемо теми животне средине и еколошке одрживости нашег развоја. У време када је незапосленост ниска, економски проспекти добри, а плате, иако још увек ниске, ипак у континуираном порасту, квалитет животне средине постаје једно од горућих питања када се говори о општем квалитету живота грађана. Поред овога, наша економска, енергетска и инвестициона транзиција ка „зеленој агенди“ је неопходност која мора да прати наш даљи раст јер нема друштва и економије заснованих на иновацијама, знању, додатој вредности и већој конкурентности, без јаког и јасног усмерења ка заштити животне средине, одрживости ресурса и борби против климатских промена.

Ово ће за нас бити велики изазов – овакве инвестиције су изузетно скупе, оне захтевају вишегодишњу или вишедеценијску посвећеност и системски приступ у планирању и спровођењу пројеката – али ми данас морамо да поставимо ову трансформацију као један од наших даљих приоритета. У том смислу, повећање стандарда заштите животне средине (нарочито у секторима третмана отпадних вода и чврстог отпада) и заштита здравља грађана (пре свега у оквиру побољшања квалитета ваздуха) налазиће се међу приоритима ове Владе. У области еколошке инфраструктуре приоритет Владе Републике Србије биће инвестиције у развој управљања водним ресурсима. Ово питање подразумева развој линијске инфраструктуре, у првом реду водоводне и канализационе мреже, затим постројења за пречишћавање пијаће и отпадне воде, како комуналне, тако и индустријске. У просеку, 65% грађана је прикључено на канализациону мрежу; у различитим

деловима Србије проценат распоређености је различит, од 40% у неким деловима централне Србије па преко 70% у урбаним срединама и неким деловима Војводине, а губици у водоводној мрежи износе у просеку за целу Србију 35%, при чему су у великом броју јединица локалних самоуправа и данас присутне водоводне цеви од азбеста. То практично значи да од скоро 670.000.000 кубних метара захваћене питке воде годишње наши губици износе преко 230 милиона кубних метара. У сарадњи са партнерима из европских финансијских институција и већ уговореним финансијским оквиром од 200 милиона евра, а планираном 500 милиона евра, наша намера је да помогнемо и до 60 локалних самоуправа да решавају ове проблеме. Пречишћавање отпадних комуналних вода представља један од највећих задатака са којима се наша генерација и српско друштво у целости суочава. За време Југославије, у доба наше највећег инфраструктурног развоја, проце-

њује се да су изграђена укупно 44 постројења за пречишћавање отпадних вода. Република Србија данас, према проценама стручњака, треба да изгради око 320 у периоду од 15 година. Од укупно процењених 10 милијарди евра инвестиција потребних за заштиту животне средине половина свих инвестиција је управо у овом сектору. Влада је претходни период искористила да реши све проблематичне пројекте у овој области који су нам остали из периода пре 2012. године. Данас у Лесковцу се завршава линија муља и градски колектор за који смо издвојили скоро милијарду динара и тиме обезбедили близу 8 милиона евра из донаторских средстава за изградњу канализационе мреже за преко 20 насељених места; суфинансирали смо изградњу канализационе мреже у општини Кула, укупне вредности 600 милиона динара и заједно са Врбасом и Кулом омогућили завршетак радова регионалног пречистача и планирање средстава за санацију и ремедијацију

Великог Бачког канала; за фабрику воде Смедеревска Паланка–Велика Плана решили смо извор снадбевања и изградили линијску инфраструктуру и осавременили систем водоснадбевања Ћелије, и завршили радове и пуштамо у рад савремено постројење за пречишћавање отпадних вода у Крушевцу. Линија муља у Шапцу ће у мандату ове Владе бити изграђена и пуштена у рад. Све ово омогућава нам да у наредном периоду уговоримо и кренемо са извођењем радова на изградњи постројења за пречишћавање отпадних вода, и то само из фондова ЕУ у вредности од преко 100 милиона евра, и то за Брус и Блаце, који ће умногоме допринети квалитету пијаће воде за град Крушевац и цео регион, затим града Краљева, града Ниша, који представља, после Београда, највећу инвестицију у пречистач отпадних вода, затим Чачка и Крагујевца. У мандату ове Владе, град Београд ће радити на реализацији пројекта изградње свог првог пречистача отпадних вода, који спроводимо са на-

шим партнерима из Кине. Само ове три компоненте, линијска инфраструктура и постројења за пречишћавање отпадних вода заједно износе преко једне милијарде евра и представљају спровођење визије развоја нашег друштва и животног стандарда, садржане у програму „Србија 2025“. Управљање отпадом представља други најзначајнији приоритет у овој области. Неприхватљива је чињеница да Република Србија има преко 3.500 сметлишта, градских и општинских несанитарних депонија које загађују и угрожавају квалитет подземних вода, земљишта и околине. Изградња регионалних санитарних депонија мора да буде приоритет нашег рада, уз сву неопходну и пратећу савремену инфраструктуру, у првом реду развој примарне сепарације отпада у домаћинствима, сакупљање, раздвајање и транспорт на рециклажним острвима, трансфер станицама и линијама за сепарацију, максимално искоришћење

20.12.2020.

МАГАЗИН

отпада кроз рециклажу и добијање нове вредности у виду енергента или других вредних производа, па тек онда, и тек као последња солуција, трајно одлагање на санитарну депонију. До сада смо завршили изградњу и опремање регионалног система за управљање отпадом Суботица, затим финансирање и завршетак регионалног система Срем–Мачва, започели изградњу највећег система за управљање отпадом у Србији, Депонија Винча у Београду, вредности 370 милиона евра, која ће, технолошки гледано, бити и најсавременији систем. У наредном периоду радићемо на опремању регионалних система за управљање отпадом за четири региона и 17 локалних самоуправа; завршићемо пројекат проширења регионалне санитарне депоније Дубоко у Ужицу и тиме отворити могућност коначног решавања несанитарне депоније Стањевине у Пријепољу, путем регионалног увезивања Нове Вароши, Прибоја, Пријепоља и Сјенице; омогућити даљи развој и имплементацију пројеката регионалних система за управљање отпадом Каленић, Крушевац, Краљево, Ниш и Нови Сад. Наш задатак је да системски, стратешки и одговорно, омогућимо нашим суграђанима да отпад који производе буде ефикасно, еколошки и једноставно сакупљен, третиран и искоришћен за добијање нове вредности. У погледу квалитета и заштите ваздуха, поред проширења мреже за мониторинг ваздуха и правовременог и транспарентног обавештавања наших грађана о квалитету ваздуха, приоритет Владе ће бити усвајање и спровођење новог стратешког и законодавног оквира, као и инвестиције у осавремењивање система грејања, путем замене котлова и преласка на алтернативна горива, стимулације домаћинствима да се прикључе на системе даљинског грејања, и смањење загађења из сао-

браћаја путем специфичних финансијских инструмената и измене прописа, али и спровођења обавеза које имају сви чиниоци у систему – од самих загађивача, локалних самоуправа и националних институција. У погледу правног оквира заштите животне средине очекује нас рад на доношењу, изменама и допунама закона који уређују ову област како бисмо извршили додатно усаглашавање националног правног оквира са позитивним прописима ЕУ.

Енергетска трансформација и одрживост Што се тиче енергетског сектора, планирани даљи рад на његовом унапређењу, у смислу проширења капацитета, технолошког развоја и модернизације, допринеће безбедном и стабилном снабдевању енергијом, поузданом и сигурном раду енергетског система, отпорности енергетског система и подизању еколошких стандарда. Реализација планираних инвестиција у енергетској инфраструтктури, нарочито у секторима електричне енергије, природног гаса и енергетске ефикасности, које су значајне за сигурно снабдевање енергијом на најекономичнији начин, подизање квалитета ваздуха и смањење емисија штетних гасова и ефекта стаклене баште су глобално утврђени циљеви, па су тако од посебног значаја и за нашу државу. Циљ нам је трансформација српског енергетског система у савремени ситем са водећом позицијом у региону. Ради наведеног ћемо наставити са: имплементацијом пројеката модернизације електроенергетске инфраструктуре у смислу производних, преносних и дистрибутивних капацитета (наставак реализације пројекта „Трансбалкански коридор“); завршићемо изградњу магистралног гасовода од границе са Бугарском до границе са Мађарском (тзв. „Турски

ток“); започећемо изградњу гасне интерконекције између Србије и Бугарске која ће омогућити диверзификацију праваца и извора снабдевања природним гасом; радићемо на проширењу капацитета подземног складишта гаса у Банатском Двору, са постојећих 450 на 750 милиона м3 у првој фази, а потом до 1 милијарде м3 у наредним фазама, као и изналажењу потенцијално погодних локација за нова складишта гаса. У оквиру програма „Србија 2025“ препознати су такође пројекти гасификације делова Србије чија реализација ће омогућити снабдевање природним гасом домаћинстава и индустријских потрошача, смањење загађена ваздуха и могућност за додатне производне капацитете и погоне. Радиће се континуирано на одржавању и подизању свести грађана у вези са значајем штедње енергије, посебно кроз енергетски ефикасну градњу и смањивање губитака од породичних домаћинстава до сложених индустријских објеката. Поред енергетских пасоша нових објеката у изградњи, радићемо на њиховом издавању и за постојеће објекте грађене без адекватне и модерне изолације обезбеђивањем повољних кредитних линија. Као део „зелене агенде“ трудићемо се да континуирано повећавамо удео обновљивих извора енергије у производњи електричне и топлотне енергије водећи свакако рачуна о цени енергије за крајње кориснике. Такође ћемо уложити још веће напоре у спровођењу пројеката и мера заштите животне средине у енергетским капацитетима. Започели смо изградњу постројења за одсумпоравање гасова у Термоелектрани Никола Тесла А, и наставићемо са реализацијом других сличних пројеката како би читав енергетски систем учинили еколошки одрживим. У складу са растом стандарда друштва регулисаће се и темпо замене „прљавих“ технологија чистим.

МАГАЗИН 20.12.2020.

МАГАЗИН

20.12.2020.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

ПИТА АЈВАРУША Потребно: 500 г танких кора за питу 500 г мешаног млевеног меса 1 главица црвеног лука 2 чена белог лука 3 кашичице сувог биљног зачина 450 г ајвара 4 јајета 1 прашак за пециво 250 мл јогурта 300 мл газиране минералне воде 200 мл уља Прво пребројте коре. Код мене је било 24 ком, тако да сам одвојила на 6 група по 4 коре. Ставите уље (150 мл) и минералну газирану (100 мл) воду да проври, затим склоните са ватре. На уљу пропржите исецкану главицу црвеног лука и 2 чена белог. Додајте млевено месо и све заједно пропржите. Зачините са 2 кашичице

сувог биљног зачина и млевеним бибером. Тепсију, моја је од 25 x 35 цм, премажите уљем. Сложите 1. кору па је премажите водом и уљем. Сложите, другу, трећи и четврту, такое сваку премажите водом и уље. Онда премажите ајваром,око 2-3 кашике, па преко поспите четвртином припремљеног меса. Поново ставите 4 коре и сваку премажите водом и уљем, па ајваром и месом. Све исто поновите и са преосталим корама, укупно 20. Премажите и последњи пут ајваром и последњим делом меса, а онда сложите и последње премазане коре. Исеците на парчиће па прелијте преливом који сте припремили тако што сте измиксали јаја, додали прашак за пециво, једну кашичицу сувог биљног зачина, 50 мл уља, јогурт и 200 мл минералне газиране воде. Оставите 10 минута да коре упију преливе, а онда пеците у загрејаној рерни на 200 °Ц око 45 минута.

МАГАЗИН 20.12.2020.

Властимир Спасојевић ЕВЧО 1956 - 2020 Од последица инфекције коронавирусом преминуо је Властимир Спасоjевић Евчо, један од првих краљевачких графичких дизајнера. Након што је у Нишу завршио школу за графички дизајн у Београду је усавршавао примењену рестаурацију и конзервацију. Спасојевић је учесник великог броја групних изложби, а самостално је излагао у земљи и иностранству. Као учесник бројних ликовних колонија био је идејни творац и организатор „Колоније 101 сликар“ која је у Краљеву три године заредом окупљала по више од сто сликара.

In memoriam

ХРАМ КУЛТУРЕ У К

МАГАЗИН

20.12.2020.

МагазИН 98 од 16.2.2014.

- У време кад све више постаје бизнис, и средство за остваривање интереса уских група појединаца, у Хајдук Вељковој улици се окупљају људи у удружењу које покушава да се разликује од других, које нема запослених нити масован апарат као нека друга. – Друштво за уметност и културу Краљево у Писковића кући организује изложбе, књижевне вечери, наступе глумаца, пројекције филмова

КУЋИ ПИСКОВИЋА

МАГАЗИН 20.12.2020.

ачно на половини дела Хајдук Вељкове улице, између кафане „Задужбина“ и Ибарског кеја, тридесетих година прошлог века почели су да праве породичну кућу Тода и Тоша Писковић који су се у Краљево доселили из Чачка. У време кад су се бавили кафеџијским послом није било бољег места за кућу од оног наспрам велике пијаце која се налазила на месту данашњег Пословног центра „Мелос“, доскорашњег Дома друштвених организација. У народној кујни кувала су се разна јела и припремао роштиљ, а угодни мириси из кафане привлачили оне који су од раних јутарњих часова покушавали да заузму што бољу позицију на пијаци како би што брже продали своју робу. Склапале су се у кафани погодбе, чашћавало након добро обављеног посла, а они који нису имали превише успеха свратили би бар да се освеже, или у чашици алкохола утопе жал за неуспехом. Тода и Тоша Писковић су имали два сина, Димитрија који је као народни херој и један од команданата Друге пролетерске бригаде током Другог светског рата био врло близак врховном команданту Титу, и Лулета који је до пре неколико година радио

и живео у Београду. Власници куће данас су њихови наследници, једне половине Лулетов син Зоран, а друге Димитријева деца Владимир, Драгана и Бранислав. Након ослобођења кућа је и поред великих друштвених турбуленција сачувана захваљујући угледу Димитрија Писковића. Познато је да првих дана рата власници великих стамбених објеката нису уживали превелик углед код представника нове народне власти, али кућа војника високог ранга није, као многе друге, одузета. Ипак су у горњу половину на спрату насељени заштићени подстанари, а последњи кућу користио до пре десетак година. Сем што нису били превише заинтересовани за улагање у одржавање куће на неки начин су спречавали и праве власнике да то учине. Иако је кућа после рата донекле проширивана дозиђивањем никада није завршена у потпуности на шта још подсећа само темељ изнад винског подрума. Писковића кућа, која се налази на изузетно лепом месту, последња је у Краљеву овог типа, па је стављена под заштиту Завода за заштиту споменика културе. Бројне околности утицале су да на

кући изостану било какви радови на адаптацији и сређивању, па тако ништа битније није рађено све до пре две године када су се стекли услови да садашњи кућепазитељ и корисник, краљевачки сликар Властимир Спасојевић, са власницима договори заједничко улагање у ревитализацију објекта. На интензивирање радова утицао је и земљотрес који је погодио Краљево у новембру 2010. године након чега је извршено статичко ојачање, извршена санација, сређена фасада, потпуно реконструисан кров, постављени нови олуци и прозори тако да сада изгледа довољно уредно да поред сликарског атељеа у њој уточиште нађе и новоосновано Друштво за културу и уметност Краљево. На педесет квадрата у приземљу смештен је атеље Властимира Спасојевића, поред њега је бочни улаз кроз који се излази у двориште, а степеницама пење на спрат. У дворишном делу је мали једнособан стан који користе Писковићи кад дођу у Краљево, а на спрату куће галеријски простор од четрдесетак квадрата у који може да се постави исто толико слика. Тако представља идеално место за камерну галерију из које се улази у клупски део намењен дружењу чланова дру-

20.12.2020.

МАГАЗИН

штва краљевачких уметника. Обе просторије су, каже Спасојевић, идеално место за ретроспективне изложбе од седамдесет до осамдесет слика. Након што је Писковића кућа сређена и адаптирана према новим захтевима родила се идеја о формирању удружења које би окупљало различите профиле културних посленика. Идеја о формирању постојала је дуго у свести Властимира Спасојевића, али за њену коначну реализацију нису били испуњени сви неопходни услови. Слична идеја о оснивању друштва уметника први пут се у Краљеву помиње почетком осамдесетих година прошлог века када, због сукоба различитих интереса, није дошло до њене реализације. Неколико година касније формирано је Удружење ликовних уметника „Владислав Маржик“ док је

уметницима других профила остало да се интересно организују на различите начине. Жеља да се обогати културна понуда, а под једним кровом окупе различити профили стваралаца из области културе, наишла је на неподељену подршку власника куће, па се очекује да поред излагачке делатности овај простор буде обогаћен књижевним вечерима, глумачким минијатурама, а у летњем периоду и пројекцијама уметничких филмова различитих жанрова. Једино ограничење представља јасно дефинисан став о настојању да се на сваки начин избегне кич и све што би могло да има било какве везе са њим. Удружње има сопствени простор, канцеларију, галерију и клуб, а у дворишту могућност за филмске пројекције, па не зависи ни од кога ко би могао

у негативном смислу да утиче на рад, а тренутно се бави заокружењем чланства. - Имаћемо три категорије чланова. Прву чине редовни чланови који учествују у одлучивању о акцијама уметничке природе. Ванредни чланови ће имати могућност да користе излагачки простор уз евентуалне надокнаде, а клуб сваки дан за остваривање различитих идеја, без обавезе дали долазе на редовне састанке на којима се одлучује о раду. То је због тога што очекујемо известан број чланова ван Краљева, па не би желели да нам они утичу на кворум при одлучивању. Трећа категорија су почасни чланови, они који покажу жељу да буду донатори и помогну рад удружења – каже Спасојевић који је дуги низ година присутан у ликовном животу Краљева као један од организа-

тора некадашње ликовне манифестације „101 сликар“. Ова манифестација је привлачила велики број уметника који се и даље распитују о могућности за њено поновно организовање. То је и повод за размишљање о манифестацији ревијалног карактера од које се не очекује стварање ремек дела, али се очекује дружење сликара са широког простора Србије и прилика да Краљевчани, пре свега они најмлађи, спознају како настаје једно уметничко дело. Удружење је, каже Спасојевић, отворено за све људе који мају било какву идеју која би могла да се рeализује у овом пријатном простору. Удружење пружа могућност свима који су спремни да своје стваралаштво прикажу другима у простору у коме се осећају сигурно, безбедно, заштићено и при-

јатно. Краљевачко друшво уметника је отворено за све који се на било који начин баве културом, а нису у интересним сферама оријентисаним ка заради у овој области. Они који су имали прилике да обиђу здање у Хајдук Вељковој улици одушевљени су могућностима које пружа, а које ће са првим пролећним данима бити проширене у дворишту зграде. Они са довољном количином музичког знања већ се договарају да донесу инструменте и музику коју воле приближе другима. У време кад култура све више постаје, и средство за остваривање интереса уских група појединаца, у Хајдук Вељковој улици се окупљају људи у удружењу које покушава да се разликујe од других, које нема запосле-

них нити масован апарат као нека друга, између осталих и Културни центар „Рибница“. - Не знам ни шта ко ради тамо кад имају пет, шест хауз мајстора и запушавају страначке рупе да би имали плате. Овде нема плате, само један добровољан рад који мора да се покрије неким парама. На два конкурса сам послао пројекте, па ако дају видећемо. Ако не дају ми ћемо да опстанемо са нашим снагама и пријатељским везама. Сви ми имамо решена основна животна питања живота, а овде ни не може да се направи нека плата. Ако направимо неки значајнији програм изаћи ћемо у центар града, јер нисмо толико себични да све држимо за двадесетак људи – каже на крају Спасојевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

20.12.2020.

Филмови које смо гледали - 1958.

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

МАГАЗИН

20.12.2020.

Због српског поноса и пркоса, нисмо само „разбијеног носа“!

Ненормално висока примања, изгласали су: ненормални, високи представници народа!

Што се могло „појести“, појело се! Сада се „уједају“ међусобно!

Српска раја, тешко ће се спасти; крокодилских апетита – власти!

МАГАЗИН

20.12.2020.

Нови Пазар - Рибница 2:3

МАГАЗИН

20.12.2020.

ЖКК Краљево - Црвена звезда 77:60

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 20. И 26. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

20.12.2020.

20. децембар

69 — Војска одана римском војсковођи Веспазијану је ушала у Рим и збацила цара Вителија. 1192 — Аустријски војвода Леополд V је заробио енглеског краља Ричарда Лављег Срца приликом његовог повратка у Енглеску након склапања мира са Саладином. 1522 — Сулејман Величанствени је у опсади Родоса прихватио предају преосталих Витезова са Родоса, којима је дозволио да се евакуишу. 1582 — У Француској прихваћен Грегоријански календар. 1860 — Јужна Каролина је постала прва савезна држава која је покушала да се отцепи од САД. 1912 — У Лондону почела мировна конференција Турске и балканских земаља, после победе балканских савезника и освајања готово свих турских поседа у Европи. Конференција завршена потписивањем Лондонског мировног уговора 30. маја 1913, којим се Турска одрекла европских провинција до линије Енос-Мидија, али су сукоби балканских савезника око разграничења водили у нови рат. 1915 — Последње аустралијске трупе су евакуисане са Галипоља. 1917 — Основана је Чека, прва совјетска тајна полиција. 1924 — Адолф Хитлер је пуштен из затвора Ландсберг. 1945 — Карл Ренер изабран за првог председника аустријске Друге републике. 1951 — У Ајдаху је почела с радом прва експериментална нуклеарна електрана која је производила електричну енергију. 1960 — Основан Фронт национал-

ног ослобођења Јужног Вијетнама, комунистичко политичко крило антиамеричких герилских снага Вијетконг. 1970 — Под притиском радничких немира и штрајкова у Пољској, оставку поднео шеф владајуће Пољске уједињене радничке партије Владислав Гомулка. Наследио га Едвард Гјерек. 1971 — Председник Пакистана Ага Мохамед Јаја Кан поднео оставку после пораза пакистанских трупа у рату са Индијом у Источном Пакистану и предао власт Зулфикару Али Бутуу. 1986 — У највећим демонстрацијама од почетка Културне револуције у Кини, преко 30.000 студената протестовало у Шангају тражећи демократске слободе. 1987 — У судару филипинског ферибота Доња Паз и једног танкера, најтежој мирнодопској несрећи на мору, преживело је 24 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота. 1989 — САД почеле инвазију на Панаму с 12.000 војника, којима се придружило још толико америчких војника стационираних у Панами, ради збацивања бившег америчког штићеника, премијера Мануела Антонија Норијеге. 1990 — Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварнадзе, кључна личност совјетских реформи које су довеле до окончања Хладног рата, поднео оставку упозоривши Парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи. 1991 — Председник реформске владе СФРЈ Анте Марковић поднео оставку због опструкције реформског програма Савезне владе коју су спроводили републички политички лидери. Марковић није хтео да прихвати савезни буџет који је назвао ратним буџетом. После његове оставке реформе

заустављене, а Југославија се убрзо распала. 1992 — У Југославији одржани превремени савезни, републички и локални избори. На изборима за председника Србије Слободан Милошевић у првом кругу победио Милана Панића. Представници опозиције указали на бројне неправилности и манипулације током избора.

1995 — Амерички авион “боинг 757” са 164 путника и члана посаде, који је летео од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије. Несрећу преживело четворо људи и један пас. 1996 — У Београд допутовала комисија ОЕБС на челу с бившим премијером Шпаније Фелипеом Гонзалезом како би испитала регуларност локалних избора у Србији пошто је, под притиском иностране јавности и свакодневних протеста широм Србије, председник Слободан Милошевић био присиљен да прихвати арбитражу ОЕБС. 1998 — Американка нигеријског порекла Нкем Чукву родила осморке, што је био први такав познат случај. Најмања беба умрла седам дана ка-

сније. 1999 — Португалија је вратила Макао Кини. 1999 — На основу оптужнице Међународног суда за ратне злочине, СФОР ухапсио генерал-потпуковника Војске Републике Српске Станислава Галића, команданта Сарајевско-романијског корпуса од октобра 1992. до маја 1994. Галића 5. децембра 2003. Хашки трибунал осудио на 20 година затвора због злочина против човечности над цивилима у Сарајеву од 1992. до 1994. 2001 — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о слању Међународних безбедносних снага за помоћ Авганистану под командом Велике Британије, као подршку привременој антиталибанској влади. 2002 — У Немачкој, на основу потернице Интерпола, ухапшена власница пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафина Милановић и изручена Београду, где је оптужена за проневеру око 19 милиона марака.

21. децембар 69 — Веспазијан прихваћен за римског цара чиме је окончана политичка криза започета уклањањем Нерона 68. године (Година четири цара). 1124 — Ламберто Сканабеки је постап папа под именом Хонорије II. 1781 — Аустријски цар Јосиф II Едиктом о толеранцији признао слободу вероисповести и одузео католичкој цркви положај државне цркве. 1881 — У Београду основано Друштво новинара Србије, једно од најстаријих у Европи. У Београду тада излазила 22 листа и часописа. Председник првог Управног одбора Друштва био српски писац Лаза Костић, тада уредник “Српске независности“. 1920 — Рудари рудника Крека код Тузле се придружују генералном штрајку рудара Словеније. Штрајк ће да прерасте у крвави оружани сукоб, познатији као „Хусинска буна“. 1937 — У Холивуду одржана премијера филма Волта Дизнија “Снежана и седам патуљака”, првог целовечерњег цртаног филма у филмској истори-

ји. 1941 — Формирана I пролетерска НОУ бригада у Рудом. 1948 — У Ирској потписан закон о конституисању Ирске Републике. Ирска 1949. прогласила пуну независност од Уједињеног Краљевства и иступила из Комонвелта. 1958 — Генерал Шарл де Гол изабран за првог председника Пете републике. 1967 — Луј Вашкански, први човек којем је пресађено срце, умро у јужноафричком граду Кејптауну 18 дана после операције. 1968 — Лансирана је мисије Аполо 8 из свемирског центра Кенеди, која је одвела своју посаду по први пут у Месечеву орбиту. 1972 — Источна и Западна Немачка потписале уговор о добросуседским односима и успоставиле дипломатске везе, формално окончавши непријатељство које је трајало више од две деценије. Тиме отворен пут и за међународно признање Источне Немачке. 1973 — У Женеви отворена прва мировна конференција посвећена Израелу и његовим арапским суседима. У раду конференције учествовали Јордан, Израел, Египат, САД, СССР и Уједињене нације. 1979 — У Уједињеном Краљевству потписан мировни уговор којим су окончани седмогодишњи герилски рат у Родезији и 15-годишња побуна против британске круне. 1988 — Авион америчке компаније “Пан Ам” на линији Лондон-Њујорк експлодирао изнад шкотског места Локерби. У несрећи погинуло свих 259 људи у “боингу 747” и 11 на земљи. Либија касније оптужена да је одговорна за тај терористички акт. 1990 — Влада Албаније наредила уклањање свих Стаљинових статуа и свих симбола који носе његово име. 1993 — Председник Русије Борис Јељцин распустио Министарство безбедности, бивши КГБ, јер га није благовремено упозорило на опасан развој догађаја у земљи и рекао да институцију која је деценијама застрашивала грађане није могуће реформисати.

1997 — У другом кругу председничких избора у Србији, на које је изашло 50,98 % бирача, победио, с 59,23 % гласова, Милан Милутиновић, кандидат коалиције Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и Нове демократије. Његов ривал Војислав Шешељ добио 37,57 % гласова. 2001 — Председник Аргентине Фернандо де ла Руа поднео оставку после жестоких сукоба демонстраната и полиције у највећим социјалним немирима у историји Аргентине и пошто је перонистичка опозиција одбила да му да подршку. 2007 — Естонија, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка почеле да примењују одредбе Шенгенског споразума на копненим и поморским границама.

МАГАЗИН

20.12.2020.

22. децембар

640 — Арапи муслимани заузели Александрију, две године после почетка инвазије на византијски Египат. 1790 — Руске трупе под командом Александра Суворова од Турака преузеле град Исмаил, важну луку у делти Дунава. 1894 — Француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус осуђен на доживотну робију на основу лажне оптужбе да је Немцима продавао војне тајне и послат у затвор на Ђаволска острва у Француској Гијани. Под притиском јавног мњења рехабилитован 1906. 1917 — У Брест-Литовску у Првом светском рату почели мировни преговори сила Осовине и нове руске владе, успостављене Октобарском револуцијом. 1942 — Амерички бомбардери напали главни град Бурме Рангун, који су у Другом светском рату окупирали Јапанци. 1956 — Последњи британски и француски војници напустили египатски лучки град Порт Саид по завршетку Суецког рата. 1968 — Северна Кореја, после 11 месеци заробљеништва, ослободила 82 члана посаде америчког шпијунског

брода „Пуебло“. 1975 — После двадесеточасовне опсаде седишта ОПЕЦ у Бечу, палестински терористи с таоцима одлетели авионом, који им је уступила Влада Аустрије, у правцу Блиског истока. 1988 — Јужна Африка, Куба и Ангола у Уједињеним нацијама потписали споразум којим је Намибија, последња колонија у Африци, добила независност. Та бивша немачка колонија од Првог светског рата била под управом Јужне Африке. 1989 — У страху од побуњеног народа, председник Румуније Николае Чаушеску са супругом Еленом хеликоптером побегао из Букурешта, чиме је окончана његова 24-годишња диктаторска владавина. Брачни пар ухваћен и три дана касније стрељан у месту Трговиште. 1990 — Лидер синдикалног покрета „Солидарност“ Лех Валенса преузео, после изборне победе, дужност председника Пољске. Сабор Хрватске усвојио нови Устав којим је Република Хрватска проглашена за националну државу хрватског народа. 1993 — Јужноафрички парламент састављен од белаца окончао еру апартхејда, изгласавши већином од 237 према 45 Прелазни устав земље, што је омогућило одржавање првих сверасних избора у Јужној Африци. Алина Фернандес Ревуелта, кћерка председника Кубе Фидела Кастра, напустила Кубу и добила политички азил у САД. 1994 — Премијер Италије Силвио Берлускони, због оптужби за корупцију, поднео оставку седам месеци пошто је дошао на чело коалиционе конзервативне владе, 53. од Другог светског рата. 1996 — Герилци перуанског левичарског покрета „Тупак Амару“ ослободили 225 талаца у јапанској амбасади у Лими, а задржали 140. 2000 — Светска здравствена организација упозорила на могућност ширења болести „лудих крава“ ван Европе. Болест која се сматра вероватним узроком нове варијанте смртоносне Кројцфелт-Јакобове болести мозга

код људи, откривена 1986. у Великој Британији. 2002 — На неуспелим председничким изборима у Црној Гори највише гласова, преко 80 одсто, освојио кандидат Демократске партије социјалиста Филип Вујановић. 2009 — Србија је поднела кандидатуру за чланство у Европској унији. 2016 — Завршена Битка за Алеп након 4 године, 5 месеци и 3 дана.

23. децембар 1588 — Током заседања Скупштине сталежа у дворцу Блоа, по налогу француског краља Анрија III, убијене су вође Католичке лиге Анри од Гиза и његов брат Луј II, кардинал од Гиза.

1832 — Француска је заузела Антверпен и присилила Холандију да призна независност Белгије. 1861 — Турска је прихватила уједињење Влашке и Молдавије, Дунавских кнежевина под њеним суверенитетом, у једну државу под називом Румунија. 1876 — Почела је Цариградска конференција о стању у Османском царству након избијања Херцеговачког и Априлског устанка. 1920 — Француска и Велика Британија су одобриле конвенцију којом су утврђене границе Сирије и Палестине. 1938 — Јужноафрички рибари су у Индијском океану уловили први живи примерак целеканта, за који се веровало да је изумрео током креде. 1943 — Врховна команда савезнич-

ких снага за Средоземље и Национални комитет ослобођења Југославије постигли су у Другом светском рату споразум о прихватању југословенских избеглица и њиховом пребацивању у северну Африку. 1948 — У Токију су погубљени бивши јапански премијер Хидеки Тоџо и још шесторица бивших високих функционера, које је Међународни војни суд осудио на смрт због злочина против човечности у Другом светском рату. 1949 — Донето је Упутство о оснивању и раду радничких савета 1963 — На грчком путничком броду “Лаконија”, захваћеном пожаром после експлозије у северном Атлантику, погинуло је 128 људи, а 908 је спашено пре потонућа брода 29. децембра. 1964 — Веома снажан циклон на Цејлону (Шри Ланка) проузроковао је смрт најмање 2.000 људи. 1972 — У земљотресу који је погодио главни град Никарагве Манагву погинуло је 7.000 људи. 1989 — САД су ојачале своје трупе од 24.000 војника у Панами са још 2.000 да би савладале неочекивано јак отпор присталица бившег панамског премијера генерала Мануела Антонија Норијеге. 1990 — Словенци су се на плебисциту изјаснили за издвајање из СФР Југославије. 1994 — Република Српска и босанска влада у Сарајеву, уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера, потписале су четворомесечно примирје које ће ступити на снагу 1. јануара 1995. 1995 — У индијском граду Дабали, северно од Њу Делхија, у пожару који је избио у свечаној сали за време школске забаве живот је изгубило 538 људи, међу којима највећи број деце између пет и 14 година. 2000 — На првим парламентарним изборима у Србији након одласка са власти Слободана Милошевића почетком октобра, убедљиву победу однела је Демократска опозиција Србије. 2001 — Нигеријски државни тужилац, Бола Иге, убијен је у својој кући у

месту Ибадан у југозападној Нигерији. 2003 — У експлозији на налазишту природног гаса, на југозападу Кине, погинула је најмање 191 особа, а око 16.000 људи је евакуисано. 2008 — У војном удару збачена је влада Гвинеје неколико сати након смрти дугогодишњег председника Лансане Контеа.

24. децембар 1777 — Џејмс Кук је открио Божићно острво, данашње Киритимати. 1814 — САД и Велика Британија потписале мир у Генту у Белгији, окончавши рат из 1812. 1838 — Под притиском Русије и политичких противника у Србији кнез Милош Обреновић прихватио “Турски устав” којим је ограничена апсолутна кнежева власт. 1865 — У месту Пуласки у америчкој држави Тенеси основана расистичка организација белаца “Кју-клукс-клан”. 1871 — Премијера Вердијеве опере “Аида” одржана у Каиру, месту где се и одиграва радња драме. 1914 — Немачки авион бацио једну бомбу на Довер, у Првом светском рату, што је био први напад из ваздуха у историји Велике Британије. 1914 — Почело је Божићно примије у Првом светском рату. 1924 — Албанија је постала република. 1942 — На немачком експерименталном полигону у месту Пенеминде извршена успешна проба нове ракете „земља-земља“ „ФЗГ76”, касније познате као “V-1”. 1943 — Амерички генерал Двајт Д. Ајзенхауер у Другом светском рату именован за команданта Врховног штаба савезничких експедиционих снага за инвазију на окупирану Француску. 1944 — У Новом Саду изашао први број дневног листа на мађарском језику „Сабад Вајдашаг“, који је у септембру 1945. променио назив у “Мађар со”. 1951 — Проглашено Уједињено Краљевство Либија са емиром ел-

20.12.2020.

МАГАЗИН

Идризом као сувереном. У септембру 1969. краљ Идриз свргнут у војном удару под вођством Муамера Гадафија, који је потом прогласио републику. 1989 — Свргнути премијер Панаме, генерал Мануел Норијега, склонио се пред америчким окупационим трупама у дипломатско представништво Ватикана у Панама Ситију и затражио политички азил. 1994 — Исламски терористи приликом отмице француског путничког авиона у Алжиру убили две особе и узели за таоце њих 239. 1995 — На парламентарним изборима у Турској највише гласова освојила исламистичка Партија просперитета, што је била прва изборна победа исламиста у 72-годишњој историји секуларне Турске. 1996 — Током грађанског протеста у Србији због фалсификовања резултата локалних избора јаке полицијске снаге интервенисале у центру Београда да би раздвојиле присталице председника Србије Слободана Милошевића и опозиционе коалиције „Заједно“. Пред почетак митинга из пиштоља тешко рањен Ивица Лазовић, члан Српског покрета обнове. 1997 — Муслимански фундаменталисти у два масакра убили 59 цивила у Алжиру. 1999 — „Мали принц“, дело Антоана де Сент Егзиперија проглашено за књигу века у Француској. 2000 — Током четвородневне побуне у затворима у Турској убијено 28 људи.

25. децембар 350 — Римски цар Констанције II у Наису (данашњем Нишу) натерао узурпатора Ветраниона да се одрекне царског положаја и затим га конфинирао на имање у Прусу у Малој Азији. 800 — Папа Лав III у Риму крунисао франачког владара Карла Великог за римског цара. Карлово царско крунисање сматра се за почетак Светог римског царства (немачке народности) које ће постојати све до 1806. године.

1000 — Крунисан први угарски хришћански краљ Стефан I Угарски. 1066 — У Вестминстерској опатији у Лондону нормански војвода Вилијам I, освајач крунисан за краља Енглеске пошто је код Хејстингса потукао војску Харолда II, последњег саксонског краља. Од 1070, када је Вилијам освојио целу земљу, Нормани почели да се стапају с покореним Англо-сасима у енглеску нацију. 1741 — Шведски физичар Андерс Целзијус објавио скалу од 100 степени за мерење температуре. 1745 — У Дрездену потписан мировни уговор којим је окончан Шлески рат Аустрије и Пруске. 1914 — У Првом светском рату на Западном фронту ступило на снагу незванично „божићно примирје“ када су британски и немачки војници обуставили паљбу, изашли из ровова и срели се на „ничијој земљи“. 1926 — Јапански регент, принц Хирохито, наследио престо Јапана после смрти оца цара Јошихита. Хирохито умро 1989. 1932 — Британски краљ Џорџ V упутио први пут божићну поруку нацији преко радио-таласа. 1941 — Јапанска армија у Другом светском рату окупирала Хонгконг после 17 дана опсаде. 1942 — Немци у Београду стрељали српског композитора, диригента и музиколога Војислава Вучковића, професора музичке школе „Станковић“ и диригента Београдске филхармоније, сарадника многих листова и часописа, једног од покретача и главних уредника „Недељних информативних новина“. 1973 — Највећи дневни тираж новина “Политика“ 1974 — Циклон готово уништио аустралијски град Дарвин. 1979 — Совјетске трупе ушле у Авганистан, у првој војној интервенцији СССР ван Варшавског пакта, да би подржале владу Бабрака Кармала. У рату, из којег се повукао после 10 година, СССР изгубио 27.000 војника. 1991 — Михаил Горбачов поднео

оставку на место председника Совјетског Савеза и предао дужност Борису Јељцину. 1997 — На Куби, први пут после три деценије, јавно прослављен Божић. Председник Фидел Кастро прогласио тај дан празником у част папе, који је у јануару 1998. посетио Кубу. 2000 — У пожару у једној дискотеци у кинеском граду Љаојангу живот изгубило 311 људи. 2001 — Више од 540 људи погинуло у сукобима побуњеника и војске Бурундија приликом заузимања побуњеничког уточишта у шуми Тенга у близини главног града Буџумбуре.

2003 — У атентату на пакистанског председника Первеза Мушарафа у Равалпиндију најмање 14 пролазника погинуло, а 46 повређено. 2016. - Руски авион Ту-154 са 92 путника и чланова посаде пао је у Црно море; нико није преживео.

26. децембар 1351 — У току рата између Хабсбурговаца и Швајцараца грађани Цириха су победили у бици код Детвила против војске Хабсбурговаца и њихових савезника. 1805 — Француска и Аустрија пот-

писале, у Пожуну, (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове победе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку которску и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу. 1825 — У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају I избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији. 1874 — Феликс де Блохаузен постао премијер Луксембурга. 1898 — Пјер и Марија Кири открили први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум. 1908 — Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији. 1922 — Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио први део свог „Писма конгресу“, касније познатог као “Лењинов тестамент”, у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу „тестамента“, који је написао 4. јануара 1923. Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије. 1941 — Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур прогласио је филипинску престоницу “отвореним градом”. Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града. 1943 — Британска Краљевска ратна морнарица је у Другом светском рату потопила “Шарнхорст”. 1968 — У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија

уведен је назив Косово. 1971 — У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветерана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци. 1975 — Летом на линији МоскваАлма Ата, Тупољев Ту-144 је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају. 1989 — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с Јоном Илијескуом на челу, дан после погубљења Николае Чаушескуа. 1990 — Скупштина Словеније прогласила самосталност те републике, након плебисцита 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу. 1991 — У Алжиру су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962. 1994 — Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсељу ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста. 1998 — Бивши лидери Црвених Кмера Кије Сампан и Нуон Чеа предали су се камбоџанској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи. 1998 — Српске снаге безбедности на Космету почеле су напад на подручју места Подујево, након што је у селу Обранџе убијен један Србин. 2000 — У пожару у дискотеци у кинеском граду Лиојангу живот је изгубило 311 људи. 2001 — Израелски министар одбране Бенџамин Бен-Елизер изабран је за председника Лабуристичке партије. 2003 — У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 30.000 људи.

20.12.2020.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs