Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 477 * 10. јануар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

10.1.2021.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

МАГАЗИН 10.1.2021.

8 114 24 28 36 38 42 44 50 56 60 62 64 72 74 76 78 82

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Мир Божји - Христос се роди! Најрадоснији празник Једини начин заштите Из дана у дан Време за опрез Коронавирус за почетнике Будимо одговорни Целе генерација на црти Ефикасна и одговорна држава У славу заштитника хора Из Мињине кухињице За два прва места Аплауз као инфузија Филмови које смо гледали На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Све спремно за старт Времеплов

МАГАЗИН 10.1.2021.

Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2020. године СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

mir bo`ji - hristos se rodi!

МАГАЗИН

10.1.2021.

Христос се рађа – прослављајте Га! Христос с неба – сусрећите Га! Христос на земљи – узвисите се! Певај Господу, сва земљо!

Овим речима почео је своју божићну беседу свети Григорије Богослов и њих, од тада, већ шеснаест векова, певамо на нашем богослужењу. Певај Господу, сва земљо, јер се испунила радост коју су вековима наговештавали старозаветни пророци (Ис 2, 2-3; 9, 6; Јер 23, 5-6; Јез 34, 23; Мих 5, 2) и праведници (1Мој 12, 3; 1Мој 18, 15). Најтежи задатак човековог живота је да схвати како та најављена, па испуњена радост није ни налик било којој овоземаљској радости већ представља саму суштину живота и наше вере. Свака овоземаљска радост и весеље су ограничени временом и простором, а радост Божића је догађај који траје осми-

шљавајући све наше односе и сав наш живот, и то овде и сада. Та се радост показала, она је наступила, она нам је већ дата, по речима Христовим: „Радост вашу нико неће узети од вас” (Јн 16, 22). Рођење Христово нам открива Тајну бескрајне љубави Божје. Само је Бог, Који је Љубав (Јн 4, 8), могао себе понизити и родити се као истинити Човек, као Богочовек, не престајући бити истинити Бог и Спаситељ од греха као извора зла, трулежности и смрти. У Символу вере исповедамо да се Оваплоћење збило ради нас људи и ради нашега спасења, да „Син Божји постаде Син Човечји да би на крају и човек могао да постане син Божји”, како

је говорио свети Иринеј Лионски. Божић је нарочито време, када Црква силно и моћно славослови ту Благу Вест речима: „Данас Бог на земљу дође, а човек на небеса узиђе. Слава и хвала на земљи Рођеноме, Који је обожио земаљско биће”. Рађајући се, Христос доноси богатство обожења, доноси неисказану радост у коју Црква позива и све људе и сву твар: Певај Господу, сва земљо! Богосиновство је највећи хришћански идеал, идеал који се мора непрестано остваривати и доказивати (1 Јн 3,1-3). На то нам указује целокупно Јеванђеље, почевши од родослова Господа Исуса Христа које нам сведочи да Син Божји, остају-

МАГАЗИН 10.1.2021.

ћи оно што је био, постаје и оно што није био (Мт 1, 1-23). Остајући истинити Бог, постаје истинити Човек. Тиме је све људе који у Њега повероваше и у Њега се крстише учинио синовима Божјим. Јер, ако је могуће да Син Божји постане Син Човечји, онда је исто тако могуће да и синови човечји постану синови Божји по дару и кроз усиновљење. Наше богосиновство је директна последица Оваплоћења Сина Божјег и показује се као највиша пројава љубави Бога Оца према људском роду. Христово Рођење анђели су поздравили песмом: „Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк 2, 14). Та анђеоска песма постаје животни мото вере и покреће нас на стваралаштво, на излазак из пасивности, јер су и славословље Богу и ширење мира на земљи дубоко и суштински стваралачке људске активности. Мир је један од најчешћих појмова који срећемо у Светом Писму (Мт 5, 9; Мк 5, 34; Јн 16, 33; Рм 15, 13). Миром све започиње и миром се све завршава. Господ је миром поздрављао и миром отпоздрављао. Са благословом мира се и растао од Својих ученика, рекавши им: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји! (Јн 14, 27-28)”. Апостол Павле сваку своју Посланицу започиње и завршава поздравом мира хришћанима појединих Цркава. Позивом на мир започињемо и служење свете Литургије. А мир је, драга наша браћо и сестре, стање срца и душе. Јеванђелски, Христов мир, како су то многи посведочили, препознали смо у животу и делима блажене успомене новопрестављеног првојерарха наше Цркве, патријарха Иринеја, као и у живо-

тима двојице врлих јерараха наше Цркве, митрополита Амфилохија и владике Милутина, који су се ове године преселили у Царство небеско. У свести људи и у памћењу Цркве они ће остати запамћени као људи мира и добре воље, заправо као они кроз које се у наше дане најбоље пројављивао Христов мир, мир првог и јединог Кнеза мира (Отк 1, 5). Порука данашњег празника Рођења Сина Божјег обавезује и нас да свуда око себе градимо мир. Сви ми знамо шта то значи када се немир усели у срце, када немир паралише разум, када човек почне да бежи од других и да се затвара у своју крхку тврђаву, изгубљен и немоћан за свако добро дело и сусрет са другим. Ми се данас, свакако не случајно, поздрављамо са: Мир Божји, Христос се роди! Не тражимо колебљиви, срачунати, често двосмислени људски мир, већ мир Христов који нас мири са Богом Оцем и једне са другима, мир у савести, оно истинско осећање пуноће као испуњење воље Божје. Насупрот томе, немир који захвата данашње људе последица је духовне празнине и живота лишеног радости Божје близине. Прослављање Рођења Сина Божјег је код нас празник препун обичаја који исказују богатство историјског постојања нашег народа. То посебно истичемо у години у којој обележавамо век откако је у Патријашијском двору у Сремским Карловцима Архијерејски Сабор уједињене Српске Цркве свечано прогласио васпостављање и обнову Српске Патријаршије. Ипак, неопходно је указати на то да се смисао Божића не исцрпљује у историјском сећању већ да је Догађај који прослављамо животно значајан за сваки нараштај и за сваког човека. Наши лепи обичаји јесу са-

ставни део сваког празника, његов колорит, али је неопходно и да допремо до језгра око кога се обичаји плету, да они не би постали пуко механичко извршавање одређених радњи лишених разумевања. Догађа се да се због обичајâ животодавни смисао и самог овог Празника превиди или заборави. Рођење Сина Божјега треба да у сваком човеку пробуди жељу за покајањем и да га кроз покајање јасно усмери ка практичном хришћанском животу (Мк 1, 15). То конкретно значи наше усмерење ка врлинском животу и наше напредовање у врлини, да вера не би остала мртво слово на папиру и постала још једна у низу идеологијâ без животне снаге и силе. Православље је живот по Јеванђељу на основу кога људи треба да нас препознају (Мт 5, 16). Живећи врлинским и светотајинским животом, човек се охристовљује тако да његове речи и дела нађу испуњење у Личности Господа Исуса Христа. Из тог разлога је потребно да реч о врлинском животу почне баш на дан када Син Божји постаје Човек и када започиње наше спасење (Јн 1, 14). Божић је почетак нашег васпитавања за врлине. А њих је много и оне зависе од сваког конкретног човека и историјског тренутка. Ипак, све оне почивају на тријади свевремених и суштински важних врлина, а то су: вера, нада и љубав (1Кор 13, 13). Оне треба да буду темељ на коме се зида наше узрастање у меру раста пуноће Христове (Еф 4, 13). На том темељу љубави Христове која нас је данас обасјала позвани смо да и ми такву љубав имамо према свима, и то не љубав као добро расположење према некоме или нечему. Таква љубав не значи много. Ми говоримо о љубави као начину живота. Говоримо, штави-

10.1.2021.

МАГАЗИН

ше, о љубави која је начин Божјег постојања (1Јн 4, 16), а ми, будући боголики (1Мој 1, 27), позвани смо да такву љубав имамо једни према другима. Имати такву љубав значи да ако желимо живот, ако желимо постојање, онда то можемо имати само у заједници слободе и љубави са другим човеком. Видети у другом човеку Бога, то је Христов призив. Његове су речи да лаже онај ко говори да воли Бога, а притом не воли човека. Јер, „како можеш волети Бога кога не видиш ако не волиш човека кога видиш”? (1Јн 4, 20). Озарени том љубављу, и овог Божића смо заједно са нашом браћом и сестрама на Косову и Метохији, у колевци нашег народа. Њихови разорени домови су и наши домови, њихова спаљена огњишта су и наша огњишта, вековни храмови који су порушени наши су храмови. Зато се молимо Господу да њима и нама подари снаге, упућујући им речи охрабрења које је Христос упутио Својим ученицима: „Не бој се, мало стадо!” (Лк 12, 32). Витлејемски поздрав упућујемо и свој пуноћи нашег богољубивог народа широм света, поручујући му да чува своју православну веру, свој језик и своје писмо, ма на којем континенту и у којој земљи живео. Будите поносни и достојанствени! Ми смо древни хришћански народ, који је кроз крштење, кирило-методијевско наслеђе и светосавску просвету постао део културе свецелог хришћанског света. Испуњени том љубављу, овог Божића се сећамо и свих невољника и страдалника, свих људи којима је учињена било каква неправда, а посебно оних којих су у овим тешким данима услед последица опаке болести остали без својих милих и драгих. Њима пружамо речи утехе коју налазимо у Господу Исусу Христу, чије Рођење прослављамо, у Господу Који је постао човек ради нас

и ради нашега спасења, Који је и Сâм прошао пут смрти тражећи од Оца да Га прослави, што Отац и чини васкрсавши га Духом Светим из мртвих (Јн 12, 28). Зато нам свима Господ и поручује да се не бојимо јер који су са Христом сједињени, ако и умру, живеће (Јн 11, 25). Љубав новорођенога Богомладенца подсећа нас и позива да у овим данима великих искушења заблагодаримо лекарима и свему медицинском особљу које се несебично труди да помогне сваком човеку, често и по цену сопственог живота. На овај начин, кроз своју несебичну жртву, они показују да су заиста деца Божја, спремна да чују и изврше реч Христову да нема веће љубави од ове да ко живот свој положи за ближње своје (Јн 15, 13). Та љубав и жртва обавезују да све вас, децо наша духовна, позовемо и замолимо да у овим данима, тешким за свеколики род људски, чувате своје здравље и свој живот,

као и да чувате друге на начин како то препоручују здравствене службе наше матичне земље и земаља у којима живи наш народ, широм света. Тако чинећи, ви не показујете одсуство вере или маловерје већ сведочите да поштујете светињу живота, да волите ближње и да љубите Господа Који је Сами Живот. Славећи у таквој љубави Господа, зарадујмо се Богу и Божићу и прославимо Христа Богомладенца као једино ново под сунцем (2Кор 5, 17)! А ако нам је, можда, целе године туга притискала срце, нека се данас роди радост у њему јер славимо Рођење највеће Радости, Рођење Сина Божјег Исуса Христа! Ако су нам целе године мржња, гордост и злоба тровали срце, избацимо данас отров из њега јер славимо Рођење небеске Љубави, оваплоћене у људској природи! Нека овај Божић, децо наша духовна, унесе у ваше домове мир, љубав, слогу, радост и благослов у све дане вашег живота! Нека нам новорођени Младенац Христос подари покајање и спремност на праштање! Уколико међу вама и данас има оних који су у свађи, позивамо их да у божићној радости једни од других затраже опроштај, муж од жене, а жена од мужа, деца од родитељâ, а родитељи од деце, сусед од суседа. Морамо затражити опроштај једни од других ако хоћемо да будемо Божји и да нам Божић буде радостан, срећан и благословен, и ми у Њему. Са овим жељама и молитвама Богомладенцу Христу желимо вам свако истинско добро у Новој, 2021. години, поздрављајући вас радосним божићним поздравом који у себи носи слављење Бога на небу, на земљи мир, а међу људима добру вољу. Мир Божји, Христос се роди! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2020. године.

МАГАЗИН 10.1.2021.

Божићни празници и обичаји

najradosniji praznik И

блаженство, па се у таквим приликама људи мире, праштају једни другима увреде нанете преко године. У овом периоду најважнији празници су Детинци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњидан, Божић, Нова Година, Богојављење, Јовањдан и Савиндан, а за сваки од њих везани су лепи српски обичаји.

Детинци У трећу недељу пред Божић славе се Детинци кад рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш, гајтан, обичан канап или дебљи конац, а обично се завежу ноге или руке, а канап другим делом завеже за сто или столицу. Везивање на Детинце, Материце и Оце, има вишеструку симболику. Симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама са уверењем да ће се ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако откупити у свим споровима пред земаљским судовима, посебно на последњем Страшном суду где ће се само вредновати оно шта је добро у животу учинио. Добра и штедљива деца прикупе нешто средстава штед-

Фото: М. Радовановић

ако се, као највећи хришћански празник, Васкрс сматра празником над празницима, код Срба се Божић и празници везани за њега најсвечаније прослављају и обилују лепим обичајима, који време од неколико недеља чине најлепшим и најсвечанијим периодом у календарској години. Божић се празнује као успомена на дан рођења спаситеља света сина Божијег Исуса Христа. Чињеница да је то празник рађања новог живота, празник деце и детињства, родитељства очинства и материнства, украсила је код Срба овај празник најлепшим верским обичајима и обредима чији се основни смисао своди на један циљ, умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све то је изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“ Божићу се радује и старо и младо, и мушко и женско, а неколико недеља пре и после њега, од Никољдана до Савиндана, траје свечано празнично расположење. Народ се весели и радује, у кућама и породицама влада пријатно духовно расположење, у атмосфери се осећа тихо празнично

њом, па за тај дан набаве неку част и „дреше“ се онима који их вежу.

Материце

МАГАЗИН

10.1.2021.

Материце падају у другу недељу пред Божић и представљају највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем, на препад завежу мајку за ноге, на исти начин као што их је она везивала на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана, деца јој честитају празник, а она дели поклоне и на тај начин се „дреши“. Материце се у новије време свечано прослављају и при православним храмовима, нарочито по градовима, а богомољне жене у договору са свештеником припреме пригодну академију са програмом у коме учествују деца са прикладним рецитацијама и певањем. Потом везују присутне старије жене, а оне им се „дреше“ поклонима и при-

премљеним пакетићима, књигама, крстићима и другим. У појединим случајевима организује се посета болницама, нарочито дечјим одељењима, а деци носе поклони што овом празнику даје пун хришћански смисао.

Оци или Очеви Овај празник се празнује у прву недељу пред Божић, као и на Материце, деца везују очеве који им се „дреше“ поклонима. Оци, Материце и Детинци су породични празници за које домаћице припремају свечани ручак на коме се окупља цела породица. Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом, а зна се да је породица темељ друштва државе и цркве.

Туциндан На два дана пред Божић, 5. јануара, је Туциндан када се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се убијено или ошамућено прасе, или јагње, клало и редило. Зато је овај дан и назван Туциндан. За печеницу се обично коље прасе или јагње, а неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обичај везан за клање печенице води порекло из старих многобожачких времена, везан је за приношење жртве а Црква га је прихватила и благословила, јер после шестонедељног поста, добро дође јача храна, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме. По народном веровању на тај дан не ваља тући децу, јер ће целе године бити неваљала и боловати од чирева.

Бадњидан Дан уочи Божића зове се Бадњидан, назив је добио по томе што се тада сече бадњак и уноси у кућу, а са овим даном почиње Божићно славље. Рано ујутру, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак, а чим сване, ложи се ватра и уз њу приставља печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте и припремају трпезу за Божић.

Шта је бадњак? Бадњак је најчешћ младо, храстово или церово дрво, у неким крајевима јелово или борово, које се ујутру рано на Бадњидан сече и доноси пред кућу, а уочи Божића пресеца и, са сламом и печеницом, уноси у кућу. Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима

10.1.2021.

МАГАЗИН

или унуцима одлази у шуму да сече бадњак и бира обично млад и прав церић, ако га нема може и храст, а стабло треба да буде толико да може на рамену да га донесе кући. Кад одабере одговарајуће дрво домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању мора се посећи са три снажна ударца, а што секира не пресече од три ударца довршава се ломљењем или увртањем. Ломљени део на бадњаку се зове брада, а пожељно је да буде на сваком дрвету за које се води рачуна да падне директно на земљу без заустављања на неком другом. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер, а кад се бадњак донесе кући, усправи се поред улазних врата где стоји до увече. Бадњак симболички представља дрво, које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када је рођен Христос.

Бадње вече Бадње вече спаја Бадњидан и Божић, па се за пријатељски блиске особе каже да су везане као Божић и Бадњидан. Кад падне мрак домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеницу обично двојица носе између себе на ражњу, а први који ступа десном ногом преко прага поздравља домаћицу и женску чељад речима: „Добро

вече! Честит Божић, Бадње вече!“, а оне посипају са зоби и пшеницом одговарајући: „Добро вече! Честити ви и ваша печеница!“ Печеница се уноси у собу где се обавља вечера на Бадњидан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило. Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, и тако уноси у кућу. Ставља се на огњиште, али ако га нема поред шпорета или пећи и одмах ложи једно дрво, а тамо где нема пећи или шпорета, код печенице.

Бадњак и слама Стари обичај је био да се на дан пре Божића у кућу унесу три велика пања, који симболизују Свету Тројицу, и поставе поред огњишта. Из њихове ватре палиле су се свеће, често би се у ватру у којој су горели додао део гозбе и пића, а она је требало да донесе мир и добро укућанима. Бадњаком се називао само један велики пањ, или зелена грана која се обично прислањала уза зид са спољне или унутрашње стране дома. У кућу је обично отац породице уносио сламу која би се распрострла по поду, симболизујући Исусово рођење у штали. Слама би се поставила под столом уз певање божићних песама, жене би често извлачиле сламке, а она која ухвати дужу имала би већу и бољу преслицу. Од остатка сламе правили су се венци и снопови који су симболизовали плод-

ност и добар род или би се слама поставила на сто прекривена, најчешће белим, столњаком. На слами се седело и причало све до одласка на поноћку, а често се по ноћи на њој и спавало, симболизујући самог Исуса.

Божић Најрадоснији празник међу свим празницима код Срба је Божић који се празнује три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара кад ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православим храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује долазак Божића и Божићног славља. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију, а након тога примају нафору. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!“, а отпоздрављају са „Ваистину се роди!“, на исти начин све до Богојављења. Када домаћин дође кући из цркве, и поздрави све укућане божићним поздравом, они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.

Положајник Рано пре подне на Божић у кућу долази специјални гост који се обично договори са домаћином, а може бити и случајни намерник. Он се посебно дочекује у кући и зове се положајник, а симболички представља Мудраце који су

пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Требало би да буде здрав, крепак, весео што би дому донело срећу због чега су се домови унапред договарали о „случајном“ посетиоцу како се не би изазвала несрећа. Положајник поздравља дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета, отвара врата, џара ватру и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, колико варница толико парица, колико варница толико у тору оваца, колико варница толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља, Амин, Боже дај“. Након послужења домаћица га дарује прикладним поклоном јер је човек који за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

Чесница Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу која се зове чесница. У њу се ставља метални новчић, златни, сребрни или обични, а одозго се боде гранчицом бадњака јер чесница има улогу славског колача. Кад буде печена износи се на сто где је већ постављен свечани ручак за који домаћин од печенице најпре исече леву плећку, негде и главу, део од ребара и срце. Срце се исече на онолико делова колико у кући има укућана, и сваки члан породице прво поједе по једно парче, а када сви стану за

сто домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и присутне, па преда кадионицу неком млађем који кади целу кућу. Уколико неко зна отпева божићни тропар, а ако не наглас се чита „Оче наш“. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице која се окреће као славски колач, прелива вином и на крају ломи на онолико делова колико има укућана, а ко добије део у коме је новчић биће, по народном веровању, срећан целе те године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.

МАГАЗИН

10.1.2021.

Божићна трпеза

Православни хришћани на Божић иду на јутрење и Литургију и причешћују се, а затим долазе кући где је спремљена богата трпеза. Жене су дан раније припремиле божићни јеловник, а богат и свечан ручак је прилика за окупљање целе породице. После ручка се одлазило на честитање родбини и пријатељима, а потом осталим мештанима, а коледање, или честитарење, чинило се певајући традиционалне божићне песме. Честитарима су следовали дарови, а младићи су девојкама често као традиционални божићни поклон поклањали украшену јабуку божићницу. Ако би на Божић падала киша, веровало се да ће уродити све што се окопа мотиком.

Након Божића Дани по Божићу су празници који су такође имали своје обичаје. Православни верници други дан прослављају Сабор Пресвете Богородице, а трећи дан Божића се обележава као празник Светог Стефана, првомученика који је каменован због своје вере. У наредним данима ће верни прославити Обрезање Христово, а затим Богојављење које је значајно због тога што се приликом крштења Исуса Христа Бог јавио у три лица, Отац гласом, Син крштен, а Свети Дух у виду голуба.

Прослава Божића у свету Као традиционални породични празник када се дају и примају пригодни поклони Божић славе и многи нехришћани, а уз просла-

ву су се развили бројни обичаји попут кићења божићног дрвца, певање божићних песама и даривање. На Тајвану је Божић неслужбено слављен будући да је тога дана 1947. године потписан устав Републике Кине који се славио као национални празник, а иако је 2001. укинут по негде се слави неслужбено. У Мексику људи ,попут оних који су посетили малог Исуса, иду од врата до врата честитајући, а каткад их позову унутар домова где учествују у разбијању једне врсте шареног спремника на ужету испуњеног слаткишима. У Венецуели се на Света три краља деца буде и виде да недостаје слама коју су ноћ пре оставили поред кревета, а на њеном месту су поклони. Верују да су поклоне оставили мудраци и њихове деве, а ако имају црну мрљу на образу да их је, док су спавали, пољубио један од мудраца етиопски краљ Балтазар. У Аустралији и земљама истог поднебља Божић се слави усред лета због временске разлике између полулопти, а у Финској се Деда Божићњак назива Јоулупуки што у преводу значи „божићна коза“. Име му долази од старе традиције кад су се људи одевали у козју кожу и кружили кућама једући остатке од божићних јела.

Божић у урбаној средини Како су Срби Божић, као и крсну славу, славили у тешким ратним условима у рову, на стражи, на фронту, лакше га је славити у светлим, пространим, топлим и комфорним становима, у градским срединама чак и тамо где нема ватре ни огњишта, шуме, дрвећа и где је на високе спратове немогуће подизати велико дрво и сламу. Уместо њега узме се мања храстова гранчица, и мања количина сламе, па све заједно са печеницом уочи Божића уноси у кућу и ставља испод славске иконе. Запали се свећа и кандило које симболише ватру и огњиште, а кућа окади тамјаном, изговоре се молитве које се знају, или се прочитају из молитвеника, и то вече проводи у пријатној породичној атмосфери уз слушање црквене музике и песама са касета, или гледање филмова верске или моралне садржине. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.1.2021.

10.1.2021.

МАГАЗИН

Почела имунизација здравствених радника

ЈЕДИНИ НАЧИН ЗАШТИТЕ

Фото: М. Радовановић

- Краљево међу првим градовима у Србији у којима је почела примена америчке вакцине против инфекције корона вирусом. - Претпоследњег дана прошле године вакцинисано сто четрдесет корисника Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи и тридесет два запослена. - Имунизација здравстевних радника настављена деветог дана ове године. - Сто доза вакцина намењено запосленима у Општој болници „Студеница“. - За три недеље друга доза вакцине. - Вакцине и за запослене у Дому здравља Краљево, Специјалној болници „Агенс“ и Заводу за јавно здравље. - Веће поверење здравстевних радника у руску вакцину која се тек очекује. За вакцинацију пријављено шест стотина запослених што је скоро половина од укупног броја

МАГАЗИН 10.1.2021.

перативним планом за имунизацију, који је усвојила Влада Републике Србије, одређене су приоритетне групе у које су укључени запослени у здравственим установама са највишим ризиком од настајања или преношења инфекције корона вирусом. Приоритетне групе одређене су на основу критеријума који укључују запослене који предузимају поступке са продукцијом аеросола или су у директном, блиском контакту са оболелим пацијентима. Следе запослени у здравственим установама који могу пренети инфекцију на посебно осетљиве групе у које спадају пацијенти у јединицама интензивне неге, на онколошким одељењима, пацијенти старијих старосних група и други. У прву групу приоритета сврстани су запослени у јединицама интензивног лечења у ковид болницима, ковид амбулантама домова здравља и пријемно-тријажним центрима болница, запослени у ковид болницама и у директном контакту са оболелима на одељењима, у лабораторијама за директну дијагностику ковид 19, на интензивном лечењу и хируршким одељењима у не-ковид болницама, на осталим одељењима у не-ковид болницама и у домовима здравља. Имунизација здравствених радника је у Краљеву настављена деветог дана јануара, након што је 30. децембра вакцинисано сто четрдесет корисника Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи и тридесет два здравствена радника ове установе, а у Заводу за јавно здравље Краљево подсећају да им за три недеље предстоји друга доза вакцине. Према утврђеним протоколима вакцину може да прими особа која нема акутну болест са температуром испод тридесет осам степени, нити алергијске реакције на претходну дозу. Од вакцинације су изузете труднице и дојиље, а код лица која имају било које имуно дефицијентно стање имуни одговор може да буде смањен. Очекиване реакције на вакцину су као и код свих других, а манифестују се као црвенило и бол на месту убода, у ређим случајевима благо повишена температура током једног или два дана. Поред тренутно доступне америчке Фајзер вакцине у Краљеву се ускоро очекују и вакцине руских и кинеских произвођача, а добровољна вакцинација је прилика да свако изабере ону у коју има највише поверење. У Заводу за јавно здравље посебно истичу

податак да је у овом тренутку вакцинација једини начин заштите од инфекције, и повратак нормалном животу, што је довољан разлог за препоруку да се што већи број грађана одазове позиву здравствених радника. Општа болница „Студеница“ је једна од првих здравствених установа у земљи која је, захваљујући Министарству здравља, добила дозе америчке вакцине за коју је интересовање показао задовољавајући број запослених. Упркос томе увидом у спискове пријављених приметно је веће интересовање за руску вакцину Спутњик за коју се пријавило више од две стотине запослених. О опасности од ширења инфекције најбоље сведочи податак да је током новембра и децембра прошле године оболело триста педесет осам запослених у краљевачкој болници. Већина је излечена, а међу петнаестак који су у изолацији налазе се три лекара, седам медицинских сестара и пет немедицинских радника. Вршилац дужности директора Опште болнице „Студеница“ др Зоран Мрвић указује на податак да је пре истека прве декаде јануара за вакцинацију пријављено око шест стотина што чини скоро половину укупно запослених у овој установи. Сто доза вакцине колико је стигло у Краљево намењено је пријављенима из Опште болнице „Студеница“, Дома здравља Краљево, Специјалне болнице „Агенс“ у Матарушкој Бањи и Завода за јавно здравље. Из Дома здравља стиже потврда ће, уколико се не одазову сви који су се пријавили вишак бити упућен у Врњачку Бању. Прве информације потврђују да после десетак дана од пријема није било негативних ракција на вакцине што појачава оптимизам здравствених радника пред масовну вакцинацију становништва у складу са оперативним планом имунизације. Здравствени радници са посебном пажњом прате здравствено стање вакцинисаних због потребе да се нотира свака нежељена реакција. Вакцине се преко краљевачког Завода за јавно здравље дистрибуирају здравственим установама у Вњачкој Бањи и Рашки, а сем државних установа намењене су и запосленима у приватном сектору. У болници подсећају да је док се не постигне одређен ниво имунизације неопходно поштовање препоручених епидемиолошких мера заштите. Т. Радовановић

Промена епидемиолошке ситуације

МАГАЗИН

10.1.2021.

ИЗ ДАНА У ДАН

- За седам дана тестирано хиљаду осам стотина седамдесет три узорка брисева, од којих седам стотина шездесет једна ПЦР методом. - Прегледима утврђено да шест стотина тринаест пацијената има симптоме болести, а да је на присуство вируса позитивно сто тридесет осам. - По другим индикацијама тестирано још сто осамнаест узорака, а вирус потврђен у само три случаја. - Антигенским тестом је тестирано сто седамдесет шест узорака, а вирус потврђен у двеста седамдесет случајева што је недељни број инфицираних повећало на четири стотине тринаест. Између два викенда преминуло једанаест особа са подручја Краљева, а у ковид амбуланти прегледано више од пет стотина особа. - Последње две недеље број хоспитализованих између шездесет и седамдесет. - Први спрат интернистичког блока и даље попуњен

МАГАЗИН 10.1.2021.

рви овогодишњи викенд окончан је потврдом о новој промени епидемиолошке ситуације. О томе сведочи извештај Завода за јавно здравље Краљево од 3. јануара сачињен након тестирања укупно двеста десет узорака назофарингеалног бриса, од којих осамдесет шест ПЦР методом. Међу педесет шест узорака брисева узетих од особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено код дванаест, а међу тридесет тестираних по другим индикацијама ни код једне. Антигенским тестом су тестирана сто двадесет четири узорка бриса, а вирус доказан код тридесет две особе тако да је, са четрдесет четири новорегистрована случаја, укупан број инфицираних од почетка епидемије повећан на девет хиљада седам стотина шездесет два. Између два узастопна извештаја преминуле су још три особе, па је укупан број повећан на сто педесет четири. Извештај од следећег дана сведочи да је тестирано двеста тридесет осам узорака бриса од којих ПЦР методом сто један. Међу осамдесет два узорка брисева особа са симптомима болести присуство вируса потврђено је код двадесет четири, а деветнаест тестираних по другим индикацијама било је негативно на присуство вируса. Антигенским тестом је тестирано сто тридесет седам узорака, а вирус доказан код четрдесет особа. Извештај Завода за јавно здравље сведочи да је са шездесет четири новорегистрована случаја инфекције корона вирусом првог радног дана у години број укупно заражених достигао девет хиљада осам стотина двадесет шест. Од последњег извештаја у Општој болници „Студеница“ преминуле су још две особе са територије Краљева, чиме је укупан број достигао сто педесет шест. Пријемом седам нових а отпустом десет излечених дан је окончан са педесет четири пацијента којима је неопходно болничко лечење.

Осморо је смештено у јединици интензивне неге, три су интубирана а пет лечено применом неинвазивне вентилације. Екипе лекара ангажованих на раду у ковид амбуланти прегледале су сто двадесет девет пацијената. Епидемиолошка ситуација је промењена и петог дана јануара након провере триста тридесет осам узорака назофарингеалног бриса, од којих сто осам ПЦР методом. Међу деведесет брисева особа са симптомима болести вирус је потврђено код четрнаест, а свих осамнаест тестираних по другим индикацијама били су негативни. Антигенским тестом је тестирано двеста тридесет, а присуство вируса доказан код педесет шест особа. Пети дан у години окончан је потврдом да је, са седамдесет новорегистрованих случајева инфекције, укупан број потврђених од почетка епидемије повећан на девет хиљада осам стотина деведесет шест. Између два извештаја Завода за јавно здравље преминуле су још две особе па је укупан број од почетка епидемије повећан на сто педесет осам. О јењавању епидемије могло би да се закључује и на основу смањења броја хоспитализованих пацијената са тежим клиничком сликом на одељењењима Опште болнице „Студеница“. Након пријема шест оболелих а отпуста седам излечених укупан број пацијената којима је потребно болничко лечење смањен је на педесет један. На интензивној нези је задржано десет најтежих случајева, три пацијента су интубирана, код седам примењена неинвазивна вентилација, а у истом периоду у ковид амбуланти прегледано сто седамдесет девет особа. Бадњи дан је донео нову промену епидемиолошке ситуације након што је тестирано триста деветнаест узорака бриса од којих ПЦР методом сто четрдесет седам. Од укупног броја сто тридесет седам је узето од особа са симптомима болести и утврђено да су тридесет две пози-

10.1.2021.

МАГАЗИН

тивне. У истом периоду по другим индикацијама је тестирано десет узорака, али ни код једног није потрђено присуство корона вируса. Антигенским тестом су тестирана сто седамдесет два узорка, а вирус потврђен код двадесет шест особa, што је повећало број новооткривених на педесет осам а укупно инфицираних на само четрдесет шест мање од десет хиљада. Од последњег извештаја преминула је још једна особа са територије Краљева што је повећало укупан број на сто педесет девет. Нешто повољније информације стижу из Опште болнице „Студеница“ где су, после примљених девет, отпуштених пет и једним преминулим, на лечењу задржана још педесет четири пацијента. Једанаест од њих је смештено на јединицу интензивне неге, два су интубирана и девет на неинвазивној вентилацији, а у истом периоду у ковид

амуланти је обављено сто седамдесет два прегледа. Да се број тестираних постепено смањује сведочи извештај Завода за јавно здравље од 7. јануара након тестирања двеста седамдесет три узорка бриса, од којих сто четрдесет три ПЦР методом. Од укупног броја сто двадесет три је узето од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код двадесет три. У истом периоду по другим индикацијама је тестирано двадесет узорака, а вирус потврђен код само једне. Након што је антигенским тестом тестирано сто тридесет узорака бриса, а вирус потврђен код тридесет четири особе, са педесет осам новооткривених укупан број потврђених случајева од почетка епидемије је за дванаест премашио десет хиљада. Болести коју изазива корона вирус подлегле су још две особе чиме

је укупан број повећан на сто шездесет један. Други дан празника окончан је потврдом о промени епидемиолошке ситуације након што су саопштени резултати тестирања двеста двадесет три узорка брисева од којих сто седамнаест ПЦР методом. Међу деведесет узетих од особа са симптомима болести присуство вируса потврђено је код двадесет, а међу двадесет седам тестираних по другим индикацијама код још две. Антигенским тестом је тестирано сто шест узорака брисева међу којима је тридесет шест означено позитивним. Укупан број инфицираних од почетка епидемије повећан је за педесет осам и за седамдесет премашио десет хиљада. На лечењу у Општој болници „Студеница“ задржано је педесет осам пацијената од којих је девет са најтежом

клиничком сликом смештено на одељење интензивне неге, три су интубирана а код преосталих шест примењена неинвазивна вентилација. Током последња двадесет четири сата примљено је осам, отпуштено шест и преминуо један пацијент, а прегледано седамдесет пет нових. Први дан викенда окончан је потврдом о још једној промени епидемиолошке ситуације након тестирања двеста седамдесет два узорка брисева, међу њима деведесет шест ПЦР методом. Присуство вируса потврђено је код тринаест од седамдесет два узорка особа са симптомима болести, а код двадесет четири тестираних по другим индикацијама ни код једног. Антигенским тестом је тестирано сто седамдесет шест узорака, вирус потврђен код четрдесет осам што је двевну дозу повећало за шездесет један а укупну на десет хиља-

да сто тридесет један. Од последњег извештаја преминула је још једна особа чиме је укупан број повећан на сто шездесет два. Недељни биланс се огледа у тестирању хиљаду осам стотина седамдесет три особе, а седам стотина шездесет једне ПЦР методом. Иако је прегледима утврђено да шест стотина тринаест има симптоме болести позитивним на присуство вируса проглашено је сто тридесет осам. По другим индикацијама тестирано је још сто осамнаест узорака, а вирус потврђен у само три случаја. Антигенски тестом је тестирано сто седамдесет шест узорака, а вирус потврђен у двеста седамдесет случајева што је недељни број инфицираних повећало на четири стотине тринаест. У истом периоду преминуло је једанаест особа са подручја Краљева, а у ковид амбуланти прегледано више до

пет стотина особа. Велики број заражених и пацијената на болничком лечењу најбоље осликава тренутну ситуацију која потврђује да инфекција и даље није значајније изгубила на интензитету. О томе сведочи податак да се већ две недеље број хоспитализованих креће између шездесет и седамдесет, а у болници подсећају да је први спрат интернистичког блока и даље попуњен. Радује податак да су ослобођене просторије неурологије и пулмологије којима, након дезинфекције, следи повратак на уобичајени метод рада. Здравствени радници упозоравају да је код већине пацијената на болничком лечењу констатована тешка клиничка слика и да се даље треба стриктно придржавати препоручених мера заштите. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.1.2021.

МАГАЗИН

10.1.2021.

Период окупљања у затвореном простору

ВРЕМЕ ЗА - У домаћинству са најближима, породицом и пријатељима, по правилу се не користе мере заштите од капљичних инфекција, па се повећава могућност преношења са инфицираних на осетљиве особе. - Зато се посебно важним оцењује избегавање окупљања у затвореном простору и придржавање мера заштите које подразумевају ношење маске, одржавање физичке дистанце од најмање једног и по метра и прање руку водом и сапуном реме породичних славља пред крај сваке календарске године, и почетак наредне, повод ја да из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ буде упућено упозорење да свако окупљање ван

ужег породичног круга, у коме се иначе свакодневно борави у време епидемије, представља превелики ризик из неколико веома важних разлога. Првим се оцењује седење за празничном трпезом без маске и међусобног без-

бедног растојања, уз разговар чиме се повећава могућност ширења капљица које могу да садрже вирус. Познато је да ће у случају присуства масовнијим окупљањима, каквим су оцењене журке, мали број особа желети да носи

А ОПРЕЗ! маску и држи одстојање, јер би овакав тип забаве изгубио изворни карактер. Зато при окупљању великог броја особа, најчешће у затвореном простору, које у другим околностима не би биле окупљене на тај начин и у толиком броју свако може бити носилац вируса и без видљивих симптома инфекције и може пренети вирус на друге са којима се налазе у друштву. Здравствени радници упозоравају да се код инфицираних болест не испољава одмах, већ након два или више дана, највише четрнаест колико износи период инкубације.Познато је да се код гласног говора, певања, викања и сличног понашања знатно повећава количина капљица која из уста излази у околину, али и да особа може заразити друге

дан или два пре испољавања симптома, јер се вирус из слузокоже уста и носа са капљицама шири у околину. Највећа заразност се манифестује на дан испољавања болести кад се појаве прве тегобе. Како се простори у којима се одржавају журке углавном брзо напуне, а мало и споро проветравају, повећава се концентрација капљица које стварају и избацују присутни. Ако је неко од присутних заражен повећава се опасност од присуства вируса у ваздуху, као и шанса да се неко други инфицира уношењем капљица са вирусима. У најближем окружењу, па и у породици, живе различите особе. Међу њима су млади и стари, здрави и болесни, па није необично очекивати да ће

неки од њих, у случају инфекције, имати тежи облик болести који захтева лечење у болници, а може да представља и превелики терет за њихов организам. Како се у домаћинству, са својим најближима, породицом и пријатељима, по правилу не користе мере заштите од капљичних инфекција повећава се могућност преношења са инфицираних на осетљиве особе. Зато се посебно важним оцењује избегавање окупљања у затвореном простору и придржавање мера заштите које подразумевају ношење маске, одржавање физичке дистанце од најмање једног и по метра и прање руку водом и сапуном. Т. Радовановић Фото>: М. Радовановић

Шта свако треба да зна о коронавирусу? (4)

КОРОНАВИРУС ЗА ПОЧЕТНИКЕ

МАГАЗИН

10.1.2021.

ПРИМЕР 5: дискотека, ноћни клуб, сплав, концерт, слава, свадба, прослава било каква.

На свим овим местима и догађајима, присутни људи су у врло директном и непосредном контакту, све време говоре, певају, загрљени су често, вичу (јер је гласна музика), причају једни другима на уво, то јест држе главу поред главе, и на тај начин евентуално присутна инфицирана особа избацује велике количине микрокапљица, непосредно у близини носа и дисајних органа друге особе, тако да се ефекти вентилације и велике запремине ваздуха не могу уопште рачунати као фактори који утичу на заражавање, односно не могу га зауставити и спречити. Другим речима, када вас неко директно „пљује“, односно излаже својим избаченим микрокапљицама док говори или пева или виче (нарочито приликом певања и викања), не помаже вам ништа, чак ни маска, јер услед вишечасовног или целоноћног боравка у таквим просторима (прославе трају и до 12 часова!), великог броја људи, увек постоји вероватноћа, када ћете само на трен померити маску, или је за трен скинути, и удахнути само једну од свих тих силних микрокапљица које лебде свуда око вас све време, а у којима се налази на хиљаде вирусних честица. Поука за крај

Једна научна студија је показала врло важне специфичности и правилности приликом појаве епидемије коронавируса, у неким, посебним околностима и условима, и то: на великим прекоокеанским бродовима или крузерима, у затворима и у великим фабрикама за прераду меса за исхрану људи. Наиме, на све 3 поменуте локације, када је дошло до дијагностике и појаве првих оболелих људи од ковида 19, уведене су стриктне мере заштите, односно обавезног ношења маски, као и одржавања минималног физичког растојања. Треба напоменути, да је у индустрији прераде меса, ношење маски било увек обавезно, и пре појаве коронавируса, јер се у преради меса, као лако кварљиве намирнице, маске носе, како се не би контаминирало месо, многобројним бактеријама које се налазе у устима и носу радника, и које у условима великог броја људи који раде на покретним тракама, лако може бактериолошки загадити месо. Дакле, у индустрији прераде меса су се маске одувек носиле! Док су у затворима и на великим крузерима, маске уведене као обавезна мера због појаве оболелих затвореника односно путника. Испоставило се, да су наведене мере у свим поменутим случајевима, довеле до тога, да је веома веома мали број људи, имао испољене клиничке знакове болести, а готово занемарљив

број њих је имао потребу за хоспитализацијом или респираторима. Обзиром да је у студији праћен велики број случајева појаве епидемије, баша на ове 3 локације, било је одмах уочено да је број оболелих људи на свима њима, био неколико десетина пута мањи него међу становништвом било које земље или града. То се објашњавало чињеницом да је изречена мера обавезног ношења маске, на свакој од ових локација (затвор, крузер, индустрија прераде меса), било стриктно поштована и контролисана, тако да практично није било кршења њеног обавезног ношења. То је и разумљиво, када знамо да на броду управља официрски кадар, са строгом хијерархијом, и да нико без маски није могао да се појави нигде ван своје кабине где су смештени! Сваки прекршај је лако евидентиран и изрицана мера забране излажења из кабине. У затворима не треба објашњавати, да су затвореници надзирани 24 часа од стране затворских чувара, и да би неношење маски повлачило додатно кажњавање прекршиоца још строжијим мерама изолације, све до смештања у самице (или просто речено: добијали би сигурно одмах „пендрек“ преко леђа). У индустрији прераде меса, људи су већ имали навику да носе маске читав радни век, тако да није било кршења ни у околностима појаве оболелих радника од коронавируса, у тим срединама.

Др Миланко Шеклер

МАГАЗИН

10.1.2021.

Дакле, на свим овим локацијама, само мера ношења маски, је неколико десетина пута смањила број новозаражених са клиничком сликом, као и тешко оболелих. Али један други детаљ је још много важнији, и много више нам значи да би смо боље разумели механизме и начине ширења коронавируса у популацији људи, и додатну корист од ношења маски док траје епидемија. Наиме, када је коронавирус престао да се даље шири на све ове 3 поменуте локације (није било појаве нових болесника више од 2 недеље), узета је крв од свих путника на крузерима, од свих затвореника и од свих радника у индустрији прераде меса, и извршена је серолошка претрага, на присуство антитела против коронавируса. Доказивањем антитела у крви, доказује се да је нека особа била болесна или инфицирана од коронавруса, или да је вакцинисана против коронавируса. Обзиром да вакцине у употреби још увек нигде нема, и да ниједна земља није отпочела вакцинацију свог станвништва, јасно је да би евентуал-

но установљавање присуства антитела против коронавируса значило да је особа била инфицирана или је преболела инфекцију корронавируса. На запрепашћење научника, установљено је, да је огромна већина људи (на све 3 поемнуте локације) била серолошки позитивна на присиство антитела против коронавируса, а да ти људи уопште нису имали никакве симптоме болести, нити су приметили било какве промене у свом здравственом стању! Дакле, број асимптоматских случајева инфекције коронавирусом, на све 3 помеуте локације (затвори, крузери, индустрија меса), је био неколико десетина пута већи него међу становништвом било које земље света у којој треутно влада паидемија коронавируса. Објашњење је само једно: обавезно и стриктно ношење маски, и држање растојања, је довело до тога да је концентрација присутног вируса у ваздуху на овим локацијама била толико мала, да је била испод оне количине вируса (испод инфективне дозе од 500 вирусних честица!), потребног да уне-

сете у организам да би сте се заразили. Објаснио сам вам већ поодавно, и рекао да је потребно да унесете најмање 500 честица коронавируса да би сте се разболелеи или инифцирали, али да опет поновимо. Маске су у овим случајеива смањиле концентрацију ко-

ронавируса у ваздуху до те мере, да је вирус био присутан али у врло малим количинама, и људи су се свакодневно излагали тим малим концентрацијама вируса које нису биле довољне да их инфицирају. Практично, то је била количина недовољда да вас инфицира, али довољна да свакодневно стимулише стварање „имунитета стада“, односно да вас заштити од појаве тешких облика болести! Практично, сви ти људи на ове три локације који су били без икаквих симтома болести, а имали су налаз крви као да су или преболели коронавирус (као да су вакцинисани!). Другим речима, поштовањем мера, смањује се вероватноћа да унесете потребну количину вируса да би сте се инфицирали, али и велику количину вирус, која би изазвала тешке облике болести. Практично, та непрестана изложеност малим количинама вируса (које заиста могу да несметано пролазе кроз маске), али спречавање удисања микрокапљица (које маске заустављају и до 90%), у којима се налази неколико стотина и хиљада пута

већа количина вируса него у само обичном издахнутом ваздуху од стране неке заражене особе која не кашље и не кија и не пева, и не виче и не говори ништа! И за крај још нешто: Кина има 1,5 милијарди становника, а ова епидемија је кренула из Кине у цео свет. Кина тренутно има само десетак заражених дневно (Србија преко 7000), а укупан број до сада заражених у Кини је скоро дупло мањи него у Србији ( у Кини је до сада заражено нешто преко 86 000, а у Србији 140 000)! Србија има око 7 милиона становника, а Кина скоро 1,5 милијарди! Али у Кини је мера обавезног ношења маски стриктна и поштује се без поговора и без непотребног филозофирања да ли их треба или не треба носити! Ја сам у овом тексту само желео да објасним механизме ширења и преношења коронавируса у нашој животној свакодневици у Србији. Ако је некоме овај текст расветлио неке недоумице, бићу веома задовољан и срећан, и неће ми бити жао времена потрошеног

на изношење свих ових чињеница. Дабогда ми сви здрави били – и од средине јануара – почели да заборављамо све ово што нам се сада дешава – као неки ружан сан! Проћи ће епидемија коронавируса у Србији – исто као и бомбардовање НАТО-а! Завршено, али никада заборављено искуство – које нас и у будућности мора упозоравати и учити како и на који начина да се носимо са истим или сличним проблемима! У здравље!

МАГАЗИН 10.1.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

Тековине демократских промена: Војкан Трифуновић (1)

МАГАЗИН

10.1.2021.

ЦЕЛА ГЕНЕРАЦИЈА НА ЦРТИ

- У последњој деценији двадесетог века највећи део генерације младих био је опозиционо настројен и већински оријентисан против власти. - Мало ко је, за разлику од данашње ситуације, био спреман да подржи власт чак и ако је то могло да резултира добијањем посла. - Млади који су тек стекли бирачко право са великим нестрпљењем очекивали 24. септембар као прилику да се са политичке сцене заувек уклони Слободан Милошевић. - За велики број младих прво гласачко искуство уједно и последње. - Политичке партије су имале јаке локалне одборе што данас није случај, јер постоје само на папиру а ништа не раде. - Промена власти у јесен 2000. године позитиван помак у скоријој српској историји. - Долазак Демократске опозиције Србије на власт није довео до очекиваних промена. - Након убиства Зорана Ђинђића Србија знатно успорена на путу ка коренитијим реформама и приближавању Европској унији

Војкан Трифуновић

датуме који се памте више него други убраја се дан стицања пунолетства, а кад се то догоди у години значајних друштвених промена разлог је више да се према том периоду изгради посебан однос. Управо то се догодило историчару Војкану Трифуновићу коме је истраживање названо „Тековине демократских промена“ повод за сећања на бурне догађаје који су обележили последњу деценију двадесетог века. Она сведоче да је неколико година пре коначног слома полувековне владавине комуниста почела да се круни власт последњег значајног представника декадентног система оличеног у председнику Србије и Савезне Републике Југославије Слободану Милошевићу. Први значајнији ударац овој власти почетком деведесетих година двадесетог века задала је коалиција ДЕПОС коју су чинили Српски покрет обнове, Демократска странка Србије, Српска либерална странка и Нова демократија. Коалицију је прва напустила Демократска странка Србије,

МАГАЗИН

10.1.2021.

чије су место попунили Грађански савез Србије и Народна сељачка странка, а до коначног распада дошло је када је Нова демократија направила коалициони споразум са Социјалистичком партијом Србије која је подржала владу Мирка Марјановића. Почетком друге половине последње деценије двадесетог века талас промена запљуснуо је и Краљево које се нашло неђу малобројним срединама где је опозиција успела да обезбеди већину у локалном парламенту. И поред потврде да су тадашње генерације младих биле много заинтересованије за политичка дешавања него данашње Трифуновић се међу вршњацима истицао по посебној пажњи којом је пратио кретања у граду и држави. У ситуацији кад су водећи медији били под строгом контролом државе добру прилику да се чује нешто више о дешавањима изван града у локалној средини је пружао Радио Глобус који је, поред доброг избора музике блиске највећем

броју младих, емитовао вести Радија Б92 и Дојче Веле. Овај медиј се сматра заслужним што је највећи део генерације био опозиционо настројен и већински оријентисан против власти због чега је мало ко, за разлику од данашње ситуације, био спреман да је подржи чак и ако је то могло да резултира добијањем посла. У време кад се Глобус сматрао гласом једне генерације прилику за ширење сазнања пружали су опозициони листови Блиц, Глас јавности, Наша борба и Данас, мање локалне Ибарске новости за које је све више бледело интересовање. - Млади данс виде како ствари стоје и линијом мањег отпора улазе у одборе владајућих партија па се свашта дешава, да не причамо о фантомским невладиним организацијама које, као продужена рука власти, добијају новац. Тога није било, па тадашњу ситуацију нисам доживљавао на начин да неко мојих година здушно брани Слободана Милошевића и његову породицу. Ако сам долазио у сукобе то је било са особама старијим и

неколико деценија, чак и у породици. Био сам опозиционо настројен према Милошевићу, али сам имао извесну резерву према опозиционим лидерима, па никад нисам подржавао само једну особу. Нисам имао личност према којој сам био превише окренут али сам, док у време ручка гледамо вести или неформално ћаскамо, долазио у ситуацију да улетим у расправу са дедом који је до краја остао веран Милошевићу у смислу да гласа за њега, каже Трифуновић за кога је, као и за остале припаднике исте и приближних генерација, 2000. година била значајна због првог изласка на изборе. Колико је то био значајан догађај најбоље потврђује податак да су са великим нестрпљењем очекивали 24. септембар као прилику да се са политичке сцене заувек уклони Слободан Милошевић. Таквим очекивањима погодовала је атмосфера која је довољно јасно указивала колико је свима дозлогрдило тренутно стање и колико су жељни живота

каквог сматрају нормалним. Уверени да би у другачијим околностима међу припадницима млађих генерација тешко било наћи спремне да гласају за било ког од лидера Демократске опозиције Србије, превагнуло је уверење да је актуелно руководство једина кочница даљем напретку и приближавању развијеним земљама Европе. Све што се касније дешавало допринело је да за велики број младих прво гласачко искуство буде и последње. Значајним за мотивацију потврдила се предизборна кампања коју су, поред политичких партија, профилисале невладине организације, различите фондације и неформалне групације грађана. Акценат је стављен на мотивисање младих да подрже опозицоног кандидата за председника, а добрим начином показала се турнеја популарних бендова под називом „Изађи на црту“. Један за другим смењивали су се Гоблини, Негатив, Саншајн, Ајсбурн, Дарквуд даб и други, а између песама мотивисали младе да на

изборима подрже противкандидата актуелном председнику државе. Једно је сигурно, каже Трифуновић, да нико није могао да остане индиферентан. - Политичке партије су у то време имале јаке локалне одборе што данас није случај, јер постоје само на папиру а ништа не раде. Ти одбори и локални симпатизери су доста допринели да се, у време док још није било интернета, идеја о подршци кандидату опозиције прошири и до најудаљенијих села. Посебно напето било је у време кад креће прича о непризнавању избора, узбуркава се јавност, па смо сви били бесни јер је то кап која је прелила чашу незадовољства. Победили смо, али нам не признају победу, па сам са великим интересовањем слушао радио и као на иглама пратио шта се дешава на великом протестном митингу испред Народне скупштине у Београду. Било ми је жао што нисам учествовао, али сам преко медија пратио шта се дешава из минута у минут па сам и чин уласка у скупштину доживео као

10.1.2021.

МАГАЗИН

нешто што је апсолутно позитивно. Неко ће рећи да је то радикалан став али увек у револуцијама, а ово је била револуција, гнев народа некако мора да исплива. Знамо како је изгледала ТВ Бастиља, и како је изгледала скупштина, што је допринело да бес кулминира а да, сем имовине, не буде већих жртава, каже Трифуновић. Неколико дана од избора до 5. октобра обележено је све израженијим протестима и штрајковима у великом броју привредних субјеката и различитих институција, а имуне на појаву која се нагло ширила нису могле да буду ни школе. Добра потврда је податак о великом броју ђака различитог узраста, од основаца до матураната средњих школа, који су са великим нестрпљењем очекивали расплет догађаја. И док се од старијег тинејџера може очекивати да га понесу осећања историчар себи не би могао да дозволи такав луксуз. У таквим околностима Трифуновић промену власти у јесен 2000. године доживљава као позитиван помак у скоријој српској историји. Иако је свима јасно да долазак Демократске опозиције Србије на власт није довео до очекиваних промена преовладава уверење да већина становништва није ни желела превише, сем да види леђа најистакнутинијим представницима тадашњег режима. Одговор на питање зашто су се врло брзо десиле бројне негативне ствари, пре свих сумњиве приватизације друштвених предузећа, историчари остављају онима који се озбиљније баве економским питањима. Неспорно је да се дотадашњи политички систем урушио, а да појединци који су дошли на власт под сумњивим околностима допринели да се лако продаје државна својина и уводи либерални систем у коме мала држава као Србија није равноправан такмац због чега је, каже Трифуновић, сведена на државу трећег или четвртог реда. Онима који нису били превише упућени у политички живот разлике међу бројним припадницима нове власти нису се чиниле великим, нити су знали да међу њима постоји сукоб већих размера. Пажљивијим посматрачима политичких прилика била су видљива идеолошка размимоилажења због којих коалиција на власти није могла дуго да опстане. У та-

квим околностима оправданим се поставља питање да ли би и дошла на власт да њене чланице нису имали тако моћног заједничког непријатеља. Са дистанце од двадесет година видљиво је како се ништа значајније није ни могло очекивати од особа које никада нису биле део власти на државном нивоу, а провејава сумња да ни сами нису били свесни у шта су се упустили. Историчари верују да су то схватили тек кад су се докопали најзначајнијих полуга власти и у своје редове пригрлили оне који су у дугом периоду пре тога руководили земљом. Они који су окренули ћурак наопако најпогодније тло су пронашли у Демократској странци Србије која је, од релативно мале политичке партије, масовним приливом чланова из супарничког табора добила обрисе значајног фактора у држави. - То су биле изузетно турбулентне године, не само у економском него и политичком смислу, посебно након што је кулминирао сукоб Демократске странке Србије и Демократске странке оличен у сукобу две најистакнутије личности, Војислава Коштунице као председника и Зорана Ђинђића као премијера. На врху власти долази до размимоилажења јер Ђинђић тежи што бржем уласку у Европску унију, а Коштуница мало кочи фаворизујући неке десничарске потезе. Сукоб може да се сагледа и у покушају атентата на Ђинђића код Арене након што је Багзи после неколико дана пуштен, вероватно у дослуху са неким из власти. Немогуће је да нико није озбиљно схватио покушај атентата, него је као случајност оценио улетање возила у колону којом се кретао премијер. Ђинђић је до последњег тренутка заговарао бржу либерализацију, а сам атентат је већина грађана доживела као мучни тренутак. Најбоља потврда је податак да су људи били значајно потрешени што је могло да се закључи у време сахране кад је Београд занемео. Након што је уведено ванредно стање власт се брзо обрачунала са криминалцима из Земунског клана, па се поставља оправдано питање како безбедносне службе до тада нису знале за њих. Нико их није процесуирао, и ако јесте нешто се одлагало, није се контролисало, а онда су

одједном сви похапшени. Током операције Сабља похапшени су криминалци и у другим градовима, па и код нас, а како то нису успели пре питање је за неког ко се боље разуме у ову проблематику, каже Трифуновић уз подсећање на значајан број оних који сматрају како је након убиства Зорана Ђинђића знатно успорена на путу ка коренитијим реформама и приближавању Европској унији. Да првобитини ентузијазам спласне допринеле се негативне појаве везане за приватизацију и урушавање система који је опстајавао без обзира што је комунизам уништен почетком деведесетих година. Иако је излазак Црне Горе из Савезне Републике Југославије прошао мирно проблеми се јављају након проглашења независности Косова о чему сведоче демонстрације у Београду, паљење америчке амбасаде и дивљање разних параполитичких десничарских екстреминих организација попут Двери, Образа, Националног строја, Народног покрета 1389. Трифуновић подсећа да је образ до тог периода био маргинална снага, а онда почео нагло да се појављује у медијима, а са кампањом графитирања Србије добије већи замах због чега се чинило да има велики број припадника. Све је појачавало уверење да има подршку државне безбедности и разних политичких партија како би се дестабилизовала власт Демократске странке. Овај период обележили су напади на учеснике парада поноса, мете исцртане по новинарима, политичким неистомишљеницима и невладиним организацијама. Све је допринело да се један део друштва радикализује о чему сведочи све мања подршка грађана чланству у Европској унији. Много тога је утицало да демократске снаге поклекну почетком друге деценије овог века, а власт и званично изгубе после председничких избора 2012. године. Историчари подсећају како је председник Србије Борис Тадић расписао превремене изборе уверен у сопствени тријумф, а фијаско који је доживео сматрају последицом изостанка контакта са реалношћу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.1.2021.

Експозе Aне Брнабић, кандидата за председника Владе Србије (11)

ЕФИКАСНА И ОДГОВОРНА ДРЖАВА Ефикасност јавне управе спешну трансформацију јавне управе у ефикасан сервис грађана започели смо у претходној Влади кроз дигитализацију јавне управе. Наш циљ је био, и сада је, увођење економичне и транспарентне јавне управе, управе без корупције, а најбољи начин да до тог циља дођемо је развој електронске управе. По први пут је Србија добила Закон о еУправи, Закон о Адресном регистру и Закон о Централном регистру становништва, а изменама многих других закона успешно су постављени темељи дигитализације управе и пословања: укинута је обавеза коришћења печата за привредне субјекте, дефинисано управљање, чување и архивирање

електронских докумената, извршена реформа уписа у катастар непокретности, унапређена електронска идентификација грађана, интероперабилност електронских система и регистара, безбедност и заштита података. Увођењем обавезе да се електронски размењују подаци између органа управе, ставили смо тачку на ранију праксу да грађани буду курири који носе своје папирне документе од шалтера до шалтера, а електронске услуге су постале доступне 24 сата, 7 дана у недељи, 365 дана у години, са било које тачке на планети. До данас се у оквиру јавне управе на овај начин разменило преко 15 милиона података. Задатак нове Владе је да још више подигне лествицу, да будемо одговорнији према грађанима, проактивнији, да што више приђемо грађанима,

обезбедимо да увек добију одговор и да им држава увек буде доступна на лак и једноставан начин. Комуникација са грађанима и привредом мора бити ефикасна и доступна преко различитих канала: контакт центра, текстуалних порука, е-поште, социјалних мрежа и виртуелних асистената („чет ботова“). Влада мора заокружити рад у сегменту дигитализације јавне управе предлагањем нових Закона о социјалној карти, Закона о регистру административних поступака и унапређењем Закона о информационој безбедности. Наредна Влада завршиће и пустити у рад систем од огромног значаја за Републику Србију - Државни центар за чување података (Дата центар) у Крагујевцу. За само 3 године прешли смо пут од тога да се подаци чувају у неу-

МАГАЗИН 10.1.2021.

словним малим систем салама, до тога да подаци грађана и привреде буду чувани по највишим техничким и безбедносним стандардима. Дата центар ће бити и много више – закључивањем уговора са великим комерцијалним корисницима који буду желели да своју опрему и податке сместе у Крагујевцу поспешићемо раст нашег ИКТ сектора, а Крагујевац претворити у озбиљан регионални ИТ центар. За потпуну дигитализацију јавне управе је од великог значаја почетак коришћења Централног регистра становништва (да сви подаци грађана буду на једном месту и да свака промена података буде доступна свим државним органима, тако да не морају грађани да ту промену доказују од шалтера до шалтера), као и успостављање Метарегистра, државне електронске писарнице и електронске архиве. Када ово завршимо, грађани ће тачно знати где се који предмет налази у управи, папири ће отићи у заборав, а ми ћемо моћи да кажемо да смо ставили тачку на дигиталну трансформацију јавне управе. На Порталу еУправа омогућили смо грађанима да виде своје личне податке из чак 20 евиденција и регистара. На Порталу је имплементирано еСандуче које омогућава електронску доставу аката. Задатак за наредну Владу је да што више институција комуницира са грађанима путем еСандучета како би у потпуности комуникацију пренели у онлајн окружење и решили вишедеценијски проблем застаревања поступака услед неуспеле доставе. Такође, задатак за нову Влада је успостављању електронског потписа у „облаку“ (енг. cloud), чиме ћемо омогућити електронско потписивање докумената са мобилног телефона и коначно укидање обавезе доношења уплатница као доказа о плаћању услуга јавне управе. У дигитализацији нам је циљ да грађанима и привреди олакшамо

приступ услугама, али и да запосленима у администрацији дамо алате да брже и боље раде свој посао. Основали смо Националну академију за јавну управу са намером да професионализујемо рад државних службеника пратећи њихове потребе и прилагођавајући обуке реформама које спроводимо. Академија постаје алат за подршку значајнијим променама у раду јавне управе, пре свега у континуираном побољшању радног учинка и квалитета услуга које грађанима и привреди пружају државни службеници. Очекујемо да нам Академија помогне да усмеримо пажњу и енергију лидера локалних самоуправа на стварање јасне визије економског развоја општине, подршку предузетницима и предузетништву, конкретнији и продуктивнији дијалог са младима, оживљавање и јачање културних институција и емпатију и солидарност са сваким нашим грађанином. Поред тога обезбедићемо да се сва виша руководећа места попуњавају на основу конкурса у складу са прописаном процедуром и роковима. Радићемо на дигитализацији интерних система за управљање људским ресурсима и оцењивање учинка запослених како би систем државне управе постао ефикаснији и транспарентнији. Постављене су добре основе за реформу система плата у јавном сектору Законом о систему плата запослених у јавном сектору, који је усвојен 2016. године, као и Законом о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Примена ових закона захтева комплексне анализе вредновања учинка свих запослених, која ће на крају омогућити да сви буду плаћени у односу на радно место и одговорност посла једнако, а не да зависи од тога у којој државној установи раде. Због ковид кризе је примена ових закона одложена за 2022. годину.

Реформа јавних предузећа Реформа јавних предузећа је захтеван процес у који је Влада Републике Србије већ ушла уз подршку партнера као што је Светска банка, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и Међународни монетарни фонд (ММФ). Реформа јавних предузећа неће само помоћи буџету, већ ће значајно подићи конкурентност наше привреде. Од 2014. године смо показали да смо спремни и да можемо да решавамо комплексне проблеме у јавним предузећима. Успешно је омогућено да предузећа попут Железаре у Смедереву, РТБ Бор и ПКБ постану стабилне компаније са позитивним пословањем које значајно доприносе нашој привреди и нису на терету буџета. Сада је неопходно да наставимо са реформом јавних предузећа и да посебну пажњу обратимо на њихову ефикасност и конкурентност. То ће нам помоћи да повећамо и укупну продуктивност привреде, која много брже расте у деловима приватног сектора него у јавним предузећима. Процес модернизације јавних предузећа за нас је изузетно значајан иако са собом носи велике изазове. Због тога ћемо са међународним експертима извршити детаљне анализе и упоређивања више различитих модела европских држава, све у циљу проналажења најоптималнијег решења за наша јавна предузећа.

Социјална политика Приоритетну реформу у погледу боље усмерених социјалних давања представља рад на социјалним картама које представљају обједињени увид у податке о тренутним и потенцијалним корисницима. Социјалне карте ће омогућити да грађани који су у најтежем економском положају буду видљивији у систему, како би благовремено и ефективно остварили права на потребну подршку. До сада је завршена прва фаза развоја

регистра социјалне карте која подразумева повезивање подсистема података на нивоу ресорног министарства и израђен је Нацрт закона о социјалној карти. У наредном периоду предстоји усвајање овог закона и повезивање регистра социјалне карте са релевантним системима података других органа државне управе, као и надлежних институција на локалном нивоу. Ово ће умногоме унапредити контролу социјалних давања и, самим тим, резултираће и много бољом (и много поштенијом) расподелом новца. Самим тим, очекивања Владе су да ћемо за исту количину новца обезбедити много боље таргетирану социјалну помоћ. Други приоритет у овој области биће проширење обухвата реформе сезонског запошљавања. У мандату претходне Владе ову реформу смо успешно спровели за сезонске раднике у пољопривреди. Сада обухват ове реформе морамо да проширимо и на сектор грађевине, туризма и угоститељства и помоћ у кући.

МАГАЗИН

10.1.2021.

Популациона политика

У поређењу са државама у окружењу Република Србија једина бележи раст броја живорођених у 2019. у односу на 2018. годину, иако су све земље суочене са демографским изазовима недовољног рађања и интензивном емиграцијом младог становништва. У 2019. години у Србији су рођене 424 бебе више у односу на 2018. годину, а стопа укупног фертилитета (број деце по жени) први пут после 15 година већа је од 1,5. Жене које су остале у Србији одлучују се за рађање више деце, тако да расте број треће, четврто и петорођених, али и образовна структура мајки. У претходном периоду Република Србија је додељивањем бесповратних средства за суфинансирање мера популационе политике постигла значајне резултате. Реконструкцијом и изградњом објеката предшколских установа створени су услови за сма-

њење листи чекања у вртићима (за 3.200 места). Формиране су јаслене групе које нису постојале у сеоским срединама, као и дежурни вртићи за боравак деце од 14 до 22 часа. Обезбеђено је 50 стамбених јединица за младе брачне парове, а близу 200 милиона динара издвојено је за започињање сопственог бизниса за младе брачне парове у руралним срединама. Ради усклађивања рада и родитељства купљени су аутобуси за превоз ученика из сеоских средина. Приступачнија здравствена заштита, посебно у руралним подручјима, омогућена је обезбеђивањем неопходне опреме, а саветовалишта за труднице, репродуктивно здравље, школе родитељства и саветовалишта за младе формирана су у преко 100 општина. Национални програм „Србија 2025“ 6као један од фокуса ставља питања демографије и популационе политике. Повећање финансијских давања за новорођену децу, иако не пресудна, једна су од значајних мера које могу мотивисати младе људе да се одлуче да заснују породицу. Претходна Влада Србије, на иницијативу председника Републике Србије, значајно је увећала финансијску подршку за новорођенчад и њихове породице: за прворођено дете сада се исплаћује 100.000 динара једнократно, за друго дете 10.000 динара месечно у периоду од две године, за треће дете добијају 12.000 динара месечно у периоду од десет година, а за четврто 18.000 динара месечно такође у периоду од десет година. Финансијска давања од стране државе нису пресудна мера која ће мотивисати младе људе да се одлуче да заснују породицу, али јесу битна. Повећање финансијских давања за мере популационе политике представља јасан, стратешки одговор државе у циљу повећања наталитета и одрживог популационог развоја Србије. Један од приоритетних задатака

Владе биће да додатно измени Закон о финансијској подршци породицама са децом како би се, уз задржавање истог нивоа финансијске подршке или у неким случајевима повећање финансијске подршке, јасније прецизирале одређене ствари око којих је било проблема у примени закона, као и да промени одређене чланове закона на које су нам указале релевантне организације цивилног друштва као проблематичне. Поред овога, Влада ће мењати и правни оквир како би се накнаде убудуће директно исплаћивале трудницама од стране државе, а не преко послодавца. Ово ће спречити кашњења у исплатама и обезбедити додатну сигурност за труднице. У оквиру даљих приоритета деловања и унапређења у овој области предвиђен је рад на решавању стамбеног питања за младе брачне парове, као и субвенционисање вртића и издвајање средстава за богатију мрежу предшколских установа кроз партнерство са послодавцима, које омогућава усклађивање рада и родитељства. С обзиром на то да се са неплодношћу суочава око 10% парова у Србији, један од приоритета пронаталитетне политике је и биомедицинска потпомогнута оплодња (БМПО). У јуну 2020. године проширена су права осигураним лицимаженама у вези са поступцима лечења неплодности могућност неограниченог броја покушаја БМПО на терет средстава обавезног здравственог осигурања ради добијања првог детета. Такође, старосна граница за жене са 42 године живота померена је на 43 године, у тренутку добијања Потврде о испуњености услова за поступак БМПО. Предложене активности, уз чињеницу да ће у новој Влади постојати читав ресор који ће се бавити само и искључиво овим питањем, представљају јасан, дугорочан, стратешки одговор државе ради повећања наталитета и одрживог популационог развоја Србије.

Обележен дан Светог архиђакона Стефана

МАГАЗИН

10.1.2021.

У СЛАВУ ЗАШТ

- На дан кад православна црква и верници славе Светог Стефана мешовити Хор „Свети архиђакон Стефан“ слави свог небеског покровитеља, првомученика и архиђакона. - Хор који је постојао и пре Другог светског рата обновљен 2001. године са благословом епископа жичког Стефана, а окупља велики број заљубљеника у певање, адвокате, правнике, студенте, лекаре. - Пробе два пута седмично, сваке недеље наступи у црквеним службама. - Светом архијерејском литургијом у Храму Свете Тројице началствовао епископ жички Јустин

ТИТНИКА ХОРА

10.1.2021.

МАГАЗИН

ешовити хор „Свети архиђакон Стефан“ при краљевачком Храму Свете Тројице постојао је и пре Другог светског рата, али је због политичких прилика у земљи после ослобођења земље престао са радом све док 2001. године није обновљен са благословом епископа жичког Стефана. Од тада 9. јануар сваке године, кад православна црква и верници славе Светог Стефана, хор слави свог небеског покровитеља, првомученика и архиђакона. У попразничном божићном дану Светом архијерејском литургијом у Храму Свете Тројице началствовао је епископ жички Јустин уз саслуживање архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића,

протојереја-ставрофора Јована Ђорема, протонамесника Мирољуба Попадића, јереја Мирослава Андрића, Ивице Тадића и Владимира Јовановића и протођакона Александра Грујовића. Непосредно пред причешће епископ се обратио присутнима и подсетио на Свету тајну Оваплоћења, преднајављену великим пророцима Старог завета и посебно указао на тајну Новог савеза, завета у Христу рођеном у витлејемској пећини. - Господ је ту да нас води ка царству небеском. Чудесна тајна празника рођења спаситеља нашега богомладенца Христа јесте да је Бог постао човек, да бисмо ми постали богови по благодати. Чудесна тајна непојмљива за нас људе, али се у историји и у времену до-

годила јер Господ, када се испуни пуноћа времена, оваплоти се од Пресвете Богородице. Он је имао присног удела са нама тако што је узео тело наше. Дакле, на себе је пренео све болести наше, све тешкоће наше, смрт, болест, страх, све је узео на себе и тиме показао да је истинити човекољубац и да све што чини чини ради нас. И ми њега видесмо, као што рекоше апостоли и апостол Тома, а то је и у историји забележено. Има оних који поричу, али то је чињеница јер да није не би било Цркве, не би било мученика, не би било преподобних, не би било светиња. Пошто је Господ Бог сишао на земљу он је све свето учинио собом, па данас славимо неустрашивог првомученика за Христа Светога архиђакона

ми чинимо тако. И зато, Господ Бог нам говори и ми то разумемо, треба да схватимо и са поверењем се приклонимо под моћну руку божију да нас води и руководи. А да ли ћемо се разболети, и колико ћемо дуго живети, шта ће са нама бити, то више није наше. Да је тако размишљао свети првомученик и архиђакон Стефан, ђакон Авакум или многи мученици, они не би ни страдали него би гледали да се од онога што их чека избаве неким дипломатским средствима. Нека нас Господ Бог молитвама светога Стефана, и свих светих, утврди, ојача, да нам љубави и мудрости да га препознамо и славимо заједно са Оцем и Духом Светим у сву вечност и све векове - поручио је епископ жички Јустин

честитајући славу. Значајним датумом славу сматрају и чланови хора који је у овој средини први формирао владика Николај Велимировић. Пауза у раду настала је након завршетка Другог светског рата, а традиција настављена пре пуне две деценије кад је хор обновила Дуња Милосављевић и руководила њиме пуних петнаест година. Након тога хор је у неколико наврата мењао диригента па су диригентску палицу, једни од других, преузимали Сенка Мијаиловић, Александар Јаковљевић и Милена Стојановић. Хор су у једном периоду водиле сестре Оливера и Братислава Барац и успеле да га уведу у ред најбољих у земљи. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Стефана. Поента целе приче јеванђељске је да је он видео небеса отворена. Чим су небеса отворена ми имамо контакт, имамо виђење неба и то нису утвари, нису наши снови и наше жеље. То је стварност да је небо сишло на земљу и кроз Пресвету Богородицу нам даровало све свето. И оно што је најчудесније код великог неустрашивога војника Христовога, када су га убијали он је чинио као и Господ његов. Господе, не урачунај ово у грех! То је највеће чудо да у Цркви, шта год доживљавали и преживљавали од било ког непријатеља, ми смо дужни да им праштамо а Господ је тај који ће им платити. Ми не тражимо освету онима који су нас било чиме увредили, јер много пута и

Из Мињине кухињице

НОВОГОДИШЊЕ МЕЗЕ Овог пута, КОСМАЈСКА ми је много олакшала посао, добила сам испоруку на кућну адресу свих ових деликатеса које волимо. Савршено исечено, савршено сложено и што је исто битно, не ломи се када га вадим из паковања. Када припремате мезе, сложите све на дохват руке, а онда слажите, нека вам машта проради. Обично имам неку оквирну идеју како би требало да изгледа, али тек када почнем да слажем смишљам шта и како, што кажу, у ходу. Доле имате видео и списак намирница које сам користила, али наравно, као што вам увек кажем, радите по свом укусу, али свака наша препорука је за Космајску.

МАГАЗИН

10.1.2021.

Потребно:

Космајска Кулен Космајска Буђола Космајска Сува пршута Космајска Суви говеђи рамстек Сир Трапис Сир Чедар Сир Маасдам Сир Горгонзола Рузмарин Чери парадајз Јагоде Рибизле Смокве Урме Грожђе

Ајвар Мед Космајска деликатесна радионица је породична радионица најфинијих сувомеснатих деликатеса од свињског и говеђег меса. Космајска деликатесна радионица налази се у еколошки заштићеном подручју планине Космај, у близини манастира Тресије, далеко од било каквих загађивача ваздуха. Благодарна природа Космаја и чист планински ваздух на коме се месо суши, дају нашим производима специфичан, пун укус и врхунски квалитет. Без вештачких боја, арома, емулгатора и адититва, а од најквалитетнијег свињског и говеђег меса, уз додатак најфинијих зачина, производи Космајске деликатесне радионице јединствени су по свом укусу и квалитету. Благо димљени, хладним димом, одабране букове пиљевине, филтрираним преко водених филтера, производи се стручно прате током целог процеса производње – од усољавања и зачињавања меса до његовог потпуног сазревања, без скраћивања или убрзавања иједног природног процеса. Зато су њихови производи тако неодољиво укусни!

www.minjina-kuhinjica.com

10.1.2021.

МАГАЗИН

Добар избор Завода за јавно здравље Краљево

ЗА ДВА ПРВА МЕСТА - На конкурс пристигло укупно триста седамнаест радова, од тога двеста седамдесет осам ликовних. - Прво место у категорији литерарних радова ученика од петог до осмог разреда припало је ученици осмог разреда Основне школе „Јосиф Панчић“ из Баљевца а у категорији ликовних радова истог узраста ученици Основне школе „4. краљевачки батаљон“, обе са територије под ингеренцијом Завода за јавно здравље Краљево

ентар за промоцију здравља Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ је, поводом обележавања кампање „Октобар – месец правилне исхране“, и 16. октобра Светског дана хране, расписао традиционални конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова на тему „Здравље на уста улази“. На конкурс је пристигло укупно триста седамнаест радова, од тога двеста седамдесет осам ликовних међу којима сто тридесет осам из предшколских установа, седамдесет два рада ученика од првог до четвртог разреда, шездесет радова ученика од петог до осмог разреда основних, шест радова

из Удружења за помоћ МНРЛ – Пирот и два рада из Специјализованог програма дете, уметност и култура – Ћуприја. Међу тридесет девет литерарних радова двадесет један су написали ученици од првог до четвртог разреда а осамнаест ученици од петог до осмог разреда основних школа. Радови су пристигли из шеснаест окружних института и завода, а из седамдесет седам школа и педесет једне предшколске установе. Радове је оцењивао жири Центра за промоцију здравља у коме су били специјалиста социјалне медицине др сц. мед. Катарина Боричић, дипломирани психолог Марија Вуковић, мастер

ликовних уметности Милица Салашки и дипломирани историчар уметности Татјана Шљивар. Жири је прегледао све пристигле радове, направио селекцију и ужи избор, а потом одабрао најбоље у свакој од пет категорија. Прво место у категорији литерарних радова ученика од петог до осмог разреда припало је ученици осмог разреда Основне школе „Јосиф Панчић“ из Баљевца а у категорији ликовних радова истог узраста ученици Основне школе „4. краљевачки батаљон“, обе са територије под ингеренцијом Завода за јавно здравље Краљево. Т. Радовановић

10.1.2021.

МАГАЗИН

Душанка Цвијовић Шана

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Душанка Цвијовић Шана (1)

АПЛАУЗ КАО ИНФУЗИЈА

- Глумци аматери из Краљева донели су у Жичу нову енергију и озбиљност толико потребне да се помало посустале активности на припреми представе „Госпођа министарка“ са успехом приведу крају. – Осећање које се појави кад се у сали проломи аплауз тешко је описати. – У аматеризму једина награда за труд је аплауз. - Чланови позоришта као породица у правом смислу те речи, по који пут чвршћа и од природне. – Позоришна представа у седам сати ујутру пред припадницима војске на терену. „Камен за под главу“ и „Вишњик“ прекретница у глумачкој каријери

МАГАЗИН 10.1.2021.

едан од ретких видова организовања младих по селима, који се нису бавили спортом, у дугом периоду су биле различите секције културноуметничких друштава, а активности највећег броја њих ограничаване су на фолклор. Још по која, најчешће драмска, постојале су само у срединама у којима је било ретких ентузијаста спремних да прихвате изазов и упусте се у авантуру која није увек имала позитиван исход. У такве се пред крај седамдесетих година убрајао сликар из Жиче Бранислав Јаблановић коме се у глави дуго врзмала идеја о реализацији позоришне представе са којом би се Културно-уметничко друштво „Крушевица“ представило на фестивалу села Србије у Малом Црнићу. Фолклорна секција овог друштва већ је имала запажене резултате па је, поред бројних гостовања, наступала на бројним такмичењима а појавила се и култној телевизијској емисији „Знање имање“. У тренутку кад је избор пао на „Госпођу министарку“ Бранислава Нушића показало се да у локалној средини није ни мало једноставно пронаћи тумаче свих улога, па су у помоћ прискочили краљевачки глумци аматери који, због кризе у позоришту, нису били ангажовани у припреми представа. Некадашња чланица културноуметничког друштва из Жиче Душанка Цвијовић, познатија као Шана, по завршетку школе је прво запослење добила у Хотелу „Покљука“ смештеном у подножју Алпа, а двомесечни годишњи одмор пред почетак нове туристичке сезоне била је добра прилика да се врати кући. То што никад пре тога није била у позоришту, нити имала било каквог глумачког искуства, није било препрека да прихвати малу улогу у представи жичких аматера, што ће одлучујуће утицати на даљи ток њеног живота. Значајну улогу у томе имали су глумци из Краљева који су у Жичу донели нову енергију и озбиљност толико потребне да се помало посустале активности на припреми представе са успехом приведу крају. Донели су и нешто са чим се није рачунало, нове искре које су прерасле у емоције, потом и љубав што је одлучујуће утицало

на Шану да се оглуши о позиве из Словеније за враћање на посао. Колико је рад на припреми представе био успешан на најбољи начин потврђује победа на фестивалу и награда за најбољу епизодну улогу којом се окитио Миле Цвијовић. Цвеће, аплаузи, награде и све што иде уз њих, деловали су довољно стимулативно да заголицају душу и срце и додатно подстакну жељу да се настави путем на коме је направљен тек први корак. Тешко може да се претпостави како би се даље развијала глумачка каријера да Цица Павловић није добила професионални ангажман у подгоричком позоришту, па је редитељ Александар Ковачевић био приморан да тражи адекватну замену за улогу Даше у представи „Столица која се љуља“. - Кад ми је понудио улогу једини пут сам имала трему, а после тога више никад ону коју имају остали. Увек сам била сигурна у себе, а тада се јавио велики проблем кад је на позорници требало да се појавим увијена само у пешкирче. Пред премијеру уопште нисам спавала, јер ми је било непријатно кад не могу да позовем родитеље да присуствују, а мајка ми не би ни дозволила да идем у позориште да је знала да се појављујем само у пешкирчету. Сви су ме храбрили и говорили да и ако нешто погрешим не треба да се плашим. Завршило се у најбољем реду, сви су били одушевљени, а осећање кад се у сали проломи аплауз тешко је описати. Све смо радили аматерски и једина награда за труд нам је био тај аплауз. То је једина храна коју примаш као инфузију и која ти после сваке представе обнови организам – каже Шана. Епизодна улога Мелите у представи „Живот Езопов“ сматра се првом коју је добила у првој подели, а колико је избор редитеља био добар потврђује и награда на једном од фестивала. Запослење у „Аутотранспорту“ није могло битније да утиче на ангажман у позоришту јер су се пробе одржавале у поподневним сатима, а руководство предузећа увек имало довољно разумевања за захтеве управника позори-

шта кад је, због гостовања и турнеја које су трајале више дана, неког од радника требало ослободити свих обавеза. Шана се сврстава у ред оних који са довољно аргумената доказују колико се аматерски период позоришта у Краљеву разликовао од данашњег. Иако никад није било довољно пара, по који пут ни за кафу коју је Десанка Ћендић кувала на поверење, чланови позоришта чинили су породицу у правом смислу те речи. По многима је била много чвршћа него природне о чему сведочи податак да се све што би неко донео делило на подједнаке делове. Није било неуобичајено ни да се, пред полазак на турнеју, понесе повелика корпа пуна различите хране која траје колико траје. Просторије позоришта никад нису биле празне и увек представљале место на коме се највише разговарало о представама, како током припреме тако и након премијере или било које репризе. На однос према позоришту у значајној мери је утицао дугогодишњи управник Василије Туцаковић који је одговорну дужност вршио аматерски, баш као и сви други. Љубав према позоришту и посвећеност коју је показивао воде ка ставу, који дели већина добрих познавалаца стања у том периоду, да без њега не би ни било позоришта, поготово не професионалног коме је поставио чврсте темеље. Две премијере у полусезони, и још толико у другом делу, привлачиле су велики број посетилаца различитог профила. Представе су извођене на различитим местима и у различито време, чак у седам сати ујутру пред припадницима војске на терену. - Идемо у Гунцате где су на терену и играмо на отвореном. Један костим ми је трико, други хаљинче због којих ме је Миша Марић прозвао гологуза Шана. Кад смо стигли кажу нам да војници нису ишли кући шест месеци, ја на смем да се појавим, а кад сам коначно савладала страх изазвала сам овације. У време док сам још била млада ни једна улога коју сам тумачила није била озбиљна, већ све у којима треба да се свлачим и играм лепе жене у ком-

МАГАЗИН 10.1.2021.

10.1.2021.

МАГАЗИН

бинезону, краткој сукњи или пешкирчету, што је заиста било проблем. Такве улоге су ми давали јер су сви остали били старији, или крупнији, па није могао нико да тумачи такав тип жене. После тога смо радили „Малу колибу“, представу која је баш због тога што смо игали само нас четворо, била израбљивана јер смо комплетну сценографију могли да спакујемо у ауто и идемо свуда – прича Шана. Колико је рад у позоришту деловао на промену дотадашњих навика сведочи Шанино искуство које потврђује да до тада није имала посебних афинитета према читању. Долазак у нову средину, и начин комуникације са свима који учествују у стварању представе а и онима на различитим гостовањима и фестивалима, пред младу особу стварају обавезу да се усавршава и буде равноправан саговорник кад год се за то укаже прилика. Све што се у то време дешавало у позориштима пратио је часопис „Сцена“ ко-

ји је пружао прилику за упознавање са најновијим драмским текстовима. На Шану је најјачи утисак оставио „Камен за под главу“, посебно улога Круне са којом је успоставила чврст контакт. У тренутку кад је тадашњи директор Краљевачког позоришта Миломир Недељковић одлучио да на репертоар постави „Камен за под главу“, а за редитеља изабрао Драгана Јаковљевића, Шана је била свесна да мора и рукама и ногама да се избори за поверење како би тумачила Круну. - Кажем Драгану Круна је моја, а друга глумица може да је тумачи само преко мене мртве. Први пут у животу сам се борила да нешто одиграм по сваку цену, или да цркнем. Представа је остварила највеће успехе у историји позоришта, дуго је била на репертоару и док нисам напустила позориште 1996. године одиграна скоро сто пута. Ишли смо свуда и добијали награде колико ни једна друга представа, а играли смо и у Будимпешти што је било повод за пријем у нашој амбасади.

Играла сам Круну и у верзији позоришта у Крушевцу које се показало као потпуно различит колектив. Није ми одговарао рад у средини у којој нема присности као у нашем позоришту где смо сви били за једног, а један за све. Нису ме посебно фасцинирали професионални глумци, јер су потпуно другачији, другачије се понашају, а као надобудни тако гледају на друге. Представа се у много чему разликовала од краљевачке јер је Круна приказана као курва, а у нашој као сирота жена која је по сваку цену желела да роди дете, па јој није битно са ким. Пријало ми је кад је Милица Новковић дошла да види представу и рекла како јој је Круна у мом тумачењу срце извадила. И са редитељем сам се свађала око тога, јер сам психолошки била спремна да одиграм улогу, али не на начин како ју је он видео – прича Шана. Припрема сваке нове представе је ново искуство често и због потребе да се савладавају нове вештине. У време

кад је Небојша Дугалић преузео обавезу да на сцену постави „Вишњик“ Антона Павловича Чехова требало је савладати одређене мађионичарске трикове што је повод за више одлазака у Београд и рад са професионалним мађионичарем, а најпогоднијим у то време показао се Биг Лале. Колико је Шана озбиљно пришла припреми, и колико добро реализовала све захтеве редитеља у креирању лика, на најбољи начин доказује награда коју је за улогу у овој представи добила на фестивалу у Кули. Ма колико деловала успорено, што је карактеристика дела руских класика, представа је наишла на добар пријем код публике, а разлог више да Шана буде задовољнија од осталих лежи у чињеници да се, после тумачења серије голишавих ликова, сврстала у ред глумица којима се поверавају озбиљне улоге. Посебан утисак одавало је учешће великог броја извођача и богати костими добијени уз помоћ београдског Народног позоришта.

- Никад раније нисмо играли у таквим представама. Кад сам била мала замишљала сам позориште и маштала да имам хаљину која шушти, а до „Вишњика“ никако да добијем улогу да играм у таквој хаљини и чујем тај звук. После не знам колико голотиње коначно сам добила улогу озбиљне жене у хаљини са дугачким рукавима закопчаној до грла. Пресвлачила сам се два пута у хаљину која шушти и кад сам први пут чула тај звук мојој срећи није било краја, а иако улога није богзна колико битна била сам нон стоп на сцени – каже Шана. Посебно интересантна младим људима су се чинила бројна гостовања, нарочито она у оквиру „Турнира духовитости“ у надсмејавању градова на свој рачун. После прве године, кад је краљевачка екипа стигла до самог финала, након кратке паузе такмичење је обновљено и проширено на друге републике бивше Југославије. Скромна материјална средства одувек су била ограничавајући фактор

мада захтеви краљевачких аматера никад нису били превише високи. Зато им ни у време наступа у Херцег Новом није било тешко да коначе у Буљарицама, где је смештено радничко одмаралиште „Фабрике вагона“, нити да сами спремају храну за тридесетак особа. То су стари које заувек остају у сећању, а испливају тек у ретким приликама као што је ова. - Дружили смо се, јели и пили заједно и живели као сложна породица у којој се нико никоме није удварао, нити је било љубавних веза. Нама није била потребна црква, нама је позориште било црква, а ми смо били браћа и сестре чији је однос био чист као пелена. Није нам било битно ко ће коју улогу да добије, није било зависти ни љубоморе, а трудили смо се само да представа буде боља, па смо ноћима седели и причали како шта да се одигра а то, чујем, сада више не раде – каже Шана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

10.1.2021.

Филмови које смо гледали - 1971.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

10.1.2021.

Беше једом

Дејвид, Петар и Алиса Лидлтон уживају у идиличном детињству у Енглеској крајем 19. века. Они највише воле да се играју у својој башти и оближњој шуми, а дечју живописну машту подстичу родитељи Џек и Роуз. Алиса и Петар су заљубљени у старијег брата Дејвида, који своју пажњу дели на сестрине чајанке са плишаним играчкама и узбудљиве гусарске авантуре са млађим братом. Њихов свет ће бити пољуљан када Роузина сестра Еленор, опседнута статусом, обезбеди Дејвиду место престижном интернату у Бристлмосу, што значи да ће ускоро отићи од куће. Замишљени живот без Дејвида постаје још гора стварност када се догоди трагедија а Дејвид се, током игре са Петром на трошном речном чамцу, оклизне и удави. Туга прети да сломи породицу Лидлтон. Роуз се повлачи у себе, доста пије, док опсесивно прави шешир од

филца који је обећала Дејвиду као поклон за одлазак. Мајстор који прави макете бродова Џек поново упада у зависност од коцкања и баца се у дугове, повезујући се са мрачном прошлошћу подземља. Алиса у почетку одбија да прихвати да Дејвида заиста нема па се, одгурнута од мајке, приближава тетки која одлучује да је претвори у праву даму. У међувремену, Петар себе криви за Дејвидову смрт и труди се да попуни рупу која је због тога настала у породици. Како се ситуација Лидлтонових погоршава, и Петар и Алиса проналазе снагу у моћи своје маште и крећу у праву авантуру како би спасили породицу од беспарице. Авантуру их води дубоко у подле улице викторијанског Лондона, где спознају невероватна открића о пореклу свог оца. Охрабрен, Петар схвата да није решење да постане као његов старији брат и одлучује да побегне у вечно дечаштво на далеко острво Недођија. У међувремену, Алиса се упушта у свет сопственог стварања, назван Земља чуда, где схвата да се на крају мора вратити у стварност, одрасти и направити сопствени избор између мајке и тетке. Тако се из једне трагичне стварности рађају две веома различите фантастичне легенде, Петар Пан и Алиса у земљи чуда. Породичну авантуру у 2Д формату са елементима фантазије, чије трајање за четири минута премашује сат и по, Бренда Чепмен је режирала према сценарију Марисе Кејт Гудхил, а главне улоге тумаче Анџелина Џоли, Гугу Мбхата Роу и Мајкл Кејн. Филм се приказује до 13. јануара, а пројекције почињу у 17 сати.

Како се решити Деда Мраза

Како би спасио посао који је у забрињавајућем паду Крис Крингл, познат као Деда Мраз, присиљен је на партнерство са америчком војском. Погоршавајући ствари, Крингл се уплиће у смртоносну битку против високо квалификованог атентатора, ког је унајмио размажени дванаестогодишњак након што је у чарапи добио комад угља… Акциону комедију у 2Д формату, у трајању од сто минута, Ешом и Иан Холм су режирали према сопственом сценарију, а водеће улоге тумаче Мел Гибсон, Волтон Гогинс и Мериен ЖанБаптист. Филм је на репертоару до среде 13. јануара у пројекцијама које почињу у 19 сати.

10.1.2021.

МАГАЗИН

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Да би „елите“ себи живот уредили, у законе и то су уградили!

Све је бројнија „Србијанска клапа“, што им на главу, „паше свака капа“!

Народ је српско „највеће богатство“!? Зато га треба још више – опорезовати!

Српска зла су: „добра“?! Туђа зла су: „чисто зло“?!

Пред једанаести Ибарски крос

МАГАЗИН

10.1.2021.

СВЕ СПРЕМНО ЗА СТАРТ

- Пуну деценију Ибарски крос је на једном месту окупљаo најбоље тркаче, а од прошлогодишњег издања пажња се посвећује и рекреативцима. - У складу са пропозицијама такмичења ограничен број учесника у свакој од категорија. - Једанаесто по реду издање Ибарског кроса одржаће се у конкуренцији сениора и ветерана, док ће се пионири и јуниори надметати у оквиру Првенства Атлетског клуба Краљево у кросу. - Пре почетка прве трке церемонија проглашења најбољих атлетичара Атлетског клуба Краљево за прошлу годину

раљево ће следећег викенда једанаести пут бити домаћин још једног значајног атлетског такмичења. Тачно у подне 16. јануара биће дат знак за старт прве трке Ибарског кроса покренутог 2011. године, након што је после деценија непрекидног трајања изостала Новогодишња атлетска трка у Мрсаћу. Када је већ следеће у овом месту настављена дугогодишња традиција у Атлетском клубу „Краљево“ нису били спремни да одустану од организације такмичења, али ни да се термини поклапају па су за нови изабрали први дан Нове године по Јулијанском календару. Ибарски крос се, уз подршку локалне самоуправе и Спортског савеза Краљево, одржава према правилима Српског атлетског савеза, а право учешћа на овогодишњем имају сви који су се до 5. јануара пријавили за старт у некој од категорија које обухватају млађе и старије пионире и пионирке, јуниоре и јуниорке, потом сениоре, сениорке и ветеране разврстане у старосне групе у распону од по пет година старости. Пуну деценију Ибарски крос је на једном месту окупљаo најбоље тркаче, а од прошлогодишњег издања пажња се посвећује и рекреативцима. Пандемија корона вируса је одлучујуће утицала на измену режима такмичења и, у складу са пропозицијама, ограничени број учесника у свакој од категорија, за сениоре и сениорке на двадесет, а ветеране десет у свакој од старосних група. Једанаесто по реду издање Ибарског кроса одржаће се у конкуренцији старијих категорија, док ће се пионири и јуниори надметати у оквиру Првенства клуба у кросу. Тачно у подне на старту ће се први појавити пионири и пионирке који ће трчати на стази дугој хиљаду метара, колико и јуниорке које ће се на стази

МАГАЗИН

10.1.2021.

појавити двадесет минута касније. Оквирним планом трке предвиђено је да јуниори трче на два пута дужој стази, а старт је планиран петнаестак минута касније од јуниорки. Планирано је да се десет минута пре истека првог сата на старту појаве сениорке којима пре циља предстоји задатак да истрче три хиљаде метара. По завршетку ове очекује се најзанимљивија трка сениора на пет хиљада метара, а потом ветерана у мушкој и женској конкуренцији за које ће сатница зависити од броја пријављених. Независно од тога познато је да ће три групе старијих од тридесет пет, четрдесет и четрдесет пет трчати на стази дугој четири хиљаде метера, старији од педесет и педесет пет три, а старији од шездесет и шездесет пет година две хиљаде метара. Најкраћа стаза од само хиљаду метара намењена је атлетичарима који су зашли у осму деценију живота. Старт и циљ свих трка су код ресторана „Кућа сећања“ где ће пре почетка манифестације бити обављена церемонија проглашења најбољих атлетичара Атлетског клуба Краљево за прошлу годину. Према најави организатора на старту главне трке очекују се и државни репрезентативци што је добра прилика за наговештај узбудљивог и неизвесног надметања пре почетак нове сезоне атлетских такмичења. Неопходност примене мера заштите од ширења епидемије корона вируса обавезују на проверу телесне температуре свих учесника, ношење заштитних маски и коришћење дезинфекционих средстава. Ношење маски обавезно је од уласка у пријемни центар до краја манифестације, сем за време проведено на стази. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 10. И 16. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

10.1.2021.

10. јануар

49. п. н. е. — Гај Јулије Цезар је прешао реку Рубикон, границу између Италије и Галије, што је означило почетак грађанског рата против Помпеја и Сената. 1356 — На државном сабору у Нирнбергу прихваћен главни део Златне буле цара Карла IV, великог уставног закона немачке царевине. 1430 — Бургундски војвода Филип Добри је основао витешки Ред златног руна. 1776 — Објављен је памфлет Здрав разум Томаса Пејна у којем је осуђена британска управа над Тринаест колонија. 1863 — У Лондону отворена прва линија подземне железнице у свету. 1882 — Почео је Херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустроугарске, као одговор на увођења закона о војној обавези и регрутовања. Устанак, који је потајно подржала Црна Гора, угушен после неколико месеци. 1889 — Француска успоставила протекторат над Обалом Слоноваче. 1920 — У Женеви изабрано веће Лиге народа које су чинили Француска, Италија, Јапан, Велика Британија. 1922 — Артур Грифит је постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије. 1923 — Литвански становници територије Мемел су се побунили против одлуке Друштва народа да област остане под француским мандатом. 1927 — Премијерно је приказан неми научно-фантастични филм Метрополис аустријског режисера Фрица

Ланга. 1934 — У Немачкој погубљен Маринус ван дер Лубе пошто је проглашен кривим за паљење Рајхстага 27. фебруара 1933. 1953 — Де Хевиланд Комета, први путнички млазни авион, распао се у ваздуху изнад Тиренског мора услед замора материјала. 1966 — Индија и Пакистан су потписали декларацију из Ташкента чиме је окончан Индијско-пакистански рат из 1965. 1969 — Шведска као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом. 1996 — Израел пустио из затвора стотине Палестинаца неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали. 1997 — Арнолдо Алеман постао председник Никарагве у првој демократској и мирној смени власти у модерној историји те земље. 1997 — Током антивладиних протеста у Софији демонстранти пробили полицијски кордон, упали у зграду Парламента и демолирали је. 2001 — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991. и 1992. током рата у Босни. 2002 — израелски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у Рафи, после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.

11. јануар 1569 — У Енглеској је, под патронатом краљице Елизабете I, у катедрали

Светог Павла у Лондону први пут организована лутрија. Приход је коришћен за обнову утврђења, лука и других јавних радова. 1787 — Вилијам Хершел је открио два Уранова месеца, које је касније његов син назвао Оберон и Титанија. 1811 — Скупштина свих народних старешина у Србији основала је у време Првог српског устанка прва попечитељства (министарства). Министар просвете постао је најученији Србин тог времена, ректор Велике школе у Београду Доситеј Обрадовић. 1843 — Аустријски цар Фердинанд I је у време највећег успона Илирског

препорода забранио употребу илирског имена, посебно у „новинама и јавним списима“. 1879 — Британске снаге под командом лорда Челмсфорда су напали Зулуланд без дозволе британске владе, чиме су започели Англо-зулу рат. 1882 — Нападом устаника на пандурску станицу у Улогу почео устанак у Херцеговини против аустроугарске окупације. 1886 — У Њујорку је почео први шаховски меч за првака света између Вилхелма Штајница и Јохана Цукерторта, који је добио Штајниц резултатом 10:5, уз пет ремија. Титулу је одбранио 1889. и 1892. у мечевима против Михаила Чигорина, али је 1894. поражен од Емануела Ласкера. Написао је „Уџбеник модерног шаха“, који се сматра основом модерне шаховске стратегије. 1919 — Румунија је анектирала Трансилванију која је била у саставу Аустроугарске монархије до њеног распада 1918. Миром у Тријанону 1920. Трансилванија је формално додељена

Румунији. 1922 — Први пацијент излечен инсулином од шећерне болести је постао 14-годишњи Канађанин Леонард Томсон. 1923 — Војске Француске и Белгије су окупирале Рурску област како би присилиле немачку Вајмарску републику да плати одштету за Први светски рат. 1942 — Јапанци су у Другом светском рату заузели Куала Лумпур. 1946 — Уставотворна скупштина у Тирани је прогласила Народну републику Албанију. 1962 — Под снежном лавином, која је у перуанским Андима затрпала село Хуаскаран, живот је изгубило више од 3.000 људи. 1970 — Армија Нигерије је после 32 месеца борби у грађанском рату у којем је погинуло милион и по људи, угушила побуну сецесиониста у провинцији Бијафра. Вођа побуњеника генерал Чуквуемека Одумегву Оџукву напустио је земљу дан после пада Оверија, главног града Бијафре. 1989 — Испред Скупштине Црне Горе одржан је масовни митинг грађана на којем је затражено смењивање државног и партијског руководства. Под великим дводневним притиском демонстраната то руководство је поднело оставке, а на политичку сцену Црне Горе ступила је група младих комуниста на челу с Момиром Булатовићем и Милом Ђукановићем. 1992 — Референдум за територијалну и политичку аутономију Албанаца у Македонији[1] 1998 — Наоружани нападач, исламски фанатик, убио је најмање 22 и ранио 51 шиитског муслиманског верника током молитве у џамији у пакистанском граду Лахор. 2000 — Председник Алжира Абделазиз Бутефлика донео је општу амнестију за припаднике Исламске армије спаса и за узврат затражио распуштање њихове организације. 2001 — Влада Бурундија и побуњеничка група Хуту, једна од две етничке мањине, постигли су договор о повлачењу својих трупа из Демократске Републике Конго.

2006 — Вулкан Огастин на Аљасци еруптирао два пута, што је прва његова ерупција од јануара 1986.

12. јануар 812 — Изасланици византијског цара Михаила I Рангабеа склопили мир у Ахену с франачким царем Карлом Великим, после више од деценије рата Византије и Франачког царства. 1906 — Почео Царински рат између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије 1932 — Хети Каравај, демократа из Арканзаса, постала прва жена изабрана у Сенат САД. 1964 — У Занзибару, месец дана пошто је земља стекла независност, збачен са власти султан и проглашена република с председником Абеидом Карумеом. Четири месеца касније Занзибар се ујединио с Тангањиком у Танзанију. 1969 — Објављен први албум британске рок групе Лед зепелин. 1977 — Израелци су масовним демонстрацијама изразили протест због одлуке Француске да пусти на слободу Абу Дауда, вођу палестинских терориста који су 1972. извршили масакр над израелским атлетичарима на Олимпијским играма 1972. у Минхену. 1981 — Почела са емитовањем америчка ТВ сапуница „Династија“. 1990 — Румунски председник Јон Илијеску саопштио да је Комунистичка партија Румуније стављена ван закона. 1991 — Конгрес САД одобрио председнику Џорџу Бушу употребу војне силе да би присилио ирачку армију да напусти Кувајт. 1992 — Влада Алжира дан после оставке шефа државе Шадлија Бенџедида одложила другу рунду парламентарних избора, образложивши то „немогућношћу настављања изборног процеса“. На изборима водио исламски Фронт националног спаса. Исламисти се прихватили оружја и у наредним годинама убијено више десетина хиљада Алжираца. 1993 — Комесаријат Уједињених нација за избеглице саопштио је да је 1992. у свету било више од 18,5 мили-

она избеглица. Број избеглица повећан за 3,5 милиона у односу на 1991, од чега три милиона расељено и избегло са територије Југославије. 1996 — Прве руске јединице у саставу ИФОР стигле у Босну и Херцеговину, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата. 1998 — 19 европских држава потписало документ о забрани клонирања људских бића. У Београду почео штрајк Градског саобраћајног предузећа. Први пут у стогодишњој историји јавног превоза на београдске улице није изашло ниједно возило ГСП. Штрајк трајао шест дана. 2006 — У стампеду, за време ритуалног каменовања ђавола задњег дана Хаџа на Мини, Саудијска Арабија, погинула 362 су муслиманска ходочасника. 2010 — У земљотресу на острву Хаити погинуло око 316.000 особа.

МАГАЗИН

10.1.2021.

13. јануар

532 — У Константинопољу је избио устанак Ника против цара Јустинијана. 1842 — Приликом повлачења из авганистанског града Кабула, британске трупе од 9000 војника масакриране су у Кибер Пасу. 1847 — Потписан је мир из Кауенге, чиме су незванично окончане борбе у Калифорнији током Америчко-мексичког рата. 1854 — Јапански шогун Токугава Ијесада потписао је први трговински уговор којим су за САД отворене неке јапанске луке. Касније су потписани уговори с Великом Британијом, Русијом, Француском, чиме је Јапан прекинуо политику изолованости и почео да се укључује у међународне односе. 1898 — Француски писац Емил Зола је под насловом „Оптужујем“ објавио у листу „Л’Орор“ отворено писмо председнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни

Немачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора. 1910 — Емитован је први радиопренос опере уживо из њујоршке Метрополитен опере, Леонкавалови „Пајаци“ и Маскањијева „Кавалерија рустикана“. 1915 — У граду Авецано у централној Италији у земљотресу је погинуло 30.000 људи. 1935 — На плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припајање Немачкој. 1953 — Скупштина СФРЈ је усвојила Уставни закон 1953. 1963 — У војном удару је убијен први председник Тогоа, Силванус Олимпио, и војска је на власт довела Николаса Границког, који је од 1961. био у избеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом власт је преузео потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема. 1972 — Војска је у Гани збацила цивилну владу председника Едварда Акуфа Ада, а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг. 1985 — Приликом пада воза у провалију, око 250 km источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено. 1991 — Совјетски војници су напали присталице независности Литваније код ТВ торња у Вилњусу, усмртивши 14 особа. 1991 — На светском првенству у аустралијском граду Перту југословенски ватерполисти освојили су златну медаљу. 1993 — На основу одлуке немачког Уставног суда обустављен је судски поступак против бившег председника Демократске Републике Немачке Ериха Хонекера. Суд је закључио да процес против 80годишњег Хонекера, тешко оболелог од рака представља повреду људског достојанства. Хонекер је након 169 дана проведених у истражном затвору емигрирао у Чиле где је умро у мају 1994. 2001 — У земљотресу у Салвадору погинула је 701 особа и 3.883 је рање-

но, а 160.598 стамбених објеката је уништено, озбиљно оштећено или затрпано земљом. 2012 — Италијански крузер Коста Конкордија се насукао на гребен код обале острва Изола дел Ђиљо и делимично потонуо.

14. јануар 1301 — Смрћу Андрије III окончана је владавина Арпадоваца над Угарском. 1504 — Папа Лав X је издао папску

булу против ропства. 1504 — Шпанија је анектирала Кубу. 1784 — САД ратификовале мировни уговор са Великом Британијом, чиме је и формално окончан Амерички рат за независност. 1809 — Велика Британија и Шпанија склопиле савез против француског цара Наполеона I. 1814 — Дански краљ Фредерик VI је према Килском споразуму препустио Норвешку Шведској у замену за повраћај Помераније. 1826 — У Пешти основана Матица

српска на иницијативу Јована Хаџића и уз помоћ богатих српских трговаца из Пеште и Будима. 1867 — У оквиру балканских национално-ослободилачких савеза против Отоманског царства, Влада Србије у Букурешту с бугарским револуционарним комитетом склопила споразум о стварању заједничке државе која би се звала Бугаро-Србија или Србо-Бугарска, а за владара био предвиђен српски кнез Михаило Обреновић. 1907 — Земљотрес разорио град Кингстон на Јамајци и усмртио око 1.000 људи. 1943 — У Казабланки почела конференција лидера савезничких снага у Другом светском рату Рузвелта, Черчила и Де Гола. На конференцији која је завршена 26. јануара закључено да силе Осовине морају безусловно капитулирати и прецизиран датум искрцавања савезника у Италији. 1953 — Народна скупштина Југославије изгласала уставни закон којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача. Уместо владе и министарстава уведена извршна већа и државни секретаријати. Први председник Савезног извршног већа постао Јосип Броз Тито. 1969 — Велики пожар и низ експлозија који су избили на америчком носачу авиона УСС Ентерпрајз су усмртили 28 морнара, повредили 314 и уништили 15 авиона. 1969 — Лансиран совјетски васионски брод „Сојуз 4“ с космонаутом Владимиром Шаталовим, дан касније „Сојуз 5“ у ком су били Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов. Два брода се потом спојила, космонаути Јелисејев и Крунов прешли у „Сојуз 4“. То је било прво спајање васионских бродова с људском посадом у Земљиној орбити. 1991 — У Тунису убијена три блиска сарадника Јасера Арафата, међу којима Абу Ијад, један од оснивача Палестинске ослободилачке организације. 1996 — Председник Гватемале Алваро Арсу позвао, преузимајући дужност шефа државе, левичарске герилце да почну преговоре о окончању 35-годишњег грађанског рата.

2000 — Пет босанских Хрвата Зоран, Влатко и Марјан Купрешкић, Владимир Шантић и Драго Јосиповић проглашени кривим пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу за масакр 116 Муслимана у Ахмићима у Босни 1993. Осуђени на затворске казне од пет до 25 година. Купрешкићи 23. октобра 2001. проглашени невиним и ослобођени, а осталој двојици казна смањена. 2005 — Сонда Хајгенс се спустила на Сатурнов месец Титан. 2010 — Јемен је објавио рат против Ал Каиде. 2011 — Бивши председник Туниса Зин ел Абидин бен Али је побегао у Саудијску Арабију, што се сматра годишњицом Туниске револуције и почетком Арапског пролећа.

15. јануар 69 — Отон је постао римски император, али је остао на власти само три месеца. 1535 — Енглески краљ Хенри VIII преузео врховно поглаварство над Црквом Енглеске према повељи коју је претходно усвојио енглески парламент. 1559 — Елизабет Тјудор, кћерка Хенрија VIII и Ане Болен, крунисана у Весминстерској катедрали у Лондону као Елизабета I, један од најзначајнијих владара у историји Енглеске. На престо ступила после смрти краљице Мери I. 1582 — Пољска и Русија, уз посредовање папе Гргура XIII, потписале мировни уговор којим је Русија изгубила излаз на Балтичко море. 1804 — Јањичарске старешине, дахије, које су 1801. узурпирале власт у Београдском пашалуку, почеле „сечу кнезова“ у покушају да спрече побуну српског народа против јањичарског зулума. На превару је ухваћено и погубљено око 70 најугледнијих српских кнезова, виђених људи и свештених лица, међу којима Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Хаџи Рувим и Хаџи Ђера. Тај догађај убрзао избијање Првог српског устанка. 1895 — У Санкт Петербургу преми-

10.1.2021.

МАГАЗИН

јерно изведен балет “Лабудово језеро” Петра Иљича Чајковског у својој коначној верзији, у којој се изводи и данас. 1910 — Француски Конго постао део Француске Екваторијалне Африке. 1912 — Током италијанско-турског рата први пут из авиона бачени пропагандни леци. 1919 — Фрајкори су убили вође немачког радничког покрета Роза Луксембург и Карл Либкнехт у Берлину после неуспелог устанка. 1920 — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон). 1943 — Америчке трупе у Другом светском рату потиснуле Јапанце са пацифичког острва Гвадалканал и тиме зауставиле њихово напредовање према Аустралији. 1943 — У Арлингтону, Вирџинија (крај Вашингтона) отворен за рад Пентагон, највећа административна зграда на свету у којој је смештено Министарство одбране САД. 1945 — Основана италијанска новинска агенција АНСА. 1970 — Муамер ел Гадафи прогласио се за премијера Либије. 1970 — Бијафра се предала након 32-месечне борбе за независност од Нигерије. 1971 — Председници Египта и Президијума Врховног совјета СССР Анвар ел Садат и Николај Подгорни свечано отворили Асуанску брану на реци Нил. Радови трајали 11 година. 1973 — Премијер Израела Голда Меир у Ватикану разговарала с папом Павлом VI, који је том приликом рекао да подржава међународни статус Јерусалима. То је био први сусрет једног председника Владе јеврејске државе с поглаварем римокатоличке цркве. 1973 — Амерички председник Ричард Никсон је суспендовао све офанзивне акције против Северног Вијетнама наводећи као разлог напредак у мировним преговорима. 1985 — Бразилски конгрес је изабрао Танкреда Невеша за председника Бразила, чиме је окончана

21-годишња владавина војне хунте. 1992 — Европска заједница признала бивше југословенске републике Словенију и Хрватску као независне државе. 1993 — САД наредиле поморску блокаду Хаитија, уз образложење да „талас избеглица из те земље може довести до масовног губитка живота у мору“. 1998 — Инаугурација Мила Ђукановића за председника Црне Горе изазвала бурне протесте присталица бившег председника Момира Булатовића, вође промилошевићеве струје у Црној Гори. Тај догађај означио озбиљан расцеп у југословенској владајућој номенклатури. Председник Југославије Слободан Милошевић никада није признао победу Ђукановића, што је савезну државу довело у стање провизоријума, које се одржало и по одласку Милошевића са власти, у октобру 2000. 1999 — У селу Рачак на Косову нађена тела 45 Албанца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да се ради о масакру цивила, тај догађај пресудно утицао на доношење одлуке о НАТО-бомбардовању Југославије од марта до јуна 1999. 2000 — У предворју хотела „Интерконтинентал“ у Београду убијен Жељко Ражнатовић Аркан, вођа парамилитарних јединица у ратовима на простору Југославије, лидер Странке српског јединства. Ражнатовић био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу. 2001 — Сенат Камбоџе донео закон о формирању трибунала, састављеног од камбоџанских и међународних судија, који ће судити лидерима Црвених Кмера за злочине почињене током њихове владавине од 1975. до 1979, када је умрло од глади, болести или било убијено око 1,7 милиона Камбоџанаца. 2001 — Покренута је енглеска верзија Википедије.

16. јануар 27. п. н. е. — Римски Сенат је доделио назив августа Гају Октавијану када је овај постао први римски император. 929 — Кордопски емир Абдурахман III се прогласио за калифа, основавши тако Кордопски калифат. 1547 — Иван IV Грозни је крунисан у Москви за првог руског цара. 1778 — Француска је признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе. 1780 — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила шпанску флоту у бици код рта Свети Винсент. 1864 — Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У Другом шлезвичком рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије. 1908 — У Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на месту кафане „Велика Србија“. 1920 — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон). 1920 — У Лондону одржана прва седница Друштва народа. 1945 — Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника. 1969 — У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968. 1969 — Совјетски космонаути у свемирским бродовима „Сојуз 4“ Владимир Шаталов и „Сојуз 5“ Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити

око Земље. 1979 — Шах Ирана Реза Шах Пахлави је напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт. 1987 — Генерални секретар Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг поднео оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео Џао Цијанг. 1991 — САД и западни савезници почели, у Заливском рату, операцију „Пустињска олуја“ масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду. 1993 — У опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду. 1996 — Заменик премијера Русије Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео оставку. 1998 — У експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара. 2000 — За председника Чилеа изабран Рикардо Лагос, први председниксоцијалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом. 2001 — У покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф. Кабила на власт дошао у мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа. 2002 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже „Ал Каида“ и остатака талибана у Авганистану и ван те земље. 2018 — У атентату који се десио у Косовској Митровици убијен Оливер Ивановић, бивши државни секретар за Косово и Метохију.

10.1.2021.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs