МАГАЗИН Година IX * Број 478 * 17. јануар 2021. * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
17.1.2021.
МАГАЗИН
2
Хвала што читате
Краљевски
МАГАЗИН
3
4
МАГАЗИН 17.1.2021.
10 16 18 26 32 38 40 44 52 60 62 72 74 76 80
Фото: М. Радовановић
У овом броју: Из дана у дан Будимо одговорни Живот са вирусима Године пролазе, ми стојимо Храбрије и одважније Почиње други круг Као и пре распуста Рудар међу кошевима Мало грађанско позориште Из Мињине кухињице Зима зима, е па штаје Филмови које смо гледали Наличја српског лица Рибница - Спартак Времеплов
5
6
МАГАЗИН 17.1.2021.
7
8
МАГАЗИН 17.1.2021.
9
10
МАГАЗИН 17.1.2021.
Промена епидемиолошке ситуације
ИЗ ДАНА У ДАН - Током последњих седам дана тестирано хиљаду седам стотина седамдесет два узорка бриса, осам стотина четрдесет седам ПЦР методом. - Симптоме болести имало пет стотина осамдесет пет тестираних а вирус потврђен код само осамадесет четири, и још четири од двеста шездесет три тестирана по другим индикацијама. - Антигенским тестом тестирано девет стотина двадесет пет узорака бриса, а присуство вируса потврђено код двеста двадесет три особе. - Триста једанаест новорегистрованих случајева инфекције, пет особа преминуло. - На болничко лечење примљено двадесет пет нововоболелих, а отпуштено тридесет седам излечених. - У ковид амбуланти за пет дана прегледано пет стотина седамдесет пет особа
11
12
МАГАЗИН 17.1.2021.
оследњи дан прве декаде јануара обележила је нова промена епидемиолошке ситуације о чему сведочи извештај Завода за јавно здравље Краљево након тестирања триста петнаест узорака назофарингеалног бриса, од којих сто деведесет осам ПЦР методом. Провером сто десет узорака брисева особа са симптомима болести присуство вируса потврђено код седамнаест, а међу осамдесет осам тестираних по другим индикацијама код још две. Антигенским тестом је тестирано сто седамнаест узорака бриса, а вирус потврђен код тридесет три особе. Други дан минулог викенда окончан је потврдом да је са педесет два новорегистрована случаја број укупно инфицираних од почетка епидемије за сто осамдесет три премашио десет хиљада, а да је смрћу једне особе у Општој болници „Студеница“ број преминулих повећан на сто шездесет три. Подаци од понедељка сведоче да је током претходна двадесет четири сата тестирано двеста шездесет шест узорака бриса, од којих сто четрдесет пет ПЦР методом, а резултати сведоче о још једној промени епидемиолшке ситуације. Међу осамдесет седам узорака брисева особа са симптомима болести позитивним на присуство вируса оцењено је дванаест, док је педесет девет тестираних по другим индикацијама окарактерисано као негативно. Антигенским тестом је тестиран сто двадесет један узорак, а вирус потврђен код тридесет особа што је допринело да, са четрдесет два новорегистрована случаја инфекције вирусом, укупан број буде повећан на десет хиљада двеста двадесет пет. Од последњег извештаја преминуле су још две особе са територије града Краљева, па је укупан број повећан на сто шездесет пет. Првог дана у недељи на болничком лечењу је био четрдесет један пацијент. Од седам на интензивној нези један је интубирана, а код шест преосталих примењена неинвазивна вентилација. Током протекла двадесет четири сата примљена су два, отпуштен један и преминула два пацијента, а у ковид амбуланти прегледано сто једанаест особа. Извештај Завода за јавно здравље од
П
12. јануара сведочи о новој промени епидемиолошке ситуације након анализе резултата тестирања двеста тридесет шест узорака бриса. У здравстевним установама са подручја Краљева на присуство новог корона вируса тестиран је деведесет један узорак бриса, а међу шездесет ешст узетих од особа са симптомима болести присуство вируса потврђено код дванаест особа. Двадесет пет осталих тестирано је по другим индикацијама и утврђено да су сви били негативни. Антигенским тестом је тестирано сто четрдесет пет узорака бриса, а вирус потврђен код тридесет четири особе. Тако је на дан 12. јануара, са четрдесет шест новорегистрованих случајева инфекције вирусом, укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на десет хиљада двеста седамдесет један. Од последњег извештаја у Општој болници „Студеница“ је преминула још једна особа чиме је укупан број повећан на сто шездесет шест. О побољшању тренутног стања сведочи смањење броја хоспитализованих на одељењима Опште болнице „Студеница“. Након пријема четири новооболела, отпуста шест излечених а смрти два пацијента број хоспитализованих је сведен на тридесет седам. Од седам пацијената смештених на одељење интензивне неге два су интубирана, а код пет осталих примењена неинвазивна терапија. У периоду између два извештаја у ковид амбуланти је прегледано сто осам особа. Епидемиолошка ситуација је промењена и последњег дана прошле године по Јулијанском календару кад је потврђено да је од две стотине четрдесет узорака бриса деведесет четири тестирано ПЦР методом. Извештај Завода за јавно здравље сведочи да је тестиран седамдесет један узорак бриса особа са симптомима болести, а вирус потврђен код осам. Двадесет три особе чији су брисеви тестирани по другим индикацијама могу да одахну, јер су сви негативни на пресуство вируса. Антигенским тестом је тестиранo сто четрдесет шест узоракa бриса, а вирус потврђен код тридесет једне особe тако да је, са тридесет новорегистрованих, укупан број случајева инфекције за триста десет већи од десет хиљада. Извештај
13
14
МАГАЗИН 17.1.2021.
потврђује да је у болници преминула још једна особа чиме је укупан број повећан на сто шездесет седам. О сталном смањењу броја хоспитализованих у одељењима Опште болнице сведочи податак да је на лечењу задржано још четрдесет најтежих пацијената. Од осам са најтежом клиничком сликом, који су смештени на одељењу интензивне неге, два су интубирана а шест на неинвазивној вентилацији. Између два извештаја на лечење је примљено осам пацијената, четири је отпуштено а у ковид амбуланти прегледано сто тридесет осам особа. Први дан нове године по Јулијанском календару обележен је податком о тестирању двеста двадесет девет узорака назофарингеалног бриса, од којих деведесет четири ПЦР методом. Од укупног броја седамдесет седам су брисеви особа са симптомима болести а присуство вируса је потврђено код осам, као и још једне од осам чији су брисеви тестирани по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестиранo сто тридесет пет узорака бриса, а вирус потврђен код тридесет шест особа чиме је укупан број инфицираних повећан за четрдесет пет и за триста педесет пет премашио десет хиљада. На болничком леечњу је задржано тридесет седам пацијената од којих осам на одељењу интензивне неге, два интубирана и шест на неинвазивној терапији, а прегледано је још сто једанаест пацијената. Да у дугом периоду нису јењавала настојања да се открије што више инфицираних сведочи извештај од 15. јануара кад су стигли резултати провере здравствене исправности двеста четрдесет три узорка бриса, међу љима сто деветнаест ПЦР методом. Од укупног броја брисева особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено код петанаст, а међу седамнаест тестираних по другим индикацијама код још једне. Антигенским тестом су тестирана сто двадесет четири узоркa, а вирус потврђен код двадесет седам особа. Прва половина јануара окончана је потврдом да је, са четрдесет три новорегистрова-
на, укупан број инфицираних повећан на десет хиљада триста деведесет осам. Број хоспитализованих смањен је на тридесет четири од којих је шест било на интензивној нези, три пацијента су интубирана а три на неинвазивној вентилацији. Током последња двадесет четири сата примљена су четири пацијента, седам је отпуштено а прегледано је сто седам особа. Мирније није било ни првог дана викенда кад је тестиран исти број узорака бриса као и претходног, али сто шест ПЦР методом. Тестирана су седамдесет два узорка особа са симптомима болести а вирус потврђен код дванаест, док су сва тридесет четири тестирана по другим индикацијама били негативни на присуство вируса. Антигенским тестом је тестирано сто тридесет седам узорака, тридесет два су била позитивна, а са четрдесет четири новорегистрована укупан број инфицираних је повећан на десет хиљада четири стотине четрдесет два. Укупни биланс друге декаде јануара мери се са хиљаду седам стотина седамдесет два бриса код којих су тражени трагови корона вируса, од њих код осам стотина четрдесет седам ПЦР методом. Симптоме болести имало је пет стотина осамдесет пет тестираних, али је вирус потврђен код само осамадесет четири као и код четири од двеста шездесет три тестирана по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано девет стотина двадесет пет узорака бриса, а присуство вируса потврђено код двеста двадесет три особе. Новорегистрованих случајева је било триста једанаест, а пет особа је преминуло. Број хоспитализованих у периоду од понедељка и петка кретао се од четрдесет један до тридесет четири, а у јединици интензивне неге било је највише осам особа. На болничкио лечење је примљено двадесет пет нововоболелих, отпуштено тридесет седам излечених, а у ковид амбуланти је прегледано пет стотина седамдесет пет особа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
15
Мере заштите од инфекције корона вирусом
МАГАЗИН
17.1.2021.
БУДИМО ОДГОВОРНИ
16
• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.
17
17.1.2021.
МАГАЗИН
18
Др Миланко Шеклер
Знаменити Краљевчани: Др Миланко Шеклер (1)
ЖИВОТ СА ВИРУСИМА - Специјалистички ветеринарски институт Краљево прва ветеринарска установа у земљи која је набавила серолошки уређај за анализу крви. - Са делом активности Института шира јавност је упозната тек након појаве корона вируса на територији Србије. - Шездесет одсто заразних болести код људи потиче од животиња. - Заразне болести су најважнија обољења животиња. - Анализа до два милиона узорака крви годишње са врло ограниченим бројем људи. - Једна од само дванаест институција у земљи које прегледају све животиње макар једном годишње. - На удару од почетка пандемије корона вируса. - Сваког дана анализа између десет и двадесет хиљада узорака крви крава и оваца. - Најбољи резултати у Европи у откривању болести квргаве коже код крава. - Први тачно очитали редослед нуклеинских киселина у вирусу ковида
19
20
МАГАЗИН 17.1.2021.
андемија корона вируса допринела је да у први план изађу бројне личности до тада непознате широј јавности. Месецима уназад тек неколицина њих су преко медија износили најновије податке о кретању епидемије и упозоравали на поштовање мера заштите. Онда је јавност узбуркао први део текста „Шта треба знати о коронавирусу – и како се према њему опходити“ др Миланка Шеклера, објављен пред крај новембра на сајту „Нова српска политичка мисао“, о чијим ефектима најбоље сведоче бројни позитивни коментари читалаца и појачано интересовање медија, претежно електронских. Да постане један од водећих стручњака у области вирусологије још по завршетку основне школе могло је да угрози интересовање за новинарство, кад је дилема око избора будућег занимања била одлучујућа да упише две средње школе. Похађање једне пре а друге после подне трајало је до тренутка кад се неко досетио да то није у складу са законом, што је било одлучујуће за одлуку да напусти новинарство и определи се за ветерину. Време проведено на одслужењу војног рока било је довољно да упише Ветеринарски факултет заједно са годину дана млађом сестром Марином, а након дипломирања потраже посао у Ветеринарском специјалистичком институту Краљево. Први месеци стажирања обележени су свакодневним пешачењем, од по неколико километара у једном смеру, по који пут и вожњу бициклом, јер је за путовање аутобусом требало издвојити целу плату. Марина и Миланко су још као средњошколци, за време практичне наставе у Ветеринарском специјалистичком институту, као најбољи ђаци оставили јак утисак на директора Драгутина Костовића код кога није било дилеме при одлуци да по окончаном приправничком стажу постану део колектива. Интересовање за вирусологију било је одлучујуће да овај део посла буде поверен почетнику хендикепираном податком да у тој области нема старијег колегу који би му помогао у раду. Посвећеност послу посебно је дошла до изражаја током периода у коме је обављао
П
послове директора установе, кад је једва стизао да ради у лабораторији и бави се директорским пословима. - Вирусне болести наносе велику штету животињама, а како за неке не постоји вакцина неопходно је да се оболеле убијају. У то време нисмо могли све да радимо, па смо морали да шаљемо за Београд, а тренутно можемо сем пар ствари које им прослеђујемо, као што и они шаљу нама. Како смо имали мало опреме доносили смо одлуке да је купујемо за сопствене паре, па смо прва ветеринарска установа у земљи која је набавила серолошки уређај за анализу крви. Први Real Time PCR за дијагностику који је ушао у ветеринарске установе купили смо ми у време кад га није било ни у једној медицинској. Први смо набавили секвенцер за секвенционирање генома вируса, па је касније и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ код нас обучавао своје људе како би могли да га користе, прича др Шеклер. Иако послује под ингеренцијом Министарства пољопривреде, шумарства и пољопривреде рад Ветеринарског специјалистичког института се не финансира из буџета, па је установа оријентисана према тржишту. Упркос томе што држава за обављени посао измирује обавезе по испостављеним рачунима било је периода кад није имала паре. Ни то није могло да умањи амбиције за куповином опреме како би Институт што адекватније одговорио на потребе Рашког, Моравичког и Златиборског округа, а до 1999. одељењем у Приштини и скоро целе територије Косова и Метохије. - Кад сам уочио значај дивљих животиња као преносиоца висруса почели смо да конкуришемо са пројектима где смо пратили њихово здравствено стање, а специјалистички рад сам радио на птицама у близини живинарских фарми као могућем преносиоцу заразних болести на живину. Тај моменат је утицао да сам касније стално сагледавао дивље животиње, па сам докторирао на дивљим птицама као носиоцима вируса грипа, њукастл болести и две микоплазме. Радили смо пројекат у оквиру кога
смо пратили здравствено стање слепих мишева, истраживали вирусе слепих мишева, једне године испитивали змије, потом салмонелу у гмизавцима и водоземцима, змијама, жабама, и гуштерима. Први смо испитивали комарце, односно вирус Западног Нила у њима, а кад се после пет година појавио радили смо испитивање присуства на територији читаве Србије. Узорковали смо комарце у сваком округу и прегледали их овде, истраживали присуство код глодара, дивљих мишева, волухарица, ровчица... хватали и испитивали присуство бактеријских и паразитских болести, каже др Шеклер. Потврдило се да прикупљање узорака на великом простору није ни мало једноставно па је било неопходно формирати мрежу сарадника, и успоставити сарадњу са биолозима и орнитолозима, како би у истраживање било укључено што више различитих врста птица са различитих локација. Само они који су учествовали у овом подрухвату знају колико је било компликовано прибављати узорке, посебно малих врста код којих је тешко пронаћи крвни суд и узети крв а да птица не угине. У ситуацији кад је значајан број сврстан у категорију заштићених врста није смела да се направи грешка и угрози егзистенција било које јединке. Посебна пажња је посвећена слепим мишевима, који су законом заштићени па је, након узимања крви, било неопходно обезбедити могућност да слободно одлете. Са делом активности ветеринарског специјалистичког института шира јавност је упозната тек након појаве корона вируса на територији Србије. У време кад још није могла да се процени динамика ширења инфекције тестирање узорака брисева поверено је Институту „Торлак“. Неочекивано велики број узорака, и чекање на резултате по неколико дана, био је повод да у тестирање буду укључене и друге установе, међу њима и Ветеринарски специјалистички институт у кога су пристизали узорци са подручја Рашког, Расинског Златиборског и Моравичког округа, из српских енклава на Косову и Метохији, у почетку из Крагујевца и Параћина. Др Шеклер
21
17.1.2021.
МАГАЗИН
22
подсећа да шездесет одсто заразних болести код људи потиче од животиња, корона од слепог миша а узрочник је и болести говеда, паса, мачака, зечева, мишева, слепих мишева, код живине. За разлику од људи, где се појављују знатно ређе јер су их сузбили антибиотици, заразне болести су најважнија обољења животиња. - Са потребном опремом, људима и реагенсима тестирање није технички компликовано за ветеринарске установе, поготово не за нас јер смо, са Новим Садом и Београдом, имали највеће капацитете. Сваке године радимо милион узорака, а некад смо радили и два милиона узорака крви годишње са врло ограниченим бројем људи. Код животиња немаш дијабетес и инфаркт, па се бориш против заразних болести, а како има много различитих животиња законска обавеза је да их прегледаш. Имали смо капацитете, методологију, организацију за манипулацију таквим бројем узорака, док у здравству нису што је разумљиво јер нема потребе да се сваке године прегледа крв свих људи. Они раде пар стотина узорака дневно а нама се дешава да буде и осам хиљада, јер смо једна од само дванаест институција у земљи које прегледају све животиње макар једном током године. Зато су капацитети, организација и искуство били примарни па смо корону почели да радимо ми, Нови Сад, Ниш и Шабац. У почетку смо ми и Нови Сад пар недеља радили педесет посто узорака са простора целе Србије, што је више него сви други заједно. Кад је „Торлак“ радио сто педесет узорака дневно а добијао триста сваки дан, на чекању је било по две и по хиљаде, највећи удар смо преузели ми, каже др Шеклер уз подсећање да је потреба за тестирањем све већег броја узорака, а да се не угрози редовна активност, било повод за улагање значајних средстава у опремање лабораторије Клиничког центра Србије „Ватрено око“. У Ветеринарском институту се нису много двоумили па су, поред редовних послова, схватајући размере опасности која прети, прихватили тестирање на корона вирус узорака бриса потенцијално инфицираних особа. Иако је сваког дана стизало између десет и двадесет хи-
љада узорака крви крава и оваца четворо запослених, међу њима и др Шеклер, максимално коректно су обавили поверени посао и помогли великом броју инфицираних да на време добију одговарајућу терапију. Бројни су разлози због којих редовне активности Ветеринарског института морају да се одвијају по тачно утврђеној динамици, између осталог и због неопходности да се прегледом крви крава створе услови за добијање млечне карте и продају квалитетног млека како би се достигао потребан степен безбедности који не угрожава здравље корисника. Колики је значај установа ове врсте потврдило се много пута, посебнио 2016. године након појаве заразне болести квргаве коже говеда која је на ове просторе стигла из Африке, преко Македоније и Бугарске. - Болест се брзо шири и изазива велику смртност, а како нисмо имали вакцину једино решење да се болест не би ширила је да се краве убијају. Ми смо једини радили дијагностику и по двадесет четири сата радили непрестано како би инспекција ујутру имала налаз да убије краву да се болест не би даље ширила. Убили смо шест стотина осамдесет крава и зауставили болест, а поређење са другим земљама потврђује да смо имали најбоље резултате у Европи. Грчка је убила десетине хиљада грла, Бугарска преполовила сточни фонд, а ми за два месеца даноноћног рада зауставили болест па се није проширила даље, у Мађарску, Хрватску, Босну и Херцеговину. Иако нам је дошла са простора Европске уније, из Грчке и Бугарске, болест је заустављена са најмање штете и није даље отишла према западу, каже др Шеклер. Да ситуација није била ни мало безазлена најбоље сведочи податак о ангажовању војске и полиције како би спречили кретање здравих грла док се заражена не униште и закопају, а то је трајало месецима. У жижу интересовања стручне јавности Ветеринарски институт је још једном дошао половином ове године након што су стручњаци ове установе успели да очитају геном корона вируса. Да би било јасније о чему се ради треба знати
да свако живо биће преноси наследне особине на потомке преко дезоксирибонуклеинске киселине. Ово се односи и на вирусе чија је ДНК далеко мања него људска, а садржи двадесет девет хиљада нуклеотида са свим информацијама о њему. - Секвенционирање смо почели да радимо пре неколико година па можемо да секвенционирамо цео геном микроорганизама. Вируси имају од десет до педесет, изузетно сто педесет, хиљада нуклеотида а ми смо први у земљи тачно очитали редослед нуклеинских киселина у вирусу ковида. До сада смо урадили сто педесет, а очекујемо да Медицински факултет уради још толико тако да ћемо имати очитане нуклеинске киселине три стотине вируса и видети да ли је некоме порекло из Србије, да ли је променио особине и слично. Секвенционирање се ради у целом свету, а наших сто педесет је само 0,15 процената од преко сто хиљада колико је урађено. И поред тога наш допринос није мали, јер су подаци убачени у базу па и странци могу да виде какав је састав корона вируса у Србији, као што ми можемо да видимо како изгледа код њих, да ли су слични нашима или се разликују. Ми нисмо само корисници информација него смо активни чиниоци, јер податке стављамо на увиде целом свету уз могућност да их користи бесплатно, каже др Шеклер. Резултати истраживања, који ће ускоро бити објављени у посебној публикацији, добијају на значају ако се зна да пре краљевачког Ветеринарског института ниједна институција на Балкану, ни медицинска ни ветеринарска, није урадила секвенционирање хуманог вируса и убацила га у банку генома. Темељ успеха су, подсећа др Шеклер, дијагностички капацитети развијени за животиње који могу да се користе и за људе, јер су сви принципи исти. Секвенционирање се врши у оквиру епидемиолошке студије, коју финансира Влада Србије, а Ветеринарски институт је партнер београдског Медицинског факултета чији стручњаци сами не би могли да ураде ништа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
23
24
МАГАЗИН 17.1.2021.
25
17.1.2021.
МАГАЗИН
26
Војкан Трифуновић
Тековине демократских промена: Војкан Трифуновић (2)
ГОДИНЕ ПРОЛАЗЕ, МИ СТОЈИМО - Највећим дометом актуелне власти оцењује се податак да је уништила опозицију. - Људима су се смучила међусобна гложења опозиционих партија, препуцавања која трају више од двадесет година, цепидлачење око политичких програма, тако да се неки гласачи окрећу, не гласају или бирају другачије покрете. - Локална заједница је током последњих осам година назадовала, па не постоји ниједан сегмент живота који може позитивно да се оцени. - Велике силе желе да се што пре реши коначни статус јужне српске покрајине, а актуелну власт виде једином способном да то учини на начин како им највише одговара. - Друштво је толико надрогирано разноразним утицајима да тренутак отписивања признања Косова неће ни да региструје. - Отварањем граница Европске уније Краљево би остало без седамдесетак процената младих. - Провинцијализам доживљава кулминацију у свим сегментима живота
27
ваку значајнију промену у животу прате велика очекивања, али и разочарање истих размера у ситуацији када највећи део не буде остварен. Управо то догодило се након демократских промена у јесен 2000. године, а највећи део онога што је обећавано у том периоду није реализовано ни наредне две деценије. О томе сведочи историчар Војкан Трифуновић подсећањем да је незадовољство достигло кулминацију почетком друге декаде овог века, а они који су обећавали препород земље послати у историју након мајских избора 2012. На таласима незадовољства на власт су дошле снаге које су боље процениле жеље бирача обећавајући бескомпромисну борбу против корупције и организованог криминала и преиспитивање спорних приватизација великог броја некада друштвених предузећа. Након што се ништа од тога није догодило све је више оних који подсећају на ону народну „појео вук магарца“. Мало опрезнији признају да, без обзира на слаткоречива обећања, нису превише очекивали али су се, с обзиром на историју Српске радикалне странке из које је добар део чланова приступио напредњацима, прибојавали како би држава под њиховом управом могла да скрене сувише удесно. Да стрепња није имала превише основа било је видљиво током прва два мандата нове власти, јер се то није догодило што појачава уверење да се суштински ништа није променило нити скренуло са колосека који су следиле претходне владе. - То је некако нормално, јер је једно кад си у опозицији можеш да причаш све и нико ти ништа неће замерити. Као власт улазиш у неке нове процесе и системе а постоји и неко изнад тебе, од међународних институција, па не можеш да радиш шта желиш, јер можеш добити пацке. Радикализам који заговараш као опозиција спласне и постанеш део система, уљуљкаш се у сигуран живот који имаш бар четири године, са тенденцијом да се то продужи и на наредне, и није ти у интересу да било шта радикално мењаш па само надграђујеш оно што си наследио од претходника, објашњава Трифуновић.
МАГАЗИН
17.1.2021.
С
28
Највећим дометом актуелне власти оцењује се податак да је уништила опозицију, а најбоља потврда су тренутни састав Народне скупштине и локалних парламената у земљи. Они који се баве узроцима таквог стања склони су веровању о постојању више теорија од којих се једна од главних везује за финансирање. Доказ налазе у податку да, као што су у време владавине Слободана Милошевића постојали омиљени опозиционари има их и данас а до њих се, подсећа Трифуновић, долази препуштањем мање важних полуга локалне власти да би ћутали, или одређеном сумом новца исплаћеног у готовини. Чини се да је овакво понашање у великој мери утицало на све већу резигнираност народа уз уверење о неопходности да се после пуне две деценије помири са таквом ситуацијом без обзира што је то било једно од основних очекивања пред јесен 2000. - Изгледа да су се људима смучила међусобна гложења између опозиционих партија, њихова препуцавања која трају више од двадесет година, цепидлачење око политичких програма, тако да се неки гласачи окрећу, не гласају или бирају другачије. У таквим околностима појављују се покрети локалног типа Не давимо Београд, Грађанске иницијативе, Локални фронт, Удружење староседелаца Краљева и слични, који се формирају из народа за народ. Људи више не верују у организоване опозиционе партије, дају глас људима које познају јер сматрају како не треба имати једну личност око које се све окреће, а када нестане да пропадне све. Иако овакве организације имају више људи приметна је тендеција да укључе и неке виђеније личности што се сматра начином да се дође до решења за супростављање властима. Многи људи иду линијом мањег отпора, доста им је опозицинарења, побуне и свега што су радили тридесет година а нису ништа добили, па газе неке принципе које су имали док су били млађи, оцењује Трифуновић актуелни политички тренутак. Какав је он најбоље потврђује уверење да је колико земља толико и локална заједница током последњих
осам година назадовала јер не постоји ниједан сегмент који може позитивно да се оцени, од културе преко образовања и спорта до високе политике. У свим сегментима је видљиво назадовање, а више од уверења да је ситуација све гора плаши помисао да предстоје далеко тежа и неизвеснија времена. Иако се актуелној власти приписују бројни негативни потези она опстајава, а након прошлогодишњих парламентарних и локалних избора потврђује да никада није имала толику подршку домаће и доброг дела међународне јавности. Највећа подршка, верује Трифуновић, долази са запада јер велике силе, Европска унија и НАТО, желе да се што пре реши коначни статус јужне српске покрајине а актелну власт виде једином способном да то учини на начин како им највише одговара. У ситуацији кад међу опозиционим странкама има и оних које се супростављају било каквом међусобном признању између Србије и Косова западне силе нису спремне на ризик и подршку опозицији, макар међу њом био и један такав. - То је црвена линија испод које се не иде, а садашња власт нема ту црвену линију и зато их подржавају. Са друге стране запад губи стрпљење, јер је прошло осам година током којих су очекивали да се проблем признања реши много брже. Дуго се власт бранила опструкцијом, реформама и изборима, а сад кад у парламенту готово нема опозиције не постоји ништа што може да их спречи да то реши, па чекамо да потпуно паднемо у политици и да се косовски Гордијев чвор разреши. Зато мислим да покушавају на разне начине да пацифизују друштво толико надрогирано разноразним утицајима са свих страна да тренутак потписивања признања нећемо ни да региструјемо, јер ће већина да буде незаинтересована. Иако је то проблем који треба да се реши ми се понашамо као да не постоји. Сви знају да је то крупно питање које ни Ђинђић не би могао да прогута, иако је међусобно признање у то време можда и могло да прође. Овако је и даље неизвесно, па ћемо наставити да
29
17.1.2021.
МАГАЗИН
30
пропадамо у сваком погледу што је очигледно у држави у којој је партократија присутна од месне заједнице до извршног нивоа власти и скупштине, каже Трифуновић. Све то у значајној мери утиче на расположење становништва, пре свега младих који шансу за бољи живот по правилу траже у другим срединама, све чешће у иностранству. О томе сведочи изјашњавање половине ученика првог разреда Техничке школе који се образују за занимања бравара и заваривача, а шанс у за запослење већ виде у Немачкој. Да констатација није без основа потврђују примери многих који су већ отишли, па се Краљево у једном тренутку нашло на првом месту листе локалних средина из којих млади највише одлазе. Поразно делује податак да је међу њима велики број квалитетних за које се верује да би у значајној мери допринели развоју локалне заједнице. Иако нема поузданих података о томе колико је младих отишло, и колико планира да напусти ову средину а то до сада није урадило из различитих разлога, све је чвршће уверење да би отварањем граница Европске уније Краљево остало без седамдесетак процената младих. Забрињавајуће делује податак да са породицама одлазе и суграђани у четрдесетим годинама након што су исцрпели све могућности за обезбеђење егзистенције, од приватног бизниса до различитих послова који су се, кад је зарада у питању, потврдили као пресипање из шупљег у празно. Специфична ситуација створена у првим годинама након демократских промена сведочи да су дешавања са државног пресликана на локални ниво где су све видљивије унутрашње размирице између дојучерашњих опозиционих партија. Последице трвења огледају се у принудној управи у раду локалног парламента, насилном изношењу одборника из сале за седнице, тајном гласању о легитимитету у про-
сторијама тадашњег Здравстевног центра „Студеница“ и великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“. - Док су се политичари свађали имамо потпуно уништење индустрије града претвореног у паланку у којој се животари од данас до сутра. Краљево је доживело убрзан демографски развој и било је логично да се гради, али не на начин како је то урађено. Иако је град на први поглед лепши, што је видљиво само током пар летњих месеци, постао је обична провинција. Не кажем да и раније то није био у извесном смислу, али сада провинцијализам доживљава кулминацију у свим сегментима живота. У овом граду постоје квалитетни људи који су се бавили културом. Неки су се одселили а други престали, јер нису могли да се изборе са бирократијом, недостатком простора и слуха локалне власти за потребе грађана. Зато сам избор младог градоначелника, који политички није био у првом плану, доживео као позитиван моменат а наивно веровао да је образован, школован и нормалан. Можда власт промени човека, или су многи увек били такви, а сада добили прилику да себи заврше неки посао, каже Трифуновић. Инертност локалних власти оцењује се главним разлогом да последњих неколико година није урађено ништа значајно што би допринело побољшању живота појединаца због чега је све више оних који размишљају о одласку, пре свега у иностранство. Зато се најбоље сведочанство стања у земљи последње две деценије виду у Бајагиним стиховима „Године пролазе, ми стојимо“. Искуство историчара довољно је за потврду како након двадесет година може да се изведе закључак о извесном бољитку, ма колико се поредио са кретањем пужа, корак по корак према циљу који се и даље чини превише далеко, што појачава уверење да се није много помакло
са старта. Специфичне околности стваране током последње две деценије појачавају уверење о немогућности да се понове дешавања из октобра 2000. године. - Ако се деси нешто тог типа десиће се вероватно због питања Косова и то ће бити контрареволуција назадних снага. Не кажем да је признање напредно и добро, али је свршен чин и остаје само да се парафира. У том контексту је један негативан догађај и не бих могао да га поредим са 5. октобром 2000. који је општеприхваћен чин већине људи. Ако би се десило слично, а не видим како би нешто друго могло да буде окидач, организатор би могле да буду десничарске снаге и политичке партије али то нам не би донело бољитак. Ипак не може да се пореди јер је октобра 2000. била борба за живот, а ово би било борба за државне интересе које ни сами не знамо шта су, па не знамо ни где ћемо ни шта ћемо, каже Трифуновић. Велика очекивања првих година након демократских промена почела су да бледе након чарки унутар владајуће елите, а људи су постајали све незаинтересованији за политичка дешавања након схватања да је свака власт иста. Као што се половином девете деценије прошлог века, након победе опозиције на изборима, Краљево издвојило од осталих градова у земљи последњих неколико истраживачима се учнило интересантним због појаве два локална покрета која су, без икакве инфраструктуре, успела да освоје солидан број гласова и неколико представника у локалном парламенту. Сем овога чини се да је замрла опозициона активност у граду, баш као и на нивоу целе земље. У таквим околностима, каже Трифуновић, за локалну власт нема зиме па током наредне четири године, у трећем мандату, може да ради шта хоће. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
31
Експозе Aне Брнабић, кандидата за председника Владе Србије (12)
МАГАЗИН
17.1.2021.
ХРАБРИЈЕ И ОДВАЖНИЈЕ
32
- Први приоритет је заштита здравља људи и подршка здравственом систему у борби против корона вируса. - До 2025. године Србија мора бити земља у којој су просечне плате 900 евра, а просечне пензије изнад 430 евра, земља у којој је незапосленост на нивоу еврозоне, земља модерног образовања и инфраструктуре, добро повезана, лидер у напредним технологијама и дигитализацији, земља перспективе и земља победник у сваком смислу. - Озбиљна и тешка борба против организованог криминала – мафије. - Мир и стабилност су предуслови за очување свега што смо створили и остварење свих осталих планова који ће даље ојачати земљу и квалитет живота у њој
33
а редовним парламентарним изборима одржаним 21. јуна 2020. године листа „Александар Вучић – За нашу децу“ добила је огромно поверење грађана Републике Србије, готово без преседана у савременој српској политичкој историји. Овакво поверење носи једнако огромну одговорност за то како се даље Србија развија, какав је квалитет живота у њој и колико су људи у Србији срећни, задовољни и испуњени и колико осећају да наше друштво даје једнаку шансу свима да се остваре и да остваре све своје потенцијале и жеље. После много година, заједно са нашим грађанима – уз њихову подршку, поверење и огроман рад – успели смо да вратимо земљу на исправан пут: пут економског напретка, политичких реформи и пут успостављања истински самосталне и независне државе свих својих грађана, кредибилног и поузданог партнера и чиниоца на европској и светској политичкој сцени. Данас се Србија налази пред значајним здравственим, политичким и безбедносним изазовима. Први приоритет пред овом Владом је заштита здравља људи и подршка здравственом систему у борби против корона вируса. Пред нама је свакако још једна тешка година у којој ћемо морати да наставимо ову борбу, истовремено се у потпуности фокусирати на наш економски и привредни опоравак, раст и развој. Очекујемо да ће свет тек 2022. године моћи да се врати у некакву нормалност, а да ће се у економском смислу свет од ове кризе опоравити тек 2029. године. Србија мора да напредује брже. Зато позивам не само да обновимо већ да наставимо храбрије и одважније да градимо наше друштво, економију и институције како бисмо превазишли изазове које нам је наметнула пандемија COVID-19 и како бисмо окупили друштво у целини за бољу будућност Србије. Поред здравствених, неће нам мањкати ни политичких изазова. Они ће се, пре свега, односити на односе са Приштином, наставак дијалога о нормализацији и проблеме у успоставља-
МАГАЗИН
17.1.2021.
Н
34
њу Заједнице српских општина, од које ми нећемо одустати. Ми држимо нашу реч и стојимо иза нашег потписа, и то очекујемо и од других како бисмо у доброј вери наставили даље разговоре. Влада Србије ће наставити да пружа пуну и безрезервну подршку председнику Републике Србије у овим разговорима, увек ћемо наступати као један тим и увек ћемо, без обзира на све притиске, а они ће бити све већи и све тежи, штитити интересе наше земље и нашег народа на Косову и Метохији. На унутрашњем плану, пред нама је озбиљна и тешка борба против организованог криминала – мафије, која је помислила да је јача од државе и да може да управља овом државом. Наш посао је да овоме одлучно станемо на пут. Да покажемо да је држава увек јача, да са институцијама нема играња, да се никакве везе између представника институција и криминалаца неће толерисати и да од њих нико неће бити заштићен. Ова борба неће бити ни лака, ни једноставна, ни безопасна, али је на нама да је спроведемо и да у њој победимо. Ништа друго није опција. У овој борби, и сада се превасходно обраћам свим нашим безбедносним службама, морамо се посебно бавити безбедношћу председника Републике Србије Александра Вучића, који је и објавио и покренуо рат против ове мафије. Сведочимо сваки дан најмонструознијим и најбезобзирнијим нападима на њега и његову породицу само и искључиво са једним циљем: да га дехуманизују и криминализују до те мере да сваки напад на њега – вербални или физички – постане очекиван и разумљив. Финансијска моћ оних који ово раде је огромна. Наша енергија да се овоме супротставимо мора бити већа. Ово ћу и лично схватити као један од мојих задатака и борићу се за истину, а против свих лажи које пласирају против председника Републике и његове породице, свакодневно и неуморно. Гарантујем да ћемо умети да заштитимо вољу наших грађана и човека коме су дали поверење да води Србију у нове победе. Поред ова три кључна изазова која
су пред нама, увек, поштовани грађани, народни посланици, министри, имајте на уму да свет из дана у дан постаје све комплексније место – геополитички, технолошки, здравствено, климатски. Изазови који су пред нама су вишеструки, различити и међусобно испреплетани. Кроз те изазове Србију морамо водити и штитити као суштински слободну, независну и суверену државу која је на европском путу – и у политичком и у вредносном смислу, али која чува своје пријатељске односе и са Руском Федерацијом, НР Кином и свим осталим нашим партнерима, и гради све боље односе са САД. Сви чланови Владе и њихови тимови свакодневно и потпуно посвећено, са много енергије, морају да раде на томе да даље, и још брже, упркос свим изазовима, подижемо економску снагу наше земље и тиме директно утичемо на бољи животни стандард наших грађана. Квалитет живота грађана Србије морамо стално сагледавати из различитих аспеката, а посебно у односу на изазове пред нама. Морамо стално анализирати и радити на томе каквог квалитета су нам путеви и да ли треба да их обнављамо и градимо нове, колико су градови и општине у Србији међусобно повезани, како су повезани са регионом. Какве су нам школе, какав је ниво здравствене заштите и колико брзо обнављамо и градимо нашу образовну и здравствену инфраструктуру. Морамо се навићи на свет у коме здравство постаје једна од кључних полуга моћи једне државе и њених грађана. Зато морамо улагати још више у науку, истраживање и развој, вештачку интелигенцију, биотехнологију, клиничка испитивања и иновативне лекове. Ово ће нашу земљу учинити сигурнијом и отпорнијом, наш здравствени систем ефикаснијим и квалитетнијим, а наше грађане безбеднијим. У нашем даљем развоју много више пажње морамо почети да посвећујемо животној средини. Уколико не штитимо наше ресурсе – воду и ваздух – за генерације које долазе после нас, оно што данас радимо и мењамо неће бити одрживо. Уколико нам је ваздух
35
МАГАЗИН
17.1.2021.
загађен, а нетретиране отпадне воде пуштамо директно у реке, не можемо говорити о квалитетном животу. Иако је јасно зашто ово нисмо радили раније – јер су све ове технологије скупе, захтевају огромна улагања и подижу трошкове живота у једној земљи – Србија је данас земља на нивоу развој и финансијске стабилности да о овоме морамо да почнемо да размишљамо и у ово улажемо. Коначно, уколико желимо економију и друштво засноване на знању и иновацијама, а што директно значи много боље приходе за наше грађане, онда морамо да знамо да такве економије и таквог друштва нема без бриге о животној средини. И, упркос свима изазовима, морамо да чувамо мир. Мир и стабилност су предуслови за очување свега што смо створили и остварење свих осталих планова који ће даље ојачати нашу земљу и квалитет живота у њој. Као војно неутрална земља, важно је да даље снажимо нашу војску, полицију и све наше безбедносне службе, али и да реформишемо правосуђе тако да оно буде истински независно, а истовремено, много ефикасније и одлучније у борби против корупције и криминала. Влада ће се трудити да свакодневно подсећа органе управе на свим нивоима, укључујући и градоначелнике/це и председнике/це општина, да обичан човек мора да буде у центру наше пажње. Да смо ми ту због наших грађана и да служимо њима. Да, зато, никада не смемо бити превише заузети да чујемо њихове потребе и радимо на њиховом решавању – како системски, тако и појединачно.
36
Ова Влада мора да настави да од Србије даље гради земљу победника у областима у којима смо кроз историју ретко побеђивали – у економији, стопи незапослености, технологији, иновацијама, огромној вери у себе, своје људе и своју будућност. Будућа Влада Србије, уколико добијемо вашу подршку, имаће 21 ресор и два министарства без портфеља. Ако поредимо са претходном Владом, само 5 ресора воде исти министри, а посебно сам поносна на чињеницу да имамо 6 нових министара који нису функционери СНС-а или наших коалиционих партнера. Поносна сам на то што у мом кабинету има чак 11 жена, што ће оне водити неке од најкомплекснијих ресора, и то управо оне који ће бити суочени са највећим изазовима. Скоро 50% ове владе чине жене, што нас сврстава у сам светски врх по родној равноправности. Ја са овог места позивам привреду и све друге чиониоце у друштву да прате пример који данас дајемо – и као Влада, али и ви, као Скупштина која у овом тренутку има скоро 40% жена у посланичким клупама. Ове промене у новој Влади говоре о томе да смо пажљиво слушали шта су нам грађани поручили на изборима. Разумели смо да морамо још енергичније да радимо, да су нам потребна нова знања и ентузијазам. Поштовани народни посланици, за чланове будуће Владе Републике Србије предлажем: Бранка Ружића, за првог потпредседника Владе и министра просвете, науке и технолошког развоја
Бранислава Недимовића, за потпредседника Владе и министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Проф. др Зорану Михајловић, за потпредседницу Владе и министарку рударства и енергетике Небојшу Стефановића, за потпредседника Владе и министра одбране Мају Гојковић, за потпредседницу Владе и министарку културе и информисања Синишу Малог, за министра финансија Анђелку Атанасковић, за министарку привреде Ирену Вујовић, за министарку за заштиту животне средине Томислава Момировића, за министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Татјану Матић, за министарку трговине, туризма и телекомуникација Мају Поповић, за министарку правде, Марију Обрадовић, за министарку за државну управу и локалну самоуправу Гордану Чомић, за министарку за људска и мањинска права и друштвени дијалог Александра Вулина, за министра унутрашњих послова, Николу Селаковића, за министра спољних послова Јадранку Јоксимовић, за министарку за европске интеграције Др Златибора Лончара, за министра здравља Проф. др Дарију Kисић Тепавчевић, за министарку за
рад, запошљавање, борачка и социјална питања Радомира Ратка Дмитровића, за министра за бригу о породици и демографију Вању Удовичића, за министра омладине и спорта Милана Kркобабића, за министра за бригу о селу Ненада Поповића, за министра без портфеља Новицу Тончева, за министра без портфеља. Од свих чланова Владе очекујем да свакодневно буду потпуно посвећени остваривању циљева које заједно постављамо данас. Нема веће части од тога да служите својој земљи и својим грађанима и управо тако очекујем од свих нас да се понашамо свакога дана. Тражим да се боримо, да се не миримо са тренутним стањем, него да увек покушавамо да постигнемо више. Не заборавите да смо одговорни Народној Скупштини и свим грађанима Републике Србије и да су једино они ти за које радимо. Изазовна времена су пред нама, али 2025. године Србија мора бити земља у којој су просечне плате 900 евра, а просечне пензије изнад 430 евра; земља у којој је незапосленост на нивоу еврозоне, земља модерног образовања и инфраструктуре, добро повезана, лидер у напредним технологијама и дигитализацији; земља перспективе и земља победник у сваком смислу, а за то свако од нас мора да да све од себе сваки дан. За наш народ и за нашу Србију. Живела Србија!
37
И ове године наградна игра „Узми рачун и победи“
ПОЧИЊЕ ДРУГИ КРУГ
МАГАЗИН
17.1.2021.
- Грађане који при куповини узимају фискалне рачуне очекују још шест станова у Београду и тридесет аутомобила марке „фијат 500 Л“. - У првих пет извлачења најсрећнији учесници постаће власници стана у насељу Земунске капије, а у последњем 27. фебруара бити додељен стан у „Београду на води“. - Право учешћа у наградној игри имају грађани који пошаљу коверте са десет фискалних рачуна или десет слипова, не старијих од 1. септембра 2020. године. - У извлачењима другог круга учествују све коверте послате од почетка првог круга претходне године, а њих је више од седам милиона и три стотине хиљада
38
Влада Републике Србије потврђено је да све учеснике наградне игре, која има за циљ јачање свести о значају борбе против сиве економије, и у овој години очекују вредне награде. Други круг наградне игре „Узми рачун и победи 2020“ почиње у суботу 23. јануара, а грађане који при куповини узимају фискалне рачуне очекују шест станова у Београду и тридесет аутомобила марке „фијат 500 Л“. Шест извлачења биће организовано у стандардном термину, суботом од 17.55 часова, уз директан пренос на првом програму Радио-телевизије Србије, а у сваком ће бити додељено по пет аутомобила и један стан у Београду. У првих пет извлачења најсрећнији учесници постаће власници стана у насељу Земунске капије, док ће у последњем 27. фебруара бити додељен
У
стан у „Београду на води“. У извлачењима другог круга учествују све коверте послате од почетка првог круга претходне године, а њих је више од седам милиона и три стотине хиљада. Право учешћа у наградној игри, коју организује Влада Србије, имају грађани који пошаљу коверте са десет фискалних рачуна или десет слипова, не старијих од 1. септембра 2020. године, са минималним појединачним износом од сто динара. Правилима игре предвиђено је да на полеђини коверте, односно страни на којој се отвара, буде написано име и презиме, адреса из личних докумената и контакт телефон, а на другој страни „Узми рачун и победи 2020“. За све досадашње учеснике значајно је да ће пут до базена у студију наћи све коверте на којима се недвосмислено види да су адресиране за
наградну игру. Организатори поручују да се коверте редовно мешају и да се све послате у првом кругу и даље налазе у студију и конкуришу за вредне награде. Уз подсећање да је учешће у наградној игри епидемијски безбедно, и не подразумева чекање у реду нити улазак у пословнице поште, грађанима је упућен апел да коверте спакују и адресирају код куће, а како би нашле пут до студија и биле у конкуренцији за вредне награде довољно је да правилно попуњене коверте убаце у најближе поштанско сандуче. Све информације о наградној игри грађани доступне су на сајту www.uzmiracun.rs, а додатна питања и подршку учесницима је на располагању и контакт центар путем електронске поште на адреси kontakt@uzmiracun.rs. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
39
40
МАГАЗИН 17.1.2021.
Наставак рада основних и средњих школа
КАО И ПРЕ РАСПУСТА
инистарство просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије потврдило је да друго полугодиште за ученике основних и средњих школа почиње у понедељак 18. јануара, a настава ће се одвијати по моделу који је примењиван од почетка школске године 1. септембра 2020. С тим у вези школама је почетком минуле недеље по-
М
слато обавештење, а поново су прослеђена и стручна упутства за организацију и реализацију образовно-васпитног рада у основним и средњим школама, која је Кризни штаб усвојио 11. августа прошле године. Према овим упутствима, за ученике од првог до четвртог разреда настава ће бити свакодневно организована у школи, у мањим групама,
док ће старији основци наставу похађати наизменично, непосредно и на даљину, такође у мањим групама. И настава у средњим школама ће се одвијати као и на почетку школске године, што значи да ће средњошколци током једне недеље наставу похађати у школи, а потом једну недељу учити на даљину. Т. Радовановић
Фото: М. Радовановић
- Друго полугодиште за ученике основних и средњих школа почиње сутра, a настава ће се одвијати по моделу који је примењиван од почетка школске године 1. септембра 2020. - За ученике од првог до четвртог разреда настава ће бити свакодневно организована у школи, у мањим групама. - Старији основци ће наставу похађати наизменично, непосредно и на даљину. - Средњошколци ће током једне недеље наставу похађати у школи, а једну недељу учити на даљину
41
42
МАГАЗИН 17.1.2021.
Михајло Мики Вуковић 1944 - 2021
43
In memoriam: Михајло Мики Вуковић (1)
РУДАР МЕЂУ КОШЕВИМА
МАГАЗИН
17.1.2021.
МагазИН број 140 од 5. октобра 2014.
44
- Почетком шездесетих година екипа краљевачких гимназијалаца, као првотимци Слоге, успелa je да освоји првенство Србије и заузме треће место у Југославији. - Већ следећа генерација је освојила дуплу круну, првенство Србије и Југославије, па је и дугогодишњи тренер екипе светског првака Ранко Жеравица са изненађењем примио податак да се у провинцији игра добра кошарка. – Једини Краљевчанин са свим европским и светским признањима у кошарци и медаљама на Универзијади и Олимпијади. - У друштву некадашњих кошаркаша и данас се препричавају догађаји везани за гостовање у Пећи када је Слободан Адамовић толико добро одиграо утакмицу да су по завршетку посетиоци прилазили да га пипну и провере да ли је заиста само људско биће
Михајло Вуковић
45
Фото: М. Радовановић
46
МАГАЗИН 17.1.2021.
ад неко као играч, касније кошаркашки тренер, освоји све што се може у овом спорту, европску и светску титулу и медаље на Универзијади и Олимпијади, онда је потпуно јасно зашто никада, иако се за то школовао, није радио као рударски инжењер. То је успело Краљевчанину Михајлу Вуковићу који се ових дана нашао на листи кандидата за Диплому заслужног грађанина Краљева. Некадашња Улица 7. јула протезала се од црквене порте према улазу у старо краљевачко гробље, а само неколико десетина метара од њеног почетка деценијама су биле просторије Друштва за телесно васпитање „Партизан“ на које су били оријентисани прво малишани из комшилука. Ту је и Мики Вуковић почео да тренира гимнастику што је било од велике користи кад је касније почео да игра кошарку. Из куће у којој је становао могло је да се чује школско звоно које је означавало да треба да крене према школи, па је по правилу међу послед-
К
њима улазио у учионицу, а навика да избегава гужву пратила га је до завршетка школовања у краљевачкој гимназији. Одлични ученици завршних разреда основне школе у то време нису полагали пријемни испит, па је то лето пред крај педесетих година прошлог века остало у сећању као најдужи распуст у животу. Упорни тренинзи у Партизану утицали су на значајно повећање мишићне масе што је допринело да се веома успешно такмичи и у старијој категорији, па је иако најмлађи био високо пласиран на бројним такмичењима. Готово сви Вуковићи из Цветака су били успешни трговци гвожђарске струке, међу њима и отац Драгутин у време кад се оженио Живком, јединицом породице Ђорђевић из Милочаја. Њена мајка је финансирала много тога у животу најмлађих Вуковића и стално инсистирала да Мики, који се заносио фудбалом, студира медицину. За фудбал нису хтели да чују ни родитељи иако је Мики као добар игач већ добио надимак пре-
ма једном од најбољих фудбалера сплитског Хајдука Бернарду Вукасу. И поред тога први сусрет са кошарком освојио га је за цео живот, а врло брзо се показало да је то био прави избор. - За кошарку сам се дефинитивно заразио још пре гимназије. На првенству основних школа моја школа је била убедљиво најбоља, а ја најбољи стрелац са тридесетак кошева по утакмици. Играли смо на отвореном терену на месту данашње хале спортова прво на црвеној шљаки, затим на бетону, па асвалту пре него је коначно терен покривен и постављен паркет. Први сам у генерацији ускочио у први тим у коме су играли легенде краљевачке кошарке Славко Петровић, Илија Јуришић, Бошко Домазет, Руњо Перенчевић, Партизанов играч Јовановић који је овде служио војску, а играо и у репрезентацији. Лига је почињала у пролеће, а завршавала се крајем јесени, па смо у зимском периоду године тренирали у Шумарској школи. Кад падне киша морали смо саргијама да купимо во-
47
17.1.2021.
МАГАЗИН
48
ду и сушимо терен да би могло да се игра. То је била првилегија млађих играча, па је качило и мене – сећа се Вуковић. Период гимназијског школовања поклопио се са интензивнијим тренинзима који су већ подсећали на професионално бављење спортом што се у негативном смислу одражавало на успех у школи. И као на својеврсним теразијама колико је падао у школи исто толико је растао успех у спорту. За екипу врсних кошаркаша, која ће врло брзо постићи до тада највећи успех краљевачког спорта, великим понижењем је сматрано певање у хору, па су гиманзијалци, а Вуковићу се чинило да се све што не ваља окупило баш у његовом разреду, на различите начине настојали да се ослободе ове обавезе. Опстајавали су једино због чињенице да би због изостанака могли да буду оцењени негативном оценом из владања. Прилика да се ослободе хора пружила се након наступа на обележа-
вању годишњице „Магнохрома“ кад су пред препуном салом готово упропастили прославу. Кад су избачени из хора коначно су могли да се посвете само кошарци стварајући компактан тим који је у то време представљао једну од најјачих екипа у Југославији. Легенда југословенске кошарке Љубодраг Симоновић Дуци био је тек први разред кад су екипу краљевачког лигаша чинили све сами гимназијалци Лазар Панић, Митар Беатовић, Гидра Јовановић, Гале Тодосијевић, Михајло Вуковић... Почетком шездесетих година ова екипа је успела, као први велики резултат Слоге, да освоји првенство Србије и заузме треће место у Југославији. Већ следећа генерација, којој је припадао Симоновић, успела је да освоји дуплу круну, првенство Србије и Југославије, па је и дугогодишњи тренер екипе светског првака Ранко Жеравица са изненађењем примио податак да се у провинцији игра добра
кошарка. Колико је екипа била јака сведочи обележавање годишњице гимназије у Чачку на коме јој нису дозволили да наступи. Професор чачанске гимназије био је и тренер локалног кошаркашког тима Борац и добро познавао могућности краљевачких кошаркаша који су морали да се задовоље одбојком, стоним тенисом и шахом. - Скромно гледалиште на отвореном стадиону Слоге увек је било пуно. Већ на почетку утакмице против француског Клермон Ферана добио сам јак ударац у лице док сам се под кошем гурао са играчем који је наступао за репрезентацију Француске. Више ме је болео то што сам се повредио на самом почетку утакмице него што су ми уста била пуна крви. Председник клуба Милијан Живковић је некако увео на стадион мог оца, а како није било места у гледалишту дао му је столицу постављену поред терена у близини коша. Био је то повод да по повратку
кућу устврдим да сам се и повредио зато што је он дошао да гледа. Сем тог дана више није долазио на утакмице, а мајка никада – прича Вуковић. Као друголигашка екипа Слога је утакмице редовног кола играла у околним градовима, Крагујевцу, Чачку, Крушевцу, касније у Пироту, Нишу, Приштини... У друштву некадашњих кошаркаша и данас се препричавају догађаји везани за гостовање у Пећи када је Слободан Адамовић толико добро одиграо утакмицу да су по завршетку посетиоци прилазили да га пипну и провере да ли је заиста само људско биће. Тада се играло са кожним лоптама које су, кад се поквасе, бивале знатно теже и врло тешко контролисале, па су се кошаркаши при пријему често понашали као голмани у фудбалу. Различите тврде површине терена утицале су и на честе повреде играча, али је љубав према овом спорту увек била толико јака да се све заборављало врло
брзо. Кад год се помене кошарка увек се у први план истиче да је Краљево одувек било расадник добрих кошаркаша. Посебно место међу њима има Љубодраг Симоновић, личност за дивљење и нешто млађих гимназијалаца који је био одличан ђак, свирао виолину и стизао да помогне оцу у фризерском салону. - Издвајао се од осталих и био изузетан и у свему што је радио, а пар пута смо мало причали, јер је хтео да чује моје мишљење. Цео живот сам провео у кошарци, и освојио све што може да се освоји на нивоу Европе и света, на Универзијади и Олимпијади, а нисам видео бољу конституцију за овај спорт од њега. Кратак труп, изузетан распон руку, дуге ноге и вретенасти мишићи стварали су све предуслове за идеалног кошаркаша. Имао сам прилике да тренирам доста црнаца, али ни међу њима нисам видео ни једног који је имао такву конституцију и идеалну гра-
ђу за кошарку – каже Вуковић. Низ догађаја половином шездесетих година прошлог века пресудно је утицао на даљи живот и каријеру једног од најуспешнијих кошаркашких тренера. Након што је те године у педесет деветој умро његов отац Драгутин финансије су сведене на нулу, а тиме угрожене и студије рударства у Београду. Случај је хтео да због помоћи колеги на факултету буде оборен на одлучујућем испиту и приморан да изгуби годину која се чинила толико дугом. Као алтернатива пружала се могућност наставка школовања у Тузли и без тог испита, а Микијева основна идеја била је да се, пошто га положи, врати у Београд. Ускраћен за довољно средстава потребних за школовање са исписницом Слоге прикључио се кошаркашима тузланске Слободе која је перспективном играчу обезбедила ступендију и исхрану у најбољем ресторану у граду. Само захваљујући спорту могао је да настави школовање, а у Ту-
49
17.1.2021.
МАГАЗИН
50
зли завршио играчку каријеру и почео да се бави тренерским позивом. Већ након одслужења војног рока у ЈНА почео је да помаже пријатељу који је тренирао јуниоре тузланског лигаша и у кратком периоду знатно утицао на формирање генерације играча који су касније обележили један период прволигашког кошаркашког такмичења у Југославији. - Тренер је био мој пријатељ Здравко Дугоњић легенда босанско-херцеговачке кошарке који је формирао Мирзу Делибашића, а овај ушао у први тим кад сам ја отишао у војску. Ја сам релативно млад отишао из Слоге и касније прешао у професионалне тренере јер су примања тренера била јако добра. Услов за вођење клуба у Првој лиги била је Виша тренерска школа коју сам уписао у Сарајеву, али је никад нисам завршио иако су инсистирали да то учиним како бих касније постао предавач као што су били Николић, Новосел, Тањевић и други. Свако од њих водио је по једну генерацију на факултету, а пошто сам освојио титулу првака Европе хтели су да предајем и ја, али то никад није реализовано. Професионално бављење тренерским послом било је везано за женску екипу Аиде из Тузле. Још нисам завршио факултет, а већ био ожењен и имао два сина, па сам прихватио понуду да радим. После прве утакмице против Топличанке из Бачке Тополе, коју смо изгубили са скоро 40 кошева разлике, почео сам да псујем и питам
се ко ме је натерао да уопште прихватим женску екипу. При повратку у Тузлу возач ме упозори да погледам задњи део аутобуса и тамо у облаку дима затекнем неколико играчица како пуше уз флашу вина. Све сам то растерао и уз само две сениорке оставио децу са којом сам градио тим који је постао првак Европе – каже Вуковић. И пре тога су у Тузли знали да цене резултате, па је Вуковићу још на почетку тренерске каријере додељен стан који је, на изненађење свих, одбио. Већ му је било довољно добро код таште која је водила рачуна о унуцима. Нови резултати били су повод да му се понуди нови стан на деветом спрату солитера па је, иако није био одушевљен пресељењем, принуђен да га прихвати јер су други већ у његово име потписали уговор и само донели кључеве. Ма колико комфоран стан се показао непрактичним, поготово у време рестрикције струје на простору целе Југосалавије, посебно у случајевима када је више пута требало пешачити по мраку до њега и назад. Након што је Тузла добила првака Европе у кошарци Вуковићи су од града на поклон добили комфоран трособан стан у центру који користе и данас кад се нађу у овом граду. До титуле првака старог континента водио је тежак пут, а прво је требало остварити доминацију на територији Босне и Херцеговине у којој су коло водиле прваци државе сарајевска Босна
и Железничар и бањалучки Млади крајишник. Мало даље, у другим републикама, најјаче су биле екипе двадесетпетоструког шампиона државе Црвене звезде, Партизана, загребачког Монтинга, љубљанске Јежице, шибенског Елемеса. - Генерација кошаркашица које сам формирао касније су играле за репрезентацију Југославије. Само захваљујући великом раду успеле су после двадесет пете године да уђу у национални тим иако нису прошле кадетску и јуниорску репрезентацију. Екипа је постојала и раније али без неких посебних резултата, а моја идеја је била да се контролише читава североисточна Босна. У Тузли је било седиште регионалног кошаркашког савеза, па сам знао где има интересантних кошаркашица. Обилазио сам их лично највише аутомобилом НСУ 1200 Ц Принц који сам уништио за потребе клуба. Ауто сам користио за обилазак територије у потрази за добрим играчицама, а после тренинга који су завршавани касно три високе кошаркашице из Лукавца и босанског Петровог Села морао да возим кући јер у то време није било аутобуса – прича Вуковић. Т. Радовановић
51
17.1.2021.
МАГАЗИН
52
Душанка Цвијовић Шана
Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Душанка Цвијовић Шана (2)
- У позоришту се живи на посебан начин све док је представа на репертоару што са филмом није случај. – Одлазак због неспоразума са управом која, и поред чињенице да глумци никаквим уговорима нису били везани за позориште, у појединим тренуцима није имала довољно разумевања за приватне обавезе глумаца. - Позориштанце „Здраво да сте“ било је прво у Краљеву које је окупљало само децу. - Позориштанце „Здраво да сте“ се показало озбиљном конкуренцијом дечјој драмској групи у Краљевачком позоришту због чега су се јединим терминима за пробе показали они после 23 сата. - Краљевачко позориште израста на чврстим темељима које су градиле генерације аматера. - Са сваком новом улогом глумац постаје друга особа што је најчешће жеља великог броја људи ма колико избегавали да то јавно признају
Фото: М. Радовановић
МАЛО ГРАЂАНСКО ПОЗОРИШТЕ
53
17.1.2021.
МАГАЗИН
54
еља свих који се баве глумом одувек је била да се опробају у што више позоришних жанрова, али и другим видовима драмског стваралашта. Посебно атрактивним, седамдесетих година ван великих центара готово недостижним, чинило се појављивање у неком од малог броја филмова који су снимани на простору Југославије. Због тога је јасно колико је одушевљење завладало међу краљевачким драмским аматерима кад им се указала прилика да се појаве у филму „Црвена земља“. Они који су је пропустили шансу су тражили неколико година касније кад су у овој средини снимана два следећа, „Оркестар једне младости“ и „Кућа поред пруге“. И у једном и у другом мале улоге је добила Душанка Цвијовић Шана која након краткотрајног филмског искуства предност ипак даје позоришту. Основни разлог лежи у уверењу да је разлика велика, највише због тога што се у позоришту живи на посебан начин све
Ж
док је представа на репертоару што са филмом није случај. - Све је на силу, нема припреме као у позоришту кад трају два месеца почев од читјаућих проба и мизансцена док још нема ни сценографије, па столицама маркираш одрђене позиције и припремаш се до премијере да би се тек тада видело све што си толико радио. На филму научиш текст, десет пута поновиш и нико те не пита да ли си тог дана био расположен или ниси и да ли би сутрадан то можда боље одиграо. Кад се заврши осетиш олакшање али никад не осетиш нешто изнутра, а и не можеш кад си пробао само два пута пре него се укључи камера. Кад режисер каже идемо нешто те пресече па, због неискуства, ни оно што је добро припремљено не можеш да покажеш. Није ми се то свидело, сем хонорара који су, у поређењу са садашњим, били добри а ја сам за те паре купила три тепиха за кућу. Цео живот живели смо сиротињски
и кад други глумци почну да причају о хонорарима и дневницама нама се заврти у глави, па је можда и због тога појачан анимозитет према њима – прича Шана. Да популарност у значајној мери утиче на понашање показало се и на снимањима, јер глумци са репутацијом нису богзна колико благонаклоно гледали на аматере који су сматрани статистима. Краткотрајно филмско искуство показује да најпопуларнији глумци, можда само неки од њих, нису онакви каквим се приказују у медијима. Неколико деценија касније разлогом за такав став чини се неискуство, почетна еуфорија због могућности да се појави на великом платну, можда превелика очекивања заснована на односима какви су владали у аматерском позоришту. Неочекивано као што је и почела, на истеку позоришне сезоне 1996. године, прерано се завршила перспективно још
успешнија каријера, а повод је неспоразум са управом која, и поред чињенице да глумци никаквим уговорима нису били везани за позориште, у појединим тренуцима није имала довољно разумевања за приватне обавезе глумаца. Колико је одлазак доживљаван тешко сведочи податак о мучним тренуцима у дугом периоду због чега је изостао долазак у зграду позоришта током две наредне године. Да веза са овим видом рада не буде трајно прекинута допринео је низ, могло би се рећи чудних, околности јер се одсуство са дасака које живот значе поклопило са масовнијим доласком избеглица из различитих крајева Југославије у Матарушку Бању. Кад је хуманитарна организација „Здраво да сте“ одлучила да дане у избеглиштву олакша њиховој деци једним од видова се показало организовање различитих радионица, међу њима и оне на којима би савладавали основне елементе глуме. Шана се показала довољно поузда-
ном за овако одговоран задатак, а састав деце допуњен неколицином из локалне средине био је довољан да се припреми представа под називом „Плави зец“. Иако би се бројна копља ломила у доказивању да ли је то права представа или није показало се да је „Плави зец“ испунио очекивања свих који су учествовали у стварању, али и посетиоца по школама и другим местима на којима је изведена, посебно на премијери у згради позоришта. Почетни резултати били су основ жеље да се направи права позоришна представа и као таква пријави за неки од фестивала драмског стваралаштва. Позориштанце „Здраво да сте“ било је прво у Краљеву које је окупљало само децу, а учешће са представом „Мала принцеза“ на фестивалу у Бечеју прилика да се најмлађи глумци огледају у директном контакту са вршњацим аиз других делова земље. И поред онога што су показали нису били у ситуацији да се такмиче за награде, а основни
разлог је био статус групе која формално правно није имала статус позоришта. - До фестивала наредне године урадимо све што је потребно, припремимо „Цецилију“ и поберемо све награде. Све сам радила сама, избор текста и музике, режију и што шта друго. При изради костима су ми помагале Слађана Сретовић и Тања Благојевић, а „Елегант Драшковић“ из Врњачке Бање опремио целу представу за коју је сценографију урадио Рајко Чубрић. У почетку сам била скептична иако сам читала како треба да се постави представа, а имала сам и искуства из рада са редитељима који су нам у позоришту давали савете, па је преостало само да деци пренесем оно што сам научила. Родитељи су ми помагали да шијемо и пунимо животиње, а најлепша је била атмосфера правог аматерског позоришта као што је то било некада. Скоро девет наредних година сам радила са децом и увек смо били у вр-
55
56
МАГАЗИН 17.1.2021.
57
17.1.2021.
МАГАЗИН
58
ху, чак толико да су ме звали телефоном и питали кад ми одговара да играмо – прича Шана. Овај период се поклопио са трансформацијом Краљевачког позоришта које је све више нагињало професионалним водама што је у значајној мери утицало да буду поремећени односи у до тада складној породици. Главним узроком сматра се новац и беспоштедна борба за што више улога, и појављивања на сцени, чиме се увећава износ за исплату на крају сваког месеца. Шана је само једна у низу оних који потврђују овакво стање, али и осећање посебног задовољства што није учествовала у том процесу. Процес професионализације поклопио се са упливом политике у позориште о чему сведоче све чешће промене директора, по правилу сваки пут кад нека странка, након честих избора, преузме одговорност за рад ове установе. То се одразило и на позориштанце „Здраво да сте“ које се показало озбиљном конкуренцијом дечјој драмској групи у Краљевачком позоришту због чега су се јединим терминима за пробе показали они после 23 сата, па је и недостатак адекватног простора за рад утицао да нестане заувек. Све оно што се дешавало од тада, посете премијерном извођењу сваке од нових представа, онима које се учине добрим и више пута, воде ка ставу да Краљевачко позориште израста на чврстим темељима које су градиле генерације аматера предвођених Василијем Туцаковићем. Много пута се показало, а и у случају позоришта, да то, ма колико било добро, није и довољно па треба много рада и истрајности да би се сврстало у ред правих професионалаца. И мада у Краљевачком позоришту не пропуштају прилику да увек у први план истакну овај атрибут међу онима који су под његовим кровом провели деценије има и других мишљења. Једно од њих потврђује да се налази негде између а од тога, каже Шана, нема ничег горег. - Највећи број глумаца нису школовани а чак и у Крушевцу са ниподаштавањем гледају наше позориште, па ће требати много година да се створи ле-
па слика о њему. Српска позоришна сцена се своди на Београд и Нови Сад, мало Крагујевац и Крушевац, а сва остала позоришта су у запећку, негде између. Неће те тамо, а у аматеризму не можеш зато што си професионално позориште. На великим фестивалима не можеш да прођеш, јер те але поједу за доручак, па једном Небојши Дугалићу, Глоговцу и другима тешко да могу да парирају краљевачки глумци који се сматрају професионалцима. Ако хоћеш да доведеш неког познатог потребне су велике паре, а ни то није гаранција да ће представа бити велика, па се све своди на оне који нису познати а сумњам да би неко други и дошао да ради за паре за које ради наши глумци. Глумци са средњом школом имају талента, и то није за ниподаштавање, али немају врхунски квалитет као они који су завршили факуклтете. Са друге стране заузели су места и тешко их је померити, па овима другима предстоји тешка борба за сваку улогу. Због свега тога, и односа ако ниси са мном ти си ми непријатељ типичног за малограђане, ми ћемо још дуго да будемо малограђанско позориште – каже Шана. У односу на друге средине занемарљив је број глумаца који су из Краљева отишли у значајнија позоришта, и постигли запаженији успех у овој области. То додатно учвршћује став о квалитету који тешко може да се пореди са другима ма колико се у локалној средини инсистирало на ставу да се локално позориште сврстава у ред најбољих у земљи. Добрим начином да се то промени сматра се пружање што више шанси млађима да покажу колико су савладали глумачки занат. Због неадекватних услова, мале сцене и недовољног броја седишта којим би се оправдала економска исплативост, у Краљеву одавно није гостовало ни једно значајније позориште са представом која би могла послужити за поређење са оним што се, као врхунско стваралаштво, нуди у локалној средини. Више од пет година уназад тек повремено, у последње време све ређе, помиње се могућност реконструкције велике сале Дома војске који
би постао седиште позоришта. Међу оне који са великом надом очекују да се то ствари, а садашње позориште претвори у малу сцену, сврстава се и Душанка Цвијовић и поред уверења да је, због све теже економске ситуације у којој најтеже ударце прима култура, реализација овог пројекта на дугачком штапу. Свему добром што је урађено, и неспорним успесима на бројним фестивалима, не би шкодило и мало самокритике као доброг начина да се избегне опасност од уљуљканости међу ловорикама. - Треба да нађеш своје место и идеш корак по корак јер, као ни у било ком другом послу, не можеш да прескачеш пет степеница одједном. До сада су лепо ишли једну по једну, с тим што политика има великог утицаја а то се није показало као добро. Управо у томе је разлика између садашњег и некадашњег позоришта у коме смо живели живот и нисмо водили политику. Смета ми што на репертоару Краљевачког позоришта нема класике, па не преовладавају комедије и водвиљи, а професионално позориште које држи до репутације мора да има бар једну или две овог типа. Можда је то резултат чињенице да, као некада, не постоји уметнички савет па је све препуштено директору. Док је постојао директор је предлагао неколико текстова а савет, у коме су били књижевници, професори књижевности и други ствараоци од угледа, доносио коначну одлуку – каже Шана уз потврду да јој је период бављења позориштем у многоме проширио видике због чега је, верује, сасвим друга особа. Унутрашње задовољство појачава став да са сваком новом улогом постаје друга особа што је најчешће жеља великог броја људи ма колико избегавали да то јавно признају. Неспорно је да појављивање на сцени годи, а то су потврдили многи од оних који су у позоришту провели значајан период живота, даје крила због којих се после представе појави жеља за стављањем у џеп довољне количине камења да се не би винуо у ваздух. Т. Радовановић
59
МАГАЗИН
17.1.2021.
www.minjina-kuhinjica.com
60
Из Мињине кухињице
ПИЛЕТИНА НАПОЛИТАНА СА МОЦАРЕЛОМ И ПАРМЕЗАНОМ Пилетина Наполитана са моцарелом и пармезаном – идеалан избора за недељни ручак за 30 минута Потребно: 2-3 пилећа филеа 1 теглица соса Наполетана од 400 г 250 г моcареле/2 ком 5 кашичица ренданог пармезана суви зачин, бибер 2 јајета презле брашно Пилећи филе очистите, оперите и осушите убрусом, а онда ножем, по средини, исеците на две шницле. Припремите шницле онолико за колико особа припремате ручак. Месо ставите измедју папира за печење и чекићем за месо излупајте. Зачините сувим зачином и бибером.
У три суда припремите брашно, јаја и презле. Сваку шницу прво уваљајте у брашно, па у јаја, а онда и у презле. Пржите у дубљем загрејаном уљу, сваку страну по 2-3 минута. Шницле вадите на убрус, а онда пребаците на плех обложен папиром за печење. На сваку шницлу ставите сос Наполетана, а онда кругове моззарелле и по кашичицу ренданог пармезана. Пребаците у загрејану рерну на 220°Ц око 5-6 минута, да се моззарелла отопи, а онда поспите сувим влашцем, першуном, по жељи. Послужите док је топло. Напоменa: Од 400 г соса, потрошила сам око 300, а користила са Барила сос Наполетана.
61
62
МАГАЗИН 17.1.2021.
63
64
МАГАЗИН 17.1.2021.
65
66
МАГАЗИН 17.1.2021.
67
68
МАГАЗИН 17.1.2021.
69
70
МАГАЗИН 17.1.2021.
71
МАГАЗИН
17.1.2021.
Филмови које смо гледали - 1961.
72
73
17.1.2021.
МАГАЗИН
74
Добрица Кобрица
ЧАКАНОВИЋ
Србија је земља пуна блага! Смршала је, јадна - као рага!
Ударне вести у српским медијима: Трибунал и трабуњање - „трибуна“!
Мудри Срби, прилагођавају Србију свету! „Велики“ Срби би, да прилагоде свет – Србији!?
Што је „Америма“ био Осама Бин Ладен, то је Србима – стари Ах Ти Сари!
75
МАГАЗИН
17.1.2021.
Рибница - Спартак 0:3
76
77
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 17. И 23. ЈАНУАРА
МАГАЗИН
17.1.2021.
17. јануар
78
38. п. н. е. — Октавијан Август се развео од своје супруге Скрибоније и оженио се Ливијом Друзилом, што је окончало крхки мир између Другог тријумвирата и Секста Помпеја. 1377 — Папа Гргур XI је обновио папско седиште у Риму и тиме окончао Авињонско ропство римских папа. 1562 — Француска регенткиња Катарина Медичи је Сенжерменским едиктом загарантовала хугенотима ограничену толеранцију. 1773 — Британски морепловац Џејмс Кук је бродом „Резолушн“ први прешао Антарктички круг. 1781 — Континентална војска под командном бригадног генерала Данијела Моргана је бици код Каупенса поразила британске снаге под командом потпуковника Банастрија Тарлтона. 1834 — Почеле су да излазе Новине србске, прве новине у Кнежевини Србији. 1852 — Уједињено Краљевство је признало назависност бурске колоније Трансвал. 1912 — САД су преузеле у свој посед острво Вејк у Тихом океану. 1912 — Капетан Роберт Фалкон Скот је стигао до Јужног пола, један месец након Роалда Амундсена. 1913 — Ремон Поенкаре је изабран за председника Француске. 1919 — САД су платиле Данској 25 милиона долара за Девичанска острва. 1919 — Пољски композитор Игнаци Јан Падеревски, пијаниста светског гласа, постао је први премијер републике Пољске, успостављене после завршетка Првог светског рата. 1920 — У САД ступила на снагу про-
хибиција, законска забрана производње и продаје алкохола. 1929 — Први пут приказан цртани филм Морнар Попај. 1945 — совјетске трупе и Пољске патриотске снаге су у Другом светском рату ослободиле Варшаву, више од пет година након пада главног града Пољске у руке немачких нациста. 1946 — У Лондону је одржана прва седница Савета безбедности Уједињених нација. 1947 — Проглашен је први Устав Народне Републике Србије. 1959 — Сенегал и Француски Судан донели су одлуку о формирању федералне државе под називом Република Мали. Одлука је ступила на снагу у априлу. 1961 — Убијен је конгоански државник Патрис Лумумба, бивши премијер Конга, творац независности земље, симбол борбе против колонијализма и херој „црне Африке“. 1966 — У судару изнад Шпаније америчког бомбардера „B-52“ и шпанског авиона за снабдевање горивом погинуло је осам људи, а бомбардер је био принуђен да у Средоземно море баци хидрогенску бомбу, која није експлодирала. 1991 — САД и западни савезници извели су у Заливском рату други и трећи талас масовног бомбардовања циљева у Ираку и Кувајту; три ирачке ракете „скад“ експлодирале су у Тел Авиву. 1995 — У земљотресу који је погодио шире подручје јапанског града Кобе погинуло је више од 6.400 људи, а материјална штета је процењена на 85,5 милијарди долара. 1997 — У Даблину је суд прогласио
први развод брака у историји Ирске, на основу закона одобреног на референдуму, чему се жестоко противила римокатоличка црква. 2000 — У Центру безбедности у Цетињу регистрована је неканонска Црногорска православна црква. 2002 — У ерупцији вулкана Њирагонго у Демократској Републици Конго разорени су град Гома и околна села, живот је изгубило више од 100 људи, а десетне хиљада остало је без својих домова. 2002 — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у
Босни. 2003 — Бугарска влада укинула је санкције против СР Југославије уведене 1998. али су остала замрзнута средства која припадају бившем председника СРЈ Слободану Милошевићу, његовој породици и осморици бивших високих функционера.
18. јануар 350 — Римски војсковођа Магненције збацио легитимног цара Констанса I. 470 — Малолетни Лав II ступио на источноримски (византијски) престо. 532 — Малобројне царске трупе предвођене Велизаром савладале устанак Ника у Константинопољу. Победа над устаницима трајно учврстила режим византијског цара Јустинијана I. 1520 — Краљ Данске и Норвешке Кристијан II победио је Швеђане и освојио Шведску. 1535 — Шпански конквистадор Франсиско Пизаро основао је Лиму, сада главни град Перуа.
1654 — Вођа запорошких козака хетман Богдан Хмељницки признао је врховну власт руског цара, чиме се Украјина ујединила с Русијом, што је изазвало руско-пољски рат (1654—67). 1778 — Енглески морепловац Џејмс Кук открио је Хаваје, које је назвао Сендвичка острва по имену лорда Сендвича. 1788 — 736 кажњеника прогнаних из Енглеске искрцало се у Ботани Беј, чиме је формирана прва кажњеничка колонија у Аустралији. 1871 — У Дворани огледала палате у Версају пруски краљ Вилхелм I проглашен је за првог цара новоствореног Немачког царства. 1896 — Прва јавна демонстрација икс зрака. 1919 — Француски премијер Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију након окончања Првог светског рата. 1944 — Након седмодневних борби совјетске трупе су у Другом светском рату окончале блокаду Лењинграда, у којем је током немачке опсаде од септембра 1941. од исцрпљености и глади умрло око 620.000 људи. 1963 — Основан Протекторат Јужне Арабије. 1974 — После седмодневних преговора Египат и Израел потписали су споразум о дезангажовању војних снага дуж Суецког канала. 1977 — У авионској несрећи близу Сарајева погинули су председник владе СФР Југославије Џемал Биједић, његова супруга Разија и још шест путника. 1977 — У најтежој железничкој несрећи у Аустралији, око 80 људи је погинуло када је воз у Сиднеју ударио у бетонски мост. 1989 — четврти дан заредом хиљаде Чехословака сливало се ка централном прашком тргу Вацлавске намести певајући „слобода“, „истина“ и „људска права“ у мирном протесту против комунистичких власти. 1991 — Парламент Јордана је осудио ваздушне нападе на Ирак у операцији „Пустињска олуја“ и позвао арапске и исламске земље на акцију против САД и њених савезника; Ирак
је лансирао осам ракета „скад“ на Израел, у покушају да јеврејску државу увуче у Заливски рат. 1996 — Владајућа социјалистичка партија (ПАСОК) изабрала је Костаса Симитиса за премијера Грчке, након што је тешко оболели оснивач ПАСОКа Андреас Папандреу поднео оставку. 1997 — Франц Враницки поднео је оставку на положај аустријског канцелара на којем је био скоро 11 година. 1999 — Одлука владе СР Југославије да представника ОЕБС на Косову Вилијама Вокера прогласи „персоном нон грата“ и да ускрати дозволу главном тужиоцу Међународног суда за ратне злочине Луиз Арбур да уђе у земљу, додатно је заоштрила југословенске односе с међународном заједницом. 2001 — САД су укинуле санкције СР Југославији уведене почетком 1999. због политике режима Слободана Милошевића према Албанцима на Косову. Америчким фирмама тада је било забрањено да послују са Југославијом. Поред скидања те забране, укидање америчких санкција отворило је врата за улазак страних кредита у СР Југославију. 2002 — Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила. Рат против владе водио је Уједињени револуционарни фронт (РУФ) познат по својој бруталности. 2003 — На Шестом ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије (СПС) за председника партије поново је изабран хашки оптуженик Слободан Милошевић. 2006 — НАСА лансирала најбржу свемирску летелицу у оквиру мисије Нови хоризонти, што је прва мисија посвећена Плутону.
19. јануар 379 — Римска војска окупљена у Сирмијуму (данашња Сремска Митровица) прогласила за цара источног дела царства Теодосија I. 1419 — У Стогодишњем рату Француске и Енглеске град Руан предао се енглеском краљу Хенрију V, који је ти-
79
17.1.2021.
МАГАЗИН
80
ме окончао освајање Нормандије. 1520 — Данска војска је победила је Швеђане у бици код Богесунда. 1795 — У Холандији је проглашена Батавијска република, чиме је званично окончано постојање Низоземске републике. 1806 — Уједињено Краљевство је заузело Рт добре наде. 1839 — Британска источноиндијска компанија је заузела Аден. 1853 — У Риму први пут изведена Вердијева опера Трубадур. 1899 — Велика Британија и Египат успоставили заједничку контролу над Суданом. 1916 — Краљ Никола I након аустроугарске инвазије напустио Црну Гору. 1916 — На грчко острво Крф у Јонском мору почеле да стижу прве јединице српске војске после повлачења преко Албаније у Првом светском рату. До априла на Крф пребачено око 140.000 војника. 1918 — Бољшевици у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије. 1919 — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменила Јулијански календар Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби. 1938 — Ваздухопловство генерала Франсиска Франка бомбардовало, у Шпанском грађанском рату, Барселону и Валенсију, при чему је погинуло најмање 700 људи. 1945 — Совјетска Црвена армија у продору ка Берлину у Другом светском рату заузела пољски град Краков. 1945 — Црвена армија је ослободила Лођски гето. 1966 — Индира Ганди изабрана за шефа Владе Индије, осам дана после изненадне смрти премијера Лала Бахадура Шастрија. Сиики-екстремисти, припадници њеног личног обезбеђења, убили је 31. новембра 1984. испред резиденције у Њу Делхију. 1978 — У Фолксвагеновој фабрици у Емдену произведена последња “буба”; производња настављена у Јужној Америци све до 2003. године.
1983 — У Боливији ухапшен Клаус Барби, нацистички шеф Лиона у Француској под немачком окупацијом у Другом светском рату. 1983 — Епл је представио Apple Lisa, свој први комерцијални лични рачунар са графичким корисничким интерфјсом и рачунарским мишом. 1986 — Brain, први рачунарски вирус за персоналне рачунаре, се почео да се шири. 1989 — СССР саопштио да ће једнострано повући из Европе део нуклеарних ракета кратког домета. 1993 — Прве америчке јединице напустиле Сомалију после неуспеле интервенције САД у тој афричкој земљи. 1995 — Руске трупе заузеле председничку палату у Грозном, главном граду Чеченије. 2001 — САД укинуле економске санкције против Југославије, чиме су се стекли услови за обнављање економских веза две земље, што је била једна од последњих наредби тадашњег председника САД Била Клинтона. 2006 — У паду словачког војног авиона Антонов Ан-24 у Мађарској на лету са Косова и Метохије погинуло су 42 особе. 2007 — Потписивањем уговора о купопродаји, Телеком Србија и званично постао већински власник Телекома Српска, са 65% акција државног капитала откупљених од Републике Српске за 646 милиона евра. 2011 — Европски парламент усвојио Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом и Резолуцијом о Србији подржао даље евроинтеграције Републике Србије. 2012 — ФБИ је угасио сајт за размену података Megaupload.
20. јануар 1265 — У Вестминстерској палати први пут се састао енглески парламент који је сазвао Симон V Монфорт. 1320 — Владислав I Кратки је крунисан у Кракову за краља Пољске. 1841 — Велика Британија је заузела острво Хонгконг током Првог опијумског рата.
1876 — На Цетињу одржана прва конференција Црвеног крста Црне Горе. 1887 — САД и Хаваји склопили уговор по ком су Американци добили право да Перл Харбор користе као поморску базу. 1942 — Одржана је Ванзејска конференција високих нацистичких званичника на којој је разматрано извршење коначног решења јеврејског питања. 1944 — Немачка је започела евакуацију најмање 1,8 милиона становника Источне Пруске. 1945 — Френклин Делано Рузвелт четврти пут инаугурисан за председника САД. Једини председник у историји САД који је четири пута биран на ту функцију. 1953 — Двајт Ајзенхауер инаугурисан за 34. председника САД 1961 — Џон Кенеди у 43. години инаугурисан за председника САД као
најмлађи шеф државе у њеној историји. 1967 — У Бамбулабаду откривен фосил дотада непознате врсте горила, претпоставља се из неолита, који је решио недоумице око Дарвинове теорије и тим открићем људска генетика је доживела препород. 1969 — Ричард Никсон инаугурисан за 37. председника САД 1973 — У Конакрију убијен Амилкар Кабрал, један од вођа борбе против португалског колонијализма у западној Африци, оснивач и генерални секретар Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва. 1977 — Џими Картер инаугурисан за 39. председника САД 1981 — Роналд Реган у 70. години преузео дужност шефа државе, поставши најстарији председник у историји САД. 1981 — После 444 дана у заробље-
ништву ослобођена су последња 52 америчка таоца отетих из амбасаде САД у Техерану. 1987 — У Либану киднапован Тери Вајт, специјални изасланик Кентерберијског надбискупа. У заточеништву провео скоро пет година. 1989 — Џорџ Х. В. Буш инаугурисан за 41. председника САД. 1990 — Совјетска армија је угушила протесте Азера у Бакуу који су тражили независност Азербејџана. 1993 — Бил Клинтон инаугурисан за 42. председника САД 1996 — Јасер Арафат, вођа Палестинске ослободилачке организације, изабран за председника Палестинске Управе са 88,1% гласова на изборима у Гази и на Западној обали, одржаним према споразуму Израела и Палестинаца. 2000 — У Анкари се први пут од 1962. састали министри иностраних послова Грчке и Турске. 2001 — Филипински председник Џозеф Естрада повукао се са власти под притиском демонстраната и војске, а 16. априла се предао Специјалном суду за борбу против корупције. 2001 — Џорџ В. Буш инаугурисан за 43. председника САД 2003 — Бивши председник Србије Милан Милутиновић предао се Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине на Косову током 1999. 2006 — Осама бин Ладен најавио нове терористичке нападе у изјави снимљеној на аудио-касети. 2008 — Први круг председничких избора у Србији, изашло око 61% грађана, што је највећа излазност забележена, откад их посматра Цесид. Кандидат СРС-а, Томислав Николић је освојио преко 39%, а кандидат ДС-а и актуелни председник, Борис Тадић, око 35%, остали испод 10%. 2009 — Барак Обама инаугурисан за 44. председника САД 2017 — Доналд Трамп инаугурисан за 45. председника САД
21. јануар 763 — Абасидски халифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа
побуне смртно рањен у бици код Басре. 1276 — Папа Иноћентије V је наследио Гргура X као 185. римски папа. 1525 — Започео је анабаптистички покрет када су његови оснивачи Конрад Гребел, Феликс Манц и Јерг Блаурок поново крстили један другог и своје следбенике у Цириху јер су сматрали да је хришћанска пракса крштења деце неважећа јер деца не могу да бирају своју веру. 1720 — Шведска и Пруска су потписале Стокхолмски мир. 1793 — Гиљотинирањем је погубљен Луј XVI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају. 1840 — Жил Димон д’Ирвил је открио Аделину земљу. 1911 — У Монте Карлу одржан први ауто-рели. 1919 — У Даблину конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Велика Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске. 1925 — Албанија је прогласила себе републиком. 1936 — Едвард VIII постао краљ Уједињеног Краљевства после смрти оца Џорџа V абдицирао у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон. 1942 — Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату. Мађарски војници у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома. 1954 — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“. 1968 — Почела је битка за Ке Сан у Вијетнамском рату. 1968 — Амерички бомбардер Боинг B-52 који је носио 4 хидрогенске бомбе се срушио на Гренланду. 1976 — Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Па-
81
17.1.2021.
МАГАЗИН
82
риза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона. У СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“. 1986 — У експлозији аутомобилабомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене. 1989 — Трупе побуњеничко настројених домородаца свирепо убили тадашњег градоначелника Бамбулабада Дармила Акрофила у намери рушења владе, при чему је настрадало око 3500 недужних цивила. 1993 — Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа. 1997 — Канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата. 1998 — На позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи. У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску. 2000 — Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК. 2007 — Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије.
22. јануар 565 — Цар Јустинијан I је свргнуо цариградског патријарха Евтихија, пошто је патријарх одбио царево наређење да усвоји принципе монофизитске секте афтартодокета. 1517 — Војска турског султана Селима и потукла, у бици код Рајданије, близу Каира, мемелучке снаге и седам дана потом ушла у Каиро, прикључивши Египат Отоманском царству. 1771 — Шпанија уступила Фолкландска Острва Великој Британији. 1808 — Португалски краљ Жоао VI побегао пред Наполеоновим трупама, с краљевском породицом у Бразил и преместио двор из Лисабона у Рио де Жанеиро. 1840 — Први британски досељеници стигли на Нови Зеланд. 1863 — У делу Пољске који је на основу одлуке Бечког конгреса 1814. и 1815. прикључен Русији избио устанак под вођством „странке црвених“ Јарослава Домбровског. Устанак угушен после неколико месеци, а Пољска 1864. претворена у руску губернију. 1905 — Мирни демонстранти, предвођени оцем Гапоном, су масакрирани испред Зимског дворца у Санкт Петербургу. 1924 — Ремзи Макдоналд је ступио на дужност као први британски премијер из редова Лабуристичке партије. 1941 — Аустралијске и британске снаге су заузеле Тобрук од Италијана после 11 дана опсаде. 1944 — Савезници су започели операцију Шингл, амфибијско искрцавање против сила Осовине у области Анција и Нетуна у Италији. 1973 — У удесу јорданског „боинга 707“ с муслиманским ходочасницима на повратку из Меке, који се у пламену срушио на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло 176 особа. 1980 — Совјетски дисидент, физичар Андреј Сахаров, добитник Нобелове награде за мир 1975, ухапшен, одузете му почасти и протеран из Москве у Горки. 1984 — Епл је представио макин-
тош, први успешан лични рачунар који је користио графички кориснички интерфејс, током Супербоула XVIII. 1990 — Прекинут 14. конгрес СКЈ након одласка словеначких и хрватских делегата. 1993 — После годину дана релативног мира, поново се распламсао рат у Хрватској, када су хрватске снаге напале крајишке Србе у зонама под заштитом Уједињених нација. Председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић прогласио ратно стање и затражио помоћ Југославије, а у Србији почела присилна мобилизација српских избеглица из Хрватске. Паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана и Драгана Васиљковића из Србије стигле на хрватско ратиште. 1995 — У самоубилачкој бомбашкој акцији палестинског терористе у Израелу погинуло 19 и повређено око 60 људи, међу којима је био већи број
израелских војника који су на аутобуској станици чекали превоз. 1998 — Амерички војници из састава СФОР у Бијељини ухапсили Горана Јелисића оптуженог за ратне злочине на подручју Брчког 1992. 2001 — Југославија добила статус специјалног госта у Савету Европе, као знак подршке демократским променама у земљи по одласку са власти Слободана Милошевића, у октобру 2000. 2002 — Босна и Херцеговина постала пуноправан члан Парламентарне скупштине Савета Европе. На дводневној међународној донаторској конференцији за обнову Авганистана, у Токију, обећана помоћ од 4,5 милијарди долара. 2006 — Поларна зима у Москви однела је још 5 живота - број умрлих од последица смрзавања се попео на 130.
23. јануар 393 — Римски цар Теодосије I је прогласио свог деветогодишњег сина Хонорија за савладар. 1368 — Џу Јуен-џанг је ступио на кинески престо, започевши династију Минг која ће владати Кином три века. 1556 — У најсмртоноснијем земљотресу у историји који је погодио кинеску покрајину Шанси, погинуло је око 830.000 особа. 1579 — Северне низоземске покрајине Холандија, Зеланд, Утрехт, Хелдерланд, Фризија, Гронинген и Оверејсел прогласиле су Утрехтску унију ради супротстављања шпанској власти. 1570 — Џејмс Хамилтон је убио Џејмса Стјуарта, у првом забележен атентата извршеним ватреним оружјем. 1719 — Уједињењем Вадуца и Шеленберга створена кнежевина Лихтенштајн. 1789 — Бискуп Џон Керол је купио земљиште на којем ће бити основан будући Универзитет Џорџтаун, најстарији католички универзитет у Сједињеним Државама. 1793 — Русија и Пруска споразумеле се о другој подели Пољске. 1878 — Током руско-турског рата Велика Британија, на захтев султана Абдул Хамида II, послала своју флоту у Истанбул. 1920 — Холандија одбила да савезницима изручи бившег немачког цара Вилхелма II, који је по абдикацији у новембру 1918. емигрирао у Холандију. Његово изручење тражено због злочина у Првом светском рату. 1943 — Британска Осма армија под командом генерала Бернарда Монтгомерија заузела, у Другом светском рату, Триполи у Либији. 1945 — Немачки велики адмирал Карл Дениц је наредио почетак операције Ханибал, која је постала један од највећих евакуација морем у историји, са више од милион људи пребачених током 15 недеља. 1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату, напредујући ка Берли-
ну, избиле на реку Одру у Пољској. 1950 — Израелски парламент (Кнесет) донео резолуцију којом Јерусалим постаје главни град Израела. 1960 — Батискаф Трст је заронио на рекордну дубину од 10.916 m у области Чаленџер дип Маријанског рова. 1968 — Морнарица Северне Кореје у територијалним водама заробила амерички шпијунски брод УСС Пуебло. 1997 — Медлин Олбрајт је положио заклетву као први женски државни секретар САД, чиме је постала највише рангирана жена у историји америчке владе. 1997 — Београдски студенти ватрометом, пиштаљкама и трубама обележили 100. сат непрекидног стајања пред полицијским кордоном у Коларчевој улици, у центру Београда. Полиција 24. децембра почела да спречава студентске и грађанске антирежимске демонстрације које су почеле 20. новембра због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. 2000 — Више од милион демонстраната прошло кроз центар Мадрида протестујући због ескалације насиља баскијске сепаратистичке групе ЕТА, у чијим је насилничким акцијама током 32 године убијено око 800 људи. 2002 — У пакистанском главном граду Карачију киднапован, а касније и убијен, дописник америчког „Вол стрит журнала“ Данијел Перл, који је истраживао исламске милитантне групе у тој земљи. 2003 — Пионир 10 је послао последњу поруку ка Земљи. 2006 — У железничкој несрећи у Црној Гори, 46 лица је погинуло и 130 повређено када је локални путнички воз који је саобраћао између Бијелог Поља и Подгорице исклизнуо из шина у месту Биоче. Тешка несрећа код станице Биоче (10 km северно од Подгорице) узрокована је кваром електромоторне гарнитуре. 2010 — У Саборној цркви у Београду устоличен 45. поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј.
83
17.1.2021.
МАГАЗИН
84
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs