Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 481 * 7. фебруар * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

7.2.2021.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

7.2.2021.

МАГАЗИН

4

У овом броју: Плесач на жици Из дана у дан Брже до пацијената Будимо одговорни Период пробуђенен наде Десница будућност Србије? Ваздух и даље проблематичан Боље него прошле године Попустио и други стуб Алтернативно финансирање за локални развој Поглед на Савски трг Магија шаоутања Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Партизан - Рибница Времеплов

8 14 20 24 36 34 40 44 48 52 54 64 72 74 76 78 80 82

5

Фото: М. Радовановић

6

МАГАЗИН 7.2.2021.

7

7.2.2021.

МАГАЗИН

8

Лични став: Др Дејан Жујовић

ПЛЕСАЧ НА ЖИЦИ

а ли се ико од вас сећа ИТД банда? Градске цуре? Лагано умирем? Момци су својевремено снимили неке од најпознатијих ex-yu хитова. 2018. су избацили албум горе наведеног имена. На песму сам се примио на прву. Мрачна љубавна песма. Ја сам плесач на жици који плеше у мраку, ја сам свјетло тишине која спава у зраку… Наслов ме много асоцира на једну причу коју ми је покојни отац често причао. Добар део живота сам провео

Д

као плесач на жици због њега. Умео је да прича да је живот жица преко које мораш да пређеш уз доста балансирања. То што ми је причао ми је имало смисла и заиста сам се добар део живота трудио да балансирам. До једне вечери. На Старој Стенки. Неким чудом сам отишао са другом на пиво тамо, и како није било слободних столова сели смо за један дугачки, који смо делили са неким искусним борцима. Пијаним и оронулим. Не знам којим поводом причам ја причу о жи-

9

10

МАГАЗИН 7.2.2021.

ци и животу свом пријатељу, док у једном тренутку нисам чуо. Твој отац није у праву. Много сере. Окренем се ка пијаној олупини која седи поред мене, а он, онако брадат, са главом палом на груди и жмурећи наставља да прича: Твој отац ти је том причом само направио грч у плећкама, пријатељу. Није живот жица. Требаш да волиш људе. И што више волиш, та гредица се претвара у све ширу даску, преко које можеш плешући да прелазиш. Гледам распалог Буковског и осећам отварање чакре на челу. Како истина улази у мене. И био је потпуно у праву. Није живот никада био оно што сам мислио. И тајна је у љубави. Према човеку. Тајна је у склањању једног беспотребног терета са својих плећки. Не морам свакоме да се допаднем, не мора свако да каже да сам добар. Нити би тако икада било. Зашто не живети по својим правилима? Зашто се не супроставити нормама које ми постављате јер су остале од ваших бака? Зашто је погрешно ако не желим да будем ваш плесач по жици? Ових дана превише људи се распитује о мојим болничким данима. Некако ме је срамота да причам о томе. Како је срце пукло на пола. Ако је и пукло, моје је. Није пукло тек тако. Али ће да зацели. И идемо даље. Плешемо даље… Ако ико од оних анђела који су бдели надамном чита ово – нема речи којима могу да вам се захвалим. Целога живота ћу да памтим ту љубав коју сте ми пружиле. Негу. Пажњу. Охрабрење. Руку ко-

ју ми држите док сањам ружно и борим се са својим демонима. Хвала вам од срца! Овог дроњавог, али чистог. Свој живот сам прошао тако како сам га прошао. Имам историју, доживљаје, емоције, искуства која сам прошао. Нека су ме оплеменила, нека озбиљно повредила. И опет бих прошао истим путем. Мало мудрије, али не бих се склањао од бола. Сав тај бол који сам прошао ме је научио покорности. Физичку бол сам некако лакше толерисао. Још увек устајем у четири ујутру. Тада сестре улазе у собу, ваде ми крв и раде ЕКГ. Бол игле ми ништа не представља. И сва бол коју сам прошао горе је само чистилиште. Да изађем као други човек, са новом историјом која га чека. Пре неки дан добар пријатељ ме замоли да снимим видео честитку поводом 75. рођендана његове мајке. Госпођа Вера ме прати, радо чита и воли. Решим да се лепо обучем за видео. Осмислим комбинацију коју бих волео да обучем и кренем низ Булевар да тражим кошуљу и кравату. Полако. И доживим да ми коса потиљка буде све време накострешена. Због људи који су ме заустављали на улици да питају како сам. Најежио сам се, стварно. У продавницама продавачице ме охрабрују и причају како сам им скратио живот за пет година. Смејем се, ширим руке, објашњавам да сам добро. Значи, не могу да лажем… Истина, нисам нашао шта сам тражио, али се искуство завршило чашћавањем пицом у ло-

калном ресторану. Целе године ви сте нас држали у животу, докторе. Време је да се одужимо. Значи, не могу да лажем. Сада волим оне тренутке потпуне искрености, лудила, од летос. Када нисам нисам размишљао о последицама, већ о правди и истини. Сада бих са неким људима сигурно другачије. Не би мајор лупкао прстићем по столу. Не би се Крстић зајебавао ко ће да прими вакцину, као да му је од деде остала. Другачије бих одговорио за нарко-дилере који су стајали испред пазарске болнице и звиждали лажовима који су дошли да их поново направе лудима. Био бих још тврђи. Да сам знао да сам овако начет. Када знаш да си орочен, са роком употребе, када постанеш свестан своје коначности, некако лакше вучеш потезе. Бежим из комфора, бежим из земље, хладне и дубоке. Није време. Време је да будем оно што јесам. Да завршим трансформацију. Да будем биће које воли. Да уживам. Да повучем пар тврдих потеза, покажем олошу да паметнији не попушта. Да битангама покажем где им је место, а онда да се расплинем пре коначног пламена. Молим те, схвати ме… Ја сам плесач на жици који плеше у мраку, ја сам свијетло тишине која спава у зраку Ти си љубав што зове, ти си водич кроз снове, Ти си јача од мене, ти си све моје жене Волим те

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни.

Raiffeisen banka AD Динарски 265000000576857940 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW

Девизни RS35265044000005631664 USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

11

12

МАГАЗИН 7.2.2021.

13

МАГАЗИН

7.2.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

14

ИЗ ДАНА У ДАН - Током последњих седам дана тестирано хиљаду осам стотина четрдесет пет узорака брисева, од којих седам стотина двадесет два ПЦР методом.

- Симптоме болести имало пет стотина шездесет шест особа, а вирус потврђен у педесет девет случајева, и још дванаест код тестираних по другим индикацијама. - Антигенским тестом су тестирани брисеви хиљаду сто двадесет три особе, а вирус потврђен у двеста педесет пет случајева. - Број новорегистрованих случајева инфекције достигао три стотине седамнаест. - Преминуло пет особа са територије Краљева.

- Од понедељка до петка на болничко лечење примљена двадесет четири пацијената којима је потребна кисеоничка потпора, а исто толико излечених отпуштено

а су свакодневне промене епидемиолошке ситуације постале редовна појава сведочи извештај Завода за јавно здравље Краљево од 31. јануара и резултати провере двеста шеснаест узорака назофарингеалног бриса, од којих је на присуство новог корона вируса сто шеснаест тестирано ПЦР методом. Извештај сведочи да је међу деведесет два узорка особа са симптомима болести присуство вируса потврђено код двадесет једне, а да су двадесет четири тестирана по другим индикацијама били негативни. Антигенским тестом је тестирано сто узорака бриса, а вирус потврђен код двадесет две особе, тако да је на истеку првог месеца у години,

Д

са четрдесет три новорегистрована случаја инфекције корона вирусом, укупан број потврђених случајева од почетка епидемије за шездесет девет премашио једанаест хиљада. Између два извештаја у Општој болници „Студеница“ преминула је једна особа са територије Краљева, па је укупан број од почетка епидемије повећан на сто осамдесет. Извештај објављен првог дана фебруара сведочи да је након тестирања двеста двадесет узорака бриса, међу којима деведесет четири ПЦР методом, још једном промењена епидемиолошка ситуација на територији Краљева. Провером седамдесет четири узорка бриса особа са симптомима

болести присуство вируса је потврђено код једанаест и још код једне од двадесет чији су брисеви тестирани по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано сто двадесет шест узорака бриса, вирус је потврђен код тридесет пет особа па је, са четрдесет седам новорегистрованих случајева инфекције, укупан број потврђених случајева повећан на једанаест хиљада сто шеснаест. Током претходна двадесет четири сата преминула је још једна особа са територије Краљева, што је утицало да укупан број за један премаши сто осамдесет. Првог дана фебруара на болничком лечењу је било тридесет пет пацијената од којих су четири најтежа смештена

15

7.2.2021.

МАГАЗИН

16

у јединицу интезивне неге, три су интубирана, а један на неинвазивној вентилацији. Током претходна двадесет четири сата хоспитализована су четири новооболела пацијента, шест излечених је отпуштено а три су преминула. У истом периоду у ковид амбуланти је прегледана педесет једна особа. Извештај Завода за јавно здравље од 2. фебруара темељи се на тестирању двеста педесет осам узорака бриса, од којих осамдесет један ПЦР методом, а сведочи о новој промени епидемиолошке ситуације. Од укупног броја тестираних брисева седамдесет један је узет од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код осам, док су осам тестираних по другим индикацијама били негативни. Антигенским тестом је тестирано сто седамдесет седам узорака, а вирус потврђен код тридесет три сособе тако да је на територији Краљева, са четрдесет једним новим случајем, укупан број потврђених повећан на једанаест хиљада сто педесет седам. На лечењу је задржано тридесет шест пацијената од којих је за шест била потребна интензивна нега, два са најтежом клиничкм сликом су интуби-

рана а код четири преостала промењена неинвазивна вентилација. Током претходна двадесет четири сата хоспитализовано је осам новооболелих, шест излечених отпуштено, а један пацијент преминуо. У истом периоду у ковид амбуланти је обављен шездесет један преглед. О новој промени епидемиолошке ситуације сведочи извештај Завода за јавно здравље од 3. фебруара након тестирања двеста четрдесет шест узорака бриса, а деведесет ПЦР методом. Међу њима је шездесет осам брисева узетих од особа са симптомима болести од којих је пет означено позитивним на присуство вируса, али ниједан од двадесет два тестирана по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано сто педесет шест узорака, а вирус потврђен код двадесет седам особа што је утицало да, са тридесет два новорегистрована случаја инфекције вирусом, укупан број потврђених случајева буде за сто осамдесет девет већи од једанаест хиљада. Извештај сведочи о смрти још једне особе, па је укупан број преминулих повећан на сто осамдесет два. Број хоспитализованих у Општој

болници „Студеница“ смањен је за један, а од тридесет пет преосталих на интензивној нези је пет пацијената, један интубиран и три на неинвазивној вентилацији. Током претходна двадесет четири сата примљено је и отпуштено по четири пацијента, преминуо је један, а у ковид амбуланти прегледано шездесет осам особа. После извесне стагнације следећег дана је повећан број тестираних, а након провере исправности триста осам узорака назофарингеалног бриса, од којих сто седам ПЦР методом, констатована је нова промена епидемиолошке ситуације. Од укупног броја тестираних узорака брисева осамдесет шест је узето од особа са самптомима болести и констатовано да су инфицирана само три, док међу двадесет једним тестираним по другим индикацијама нису пронађени трагови инфекције. Од педесетак узорака више у односу на претходни дан, тестираних антигенским тестом, вирус је потврђен код четрдесет једне особе. Тако су на територији Краљева, на истеку четвртог дана у месецу, откривена четрдесет четири новорегистрована случаја инфекције, а укупан број потврђених за

У болници су преминуле још две особе са територије Краљева, па је укупан број од почетка епидемије повећан на сто осамдесет четири. Уочи викенда на болничком лечењу су остала тридесет два пацијента, од којих је четири са најтежом клиничком сликом смештено на интензивну негу, један је интубиран а код три преостала примењена неинвазивна терапија. Између два извештаја примљено је и отпуштено по шест пацијената, а у ковид мабуланти прегледане седамдесет две особе . Да је први дан викенда донео нову промену епидемиолошке ситуације сведочи извештај од 6. фебруара са резултатима тестирања двеста осамдесет једног узорка бриса, а сто деветнаест ПЦР методом. Од укупног броја деведесет су узети од особа са симптомима болести који потврђују да је инфицирано њих шест, и још две чији су брисеви тестирани по другим индикацијама. Антигенским тестом су тестирана сто шездесет два узорка бриса а након што је вирус потврђен код четрдесет девет особа, са педесет седам новорегистрованих, број потврђених случајева инфекције је повећан на једанаест

хиљада триста четрдесет три. Недељни биланс потврђује да је током последњих седам дана тестирано хиљаду осам стотина четрдесет пет узорака брисева, од којих седам стотина двадесет два ПЦР методом. Иако је симптоме болести имало пет стотина шездесет шест особа, вирус је потврђен у педесет девет случајева и још дванаест код тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом су тестирани брисеви хиљаду сто двадесет три особе, а вирус потврђен у двеста педесет пет случајева што је утицало да број инфицираних корона вирусом на недељном нивоу достигне три стотине седамнаест. Између последњег дана јануара и шестог у фебруару преминуло је пет особа са територије Краљева. Број хоспитализованих бележи благи пад, а од тридесет пет првог радног дана у недељи до краја је смањен на тридесет два. За пет радних дана на болничко лечење су примљена двадесет четири пацијента којима је потребна кисеоничка потпора, исто толико излечених је отпуштено, а у Општој болници преминуло девет особа. У истом периоду прегледано је триста двадесет шест пацијената.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

двеста тридесет три премашио једанаест хиљада. Након пријема и отпуста по два пацијента, и једног преминулог, на болничком лечењу су задржана тридесет четири пацијента, од пет на интензивној нези два су интубирана а три на неинвазивној вентилацији. Из болнице стиже информација да су у ковид амбуланти прегледане седамдесет четири особе. Према извештају Завода за јавно здравље, епидемиолошка ситуација је промењена и последњег радног дана у недељи након што су стигли резултати тестирања триста шеснаест узорака бриса, од којих сто петнаест ПЦР методом. Од осамдесет пет брисева особа са симптомима болести вирусом је инфицирано пет, а доказано да је тридесет преосталих тестираних по другим индикацијама негативно. Антигенским тестом је тестиран двеста један узорак бриса, вирус је потврђен код четрдесет осам особа а, са педесет три новорегистрована случаја инфекције, укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на једанаест хиљада двеста осамдесет шест.

17

18

МАГАЗИН 7.2.2021.

19

Вредна донација Општој болници „Студеница“

МАГАЗИН

7.2.2021.

БРЖЕ ДО ПА А

20

- Након што су постојећа возила током претходних неколико месеци прешла знатно више километара него у истим периодима претходних година, чиме је доведено у питање функционисање у наредном периоду, возни парк Опште болнице „Студеница“ обогаћен новим санитетским. - Очекује се да у наредних десетак дана, уз подршку Министарства здравља, буде допуњен још једним савремено опремљеним возилом. - Без бриге о превозу пацијената у наредних четири до пет година. - Стварање услова за пружање квалитетнијих услуга повод да Министарство здравља током 2020. издвоји педесет шест и по милиона динара, што је највише за последњих шест година.

- Седамдесет шест милиона динара обезбеђено из донација привредника и појединаца

Фото: М. Радовановић

АЦИЈЕНАТА

21

22

МАГАЗИН 7.2.2021.

ружање здравствене заштите у великој мери зависи од опремљености здравствених установа, што је повод за стално настојање менаџмента да обезбеди довољну количину средстава за ову сврху. Сем оних која се обезбеђују посредством ресорног министарства значајним се оцењују и средства из других избора, првенствено донација. Колико су значајна и једна и друга ових дана потврђује вршилац дужности директора Опште болнице „Студеница“ др Зоран Мрвић уз подсећање на обећање дато пред крај претходне године. Тада је најављено да ова здравствена установа очекује ново санитетско возило које је возни парк ове установе обогатило већ почетком фебруара. У болници потврђују да је возило добијено здруженим снагама са Клиничким центром Србије, а набављено након потврде да су постојећа током претходних неколико месеци прешла знатно више километара него у истим периодима претходних година чиме је доведено у питање функционисање у наредном периоду. Није без значаја податак да су два последња возила овог типа набављена пре пуне четири године, а број километара које су превалила појачава уверење да су на издисају. У Општој болници очекују да у наредних десетак дана, уз подршку Министарства здравља, возни парк буде допуњен још једним савремено опремљеним возилом што појачава уверење о комплетирању санитетског превоза и елиминисању бриге о превозу пацијената у наредних четири до пет година. О односу Министарства здравља према Општој болници „Студеница“ сведочи податак да је током претходне, у стварању услова за пружање квалитетнијих услуга, обезбедило педесет шест

П

и по милиона динара што је највише за последњих шест година. Средствима министарства набављено је једно санитетско возило, нови рендген апарат и рендгенска цев за скенер, а око милион и по динара уложено у кречење једног дела болнице. Да ово нису једина средства сведочи податак о седамдесет шест милиона динара колико је током претходне године обезбеђено из донација. Законско ограничење које се односи на донирање финансијских средстава основ је за куповину неопходне опреме, а међу донаторима су подједнако значајни привредни субјекти и појединци. Током претходне године, која је протекла у знаку повећаних потреба због пандемије корона вируса, међу највеће донаторе сврстана су краљевачка предузећа Радијатор, Амиги и РВМ, који су помогли да се набави оно што је болници најпотребније, најчешће пацијент монитори и инфузионе пумпе. Спремност бројних појединаца да се укључе у акције овог типа добра су основа за очекивање да сличних донација буде и ове године. Уз видео ендоскоп намењен одељењу за ухо грло и нос, вредан милион и по динара, у болници очекују још једну донацију предузећа РВМ за потребе очног одељења. Ма колико донације биле значајне, тема број један у Општој болници „Студеница“ је лечење пацијената инфицираних корона вирусом. Иако је број хоспитализованих у ковид болници значајно смањен и даље је већи од тридесет, међу којима неколико са најтежом клиничком сликом сваког дана захтева интензивну негу коришћењем респиратора или неинвазивне оксигене терапије. Колико је озбиљно и здравствено стање пацијената лечених у стандардној нези најбоље сведочи податак да им је неопходна

кисеоничка потпора. Ситуацију додатно отежава податак да су на болничком лечењу пацијенти са озбиљном клиничком сликом, о чему сведочи упала оба плућна крила, са доста коморбидитета и у озбиљним годинама. Начелник Инфективног одељења др Милан Парезановић указује на податак да се сваког дана открије између четрдесет и педесет нових случајева инфекције, што се директно одражава на пријем оних којима је неопходно болничко лечење. И док су почетком новембра у ковид болници хоспитализовани пацијенти са лакшом и средње тешком клиничком сликом почетком ове године то су озбиљне клиничке слике условљене двостраном упалом плућа због чега је за скоро сваког пацијента, уз стандардну, потребна и терапија кисеоником. Иако се број оних који се јављају на преглед у ковид амбуланти смањује и даље се сматра довољно великим што указује на озбиљност ситуације и чињеницу да се епидемија не стишава. Због потврде да је епидемиолошка ситуација и даље нестабилна из болнице апелују на опрезност и коришћење препоручених мера заштите све док не буде вакционисан довољан број становника који гарантује колективни имунитет. Смањен број хоспитализованих довољан је за повратак привремено исељених служби на стандардни начин рада. Међу првима су грудно и одељења неурологије и психијатрија тако да је у ковид систему само интерно, а инфективно у резерви. Иако хируршки блок функционише уобичајено у сваком одељењу је обезбеђен простор за филтер собе намењене сумњивим пацијентима, како би се спречио продор инфекције у целу болницу. Т. Радовановић

23

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН

7.2.2021.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

24

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

25

7.2.2021.

МАГАЗИН

26

Владимир Маровић

Тековине демократских промена: Владимир Маровић (1)

- Корени Отпора датирају из периода студентских протеста.

- Специфична врста политичког позоришта, и уличних перформанса са јасно дефинисаним порукама, начин да се у уличним акцијама покаже под каквим се режимом живи. - На Ибру лука за папирне бродове.

- Обећања власти манипулација обманама. - Демократске промене привид демократизације у Србији. - Отпор проглашен за терористичку организацију, а широм Србије хапшено две и по хиљаде активиста.

- Страх је социјално психолошки темељ диктатуре и тираније које потискују слободу. - Оцена режима који почива на нехуманим, неправедним, диктаторским и често основама тортуре.

- Тринаестогодишња владавина Слободана Милошевића обележена привредним разарањем, економским колапсом, културним суновратом, изолацијом земље и ратним пустошењем. - Отпор превага у вези са питањем будућнсоти Србије

Фото: М. Радовановић

ПЕРИОД ПРОБУЂЕНЕ НАДЕ

27

7.2.2021.

МАГАЗИН

28

ако је током последње две деценије изречено много тога што би требало да баци више светла на дешавања која су довела до демократских промена у јесен 2000. године чини се да су у јавности и даље присутне бројне недоумице. Једна од њих везана је за улогу Отпора који је од омладинске студентске организације еволуирао у народни покрет. Као активиста, касније и регионални координатор, ове организације Владимир Маровић се још тада озбиљно бавио политичким темама, а познавање прилика у овој области било довољно да на Факултету политичких наука одбрани магистарски рад на тему Утицај моћи и ауторитарности на политички

И

живот према теоретичарима критичке теорије друштва, која се показала изузетно захвалном за образлагање политичке културе унутар Србије. Све то га чини довољно релевантним саговорником који подсећа да корени Отпора датирају из периода студентских протеста 1996. и 1997. године када су се универзитети Србије повезивали како би реаговали на изборну крађу, након што је тадашњи владар Србије Слободан Милошевић покушао да прекроји народну вољу изражену на локалним изборима. Ситуацију у земљи тог времена најбоље осликава графит на простору универзитета у Новом Саду са поруком „Мењам индекс за пасош и визу“, што потврђује да су омладинске

структуре биле у очајном стању након девастирања земље ратним дешавањима у региону и негирањем учешћа домаћег становништва у тим догађајима. У настојању да обезбеде нормалан живот млади су сматрали да је то могуће само изван земље што упућује на потребу да, након дипломирања, шансу за бољу будућност потраже ван Србије. Везе између универзитета нису прекинуте ни након што су, под притиском међународне заједнице, признати резултати избора а након доношења закона о универзитету и медијима 1999. добиле формалну потврду у омладинској организацији названој Студентски покрет Отпор. Назив је симболички био

довољно јак и носио тежину која је указивала на директно супростављање власти Слободана Милошевића. Отпор је настао након потврде да дотадашњи начини организовања у партијским структурама младима није довољно привлачан па је, кроз специфичну врсту политичког позоришта, и уличних перформанса са јасно дефинисаним порукама, изашао међу људе како би у уличним акцијама показивао под каквим се режимом живи.

- У Београду је спроведена акција „Динар за смену Милошевића“, а млади људи окупљени око казана разговарали са пролазницима и од њих тражили да убаце један динар како би потврдили да подржавају смену режи-

ма. У Краљеву је 2000. најављена идеја радикалског политичара који је говорио да ће направити велику луку и канал од нашег града до Солуна. Како природни услови, капацитет и моћ река на којима се налази Краљево, не омогућавају спровођење таквог поретка ни на који начин Отпор је решио да, користећи капацитет Ибра, отвори луку пуштајући низ реку десетине папирних бродова. На тај начин се симболично, духовито и сатирично, покушавало деловати на грађанство како би увидело да су обећања власти заправо манипулација обманама. Данас имате ситуацију да су људи који су тада смењени због суманутих потеза и одлука које су доносили поново на челу ове

државе. Узимајући у обзир сам темат, упитно је колико можемо говорити о демократским променама 2000. године, а колико смо заправо имали један привид демократизације у Србији, каже Маровић. Иако су га чинили искључиво млади људи Отпор је проглашен за терористичку организацију, а колико су његови активисти били изложени невиђеној тортури сведочи податак да је широм Србије било хапшено две и по хиљаде активиста од којих су неки излагани физичком насиљу у полицијским станицама, а привођен је и већи број активиста у Краљеву. Након што су посредством медија проглашавани за

29

7.2.2021.

МАГАЗИН

30

терористе, фашисте, наркомане, убице и стране плаћенике, дошло је до промене свести грађана који су их од раније познавали, па је Отпор почео да добија подршку и од оних који се нису нарочито интересовали за политику. С обзиром да су млади људи излагани тортури, и хапшени, настао је одијум у јавности према режиму а манифестовао се и на улицама у подршци онима који су током акција били привођени или малтретирани од стране полиције, или плаћених батинаша.

- Људи су непосредно бранили те младе људе јер, када имате ситуацију језе и сејања страха у друштву, друштво тог страха жели да се ослободи. Уистину, покушавам да ту ситуацију сагледам из угла струке, па могу рећи да је страх социјално психолошки темељ диктатуре и тираније које потискују слободу. Кад се човек нађе у ситуацији

да му је угрожена слобода жели да се ослободи такве ситуације, а Отпор је духовитим акцијама подстакао одбрамбени механизам у грађанству који је желео да допре до своје слободе. Први пут сам приведен маја 2000. када су ми два униформисана лица зазвонила на врата, ушла у стан и рекла да имају налог за привођење. Један од њих ме питао шта сам урадио, а једино што могу да претпоставим је да ме приводе због припадности Народном покрету Отпор. Погледао сам те људе и истог тренутка видео искрено кајање на њиховим лицима, јер су обојица спустили поглед. Њихов одговор како морају да ме приведу довољно је описивао ситуацију унутар великог дела полицијских структура које су биле изложене потискивању слободе и наредбама на које нису благонаклоно гледали. Разговор са инспектором је

трајао неких два и по сата и био коректан, уколико се коректним може сматрати да неко може бити приведен само због изношења политичког става, што јасно говори да се ради о диктаторском режиму, закључује Маровић. И док је добро познавање политичке ситуације у земљи било основ за оцену режима који почива на нехуманим, неправедним, диктаторским и често основама тортуре инспектора је више интересовало да је повезан са било каквим страним фактором. Двадесет година касније јасно је да је у његовим питањима и поступањима било више него уочљиво да је посао који ради јалов, јер ни сам није веровао у оно што му је наметнуто да ради. Да је Маровић био под будним оком полиције сведочи ново привођење, неколико месеци касније, након најаве трибине у Жичи са жељом да се

мештанима укаже на значај масовног изласка на изборе како би се онемогућиле изборне манипулације којима је тадашња власт била склона. На дан скупа, најављеног посредством локалних медија, било је видљиво појачано присуство полиције од моста преко Ибра са рибничке стране до манастира Жиче. Целом дужином пута, на растојањима од по неколико стотина метара, постављене су патроле а испред манастира више полицијских „марица“ са значајним бројем полицајаца у униформама и цивилу. Сви су са значајном дозом озбиљности очекивали плаћенике, како су декларисани активисти Отпора, који су на неколико километара дуг пут пошли позајмљеном „фићом“ која се једва кретала. Све то, каже мр Маровић, најбоље сведочи у каквом су социјалном и економском положају били чланови организације који

нису имали могућност да на пристојнији начин дођу до Жиче.

- Опис препречавања пута нашој „фићи“, и нашег повратка у полицијску станицу, може одговарати трагикомичним филмским сценама. Иако трибина није одржана грађани су се окупили испред дома културе у Жичи, и видели нас како пролазимо „фићом“. Будући да смо видели силне патроле дуж пута знали смо о чему се ради, па смо кроз прозор кола само махнули грађанима који су нас поздравили готово навијачки. Пут нам је, уз шкрипу гума постављајући се испред наших фарова, препречио један полицијски „стојадин“, а након тога су нам наредили да окренемо аутомобил. Испред нас је било постављено једно патролно возило, потом „марица“, иза нас друга „марица“ и још једно патролно возило. Тако су нас спровели до полицијске станице,

а мене по други пут легитимисали и испитивали. Занимљиво је да су инспектори задужени за Отпор били са одсека за крвне деликте и наркоманију, па је јасно какав смо третман имали, а и тада је полицијским службеницима било непријатно то што раде у криминализованој земљи каква је деведесетих година била Србија. Приметна је била сулуда политичка слика у Србији тог доба, кроз злоупотребу институција од оних који њима управљају с обзиром да нису служили за заштиту грађана или државе, већ огољене диктатуре режима, каже мр Маровић. Предизборну кампању у септембру 1999. године обележио је долазак председничког кандидата Војислава Коштунице кога је на Тргу српских ратника у Краљеву сатима стрпљиво чекало више хиљада грађана. Разлог

31

7.2.2021.

МАГАЗИН

32

кашњења са митинга у Косовској Митровици објашњава се хаосом који су тамо направиле присталице Слободана Милошевића, због чега је каравану будућег председника онемогућено да на време стигне у Краљево. Оно на шта представници режима нису рачунали је одлучност грађана да Милошевића пошаљу у пршлост, додатно учвршћена спречавањем председничког канидата да стигне на заказани митинг. Колико је пажње посвећивано активностима знатно мање значајних личности сведочи привођење активисте Отпора који је задужен да донесе пропагандни материјал из Крагујевца. И док су грађани на централном градском тргу стрпљиво очекивали Коштуницу у Отпору су бринули за судбину активисте који је задржан у Книћу, где је провео ноћ у полицијској станици. Иако и овај пример сведочи о покушајима да спречи сваки вид активности организација је функционисала.

- Кад као циљ слободу имате испред себе, онда не гледате колико присталица имате иза себе. У овом случају тај број је био заиста велики с обзиром на то да је Милошевићева тринаестогодишња владавина окарактерисана привредним разарањем, економским колапсом, културним суновратом, изолацијом земље и ратним пустошењем што ће рећи да се радило о потпуном неуспеху. Ваљаност политике мери се њеним успехом, а овде се радило о тринаестогодишњем неуспеху. Уз све то Краљево је примило велики број људи несрећника који су се ту нашли због сумануте политике, не само Милошевића него и вођа политичких структура унутар Хрватске, Босне и Херцеговине и на Косову. Сем што је примило све те унесрећене људе морало се показати као добар домаћин, али и да ће рашчистити са узроком њихове несреће а то је суманута политика једног режима. Отпор није био политички фактор који је калкулисао, па у политичким променама није тражио ништа за се-

бе, у погледу привилегија и функција, већ је желео да види леђа једном аутократи. Контакти са тадашњом опозицијом су били усмерени ка функционалном циљу што ће рећи да јој је одговарало наше хапшење. Ту ћу се позвати на речи премијера Зорана Ђинђића који је 2000. године изјавио како је ДОС знао да свако хапшење једног отпораша доноси хиљаду гласова. Ако узмемо у обзир да је у периоду од годину дана ухапшено две и по хиљаде активиста Отпора, а да је ДОС на изборима добио око два и по милиона гласова, то је та рачуница. Не кажем да је наш допринос био одлучујући, али је појава Отпора била превага у вези са питањем будућности Србије, а она је виђена у младим људима који су решили да се не поистовећују са оним што се дешавало у претходној деценији. Нама је било важно да видимо Милошевића како одлази. С обзиром да је Отпор био састављен од младих људи различитих идеолошких опредељења дошло је до различитих трендова у подршци, или суздржаности, спрам онога што говоре Војислав Коштуница, Зоран Ђинђић, Жарко Кораћ, Веља Илић или ко год од њих. Сматрали смо како је значајно да се направи дефинитивни раскид са бившим режимом, а оно што није учињено је управо то јер раскид није направљен. Штавише, многе тада минорне партије су постале азили за чланове бившег режима, па је и Коштуничин ДСС израстао у нешто што до 2000. није могао ни да претпостави. Припадници ДОС-а су изневерили очекивања грађана, односно своја обећања, у вези разрачунавања са бившим режимом које је подразумевало пре свега спровођење правде, јер је држава снажна уколико почива на начелу праведности. Био је то само тренутак наде која је трајала у извесном периоду, а онда се све свело на јефтина калкулисања и покушаје одржавања на власти по сваку цену. Недуго потом, 2004. године, СПС улази у коштуничину техничку владу, по-

том са Тадићем ствара историјски споразум о помирењу, а већ 2012. је уз СНС поново апсолутно одлучујући фактор, каже мр Маровић. Сарадња Отпора са представницима локалних странака датира из периода блокаде Краљева у којој су његови активисти учествовали неколико дана пре 5.октобра. Блокаду су покренули Народни покрет Отпор и подмлаци странака ДОС-а постављањем тешких возила на свим улазима у град, како би грађанима ставили до знања како желе да одбране победу. Требало је указати на блокаду државе од стране режима на шта је грађанство одговорило блокирањем режима онемогућавајући му кретање, изузев возилима са хитним случајевима и неопходним институционалним протоком. Преовладава уверење да је припадницима полиције већ тада било јасно шта ће се догодити, па нису желели да на себе навлаче гнев народа. О томе сведоче информације из Београда 5. октобра како са осмехом дочекују грађане уз потврду да неће реаговати, а страх у редовима окупљених попустио је тек након потврде да неће реаговати ни припадници јединица за специјалне операције. О великом олакшању у редовима становништва сведочи општенародно весеље на Тргу српских ратника следећег дана и потврда да се није много размишљало о будућим потезима. Пажљивијим посматрачима није промакла чињеница да су се дотадашњи политички моћници преоријентисали на поље економске моћи, у очекивању правог тренутка да поново заузму позиције које су имали до тада. Уверење да им за то није требало превише времена темељи се на ставу да ДОС није спровео правду какву су грађани тражили. Зато се једином променом у октобру 2000. године оцењује то што је пробуђена нада. Каснији догађаји су је потиснули о чему сведоче и израженији трендови негативне миграције најобразованијих младих који одлазе из Србије.

Т. Рад

довановић

33

Нова снага на политичкој сцени Србије (2)

МАГАЗИН

7.2.2021.

ДЕСНИЦА БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ?

34

- Десничари жестоки евроскептик и противник Европске уније, НАТО пакта и Међународног монетарног фонда. - Са руским десничарима у Москви, Санкт Петербургу и Новосибирску. - Меморандум о сарадњи са европским десничарима основа за будуће заједничко деловање.

- Српска десница део велике породице европских националиста.

- После изласка Велике Британије из Европске уније сличне тенденције у Италији и Немачкој. - Једном од најзначајних активности од оснивања десничари сматрају подршку обавезном служењу војног рока.

- Достојна алтернатива Српској напредној странци

дубоким поделама на српској политичкој сцени сведоче значајне разлике у ставовима чак и међу онима које припадају опозиционом спектру. Добар пример је Српска десница која, као десничарска и националистичка, не ужива наклоност значајнијег броја опозиционих странака и покрета, сем ретких као што су Заветници и Левијатан. На другој страни је велики број других политичких субјеката, претежно оних који су до 2012. го-

О

дине чиниле стожер владајуће већине. Са истим жаром са којим се против таквих борила док су били на власти Српска десница истрајава због уверења да представљају својеврстан вид НАТО опозиције. То је и повод за потврду спремности да, иако жестока опозиција коалицији која чини већину у републичком парламенту, настави борбу против двадесетак наследница политике Демократске странке. Овакав однос према њеним дериватима датира из

периода кад су били на власти, и прогонили српске националисте, што је добар повод за чврсту одлуку о одсуству могућности било какве сарадње, чак и кад су и једни и други у опозицији. Колики је степен антагонизма најбоље потврђује уверење да би њихов повратак на власт у било ком облику представљао највећу опасност по државу и њене грађане. Иако нема превише лепих речи за поступке актуелне власти, председник Српске деснице Миша Ва-

Миша Вацић

35

7.2.2021.

МАГАЗИН

36

цић изражава спремност за успостављање сарадње како би се, кроз институције истема, поправило све што није добро. Десничари признају да су жестоки евроскептици и противници Европске уније, НАТО пакта и Међународног монетарног фонда. То је још један од разлога потраге за истомишљеницима ван земље због чега се Вацић, последњег дана јануара, упутио према Москви, Санкт Петербургу и Новосибирску где га очекује двадесетак састанака са руским десничарима, у Думи, са филозофима, новинарима, публицистима, десним националистима, патриотама и конзервативцима... Да десничари нису усмерени само према истоку потврђује одлазак у Рим и Брисел почетком марта и разговори са представницима Асоцијације за мир и слободу екстремних десничара Европе. О значају посете сведочи податак да окупља десничаре из Грчке, Немачке, Италије, Француске, Шпаније... који имају представнике у Савету Европе и Европском парламен-

ту. Крајњи домет је, каже Вацић, потписивање меморандума о сарадњи као основе за будуће заједничко деловање.

- Српска десница ће постати део велике породице европских националиста и није за Европску унију, него Европу нација. Мислимо да ће то у будућности неминовно да се деси, јер је криза коју је изазвала корона показала да у Европи не постоји солидарност, да је Европска унија шарена лажа због чега јој је неопходна реконструкција. До реконструкције ће доћи народном вољом, јер је народ увидео да је преварен, након што је лагодним животом био уљуљкан па људи нису много ни размишљали, а кад је дошло живот или смрт схватили су да су осуђени сами на себе. Европски комесари су наднационална творевина, нису никаквим легитимитетом изабрани од народа него сами себе бирају, као у Совјетском савезу и код нас за време Тита. Томе долази крај, Европа је постала изузетно

десна, десни покрети јачају и то је будућност Европе, а Српска десница је будућност Србије, уверен је Вацић. Добрим начином за повезивање са заступницима истих идеја показала су се три сабора Српске деснице уз учешће знаменитих филозофа и десничара из Русије, али и Велса, Шкотске, Ирске, Италије, Грчке, Немачке... Евроскептицизам Српске деснице темељи се на изласку Велике Британије из Европске уније и сличним тенденцијама у Италији и Немачкој које подржава екстремна десница, а да расте поверење у такве најбоље потврђује Лига за север Матео Салвинија у Италији и Алтернатива за Немачку које заговарају „италегзит“ и „герегзит“. Српски десничари не одбијају могућност сарадње са партијама владајуће већине у земљи, које приступање Европској унији оцењују као стратешки циљ Србије, али на неким другим основама.

- Ми смо за сарадњу са Руском Федерацијом и свим земљама света, чак и

Европске уније, али билатерално националном нивоу, а никако да нам Брисел диктира услове и да овде доносимо правилник о фокама на Северном мору. Нас то не занима. Желимо да се бавимо правима ветерана, да српске мајке имају могућност подршке за рађање више деце, да та деца читају истину у историјским уџбеницима а не пропаганду о томе да смо досељеници. Ми смо аутохтоно, домицилно становништво које је овде присутно од винчанске културе и нисмо вршили геноцид ни над ким, понајмање над Албанцима. То су ствари које нам се спочитавају, а либерали покушавају да подметну уџбенике нашој деци. Ја ћу се наћи са шкотским, шведским и норвешким националистима, али нећу разговарати о фокама у Северном мору него о проблему миграната, како да омогућимо да њихова дечица буду безбедна у парковима, да их не силују, да их не боду ножевима завојевачи, окупатори и туђинци који желе да покоре и исламизују Европу, каже Вацић.

Добри односи са истоком и западом оцењивани су добром опцијом пре смене на челу америчке администрације. Потврда се огледа у медијским наступима првог човека српских десничара и отворена подршка подједнако Владимиру Путину и Доналду Трампу, али и другим значајним личностима светске политичке сцене а посебно доскорашњем вицепремијеру, министру иностраних послова и једном од најпопуларнијих италијанских политичара, Матео Салвинију, првенствено због подршке суверенистичком моделу политике Виктора Орбана. Неизвесност у погледу понашања новог америчког председника, и стрепње да Сједињене Америчке Државе поново постану фактор нестабилности који изазива ратове широм планете, појачава уверење да ће односи са истоком на дуге стазе ипак бити успешни. Оптимизам се заснива на уверењу да су Република Кина и Руска Федерација две најпријатељскије земље и најзначајнији стратешки партнери у година-

ма које следе.

- Подржавамо политику Александра Вучића да не уведе санкције Руској Федерацији, да купује оружје и од Кинеза и од Руса, да купи и кинеску и руску вакцину. Да је Демократска странка на власти сто посто би узели само фајзерову вакцину, наставили би растакање војске и увели санкције Руској Федерацији. Запад не гледа благонаклоно на такве потезе, а мене баш брига шта гледа запад као што ме баш брига шта гледа прозападна опозиција. Ја сам просрпска опозиција, српски патриота и десничар. Ако људи који чине власт ураде добру ствар за моју земљу ја ћу стати иза тога, иако не учествујем у томе, а ако ураде лошу ја ћу их напасти, каже Вацић. Једном од најзначајних активности од оснивања десничари сматрају подршку обавезном служењу војног рока, а уколико добије верификацију у парламенту сматраће то и својим доприносом. Залагање се заснива на уверењу о

37

38

МАГАЗИН 7.2.2021.

користи за државу, а најбоља потврда се огледа у ставу запада који не гледа благонаклоно на овакве поступке. Однос према западу огледа се и у настојању да се жестоко критикују сви потези власти које добијају подршку из овог дела света и неподељеном осећању пријатељства за оно што западни лидери критикују. Бројни су разлози због којих десничари одбијају сваку помисао о сарадњи са било којом од странака које су потекле из демократског легла. Сем непријатног искуства прогона, хапшења и затварања у периоду власти Демократској странци се ставља на терет то што, каже Вацић, никада није имала довољне потврде демократског деловања. Потврду таквом ставу десничари виде у хапшењима Ратка Младића и Радована Караџића, челника војног, полицијског и политичког врха Републике Српске, Републике Српске Крајине и Савезне Републике Југославије, укључујући и испоручење Слободана Милошевића Хашком трибуналу.

- Уништавали су војску, а пљачкашким приватизацијама од народа направили жртве транзиције и технолошки вишак. Увели су агресивну педерско лезбејску пропаганду у наш просветни систем и на улице, хапсили нашу омладину само зато што пева српске песме и пише ћирилицом. Вршили су снажан притисак у виду прогона на омладину, од студентских пребијања преко навијачких пребијања. Све то памтим јер сам био и студент и навијач и јако добро сам упућен у сва њихова злодела. Укинули су обавезно служење војног рока, и топили наше тенкове, јер су то људи којима је прече све што је туђе. На крају крајева, дозволили су да Косово прогласи лажну независност, мирно ћутали кад је био погром и дозволили да се наш народ исељава због агресије и терора. Због тога их је народ казнио 2012. године, а уверен сам да је највећа казна што су данас статистичка грешка, а ми фактички највећа опозиција. То доказује пода-

так да у највећем броју градова постоје Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије и Српска десница, јер народ више неће да чује за њих. Легитимно је то што има оних који не воле Српску напредну странку, што се не слажу са њом, али неће да чује ни за ове. Зато смо ту ми као трећа страна која притом није искључива већ је за дијалог, каже Вацић. Спремност да се подрже бројне активности власти не искључује потребу да се уради много више. Уверење да има и таквих ствари довољно је очекивање за укључивања у власт како би се поправио статус ветерана, додатно заштитиле породице са више деце, подржали предузетници, мала и средња предузећа и спречио одлазак младих из земље, или свео на најмању могућу меру. Сем бриге о условима живота обичног човека значајном се оцењује неопходност елиминације корупције, пре свега у локалним срединама. Основни разлог је уверење да се многи појединци, као локални шерифи, крију иза актуелног председника државе а према грађанима се понашају као дахије. Десничари поручују да до наредних избора предстоји озбиљан рад на терену, пре свега председника странке који се сматра народним трибуном и емисарем српског национализма. Као такав поручује да основна снага Српске деснице лежи у мрежи одбора међу којима краљевачки успешно делује од оснивања странке пре две године. Да буде оцењен изузетно добрим доприноси носилац листе на прошлогодишњим локалним изборима Игор Мандић, дугогодишњи сарадник и саборац председника и један од потпредседника.

- Краљево је град који је кроз векове био центар Србије, био Београд пре Београда, средиште окупљања од оснивања Епархије жичке, седиште Немањићке државе. Зато одавде шаљемо поруку да Србија итекако заслужује да буде поносна, а да је основна ствар на нама самима. Не

очекујемо ништа ни од кога другог, нити да нам нешто падне са неба. Боримо се сами за себе, и једни за друге, а суштина је у саборности, солидарности, поверењу, збијању редова, сабирању са другим патриотама и десним групама. Ствари које су добре треба да се очувају, а неке да се мењају и то неће нико урадити до нас самих. Зато људи треба да се укључе у политику, да приступе у наше редове и покрене борбу за одбрану начина живота који смо наследили, јер је то најугроженије. Штетним потезима либерала покушавају да нас убеде да родитељи нису отац и мајка, него родитељ један и родитељ два, да уместо мушког и женског пола имамо неке бесконачне родове, промељиве, овакве и онакве. Србија је земља која има проблем ратних ветерана, избеглих и интерно расељених лица, млади напуштају огњиште и одлазе у иностранство. То су проблеми којима треба да се бавимо а у Канади, у којој се црнац од четрнаест година декларише као мала бела девојчица, ако немају друге нек измишљају проблеме, каже Вацић. Десничари не крију жељу да већ након избора најављених за прву половину наредне године заузму значајан број места у републичком и парламентима већег броја локалних самоуправа. Оптимизам се темељи на уверењу да на најбољи начин артикулишу глас обичног малог човека. Значајним адутом оцењује се податак да нису експонентни ниједног лобија а да се, као одлучни противници страних завојевача било које врсте, декларишу као борци за права свих Срба, српских ветерана, трудница, деце, сељака... О стабилности деснице сведочи податак да костур странке чине људи који су тринаест година заједно што је, уз спремност на партнерство, довољно за уверење да је достојна алтернатива Српској напредној странци Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

Резултати испитивања за децембар прошле године

ВАЗДУХ И ДАЉЕ П - Средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима изнад максимално дозвољених на мерном месту Скупштина града током два и Рибница један дан. - Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 дванаест дана изнад граничних на мерном месту Полицијска управа. - Према српском индексу квалитета ваздух је десет дана био одличан, три добар, шест прихватљив, осам загађен а четири јако загађен азматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења по правилу су прва тема седница Градског већа једном у месецу. Тако је било и на деветнаестој по реду од конституисања актуелног савеза на којој су чланови Градског већа упознати са резултатима провере у децембру минуле године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је у току децембра провераван квалитет сто педесет осам узорака воде за пиће из мреже градског водовода и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. На основни микробиолошки и физичко-хемијски преглед анализирано је сто педесет шест узорака, периодични два, а резултати испитивања показују да су сви били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току децембра била хигијенски исправна.

МАГАЗИН

7.2.2021.

Р

40

Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиокси да и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђују да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току децембра биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на мерним местима Завод за јавно здравље и Пљакин шанац, а изнад максимално дозвољених на мерном месту Скупштина града током два и Рибница један дан. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 биле су изнад граничних на мерном месту Полицијска управа дванаест дана. Према српском индексу квалитета ваздух је десет дана био одличан, три добар, шест прихварљив, осам загађен а четири јако загађен. Према истим критеријумима средње двадесетчеторочасове вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла су биле испод граничних.

На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године. За минулугодину биће утврђен као просек измерених резултата за 2018, 2019. и 2020. Просечни индикатор служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популацијесуспендованим честицама ПМ2,5 а ради заштите здравља становништва. Обавеза Завода за јавно здравље је да месечне извештаје редовно доставља градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ПРОБЛЕМАТИЧАН

41

42

МАГАЗИН 7.2.2021.

43

7.2.2021.

МАГАЗИН

44

Усвојен годишњи извештај о контроли квалитета ваздуха

БОЉЕ НЕГО ПРЕТ - У загађењу ваздуха најзначајније учешће имају честице чађи и суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5. - Главни узроци загађења интензиван саобраћај и неповољни метеоролошки услови, без ветра и падавина, висок атмосферски притисак, температурна инверзија и магла. - Повећана концентрација честица у ваздуху смањује видљивост и може бити одговорна за страдања и повреде у саобраћају. - Неопходно радити на сталној едукацији становништва у циљу развијања свести о смањењу загађења ваздуха уз акције на терену у које би били укључени и грађани

ТХОДНЕ ГОДИНЕ звештај Завода за јавно здравље о контроли квалитета ваздуха на територији града Краљева у току 2020. године био је прва тема двадесете по реду седнице Скупштине града од њеног конституисања половином прошле године. Он сведочи да се систематска и континуирана мерења загађености ваздуха спроводе у циљу заштите становништва, сагледавања утицаја предузетих мера на степен загађености, информисања јавности о резултатима мерења и мерама за смањење загађености. Према Уредби о условима за мониторинг и

И

захтевима квалитета ваздуха током прошле године је обављено континуирано мерење које обезбеђује праћење нивоа загађености ваздуха и трендова концентрације по зонама у граду, детекцију повећаних концентрација загађујућих материја, идентнификацију извора загађења или ризика, анализу утицаја одређених извора загађења на квалитет, развој краткорочних акционих планова значајних за заштиту од загађења, предузимање превентивних мера у сегментима значајним за заштиту ваздуха и сагледавање утицаја предузетих мера на ниво загађености.

Извори загађивања који испуштају различите материје у ваздух, и ремете његов састав, подељени су у две групе, стационарне и покретне. Стационарни укључују изворе загађења у рубним подручјима града какви су индивидуална ложишта, пољопривредне активности и паљење отпада. Допуњавају их извори загађења у комуналној средини као што су градске котларнице, паљење отпада у контејнерима, индивидуална ложишта и котларнице, издвојени објекти за припрему хране, неадекватне депоније смећа и повремено недовољан степен чишћења јав-

45

МАГАЗИН

7.2.2021.

них простора. Покретним изворима сматра се било који облик возила на погон мотором са унутрашњим сагоревањем као што су мотоцикли, лака и тешка возила која користе фосилна горива, грађевинске и пољопривредне машине. Током претходне године у локалној мрежи су праћене концентрације сумпордиоксида, индекс црног дима, суспендоване шестице ПМ10, кадмијум, арсен, никл и олово из фракције суспендованих честица ПМ10, суспендоаване честице ПМ2,5 и азотдиоксид. У оквиру наменским мерења праћене су укупне таложне, нерастворене и растворене материје, pH фактор, сулфати, хлориди, калцијум, електропроводљивост, амонијак, нитрати, нитрити и тешки метали, кадмијум, цинк и олово. Сва мерења, обраду и анализу података, проверу вредности резултата добијених мерењем и узимањем узорака и интерпретација резултата обављена су у акредитованој лабораторији Завода за јавно здравља Краљево. Током године мерења су вршена на локацији Завода за јавно здравље, Скупштина града, Рибница, Женева, Пекарство, Аутобуска станица, Сијаће pоље, Пљакин шанац, Полицијска управа и Железничка станица.

46

Ни на једном од њих измерене концентрације сумпордиоксида нису прелазиле дозвољене дневне и толерантне вредности од сто двадесет пет микрограма по кубном метру. На тим мерним местима ни средње годишње вредности нису прелазиле дозвољене, а далеко су од прописане која износи педесет микрограма по кубном метру. Дневна гранична вредност индекса црног дима од педесет микрограма по кубном метру прекорачена је током тридесет шест дана , што је за четрнаест мање него претходне године. На мерном месту Завод за јавно здравље и у Рибници прописана дневна гранична вредност прекорачена је пет пута, а у Пљакином шанцу и код Скупштине града по тринаест дана. Ни на једном мерном месту није прекорачена средња годишња вредност, а највише измерена констатована је у Пљакином шанцу. У току године обављено је мерење концентрације азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац, а добијени резултати задовољавају критеријум за званично оцењивање квалитета ваздуха и одређивање категорије квалитета, јер испуњавају услов расположивости на годишњем нивоу. Средња годишња

вредност од 39,73 микрограма по кубном метру нижа је од граничне, прописане на четрдесет, и испод прописане средње годишње толерантне вредности која је за прошлу годину износила четрдесет два микрограма по кубном метру ваздуха. Средња дневна гранична вредност је прекорачена током два, а толерантна шест дана. У истом периоду осам дана са концентрацијом изнад граничних и толерантних вредности за три је мањи него годину дана раније. Критеријум за званично оцењивање квалитета и одређивање категорије квалитета ваздуха задовољавају и подаци о концентрацији суспендованих честица ПМ10 са мерног места Полицијска управа, испред које је стациониран апарат за мерење. Подаци са овог мерног места задовољавају критеријум за званично оцењивање квалитета, јер испуњавају услов расположивости на годшњем нивоу од деведесет процената. Гранична дневна вредност може бити прекорачена највише тридесет пет пута, а измерене вредности током 2020. године показују да су је прелазиле сто седам дана, што је за осам више у односу на претходну годину. У складу са Уредбом, из фракције

суспендованих честива ПМ10 мерене су концентрације тешких метала, олова, никла, арсена и кадмијума, све на мерном месту Полицијска управа. Резултати мерења показују да концентрација олова није прелазила дозвољену граничну и толерантну вредност, што се може закључити и за никл, арсен и кадмијум. Укупне таложне материје мерене су на осам мерних места, Пљакин шанац, Скупштина града, Завод за јавно здравље, Женева, Рибница, Аутобуска станица и Сијаће pоље, а резултати потврђују да максимално дозвољене вредности нису прекорачене ни на једном од њих. Анализом резултата мерења може се закључити да у загађењу ваздуха најзначајније учешће имају честице чађи и суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5. У периоду грејне сезоне, када индивидуална ложишта, врста и квалитет горива и систем за грејање имају утицај, поједини параметри аерозагађења имали су високе концентрације, а главним узроком оцењује се интензиван саобраћај и неповољни метеоролошки услови, без ветра и падавина, висок атмосферски притисак, температурна инверзија и магла. У таквим условима здравствене

последице повећане концентрације штетних материја одговорне су штетне здравствене ефекте, нарочито код припадника осетљивих популационих група као што су хронични болесници, деца, стари и труднице код којих се очекује чешћи и значајнији негативан ефекат на респираторни и кардиоваскуларни систем. Ефекти честица на здравље могу бити акутни и хронични. Акутни се огледају у томе што особе са срчаним и плућним болестима, као што су застојна срчана инсуфицијенција, обољења коронарних артерија, астма или хронича опструктивна болест плућа, стари и деца, чешће посећују Службу хитне помоћи, одлазе на болничко лечење, а у неким случајевима и умиру због погоршања основне болести. Загађење честицама може повећати осетљивост за респираторне инфекције, и постојеће респираторне болести као што су астма или хронични бронхитис, што се манифестује повећаним коришћењем лекова и више посета лекару. Највећу осетљивост испољавају хронични болесници код којих погоршање основне болести може да захтева додатно лечење, а честа погоршања умањују квалитет живота. Повећана концентрација честица у ваздуху смањује видљивост и може

бити одговорна за страдања и повреде у саобраћају. Одржавање и унапређење квалитета ваздуха, са основним циљем да се заштити и унапреди здравље, може се остварити израдом урбанистичког плана са низом фактора који доприносе бољем квалитету, израдом катастра загађивача са подацима о месту, врсти, количини и саставу емитованих полутаната, изворима штетних материја и енергетско-технолошким условима под којима се емитују у атмосферу, као и временској и просторној расподели полутанта што би омогућило просторно и временско предвиђање нивоа загађености. У препоручене мере убраја се измена режима саобраћаја у граду, топлификација и гасификација појединих делова и коришћење обновљивих извора енергије, уз примену мера енергетске ефикасности и унапређење система контроле квалитета обезбеђивањем мониторинга у складу са важећом законском регулативом. Уз све то неопходно је радити на сталној едукацији становништва у циљу развијања свести о смањењу загађења ваздуха уз акције на терену у које би били укључени и грађани. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

7.2.2021.

МАГАЗИН

48

Наставља се урушавање моста преко Мораве

ПОПУСТИО И - Додатно урушавање моста преко Западне Мораве, између Грдице и Опланића, који је попустио под великом количином наноса после обилних киша почетком јула прошле године. - Мештани околних села недељама упозоравали на опасност, али нико од надлежних није реаговао. - Бетонски мост изграђен 1980. године на месту дрвеног који је однела набујала река. - Повишен водостај након првог озбиљнијег топљења снега озбиљно оштетио и други од пет носећих стубова на средини моста. - Буџетом града за ову годину планирана средства за поправку. - Слаби поверење у локалну самоуправу

ДРУГИ СТУБ ише од пола године траје агонија мештана Опланића и околних села којима је, након значајног оштећења носећих стубова моста преко Западне Мораве, пут према Краљеву продужен за десетак километара. Знатно више морају да прођу они чије се њиве налазе тик уз десну обалу реке, а незадовољство се појачава са приближавањем пролећних радова на пољопривреди. Кад је пред крај минуле године усвојен буџет града Краљева за ову годину мештани су одахнули након потврде да је за поправку моста,

В

који је затворен за саобраћај од августа претходне, намењено седамнаест милиона динара. Да је задовољство трајало кратко мештани потврђују ових дана након сазнања да је, у очекивању да почну радови, под налетом значајне количине наноса при повишеном водостају знатно оштећен и други од пет носећих стубова на средини моста. Само неколико дана у јулу прошле године код мештана околних села била је присутна дилема да ли ће, после пуне четири деценије, поново бити одсечени од остатка света, баш као и

пред крај седамдесетих година прошлог века кад је набујала Морава однела дрвени мост изграђен тридесетак година раније. Разлог су била значајна оштећења носећих стубова моста који ово село повезује са Грдицом, проузрокована великом количином наноса који су после обилних киша угрозили безбедност за мештане више села посебно важног инфраструктурног објекта. Да разочарање буде веће сведоче они који су недељама пре тога упозоравали на опасност и док се нагомила-

49

МАГАЗИН

7.2.2021.

вала количина наноса, у којој су преовладавали и до десет метара дуги балвани, нико од надлежних није реаговао нити покушавао да их уклони како би се смањио притисак на носеће стубове. Чини се да је једноставније било затворити мост за саобраћај, него га поправљати, што је додатно појачало незадовољство мештана који свакодневно путују на посао или до школе. Тек накратко ослобођена је једна саобраћајна трака, како би се омогућио пролаз лакшим возилима и тракторима, а онда је мост поново затворен након сазнања да стабилност угрожавају тешки камиони. Да парадокс буде већи мост је озбиљно оштећен само неколико недеља пре навршетка четврте деценије од дана када се поред њега окупио највећи број мештана у историји овога краја. Повод је била свечаност пуштања у саобраћај моста названог по

50

Радојку Терзићу, што је означило крај вишемесечних мука због којих је неколико поморавских села било одсечено од Краљева. У селу је све мање оних који се сећају да је до пред крај шездесетих година прошлог века који метар ниже постојао висећи мост као једина веза за одлазак у град, првенствено на пијацу до које је ограничен број пољопривредних производа транспортован у корпама са обе стране обрмаче пребачене преко рамена. Индустријализација земље, и повећана потреба великог броја становника за одласком на посао, условила је неопходност градње чвршће комуникације, посебно након потврде да су шинске воловске запреге постепено потискивала кола са гуменим пнеуматицима које су вукли коњи. Разлог више огледа се у потврди да је значајан број мештана прилику за за-

раду видео у експлоатацији шљунка и песка за којима је, због интензивније стамбене изградње, потреба расла из дана у дан. Ако се томе дода да се појавило све више путничких аутомобила онда је јаснија жеља мештана да се, уз подршку локалне самоуправе, приступи проналажењу трајнијег решења. Први корак била је изградња пута кроз моравску аду, а мештани насеља са обе стране реке крај свих мука видели су у новом дрвеном мосту. Да решење није трајно могло је да се наслути кад је под дејством метеоролошких прилика почео да попушта део коловозне траке због чега се приступило ојачању док се не пронађе трајније решење. Да се планирање интензивира потрудила се Морава која је додатно подривала носеће стубове све док коначно није однела мост. Месецима након тога до града и назад путова-

ло се пешице, а преко Мораве скелом која је посебно била оптерећена петком кад су мештани околних села више него другим данима одлазили на пијац, али и почетком августа сваке године на дан Светог Илије кад су гости са друге стране реке долазили у посету рођацима. Тих година готово да ништа значајније у овој области није могло да се заврши без помоћи припадника Југословенске народне армије, а на позив да монтирају бетонске елементе моста први су се одазвали припадници јединице стациониране у Обреновцу, који су недељама привлачили пажњу чак и оних који нису имали посебну прилику да чешће пролазе овим делом пута. Готово цело село окупило се поред моста 19. септембра 1980. да поздрави градитеље и представнике локалне самоуправе са председником

Скупштине општине Краљево Заријом Мартиновићем на челу. Није изостало пресецање врпце којом је означено пуштање моста у саобраћај, што је забележила и камера Радио телевизије Београд, а ни додела пригодних признања свима који су допринели да мост буде изграђен. Са високим представницима војске и локалне самоуправе мост је прешао и координатор рада месних заједница Никола Богавац, кога мештани овог дела сматрају најзаслужнијим што су после толико времена могли да одахну и скрате пут до града и назад. Од половине прошле године мештани често гледају у небо свесни чињеница да би обилне падавине, и подизање нивоа реке, могле да угрозе и преостале делове моста. Да стрепња није била без основа потврдило се почетком овог месеца кад је водена сти-

хија значајно оштетила још један од стубова носача, још више да би сличну судбину могла да доживе и преостала три што би могло да доведе до урушавања моста који би постао својеврсна брана у овом делу тока Западне Мораве. У међувремену овим крајем колају различите приче, најчешће засноване на непровереним подацима. И док једни верују у једну а други у неку од наредних варијанти сви су једнодушни у оцени да слаби поверење у локалну самоуправу од које се очекивало да много раније реагује адекватно и обезбеди прелаз преко реке. Они мало скептичнији заговарају тезу по којој би радови, ако их уопште буде, могли да се интензивирају, или бар најаве, пред изборе најављене за пролеће наредне године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

51

Економски потенцијал дијаспоре већи од инвестиција

АЛТЕРНАТИВНО ФИНАНСИИ Током прошле године дознаке у Србију од око три милијарде евра.

– Дијаспора је у претходној деценији годишње слала за половину више од просечног прилива страних улагања. - Скоро тридесет одсто средстава стиже из Немачке, упола мање из Швајцарске а 8,5 одсто из Аустрије.

- Путем наменских рачуна, СМС-а или фондација, најчешће донира појединцима, сиромашним и тешко болесним особама. - Уочљив мањак поверења у донирање посредством државних институција ако званичне статистике о броју људи у иностранству нису усаглашене, захваљујући податку о дознакама у Србију од око три милијарде евра само током прошле године може се говорити о значајном економском потенцијалу дијаспоре. Према подацима Светске банке, дијаспора је у претходној деценији годишње слала у матицу између три милијарде и три милијарде и седам стотина милиона што је за половину више од просечног прилива страних улагања. Податак је довољан за закључак да би усмеравање тих средстава у донације и покретање бизниса значајно убрзало привредни раст Србије. Након потврде да скоро тридесет одсто средстава стиже из Немачке, упола мање из Швајцарске а 8,5 одсто из Аустрије преовладава уверење да би обезбеђивање платформе преко које би донирали, или уложили, у одабране пројекте било једно од ефикасних решења за подршку заједници из којих су потекли. То је оцењено на вебинару „Дијаспора & донације“ који је, у оквиру пројекта „Алтернативно финансирање и донације за локалне заједнице у Србији“, Национална алијанса за локални економски развој организовала са асоцијацијом Loud Crowd. Пројекат је омогућило Немачко савезно министар-

МАГАЗИН

7.2.2021.

И

52

ство за привредну сарадњу и развој путем Немачко-српске иницијативе за одрживи раст и запошљавање. Извршна директорка Националне алијансе Виолета Јовановић подсећа да је Немачка развојна сарадња препознала значај платформе за донације путем које је са привредом из чланства на почетку пандемије, за нешто више од месец дана, за четрдесет једну локалну самоуправу обезбеђена подршка у вредности од двеста педесет хиљада евра. О значају донације сведочи податак да је обезбеђено педесет пет тона хране за једанаест хиљада домаћинстава, шездесет седам рачунара и медицинска и заштитна опрема. То је довољна потврда како платформа ове врсте може да помогне у повезивању локалних заједница којима је потребна помоћ са привредом и појединцима из земље и иностранства који могу да је пруже, било да се ради о финансијским средствима или донацијама у производима и услугама. Директорка Немачке развојне сарадње у Србији Даниела Функе сматра како дијаспора, путем платформи за алтернативно и групно финансирање као што је crowdfunding, може знатно да помогне локалној здравственој установи, финансира обнову локалног музеја или опремање простора за младе предузет-

нике. То је и добра прилика за финансирање пројеката очувања животне средине, као што су пошумљавање или чишћење река, подршку уметницима и другим креативцима или инвестирање нових старт-ап и добрих пословних идеја. Жеља Немачке развојне сарадње је да мапира потенцијал за сарадњу и идентификује баријере за већа улагања дијаспоре, као и да оснажи локалне самоуправе и невладине организације да осмисле и понуде квалитетне пројекте Вебинар је прилика за подсећање да изградња поверења и сарадње дијаспоре са матицом представља важан корак, али и да је држава већ направила помак израдом првог нацрта Акционог плана за спровођење економских миграција. Значајним дометом оцењује се податак да предвиђа поједностављење процедура за слање девизних дознака и успостављање платформе за донације дијаспоре до 2023. године. Актуелна истраживања показују да дијаспора, путем наменских рачуна, СМС-а или фондација, најчешће донира појединцима, сиромашним и тешко болесним особама. С друге стране, због недовољне транспарентности и страха да новац неће отићи у праве руке, уочљив је мањак поверења у донирање посредством државних институција. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ИРАЊЕ ЗА ЛОКАЛНИ РАЗВОЈ

53

МАГАЗИН

7.2.2021.

ПОГЛЕД НА САВСКИ ТРГ

54

55

56

МАГАЗИН 7.2.2021.

57

58

МАГАЗИН 7.2.2021.

59

60

МАГАЗИН 7.2.2021.

61

62

МАГАЗИН 7.2.2021.

63

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Нада Станков (1)

МАГАЗИН

7.2.2021.

МАГИЈА ШАПУТАЊА

64

- После пуних пет деценија иза завесе Нада Станков ужива у послу који многи сматрају монотоним и не превише креативним. - Разлог је превелика љубав према позоришту која није ни у једном тренутку слабила. – Да јој је позориште потребно колико и ваздух знала је још као дете, а није умела да објасни зашто. - Ружица Степановић је одлучујуће утицала на формирање позоришне публике способне да на прави начин сагледава представу пре него се неко из ње одлучи за глумачки позив.

- Да позориште може одлучујуће да делује на животни пут појединца потврђује пример Наде Станков која је баш ту упознала будућег супруга.

– Обоје деце проходало на сцени. – Једина главна улога Дулчинеје у „Човеку од Ла Манче“. – У представи „Да ли је то била шева“ суфлер први пут на сцени равноправно са осталим глумцима. – Само редитељ који много воли позориште може да направи добру представу.

– Нада Станков је особа која не припада својим годинама

Нада Станков

65

7.2.2021.

МАГАЗИН

66

озориште се дефинише као сценска уметничка манифестација у којој се одвија комуникација између глумаца и публике. За разлику од других уметности, као што су сликарство, филм или скулптура, које поседују материјалну форму независно од времена и простора, позориште је уско везано за простор и време у којем се изводи одређени комад. Због тога се идентификује са простором, или зградом, у којој се изводе представе, али и са групом људи који чине позоришну трупу. Позоришна уметност је драмска уметност која се обично изводи по сценарију и у којој је акција детаљно планирана у циљу стварања кохерентног драмског доживљаја. Основни елеменат у позоришном делу је глума коју чине гест, покрет и говор, а говор је оно

П

што по који пут може да створи велике проблеме. Због тога у позоришту постоји суфлер, посебно обучено стручно лице које, не ометајући представу, скривено иза кулиса или поред сцене, тихим гласом дошаптава текст извођачима, ако се током представе за то укаже потреба. Суфлер је укључен у цео процес стварања позоришне представе, још током проба помаже глумцима да савладају текст, а у раду користи посебну суфлерску књигу у коју уписује све важне назнаке везане за њега. Сјај позоришне сцене је, откад постоји позориште, као магнет деловао на велики број оних који су имали потребу да на њој искажу таленат, или бар буду виђени, а иза ње је бар још толико других које публика готово никада не угледа. Међу такве се убраја и суфлер, а Нада Станков је, откад постоји позори-

ште у Краљеву, најдуже обављала ову одговорну дужност. Неправедно би било тврдити да је још као дете позориште заволела због тога, али је истина да, због превелике љубави према позоришту, овај посао обавља већ деценијама. Можда то не би било тако да изузетно срећно детињство, под заштитом седам година старијег брата Слободана, није провела у строгом центру града у непосредној близини позоришта, а посебно значајним чини се податак да је рођена на дан кад је он полазио у школу. Можда не би било тако ни да је и сама пошла у неку другу, а не Основну школу „Светозар Марковић“ која је тих година неколико пута мењала седиште. Нико се у њеној породици није бавио позориштем, нити ишао у њега, па се чини да је одлучујући утицај имала

учитељица која је већ од првог разреда свима у разреду уливала љубав према књигама и позоришту. Изгледа да је то наишло на најплодније тло код Наде која је, признаје, још од малена волела да облачи мајчине хаљине и да се шминка.

- Имала сам склоност према маскирању, волела да пишем кратке прозне текстове и идем у позориште у које нас је водила учитељица. Гледала сам многе представе које можда нису ни биле за мој узраст, па због тога много тога нисам ни разумела. Једна у којој је играо Сретен Степић толико ме је потресла, па верујем да је баш она одлучила да се посветим позоришту. Кад смо о томе причали у школи сви су имали јединствен став према представи сем мене, па сам отишла да поново погледам представу „Дрвени тањир“, али се став

о њој није променио. Кад сам отишла трећи пут управник позоришта ме је упитао зашто долазим кад то није представа за децу. Кад сам му објаснила разлог рекао је да могу увек да дођем у позориште, и не морам да купујем улазницу, тако да верујем како је Васа Туцаковић крив што сам почела да долазим још чешће. Кад сам била у дугом разреду хемијског одсека Техничке школе изненада се разболео суфлер ангажован на представи коју су припремали, а кад ме је управник упитао да ли бих прихватила ову обавезу била сам срећнија него да ми је понудио главну улогу. Током неколико проба показало се да то није баш лако, јер да јесте не би ђаци добијали слабе оцене кад их на часу ухвате да шапућу. Треба шапнути тако да те чује онај ко треба и нико ви-

ше. Било ми је посебно драго након што је Јелена Бартуловић схватила колико волим позориште и потврдила да суфлерски посао није посебно омиљен међу његовим члановима. Кад смо завршили „Прљаве руке“ Жан Пол Сартра на премијери сам била срећнија од свих – прича Нада. У време кад је почетком седамдесетих година прошлог века, са жељом да се на неки начин одужи граду из кога је потекао, дошао у позориште редитељ и позоришни педагог Радослав Веснић покренуо је први драмски студио у кога су укључени млади и талентовани средњошколци. Међу њима је била и Нада која се групи придружила без провере глумачког талента којој су били подвргнути сви остали чланови групе. Добро савладане основе сценских кретњи и говора учврстиле су став о мо-

67

68

МАГАЗИН 7.2.2021.

гућности да би, равноправно са другима, могла да постане глумица. Потврдио је то и Веснић чији се рад заснивао на тези да таленат представља само половину онога што је потребно да би се остварио значајнији успех. За остало треба захвалити раду, а Нада никад није бежала од њега. Потврдило се то у дипломској представи на завршетку драмског студија кад је у, ни мало за почетника лакој, улози Феме потврдила велики потенцијал. И после пуних пет деценија иза завесе Нада Станков ужива у послу који многи сматрају монотоним и не превише креативним. Разлог томе је, каже, превелика љубав према позоришту која није ни у једном тренутку слабила. Свих тих година током којих су много атрактивнији били глумци, и на сцени у различитим костимима и под различитим шминком тумачили бројне ликове, многи су посустајали у раду иза сцене. Нада није, а потврда да је више од 90 одсто свих текстова који су се изводиле знала напамет, баш као и кретње на сцени, било је добра основа да по потреби замени по коју од глумица кад је, из ко зна којих разлога, била приморана да одсуствује извесно време.

- Прва званична улога на сцени, кад нисам мењала никога, била је у водвиљу Жоржа Фејдоа „Идем у лов“ популарним колико и „Буба у уху“. Играла сам слушкињу Бабету са већ познатим глумцима Сретеном Степићем, Душаном Тодоровићем и Јеленом Бартуловић који су ме прихватили као себи равну, јер су знали колико волим позориште. Иако нисам имала много текста то што сам урадила било је перфектно, а сви су желели да баш ја то одиграм, јер су знали колико се жртвујем тиме што сам стално иза сцене. После тога сам добила улогу у представи „Туђе дете“ у којој је играо Саво Анђелковић који је сада професор на Сорбони. Кад су ме питали да ли желим и даље да суфлирам потврдила сам жељу да будем члан позоришта сваки дан, а не само једном у две године у некој улози. Толико волим позориште да ми је малтене потребно као ваздух, то сам знала још као дете а нисам умела да објасним зашто – каже Нада.

После Веснића са будућим глумцима је, кроз пионирско позориште, у дугом периоду радила Ружица Степановић која је, и поред поодмаклих година, сваки пут уливала нову снагу, енергију и вољу за рад. Иако је водила прилично тежак живот до краја је остала оптимиста колико као глумица толико и као добар и племенит човек која је љубав према позоришту уградила у генерације младих. На Наду је деловала мотивацијом на читање које отвара нове видике толико потребне онима који су окренути према позоришту. И баш као што је некада учитељица

у основној школи анимирала ученике да се окрену позоришту тако је и Ружица Степановић одлучујуће утицала на формирање позоришне публике способне да на прави начин сагледава представу пре него се неко из ње одлучи за глумачки позив. Колико позориште може да утиче на живот појединца на најбољи начин потврђује пример једног од чланова техничке екипе коме је, стицајем околности, пружена прилика да се појави на сцени. Иако се током дугог радног века појавио само у једној представи, можда две, тек рођеном си-

69

7.2.2021.

МАГАЗИН

70

ну дао је име лика који је тумачио. Да позориште може одлучујуће да делује на животни пут појединца потврђује пример Наде Станком која је баш ту упознала будућег супруга. И док је једно од њих увек било ангажовано на припреми неке представе друго је чувало децу која су од малена добар део времена проводили у мраку позоришне дворане а, каже Нада, и проходали су на сцени. А баш због обавеза око деце Нада и Жељко су само два пута наступали у истој представи, први пут је то било „Туђе дете“, а други пут толико пута помињани „Турнир духовитости“, манифестација у којој је краљевачка екипа достигла врхунске домете - Била је то дивна и лепо замишљена сатирично хумористична прича и једна од најлепших ствари у позоришту које се најрадије сећам. Кад је у позориште дошао млади и амбициозни редитељ Синиша Ракић са идејом да спрема представу „Човек од Ла Манче“, позвао ме је да прочитам део текста иако сем

задатка суфлера нисам видела себе у другој улози. На прву пробу нисам ни дошла, па су морали да ме позову да бих тумачила лик крчмарице Дулчинеје у коју је заљубљен дон Кихот. То је моја једина главна улога, а на фестивалу драмских аматера у Врању је потврђено како сам једина убедила све присутне да је представа добра. Осећала сам се као права глумица и била посебно срећна, а касније тумачила неколико мањих све до последње у представи „Да ли је то била шева“ у којој је редитељ још у време припреме био одушевљен мојим упадицама. Рекао је да сам толико креативна и занимљива особа, а кад је чуо да сам толико дуго у позоришту одлучио је да седим на сцени, иако до тада то нико није радио. Хтео је да ме награди за приврженост и љубав према позоришту, а сматрао и да је занимљиво да се види да постоји и суфлер као део представе, због чега сам му неизмерно захвална – каже Нада. Пет деценија присуства у позоришту потврђује да је свака представа једин-

ствена на посебан начин. Прилику да их сагледа из посебног угла пружа позиција суфлера која омогућава да се види и оно што други не виде, по некад чак ни редитељи. А за ових педесет година променило их се скоро колико и различитих представа које потврђују да рад на припреми, каже Нада, није ни мало једноставан. Разлог су најчешће високи захтеви које пред све учеснике у припреми постављју редитељи. Ма колико то глумцима у појединим ситуацијама падало теже него осталима, што је повод да се по који и побуни, много пута је потврђено да се само тако долази до врхунских резултата, а таквих је у историји позоришног живота у Краљеву било више него у другим. Сарадња са бројним редитељима, како из доба аматерског позоришта тако и последњих година кад има професионални статус, основа је става да само онај који много воли позориште може да направи добру представу. Позориште сада има нову димензију, представе су захтевније и ре-

дитељ аматер то не би могао да ради. Мењали су се у позоришту редитељи, али и директори међу којима има и оних о којима не желим чак ни да причам, јер ми се није допало како су радили. Остала сам одана позоришту без обзира на то иако је било периода кад сам долазила само да не бих изгубила контакт са позориштем. То је период кад се политика превише уплела у ову причу, а уметност и политка не могу заједно, период о коме не волим ни да причам ни да га се сећам јер је један управник у позоришту желео само младе људе. Нисам против младих људи, чак садашњи млади кажу да се са мном много лепо слажу, и могу да нађу заједнички језик јер сам особа која не припада својим годинама – каже Нада. Оно што као глумица није остварила на сцени формалног позоришта остварила је у алтернативном Театру „Сунце“ које је са групом заљубљеника пре двадесет година основао Зоран Савковић Џери. Т. Радовановић

71

МАГАЗИН

7.2.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

72

Из Мињине кухињице

СУЛТАН ОБЛАНДЕ Обожавам карамел, грилијаж и томе слично, и мислим да и врапци на грани знају и зато су ме ове штаглице привукле већ на прву. Одличне ако спремате славу или имате неко друго славље, а планирате ситне колаче и зато кликните и сачувајте рецепт, требаће вам. Радила сам по рецепту од Марине, која има одличне рецепте, па прошетајте њеним блогом, вреди сваки минут проведен на њему Потребно: 3 јајета 500 г шећера 250 г маслаца или маргарина 200 крупно исецканих ораха 200 г сувог грожђа 300 г млевеног кекса И још треба: 100 г црне чоколаде 3 кашике уља 2 листа обланде

300 г шећера истопите (на суво) у карамел. Додајте маслац или маргарин, па мешајте док се не истопи. Јаја и 200 г шећера умутите миксером, па додајте у карамел. Мешајте и кувајте око 3-4 минута, док се јаја не загреју и не прокључају.

Након тога, склоните са ватре, додајте орахе, грожђе и кекс, а онда добро промешајте да се смеса уједначи. Оставите десетак минута да се смеса мало прохлади, па премажите обланду и ставите другу. Оставите 30 мнута да се смеса мало стегне па притисните нечим тежим и оставите тако преко ноћи За глазуу истопите чоколаду са уљем и прелијте преко обланде. Оставите да се стегне, па исеците на штанглице.

73

74

МАГАЗИН 7.2.2021.

На репертоару Биоскопа “Кварт” Безрепи Пеле

Насмејана, понекад дирљива прича доказ је да постоји толико различитих љубави колико и људи на планети, а понекад је тако мало довољно да се из разоноде развије снажна веза, још мање да се пажљиво распоређена срећа разбије на хиљаде делова. Филм доноси причу о љубави према мушкарцима, према деци, према себи, о одговорности за вољене и оне који су их волели. У њему се могу пронаћи сви, три дивне жене, исто толико облика љубави и прича о радости и болу, срећи и тузи ... Драму у трајању од сто два минута режирала је Марта Ференцова, а глав-

Изненадна олуја једног дана поведе симпатично безрепо маче у праву авантуру, у један чудан град где упознаје нове другаре и развија велико пријатљство. Међутим, увек није лако бити нова мачка у граду, јер немају сви добре намере, па Пеле силно жели да се што пре врати кући. Анимирани, породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, режирао је Кристијан Рултениус, а водеће улоге тумаче Ђурђина Радић, Александар Лазић и Новак Ашковић. Филм се приказује до 10. фебруара у пројекцијама које почињу у 17 сати.

Превише лично Филм говори о три жене које се познају или упознају, а уједињује их пријатељство, мушкарац и мала петогодишња девојчица. Симона обнавља живот након што се разведе, а њен син одлучи да живи са оцем. Наталија налази љубав у удовцу с кћеркицом и преданом баком а Ева, иако пензионерка, сазнаје да њена љубав укључује не само љубав према унуци, већ и ону партнерску.

не улоге тумаче Елиска Балзерова, Петра Хребцкова, Лубо Костелну, Мики Манојловић и Бранислав Трифуновић. Филм се приказује од среде 11. фебруара у пројекцијама које почињу у 19 сати.

Једини излаз Велики пожар у београдском ноћном клубу однео је дванаест жртава. Ана Колар је те кобне ноћи била у клубу са супругом Сашом који је погинуо, а она доживела тешко тровање угљен-

моноксидом због чега је била у коми и не сећа се шта се догодило. Ана наставља да живи са сином Луком, али не може да се помири са губитком па има честе ноћне море и нападе панике. Кад је шест година касније објављена пресуда за кривицу у вези са пожаром Ани на мејл, са непознате адресе, стиже видео клип на коме види покојног мужа па поверује да је и даље жив. Потрага за Сашом водиће је кроз замршен круг насиља, лажи и уцена, и натерати да се суочи са најмрачнијим тајнама из прошлости. Драмски трилер по сценарију Марка Поповића режирао је Дарко Николић, а главне улоге тумаче Анђелка Прпић, Љубомир Бандовић, Даница Максимовић, Милан Чучиловић, Никола Ристановски, Милена Предић, Јанко Поповић Воларић, Тони Михајловски, Соња Колачарић, Јово Максић, Борис Комненић, Андрија Бошковић и Клара Хрвановић. Филм је на репертоару од 11. до 17. фебруара, а пројекције почињу у 19. сати.

75

МАГАЗИН

7.2.2021.

Филмови које смо гледали - 1965.

76

77

7.2.2021.

МАГАЗИН

78

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Не сањају вође, шта би било, кад Србима, распукне „трпило“!

Социјални састав грађана Србије: богати, државни, јавни, јадни и гладни!

Скоројевићи: „Рођени смо, за народни спас! „Васкрсење“ српства, почиње од нас“!?

Тек ће српска да стење нација; када се оконча – тајкунизација.

79

МАГАЗИН

7.2.2021.

Партизан - Рибница 3:0

80

81

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 7. ЈАНУАРА И 13. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

7.2.2021.

7. фебруар

82

457 — Лав I ступа на источноримски (византијски) престо.

1783 — Француске и шпанске снаге су прекинуле опсаду Гибралтара.

1792 — Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађанске револуције. То је била прва од шест коалиција у које су касније, против Наполеона, ушле и Русија, Енглеска и Турска и друге европске земље.

1863 — Ратификован је Једанаести амандман на устав САД, којим су ограничене могућности држављана САД да туже државу пред федералним судовима како би се преиначила одлука Врховног суда у случају Чисом против Џорџије.

1863 — На британском војном броду „Орфеј“, који је потонуо поред обала Новог Зеланда, погинуло 190 људи.

1913 — Црногорска војска и српски Приморски одред у Првом балканском рату почели напад на Скадар, који су држали Турци. Црногорци су у априлу присилили Есад-пашу да преда град, али су се у мају повукли јер су европске силе донеле одлуку да Скадар припадне Албанији.

1942 — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности.

1947 — Британски план о подели Палестине на арапски и јеврејски део одбацили и Јевреји и Арапи.

1962 — У експлозији у руднику угља код Сарбрикена у Западној Немачкој погинуло 298 рудара.

1964 — Британска група „Битлси“ први пут гостовала у САД.

1968 — Премијери свих 10 канадских провинција одобрили нацрт Уста-

ва према којем је статус француског језика у целој Канади изједначен с енглеским.

1969 — Нигеријски авиони бомбардовали препуну пијацу у једном селу у побуњеној Бијафри. Погинуло више од 200 људи.

1971 — Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа.

1974 — Гренада је стекла независност од Уједињеног Краљевства.

1984 — Амерички космонаут Брус Макендлес током мисије свемирског брода „Чаленџер“ постао први човек који је прошетао свемиром користећи јединицу за маневрисање космонаута.

1986 — Председник Хаитија Жан Клод Дивалије побегао из земље и окончао 29-годишњу диктатуру породице Дивалије у тој карипској земљи.

1990 — Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио предлог лидера Михаила Горбачова за укидање 70-годишњег монопол на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем.

1991 — Свештеник Жан Бертран Аристид проглашен за председника Хаитија, као први демократски изабран шеф државе.

1992 — Представници 12 земаља Европске заједнице су потписали Мастрихтски споразум, који је довео до стварања Европске уније.

1995 — У Исламабаду, у Пакистану, ухапшен Рамзи Јусуф, главни осумњичени за напад на Светски трговински центар у Њујорку 1993. када је погинуло шест особа, а више од 1.000 повређено. За тај напад оптужено и на доживотну робију осуђено шест исламских екстремиста.

1996 — У „боингу 757“, који се срушио неколико минута после полетања из Доминиканске Републике ка Немач-

кој, погинуло свих 189 путника и чланова посаде. Већина путника били немачки туристи.

2000 — У Београду убијен министар одбране Југославије Павле Булатовић. Нови министар постао Драгољуб Ојданић, дотадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, а на његово место постављен је Небојша Павковић.

2001 — Бивши председник Жан Бертран Аристид вратио се на власт на Хаитију.

2003 — У експлозији аутомобилабомбе у клубу „Ел Ногал“ у елитном делу града Богота у Колумбији погинуле најмање 32 особе, а више од 60 их повређено. За напад осумњичена герилска Револуционарна оружана снага Колумбије.

2006 — Научна експедиција откри-

ла више нових врста животиња и биљака на Западној Новој Гвинеји. Откривено је 20 нових врста жаба, четири врсте лептира, неколико врста палми, једна птичија подврста, као и врста кенгура за коју се мислило да је истребљена ловом.

8. фебруар 421 — Констанције III постаје савладар свог шурака западноримског цара Хонорија.

1347 — Окончан је грађански рат у Византији договором о подели власти између Јована V Палеолога и Јована VI Кантакузина.

1560 — Турске галије натерале у бекство шпанску флоту, под командом војводе Медине, у бици код града Триполија, који су Турци 1551. преузели од Шпаније.

1587 — После 19 година заточеништва погубљена шкотска краљица Мери Стјуарт, због учешћа у завери за збацивање са престола енглеске краљице Елизабете I. 1849 — Италијански револуционар

Ђузепе Мацини прогласио Рим републиком.

1861 — Јужне државе САД одвојиле се од Уније и основале Конфедеративне Америчке Државе с Џеферсоном Дејвисом као председником, што је довело до Америчког грађанског рата.

1863 — Пруска и Русија склопиле савез да би угушуле револуцију у Пољској.

1904 — Изненадним нападима торпедима на руске бродове у Порт Артуру које су извршили Јапанци почео је Руско-јапански рат.

1924 — Приликом погубљења Гија Џона у америчкој држави Невада први пут употребљена гасна комора за извршење смртне казне.

1937 — У Шпанском грађанском рату трупе генерала Франциска Франка заузеле Малагу уз помоћ 15.000 италијанских војника.

1940 — Нацисти у Другом светском рату стрељали сваког десетог становника из два пољска села у близини Варшаве због убиства два немачка војника.

1942 — Јапан је у Другом светском рату напао Сингапур.

1942 — У манастиру Острог одржана скупштина са које је упућен позив свим Црногорцима и Бокељима, без обзира на политичке и партијске поделе, на устанак против окупатора у Другом светском рату.

1943 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила град Курск који су Немци окупирали 1941..

1963 — У Ираку извршен државни удар, у ком је збачен и стрељан председник Ирака, генерал Абдул Карим Касем, а нови шеф државе постао пуковник Абдул Салем Мухамад Ареф.

1975 — Совјетски и амерички космонаути почели заједничке припреме за летове „Сојуз-Аполо“.

1984 — На стадиону „Кошево“ у Сарајеву, у присуству 50.000 гледалаца, отворене су Зимске олимпијске игре 1984. На првим олимпијским играма одржаним у Југославији учествовали спортисти из 49 држава, до тада највећи број у историји ЗОИ.

1989 — У близини атлантских острва Азори пао амерички путнички авион са италијанским туристима.

Погинуло свих 144 путника и чланова посаде.

1993 — У несрећи изазваној сударом војног авиона “Сухој” и путничког “Тупољев” близу Техерана погинули сви путници и чланови посаде, њих 132, пилот и копилот војног авиона.

1994 — Две групе илегалних имиграната, „људи из чамаца“, стигавши до обала САД, добиле различит третман америчких власти. Кубанци прихваћени, а Хаићани присиљени да се врате.

2002 — У месту Солт Лејк Сити, у САД, отворене 19. Зимске олимпијске игре.

2003 — Индија протерала пакистанског комесара Џалила Абаса Џиланија и још четири запослена у пакистанској мисији, оптуживши Џиланија за финансирање сепаратистичког покрета у индијском Кашмиру.

2006 — Председник Хрватског сабора Владимир Шекс је данас, у име Сабора, изразио осуду и жаљење због чињенице да је „Национал“ објавио карикатуре посланика Мухамеда. У Сарајеву око хиљаду грађана протестовало против карикатура посланика Мухамеда објављених у европским листовима. Египатско врховно веће за антиквитете потврдило је откриће нове гробнице у Долини краљева. То је прво откриће гробнице на овој локацији још од 1922. године 2010 — У серији лавина на планини Хиндукуш у Авганистану погинуло је 172 особа, а затрпано око 2000.

9. фебруар 474 — Источноримски (византијски) цар Лав I крунисао је свог зета Зенона за савладара свог наследника малолетног Лава II. 1540 — У Рудај Филдсу код Честера у Енглеској одржана прва трка коња.

1667 — Склапањем Андрусовског примирја завршен је тринаестогодишњи рат Русије и Пољско-литванске заједнице.

1788 — Аустријски цар Јосиф II објавио рат Турској. У рату, који је завршен 1791. по Аустрију неповољним Свиштовским миром, на аустријској стра-

83

7.2.2021.

МАГАЗИН

84

ни учествовали и српски добровољци под вођством Коче Анђелковића.

1801 — Потписан је Линевилски мир између Француске и Светог римског царства, чиме је Аустрија иступила из Друге коалиције.

1825 — Пошто ниједан председнички кандидат није освојио већину електорских гласова на изборима 1824., Представнички дом је изабрао Џона Квинсија Адамса за председника САД.

1861 — Џеферсон Дејвис је изабран за привременог председника Конфедеративних Америчких Држава од Конфедеративне конвенције у Монтгомерију.

1895 — Вилијам Морган је креирао и осмислио спорт Одбојку у месту Холјок у Масачусетсу.

1900 — Основан је Дејвис куп, најпознатије екипно такмичење мушких тениских репрезентација.

1909 — Француска и Немачка постигле споразум о Мароку, којим је Берлин признао посебне интересе Париза у тој земљи, у замену за економске концесије.

1934 — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и италијанских аспирација.

1942 — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо.

1943 — Тешке борбе за пацифичко острво Гвадалканал окончане у Другом светском рату победом америчких снага над јапанском армијом. Почео противнапад партизана у Другом светском рату против здружених немачких, италијанских и хрватских снага на Неретви, Битка за рањенике. Почетком марта осам партизанских бригада одбацило главнину немачких трупа и свих 3.500 рањеника пребачено на леву обалу Неретве.

1950 — Сенатор Џозеф Макарти је одржао говор у ком је оптужио Стејт департмент да је пун комуниста, покренувши период политичких прогона познат као макартизам.

1951 — Корејски рат: Гјеонсанг масакр.

1962 — Јамајка постала независна

држава у оквиру британског Комонвелта.

1964 — Битлси су се први пут појавили у Шоуу Еда Саливена, наступајући пред рекордних 73 милиона гледалаца.

1965 — Прве америчке борбене трупе су послате у Јужни Вијетнам.

1968 — Холандска принцеза Беатрикс отворила подземну жељезницу у Ротердаму.

1969 — Први пробни лет „боинга 747, џамбо-џета”.

1971 — Аполо програм: Аполо 14 се враћа на Земљу након трећег спуштање људи на Месец.

1975 — Сојуз 17 совјетски свемирски брод се враћа на Земљу.

1981 — Генерал Војћех Јарузелски постао премијер Пољске.

1986 — Халејева комета се појавила у унутрашњости Сунчевог система.

1991 — На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90% бирача гласало за отцепљење од СССР.

1996 — У снажној експлозији у Лондону, коју су подметнули припадници Ирске републиканске армије, погинуле две особе, а око 100 их повређено. Тим нападом прекинуто 17-месечно примирје.

1999 — Кина прекинула дипломатске односе с Македонијом због одлуке Владе у Скопљу да успостави дипломатске односе с Тајваном.

2009 — Далај Лама одлуком градског већа постао почасни грађанин Рима.

10. фебруар 1258 — Монголи заузели Багдад, тадашњи центар исламског света, спалили град и побили 10.000 људи и уништили Абасидски халифат.

1763 — Француска, Шпанија и Велика Британија су потписале Париски мир којим је завршен Седмогодишњи рат и Француска остала без колонија у Северној Америци.

1824 — Симон Боливар је проглашен за диктатора Перуа.

1841 — Британски парламент је усвојио Акт о унији којим је укинуо

скупштине Доње Канаде и Горње Канаде и образовао Провинцију Канада уместо њих.

1846 — Војска Британске источноиндијске компаније је поразила војску краљевства Сика у бици код Собраона, пресудној бици Првог англо-сикског рата.

1878 — Конвенцијом у Ел Зањону на Куби окончан десетогодишњи устанак против шпанске колонијалне власти.

1879 — У Великом Трнову отворено заседање првог бугарског парламента после ослобођења од Турака.

1891 — Заслугом чувеног српског геолога Јована Жујовића на Великој школи у Београду основано Српско геолошко друштво, једно од најстаријих научних друштава у Србији.

1906 — Поринут је бројни брод ХМС Дреднот, по ком је име добила цела генерација бродова и који је покренуо трку у наоружању између Велике Британије и Немачке.

1923 — Основан је Тексашки техно-

лошки универзитет у Лабоку.

1940 — Премијерно приказана прва епизода цртаног серијала Том и Џери под називом Маца је добила отказ.

1942 — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „Chattanooga Choo Choo“.

1947 — У Паризу потписани мировни уговори земаља-победница у Другом светском рату и бивших савезника Хитлерове Немачке.

1962 — Амерички пилот Френсис Гери Пауерс је у Берлину замењен за совјетског обавештајца Рудолфа Абела.

1964 — У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо је разарач „Војаџер“, при чему је погинуло више од 80 морнара.

1967 — Ратификован је 25. амандман на устав САД.

1989 — Рон Браун је изабран за председавајућег Демократског националног комитета поставши први Афроамериканац на челу једне од две

водеће америчке партије.

1996 — Рачунар IBM-а назван „Дубоко плаво“ је победио светског првака у шаху Гарија Каспарова.

1997 — Хрватске снаге из западног дела Мостара отворили ватру на муслимане из источног дела града који су на хрватску страну дошли да посете гробље. Две особе погинуле, а 38 рањено. Мостар у босанском рату, пошто су Срби присиљени да напусте град, 1993. подељен на муслимански и хрватски део.

2000 — Лидер Српске радикалне странке и потпредседник Владе Србије Војислав Шешељ оптужио независне медије да су амерички плаћеници и криминалци, чиме је најавио почетак жестоке режимске кампање против независних медија у Србији.

2001 — Током антивладиних протеста у Техерану у сукобу с полицијом рањено више десетина студената, око 100 ухапшено.

2006 — Фатмир Сејдију изабран је за новог председника Косова. Свечаном церемонијом у Торину су отпочеле 20. Зимске олимпијске игре.

2009 — Први случајни судар при хипербрзини између два цела сателита у ниској Земљиној орбити се догодио када су се сателити Иридијум-33 и Космос-2251 сударили и уништили један другог.

11. фебруар 660. п. н. е. - Цар Џиму оснива Јапан.

1531 — Енглески краљ Хенри VIII признат за поглавара Англиканске цркве.

1752 — Бенџамин Френклин је отворио Пенсилванијску болницу, прву болницу у Сједињеним Америчким Државама.

1790 — Квекери су поднели петицију америчком Конгресу за укидање ропства.

1858 — Током рата за реформу (1856—1861) Бенито Хуарез проглашен је у Веракрузу уставним председником Мексика.

1873 — Под притиском републиканаца абдицирао је шпански краљ Ама-

део и проглашена је прва шпанска република.

1889 — У Јапану је усвојен устав, којим је предвиђен дводомни парламент, али је цар задржао извршну власт.

1919 — Фридрих Еберт је изабран за првог председника Немачке, која је после Првог светског рата постала република.

1929 — Споразумом у Латерану између Италије и Свете столице створена је независна папска држава Ватикан. Тиме је решено „Римско питање“ – спор италијанске државе и Свете столице настао 1870. године, после прикључења Италији папске државе и града Рима.

1942 — Отпочела немачка Операција Керберус, велики поморски окршај који се одиграо током Другог светског рата у којем је немачка поморска ескадра сачињена од бојних крсташа Шархнорст и Гнајзенау, тешке крстарице Принц Еуген и већег броја разарача, испловила из луке Брест, пробила британску блокаду у каналу Ламанш и упловила у своју матичну луку у Немачкој.

1945 — У Јалти на Криму завршена је Кримска конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције. Председник САД Рузвелт, лидер СССР Стаљин и британски премијер Черчил ускладили су војне планове за окончање Другог светског рата, одредили нове односе у Европи и договорили се о оснивању Уједињених нација.

1953 — Председник САД Двајт Ајзенхауер је одбацио апел за помиловање Џулијуса и Етел Розенберг.

1958 — Тунис је обавестио Француску да њени ратни бродови више неће моћи да користе луку Бизерта.

1959 — Проглашена Федерација Арапских Емирата Југа.

1970 — Јапан је постао четврта земља у свету која је лансирала вештачки сателит.

1971 — Представници 63 земље потписали су споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана.

1973 — Пуштени су први амерички ратни заробљеници из Вијетнамског рата.

85

7.2.2021.

МАГАЗИН

86

1975 — Маргарет Тачер изабрана је за председника Конзервативне странке, као прва жена која је у Уједињеном Краљевству постала шеф политичке партије.

1990 — Лидер Афричког националног конгреса (АНЦ) Нелсон Мандела пуштен је на слободу након 27 година проведених у јужноафричким затворима.

1994 — Пет америчких космонаута (Чарлс Болден, Кенет Рајтер, Јан Дејвис, Чанг Дијаз Франклин, Роналд Сега) и један руски (Сергеј Крикаљов) спустили су се у шатлу “Дискавери” на Земљу, окончавши прву америчко-руску спејс шатл мисију.

1996 — У снажној експлозији аутомобила-бомбе у Алжиру убијено је 17 људи, а рањено више од 90.

1997 — Свемирски шатл Дискавери је лансиран на мисију сервисирања телескопа Хабл.

1997 — Под притиском међународне јавности и тромесечних грађанских и студентских протеста председник Србије Слободан Милошевић је посебним законом (lex specialis) признао резултате локалних избора на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“.

2001 — Око 7.500 људи демонстрирало је у Немачкој против марша неонациста који је окупио око 250 присталица.

2002 — Као одговор на нападе на израелске цивиле, израелски авиони и хеликоптери напали су палестинске центре безбедности у Гази.

2011 — Под притиском протестаната председник Египта Хосни Мубарак је поднео оставку после више од 29 година на власти.

12. фебруар 1502 — Изабела I је издала едикт чиме је ставила ван закона ислам у Круни Кастиље, приморавши све њене муслиманске поданике да се преобрате на хришћанство.

1733 — Енглез Џејмс Оглторп је основао Џорџију, 13. колонију од бри-

танских Тринаест колонија, и њен први град Савану.

1812 — Елбриџ Џери је потиписао изборни закон у Масачусетсу, и при томе увејо тај облик изборни инжењеринг познат као џеримандеринг 1818 — Чиле прогласио независност од Шпаније на годишњицу битке код Чакабука.

1825 — Крики су предали америчког влади своје последње земље у Џорџији по споразуму из Индијан Спрингса и одселили се на запад.

1832 — Пацифичка острва Галапагос припојена Еквадору.

1851 — Едвард Харгрејвс пронашао злато у Самерхил Крику у Новом Јужном Велсу, изазвавши златну грозницу у Аустралији.

1855 — Основан је Државни универзитет Мичигена.

1899 — Немачка од Шпаније купила Каролинска острва и Маријанска острва у Пацифику.

1912 — Абдицирао последњи кинески цар Пу Ји, из династије Манчу, Кина постала република, а први председник Сун Јат Сен.

1942 — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне. За одмазду стрељано 850 људи.

1953 — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву.

1961 — Саопштено да су припадници сепаратитичког покрета Катанге убили премијера Конга и националног хероја Патриса Лумумбу. Тачан датум и околности под којима је убијен никада нису откривени.

1973 — Северни Вијетнам током Вијетнамског рата ослободио прву групу америчких ратних заробљеника.

1974 — У Москви ухапшен руски писац Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. Наредног дана одузето му совјетско држављанство и протеран из земље. После две деценије проведене у

емиграцији у САД вратио се у Русију.

1979 — У Родезији погинуло 59 људи у путничком авиону “Ер Родезија”, који су оборили герилци.

1986 — САД Југославији изручиле Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова Владе Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Југословенске власти Артуковића, који је после рата побегао из земље, оптужиле за ратне злочине почињене над цивилима, међу којима је било највише Срба и Јевреја.

1993 — Бивши председник Малија Муса Траоре и три официра осуђени на смрт пошто их је суд прогласио кривима за масовна убиства 1991.

1997 — Хванг Ђанг Јоп, близак сарадник председника Северне Кореје Ким Џонг Ила, тражио у јужнокорејској амбасади у Пекингу политички азил у Јужној Кореји.

1999 — Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана

„сексуална афера“ с Моником Луински и избегнут импичмент.

2000 — Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у.

2002 — Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење бившем председнику Србије и Југославије Слободану Милошевићу, првом шефу државе којем се суди пред Међународним судом. Милошевић у мају 1999. оптужен за злочин против човечности, кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској и Босни и сукоба на Косову. Почетак „процеса века“ пратило више од 1.000 највећих светских медија. На захтев Хашког трибунала власти Србије изручиле Милошевића 28. јуна 2001.. Пакистанске власти ухапсиле екстремног исламисту Ахмада Омара Саеда Шеика, британског држављанина, који је главни осумњичени за отмицу америчког репортера Данијела Перла, који је известавао за “Wall Street Journal”.

2003 — У сукобима војске и побуњених припадника полиције и других демонстраната током протеста у Ла Пазу у Боливији најмање 30 особа погинуло, а 160 их повређено.

2006 — У Словенији откривен вирус птичије грипе Х5. Случај вируса птичије грипе Х5 потврђен у Нигерији. То је први случај појаве овог вируса у Африци. Краљевска гробница, која датира из 200-300 године п. н. е. откривена у Пелау, Грчка. То је највећа гробница нађена у Грчкој досада. Британски таблоид “News of the World” објавио видео из 2004. године на којем су снимљени британски војници који туку ирачке тинејџере.

13. фебруар 1358 — Потписан је Задарски мир којим је угарски краљ Лудвиг Анжујски поразио Млетачку републику и вратио Задар под своје окриље.

1542 — Катарина Хауард, пета супруга енглеског краља Хенрија VIII погубљена због прељубе.

1633 — Инквизиција римокатоличке цркве у Риму лишила слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични систем. Остатак живота научник је провео под сталним надзором Инквизиције, а забрана с његових дела скинута је 1757..

1668 — Пописивањем Лисабонског споразума између Афонса VI и Карлоса II, Шпанија признала независност Португалије.

1689 — Краљ Енглеске и Шкотске Вилијам III Орански и његова жена Мери, кћерка свргнутог енглеског прокатоличког краља Џејмса II, прогласили су суверенитет над Великом Британијом и Ирском.

1793 — Велика Британија, Пруска, Аустрија, Низоземска република, Шпанија и Пијемонт-Сардинија, склопиле савез против револуционарне Француске.

1861 — Окончана је опсада Гаете, што је фактички означило крај Краљев-

ства Две Сицилије.

1935 — Порота у Флемингтону, Њу Џерзи је прогласила Бруна Хауптмана кривим за отмицу и убиство сина Чарлса Линдберга.

1945 — Совјетска Црвена армија, у Другом светском рату, заузела Будимпешту, после 50 дана опсаде током које је погинуло 50.000 немачких војника.

1945 — Амерички и британски авиони, у Другом светском рату, почели бомбардовање немачког града Дрездена. Град је током два дана бомбардовања разорен, а рачуна се да је погинуло око 135.000 људи.

1960 — Након успешне нуклеарне пробе, Француска је постала четврта држава на свету која је стекла нуклеарно оружје.

1961 — Савет безбедности УН донео одлуку да се у Конго упуте међународне мировне снаге да би се спречило избијање грађанског рата у тој земљи.

1971 — Јужновијетамске снаге су напале Лаос, уз америчку ваздушну и артиљеријску подршку.

1975 — Кипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили „Турску федералну државу Кипар“ и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денкташ.

1984 — Константин Черњенко је наследио преминулог Јурија Андропова на месту генералног секретара Комунистичке партије Совјетског Савеза.

1990 — СССР, САД, Велика Британија, Француска и две немачке државе су објавили план о уједињењу Немачке.

1991 — Америчко ратно ваздухопловство је бацило две ласерски вођене паметне бомбе на склониште у Багдаду, усмртивши најмање 408 цивила.

2000 — Папа Јован Павле II затражио опроштај за све грехове Римокатоличке цркве у прошлости, укључујући и однос према Јеврејима и јеретицима.

87

7.2.2021.

МАГАЗИН

88

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs