Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 483 * 21. фебруар * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

21.2.2021.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

21.2.2021.

У овом броју: Из дана у дан Темељ модерне државе Кодекс политичке пристојности Повећан број захтева за дозволе Лакше до докумената Скупо плаћен пад наталитета Продавци магле Пластичне кесе на путу авиона

10 16 22 28 30 32 36 42

48 54 62 64 66 68 70 72 74

Фото: М. Радовановић

Директор из лудог времена Кобни први сусрет На репертоару Биоскола “Кварт” Филмови које смо гледали Из Мињине кухињице Наличја српског лица Слога - Раднички (П) ЖКК Краљево - Студент Времеплов

МАГАЗИН 21.2.2021.

Обележен Дан државности Републике Србије

ТЕМЕЉ МОДЕРНЕ ДРЖАВЕ - На дан када је 15. фебруара 1804. године почео Први српски устанак 1835. је донет први Устав Кнежевине Србије. - Србија слави Дан државности на велики верски празник Сретење, када је почео устанак за коначно ослобођење од турског ропства. – На Дан државности, који се обележава од 2002. године, највиши представници града, Војске Србије, Полиције и организација цивилног друштва, положили су венце и цвеће на споменик српским ратницима. - Сретењски устав је веома значајан са становишта идеја које су тадашње српске државнике усмеравале ка бољој и напреднијој Србији. – На проглашењу устава и делегација Краљева коме је након изласка из Пожешке нахије, и формирања Карановачког среза, отпочело формирање административног центра

МАГАЗИН

21.2.2021.

раљево на Сретење сваке године, полагањем венаца и цвећа на неко од значајних спомен обележја у граду, обележава Дан државности Републике Србије. Годинама је то, сем у време реконструкције Трга српских ратника, био споменик посвећен борцима палим у ослободилачким ратовима Србије у периоду између 1912. и 1918. године. Тако је било и овог 15. фебруара кад је нешто мање интересовање суграђана за обележавање значајног датума протумачено ванредним околностима због епидемије корона вируса. Полагање венаца први пут је спуштено на ниво помоћника па су, у нешто краћој колони него ранијих година, локалну самоуправу представљала два помоћника градоначелника и заменик председника Скупштине града. После њих венце су положиле делегације Рашког управног округа, Војске Србије, Полицијске управе Краљево и Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“. Да су Срби имали државу још у Средњем веку, а да се она у време владавине

цара Душана простирала до Епира и Пелопонеза, подсетио је помоћник градоначелника Милош Милишић. - Србија је за дан државности узела Сретење као сећање на 1804. годину, кад је Карађорђе подигао Први спрски устанак, и на 1835. годну када је донет Сретењски устав као један од најлибералнијих и најдемократскијих у овом делу света. Тада је у Русији вадао кметски систем, а у Америци још постојали робови. Устав је био у примени педесетак дана зато што су тада највеће европске силе, Аустрија, Русија и Турска, приморале кнеза Милоша да га повуче, плашећи се да и њихови народи не траже такав устав и да им скрати власт. После сто осамдесет шест година Србија је поново под притисцима великих сила да се одрекне дела своје територије. На нама је да издржимо и да на то не пристанемо, да осветламо образ пред потомцима као што су и наши преци осветлали образ пред нама, подсетио је Милишић. На дан кад је донет Сретењски устав

Србија је означила излазак из феудализма у доба новог друштвеног поретка који ће земљи омогућити даљи напредак и развој. Иако је устав био најмодернији тог доба у Европи брзо је суспендован након што су се његовој примени супроставиле Француска и Русија, јер нису дозвољавали да феудални систем нестане са Балкана који је сматран веома значајном стратегијском тачком. О Сретењском уставу су бројне научне радове писали врхунски правници и професори факултета, а Краљево има разлог да се посебно поноси јер је и овај документ, заједно са осталима, под редним бројем шест потписао суграђанин Сретен Новаковић, чији је унук Јован био један од иницијатора да се назив вароши Карановац промени у Краљево. Значај дана када је 1804. године Карађорђе Петровић у Марићевића јарузи у Орашцу подигао Први српски устанак а 1835. донет први устав у модерној историји Србије, као најлибералнији и најдемократскији на Балкану тога доба којим су ударени темељи савремене државе,

огледа се и у потврди да је први докуменат који је раздвојио извршну, законодавну и судску власт и означио државност Србије. - Краљево са целом Србијом обележава Дан државности као државни празник. Од Првог српског устанка више од педесет генерација се борило за слободу и успело је. Краљево има разлога да посебно обележава овај празник, јер је у свим ослободилачким ратовима претрпело велике губитке. Град је играо велику улогу 1805. када га је ослободио Карађорђе и 1815. када га је ослободио Милош Обреновић, али и 1915. кад је био главни центар преко кога се повлачила целокупна српска војска и Влада Србије. Краљево је страдало 1941. године и зато са целом Србијом поносно обележавамо овај значајан датум као државни празник, истакао је председник Друштва „Јово Курсула“ др Милан Матијевић уз подсећање да је један од првих који су учествовали у конституисању националне власти у Србији био карановачки војвода Антоније Пљакић. Значајну улогу у борбама за ослобо-

ђење Србије дао је и Јово Курсула чије су се чете пре почетка Првог српског устанка сукобљавале са отоманским освајачима у Карановцу и на целој дужини пута према Чачку. Обележавање дана државности је сваке године прилика за подсећање да је Курсула предводио чете које су разориле војне ханове у Милочају и Карановцу и био један од људи који су стварали предуслове да Карађорђе касније подигне Први српски устанак. Иако је угушен после само девет година Први српски устанак је поставио чврсту основу за Други српски устанак и успостављање државности Србије. Други значајан догађај због кога се обележава 15. фебруар је доношења Сретењског устава који важи за један од најлибералнијих у деветнаестом веку на простору Европе. Њиме су дефинисане значајне слободе и грађанска права и у потпуности укинути феудални односи што је било напредно, не само за Балканско полуострво тог доба, већ и за целу Европу. Иако историчари неретко истичу да Сретењски устав није практично ни ступио на снагу он је веома значајан са ста-

новишта идеја које су тадашње српске државнике усмеравале ка бољој и напреднијој Србији. Као нови искорак у цивилизацију Сретењски устав је сабрао све победе Првог и Другог српског устанка и ударио темеље модерној српској држави на Балкану. Значајан је и за Краљево које је изашло из Пожешке нахије и добило срез у коме је почео да се формира административни центар. Проглашењу Сретењског устава присуствовало је више од две хиљаде људи међу којима су, на великој скупштини у Крагујевцу били и представници Карановца. Непосредан повод за подизање Првог српског устанка 15. фебруара 1804. године било је убиство четворице српских првака у јануару, познато као сеча кнезова, што је изазвала велико огорчење у народу. Одлука о подизању устанка донета је на великом народном збору, а на чело буне против дахија стао је вожд Ђорђе Петровић, међу Турцима познат као Карађорђе. Иако је устанак у почетку имао карактер борбе против јаничарских силеџија, раја није хтела да положи

оружје без гаранције једне стране силе ни након што је Портин изасланик из Босне Бећир-паша, у настојању да смири буну, у августу наредио убиство четворице главних дахија. Срби су наставили да пружају снажан оружани отпор и тражили везе с Аустријом и Русијом, па се тако борба против дахија развила у борбу против три и по века турске тираније и власти. У наредних неколико година устаничка војска под вођством Карађорђа разбила је турске снаге у чувеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, на Суводолу, у Београду и другим местима и ослободила готово целу територију тадашњег Београдског пашалука.

Србија на ветрометини светских сила

МАГАЗИН

21.2.2021.

Први српски устанак је угушен 1813. године, али је две године касније букнуо други, а Србија је имала великог заштитника у моћном руском царству све до 1830. када је, на основу султановог хати-

шерифа, постала вазална држава. Успеси постигнути између 1815. и 1833. године имали су извориште у Првом устанку који је развио борбене и организаторске способности српског народа. Због тога што се у Првом српском устанку јављају први организовани облици оружане силе будуће српске државе, Сретење се слави и као дан Војске Србије, а тиме се показује континуитет војног организовања и повезаност српске државе и војске. Успеси у Првом и Другом устанку, познати у европској историји као „српска револуција“, омогућили су да у време владавине кнеза Милоша Обреновића буду ударени темељи модерне српске нације и државе. Први највиши правни акт земље, каквим се тада могло похвалити мало земаља у свету, усвојен је на велики хришћански празник Сретење 1835. на заседању Народне скуштине одржано у порти православне цркве у Крагујевцу, тадашњој престоници кнежевине. Хроничари су забележили да је тог дана заседање Скупштине „живо очеки-

вано и од народа и од старешина“, да је стигло близу 2.500 званичних представника и око десет хиљада знатижељника из вароши и околине, а у част доношења Устава, град је увече обасјао ватромет.

Устав Србије опозван јер је превише либералан Сретењски устав је имао 142 члана и Србију дефинисао као независну кнежевину подељену у округе, срезове и општине, а успостављено је пет министарстава, правде, унутрашњих дела, финансија, војних и иностраних дела. Устав је регулисао положај кнеза, државног Совјета и Скупштине, а цело једно поглавље било је посвећено грађанским правима. Настао према пројекту Димитрија Давидовића, који је био поштовалац француских институција, Сретењски устав је убрзо опозван због протеста Турске, Аустрије и Русије, које су га сматрале претерано либералним, па је у деценијама које су уследиле „Стара Србија“ стално

била подручје појачаног терора и различитих настојања тадашњих империја да спрече обнављање српске државе на Балкану. Зато је међународно призната тек на Берлинском конгресу 1878. године, после победе у руско-турском рату, али се сматра да је с Првим српским устанком почела духовна и државна обнова српског народа.

Садржај Устава У члану 1 проглашено је да статус српске државе зависи од турског султана и руског цара, а у члану 5 начело поделе власти на законодатељну, законоизвршитељну и судску, што никада није доследно спроведено. Централни органи власти били су кнез, Државни совјет и Народна скупштина, док „власти српске“ чине само савет и кнез који је неприкосновена личност и шеф државе са овлашћењем да, послушавши Државни совјет, даје законе и уредбе. Његово достојанство је наследно, a наслеђују га мушки потомци. Aко их нема наслеђују га

мушки потомци кнежевог брата, а ако нема ни њих мушки потомци кнежевих кћерки. Државни совјет је тело којим су српски великаши настојали да ограниче кнежеву власт, а чланови својеврсног олигархијског органа су били председник, секретар, неодређен број саветника и попечитељи, односно министри. Према уставу право законодавне иницијативе имају кнез и Државни совјет, а законодавни органи су кнез и Совјет чије чланове именује кнез који има право да два пута одбије законски предлог, а трећи пут га усваја ако не иде на „пагубу“ народа, устава или државе. Извршну власт деле кнез и Државни совјет који у саставу има шест попечитељстава: спољашњи послови, унутрашњи послови, правосуђе, финансије, војска и просвета. За свој рад одговорни су кнезу који их може сменити, али и даље остају у Совјету као саветници одговорни за оно што чине и не чине. Нису политички одговорни, али одговарају за кршење устава, права грађана, повреду султанове и кнежеве личности.

Државност Србије у Краљевини СХС, Краљевини Југославије и СФРЈ Тешко стечену државност у вековним бунама и ратовима Србија је после Првог светског рата уградила у темеље Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије, а после Другог светског рата 1945. године на њима је поникла нова држава СФРЈ. Због противљења њеном насилном разбијању деведесетих година прошлог века, Србија је последња од шест бивших република поново стекла независност, али и због тога што су се власти у Београду пуне три године трудиле да очувају заједничку државу са Црном Гором. Национални празник Србија слави на Сретење од 2002. године, али тек након пуних 89 година, после одвајања Црне Горе 2006. године први пут као самостална држава. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21.2.2021.

МАГАЗИН

Заветници и Народна мрежа на истом задатку

КОДЕКС ПОЛИТИЧКЕ ПРИСТОЈНОСТИ

Фото: Медија центар

- Бројне партије функционишу као фирме, без идеје, концепта, програма и начела, а сарађују због крајње огољених партијских и личних интереса. - Не постоји ништа важније од националних и државних интереса, сигурности грађана, безбедности народа, економског патриотизма, улагања у домаћу привреду, очувања уставног поретка земље, сарадње са Србима у расејању и подршке онима који живе у региону. - Борба против антипородичног закона у Народној скупштини. - У накарадном систему мајка више неће бити мајка него родитељ један, а отац родитељ два. - Влада уточиште за кадрове досовских структура који на изборима нису успели да освоје чак ни један посто гласова, а постали су министри. - Највећу одговорност носи онај ко има највећу моћ у земљи, и као појединац и као странка

21.2.2021.

МАГАЗИН

Милица Ђурђевић Стаменковски

скуство учи да се до успеха у савладавању великих изазова у историји, и актуелним политичким у друштвеним приликама, долази заједничким идејама, успостављањем сарадње и повезивањем. На то је указала члан Председништва Српске странке Заветници Милица Ђурђевић Стаменковски објашњавајући разлоге који су, неколико дана након обележавања годишњице од оснивања покрета, били мотив за успостављање чвршће сарадње са способнима да проговоре у тешка времена и дају допринос да се супроставе кад је то било потребно. Таквим је оцењен члан Председништва Народне мреже Владан Глишић као једини опозициони посланик актуелног сазива народне скупштине Републике Србије, а подизање сарадње на виши ниво повод је да две сродне политичке организације одговорно изађу пред народ са државотворном и суверенистичком идејом. У време кризе парламентаризма, политичке културе и пристојности, једним од основних задатака оцењено је повезивање како би се народу представила другачија политичка понуда, пристојност и култура у аргументованој борби мишљења. На дан када је 2008. проглашена једнострана сецесија јужне српске покрајине две политичке организације потврђују да ће будућу сарадњу, поред бројних заједничких активности, темељити на идеји суверенизма. - Данас када нас уверавају да на Косову и Метохији више немамо ниједан метар, и када нам говоре како треба да одустанемо од дванаест посто наше територије, која је недељива и као таква гарантована међународним повељама, правом, Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација и Уставом Србије, убеђују нас да српски народ на Косову и Метохији треба да посматрамо као националну мањину суседне државе, да будемо први у историји човечанства који пристају на отимачину сопствене територије. У оваквом сазиву парламента какав год он био, очи људи који поштују државотворност уздају се у заштиту уставног поретка данас су упрте у го-

сподина Глишића. Наш задатак је да, све док и један такав буде тамо, не дозволимо да се икад догоди предаја наше јужне покрајине јер је суверенитет нешто што је недељиво, каже Ђурђевић Стаменковски уз подсећање на подударност ставова о неопходности очувања породичних вредности, одговору на безбедносне изазове, мигрантску кризу, различите ултиматуме иностраних фактора и слично. Уверење да бројне партије функционишу као фирме, без идеје, концепта, програма и начела, а сарађују због крајње огољених партијских и личних интереса, основ је за жељу за другачијим приступом и повезивањем. Разлог је потреба промоције националног консензуса и потврде да не постоји ништа важније од националних и државних интереса, сигурности грађана, безбедности народа, економског патриотизма, улагања у домаћу привреду, очувања уставног поретка земље, сарадње са Србима у расејању и подршке онима који живе у региону, пре свега у Црној Гори и Републици Српској. То су теме које Заветници и Народна мрежа виде као нит која повезује ове две политичке организације, али и бројне друге појединце, патриотске и државотворне снаге широм Србије, поручује Ђурђевић Стаменковски. У ситуацији кад су сујете, поделе и раздори по правилу добар изговор за одсуство значајније сарадње политичких субјеката опозиционог спектра, представници Заветника и Народне мреже подсећају да их није зближила жеља за стварање политикантске коалиције или цензус блока. Зближили су их заједнички задатак, и циљ, а Глишићев статус народног посланика оцењен као добра прилика за допринос борби против антипородичног закона у Народној скупштини. Сем сврставања у фронт за одбрану статуса породице и родитеља, и положаја деце, добра је прилика да се проговори у име радника који, након пљачкашке приватизације, ни после толико година нису примили никакву надокнаду, још мање зарађене плате. У жижи интересовања су ратни војни ветерани,

инвалиди и породице погинулих бораца који деценијама чекају на усвајање закона којим би био регулисан њихов статус. - Не могу да дођу на ред од разних лобија који пишу законе и намећу их грађанима Србије, који желе да направе накарадни систем у коме мајка више неће бити мајка него родитељ један, а отац родитељ два. Наша је дужност да станемо у заштиту породице, јер то је стуб друштва и ћелија без које нам нема опстанка. У прилог томе борићемо се свим легалним и легитимним средствима онако како знамо и умемо, и институционално и ванинституционално, јер сам уверена да су то идеје које ће пробудити Србију. Не желимо да припаднемо никаквим опозиционим курсевима који политички пут заснивају на антагонизмима и само на критици. Немају програм, немају решења, немају идеје којима је јако лако да направе блок између оних који су за НАТО и оних који су тобоже за сарадњу са Русијом и Кином. Ми такве труле компромисе не желимо да правимо. Желимо да сарађујемо увек тамо где постоје здрави темељи и зато смо данас овде на суверенистичкој и државотворној идеји, на пристојности и борби за реч, аргумент и истину. Глишић је смогао снаге да иступи као самостални посланик, и једини посланик већинског народа, а да није гласао за формирање владе. Није јер је постала уточиште за кадрове досовских структура који на изборима нису успели да освоје чак ни један посто гласова, а постали су министри који треба да нам уређују законе, диктирају нашим животима и трасирају нашу политичку друштевну и колективну судбину. У време када нас уверавају да не треба да се одупремо, да треба да се покоримо, да трпимо и правимо политичке калкулације, можете замислити колико је потребно самоуверености, самопоуздања и личне храбрости, да не гласате за формирање такве владе а да покажете како имате разумевања за виталне државне и националне интересе и да понудите једну другачију стратегију, каже Ђурђевић Стаменков-

21.2.2021.

МАГАЗИН

ски оцењујући зближавање две политичке опције одговором на кризу парламентаризма, кризу вредности у систему и непристојне дискусије представника једног дела опозиције и власти. Од будуће сарадње две политичке организације очекује се да покаже друго лице Србије, као достојанствене, пристојне, домаћинске и поштене земље грађана којима је отаџбина на првом месту и који ће, увек кад је угрожен пронаћи прилику да се сабирају, а не изговоре да се деле. Списак очекивања потврђује жеља да ће изнедрити другачији концепт и приступ политичкој сцени, а поштеним радом и искреним залагањем задобијати поверење грађана. Први сигнали о подударности ставова две политичке опције датира из времена барикада на простору Косова и Метохије, протеста на београдским улицама током изражавања протеста против НАТО агресије, али и политичких изборних кампања. Сарадња је интензивирана након уверења о неопходности друштвеног консензуса након промене на челу најмоћније светске силе и уверења да је актуелна власт чинила непринципијелне уступке по питању Косова и Метохије, Републике Српске и других сегмената свакодневног живота. И поред препознавања поједних добрих потеза актуелне власти још нема довољно аргумената за ступање у било какав вид коалиције са њом и подржавање онога што се сматра лошим потезима. У Народној мрежи подсећају да смисао постојања у сложеним друштвеним односима није само да се буде у опозицији. Мотивом за улазак у политику сматрају се јасне идеје и потреба удруживања са оним који деле подударне ставове. Таквима су препознати однос према српском народу на југословенским просторима, пре свега Републике Српске и Косова и Метохије, одбрана породица и борба против политичке идеологије хомосексуализма.

- Окосница нашег окупљања је идеја о кодексу политиче пристојности. Када знамо да нам је потребан национални косензус, и када знамо да би све националне организације лако могле да се окупе и договоре о томе како бранити национале интересе, сматрамо да је потребан и друштвени консензус а то је сарадња и са онима који не припадају нашем корпусу политичких идеја, али су свесни да је наше друштво толико подељено и да смо се претворили у зверињак који иде у сукобе иако нам то уопште није потребно. Мора да постоји начин да се договоримо са људима који не мисле исто као ми, али мисле како треба да нашу политичку борбу да држимо у оквирима цивилизацијског односа према политичком противнику. Зато је битан овај кодекс, а још битније то што то нуде људи који су деценију и више, у медијима и политичким полемикама, често незаслужено били на оптуженичкој клупи као екстремисти. Никада нисмо позивали на насиље, никада нисмо позивали на уништење политичког противника, нити одступали да кажемо непријатне и тешке ствари које наша јавност и друштво није хтела да чује. Изговарали смо радикалне идеје на пристојан начин и желимо да пошаљемо поруку политичкој јавности да постоји начин како да направимо комуницирање у јавном и политичком простору које неће изазивати атмосферу грађанског рата. Што се те атмосфере тиче, највећу одговорност носи онај ко има највећу моћ у земљи, и као појединац и као странка, а одговорност је у томе да пружи руку опозицији и свима другима, да се изађе из зачараног кола међусобног вређања, оптуживања и измишљања о политичким противницима, каже Глишић. У Кодексу политичке пристојности јасно су уочљиве три целине. Прва укључује технике како да се у политичкој полемици не увреди противник, да се јасно огради од његових ставова а сопствени искажу

без устручавања и одступања. Други део одредби ставља акценат на тезу да политички противник није непријатељ. Основа се огледа у ставу многих који се са позција власти понашају као да не постоји више нико, па од других актера политичке сцене траже одређен степен пристојности према себи. Насупрот томе када пређу у опозицију понашају се као револуционари који имају право на уништење оних који су на власти због уверења да нема горих. Трећа целина садржи све што би се могло схватити као упристојавање политичке класе, а укључује однос према опорезивању имовине, преиспитивање начина на који је стечена, однос према кривичним делима оних који припадају политичкој класи а нису спремни да се повуку са јавне функције. Значајан део посвећен је упристојавању односа према безбедносном сектору, државним и службеним тајнама. Овакав однос проистиче из потврде да патриота не може бити онај који нормалним сматра комуникацију са странима амабасадорима и њиховим представницима, а према својим безбедносним структурама се понаша као су непријатељске. Иако је кодекс упућен српској јавности, пре свег политичкој, битним се оцењује покушај да се укаже како је политичка класа у моралном, и сваком другом, смислу дебело банкротирала, и да је изгубила углед у народу, због чега је неопходно направити много ситних, али правих, корака да би се повратило поверење народа. Најбоља потврда је уверење о својеврсном вишедеценијском бојкоту избора и политичког живота од стране обичних људи који верују да политика није ништа више сем прљаве праксе у којој се понашају прљави људи. Свесни чињенице да промена неће бити ни лака, ни брза ни једноставна, Заветници и Народна мрежа поручују да је кодекс само први корак у том правцу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Владан Глишић

МАГАЗИН

21.2.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - Недељни биланс огледа се у потврди да је тестирано хиљаду девет стотина четрдесет шест узорака брисева, од којих седам стотина седамдесет један ПЦР методом. - Међу шест стотина двадесет пет узорака узетих од особа са симптомима болести вирус је потврђен код четрдесет девет и још код једне од сто четрдесет шест тестираних по другим индикацијама. - Антигенским тестом је тестирано хиљаду сто седамдесет пет узорака бриса, а вирус потврђен код триста двадесет пет особа. - Укупан број потврђених случајева инфекције корона вирусом повећан је за триста седамдесет три, а преминуло је девет особа са територије Краљева

нуле су још две особе са територије Краљева, чиме је укупан број од почетка епидемије повећан на сто осамдесет девет. Следећег дана стигла је потврда о тестирању три узорка бриса више, а од двеста двадесет девет сто једанаест је подвргнуто тестирању ПЦР методом. Осамдесет један узорак је узет од особа са симптомима болести, а вирус потврђен у пет случајева као и у једном од брисева тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано сто осамнаест узорака, а вирус потврђен код четрдесет једне особе тако је на територији града на Сретење укупан број новорегистрованих случајева инфекције, са четрдесет седам новорегистрованих, повећан на једанаест хиљада седам стотина шездесет осам. Да се број сумњивих случајева смањује потврдило је тестирање сто осамдесет девет узорака брисева следећег дана, међу њима и седамдесет девет тестираних ПЦР методом. Међу ше-

здесет пет брисеви особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено код oсам особа, а четрнаест тестираних по другим индикацијама били су негативни. Антигенским тестом је тестирано сто десет узорака бриса, а вирус потврђен код четрдесет особа што је дневну дозу новорегистрованих случајева повећало на четрдесет осам, а укупан број потврђених случајева од почетка епидемије на једанаест хиљада осам стотина тридесет четири. Од последњег извештаја од болести коју изазива корона вирус преминуле су две особе чиме је укупан број од почетка епидемије повећан на сто деведесет један. Извештај Завода за јавно здравље од 17. фебруара сведочи о новој промени епидемиолошке ситуације. Према истом извору у последња двадесет четири сата тестирана су укупно двеста двадесет три узорка назофарингеалног бриса, међу њима осамдесет два ПЦР методом. Од укупног броја шездесет осам је узето од особа са симптомима

Фото: М. Радовановић

звештај Завода за јавно здравље објављен последњег дана прве половине фебруара сведочи да се наставља тренд свакодневне промене епидемиолошке ситуације на територији Краљева. Резултати се темеље на тестирању двеста двадесет шест узорака назофарингеалног бриса међу којима је сто шест ПЦР методом тестирано на присуство вируса. Провером седамдесет девет узорака брисева узетих од особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено код пет, док је двадесет седам тестираних по другим индикацијама било негативно. Антигенским тестом је тестирано сто двадесет узорака бриса, а вирус потврђен код тридесет четири особе. Другог дана викенда потврђено је тридесет девет новорегистрованих случајева инфекције корона вирусом, чиме је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на једанаест хиљада седам стотина тридесет девет. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ преми-

МАГАЗИН 21.2.2021.

болести, а присуство вируса потврђено код oсам док је четрнаест тестираних по другим индикацијама било негативно. Антигенским тестом је тестиран сто четрдесет један узорак бриса, а вирус потврђен код тридесет пет особа. Према информацијама Завода за јавно здравље Краљево са четрдесет три новорегистрована случаја инфекције корона вирусом укупан број потврђених је за осамсто седамдесет седам већи од једанаест хиљада. Првог дана након празника на болничком лечењу је било четрдесет седам пацијената од којих је осам захтевало посебан третман и интензивну негу. О томе сведочи податак да су четири интубирана, а три на инвазивној вентилацији. Током претходног дана на лечење је примљено седам пацијената са погоршаном клиничком сликом, један је отпуштен и један преминуо, а у ковид амбуланти је прегледано педесет шест особа. Да се епидемиолошка ситуација неочекивано погоршава сведочи податак да је следећег дана тестирано триста шездесет девет узорака бриса, међу њима сто деветнаест ПЦР методом. Повећан је и број особа са симптомима болести коју изазива корона вирус о чему сведоче резултати тестирања сто узорака бриса међу којима је код само осам потврђено присуство вируса, док је деветнаест тестираних по другим индикацијама било негативно. Повећање је приметно и код узорака тестираних антигенским тестом након чега је, од двеста педесет узорака бриса према индикацијама, вирус потврђен код педесет осам особа. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да је осамнаестог дана у месецу регистровано шездест шест нових случајева инфекције, чиме се укупан број на само педесет седам приближио једанаест хиљадитом. У болници су преминуле још четири особе са подручја Краљева тако да је укупан број од почетка епидемије достигао сто деведесет пет. После пријема осам новооболелих, и отпуста два пута више излечених, на болничком лечењу су задржана још тридесет четири пацијента са тешком клиничком сликом од којих је девет на интензивној нези, два су интубирана а седам на неинвазивној вентилацији. О наглом погоршању стања сведочи податак о смрти пет пацијената. Између два извештаја у ковид амбуланти је обављено осамдесет седам прегледа. О даљем погоршању епидемиолошке ситуације сведочи податак да је наредног дана тестирано још више узорака бриса, међу укупно триста осамдесет пет и сто четрдесет један те-

стиран ПЦР методом. Од укупног броја сто осамнаест су узорци узети од особа са симптомима болести, међу којима је присуство вируса потврђено код само девет, а резултати тестирања потврђују да су свих двадесет три тестирана по другим индикацијама били негативни. Антигенским тестом су тестиранa двеста четрдесет четири узорка бриса, а позитивним оцењен сваки четврти. Тако је последњег радног дана минуле недеље на територији града Краљева регистровано седамдесет нових случајева инфекције што је допринело да укупан број за тринаест премаши дванаест хиљада. У Општој болници „Студеница“ први дан викенда је на лечењу дочекало тридесет шест пацијената од којих је једанаест смештено у јединици интензивне неге, три су интубирана а осам на неинвазивној вентилацији. Током претходна двадесет четири сата на лечење је примљено седам оболелих, пет излечених је отпуштено, а у ковид амбуланти су прегледане осамдесет две особе. Јучерашњи извештај Завода за јавно здравље сведочи да је након тестирања триста двадесет пет узорака бриса, од којих сто тридесет три ПЦР методом, још једном промењена епидемиолошка ситуација на територији Краљева. Тестирано је сто четрнаест узорака бриса особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код шест док су деветнаест тестираних по другим индикацијама били негативни. Антигенским тестом су тестирана сто деведесет два узорка а вирус потврђен код педесет шест особа што је утицало да, са шездесет два нова случаја, укупан број потврђених од почетка епидемије буде за седамдесет пет већи од дванаест хиљада. Од последњег извештаја преминула је још једна особа са територије града Краљева, па је укупан број повећан на сто деведесет шест. Недељни биланс огледа се у потврди да је тестирано хиљаду девет стотина четрдесет шест узорака брисева, од којих седам стотина седамдесет један ПЦР методом. Међу шест стотина двадесет пет узетих од особа са симптомима болести вирус је потврђен код четрдесет девет и још код једне од сто четрдесет шест тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано хиљаду сто седамдесет пет узорака бриса, а вирус потврђен код триста двадесет пет особа. Укупан број потврђених случајева инфекције корона вирусом повећан је за триста седамдесет три, а преминуло је девет особа са територије Краљева. Т. Радовановић

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН

21.2.2021.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

Пандемија није зауставила градњу

ПОВЕЋАН БРОЈ ЗАХ - Током претходне године поднето осам одсто више захтева за издавање грађевинске дозволе него 2019. - До фебруара ове године решено деведесет осам одсто захтева, од чега осамдесет шест одсто са позитивним исходом. - Просечни рокови за решавање незнатно превазилазе рокове прописане законом. - Охрабрује и чињеница да је код свих типова дозвола просечан рок решавања захтева смањен у односу на 2019. - Процедура скраћена на седам дана. - Петнаест одсто градова и дванаест одсто општина и даље касни у обради свих типова дозвола

МАГАЗИН

21.2.2021.

ако је криза изазвана пандемијом корона вируса финансијски озбиљно угрозила бројне секторе, у Србији није заустављена градња. О томе сведочи податак да је током претходне године поднето чак 116.737 захтева за грађевинску дозволу, што је за осам одсто више него 2019. Ефикасност су показале и надлежне службе

задужене за обраду захтева, па је до фебруара ове године решено деведесет осам одсто, од чега осамдесет шест одсто са позитивним исходом. Ово је закључак Годишњег извештаја Савеза за имовину и инвестиције Националне алијансе за локални економски развој према чијим подацима су на листи најуспешнијих градова у издавању грађе-

винских дозвола за 2020. годину нашли Сремска Митровица, Нови Сад, Сомбор, Крагујевац и Шабац. Међу општинама са бројем захтева већим од републичког просека, истакле су се Сопот, Нови Бечеј и Сурчин, док су међу општинама са бројем испод републичког просека најефикасније биле Сврљиг, Беочин и Лајковац.

ХТЕВА ЗА ДОЗВОЛЕ Председник Савеза за имовину и инвестиције, и директор друштва МК Групе, Јован Пурар наглашава да просечни рокови незнатно превазилазе рокове прописане законом, а охрабрује и чињеница да је код свих типова дозвола просечан рок решавања захтева смањен у односу на 2019. Закључак је изведен на основу податка да је за издавање грађевинске дозволе претпрошле године било неопходно девет радних дана, а у прошлој је иста процедура скраћена на седам дана. И поред добрих резултата у неким срединама забрињава податак што петнаест одсто градова и дванаест одсто општина и даље касни у обради свих типова дозвола. Приметно је да су кашњења највећа код издавања употребне дозволе, које градови издају у просеку за једанаест а општине за седам, иако је законски рок пет дана. Исти рок важи за грађевинске дозволе, али их градови у просеку издају за осам дана, а сваки

десети захтев који поднесу грађани и инвеститори није исправан, па захтева дораду. Жеља да се поступак унапреди повод је да Савез за имовину и инвестиције Влади Србије и ресорним институцијама упути низ иницијатива за решавање питања имовине и унапређење услова за градњу и инвестиције. Међу њима се посебно издвајају предлози за омогућавање бесплатног уписа у катастар у наредне две године, како би се грађани подстакли на уписивање непокретности, укидање закона о конверзији који не остварује циљеве због којих је донет и блокира изградњу, продужење рока за легализацију и омогућавање масовног озакоњења где не постоје спорови над непокретностима, као и развој система еПростор за ефикаснију израду просторних и урбанистичких планова. У Савезу подсећају да се увођење електронске регистрације за све врсте привредних друштава показало као ур-

гентно питање у условима актуелне здравствене кризе. У циљу бржег решавања стечајних поступака, који се у Србији не могу окончати за мање од две године, предложено је укидање непотребних трошкова и скраћивање рокова, а Министарству привреде упућен је и предлог решења за спорове над задружним земљиштем. Савез за имовину и инвестиције је, са Министарством рударства и енергетике, започео активности на увођењу дигиталних процедура у овим областима, еЕнергетика и еРударство. Сличне активности покренуте су у циљу бржег издавања дозвола и привлачења инвестиција, као и на доношењу нових закона који су у процедури, каквим се сматрају измене закона о енергетици, рударству и енергетској ефикасности, као и посебног закона о обновљивим изворима енергије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Коришћење електронских услуга штеди време и новац

МАГАЗИН

21.2.2021.

ЛАКШЕ ДО Д

- Из фотеље до термина за издавање личних докумената, плаћања пореза на имовину, добијање решење из катастра у своје еСандуче, упис детета у вртић или школу или обављање неке од преосталих пет стотина услуга које нуди Портал еУправа. - Отварање налога на порталу омогућава већем делу становништва да постану еГрађани и административне послове обављају електронски. - Уз личну карту до корисничког имена, лозинке и инсталације апликације на мобилном телефону. - Милион регистрованих грађана на Порталу еУправа

ише од сто градова и општина у Србији именовало је администраторе и шалтерске службенике који ће грађанима помагати у отварању налога на Порталу еУправа и омогућити да из своје фотеље закажу термин за издавање личних докумената, плате порез на имовину, добију решење из катастра у своје еСандуче,

упишу дете у вртић или школу, или обаве неку од преосталих пет стотина услуга које нуди портал. Национална алијанса за локални економски развој у сарадњи са Канцеларијом за ИТ и еУправу, и финансијску подршку Европске банке за обнову и развој, спроводи пројекат унапређења електронске доставе докумената

грађанима и привреди од стране органа јавне управе. Део пројекта је и иницијатива, коју је подржало Министарство државне управе и локалне самоуправе, да се отварањем налога на Порталу еУправа омогући што већем делу становништва да постану еГрађани и административне послове обављају електронски.

ДОКУМЕНАТА Локалним самоуправама је 30. децембра прошле године упућена иницијатива да именују администраторе и шалтерске службенике, а до половине фебруара то је учинило сто шест градова и општина. Канцеларија за ИТ и еУправу са Националном алијансом ради на оснаживању капацитета локалних самоуправа како би постале електронски сервис грађана и унапредиле рад у дигиталном окружењу. Посебна пажња посвећује се упознавању грађана са услугама електронске управе и њиховом охрабривању да их више користе, као што то већ чини милион регистрованих на Порталу еУправа. Грађанима је омогућено да уз личну карту на шалтеру добију корисничко име и лозинку, као и инсталацију апликације на мобилном телефону, а службеници ће им објаснити основне функционалности и начин рада портала. Иницијатива је подржана због потврде да коришћење електронских

услуга штеди време и новац за пролазак кроз административне процедуре везане за најважније животне догађаје, што је посебно важно у време пандемије кад се кључном сматра избегавање гужве и дуга чекања у редовима пред шалтерима.

Обуке за локалне службенике Иницијатива да се грађанима и привредницима пружи подршка при отварању налога на Порталу еУправа спроводи се и финансира у оквиру пројекта еДостава, у циљу унапређења коришћења електронских услуга и електронске доставе докумената. Пројекат реализују Национална алијанса за локални економски развој и Канцеларија за ИТ и еУправу, а једна од активности је и спровођење обука локалних службеника за коришћење Портала еУ-

права и апликације за издавање електронских идентитета, еИД грађана. Министарство државне управе доставило је локалним самоуправама упутство за именовање администратора органа за Портал еУправе, еДоставу и еИД, односно повереника који ће надзирати функционисање система и колегама шалтерским службеницима омогућавати приступ и додељивати корисничке улоге у раду с грађанима и привредом. Поред отварања налога, грађани ће добити и одштампане податке за сваки следећи улазак на Портал, а за приступ ће користити двофакторску аутентикацију. То значи да ће им, након уноса корисничког имена и лозинке, на мобилни телефон или таблет стићи захтев да једним кликом потврде да су заиста они покушали да приступе свом налогу, што осигурава додатни ниво безбедности личних података. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21.2.2021.

МАГАЗИН

У суочавању са немилосрдном статистиком

СКУПО ПЛАЋЕН П - Из године у годину смањује се број живорођене деце, а драстичнији пад од скоро три одсто забележен је у претходној години кад је рођено 1.791 дете мање. - Жене са мање од осамнаест месеци везаног радног стажа у континуитету најбројнија група погођених јер су добиле чувена решења на пар стотина, или пар хиљада, динара месечно. - Расте број незапослених породиља, у 2019. више од две хиљаде у односу на претходну годину. - Изузетно скупа мера подршке за треће и четврто дете није дала жељени резултат. - Пораст броја студенткиња, или ученица, у групи економски неактивних породиља. - Неопходност да се мењају демографска и популациона политика

ПАД НАТАЛИТЕТА Н

естајемо и не питамо шта кошта, наслов је писма које је медијима доставила оснивач Иницијатива „Маме су закон“ Татјана Мацура, а повод је анализа важног дела демографских података и поређење са применом Закона о финансијској подршци породици са децом. Колико неке од усвојених мера чине добро, и доносе позитивне резултате, могло би се закључивати на основу анализе расположивих података који се односе на период пре њиховог ступања на снагу, у овом случају Закона о финансијској подршци породици са децом, и периода након тога. Закон који је ступио на снагу у јулу

2018. године, пре усвајања је представљен као право чудо, „беби“ финансијска инјекција које ће мотивисати породице да се шире, чему би требало да допринесе подршка онима које ће добити треће и четврто дете. Бољи познаваоци стања у овој области подсећају да су још тада знали да неће, као што се у међувремену није ни догодило. „Маме су закон“ је једина организација која је анализирала Закон непосредно након усвајања и са женама из Новог Сада, Београда, Крагујевца и Ниша написала Предлог измена и допуна који је за стављање на дневни ред, као народна посланица, у неколико наврата тражила

Мацура. Ово се сматра јединственим приступом који заокружује све важне кораке како би се дошло до неопходних измена, а укључују анализу мера и последица које имају на жене које су се одлучиле да буду мајке, покретање жена које би морале да узму свој живот у своје руке, затим активизам и упућивање предлога на законодавне институције, па дијалог са представницима извршне власти и на крају и обраћање Уставном суду Србије. После три године примене закона који се оцењује лошим, материјалним доказима поткрепљују се тврдње са почетка борбе за права породиља, труд-

21.2.2021.

МАГАЗИН

ница и њихових породица. Докази потичу из публикације Републичког завода за статистику за период од 2017. до 2020. године, а иако за претходну годину нису комплетно обрађени на основу тренда може се наслутити како могу бити гори од последње доступних. Расположиви подаци сведоче да се, из године у годину, смањује број живорођене деце, а да је драстичнији пад од скоро три одсто забележен у претходној години, а закључак је изведен на основу податка да је у 2020. рођено 1.791 живорођено дете мање. Податак да је 13,9 процената преминулих више у односу на 2019. годину може бити и последица пандемије корона вируса пре него неких других околности у држави. Од ступања закона на снагу идентификовано је више од десет категорија жена које трпе лоше последице његове примене, што је повод за тврдњу да су жене са мање од осамнаест месеци везаног радног стажа у континуитету најбројнија група погођених. На основу доступних података изводи се закључак да су то жене које су добиле чувена решења на пар стотина, или пар хиљада, динара месечно. Према запослењу, породиље у Србији се деле на економски активне, незапослене и економски неактивне. Иако се оне са мање од осамнаест месеци везаног радног стажа сматрају незапосленим, или економски неактивним, може се закључивати да их има и у групи економски активних, јер сврставање не подразумева да имају потребан број месеци како би оствариле право на пуну надокнаду током породиљског и одсуства ради неге детета. У ситуацији кад је тужна статистичка истина повод за потребу измена закона полазна основа би могао да буде податак да број незапослених породиља расте, у 2019. више од две хиљаде у односу на претходну. Анализа показује да незапослених породиља има више у свим групама оних које су родиле прво, друго, треће, четврто и

свако следеће дете, што потврђује да изузетно скупа мера подршке за треће и четврто дете није дала жељени резултат, јер није повећан број новорођенчади. У оваквим околностима изводи се закључак да скупе мере не доводе до повећања наталитета јер су, уместо на породице које чекају прво или друго дете, усмерене на породице које чекају треће или четврто. Расположиви подаци сведоче да просечна породица у Србији има 1,6 дете, а половина је са само једним. Поређење године пре усвајања закона, и наредне кад је почела примена, сведочи да је у 2019. приметно повећање броја економски неактивних жена, међу којима је најбројнија група оних које се декларишу као домаћице. Посебно поразно делује податак да је чак 6.237 жена без било каквих примања пре порођаја, и које раде неплаћане кућне послове, породиле у 2019. кад је забележен и пад броја запослених, односно економски активних жена. У односу на 2018. за 1.660 је смањен број запослених породиља што сведочи о наставку тренда из претходног периода. Забрињавајућим се оцењује податак о порасту броја студенткиња, или ученица, у групи економски неактивних породиља. Таквих је прошле године било осамсто двадесет што је за сто тридесет два више него годину дана раније. Иако се тренд не доводи у директну везу са применом закона Мацура сматра да се може довести у везу са упорним избегавањем Министарство просвете, науке и технолошког развоја да у школе уведе сексуално образовање. У таквим околностима све је чвршће уверење да 24.375 незапослених и економски некативних породиља у 2019. години упозорава на неопходност да се демографска и популациона политика најхитније мењају. Разлог више је очекивање да подаци за прошлу годину покажу да је овај број порастао, поред лошег Закона и због пандемије која је значајно утицала да много жена у најрепродуктивнијем

периоду остане без посла, или прилике да се запосли. Статистички подаци, и разговори са представницима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарства за бригу о породици, појачавају уверење да ће подршке за треће и четврто дете за десет година нарасти на невероватних педесет до шездесет милијарди динара, што представља огромно оптерећење буџета, а не даје жељене резултате. - Ако држава већ има довољно новца, а на основу оваквих издвајања рекло би се да има, подршку морамо најхитније усмерити на породице које чекају тек прво или друго дете, а посебно на жене које имају мање од осамнаест месеци везаног радног стажа за које, да би биле колико толико економски сигурне, држава мора гарантовати најмање надокнаду у висини републичког минималца током свих дванаест месеци породиљског одсуства, а не само за прва три како је проблем решио Уставни суд Србије последњом одлуком. Поред финансијске, мора се наћи и подршка да се број запослених жена повећа, а ту се пре свега мисли на услугу предшколског чувања деце, како би се жене објективно ослободиле захтевних обавеза у случају да немају подршку осталих чланова породице (бака, дека, тетка, ујак сервис). Предност у предшколским установама тренутно имају деца родитеља који раде у јавном сектору, док су деца незапослених или оних који долазе из приватног сектора без равноправних услова за пријем, каже Мацура и закључује да се пад наталитета скупо плаћа. Разлог се огледа у потврди да су мере подршке породици донете исхитрено, што је повод за очекивање да ће се свест доносиоца одлука променити када се суоче са немилосрдном статистиком. Чврст став да бацање новца није циљ, посебно ако не даје жељене резултате, појачава уверење да је популизам изузетно скуп. Т. Радовановић

21.2.2021.

МАГАЗИН

Др Милан Матијевић

Тековине демократских промена: Др Милан Матијевић (1)

ПРОДАВЦИ МАГЛЕ - На привредна кретања током последње две деценије значајно утицали неуки људи који су добили задатак да државни капитал, или његов највећи део, преведу у личну својину. - Гашење бројних предузећа увредљиво за политичаре. - Са развијеном машиноградњом, металском и грађевинском индустријом, Краљево дефинисано као индустријски и привредни центар југозападног дела Србије. - У општини површнине 1.530 квадратних километара четрдесет осам одсто становништва се бавило пољопривредом. - Индустријска производња расла по стопи од седам посто годише, пољопривреда четири, шумарство три, водопривреда три и по, трговина шест, грађевинарство угоститељство и туризам седам а саобраћај седам и по. - У кратком периоду број запослених повећан за десет хиљада. - Строго контролисана транзиција, режирана и усмерена у правцу разградње структуре индустрије. - Од индустријског центра, ни центар ни индустријски

МАГАЗИН

21.2.2021.

а колико се значајном одредницом промена у јесен 2000. године сматрао политички карактер све је чвршће уверење да је теже последице претпела привреда, посебно у Краљеву. На то указује доктор економских наука Милан Матијевић о чијем радном искуству у привреди сведоче године проведене у Заводу за привредно планирање Среза Краљево и Привредној комори Краљево, два мандата на месту директора Робне куће „Београд“ и генералног директора Шумско индустријског комбината „Јасен“. У периоду од 1979. до 1982. године био је председник Извршног савета Скупштине општине Краљево, а потом потпредседник општине. Проучавање привредних кретања у локалној средини преточено је у више књига, посебно последњој названој Сећање на Краљево у друштвеном плану развоја 1981-85. године. Богата биографија сведочи о учешћу на бројним стручним и научним саветовањима економиста Србије и објављивању више радова у стручним часописима, а о каквом се познаваоцу привредних прилика ради сведочи чланство у редакцији научно стручног часописа Економика предузећа, у издању Савез економиста Србије, и управном одбору ове асоцијације али и поверење да председава друштву краљевачких економиста. Оно што се на привредном плану дешавало током последње две деценије указује на податак да су на кретања у овој области у великом делу земље, па и у Краљеву, значајно утицали продавци магле, неуки људи који су добили задатак да државни капитал, или његов највећи део, преведу у личну својину. Да су одлучујуће утицали на стварање система газдалука најбоље сведочи податак да су пре тог периода новинари, или странке које су долазиле у велика предузећа, по правилу тражилили генералног директора, а након промена које се све мање сматрају демократским само газду. Прилично депримирајуће делује податак да су поред гиганата каквим су

сматрани Фабрика вагона, Магнохром и Јасен, са привредне сцене у Краљеву нестали Воћар, Будућност, Слога, Каблар, Аутотранспорт, Стотекс, Гвожђар, Папирпромет, Тргопромет, Пољопромет, Феротекс, Робне куће „Београд“, Угоститељско предузеће Србија, Природно лечилиште и одмаралиште Матарушка и Богутовачка Бања, Керамика, Електрон и други, што се оцењује доста увредљивим за политичаре из тог периода. Као председник Извршног савета задужен за привредни и друштевни развој Краљева у периоду од 1978. до 1982. године др Матијевић сведочи о локалној средини која је са веома развијеном машиноградњом, металском и грађевинском индустријом, дефинисана као индустријски и привредни центар југозападног дела Србије. Краљево је важило за посебно јак трговачки центар који је, поред мреже малопродајних објеката и великог броја инустријских продавница, имао развијену велепродајну мрежу која је покривала знатан део Србије, али и других република ондашње Југославије. Др Матијевић подсећа да је Гвожђар имао стоваришта у више градова Србије, чак и у Скопљу, а Тргопромет двадесет седам стоваришно продајних места на територији републике. И друга предузећа уживала су висок реноме о чему сведочи податак да је Каблар, као извођач радова на градњи значајних индустријских и инфраструкрурних објеката, имао погоне у Приштини, Новом Пазару, Београду и Црној Гори. Колика се пажња посвећивала пољопривреди сведочи велики број земљорадничких задруга са високим степеном производње, али и Воћар који је, као самостална организација, ушао у састав Воћара Србије. У општини површине 1.530 квадратних километара четрдесет осам одсто становништва се бавило пољопривредом. И поред промене паритета и изражених инфлација о динамичном развоју сведочи податак да је индустријска производња расла по стопи од седам посто годишње, пољопривреда четири, шумарство три, водопривреда три и по, трговина шест, грађевинарство

угоститељство и туризам седам а саобраћај седам и по. О нарочито високом порасту индустријске производње сведочи податак да је у кратком периоду број од тридесет једне хиљаде запослених повећан за готово трећину што је било резултат улагања у развој и модернизацију производних капацитета. Металопрерађивачка индустрија је успела да се прилагоди тржишту и, од искључиво шинских возила, прешла на производњу других врста и израду индустријске инфраструктуре. То је било повод да у Фабрици вагона буде формирана посебна организација удруженог рада која се бавила градњом индустријских објеката и процесне опреме за бројне инвеститоре. - Нажалост дошла је строго контролисана транзиција, режирана и усмерена у правцу разградње структуре индустрије. За тако нешто брзо су, преко ноћи, испливали такозвани велики кадрови бечког кружока, група млађих људи без искуства да би зацртали будући развој. Дошло је до транзиције не у приватни, него у лични, капитал па су нагло почели да се отварају стечајеви, а укинута је Служба друштвеног књиговодства и праћење токова новца који је пребачен у банке. Након процене капитала фирме су куповане папирима којима су поједине банке гарантовале да ће доносиоцима исплатити назначени износ. Дешавало се да нестану после две три године тако да је држава остала ускраћена за знатна средства. Нове политичке снаге су наступале са захтевом за нужну транзицију, па су се и у Краљеву ређали говорници који су са Споменика српским ратницима причали бајке и продавали маглу о привреди, будућности и лепом животу. Причали су не познавајући ни економске законитости, ни стање у коме смо се налазили, и веома успешно продавали рецепт по коме на граници чекају силне паре, само да уђемо у процес транзиције, каже др Матијевић. Након што су бројна предузећа кроз стечајне поступке кренула на пут без повратка убрзано се повећавао број неза-

21.2.2021.

МАГАЗИН

послених. Талас промена је довео на привредну сцену поборнике либералног капитализма, а фирме које су биле носиоци привредног развоја на подручју Краљева у периоду транзиције су доведене у позицију да буду приватизоване и присвојене као лична својина. Приватизоване фирме су промениле по неколико власника, затим нестале из привредних токова као правна лица а велики број и физички нестао остављајући иза себе генерације запослених које су биле материјално и емотивно везане за предузећа која су нестала у исфорсираној транзицији. Поглед на тај период са дистанце од двадесет година буди сећање на бројне субјекте привређивања у локалној средини, предузећа, фабрике, комбинате, сложене организације удруженог рада и њихове руководеће структуре. Било је међу њима високо стручних кадрова, инжењера, техничара, висококвалификованих, неквалификоване и полуквалификованих радника, али и правника, економиста и

других профила запослених који су деценијама давали велики допринос привредном и друштевном развоју Краљева. - Изгубили смо Југобанку која је била основни кредитор привредног развоја и њен пратилац до краја. Нестала је фирма из области пољопривреде Воћар која је имала веома развијену мрежу земљорадничких задруга и јаку продајну мрежу, потом Фабрика вагона са веома интересантном структуром производа у области вагоноградње, машиноградње и друмских возила, а афирмисала се и на плану развоја процесне опреме. Извозила је за Турску, Бурму, Совјетски Савез, Мађарску, Чешку, Аустрију, Албанију, Шпанију, Немачку, Холандију, Грчку, Бразил, Француску, Индију, Ирак, Иран... Те фабрике више нема. Са тугом гледамо Магнохром који је имао шест димњака, а данас га нема. Производио је ватросталне и електротермичке производе, имао јако развијену услужну делатност, али и веома цењен институт за истраживање.

У време кад сам био директор Шумско индустријски комбинат Јасен је имао девет основних организација удруженог рада, Индустрију намештаја, Фабрику намештаја Јединство, Стругару Гоч, фабрику паркета, шумарство у Врњачкој Бањи и Ушћу и веома јаку стручну службу. Као директор потписивао сам уговоре за трговину са фирмама из Сједињених Америчких Држава, Египта, Совјетског Савеза и бројних европских земаља. Имали смо радну организацију за израду конфекције Слога, погон дечје конфекције Рудник и нашу конфекцију Будућност, а колико смо били високо котирани у графичкој индустрији сведочи податак да је Графичко предузеће Слово било познато не само по штампи него и по произвидњи папирне амбалаже, каже др Матијевић и подсећа да је Грађевинско предузеће Каблар, са широком лепезом производа, било ненадмашно у својој области. О учинку предузећа најбоље сведоче бројни јавни и индустријски објекти, али

промет, Тргопромет, Пољопромет, Феротекс, али и других у коју су били значајни за ову средину, Центротекстил, Беко, Робне куће Београд... као неке од тридесет пет специјализованих продавница индустријских производа. Последица утицаја демократских промена на привредну слику државе, и града, огледа се у настојању да се интензивира мала привреда, али не на начин како је то замишљено у претходном периоду. Као зачетник идеје о развоју мале привреде на територији Краљева др Матијевић подсећа како је замишљена као допуна постојећој индустрији. О томе сведочи изложба неколико највећих предузећа са производима које би, као кооперанти, могли да производе предузетници, мала и средња предузећа. Интерес за одређеном врстом показала је и железница, а пројекат никад није заживео након што је привредном сценом протутњала транзиција. Значајно уништена привреда опстајавала је на политичким

паролама и покушајима да се одржи средствима различитих фондова, у великом делу кредитима који нису враћани. Последица се огледа у гашењу многих од њих, стручњаци верују захваљујући људима који нису имали ни искуства ни знања да наставе оно за шта су имали добру основу. Број од четрдест хиљада запослених у привреди и администрацији смањен је на мање од тридесет хиљада, а како би се зауставио даљи пад државни апарат је, преко Националне службе за запошљавање, локалне самоуправе и фондова за привредни развој, почео да нуди стимулативна средства. Уз недовољну финансијску подршку и неусклађен развој нови концепт је доживео крах а Краљево се, као и многе друге средине, тешко сналази у новим условима. Иако се у старијим уџбеницима и даље помиње као индустријски центар све је извесније, каже др Матијевић, да је изгубило ту каракетристику па није ни центар ни индустријски.

Т. Радовановић

и објекти нискоградње, бројна насеља у Краљеву, Приштини, Новим Бановцима, Игалу, Тивту, флотација олова у Косовској Митровици, производни погони ваљаонице у Севојну. Др Матијевић подсећа да својеврстан споменик Каблару представља зграда Републичког хидрометеоролошког завода у београдском Кошутњаку као посебна вредност српске архитектуре у том периоду. Нема више ни Керамике која је била верни пратилац свих грађевинских радова Каблара, али и других грађевинских предузећа са простора Србије, о чему сведочи опремање половине угоститељских објеката на црногорском приморју. У процесу транзиције Аутотранспорт је променио неколико власника док коначо није нестао, па Краљево први пут после више деценија нема сопственог превозника. Транзиција је оставила дубок траг у трговини, а најбоља потврда је податак да нема надалеко познатих великих система какви су били Стотекс, Гвођжар, Папир-

Депонија угрожава и аеродром

МАГАЗИН

21.2.2021.

ПЛАСТИЧНЕ КЕСЕ НА ПУТУ АВИОНА

- Са свих страна полетно слетне стазе постоје посебно брањени делови што значи да није дозвољена градња било чега што би угрожавало безбедан авио саобраћај. - На правцу полетања и слетања налази се градска депонија о којој нико није ни размишљао док висина наталоженог отпада различите врсте није достигла забрињавајуће размере. - Депонија утиче на струјање ваздуха у делу града где је аеродромска писта пре скоро сто година оријентисана према тадашњој метеоролошкој ситуацији. - Пластичне кесе изнад депоније на висини већој од хиљаду метара

Слободан Ђуровић

Фото: М. Радовановић

21.2.2021.

МАГАЗИН

очетком сваке календарске године у значајном делу града дуж Доситејеве улице интензивирају се приче о проблемима који се деценијама уназад појачавају од пролећа, а достижу кулминацију током летњих месеци. Није тешко закључити да се ради о опасности којима прети градска депонија, пре свега о неподношљивом смраду због кога није могуће отворити прозоре на великом број станова. Да има и других проблема сведочи Слободан Ђуровић који је скоро пола века везан за дешавања на спортском аеродрому, првих десетак као моделар а наредних тридесет седам као пилот на различитим ваздухопловима и наставник летења. Толико времена било је довољно да се добро упозна са свим проблемима, приликама и неприликама, који су отежавали свакодневне активности краљевачких ваздухопловаца и утицале да значајан инфраструктурни

објекат опстајава захваљујући само великом ентузијазму и личном ангажовању. Да спортски аеродром није обична ливада нити писта аутомобилски пут, како би се то могло учинити лаику, сведочи податак о саобраћајној инсталацији која захтева редовно одржавање чак и оних делова који нису свакоме довољно видљиви. Једноставније речено, у складу са веома строгим прописима, са свих страна полетно слетне стазе постоје посебно брањени делови што значи да није дозвољена градња било чега што би угрожавало безбедан авио саобраћај. Да није увек тако било је јасно пре десетак година кад се над краљевачким спортским аеродромом надвила велика опасност након што се на правцу полетања и слетања испречио далековод који је, каже Ђуровић, пробијао прилазно одлазну раван. Висока препрека је у знатној мери утицала на

неопходност да се повећа угао безбедног полетања и слетања због чега је писта, са номиналних хиљаду и сто, скраћена на само шест стотина шездесет метара. И док су чланови локалног аеро клуба добро знали каква опасност прети све друге, којима жице далековода нису биле добро видљиве, требало је о томе обавестити на адекватан начин. Зато су на прилазу писти постављене одговарајуће ознаке у виду стрелица које су их упозоравале и усмеравале према безбедном делу. Није тешко схватити колико је било олакшање пилота у тренутку сазнања да је далековод уклоњен, али ни разочарање кад су схватили да опасност није отклоњена. Да је сваким даном све већа потврђује податак да се на правцу полетања и слетања налази градска депонија о којој нико није ни размишљао док висина наталоженог отпада различите врсте није достигла забрињавајуће

размере. Још више брине податак да расте и поред обећања одговорних лица Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ да ће акценат при одлагању бити стављен на западни део депоније, удаљенији од почетка писте. Наговештај нове опасности био је довољан за потврду да ознаке постављене због далековода не треба уклањати, тим пре што висина депоније повећава потребу за новим скраћењем безбедног дела полетно слетне стазе. Да ово није једини проблем потврђује податак да депонија у значајној мери утиче на струјање ваздуха у делу града где је аеродромска писта пре скоро сто година оијентисана према тадашњој метеоролошкој ситуацији. Као метеоролог који током целог дана прати кретање авиона изнад Краљева, Ђуровић добро познаје климатске карактеристике спортског аеродрома и ваздушна струјања у којим су доминант-

ни ветар са северозапада и кошава која дува с југоистока. - Међутим, ветар има дневни ход што значи да преко дана добија на брзини. Ујутру буде малтене тихо, и највећи број дана у години је такав, а онда се појачава и добија максимум два три сата иза поднева да би крајем дана јењавао док не стане. Пошто током дана имамо загревање ваздух тежи да из долине иде према брду, а кад у поподневним сатима ветар ослаби у вечерњим и ноћним се успоставља контра струјање које има својство да хлади па ветар, као хладан, пада у долину Западне Мораве. На подручје спртског аеродрома, и градске депоније, са подручја Котленика имамо северно струјање а иако ветар није прејак довољан је да према писти усмери смрадове, бактерије и различита хемијска једињења која испаравају, а уз то су врло подложна паљењу па смо сведоци честих самозапаљивања мета-

на, због чега депонија данима гори, јер се тешко гаси. У таквим ситуацијама димови сметају толико да данима нисмо летели, каже Ђуровић. Искусни метеоролог подсећа да поред хоризонталног на овом простору није необично ни вертикално струјање ваздуха. Јавља се као последица разлике у температури, а колико може да буде опасно могли су да се увере краљевачки пилоти кад су и на висини већој од хиљаду метара наилазили на пластичне кесе које представљају посебну опасност за елисе авиона или хеликоптера. Податак да се град шири, а да је количина смећа која се свакодневно допрема на депонију све већа, појачава страх да би, уколико настави неконтролисано да расте, као последицу могла да има и затварање спортског аеродрома са традицијом од скоро једног века. Т. Радовановић

МАГАЗИН 21.2.2021.

Славко Јаношевић 1960 - 2021

После дуже и тешке болести у Краљеву је, у 61 години живота, преминуо некадашњи директор и главни и одговорни уредник Ибарских новости Славко Јаношевић. На челу информативне куће у оквиру које су, у бурним временима која су обележили последњу деценију двадесетог века, егзистирали истоимени недељни лист, радио

и телевизија, био је у два мандата. Руковођење предузећем први пут му је поверено пред крај 1997. године, након чега је дужност обављао у време демократских промена и бомбардовања земље од стране авијације северноатланске алијансе, а потом почетком друге половине 2002. Пре него што је 2009. основао Кра-

љевачку телевизију, којом је руководио до пре две године, део радног века провео је у сфери приватног предузетништва, потом као дипломирани правник у Апотекарској установи „Kраљево“. Славко Јаношевић је сахрањен у четвртак 18. фебруара на гробљу у Конвалуку.

In memoriam: Славко Јаношевић (1)

ДИРЕКТОР ИЗ ЛУДИХ ВРЕМЕНА

МАГАЗИН

21.2.2021.

- У време великих неслагања између најјачих партија на краљевачкој политичкој сцени вршилац дужности директора „Ибарских новости“ био је Саша Јаношевић. Како није био члан ниједне од тих странака није имао ни обавезу према њима, па је могао самостално да води уређивачку политику

Славко јаношевић

МАГАЗИН 21.2.2021.

ада су пред крај прошлог века почеле да се формирају прве политичке странке, као опозиција до тада једином Савезу комуниста, јавила се и потреба да на што ефикаснији начин своје идеје представе ширем кругу људи. У медијима који су били под контролом државе није било места за противнике система, па су страначки прваци покушавали да нађу начин да колико, толико пробију медијску блокаду. Могућности за велика улагања није било, па се као најједноставнији начин чинило оснивање независних новина. Тако је у Краљеву 1996. године, за време тврде медијске политике, која је појављивање на телевизији дозвољавала само онима који су на линији владајуће партије, формиран лист под називом „Краљевачке новине“ као резултат потребе неколицине опозиционих страначких првака да грађанима Краљева прикажу неку другу истину. Водећу улогу у информисању преузела је Српска либерална странка, на чијем је челу био Димитрије Јовановић, први уредник тих новина. Уз либерале су стали Демократска странка, Српски покрет обнове и Демократска странка Србије, а „Краљевачке новине“ су као опозиционе живеле само годину дана. Прво искуство са медијима доживео је тада опозициони активиста, а данас власник „Краљевачке телевизије“, Славко Јаношевић. После скоро две деценије са сетом се сећа новина које су сваке друге недеље пред грађане Краљева излазиле са коментарима догађаја какви нису могли да се виде у другим медијима. Писали су их људи који се никада радније нису професионално бавили новинарством, али су знали нешто о писаној речи и имали довољно мотива да раде бесплатно. Чак су сами и финансирали штампање новина које је по краљевачким кафанама продавао популарни колпортер Либе. Па иако није било покушаја да се спречи другачије мишљење нико од медија које је контролисала власт није жело да објави ни плаћени оглас о постојању новог медија. Због немогућности да се појаве на киосцима новине су

искључиво дистрибуиране по кафанама, а и председници опозиционих партија имали су обавезу да их продају. - Један од најбољих продаваца је био Пеђа Стојановић који је и писао у новинама. Писали су професор Жељко Бучевац, Димитрије Јовановић, Иван Рајовић, Предо Марковић, Светлана Станић, Пеђа Стојановић, Зоран Туцаковић, а ја сам писао уводник. Било је тешко, а само један штампар је имао довољно храбрости да штампа опозиционе новине. Плаћали смо само трошкове материјала, а он нам је изашао у сусрет надајући се да ће нешто да се промени, да ће медији да се отворе и успостави неко норамално друштво. Ушао сам у причу да помогнем да се реализује пројекат који смо имали као опозиција, јер смо знали да преко медија може највише да се утиче на јавност не би ли на неки начин нешто променили - прича Јаношевић, тада члан Српске либералне странке на чијем челу су били професори Никола Милошевић и Коста Чавошки. Међу опозиционим првацима у то време владало је уверење да због затворености медија ни избори не могу да буду регуларни. После избора за које су сматрали да су покрадени опозиција је у јесен 1996. године организовала протесте широм Србије, међу првима у Краљеву и Нишу. Више од сто дана се на Тргу српских ратника сваке вечери сакупљало десет до петнаест хиљада оних који су уз звуке пиштаљки шетњом кроз град исказивали незадовољство. Протести су трајали све док није донесен чувени Лекс специјалис који је потврдио оно што је опозиција тражила. „Краљевачке новине“ су у то време један број посветиле објављивању записника са терена којима је документовано фалсификовање изборних резултата на свим местима на којима је победила опозиција. Када је коалиција опозиционих странака „Заједно“ преузела власт у Краљеву, па и контролу над медијима, није више било потребе да излазе ни „Краљевачке новине“. - Чим су наши политичари из опозиције сели у фотеље на нас су потпуно

заборавили. Почела је расподела јавних предузећа, а „Ибарске новости“ је добио Српски покрет обнове и поставио свог човека на место директора. Иако врхунски сликар Ненад Стефановић је слабо познавао економију и финансије, а почео је и штрајк у „Ибарским новостима“. Плате су касниле шест месеци, радници су се побунили тако да је настао мали хаос, а ја сам ушао да директору помогнем да превлада проблеме – прича Јаношевић. Стефановић није могао да издржи притисак због изричитог става запослених да буде смењен, па је поднео оставку и напустио предузеће на чијем се челу, као вршилац дужности директора, сасвим изненада, као привремено решење, појавио Саша Јаношевић, који је још од половине јуна 1996. године радио као новинар. Било је то време сукоба између Демократске странке и Српског покрета обнове који су чинили већину у локалном парламенту, а нису могли да се договоре око места директора „Ибарских новости“. Сукоб две водеће странке из дана у дан се продубљивао и трајао наредне три године. Јаношевић је све време био само вршилац дужности директора „Ибарских новости“, јер у локалном парламенту ниједна од сукобљених страна није могла да обезбеди довољну већину ни за смену, а ни за постављење директора. - Постојала је тотална блокада око тог места, а ја сам радио чекајући да се они договоре. То је била повољност за мене, а мислим и за кућу, зато што нисам имао никакве обавезе према тим странкама, па сам могао самостално да водим уређивачку политику. Притисци су постојали све време, али нисам имао никакву обавезу према њима јер нисам био њихов члан, а знао сам да нисам изабран да бих ту остао неко дуже време. Знао сам да само чекају како ће да ме смене, па сам радио онако како сам мислио да треба да радим – каже Јаношевић. Уверен да некада опозиционе, а сада већ владајуће странке, не треба да раде на начин који су до тада критиковали Јаношевић је имао жељу да у пр-

21.2.2021.

МАГАЗИН

ви план стави новинарску професију и поштовање новинарских правила, а једно од основних је да се чује и друга страна, што је недостајало у локалном информисању. Зато је инсистирао да новинари раде без страха од било кога, онако како су учили у школама, или из искуства. Али, то није било ни мало једноставно, а тек неколико људи прихватило је нови начин рада, поштовање професије и рад „ни по бабу, ни по стручевима“. Било је и идеолошки доста острашћњних који нису могли да прихвате нов начин рада и настављали по старом што је доводило до повремених сукоба. Стални сукоб је, због специфичности посла, постојао и између радија, телевизије и новина. И док су запослени у новинама и радију сматрали да се пажња поклања само телевизији, запослени у телевизији су били убеђени да радио нико не слуша, а но-

вине нико не чита. Поред дванаест новинара који су писали ауторске текстове новине су допуњаване оним што су писали новинари са телевизије. Непосредно пред промену власти 1996. године у „Ибарским новостима“ је било запослено 40 радника. Пред саму промену у стални радни однос примљено је још 35 људи који су, тврди Јаношевић, морали да се учлане у СПС да би стекли статус запосленог на неодређено време. Масовном запошљавању нису касније одолели ни они који су га критиковали, па је после 2000. године, и запошљавања нових 25 радника 2004. број запослених достигао 120. Половина трошкова пословања покривана је из општинског буџета, а друга на тржишту. Пословало се, каже Јаношевић, око позитивне нуле, а плате запослених никад нису биле нешто чиме би се

требало поносити. - Тржиште је било такво какво је. Нисмо могли да узмемо рекламе из републичких јавних предузећа које је држао СПС, па смо били ослоњени на мале фирме у Краљеву. Могло је на неки начин да се функционише, а ипак смо били најјача кућа у региону. Радио се чуо све до Ниша, а и телевизија је покривала добар део територије. Само „Магнохром“ је онда откупљивао 500 бројева „Ибарских новости“. Тираж је достигао осам хиљада примерака, а циљ који никад нисмо достигли био је 10 хиљада. Кад „Магнохром“ узме 500, општина 300, Фабрика вагона 200, па јавна предузећа, онда је скоро 3000 примерака било у претплати, а остатак ишао на киоске. Било је златно време, јер су „Ибарске новости“ биле једини лист у граду – каже Јаношевић. И поред сталних инсистирања да се,

првенствено на телевизији, објављују од владајућих странака достављене емисије није било превеликог притиска власти са којима је успостављена добра сарадња. Већина тих емисија никад није објављена, и није објављено ништа за шта у редакцији није потврђено да вреди да буде објављено. - Проблем је био што нисмо имали довољан број новинара који би заиста загризли за своју професију. То је због старих навика идеологије и времена у коме су људи живели, а и због малих плата. Све је утицало да се људи много не ангажују на послу, али смо опет били јако добра кућа. И касније смо имали неке светле тренутке, нарочито за време рата 1999. године када смо изузетно професионално обавештавали јавност о свему шта се дешавало у најтежим временима за град. Ванредне околности биле су и у време петоокто-

барских протеста 2000. године и блокаде града. Ми смо увек добро радили у ванредним условима, јер се онда људи тргну и пруже све од себе – прича Јаношевић сећајући се утицаја какав су имале „Ибарске новости“ посебно у време када је одлуком Министарства за телекомуникација, на чијем се челу налазио члан ЈУЛ-а, скинут предајник Телевизије Краљево на Гочу. Исте вечери на Тргу српских ратника поново се окупило десет хиљада незадовољних грађана тражећи да се предајник врати, а притисак јавности уродио је плодом. Било је то време када су људи имали наду да ће коначно доћи до промена на боље, а управо народ је био најбољи заштитник медија. Пред пети октобар 2000. године Србија се нашла у медијском мраку. У Београду је једино Радио Индекс објављивао информације о ставовима

опозиције, а захваљујући „Ибарским новостима“ Краљевчани су о догађајима у главном граду знали више него Београђани. У програмима Телевизије Краљево гостовали су Вук Драшковић, Зоран Ђинђић, Војислав Коштуница, остали опозициони лидери, професори универзитета, људи из академије наука и сви који су желели нешто да кажу, а што се разликовало од онога што је пласирала државна телевизија. До малог застоја дошло је после пожара на шестом спрату Дома друштвених организација у јесен 2000. године када је изгорео студио Радио Краљева, канцеларије редакције „Ибарских новости“, након чега је уследило дислоцирање редакција и настојање да се занављањем уништене опреме крене напред још интензивније. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Радослав Пајић (1)

МАГАЗИН

21.2.2021.

КОБНИ ПРВИ СУСРЕТ

- Ни један глумац који је први пут стао на даске које живот значе не уме да објасни који је то магнет који уоквири човека па га, кад одигра представу, веже да више нема шансе да се оде. - Позоришни живот у Краљеву одвијао се у троуглу на чијим су теменима били аматерско позориште и драмске секције „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“ који је издвајао значајна средства за рад културно-уметничких друштава у оквиру којих су функционисале. - На челу тима који је трасирао пут ка данашњем статусу позоришта све време је био Василије Туцаковић. – Љубав према драмском стваралашту наслеђена од деде Павла, једног од оснивача Културно-уметничког друштва „Абрашевић“. – После пробе, у позоришту до раних јутарњих сати и одласка на посао

Радослав Пајић

МАГАЗИН 21.2.2021.

страживање о стању на краљевачкој позоришној сцени од најранијих дана до данас открива бројне непознате детаље о дешавањима која су обележила више од шест деценија стваралаштва у овој области. Посебно интересантним чине се разлози који су одлучујуће деловали да неко приступи позоришној дружини. И док је највећи број саговорника склон веровању да је од најранијег детињства гајио симпатије према позоришту било је и појединаца који су у ову средину доведени на силу. Радослав Пајић припада групи која се у пробној сали аматерског позоришта у Краљеву појавила случајно, а већ при првом сусрету привукао је пажњу редитеља Александра Ковачевића који је у то време бирао глумце за представу „Покојник“ по тексту Бранислава Нушића. Много година касније потврдиће се да то можда и није било случајно и да су корени интересовања за рад у позоришту много дубљи. Све до тада, ако се изузму посете позоришту из ђачких дана за које везује сећање на „Ђида“ и прве сусрете са великим именима краљевачког глумишта Сретеном Степићем, Мишом Марићем, Јеленом Бартуловић, Радивојем Кандићем, Димитријем Глушцом и другима, Пајић је свакодневно обављао професионалне обавезе електротехничара у „Магнохромовој“ Фабрици електротермичких производа, а слободно време у бројним активностима омладинске организације у коју се укључио још као средњошколац. У то време није ни знао да у „Магнохрому“, у коме је био запослен, годинама уназад успешно ради драмска секција чији су чланови глумачко умеће потврђивали на бројним смотрама драмских аматера. Од тренутка када је, након кратког периода после Другог светског рата, у Краљеву престало да постоји професионално позориште заљубљеници у овај вид уметничког стваралаштва наставили су традицију под будним оком секретара Културно-просветне заједнице општине Краљево Василија Туцаковића, а резултат година упорног рада огледа се у темељима постављеним

данашњем Краљевачком позоришту. Упоредо са аматарским позориштем успешне драмске секције постојале су и у два највећа краљевачка предузећа „Магнохрому“ и „Фабрици вагона“, а чланови сваке од њих учествовали и у реализацији заједничких пројеката. У време кад се профилисала позоришна сцена Пајић није имао готово никаквих контаката са позориштем можда и због чињенице о честим сељакањима из једног дела града у други. Детињство започето у Југ Богдановој улици после само петнаестак дана настављено је у Кидричевој, данас Доситејевој, у једној од зграда оштећених у земљотресу новембра 2010. чији станари годинама очекују почетак урбане регенерације. Овај крај се наслања на надалеко познату Пицмалу чије територијално одређење никада није прецизно дефинисано, иако влада уверење да се простирала на много ширем простору него што је онај између зграде краљевачке Гимназије и Улице проте Ненадовића. Деца овога краја су од кад постоји била усмерена према Основној школи „Димитрије Туцовић“ која се у то време налазила на месту недавно срушене зграде Музичке школе „Стеван Мокрањац“. У време кад се уобичајеним сматрало добијање стана од предузећа у коме је радник запослен и четворочлана породица Пајић је са нестрпљењем очекивала пресељење у нов на локацији Улице Зелена гора, а неминовна последица био је прелазак ђака у ближу школу, овом приликом „Светозар Марковић“. Током последње две године у њој код Радослава се учвршћивала жеља за упис у тек отворену електротехничку школу, али се као највећа препрека показао недовољан број бодова у конкуренцији са одличним ђацима из других. Чврсту одлуку да се бави баш овим послом није могла да спречи ни чињеница о потреби да школовање настави на нижем степену Школе ученика у привреди у којој су се образовали будући електричари. Као најбољем ученику првог разреда нове генерације електричара понуђено му

је да, уз полагање једног испита разлике, оствари пробитну жељу за упис у другу генерацију нове школе из које су, након четири године, излазили електротехничари. За то је требало жртвовати лето 1971. године, али се труд исплатио. Половином седамдесетих година Фабрика електротермичких производа у саставу Индустрије „Магнохром“ пружала је могућност за запослење одмах по завршетку средње школе. И поред жеље да настави студије Пајић је принуђен на то јер родитељи нису били у ситуацији да школују два студента, а избор је пао на млађег брата који је показвао знатно боље резултате у учењу. Само петнаестак дана након стицања звања електротехничара отпочела је професионална каријера у контроли производа ове фабрике, потом у лабораторији одакле је 2000. године прешао у Краљевачко позориште где је запослен и данас. Повратак из војске у којој је, као један од ретких, провео период из три календарске године био је прилика за свакодневне вечерње изласке у град од којих се један показао одлучујућим за даљи животни пут, посебно онај везан за позоришни живот. Случај је хтео да баш у марту те године на простору између некадашњих продавница „Муња“ и „Вартекс“ сретне пријатељицу која се упутила према позоришту на поделу улога за нову представу. Како се сигурнијом осећала у друштву позвала је Пајића који се тек срео са другом из детињства Драганом Лазаревићем познатијим као Чкаља. - Улазимо у малу салу позоришта у коме су одржаване читајуће пробе и видим да седи човек кога нисам познавао, а касније сазнао да је редитељ Александар Ковачевић. Како сам ушао на врата обратио ми се речима: „Ево мени Милана Новаковића“. У првом тренутку сам помислио да ме помешао са неким ко се тако зове, а онда ми је објаснио да је то лик из представе „Покојник“ за коју до тада није могао да пронађе одговарајућу особу. Раније нисам познавао никога у позоришту сем Зорана Дамјановића који је ишао у Техничку школу, а тада сам

МАГАЗИН 21.2.2021.

МАГАЗИН

21.2.2021.

упознао Неца Цвијовића, Животија Савића, Бранку Закић, Бојану Пантић, Драгана Лешкиновића, Љупчета Крунића... Почну читајуће пробе а редитељ тражи да читам улогу Милана Новаковића нормално, не да глумим, па како буде. Главну мушку улогу играо је Жељко Станков, а женску Бранка Закић. Одиграо сам како треба и то ми се свидело мада нисам умео да објасним зашто, а мислим да ни један глумац који је први пут стао на позоришне даске не уме да објасни који је то магнет који уоквири човека па га, кад одигра представу, веже да више нема шансе да се оде. Од тада сам знао само за посао, позориште и девојке које су увек чекале до завршим пробу – прича Пајић. Прва премијера је догађај који остаје у трајном сећању сваког глумца, а приближавање дана кад је требало први пут да се појави пред препуном позоришном двораном било је повод за жељу да посебно расположење по-

дели са још неким. Избор је пао на професорку српског језика из средње школе за коју га је, иако је важила за веома строгу, везивало уверење да гаји посебан однос према гафовима по који пут демонстрираним на часовима. Затворени коверат са две улазнице за премијеру, и непотписаном поруком од неколико реченица са израженом жељом да присуствује овом догађају, уручен је уз помоћ једног од ученика млађих генерација. - Пред први излазак на сцену мало прошештам до просценијума да видим да ли је дошла. Знам да сам јој послао карте за прва два седишта у шестом реду, па ме интересовало да ли је тамо. Кад сам видео да је нема за тренутак ми је било криво, а кад сам током представе погледао још једном видим да седи на крају реда уз зид. Успешно сам одиграо улогу, без и једне грешке, и док су сви примали честитке добијем информацију да једна госпођа жели да ме види. Померим црвену завесу и изађем, она прилази,

пружи руку, честита ми, пољуби ме и изговори реченицу: „Нисам имала појма о коме се ради и ко ми је послао карту. Од свих сам ово могла да очекујем, али од тебе никада да ћеш да се бавиш глумом“ – сећа се Пајић. Александар Ковачевић је врло брзо почео да припрема представу „Столица која се љуља“, потом „Несахрањени мртваци“, „Јулије Цезар“ и друге, а свака је све више везивала за позориште новајлију који је постајао све сигурнији у себе што је била довољна потврда редитељима да пред собом имају особу способну да изврши сваки задатак. Позоришни живот у Краљеву одвијао се у троуглу на чијим су теменима били аматерско позориште и драмске секције „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“ који је издвајао значајна средства за рад културно-уметничких друштава у оквиру којих су функционисале. Позоришне представе су по правилу биле намењене неком од фестивала, или смотри драмског стралаштва, али се никада није дешавало

да две најјаче драмске секције раде истовремено што је било добра прилика за чвршћу сарадњу и гостујуће учешће глумаца из једне у представама друге секције. Тежња за разноврсношћу погледа на драмско стваралаштво основни је разлог што је управа аматерског позоришта настојала да ангажује што више различитих редитеља па су, поред Александра Ковачевића, представе краљевачких аматера уобличавали Синиша Ракић, Драган Јаковљевић, Јован Булајић, Петар Говедаревић, Веља Митровић и други. На челу тима који је трасирао пут ка данашњем статусу позоришта све време је био Василије Туцаковић који је, као и сви, функцију управника обављао волонтерски што му није сметало да држи под контролом рад ове установе. И поред тога десило се да превиди по који детаљ што је на најбољи начин осетио Пајић кад се, у жељи да види што већи број представа, пред једно извођење „Коштане“ упутио према позоришној сали на чи-

јим се вратима испречио корпулентни управник. Убеђивање да ли може да уђе у салу без карте или не потрајало је све до тренутка док један од старијих чланова није потврдио да је Пајић нови глумац у „Покојнику“. - Тешко је описати колико смо сви били радосни кад чујемо да ће да се спрема нова представа, колико радосни кад нас редитељ изабере да играмо, јер смо се због тога осећали некако важни. Резерву према позоришту имао је једино отац, и увек ме питао шта тражим тамо, можда и због тога што није знао да је мој деда Павле, који је стрељан овде у октобру 1941. године, био један од оснивача Абрашевића 1926. године и да је био члан драмске секције. У књижици коју је издао „Абрашевић“ прочитао сам да је био један од оснивача културно-уметничког друштва, а сазнао да је као члан драмске секције врло често играо женске улоге јер је био нежног изгледа. Монографију сам однео оцу и рекао да одатле потичу гени који ме везују за позориште –

каже Пајић. Сем аплауза на отвореној сцени највеће задовољство свим члановима позоришта пружала су честа путовања као посебна прилика за учвршћивање пријатељстава склапаних током рада на припреми представа. Онима који су у позоришту провели дуже време у незаборавном сећању су заувек остала гостовања у Врању, Пироту, Горњем Милановцу, по војвођанским градовима Кули, Црвенки, Зрењанину, Бачкој Паланци, Сремској Митровицу, Вршцу, посебно Кикинди и Кули са чијим је аматерима успостављена најчвршћа сарадња. У данашње време тешко је објаснити каква је енергија везивала све који би се након завршене пробе, често и сат пре поноћи, нашли у просторијама позоришта да би ту остали до раних јутарњих сати. Пајић је само један од оних који потврђује како се уобичајеном сматрала чињеница да се на посао оде право из позоришта. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН

21.2.2021.

Том и Џери

Једно од најомиљенијих ривалстава у историји поново оживљава кад се Џери, уочи „венчања века“, усели у најлепши хотел у Њујорку присиљавајући очајног организатора венчања да хитно затражи нужне мере. Клои Грејс Морец налази се у улози тек запослене Кајле, која има задатак да реши проблем глодара у хотелу пре важног догађаја па, како би заједнички зауставили несташног Џерија, за помоћ ангажује Тома. Од тог тренутка почиње епска борба мачке и миша која прети да уништи њену каријеру, венчање, а могуће и углед самог хотела. Но, ускоро се појављује још већи проблем, злобни и амбициозни запослени који се уротио против њих троје. Породични анимирани филм, у 2Д формату, чије трајање за један премашује сто минута, Тим Стори је режирао према сценарију који су написали Кевин Костело и Вилијем Хана, а у верзији на српском језику улоге тумаче Јелена Ракочевић, Борис Миливојевић, Марко Марковић, Урош Јовчић, Бојан Перић, Јелена Јовичић, Милутин Милошевић, Томаш Сарић, Владислава Ђорђевић, Мина Совтић, Бранко Јовановић, Милан Тубић и Пеђа Дамјановић. Филм је на репертоару до 3. марта, а пројекције почињу у седамнаест сати.

Једини излаз Велики пожар у београдском ноћном клубу однео је дванаест жртава. Ана Колар је те кобне ноћи била у клубу са супругом Сашом који је погинуо, а она доживела тешко тровање угљенмоноксидом због чега је била у коми и не сећа се шта се догодило. Ана наставља да живи са сином Луком, али не може да се помири са губитком па има честе ноћне море и нападе панике. Кад је шест година касније објављена пресуда за кривицу у вези са пожаром Ани на мејл, са непознате адресе, стиже видео клип на коме види покојног мужа па поверује да је и даље жив. Потрага за Сашом водиће је кроз замршен круг насиља, лажи и уцена, и натерати да се суочи са најмрачнијим тајнама из прошлости. Драмски трилер по сценарију Марка Поповића режирао је Дарко Николић, а главне улоге тумаче Анђелка Прпић, Љубомир Бандовић, Даница Максимовић, Милан Чучиловић, Никола Ристановски, Милена Предић, Јанко Поповић Воларић, Тони Михајловски, Соња Колачарић, Јово Максић, Борис Комненић, Андрија Бошковић и Клара Хрвановић. Филм је на репертоару од 24. фебруара, а пројекције почињу у 19 сати.

МАГАЗИН

21.2.2021.

Филмови које смо гледали - 1965.

МАГАЗИН

21.2.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

ТРОСТРУКИ УЖИТАК Потребно: За патишпањ: 7 беланаца 7 кашика шећера 220 г млевених ораха 3 кашике брашна 1 прашак за пециво Фил: 1,25 л млека 12 кашика шећера 7 жуманаца 3 пудинга од ваниле 3 кашике брашна 350 г маргарина/маслаца 200 гр шећера у праху 100 г Пионир чоколаде за јело и кување 150 г Пионир Бонно лешник крем 20 ком Пионир петит кекса И још треба: млеко за патишпањ и умакање кекса млевени ораси за посипање У суд ставите беланца, миксером мало умутите, па постепеним додавањем шећера умутите у чврст шам. Посебно сједините млевене орахе, брашно и прашак за пециво, па додаје у беланца и шпатулом лагано промешајте. Сипајте и калуп величине 24

x 34 цм обложен папиром за печење. Пеците у заггрејаној рерни на 180 °Ц око 20 минута или зависно од ваше рерне. У одговарајући суд у сипајте литар млека и шећер. Ставите да проври. Посебно сједините остатак млека (250 мл), жуманца, пудинг и брашно. Миксером умутите да нема грумуљице па додајте у проврело млеко и скувајте фил. Склоните са ватре, миксером кратко умутите па покријте стреч фолијом директно преко фила. Оставите на собној температури да се скроз охлади. Обично спремим увече па оставим преко ноћи, а онда ујутру филујем. Умутите шећер у праху и маслац/маргарин, па постепено додајте охлађен фил, а онда поделите на два дела. Први део оставите у оригиналу, а у други део додајте отопљену чоколаду и крем. Миксером умутите. На тацну ставите патишпањ, “лицем” окренут према доле. Млеком попрскајте (око 100 мл) па премажите жутим филом. Преко сложите кекс који сте претходно кратко умочили у хладно млеко. Преко кекса премажите браон фил. поспите млевеним орасима и оставите колач да се охлади и кекс опусти, опет, најбоље преко ноћи

21.2.2021.

МАГАЗИН

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Србија је наше преби(ј)валиште!? „Пребијају“ нас и наши и њихови!

Уместо, да копају по њивама, „копају“ по – досијеима!

Сокаке нам „уличарке“ красе; „џаде“ светле, а села се гасе!

Свима је из бивше Југе „ојужило“; једино је Србија – „залеђена“!

МАГАЗИН

21.2.2021.

Слога - Раднички (П) 1:1

МАГАЗИН

21.2.2021.

ЖКК Краљево - Студент 57:56

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 21. И 27. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

21.2.2021.

21. фебруар

1613 — Земски сабор је једногласно изабрао Михаила I, сина московског патријарха Филарета за цара, чиме је на власт дошла династија Романов. 1848 — Објављен је „Комунистички манифест“ Карла Маркса и Фридриха Енгелса. 1911 — Јапан и САД потписали трговински уговор којим је ограничен прилив јапанских радника у САД. 1916 — Немачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату. У бици која је окончана 18. децембра погинуло око милион немачких и француских војника. 1917 — Избио је Топлички устанак због покушаја бугарске војске да мобилише српске регруте у окупираним областима у јужној Србији у Првом светском рату. 1921 — Реза Шах је преузео контролу над Техераном након успешног државног удара. 1941 — У авионској несрећи погинуо канадски физиолог Фредерик Грант Бантинг, који је с Чарлсом Бестом 1921. изоловао инсулин. 1923. добио Нобелову награду за медицину коју је поделио са својим сарадником Џоном Маклаудом. 1943 — Британски краљ Џорџ VI доделио Русима одликовање “Мач части” за одбрану Стаљинграда у Другом светском рату. 1947 — Амерички проналазач Едвин Херберт Ленд у Њујорку представио прву “инстант-камеру”, полароид. 1958 — Гамал Абдел Насер изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Егип-

та и Сирије. 1972 — Ричард Никсон је допутовао у Пекинг као први председник САД у посети Народној Републици Кини. Тиме почела нормализација америчкокинеских односа и отворен пут за пријем Кине у Уједињене нације и њено стално место у Савету безбедности. 1973 — Израелски ловац је изнад Синајске пустиње оборио либијски путнички авион, усмртивши 108 особа. 1974 — У Скупштини Југославије проглашен нови Устав којим су дефинисане промене у односима федерације и федералних јединица и устројство федералне заједнице. Републике практично постале националне државе, а аутономне покрајине Косово и Војводина конститутивни елементи федерације, чиме је њихова веза с Републиком Србијом сведена на минимум. 1983 — У етничким немирима после избора у индијској држави Асам погинуло више од 800 људи. 1992 — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију с мандатом од 12 месеци. 1997 — Присталице и симпатизери српске коалиције “Заједно”, који су готово три месеца протестовали широм Србије због поништавања резултата локалних избора, окупили се у Београду да прославе конституисање Скупштине града, прве после Другог светског рата у којој на власти нису били комунисти. Тог дана скинута звездапетокраке, симбол комунизма, са куполе Градске скупштине. За градоначелника изабран лидер Демократске странке Зоран Ђинђић. 2001 — У Кандахару, седишту талибана, више од 1.000 људи присуствовало јавном извршењу смртне казне вешањем две жене оптужене за про-

ституцију. 2002 — Председник САД Џорџ Буш допутовао у званичну посету Кини, у прву посету једног председника САД Кини после 30 година. 2003 — Извршен неуспели атентат на премијера Србије, Зорана Ђинђића, на ауто-путу код Београдске арене.

22. фебруар 1784 — Из њујоршке луке испловио први амерички трговачки брод за Кину, “Кинеска царица”. У Кину стигао 28. августа. 1819 — САД преузеле Флориду од Шпаније, према споразуму који су потписали државни секретар САД Џон Квинси Адамс и шпански министар

Дон Луис де Онис. 1828 — Миром у Туркманчаију поражена Персија Русији уступила део Јерменије, укључујући главни град Јереван. 1848 — У Паризу избила револуција изазвана привредном кризом. Под притиском устаника краљ Луј Филип абдицирао, а 24. фебруара проглашена Друга република која је опстала до децембра 1852, када се Шарл Луј Наполеон прогласио за цара као Наполеон III. 1862 — Током Америчког грађанског рата Џеферсон Дејвис проглашен за председника Конфедерације Држава Америке. 1882 — Кнез Милан Обреновић Србију прогласио за краљевину, а себе за краља. Кнез постао 1868. после убиства његовог рођака, кнеза Михаила, а власт преузео од намесника 1872, с пунолетством. 1913 — У војној побуни у Мексику убијени мексички револуционар и председник Франциско Мадеро и потпредседник Пино Суарес. 1966 — Премијер Уганде Милтон Оботе преузео сву власт у земљи и на-

редио хапшење пет министара. 1967 — Нападом на северновијетнамске трупе северно од Сајгона америчке и јужновијетнамске снаге почеле највећу заједничку операцију у Вијетнамском рату. 1979 — Карипско острво Санта Лусија стекло, после 165 година британске управе, пуну независност и постало 40. члан Комонвелта. 1980 — Израелска влада пустила у оптицај нову националну валуту шекел, који је заменио израелску фунту. 1993 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио резолуцију о покретању поступка за оснивање Међународног суда за кривично гоњење одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права извршена на територији СФРЈ. 1997 — Шкотски научници у Розлину су објавили да је одрасла овца названа Доли успешно клонирана. 1997 — У свом билтену “Члирими”, једна од оружаних групација косовских Албанаца “Национални покрет за ослобођење Косова” позвао косовске Албанце на оружани народни устанак као једини пут који гарантује слободу и победу над српским окупатором. 2001 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Драгољуба Кунарца, Радомира Ковача и Зорана Вуковића на 28, 20 и 12 година затвора због силовања и поробљавања муслиманских жена и девојчица у Фочи од јуна 1992. до фебруара 1993. 2002 — У сукобу с Владиним снагама убијен Џонас Савимби, лидер анголског покрета УНИТА, који се више од 30 година бори за власт у Анголи. 2004 — Британац Ричард Меј, председник Судског већа Хашког трибунала у процесу против бившег југословенског председника Слободана Милошевића, поднео оставку из здравствених разлога. Преминуо неколико месеци касније, 1. јула. 2006 — Јапанска свемирска агенција лансирала у орбиту сателит који ће мапирати небо користећи филтере са инфрацрвеним таласним дужинама. У пљачки банке у великој Британији однесено најмање 25 милиона фунти, а могуће да ће се износ попети и до

40 милиона фунти. Џамија Ал Аскари у ирачком граду Самари делимично оштећена у експлозији подметнуте бомбе. 2014 — У Кијеву извршен државни удар и прекршен споразум потписан дан раније између власти и опозиције након упада неколико десетина екстремних десничара у Врховну Раду приликом повлачења полиције, што је довело до свргавања са власти регуларно изабраног председника Виктора Јануковича и постављање на то место новоизабраног председника скупштине Александра Турчинова који је расписао ванредне председничке изборе за 25. мај Врховна рада Украјине је једногласно сменила председника Виктора Јануковича, испунивши један од главних захтева Евромајдан протеста.

23. фебруар 1574 — У Француској је избио пети верски рат католика и протестаната. 1821 — Александрос Ипсилантис је у Јашију подигао устанак против Османског царства. 1836 — Око 4.000 војника под командом мексичког генерала Антонија Лопеза де Санта Ане започело је опсаду тврђаве “Аламо” у Тексасу. Тврђава, коју је бранило око 200 добровољаца, међу којима Дејви Крокет, пала 6. марта, а сви браниоци су изпогинули. 1847 — Америчка војска под командом Закарија Тејлора је у бици код Ангостуре поразила мексичку војску под командом Антонија Лопеза де Санта Ане. 1866 — Под притиском бојара незадовољних демократским реформама, румунски кнез Александар Куза приморан да абдицира и напусти земљу. 1898 — Француски писац Емил Зола ухапшен због објављивања отвореног писма председнику Француске под насловом “Оптужујем” у којем је Владу оптужио за антисемитизам и монтиран судски процес против капетана Алфреда Драјфуса. 1903 — Финализован је Кубанскоамерички уговор, којима је САД дозво-

21.2.2021.

МАГАЗИН

љено да од Кубе изнајме залив Гвантанамо. 1905 — Амерички адвокат Пол Перси Харис у Чикагу основао клуб “Ротари”. 1919 — Бенито Мусолини напустио Социјалистичку партију и основао фашистичку странку “Борбени одреди”. 1927 — Немачки теоријски физичар Вернер Хајзенберг је написао писмо колеги Волфгангу Паулију у коме је први пут описао свој принцип неодређености. 1938 — У Кувајту откривено прво налазиште нафте. 1942 — Јапанска подморница у Другом светском рату бомбардовала америчку рафинерију нафте код Санта Барбаре у Калифорнији. 1944 — У Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије у Дрвару стигла совјетска војна мисија, прва совјетска војна мисија на тлу Југославије у Другом светском рату. 1945 — Током битке за Иво Џиму, група америчких маринаца је освојила врх планине Сурибачи и фотографисала подизање америчке заставе. 1945 — Удружене филипинске и америчке снаге су ослободиле Манилу. 1958 — Кубански устаници су киднаповали петоструког првака Формуле 1 Хуана Мануела Фанхиа. 1959 — Међународни суд за људска права отворио прво заседање у Стразбуру. 1970 — Британска Гвајана постала независна република у оквиру Комонвелта. 1981 — У покушају државног удара и збацивања владе Адолфа Суареса, група гардиста под вођством пуковника Антонија Техера упала у парламент Шпаније. 1991 — Војним пучем на Тајланду оборена влада Чатичаја Чунавана, а власт преузела војна хунта. 1994 — Бошњаци и Хрвати закључили прекид ватре који је ступио на снагу 25. фебруара и био увод за стварање муслиманско-хрватске федерације у оквиру Босне и Херцеговине. 1999 — Преговори српских власти и косовских Албанаца у Рамбујеу код

Париза прекинути без потписивања споразума, који су преговарачима понудили међународни посредници. Српска страна одбила присуство страних трупа на својој територији, а албанска разоружање Ослободилачке војске Косова. 1999 — Лавина је уништила аустријско село Галтур, усмртивши 31 особу. 2001 — У Београду ухапшен Радомир Марковић, шеф Државне безбедности Србије за време режима Слободана Милошевића. Председници Југославије и Македоније Војислав Коштуница и Борис Трајковски у Скопљу потписали Споразум о разграничењу две земље. 2003 — У Бангладешу избили протести пошто је у Скупштини усвојен закон којим се кривице ослобађају војници који су учествовали у тромесечној антикриминалној кампањи 11. јануара те године, у којој су 44 особе погинуле. 2006 — Преко 100 особа погинуло у Ираку у насиљу које је услидило након постављања бомбе у џамију Ал Аскари. Преко педесет особа погинуло у Москви у несрећи када се урушио кров пијаце. Зграду пијаце пројектовао је исти архитекта који је пројектовао Трансвал Вотер Парк који се урушио 2004. године када је погинуло 28 особа. 2008 — Бомбардер B-2 Спирит Америчког ваздухопловства се срушио на Гваму, што представља први оперативни губитак овог авиона. 2017 — Завршена Битка за Ал Баб након 104 дана борби.

24. фебруар 303 — Диоклецијан је издао свој едикт којим је почео прогон хришћана у његовом делу Римског царства. 1389 — Данци, у бици код Фолкепинга, поразили Швеђане и заробили краља Алберта, после чега је Маргарета I постала владар Данске и Шведске. 1525 — Шпанци под командом маркиза од Пескаре победили француско-швајцарску војску у бици код Пави-

је у Италији. 1537 — Склопљен је мир из Великог Варадина између Фердинанда I и Јована Запоље. 1804 — Српски устаници под командом Карађорђа поразили су дахије у бици код Дрлупе. 1826 — Потписан је мир из Јандабоа, којим је окончан Први англо-бурмански рат. 1868 — Конгрес САД покренуо је поступак опозива против председника државе Ендруа Џонсона. 1917 — Америчком амбасадору у Уједињеном Краљевству је уручен Цимерманов телеграм у ком се Немачка обавезује да осигура повратак Новог Мексика, Тексаса и Аризоне ако Мексико објави рат Сједињеним Државама. 1938 — У Арлингтону у Њу Џерсију направљен први производ од најлона чекиње за четкицу за зубе. 1943 — Повлачењем савезничких снага завршена је битка за Касерински пролаз, први већи окршај немачких и

америчких трупа. 1945 — Египатски премијер Ахмед Махер-паша убијен је у парламенту, непосредно након што је објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана. Америчке трупе, у Другом светском рату, ослободиле Манилу, главни град Филипина који је био под јапанском окупацијом. 1946 — Хуан Перон је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе. 1966 — Војним ударом у Гани, збачен је с власти председник Кваме Нкрума. 1974 — Пакистан саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан) као независну државу. 1989 — Сахрањен цар Јапана Хирохито, регент од 1921, када је заменио болесног оца и цар од 1926. После пораза Јапана у Другом светском рату одрекао се 1946. “божанског порекла”, а

уставом 1947. укинута му је царска апсолутистичка владавина. Међународни суд ослободио га је 1948. оптужби за ратне злочине које су Јапанци починили током Другог светског рата. 1991 — Америчке и савезничке снаге почеле су у Заливском рату копнену офанзиву на ирачке снаге у Ираку и Кувајту. 1996 — Палестински исламски терористи убили су у два самоубилачка напада у Израелу 27 и ранили 77 људи. 1998 — Француски парламент једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба. 2000 — Савет безбедности УН одобрио је слање 5.500 припадника мировних трупа за надгледање крхког примирја у Демократској Републици Конго. 2001 — Џорџ Буш преузео је дужност председника САД, након што је на изборима победио Ала Гора. 2002 — На Зимским олимпијским играма у Солт Лејк Ситију, највише медаља освојили су спортисти из Немачке: 12 златних, 16 сребрних и седам бронзаних, односно, укупно 35 медаља. 2003 — У земљотресу у области Ксинџијанг, на североистоку Кине погинуло је 268, а повређено више од 4.000 особа. Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке, добровољно се предао Хашком трибуналу где је оптужен за ратне злочине у Хрватској, Босни и Херцеговини, и Војводини у периоду 1991-1993. 2006 — На Монтевизији 2006. победио Стеван Феди са песмом Ципеле.

25. фебруар 139 — Римски император Хадријан је усвојио Антонина Пија, фактички га прогласивши својим наследником. 493 — Одоакар је предао Равену после трогодишње опсаде и сложио се да преговара о миру са Теодориком Великим. 1570 — Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и

англиканској цркви. 1784 — Основана прва болница на Балкану - данас клиничко-болнички центар „Земун“. 1797 — Пуковник Вилијам Тејт и његових 1000-1500 војника се предало након последње инвазије Велике Британије. 1815 — По налогу Сулејман-паше Скопљака, убијен Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш, српски војвода из Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака. 1885 — Немачка је анектирала Тангањику и Занзибар. 1921 — Црвена армија је напала Грузију, заузела Тбилиси и прогласила нову Грузијску ССР.. 1948 — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт. 1954 — Египатски председник Мухамад Нагиб, принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер, 1956 — На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је Тајни реферат, у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности. 1964 — Победом над Сонијем Листоном у Мајамију, Касијус Клеј, од 1965. Мухамед Али, постао је први пут првак света тешке категорије у боксу. 1968 — Јужнокорејски војници су убили 135 ненаоружаних становника села Ха Мај у јужновијетнамској покрајини Кванг Нам. 1972 — Совјетски васионски брод „Луна 20” вратио се на Земљу са узорцима Месечевог тла. 1974 — Проглашен задњи Устав Социјалистичке Републике Србије. 1986 — Филипински председник Фердинанд Маркос, поднео оставку под притиском побуњеног народа, војног врха, и уз подстицај САД које су дотада подржавале његову диктаторску владавину. 1991 — Ирачка ракета скад је погодила, у Заливском рату, касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран, при чему је погинуло 28 војни-

МАГАЗИН

21.2.2021.

ка, а већи број је рањен. 1993 — Ким Јонг Сам је преузео дужност председника Јужне Кореје као први цивил на челу те азијске државе после 32 године. 1994 — Јеврејски насељеник Барух Голдштајн убио је из аутоматске пушке и бомбама 43 муслиманска верника у џамији у Хеброну, на окупираној Западној обали, после чега је на истом месту претучен до смрти. 2000 — Међународни црвени крст саопштио да је још увек непозната судбина око 3.000 људи са Косова несталих за време сукоба српских снага безбедности и косовских Албанаца 1998-99. и да међу несталим лицима највише има косовских Албанаца. 2000 — Најмање 45 људи погинуло је када је експлодиорала бомба у аутобусу на фериботу који је пловио према луци Озамис на јужним Филипинима. 2003 — У експлозији бомби у колумбијском конзулату и шпанској амбасади у Каракасу (Венецуела), повређено је пет особа. Експлозије су уследиле два дана после оптужби за мешање у унутрашње послове Венецуеле, које је председник те земље Хуго Чавез Фриас изнео на рачун Шпаније и Колумбије.

26. фебруар 1199 — У манастиру Хиландар преминуо велики жупан Стефан Немања, тада монах Симеон. 1233 — Монголи су након вишемесечне опсаде заузели Кајфенг, престоницу династије Ђин. 1531 — У земљотресу у Португалу погинуло неколико десетина хиљада људи, срушен велики део Лисабона и неколико других градова. 1815 — Наполеон Бонапарта побегао из заточеништва на острву Елба и уз помоћ групе следбеника вратио се на власт у Француској. Његова друга владавина, названа „Сто дана”, окончана у јуну после војног пораза код Ватерлоа. 1852 — Британски војни транспортни брод „Биркенхед” потонуо у заливу

Симон уз обалу Јужне Африке, а живот изгубило 485 људи. 1885 — Представници 15 земаља на конгресу у Берлину, Афричка конференција, који је организовао немачки канцелар Ото фон Бизмарк, договорили се о подели централне и источне Африке. 1901 — Вође Боксерског устанка у Кини Чи Хсуи и Хсу Ченг Ју јавно погубљени одсецањем главе. 1909 — Турска признала аустроугарску анексију Босне и Херцеговине. 1915 — Немци у Првом светском рату, у борби против Француза код Маланкура, први пут у историји ратовања употребили бацаче пламена. 1916 — Немци су у Првом светском рату потопили француски теретни брод „Прованса II”. Погинуло 930 људи. 1935 — Адолф Хитлер је наредио поновно оснивање Луфтвафеа, чиме је прекршио одредбе Версајског мира. 1935 — Шкотски физичар Роберт Вотсон Ват демонстрирао први комплетан и практично употребљив радар. 1936 — Адолф Хитлер у Немачкој отворио прву фабрику за производњу „народног возила”, „фолксваген”. 1952 — Премијер Уједињеног Краљевства Винстон Черчил саопштио да је Велика Британија произвела атомску бомбу и да ће је испробати у Аустралији. 1960 — Умро српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, односно Српске академије наука и уметности, члан свих словенских академија. Оснивач српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. 1972 — У бујици коју је изазвало пуцање бране у Западној Вирџинији погинуло је 125 особа. 1980 — Египат и Израел успоставили дипломатске односе, чиме је окончано 30-годишње ратно стање две земље. 1990 — Под вођством Виолете Бариос де Чаморо, удружена листа 14

опозиционих партија Никарагве добила изборе победивши сандинисте председника Данијела Ортеге. 1993 — У снажној експлозији у Светском трговинском центру у Њујорку, за коју су одговорни арапски исламски терористи, погинуло шест, повређено око 1.000 људи. 1995 — После губитка око милијарду долара које је на берзи у Сингапуру изазвао дилер Ник Лисон, банкротирала лондонска банка „Беринг”, једна од најстаријих и најугледнијих британских банака. 2001 — Скупштина Југославије укинула указ о одузимању држављанства династији Карађорђевић који је 1947. донела тадашња комунистичка влада. 2002 — Скупштина Србије усвојила измене Кривичног закона којима је укинута смртна казна. 2004 — У авионској несрећи код Мостара погинуо председник Македоније Борис Трајковски и чланови делегације који су с њим путовали на међународну конференцију о инвестирању у БиХ. 2006 — На Олимпијском стадиону у Торину у недељу су службено затво-

рене 20. Зимске олимпијске игре. 2007 — Међународни суд правде донео ослобађајућу пресуду за СЦГ у случају „Босна и Херцеговина против Србије и Црне Горе”.

27. фебруар 380 — Император Теодосије I, заједно са својим савладарима Грацијаном и Валентинијаном II, је објавио своју жељу да се сви римски грађани преобрате на хришћанство. 1560 — Енглеска и Лордови конгрегације су потписали споразум из Бервика, којим ће се Французи истерати из Шкотске. 1617 — У селу Столбово, склопљен мировни уговор између Шведске и Русије. Швеђани су вратили Русији подручје Новгорода и признали династију Романових, али су задржали јужну обалу Финског залива и Карелијску превлаку и тиме одсекли Русију од Балтика, што је трајало све до Северног рата. 1801 — Вашингтон је потпао под надлежност америчког Конгреса по одредбама Органског закона.

1829 — Војска Велике Колумбије под командом Антонија Сукреа је поразила перуанску војску у бици код Таркија. 1844 — Доминиканска Република постала независна од Хаитија. 1876 — У Крагујевцу су избили радничке демонстрације Црвено барјаче након неуспеле смене радикалско-социјалистичке општинске управе. 1881 — Бури су победили Британце у бици код Мајуба Хила у јужној Африци. 1900 — Британске трупе под командом лорда Хорејшија Киченера однеле су пресудну победу над Бурима у бици код Парденберга. 1900 — Основана британска Лабуристичка партија, с Ремзијем Мекдоналдом као секретаром. 1905 — Реорганизацијом Велике школе, основан Београдски универзитет, прва универзитетска установа у Србији. 1933 — У пожару, за који су оптужени комунисти, је изгорео Рајхстаг, зграда немачког парламента. 1939 — Уједињено Краљевство и Француска признале владу генерала Франциска Франка у Шпанији. 1951 — Ратификован је 22. амандман на устав САД, којим је број мандата америчких председника ограничен на два. 1952 — Одржана прва седница УН у новом сталном седишту светске организације у Њујорку. 1963 — Доласком на власт изабраног председника Хуана Боша Гавиња, у Доминиканској Републици је после 33 године окончан период диктатуре. Оснивач и вође Револуционарне доминиканске партије, Гавињо је од 1930. живео у избеглиштву. 1976 — У Западној Сахари, коју је дан раније Шпанија предала на управљање Мароку и Мауританији, ослободилачки фронт Полисарио је прогласио Сахарску Арапску Демократску Републику. 1989 — После седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел Египту вратио град Табу на Цр-

веном мору, који је окупирао у Шестодневном рату 1967. 1993 — На прузи Београд-Бар у станици Штрпци наоружани отмичари извели су из воза 20 путника, југословенских држављана муслиманске националности и одвели их у непознатом правцу. 1994 — У експлозији бомбе у маронитској католичкој цркви у Либану погинуло је десет и рањено 60 верника који су пред олтаром чекали да буду причешћени. 1996 — СР Југославија укинула санкције против Републике Српске (блокада на Дрини) уведене 4. августа 1994. 1999 — Међународне организације за борбу против коришћења нагазних мина процениле су да је у 64 земље широм планете расуто преко 100 милиона нагазних мина, од чега се седам милиона налази на простору бивше Југославије. Према овим подацима експлозије нагазних мина сваког месеца убију или осакате 2.000 људи од којих су 90 % цивили, међу којима је највећи број деце. 2002 — Више од 60 људи погинуло је, када су муслимански екстремисти напали воз са хиндуским националистима у Индији. 2003 — Трибунал у Хагу изрекао је бившој председници РС Биљани Плавшић казну од 11 година затвора и она је упућена на издржавање казне у шведски затвор Хинсеберј. Плавшићева је крајем 2002. године признала кривицу за прогон несрпског становништва током рата у БиХ. Демографи Уједињених нација смањили су своје раније прогнозе о насељености планете за 2050. годину, са 9,3 на 8,9 милијарди, због повећања смртности људи од АИДС-а. 2006 — Пред Међународним судом правде у Хагу почела расправа по тужби БиХ против Србије и Црне Горе за агресију и геноцид. 2014 — Отворена је трећа продавница H&M у Србији, а прва у Новом Саду, у БИГ Шопинг центру.

21.2.2021.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs