Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 487 * 21. март * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

21.3.2021.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

21.3.2021.

У овом броју: Campagne Supernova Из дана у дан Вакцина спашава животе Будимо одговорни Компромисно решење Брже и лакше до информација Прво услови, па избори Једнодушна подршка председнику Планови основа развоја Заједно до чистијег ваздуха

8 12 18 20 24 28 30 36 40 46

48 56 62 68 76 78 80 82 84 86

Фото: М. Радовановић

Краљевачка панк хроника Превенција малигних тумора Краљево град чуда Кочница на путу ка успеху Из Мињине кухињице Филмови које смо гледали Наличја српског лица Слога - Борац Међуопштинска лига ФСРО Времеплов

МАГАЗИН 21.3.2021.

Лични став: Др Дејан Жујовић

МАГАЗИН

21.3.2021.

Champagne Supernova

е гледам често домаће канале. Чувам мозак. Пре неки дан пребацујем по музичким каналима и налетим на ову песму и спот. Каква енергија!!! Какво враћање себи. Своме ја. Како је смеће почело да испада из мене и бежи. Прочишћење. Liam Gallagher је успео да ме врати на фабричка подешавања. Све неважне информације су избрисане. Repeat, repeat… Идемо, младости моја… Дете сам асфалта. Слушао сам музику коју није разумела већина. Да ли сада треба да се одушевљавам Надом Топчагић и њеним бенсединима? Због политичке коректности да дам за право звездама Гранда, певаљкама под шатрама? Најгорем шунду? Да ли смо дошли у време изједначавања свега и свачега? Рабаџије и професора универзитета? Све је то исто и сви имају права? Рабаџија да учи професора како му је човек причао да је Земља рав-

на плоча, а овај мора да клима главом и каже му да има право на своје мишљење? Не желим да живим у таквом времену. И данас сам у ставу мирно пред неким ауторитетима. Беспоговорно верујем њиховом знању и искуству. Њиховом интегритету грађеном годинама рада, читања, бављења материјом. Они су ме терали да када дођем кући одмах палим компјутер и тражим податке на основу којих су ми нешто рекли. Терали су ме да будем бољи. Сада морам да се слажем са аутолимаром да корона не постоји, да су вируси измишљени, да су маске смрт за мозак. Коректност је смрт за мозак. Нисмо исти. Извините, али неки закони природе и даље важе у људском друштву. Ви се вратите на састанке радних људи, окачите Кардељеву слику изнад својих глава и возите. Имао сам среће у животу. Један де-

чак из неасфалтиране краљевачке улице инстиктивно је куповао уз Политику и хрватске и словеначке недељнике. Да, тога је некада било у мом Краљеву. Дечак је научио да прави пресеке информација и доноси закључке. Током школовања неко га је научио како се дизајнирају рандомизоване клиничке студије. Како се тумаче њихови резултати. Бескрајно сам захвалан својим учитељима. Млад човек је рано схватио предности и мане интернета. Научио је да нађе валидне изворе стручних информација. Шта су то лажне вести. Шта је превара. И сада, зрелом човеку са двадесет и кусур година стажа анонимус на ФБ држи слово из његове бранше. Па добро, исти смо. Имамо иста права. Његово је право да ме кроз двадесетак постова провлачи по патосу свога мозга. Ако одговорим – не ваља. Ако не одговорим – не ваља ми. Само да се држимо политичке ко-

ректности. Никако псовка, никако блок. Возим се данас и питам таксисту има ли још ликова који не желе да ставе маску када улазе у његов ауто. Одговара да их је више од ових других. Каже да има непокретну мајку и да му није до зајебавања. Растужује ме то. Да глупост упорно побеђује у овој земљи. Докле бре, више? Па немам живот од триста година. Да вас сачекам, да вам из дупета дође у главу. Где је сада та генерација? Која је слушала Oasis, Iggy Popa, Нирвану? Расути по свим континентима, или локалним гробљима? Деца која су требала да покажу урбано лице ове земље су сатрта. Кичме су им поломљене, као и свака нада преживелих у неко сутра. Нисмо били потребни служби. Оној која шири прљаве пипке од ’45. Којој смета исправна српска младост. Млади и паметни. Која сатире у таласима,

као сезоне жетве да има. Пре 20 година су имали своја ратишта. Сада су наше болнице та ратишта. Као да им је циљ да нас што више набијају у њих. Овде је свака генерација имала свој Сремски фронт. И ови наши желе да трећину раселе, трећину побију а трећину од Бога одвоје. Чекам им наследнике из круга двојке како ће да шарају по птичици увреде и прозивања. И у њима уживам. Видим да сам их боцнуо где их савест боли. Истина. Од када ми је заживела политичка сфера мозга сећам се Милке Планинц. Мера стабилизације. Рестрикција струје. Несташица кафе и банана. Пар-непар дана. Онда ме је дочекао Милошевић, лажни четници и родољуби који су ми истребили генерацију. Порушили и попалили шта су стигли. Окаљали име мом народу злочинима. Uber-Срби увезени од стране Службе. Падамо у руке либерал-капиталистима, остајемо

без ичега. Лопине са ташном и машном. Зализаних, љигавих глава. И данас живим у Лету изнад кукавичјег гнезда. Декади лудака. Аналних ронилаца. Слуга. Полтрона. Убице и даље вребају. Шаљу пошту Дунавом или Невољом. Где је нестала урбана Србија? Она која је требала да повуче ово друштво знањем, умећем, модерним приступом животу? Она која је знала и ко је Liam Gallagher и где лежи Цар Душан? Она која не краде и отима не зато што јој не треба, већ што јој васпитање то брани? Као и свака супернова, засјали смо у једном периоду и угасили се. Зато суграђани, на YТ, у подрум по плоче, вадите касете из буђавих кеса и оживљавајте себе. Нисте умрли. Само сте мало спавали. Били политички коректни. Дали за право чобанима. Време је да узмемо оно што је наше…

МАГАЗИН 21.3.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

МАГАЗИН

21.3.2021.

ИЗ ДАНА У ДАН

- Током последњих седам дана тестирано рекордних три хиљаде сто тридесет пет узорака бриса, а скоро трећина ПЦР методом. - Симптоме болести имало је девет стотина тринаест особа, али је инфекција потврђена код двеста осамдесет једне и још девет од двеста петнаест тестираних по другим индикацијама. - Од две хиљаде седам узорака бриса тестираних антигенским тестом вирус је потврђен код седам стотина педесет шест особа. - Током минуле недеље регистровано хиљаду четрдесет шест нових случајева инфекције корона вирусом, а преминуло петнаест особа са територије Краљева. - Од понедељка до петка хоспитализовано педесет шест новооболелих, четрдесет излечених је отпуштено а седамнаест преминуло. У ковид амбуланти прегледане седам стотина шездесет три особе

21.3.2021.

МАГАЗИН

а су очекивања о смиривању епидемије корона вируса без довољно чврстог основа сведочи извештај Завода за јавно здравље Краљево од 14. марта заснован на резултатима тестирања триста седамдесет два узорка назофарингеалног бриса, а нешто мање од половине ПЦР методом. Од укупно сто педесет три сто двадесет осам узорака је узето од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено у двадесет девет случајева и још једног од двадесет пет узорака тестираних по другим индикацијама. Додатних двеста деветнаест тестирано је антигенским тестом, а вирус потврђен код деведесет четири особе. О промени епидемиолошке ситуације сведочи податак да је, са сто двадесет четири новорегистрована случаја инфекције корона вирусом,

укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на четрнаест хиљада четири стотине педесет седам. Од претходног извештаја у Општој болници „Студеница“ од последица болести коју изазива корона вирус преминуле су две особе са територије Краљева што је утицало да укупан број од почетка епидемије достигне двеста четрдесет два. Незнатно смањење броја тестираних наредног дана није могло да утиче на значајније побољшање епидемиолошке ситуације. Закључак се намеће након што су објављени резултати тестирања триста тридесет девет узорака бриса, међу њима готово трећине ПЦР методом. Деведесет један узорак бриса узет је од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код двадесет седам и

још једне од деветнаест чији су брисеви тестирани по другим индикацијама. Број антигенски тестираних узорака бриса за десетак је већи него претходног дана, а од укупно двеста двадесет девет вирус је потврђен код деведесет шест особа. Тако је на дан 15. марта, са укупно сто двадесет четири новорегистрована случаја инфекције вирусом, укупан број потврђених случајева повећан на пет стотина осамдесет један више од четрнаест хиљада. У болници су преминуле још три особе са територије града Краљева, па је укупан број повећан на двеста четрдесет пет. На истеку првог радног дана минуле недеље на болничком лечењу је задржано педесет девет пацијената, а од девет на интензивној и полуинтензивној нези четири су интубирана, по два на неинвазивној и „high ﬂow“ вентила-

цији. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљено седам пацијената, осам је отпуштено а у ковид амбуланти обављено шездесет осам прегледа. Према Извештају Завода за јавно здравље епидемиолошка ситуација на територији Краљева промењена је и следећег дана након тестирања рекордних четири стотине деведесет седам узорака бриса на присуство новог корона вируса током двадесет четири сата, а сто шездесет девет ПЦР методом. Од укупног броја сто педесет су узорци особа са симптомима болести од којих је присуство вируса потврђено у четрдесет три случаја и још једном од деветнаест тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано триста двадесет узорака бриса, а вирус потврђен код више од

половине, па је са сто шездесет новорегистрованих случајева број укупно потврђених случајева достигао четрнаест хиљада седам стотина четрдесет један. Од последњег извештаја преминуле су још две особе, па је укупан број од почетка епидемије повећан на двеста четрдесет осам. Након пријема тринаест новооболелих током последња двадесет четири сата, отпуста девет излечених и четири преминула пацијента, број хоспитализованих је смањен на педесет осам од којих је дванаест смештено у јединици интензивне и полуинтензивне неге, три су интубирана а код девет примењена неинвазивна вентилација. У односу на претходни дан три пута је повећан број особа које су потражиле помоћ лекара о чему сведочи податак да је у ковид амбуланти обављен сто

седамдесет један преглед. Један узорак више него претходног дана тестиран је током наредна двадесет четири сата, а од укупно четири стотине деведесет осам валидност сто педесет једног тестирана је ПЦР методом. Сто тридесет узорака узето је од особа са симптомима болести коју изазива корона вирус чије је присуство откривено у четрдесет осам брисева, а од двадесет једног тестираних према другим индикацијама ни у једном случају. Антигенским тестом је тестирано двадесетак узорака више него претходног дана, а од њих триста четрдесет седам позитивним на присуство вируса означено сто пет. О промени епидемиолошке ситуације сведочи податак да је, са сто педесет три новорегистрована случаја инфекције, укупан број достигао четрнаест хиљада осам стоти-

МАГАЗИН

21.3.2021.

на деведесет четири. Између два извештаја Завода за јавно здравље преминуле су још три особе, па је укупан број од почетка епидемије повећан на двеста педесет један. О погоршању епидемиолошке ситуације сведочи податак да је, након пријема седам, отпуста пет и четири преминула, на болничком лечењу задржан шездесет један пацијент. Од дванаест најтежих случајева који су смештени у јединици интензивне неге два су интубирана, седам на неинвазивној вентилацији а два на „high ﬂow“ режиму. Између два извештаја из Опште болнице у ковид амбуланти је прегледано сто седамдесет осам пацијената. Иако је следећег дана тестирано неколико узорака бриса мање забрињава податак о знатном повећању тестираних ПЦР методом. Међу укупно четири стотине деведесет два таквих је било двеста петнаест, што је за трећи-

ну више него претходног дана. Од укупног броја сто четрдесет пет су брисеви узети од особа са симптомима болести од којих је четрдесет девет оцењено позитивним, као и још два од седамдесет тестираних по другим индикацијама. Број антигенски тестираних узорака је нешто мањи него претходног дана, а међу укупно двеста седамдесет седам вирус је потврђен код сто пет особа. Епидемиолошка ситуација осамнаестог дана марта огледа се у сто педесет шест новорегистрованих случајева инфекције корона вирусом, чиме је укупан број од почетка епидемије за педесет премашио петнаест хиљада. Од последњег извештаја Завода за јавно здравље у болници је преминула још једна особа са територије града Краљева чиме је укупан број повећан на двеста педесет два. Да се број хоспитализованих повећава сведочи задржавање на лечењу

шездесет шест пацијената са тешком клиничком сликом међу којима је и једанаест којима је неопходна интензивна нега, два су интубирана, седам на неинвазивној вентилацији а два на „high ﬂow“ режиму. Да епидемија не посустаје може се закључивати на основу податка да су у ковид амбуланти прегледане сто осамдесет две особе . На знатније побољшање није утицало ни нешто мање тестираних пред крај недеље о чему сведочи извештај Завода за јавно здравље од 19. марта по коме је међу четири стотине четрдесет узорака назофарингеалног бриса сто педесет пет тестирано ПЦР методом. Међу њима је било сто двадесет осам узорака узетих од особа са симптомима болести, али је присуство вируса потврђено код мање од трећине и још три од двадесет седам теститаних по другим индикацијама. Антигенским тестом су тестирана двеста деведесет че-

тири узорка а вирус потврђен код сто шеснаест особа што је, са сто шездесет седам новорегистрованих, укупан број потврђених случајева повећало на петнаест хиљада двеста седамнаест. Од последица болести коју изазива корона вирус преминуле су још две особе, па је укупан број за четири премашио двеста педесет. Први дан викенда је у болници дочекало шездесет седам пацијената од којих је дванаест захтевало интензивну и полуинтензивну негу, три су интубирана, шест је на инвазивној вентилацији а три на „high ﬂow“ режиму. На лечење је примљено тринаест пацијената, десет је отпуштено да настави лечење код куће, двоје је преминуло a у ковид амбуланти обављена сто шездесет четири прегледа. Према Извештају Завода за јавно здравље епидемиолошка ситуација на територији града Краљева још једном је промењена након тестирања четири

стотине четрдесет осам узорака бриса, међу њима и сто седамдесет пет ПЦР методом. Симптоме болести имала је сто четрдесет једна особа, али је само тридесет седам инфицирано корона вирусом као и још једна од тридесет четири тестиране по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано триста тринаест узорака бриса, а вирус потврђен код сто двадесет четири особе што је утицало да број позитивних на присуство вируса буде повећан на сто шездесет два, а укупан од почетка епидемије на триста седамдесет девет више од петнаест хиљада. Од последњег извештаја у болници је преминула још једна особа са територије Краљева, па је укупан број повећан на двеста педесет пет. О тренутном стању епидемиолошке ситуације најбоље сведочи недељни биланс који потврђује како је током последњих седам дана тестирано рекордних три хиљаде сто тридесет

пет узорака бриса, а скоро трећина ПЦР методом. Иако је симптоме болести имало девет стотина тринаест особа инфекција је потврђена код двеста осамдесет једне и још девет од двеста петнаест тестираних по другим индикацијама. Од две хиљаде седам узорака бриса тестираних антигенским тестом вирус је потврђен код седам стотина педесет шест особа. Недељни биланс огледа се у хиљаду четрдесет шест новорегистрованих случајева инфекције корона вирусом и петнаест преминулих са територије града Краљева. Према подацима из болице од понедељка до петка на лечење је примљено педесет шест новооболелих, четрдесет излечених је отпуштено а седамнаест преминуло. У истом периоду у ковид амбуланти су прегледане седам стотина шездесет три особе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН

21.3.2021.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

Нови сајт за информације о вакцинама и вакцинацији

МАГАЗИН

21.3.2021.

ВАКЦИНА СПАШ Ш

- Поновљен позив свим одраслим грађанима да искажу заинтересованост за вакцинацију уз подсећање на неопходност придржавања препоручених мера заштите док се не вакцинише довољан број особа и стекне потребан степен колективног имунитета. - Кључне мере заштите од инфекције и даље су ношење маски, одржавање потребног степена хигијене руку и физичког растојања међу особама од најмање два метра. - Вакцинација једноставна превентивна здравствена мера која на безбедан и ефективан начин спречава појаву болести и чува животе људи, а њен циљ је да се развије отпорност на болест. - Колективни имунитет од око осамдесет одсто био би довољан за успешну контролу пандемије. - Вакцине сваке године спасу између два и три милиона живота

ШАВА ЖИВОТЕ

21.3.2021.

МАГАЗИН

ако је Србија међу првим земљама у Европи, и свету, у којима је отпочела вакцинација против болести коју изазива корона вирус, а број вакцинисаних са обе дозе вакцине сваким даном све већи, процес се не одвија жељеном динамиком што је повод да Влада креира сајт vakcinacija.gov.rs на коме се могу наћи информације о вакцинама и вакцинацији. Позив свим одраслим грађанима да путем портала еУправе, или позивањем наменског телефонског броја, искажу заинтересованост за вакцинацију долази из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ уз подсећање на неопходност придржавања препоручених мера заштите док се не вакцинише довољан број особа и стекне потребан степен колективног имунитета. Кључне мере за заштиту од заража-

вања вирусом који изазива болест и даље су ношење маски, одржавање потребног степена хигијене руку и физичког растојања међу особама од најмање два метра. Здравствени радници подсећају да је вакцинација једноставна превентивна здравствена мера која на безбедан и ефективан начин спречава појаву болести и чува животе људи, а њен циљ је да се развије отпорност на болест слична оној која се стиче након доласка у контакт са њеним узрочником. Због тога се пресудно значајном оцењује потреба да се на овај начин заштити што већи број особа како би, са онима које су стекле природни имунитет након прележане болести, допринели да се успостави колективни имунитет. Само он се, поручују здравствени радници, сматра довољно чврстим бедемом који

спречава да вирус стигне до осетљивих особа које, због постојања контраиндикација, не могу да буду вакцинисане. Потребан ниво колективног имунитета да би се нека болест успешно елиминисала, или контролисала, зависи од епидемиолошких карактеристика сваке појединачне инфекције. Према до сада уоченим епидемиолошким карактеристикама болести коју изазива корона вирус очекује се да би колективни имунитет од око осамдесет одсто био довољан за успешну контролу пандемије. Иако то не значи да ће вирус и болест нестати, очекује се смањење учесталости оболевања, спорадично јављање или сезонски карактер. Пријављивање за вакцинацију могуће је позивом контакт центра од понедељка до петка, у периоду између осам и двадесет сати, или исказивањем ин-

тересовања преко портала е-управе. Вакцинација становништва против болести је у Србији отпочела 24. децембра прошле године вакцином компаније Пфајзер-БиоНТек, а почетком ове уследила масовна имунизација. Грађанима је пружена могућност да се против болести коју изазива вирус вакцинишу вакцинама четири различита произвођача, америчког Пфајзер-БиоНТек, кинеског Синофарм, вакцином Спутњик В руског Гамалеyа истраживачког центра и британском Оксфорд/АстраЗенека. Да је вакцинација један од најбољих начина за заштиту од болести процењује се на основу податка да вакцине сваке године спасу између два и три милиона живота. Стрепњу о поузданости треба да елиминише потврда да, заједно са владама, произвођачима,

научницима и медицинским стручњацима, програм Светске здравствене организације за безбедност вакцина непрестано доприноси праћењу њихове безбедности. У Институту за јавно здравље подсећају да се најчешће коришћене вакцине које су на располагању користе деценијама уназад, а милиони људи их безбедно примају сваке године. О безбедности сведочи податак да свака од њих, као и код лекова, пролази опсежно и ригорозно тестирање пре него што може да се увезе у било коју земљу. Сем тога, након што отпочне њихова употреба, континуирано се надгледају како би се потврдило да су безбедне за оне који их примају. Иако су вакцине врло сигурне, као и код лекова, након примене се могу јавити нежељени ефекти, обично кратког трајања попут болне руке или благе темпе-

ратуре. Стручњаци упозоравају на могућност изузетно ретких озбиљнијих нежељених ефеката, али много већу вероватноћу да ће особа бити озбиљно угрожена самом болешћу него вакцином. У земљама у којима се производе вакцине развој надгледају национална или регионална регулаторна тела, а резултат се огледа у одобравању клиничких испитивања, процени њихових резултата и доношењу одлука о лиценцирању. Приликом одлучивања, регулатори се позивају на врло строге међународне стандарде о етички прихватљивој клиничкој пракси, а кад се вакцина развије национални регулатори одлучују да ли ће је увести у своје земље. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Оштрије мере у борби против коронавируса

МАГАЗИН

21.3.2021.

КОМПРОМИС

СНО РЕШЕЊЕ

- Рад на свим локацијама које су процењене као ризичне за ширење инфекције забрањен од среде ујутро до истека данашњег дана. - Затворено све осим прехрамбених објеката, апотека и бензинских пумпи. - За сада без полицијског часа и ограничења кретања. - До почетка следеће недеље конкретан план о тестирању свих који улазе у земљу. - Раде вртићи и скијалишта. - Још није обезбеђена вакцина за све који би желели да се вакцинишу. - У априлу додатних пола милиона вакцина. - После музичара разговори о помоћи са представницима угоститељства, филмске индустрије, биоскопа и удружења фризера

МАГАЗИН

21.3.2021.

анима уназад су, у оквиру Кризног штаба за заштиту здравља становништва Републике Србије од заразне болести ковид-19, приметне несугласице око примене антиепидемијских мера. И док се медицински део залаже за дугорочније закључавање највећег броја места на којима прети опасност од ширења инфекције, макар на две недеље, до сада се јачим потврдио политички који се упорно одупире доношењу сличне одлуке. Да парадокс буде већи потврђује искуство из истог периода прошле године и увођење ванредног стања у ситуацији која није била ни приближно драматична као тренутна. Својеврстан тест за проверу позитивних ефеката требало је да буде дводневно закључавање током претходног викенда због чега је са великим интересовањем очекивана седница кризног штаба заказана за први

радни дан у недељи. Да никакав договор није постигнут било је јасно након потврде да се доношење одлаже за наредни дан када је, по речима председнице Владе Србије, постигнут компромис и рад на свим локацијама које су процењене као ризичне за ширење инфекције забрањен до истека данашњег дана. Као и претходног викенда, у циљу спречавања ширења коронавируса, затворено је све осим прехрамбених објеката, апотека и бензинских пумпи. У таквој ситуацији мала је сатисфакција најава председнице Владе да неће бити уведен полицијски час, нити потпуна забрана кретања. И поред повременог подсећања да су преносници инфекције и најмлађи није забрањен рад вртића, а очекује се да од понедељка и ученици нижих разреда основних школа бар на недељу дана пређу на онлајн наставу. Надле-

жни упозоравају да је у установама за рад са најмлађима неопходан максималан опрез и поштовање мера, а васпитачима који још нису вакцинисани упућен позив да то учине што пре. Да у Кризном штабу и даље нема јединственог става потврђује податак о жустрој расправи која се везује за доношење адекватних мера и покушај проналажења најбољег могућег баланса између заштите здравствених радника, радних места, подршке привреди и менталног здравља нације. О напорима да се стане на крај ширењу епидемије сведочи податак да ће бити удесетостручени капацитети ПЦР тестирања, а до почетка следеће недеље донет конкретан план о тестирању свих који улазе у земљу. У том циљу очекује се да буду повећани капацитети како би сви били тестирани, а још се разматра да ли ће то бити о тро-

шку државе или тих људи, као и да ли ће се правити разлика између наших и страних држављана. Упркос сумње да значајана жаришта представљају скијалишта она су наставила да раде, али су затворени ресторани и кафићи, изузев у хотелима где су отворени само за госте. Иако је Кризни штаб захтевао да се скијалишта затворе у потпуности предлог није прихваћен, а поштовање препоручених мера поверено инспекцијским органима. Из највишег извршног органа стиже потврда да је постигнут компромис, и очекивање да ће Кризни штаб и убудуће инсистирати на потпуном затварању скијалишта. Од почетка масовне имунизације становништва посебно су истицани знатно бољи резултати него у другим земљама, што је додатни мотив за очекивање озбиљнијих резултата, а најбо-

ља потврда би требало да се огледа у смањењу броја инфицираних. Једна од тема седнице Кризног штаба била је и раздвајање по питању мера грађана који су вакцинисани од оних који то нису, али за то још не постоје услови јер има много оних који нису пријављени а желе да се вакцинишу, као и оних који то не могу из здравствених разлога. Једним од разлога за одсуство примене ове мере оцењује се и податак да још није обезбеђена вакцина за све који би желели да се вакцинишу. Разлог за задовољство огледа се у потврди о пријави за вакцинацију између десет и дванаест хиљада особа сваког дана што је повод за отварање нових пунктова како би што пре био вакцинисан довољан број и тако достигао потребан степен колективног имунитета. Иако је додатни контингент

од пола милиона вакцина требало да стигне почетком априла, улажу се напори да то буде и раније, како би се наставио растући тренд вакцинације. Последњег радног дана минуле недеље председница Владе Србије Ана Брнабић састала се са представницима музичара како би разговарала о последицама пандемије на ову врсту делатности. Састанку су присуствовали министарка културе и информисања Маја Гојковић и министар финансија Синиша Мали, а договорено je да се што хитније разговори наставе и пронађу начини за подршку државе. Након разговора са музичарима планирани су слични са представницима угоститељства, филмске индустрије, биоскопа и удружења фризера. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

21.3.2021.

Примена противпандемијских мера на једном месту

БРЖЕ И ЛАКШЕ ДО - На сајту Координационе комисије за инспекцијски надзор тачне и поуздане информације о ограничењима које подразумевају противпандемијске мере, а тичу се њихове делатности и пословања. - Центар за Ковид-19 мере покренут у оквиру пројекта реформе и модернизације система инспекцијског надзора, који спроводи Министарство државне управе и локалне самоуправе уз финансијску и техничку подршку Европске банке за обнову и развој

а сајту Координационе комисије за инспекцијски надзор од петка је почео да ради Центар за Ковид19 мере у оквиру којег, поред најновијих верзија наредби и уредби Владе Србије,

привреда може да добије тачну и поуздану информацију о ограничењима које подразумевају противпандемијске мере, а тичу се њихове делатности и пословања.

Да ли поједини објекти смеју да раде, до колико сати, у ком обиму, са којим капацитетом, само су нека од питања на која ће представници привреде моћи да добију одговоре правног ти-

О ИНФОРМАЦИЈА ма Центра за Ковид-19 мере, као и тумачење уколико им нека мера није довољно јасна, а односи се на њихово привредно друштво. Центар се налази на адреси hXps://inspektor.gov.rs/legalsupport, где је питања могуће поставити путем контакт форме, а одговори се јавно објављују на дневном нивоу. Шеф Јединице за инспекцијски надзор у Националној алијанси за локални економски развој Драган Пушара очекује да рад Центра значајно унапреди ефективност противпандемијских мера и допринесе бољем разумевању од стране привреде и грађана. То је и повод за позив да кршење мера и нерегуларно пословање пријављују Контакт цен-

тру републичких инспекција, путем онлајн форме или нове Chatbot апликације ИВА на сајту inspektor.gov.rs. Колико је покретање овог начина обавештавања било оправдано најбоље потврђује податак да су већ првог дана рада Центра за Ковид мере пристигла прва питања која се најчешће тичу дилеме у вези са радним временом у различитим продајним објектима. О условима рада у оквиру нових мера највише су се распитивали предузетници, власници књижара, цвећара, оптичарских радњи, фарбара, продавница телекомуникационе опреме и други. Центар за Ковид-19 мере покренут је у оквиру пројекта реформе и модерни-

зације система инспекцијског надзора коју од 2017. године, у циљу побољшања рада инспектора и укупног пословног окружења у Србији, спроводи Министарство државне управе и локалне самоуправе у сарадњи с Националном алијансом за локални економски развој и уз финансијску и техничку подршку Европске банке за обнову и развој. Радом Центра руководи Јединица за подршку Координационој комисији за инспекцијски надзор, формираној уз подршку Националне алијансе, која координише свеобухватну реформу инспекцијског надзора у четрдесет четири инспекције из четрнаест министарстава. Т. Радовановић

Мариника Тепић

МАГАЗИН 21.3.2021.

О захтевима опозиције: Мариника Тепић

ПРВО УСЛОВИ, ПА ИЗБОРИ - Из Србије, без велике жеље да се врати, сваког месеца одлази четири хиљаде особа. - Кршење закона, пљачка буџета и злоупотреба функција одлучујући за сиромашење комплетног друшва. - Жестоки напади на челнике Странке слободе и правде, посебно њеног председника Драгана Ђиласа, последица све веће несигурности у редовима власти. - Парламент, сем што нема опозицију, не представља ни половину грађана. - Манипулације и хиперпродукција лажних вести служе да се затрпају важне теме, криминал, корупција, Јовањица, Крушик, Савамала, угрожавање новинара и грађана, притисци, претње... - Другачије мишљење представља значајан квалитет плурализма, јер више глава боље мисли, а више очију боље види

МАГАЗИН

21.3.2021.

д последњих парламентарних и локалних избора није прошло годину дана а у делу јавности и даље су присутне бројне дилеме које се везују за њихову регуларност. У редовима опозиције, поготово оног дела који се одлучио на бојкот избора, верују да је најава нових резултат притиска ове врсте, а потврду да су у праву налазе у захтевима високих представника Европске уније о неопходности дијалога који би резултирали усаглашеним ставовима о изборним условима. И док су активности представника власти усмерене на сузбијање ширења епидемије, у првом реду мотивисање становништва на вакцинацију како би се достигао колективни имунитет, опозиција истрајава у настојањима да обезбеди адекватне изборне услове, а паралелно планира и понашање након избора. Прилику да ослушну глас јавности и пренесу своје ставове везане за тренутну ситуацију и предстојеће изборе повод је да у Краљево допутују челници Странке слободе и правде, међу њима у последње време најактивнија заговорница ставова ове политичке опције, и потпредседница странке, Мариника Тепић. Била је то прилика за најаву планова усмерених ка стварању услова за побољшање стања у различитим областима живота у што краћем периоду са првенственим циљем да се спречи све израженији одлазак из земље. Разлог се огледа у потврди да из Србије, без велике жеље да се врати, сваког месеца одлази четири хиљаде особа. Разлози су различити, а у Странци слободе и правде верују да основни леже у кршењу закона, пљачки буџета, злоупотреби функција што је одлучујуће утицало на сиромашење комплетног друштва. Све то се сматра довољним за покретање одговорности свих за које се сматра да су умешани у активности ове врсте, а сем кривичне и посебне врсте моралне одговорности како би се довела у питање њихова част и ускратила могућност учешћа на наредним изборима. Све је видљивије да ни једна ни друга политичка опција не штеде речи кад је у питању намера да се супротна прикаже у што негативнијем светлу, а

није необично да се користе слични термини из богатог речника појмова са негативном конотацијом. Актуелна власт се сматра наследником владајуће коалиције из деведесетих година прошлог века, а бројни докази о злоупотребама довољним да на наредним изборима буду кажњени од стране бирача. Тепић посебно истиче да су жестоки напади на челнике Странке слободе и правде, посебно њеног председника Драгана Ђиласа, последица све веће несигурности у редовима власти. - Са тим смо на неки начин и рачунали. Пошто знамо са ким имамо посла знамо да то нису толерантни демократски политички противници. На најгори начин смо их упознали у деведесетим када су и новинари убијани због онога што мисле тако да после толико година од повратка на власт нисмо очекивали ништа боље, иако су добар део међународне заједнице успели да обману и на превару дођу на власт. Испоставило се да смо изгубили девет година доказујући оно што смо тврдили од првог дана, а сада виде сви. Наравно да је тешко, нарочито ако имате децу и ако вам неко дира породицу, али са друге стране пред собом имамо циљ због све деце која не смеју да одрастају у подељеном, посвађаном и нахушканом друштву и стрепе да ли ће неко да им разбије главу, као Борку Стефановићу, зато што другачије мисли. Због тога не смемо дозволити да будемо самлевени у машини параноје и застрашивања и одустали, јер би они то највише желели. После годину дана доказали смо све што смо тврдили и пре, а сада се као тачно испоставило све, међународна, социјална, безбедносна и било која друга врста политике и понашања. Све што смо говорили годинама уназад сада се показало истинитим и долази на наплату као бумеранг. Ако ништа друго, велики је подстицај и знак да је свест грађана подигнута на много виши ниво и да сви увиђају да су избори у јуну били лажни, каже Тепић чврсто уверена како на последње парламентарне изборе није изашло више од половине бирача па парламент, сем што

нема опозицију, не представља ни половину грађана што појачава уверење да је неко узурпирао власт. Страх да се не понови сличан сценарио повод је за додатну опрезност у периоду до наредних избора због уверења да ће, у ситуацији кад је губитак власти известан, грабеж бити помамнија него икада. У таквим околностима акценат се ставља на понашаље представника власти на локалу због стрепње о исисавању буџета на најкриминалнији могући начин. - Мислим да ће тога бити највише у овој години, а ако су до сада Србију увукли до носа у корупцију и криминал сада ће то бити и преко главе, али ће са њом потонути. Изопаченост је евидентна, а манипулације и хиперпродукција лажних вести служе да се затрпа оно што су важне теме, криминал, корупција, Јовањица, Крушик, Савамала, угрожавање новинара и грађана, притисци, претње и тако даље. Са друге стране служе да се направи такав шум у глави да и ви који се бавите медијима до увече не можете више да разазнате не само шта је вест, него оно што је било ујутру вест чак ни до поднева није вест ,а камоли да може да живи до сутрадан. Имамо хиперпродукцију небитних ствари, измишљених напада и афера, покушаја тобожног обрачуна, лажних атентата, прислушкивања и тако даље, да би се у шуми бескорисних информација опило и анестезирало јавно мњење, а да оно што је важно не дође до свих грађана, каже Тепић. Пред сваке изборе појачава се стрепња да би излазак у више колона отупио оштрицу и умањио снагу опозиције да дође до резултата који се огледа у значанијем броју представника у републичком и парламентима локалних самоуправа. Иако у овом тренутку још нема назнаке да се разговарало о томе, из Странке слободе и правде стиже потврда о готово свакодневним комуникацијама са представницима појединих опозиционих странака. То је још једна прилика за потврду, каже Тепић, да другачије мишљење представља значајан квалитет плурализма, јер „више глава боље мисли, а више очију

МАГАЗИН

21.3.2021.

боље види“, за разлику од Српске напредне странке „у којој вођа каже нешто и нико не сме да писне“. Око првих захтева усмерених ка стварању адекватних услова за фер и слободне изборе представници парламентарне и ванпарламентарне опозиције сложили су се у децембру 2018. године. Деведесет пет одсто захтева је идентично и у овом тренутку, а додатни су последица Споразума са народом након чега их је дефинисала стручна радна група. Они се превасходно односе на примену постојећих закона за које и опозиција верује да нису лоши. Проблем се огледа у потврди да се не примењују што је приметно на бирачким местима на којима се толеришу активности које закон дефинише као кривична дела. Таквим се сматрају фотографисање гласачких листића, притисак и подмићивање бирача, угрожавање тајности гласања која је гарантована уставом и сличне. - Имамо проблем са злоупотребом и нереаговањем управних судова и бирачких одбора, али и одбијањем да се

такве неправилности унесу у записник. Ово што је ствар дебате више је начин да свако од нас види како да се потпуно идентични захтеви спроведу. Они се не разликују у односу на 2018. и касније, али су различити начини на које свако од нас мисли да се може извршити притисак, а власт дозове памети и почне да примењује законе. Цела међународна заједница и Европски парламент веровали су да блефирамо кад смо најављивали бојкот. Као што видите нисмо блефирали а последице видимо сви, и парламент и међународна заједница. Никоме не иде у прилог да се криза у Србији продубљује, јер имамо посла са опасним човеком који није презао деведесетих а неће ни сада кад је још више запрљао политичке руке, али на перфиднији и умивенији начин, јер га међународна заједница тапше и врло често кокетира са њим. Имамо ситуацију да је девет година имао подршку Европске уније и верујем да јој је сада тешко да каже, ми смо се мало зезнули. С друге стране, нису имали основ

да му не верују, јер сваки пут кад оде тамо каже ја све хоћу. Он је преваром дошао на власт, а онда дубински, коруптивно и криминално јако дубоко пуштао корење у систем и сад може слободно да каже, шта ће мени Европска унија, ја ћу се окренути Русији и Кини, подсећа Тепић. У једној од најзначајнијих опозиционих странака нема дилеме о томе да након промене власти следи реформа вредносног система, како би се вратио на ноге, паралелно са тим и активности на враћању опљачканог новца и санкцисању криваца. Уверење о степену корупције темељи се на потврди да је са нивоа државе спуштена до месних заједница, сликовитије речено подсећа на клупко змија из кога сваки пут кад се ухвати једна искочи пет нових. Бројне оптужбе на рачун председника Странке слободе и правде, које здушно подржава таблоидна штампа, пореде се са гебелсовском пропагандом у Немачкој током Другог светског рата. Потврда се огледа у настојању да се, као последња фаза обрачуна са по-

литичким противницима, лажима и ниским ударцима, утиче на урушавање њиховог кредибилитета а то, каже Тепић, посебно боли оне који никада нису кршили закон. Све агресивније оптужбе сматрају се последицом поготка у мету и уверењем да се свако чеше тамо где га највише сврби. У таквим околностима онима који су највише изложени нападима не преостаје ништа до да наставе са активностима и не дозволе да их било какве удице и мамци скрену са пута према циљу који су зацртали. Иако је у захтевима опозиције истакнута потреба расписивање општих избора у овом тренутку нема потврде како би могли да буду спроведени и на локалном нивоу. Без обзира на то преовладава уверење о потреби да се спремност подигне на највиши ниво јер ће, и ако их не буде, после парламентарних избора власт почети да се круни па ни на локалном нивоу неће дочекати крај мандата. Месецима уназад Мариника Тепић важи за особу која, на основу валидних

докумената, указује на коруптивне активности бројних припадника власти, а посебно значајним оцењује поверење грађана и спремност да доставе доказе којима се то потврђује. На то су, каже, мотивисани грижом савести након уверења да би као узбуњивачи били изложени прогону и санкцијама. Спремност да изворе информација не открије ни на суду један је од значајних повода за поверење, а добрим начином за комуникацију оцењене су друштвене мреже и налози који личе на шалтере пред којима је све више незадовољних грађана. - Има пуно порука и докумената па настављам да радим свој посао, с једне стране да се демаскира и демонтира систем криминалног управљања, а с друге да промовишемо наше циљеве. Грубо говорећи, у првом реду да живимо у нормалној земљи, да деци пружите образовање чак и ако немате услова за то, да имате социјални ниво помоћи за обавезно средње образовање, посебне стимулације за пензионере са примањима мањим од сто евра и тако

даље. Ми имамо дефинисане мере социјалне помоћи, развоја образовања, здравства, пољопривреде, спорта, културе и свега осталог, а када се не би толико крало већ сада би могли да имамо удвостручене буџете за грађане, само их треба преусмерити на праве ствари, каже Тепић. Иако приближавање најављених парламентарних избора појачава потребу за интензивнијом комуникацијом са бирачима, ванредне околности условљене пандемијом корона вируса значајан су ограничавајући фактор за окупљање већег броја људи на једном месту. У таквим условима значајним се оцењује ослобађање медија и равномернија заступљеност у програмима свих претендената за учешће на изборима. Колико ће представници опозиције успети да усагласе ставове, и наступе јединствено како би извршили јачи притисак на власт, могло би да буде познато у периоду који предстоји, а он је сваким даном све краћи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21.3.2021.

МАГАЗИН

Александар Вучић

Градски одбор Српске напредне странке

ЈЕДНОДУШНА ПОДРШКА ПРЕДСЕДНИКУ - Србија прва у Европи по броју вакцинисаних грађана којима је пружена могућност да заштиту од последица инфекције обезбеде избором једне од четири вакцине. - Исправном и државотворном политиком очувана економска стабилност земље. - Председник Србије на мети криминалног клана. - Једногласну подршку визији председника који Србију води у правом смеру – смеру развоја и напретка. - Подршка градоначелника Краљева председнику Србије и надлежним државним органима да испитају порекло новца на егзотичним дестинацијама

МАГАЗИН 21.3.2021.

д тренутка хапшења припадника криминалног клана који се сумњиче за вршење тешких кривичних дела све су интензивније активности опозиционих странака да их повежу са истакнутим представницима актуелне власти. Са друге стране појачана је медијска кампања у чијој је жижи један од најистакнутијих представника опозиције коме се на терет стављају финансијске малверзације, а од надлежних органа тражи да реагују и потврде такве сумње. И док су опозицији конференције за медије једини начин да се одбране од напада председнику Србије стиже подршка из страначких одбора широм земље. Једнодушна подршка свим активностима стиже и из Градског одбора Српске напредне странке у Краљеву у коме се подсећа да „када се цео свет бори против невидљивог и опасног непријатеља који већ годину дана не посустаје, не посустаје ни надљудска борба Владе Републике Србије, али пре свега председника Србије Александра Вучића, да сваком грађанину, било да је у граду или најудаљенијем селу, омогући да се вакцинацијом сачува од короне“. Краљевачки напредњаци подсећају на толико пута поновљен став да је, захваљујући тој борби, Србија прва у Европи по броју вакцинисаних грађана којима је пружена могућност да заштиту од последица инфекције обезбеде избором једне од четири вакцине, али и да у томе нису успеле ни много развијеније земље у региону, па ни у Европи. Председнику државе, и странке, приписује се вођење исправне и државотворне политике којом је успео да очува економску стабилност земље, чиме може да се похвали мало која друга држава. Све то се дешава у атмосфери притисака дела јавности и опозиције који оспоравају низ успеха Владе и председника, „који није и никада неће допустити да овом земљом владају криминалци, да владају они који су Србију у претходним деценијама довели до руба пропасти, који су своје џепове напунили новцем грађана“. Саопштење Градског одбора упућено медијима повод је да се председнику Страке слободе и правде Драгану Ђиласу упути питање „колико је инвеститора доведено у Србију за време његове „династије“, колико је километара путева и ауто путева саградио, колико школа, колико вртића, колико болница и где би се данас, да је он којим случајем на власти, лечили грађани од короне?!“ - Свестан бројних опасности којима је био

изложен, јер је био на мети сада већ ухапшене банде криминалног клана Веље невоље, Александар Вучић није одустао од борбе за нове инвестиције, за јачање привреде, за повећање пензија и плата, за миран живот грађана Србије, поручују краљевачки напредњаци са председником Градског одбора Небојшом Симовићем, уз једногласну подршку визији председника који Србију води у правом смеру – смеру развоја и напретка. Подршку председнику Србије у борби против корупције и криминала пружа и градоначелник Краљева подсећањем „да су грађани Србије имали прилику да виде размере „демократске“ пљачке Србије и увере се са колико новца располажу Драган Ђилас, Шолак и чланови њихових породица“. Потврда оваквог става налази се у податку да се на рачунима у Швајцарској, Холандији, Бугарској и далеком Маурицијусу налазе милиони евра сумњивог порекла. - Док су грађани Србије, укључујући и неколико хиљада Краљевчана, остајали без посла, а њихова деца нису имала ни основна средства за живот и школовање, Драган Ђилас се срамно богатио. И сада тај милионер, и шачица његових следбеника, без икаквог стида покушавају да поново дођу на власт у Србији и наставе започето. Ђиласова срећа је што има толико мало следбеника, да је већину њих успео да запосли у својој фирми, чиме је свима постало јасно да се не ради ни о каквим истомишљеницима, већ о најобичнијим плаћеницима, поручује градоначелник, уз потврду пуне подршке председнику Вучићу и надлежним државним органима да испитају одакле толики новац на егзотичним дестинацијама. Председнику се приписује заслуга што је енергичном борбом за привредни опоравак земље, и борбом против болести изазваном корона вирусом, „показао колико воли Србију, а сучељавањем са организованим криминалом и корупцијом, показује да не прави никакве поделе на чланове Српске напредне странке и друге, ако су прекршили закон“. Подршка градоначелника завршава се подсећањем да су криминалци криминалци, без обзира да ли скривају новац на Маурицијусу или се бавили прислушкивањем председника и пљачкањем Србије из државних или министарских фотеља. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Тековине демократских промена: Миладин Миладиновић (1)

МАГАЗИН

21.3.2021.

ПЛАНОВИ ОСНОВА РАЗВОЈА

- Општина Краљево је 1965. била међу седам најразвијенијих у Југославији. - Стагнирање због изостанка адекватних планова развоја. - Без планова развоја, верификованих од стране надлежних органа, на сцени приватна политика, без обзира која је странка на власти. - Од тридесет три хиљаде запослених двадесет седам хиљада у привреди. - Извоз од четрдесет милиона долара годишње, од тога двадесет милиона Магнохрома, десетак Фабрике вагона, пет Јасена... - Медиапан највећа промашена инвестиција у Краљеву која је у значајној мери негативно утицала на пословање Шумско-индустријског комбината „Јасен“. - Систем самоуправног сусретног планирања је искључивао могућност дуплирања капацитета. - У периоду од 1981. до 1985. године стопа раста краљевачке привреде била између шест и по и седам посто. - Већина инжењера на пијаци. - По развоју угоститељства на четвртом месту у Србији, после Београда, Ниша и Крагујевца

Фото: М. Радовановић

Миладин Миладиновић

МАГАЗИН

21.3.2021.

астојање да се открију узроци тренутног стања у локалној средини, а много тога указује да није ни приближно очекиваном, повод је за поређење са временима кад је Краљево било једна од седам најразвијенијих локалних самоуправа на територији Југославије. Шта се догодило од тада покушали су да објасне бројни компетентни саговорници у оквиру истраживања последица демократских промена међу којима је и Миладин Миладиновић, економиста који је до тог периода заузимао значајно место у локалној администрацији, посебно планирању привредних кретања. Много раније као млад економиста настојао је да, у оквиру постдипломских студија, унапреди знања из области стратешког планирања, али му је одбрана завршног рада уксраћена након смрти професора задуженог за оцену достигнутих домета. Дипломски рад са темом привредног развоја општине Краљево био је основа на којој се темељио позив за рад у планској служби локалне самоуправе која као таква до тада није ни постојала. Комплетирана је пријемом младих кадрова који су временом, од приправника, израсли у добре еконо-

мисте а неки касније постали руководиоци на значајним функцијама. Разлог да, као социјалиста по опредељењу, јавно подржава залагање актуелног председника Србије на развоју земље темељи се на ставовима од пре пуне четири деценије по којима су инвестиције основ за запошљавање у ситуацији кад се право на радно место сматра најважнијим у животу сваког појединца. Миладиновић подсећа да је општина Краљево 1965. била међу седам најразвијенијих у Југославији али је, због познатих догађаја и свађа задужених за развој, нагло почела да стагнира у периоду до 1970. године кад је изостало креирање адекватних планова усмерених ка том циљу. Стратешко опредељење планера заснива се на потреби да свака општина, град, месна заједница или држава мора имати дефинисане планове развоја, верификоване од стране надлежних органа, јер је у супротном посебно изражена приватна политика, без обзира која је странка на власти. - Кад је 1975. донет план развоја општине Краљево, у чијој сам изради учествовао као носилац и образлагао га у скупштини, никли су производни

капацитети међу којима су најзначајнији Паркетара и Економ у Ушћу, Кланица, нова хладњача, товилиште у Витановцу са три хиљаде бикова у турнусу, живинарска фарма у Метикошима и многи други. Краљево је тада имало најлепше улице, али не и обилазницу, које су доста рабаћене тешким транспортом кроз град. Период до 1980. карактерише убрзан развој оштине која је у привреди запошљавала двадесет седам хиљада особа, а укупно тридесет три хиљаде. Краљево је у то време било јак трговачки центар са снажним предузећима попут Стотекса, Гвожђара, Пољопромета и Тргопромета, а извоз се мерио са четрдесет милиона долара, од тога двадесет милиона Магнохрома, десетак Фабрике вагона, пет Јасена и других. Имали смо две јаке банке које су пратиле привреду, Југобанку и Инвест банку, и успешно обављале тај задатак, каже Миладиновић и подсећа да је, у одсуству спремности Републичког секретаријата за водопривреду да, због близине Ибра, потпише сагласност за градњу погона Економа у Ушћу то учинио сам. Пред крај седамдесетих, после две године покушаја да се постигне сагла-

сност, формиран је Пољопривредни комбинат Краљево чији су иницијатори били истакнути привредник Мића Радовановић и оснивач Ветеринарског специјалистичког института Драгутин Костовић. Окосницу су чиниле краљевачки „Воћар“, Земљорадничка задруга „Морава“ из Витановца и Земљорадничка задруга Ушће, а уместо очекиваног Косте Каровића на месту директора изненада се нашао Љубисав Миловић. Све се дешавало у периоду убрзаног развоја општине, а формирање више пута одлагано из више разлога. Иако је замишљен као сложени систем комбинат се понашао као проста организација удруженог рада чији је век обележен антагонизмима „Воћара“ и задруге из Витановца, као сиромашне фирме са за то време напредним директором Новицом Ракићем који се сматра најзаслужнијим за изградњу Кланице и фарме у Витановцу. Миладиновић подсећа на значајну карактеристику тог времена и потврду да су, за разлику од данас, посебно значајни били кадрови који су, занемарујући приватни, искуство, део живота и интелекта улагали у шири друштвени интерес. За тај период везује се изградња Медиапана као највеће

промашене инвестиције у Краљеву која је у значајној мери негативно утицала на пословање Шумско-индустријског комбината „Јасен“. У јавности се мало зна да је „Медиапан“ последица југословенског пројекта који је укључивао изградњу три фабрике овог типа у Деспотовцу, Бусовачи и Краљеву. Искуство у изради планова развоја локалне заједнице основ је кандидатуре за избор председника општине чврсто решеног да пре свих других трајно реши проблем снабдевања града здравом пијаћом водом. У првој фази то је подразумевало оријентацију на Лопатницу са протоком од двеста литара у секунди, што је дупло више од количине која је могла да се употреби по тада важећим законима. На план развоја општине окончан 1980. наслања се нови за период од наредних пет година у коме значајну новину представља систем самоуправног сусретног планирања које је искључивало могућност дуплирања капацитета. - Оно што је било стратешки, а где сам ја одлучивао, данас ради председник Вучић са залагањем за стопу раста друштвеног производа од седам посто годишње. То није нешто произвољно,

јер подразумева динамичку равнотежу, а да би општина, град или држава имали толику стопу раста учешће инвестиција у друштвеном производу мора да буде минимално двадесет осам посто, како је некада било у Чехословачкој, до тридесет седам у Јапану. Мене је посебно обрадовало кад је гувернерка Народне банке прошле године рекла, а потврдио председник, да је Србија 2020. у друштвеном производу имала учешће инвестиција од двадесет пет посто. У периоду од 1981. до 1985. године, кад су фабрике добро радиле, стопа раста краљевачке привреде била је између шест и по и седам посто, иако су нам на зборовима приговарали да је то само план жеља. У време санкција наша привреда је девастирана, технологија је уназађена, јавили су се многи проблеми, па се поставља питање како оживети остатке „Магнохрома“, „Фабрике вагона“, „Јасена“ и видети како раде они који су узели те погоне. Потребна је свакодневна контрола од стране општинских служби да видимо како раде и може ли још радника да се запосли. Без обзира што је извршена приватизација, на нивоу града мора да постоји петогодишњи план развоја и да се де-

21.3.2021.

МАГАЗИН

финише кроз буџет чија је функција да финансира општу и заједничку потрошњу, каже Миладиновић чврсто уверен у могућност поновног покретања производње по окончању стечајног поступка у некадашњим индустријским гигантима, пре свега Фабрици вагона. Оптимизам се заснива на исказаној потреби Србије за десет хиљада теретних вагона, али га донекле ублажава сазнање да већина инжењера некадашњег гиганта прилику за обезбеђење довољне количине средстава за живот тражи на пијаци. У ситуацији кад локална средина вапи за новим инвестицијама значајним у проналажењу спремних за улагање сматрају се челници локалне самоуправе и службе чији је задатак унапређење привредног развоја. Пре пуне две деценије Миладиновић је отишао у пензију са места директора филијале Националне службе за запошљавање, а искуство рада на

овом месту довољно је за препоруку да се преиспита политика улагања у самозапошљавања и средства намењена неколицини суседних јединица локалне самоуправе преусмере на градњу заједничких производних капацитета. И поред бројних проблема неспорно је да има резултата, а нови се очекују од изградње дела аутопута између Прељине и Појата, и регулације тока Западне Мораве која је последњих година створила много проблема становништву овог краја. Сведок интензивног привредног развоја локалне заједнице сведочи да је суноврат отпочео у периоду кад нису постојали планови развоја, ни начелник за привреду, а интензивиран након распада државе и санкција међународне заједнице, што је утицало да технологија буде у значајној мери девалвирана, а стручни кадрови одлазе трбухом за крухом. Добро познавање привредне ситуације резултат је рада у различитим областима, од пла-

нирања развоја и запошљавања до угоститељства у коме се обрео почетком девете деценије прошлог века, непосредно по окончању постдипломских студија. - Већ сутрадан запослени су почели да причају како немају шпорете и фрижидере, а ја се ухватио за главу упитан какве то има везе са фундаменталним наукама. Неки паметнији од мене не би дошао у угоститељство након постдипломских студија, и са начелничке функције, а ја сам као војник партије отишао по задатку, мада су многи мислили како ћу тамо да погинем. Остао сам два мандата, и нисам смењен, а одмах сам, иако је угоститељство ниско акумулативна грана, почео да се бавим инвестицијама. Обнављали смо објекте у граду и направили Хотел „Добре воде“ на Гочу, а од триста и нешто колико сам наследио Угоститељско-туристичко предузеће Србије је до краја мог мандата имало пет стотина седамдесет шест радника. По развоју угости-

тељства били смо на четвртом месту у Србији, одмах после Београда, Ниша и Крагујевца, а као знак признања за рад добили „Туристички цвет“ као тада највеће признање Туристичког савеза Србије. Колико је то значајно најбоље сведочи податак да је Врњачка Бања исто признање добила тек пре три или четири године. У то време смо добили Диплому заслужне радне организације, мене су предлагали за заслужног грађанина али сам одбио, јер је су за успех били заслужни сви запослени у предузећу. За време мог мандата изграђена је нова Ибар Башта, и многи други објекти међу којима и централни магацин. Објединио сам службу да буде на једном месту и примио доста кадрова, међу њима осам факултетски образованих, јер само образован кадар може да носи развој. У време кад није било кафића Ибар Башта је имала по осам стотина гостију дневно, увече је била присутна и музика, а посебно ми је

драго што је направљен Хотел „Добре воде“. Република је у градњу уложила око три милијарде динара, то је било решење за депаданс од сто двадесет лежаја, али ми је драго што је општина откупила објекат па није отишао у приватне руке, каже Миладиновић који је пред крај другог мандата предложен за председника Општинске конференције Савеза комуниста Краљево. Куриозитет посебне врсте огледа се у податку да су на ову значајну функцију по правилу бирани кадрови најзначајнијих привредних предузећа, „Магнохрома“, „Фабрике вагона“ и „Јасена“, а први пут из сфере угоститељства. Миладин Миладиновић ће у историји страначког живота бити запамћен као последњи председник општинске организације Савеза комуниста који је 1990. потписао акт о њеном гашењу, да би се сврстао међу осниваче одбора Социјалистичке партије Србије у Краљеву. И поред потврде о бројним пробле-

мима период рада у угоститељству остао је у најлепшој успомени, понајвише због обимних инвестииционих радова на готово свим објектима Угоститељско-туристичке радне организације „Србија“. У најтеже време, почетком деведесетих година прошлог века обележених санкцијама међунардне заједнице, кад је било све мање могућности да се помогне и привреди и појединцима Миладиновић је преузео руковођење службом за запошљавање на територији Рашког округа. Демократске промене на размеђу два миленијума, и долазак нових власти, утицали су на одлуку о одласку у превремену пензију како би се, на две своје и три закупљене њиве, посветио пољопривредној производњи. Човек са идеалом да се развија локална заједница која му је указала поверење, и буде најбоља у Србији, верује да је одлазак у пензију последица трећег политичког обрачуна са њим. Т. Радовановић

Апел Краљевачког развојног центра

ЗАЈЕДНО ДО ЧИС - Од почетка године Краљевчани по седам дана удисали одличан и добар ваздух, четрнаест прихватљив, тридесет три загађен а дванаест јако загађен. - У првој половини марта концентрација штетних материја у ваздуху четрнаест дана изнад граничних и толерантних вредности. - Подаци о концентрацији суспендованих честица ПМ10 односе се на само једно мерно место, што не елиминише могућност да је ситуација у неким другим деловима града знатно неповољнија

МАГАЗИН

21.3.2021.

роблеми којима је током више од годину дана пандемија корона вируса оптерећивала највећи број грађана Краљева потиснули су у други план и неке који годинама уназад негативно утичу на квалитет живота, пре свега здравље. Таквим се оцењује квалитет ваздуха који током

зимских месеци добија све негативније карактеристике, првенствено због садржаја штетних материја каквим су оцењене суспендоване честице ПМ10. Колико су значајне најбоље сведочи свакодневно праћење концентрације од стране Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здра-

вље и месечни извештаји као једна од тема седнице Градског већа. Иако детаљни извештаји пружају довољно података о штетности по здравље све је чвршће уверење да се овом проблему не посвећује довољно пажње, о чему сведоче тек два упозорења инспекцијских органа грађанима током прва се-

СТИЈЕГ ВАЗДУХА дамдесет три дана у години, и препорука да скрате боравак на отвореном простору док се квалитет ваздуха не побољша. А да побољшање није на помолу сведочи податак да је у првих четрнаест дана марта, за које постоје подаци на сајту Завода за јавно здравље, количина ПМ10 честица у ваздуху тринаест пута прекорачила дозвољене вредности на мерном месту Полицијска станица. Иако је гранична и толерантна вредност лимитирана на педесет микрограма ових честица по кубном метру ваздуха резултати мерења за март потврђују да је током тринаест дана, кад је квалитет ваздуха сврстан у категорију загађеног, достизала и двоструко већу вредност. Осврт на квалите ваздуха у фебруару сведочи да је само током три дана оцењен као одличан, два је био добар,

три прихватљив, дванаест загађен и осам јако загађен. Ситуација је била нешто боља у јануару кад је квалитет ваздух четири дана сврставан у категорију одличан, пет добар, десет прихватљив, осам загађен а четири јако загађен. Посебно поражавајуће делује податак да је концентрација штетних материја достизала и скоро четири пута веће вредности од дозвољених. Простим сабирањем долази се до невеселе потврде да су Краљевчани од почетка године по седам дана удисали одличан и добар ваздух, четрнаест прихватљив, тридесет три загађен, а дванаест јако загађен. Подаци се односе на само једно мерно место у граду што не елиминише могућност да је ситуација у неким другим деловима знатно неповољнија. О томе сведоче бројни суграђани који, посебно у ве-

черњим часовима, осећају тешкоће у дисању и упозоравају на карактеристичан облак који се као капа надвија над градом. Да су подаци из извештаја Завода за јавно здравље повод за узбуну упозорава Краљевачки развојни центар који се у дужем периоду бави проблемима квалитета ваздуха и заштите животне средине. Резултати мерења у првој половини марта повод су за позив свима да се озбиљно позабаве решавањем овог проблема уз ангажовање свих ресурса јавног, приватног и цивилног сектора. Први корак би могао да буде отворени дијалог свих актера локалне заједнице ка измени јавне политике локалне самоуправе у стварању услова за квалитетнији ваздух, са њим и здравље суграђана. Т. Радовановић Фото: КРЦ

21.3.2021.

МАГАЗИН

Војкан Трифуновић

Пета деценија панк покрета: Војкан Трифуновић (2)

- Из тих контаката и пријатељстава са истомошљеницима из земаља региона изродиле су се антинационалистичке кампање, најпознатија под називом „Преко зидова национализама и рата“. - „Тотални промашај“ крајем 1996. свирао мини турнеју по Словенији са хрватским бендом из Пожеге. - „Хоћу? Нећу!“ успео да, упркос свим ограничењима, реализује две турнеје од по неколико наступа у Грчкој и Италији. - у Краљеву гостовања панк бендова из Бугарске, Хрватске, Македоније, Америке, Француске, Немачке, Русије, Шпаније... - „Тотални промашај“ објавио компакт диск у Јапану. - Велике европске турнеје од Украјине до Португала. - Идеално време за настанак нових панк бендова, јер криза која траје од деведесетих не посустаје

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВАЧКА ПАНК ХРОНИКА

МАГАЗИН 21.3.2021.

стовремено са учвршћивањем панк идеја у Краљеву у различитим крајевима Хрватске јављао се све већи број младих који су прихватали сличне идеје и настојали да пронађу истомишљенике у другим деловима некада исте државе. Колико су били решени да истрају у таквим намерама најбоље потврђује податак да су и у периодима тотално покиданих веза, довијајући се на различите начине, успевали да остваре контакте и продубљују везе са пријатељима. О таквим тенденцијама сведочи аутор књиге „Краљевачка панк хроника“ Војкан Трифуновић и подсећа на искуства која потврђују како су панкери, у настојању да изађу из лудила каквим је окарактерисано то време, пошиљке различитог садржаја размењивали преко Мађарске. И док велики бендови са меин стрим сцене нису имали проблеме ове врсте најмлађи су, без икакве медијске подршке и буџета, самоиницијативно и без уплива политичких партија схватали колико је национализам лоша појава, а рат бесмислен, па су заједнички слали поруке усмерене ка престанку сукоба. У таквим околностима нису се много обазирали на чињеницу да немају значајнијег утицаја на друштвена кретања, па су наставили да пишу песме са антиратном поруком. Колико су везе између појединих панк бендова из Србије и Хрватске биле јаке најбоље сведочи пример краљевачког „Хоћу? Нећу!“, који је остварио близак контакт са групом „Нула“ из Шибеника. Једни другима су посветили по једну песму па су Краљевчани испевали са именом шибенског бенда, а они на свом албуму композицију названу „Хоћу? Нећу!“ - Из тих контаката и каснијих пријатељстава изродиле су се антинационалистичке кампање, а најпознатија је названа „Преко зидова национализама и рата“. Првобитно је замишљена као памфлет у коме су писали људи уз Србије, Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине, а у тиражу од пет хиљада примерака објављен од стране италијанских анархиста. Из тог памфлета се касније изродила читава кампања, па

су бендови из Србије заједно са хрватским свирали у Словенији јер су могли једино тамо. Тако је краљевачки „Тотални промашај“ крајем 1996. свирао мини турнеју по Словенији са хрватским бендом из Пожеге. То није било уобичјено, јер бендови из Србије нису често путовали, а овога пута су успели да, уз све проблеме око добијања виза, отпутују преко Мађарске и свирају турнеју, каже Трифуновић. Краљевачка музичка сцена седамдесетих и осамдесетих година прошлог века остаће запамћена по бројним гитаријадама одржаваним у великој дворани тадашњег Дома друштвених организација. Интересовање за ову врсту музике опало је током последње деценије, а није било ни бендова који су могли да поднесу високе трошкове закупа сале и свега што је било потребно за одржавање концерата. Иако су у потрази за алтернативним просторима потребне услове пронашли у кафићима и клубовима мање су наступали у Краљеву него другим, често удаљеним, деловима земље. Интересантним за тај период оцењује се учешће „Хоћу? Нећу!“ на акустичарском фестивалу у Сивцу, још више награда публике у којој су преовладавали панкери из оближњег Сомбора. Иако су деведесет године прошлог века обележене сакцијама међународне заједнице, хиперинфлацијом и тешким економским положајем највећег броја грађана бенд је успео да, упркос свим ограничењима, реализује две турнеје од по неколико наступа у Грчкој и Италији. За разлику од осамдесетих година прошлог века, кад су главни актери панк сцене потицали из добро стојећих породица, тежиште је касније спуштено коју степеницу ниже, па је највећи број њих долазио из све сиромашнијих радничких породица запослених у државним предузећима која су се распадала. Све то је било узрок великог броја проблема пре свега за куповину опреме која је била квалитетнија у односу на деценију пре, али је због бројних ограничења било много теже доћи до ње. У време санкција међународне за-

једнице, и ограничења која је наметнула, много пута се потврдило да је чврста воља довољно јак адут за превазилажење по који пут безизлазне ситуације. О томе сведочи податак да су се панкери сналазили на различите начине како би обезбедили средства за путовања и учвршћивање сарадње са истомишљеницима из најближег окружења. Сем бројних акција које су спровели удруженим снагама успели су да покрену издавачку кућу чији се рад заснивао на принципу „уради сам“. Овакав начин сматра се уобичајеним за панк сцену, а као принцип учвршћено је настојање да се све стави под контролу како се прича неби ширила на меин стрим издавачке куће у чијем је фокусу био само профит. Резултат таквог односа према послу огледа се у податку да су сами правили песме, снимали, издавали и продавали касете, а зараду користили за даље унапређење делатности. - Један од кључних албума из тих година је „Српски сан“ који је „Хоћу? Нећу“ објавио 1995. а текстуално и музички је актуелан и данас кад би без проблема могли да се препознамо у тим песмама. Ни после двадесет пет година ништа се није променило, а текстови су актуелни као да су писани данас. Због НАТО агресије 1999. године музичка сцена читаве Србије почела је да слаби, многи бендови, фанзини, издавачи и организатори концерата су пукли, а слична ствар се десила и са краљевачким бендовима. На то су утицали и лични разлози, проблеми на послу и породици, па је панк сцена мало утихнула а онда се појављује трећи талас са бендовима као што је ОПД, Опасност по друштво, из кога ће 2003. да настане „The Thruth“ који је, у разним формама и облицима, опстао а данас га зовемо српско хрватски бенд, јер представља сублимацију бендова из ове две земље. Сцена је мало спласнула а ми, и још неки бендови који нису битни јер су се брзо распадали, одржавали пламен да гори и даље. У односу на претходне генерације радили смо више концерата и доводили много више бендова са стране него раније. До двехиљадите

МАГАЗИН

21.3.2021.

није било много бендова из других градова, из других држава није било уопште, а ми смо конципирали рад тако да их доводимо па и бендове из иностраснтва, из Бугарске, Хрватске, Македоније и других, али и Америке, Француске, Немачке, Русије, Шпаније, каже Трифуновић. Овај период је обележен настојањима да се концерти организују где год је то могуће, а једини услов најчешће да постоји прикључак на елек-

тричну мрежу и могућност да се укључи појачало. Да организоатори нису били превише избирљиви сведоче наступи у холу биоскопа, потом ресторану Париз, у лепшем делу године на платоу поред градског базена, и кафићима међу којима је посебно место заузимао „Опозит“ у Обилићевој улици. У том периоду најважнијим није сматран ни број посетилаца о чему сведочи податак да се кретао између двадесет и сто педесет. Значајнијим од

тога панкери су оцењивали довољан степен агресивности и буке као добрим начином да се скрене пажња на поруке које шаљу. А да су оне наилазиле на плодно тло и у најудаљенијим деловима света сведочи „Тотални промашај“ и компакт диск овог бенда објављен у Јапану у последњој деценији двадесето века. У време кад у локалној средини није било значајнијег броја ЦД плејера ни чланови бенда нису били у ситуацији да слушају оно што су

добили од издавача након што су, уз бројне везе, успели да преузму стотинак дискова привремено задржаних на царини. Нова фаза почиње значајнијим отварањем након промена 2000. године кад у Краљеву гостује значајан број бендова из других средина. То је период кад се први пут помиње покрет „Позитивна омладина“ из кога ће се врло брзо изродити невладина организација истог назива. - Мој бенд 2011. креће на европске

турнеје а велике на простору од Украјине до Португала радили смо до 2019. Укинуте су визе, мало се више имало, па смо успевали да се повежемо са истомишљеницима из целе Европе и на основу контаката у неколико наврата изађемо у свет, што је разлика у односу на бендове претходних генерација. У књизи „Краљевачка панк хроника“ пратим догађања до 2015. године, а последњи бенд вредан пажње је

„Тортура“ који се појавио 2013. Иако нису пуно трајали били су врло аутентични и блиски идејама панка. После тога је у глобалу прилично замрла рок сцена, а таква је ситуација у читавом региону, јер је клинцима интересантнија нека друга врста музике, па бендови који још постоје тренутно сачињавају четрдесетогодишњаци. Још увек свирају „Седатив“, „Прогрес“ и „The Thruth“ са просеком чланова од четрдесет година јер млађих нема, а

МАГАЗИН 21.3.2021.

ако их и има не свирају сем што повремено искочи неки и траје кратко, бар кад се ради о ауторским бендовима, сведочи Трифуновић Осврт на тренутну ситуацију сведочи да је панк у кризи, како у свету тако и локалним оквирима, а најбоља потврда огледа се у податку да на концертима широм Европе преовладава старија публика. Разлог је помањкање жеље млађих да посредством модерних технологије потраже сведочанства о збивањеима на панк сцни у претходном периоду, како би схватили поруке које су деценијама слали поборници ових идеја. Они који добро познају ситуацију у овој области, а у такве се убраја Војкан Трифуновић, сведоче да је у време златног доба панка, и поред ограничених могућности приступа неопходним информацијама, било једноставније да се разумеју кретања у овој области. У време кад се многе трендови у другим смењују знатно брже младима је, каже Трифуновић, унеколико ускраћена могућност да се фокусирају на једну ствар. Сличне тенденције присутне су у региону, па и у другим деловима Европе, где се млади окрећу другим интересовањима. У таквим околностима поражавајуће делује уверење о идеалном времену за настанак нових панк бендова јер криза која траје од деведесетих не посустаје, пре би се могло рећи да из дана у дан добија на интензитету што се сматра добром основом за исказивање незадовољства. Поређење са претходим временима учвршћује уверење да је клима у друштву готово истоветна и да су, сем што нема рата, присутни исти проблеми који се огледају у економској кризи, бујању национализма и фашистичких покрета, а то се сматра добром основом за појаву контратеже. - Књигу сам поделио на три дела. Први говори о панку као субкултури где читаоцу који није имао никаквих додира са панком објашњавам шта је панк, како је настао и због чега, да бих показао зашто су настали ти бендови. Други део се бави бендовима у Краљеву, а трећи политичким активи-

змом и приказом скинхед сцене. Куризитет посебне врсте огледа се у податку да су се паралелно развијале панк сцена, као левичарска и анархистичка, и скинхед као десничарска и у неким тренуцима неофашистичка. У малом граду је морало да дође до сукоба, па су се дешавале туче на улицама и концертима, прозивања и претње, а колико је време било узбудљиво сведочи податак да су тензије доживеле кулминацију нападом тројице скинхедса у ромском насељу септембра 1998. То ће бити нека врста преломног догађаја када ће скинхедс сцена престати да постоји, јер су схватили да је враг однео шалу. Да попију пиво испред драгстора и претуку неког панкера то је ОК, али упадање у ромско насеље, реакција припадника полицији и Службе државне безбедности, суђења и слично били су довољни да многи схвате како то више нема смисла, каже Трифуновић. „Краљевачка панк хроника“ сведочи о бендовима са панк одредницом, подацима и информацијама о фанзинима, издавачким кућама и радио емисијама посвећеним панк музици на програмима локалних радио станица, „Краљево“ и „Глобус“. Храбра одлука да се самостално упусти у издавачки подухват темељи се на жељи да избегне евентуалне интервенције какве би могле да се затраже пре изласка из штампе. Са друге стране, опредељење је засновано на идејама панк покрета о узимању ствари у своје руке, а колико је била добар избор сведочи помоћ истомишљеника који су схватили значај јединственог подухвата. Од новембра прошле године одштампана су два тиража од по двеста педесет примерака, а податак да су скоро сви дошли до оних којима су намењени сведочи колико је подухват био оправдан. Податак да су значајни медији у земљи показали интерес да представе књигу основа је за уверење како је то добар начин да се разбије медијска учмалост и направи толико потребан отклон од политичких тема. Т. Радовановић

МАГАЗИН 21.3.2021.

Март – месец борбе против рака

ПРЕВЕНЦИЈА МАЛИГНИХ ТУМОРА - Прошле године од малигних тумора оболело више од деветнаест милиона особа, а регистровано скоро десет милиона смртних случајева. - Рак плућа, дојке и дебелог црева су водеће локализације у оболевању и умирању, а заједно чине трећину новооболелих и умрлих од ове болести у свету. - У Србији је током 2018. године од малигних тумора оболело скоро четрдесет две хиљаде особа, а умрла половина тог броја. - Србија међу четрдесет европских земаља са средњим ризиком оболевања и високим ризиком умирања од малигних болести. - Могуће је утицати на приближно две трећине фактора ризика одговорних за настанак болести. - Четрдесет одсто малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама

21.3.2021.

МАГАЗИН

оследње процене Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака указују да је оболевање од малигних болести у свету порасло на више од деветнаест милиона особа, а регистровано је скоро десет милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора. Они који се озбиљно баве истраживањима у овој области сведоче да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака. У истом периоду један од осам мушкараца, и једна од једанаест жена, ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано обољевање последица је више фактора, од којих се најзначајнијим сматрају пораст становништва и све дужи животни век, али и промена учесталости фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. У Институту за јавно здравље

Србије „Др Милан Јовановић Батут“ указују на земље убрзаног економског развоја где су у прошлости, као последица инфекције, најучесталији били малигни тумори. Да се ситуација мења сведочи податак како се у последње време све чешће јављају типови који се доводе у везу са стилом живота, а учесталији су у индустријски развијеним земљама. Превентивни програми у њима довели су до значајног смањења стопе оболевања од неких локализација, као што су рак плућа и грлића материце, а нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују, па захтевају дуготрајно лечење и негу. Готово половина нових случајева малигних болести, и близу две трећине смртних случајева од рака у свету, регистровани су у Азији што се тумачи

податком да на овом континенту живи скоро две трећине светске популације. У Европи, која чини само девет одсто светске популације, регистровано је 22,8% нових и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених регистрован је у Азији и Африци, што се доводи у везу са већим учешћем локализација рака које имају лошију прогнозу, али и чињеницом да је у овим регионима ограничен приступ здравственој заштити. Рак плућа, дојке и дебелог црева су водеће локализације у оболевању и умирању, а заједно чине трећину новооболелих и умрлих од ове болести у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован вид ове болести код мушкараца, а следе карциноми простате и колоректални карцином. Најчешће дијагностикован малигни ту-

Оптерећење раком у Србији У Србији је током 2018. године од малигних тумора оболело скоро четрдесет две хиљаде особа, умрла је половина тог броја, а утврђено да су водећи узроци оболевања и умирања готово идентични као и у већини земаља у развоју. Док су мушкарци највише оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате, код жена је малигни процес најчешће локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце. Према подацима Института за јавно здравље Србије малигни тумори плућа и бронха водећи су у оболевању и умирању међу мушкарцима, а други по учесталости код жена са дијагнозом

рака. Током 2018. године од ових болести оболело је више од шест и по, а умрло више од пет хиљада особа. Да је рак дојке најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена сведочи податак да је исте године оболело више од четири и по хиљаде њих а умрло безмало хиљаду и седам стотина. Малигни тумори дебелог црева и ректума друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, а трећа код жена. То потврђује податак да је оболело више од четири и по хиљаде особа оба пола, а умрло скоро две хиљаде и шест стотина. Рак грлића материце је током 2018. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и пети по умирању међу женама. Дијагноза је исте године постављена код више од хиљаду жена, док је четири стотине двадесет седам умрло од ове врсте ма-

лигног тумора. Трећи по учесталости малигни процес међу мушкарцима локализован је на простати, током 2018. новооболело је више од две хиљаде и триста особа а умрло мало мање од половине. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака Србија се сврстава међу четрдесет европских земаља са средњим ризиком оболевања и високим ризиком умирања од малигних болести. Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора ниже су код жена него код мушкараца, али је стопа смртности знатно израженија код жена. Подаци истраживања сведоче да су мушкарци у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора у односу на Словенију и Хрватску, док је ризик код жена већи што их ставља на место непосредно иза жена у Западној и Северној Европи.

Фото: М. Радовановић

мор код жена је рак дојке, као водећи узрок смрти, а следе рак плућа и дебелог црева.

МАГАЗИН

21.3.2021.

Превенција

Да превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал, и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, сведочи податак да је могуће утицати на приближно две трећине фактора ризика одговорних за настанак болести, мењати их или потпуно елиминисати. У Институту за јавно здравље Србије подсећају да четрдесет одсто малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама, престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Здравствени радници упозоравају да око трећина свих смртних исхода од малигних болести настаје као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и кон-

зумације алкохола, а на више од четири петине свих болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика. Као појединачни фактор ризика пушење дувана је одговорно за сваки трећи случај рака, а као последица пушења настаје осамдесет до осамдесет пет одсто карцинома плућа. Поред тога пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, оро и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце. Ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке код жена у менопаузи и простате код мушкараца, повећавају прекомерна телесна тежина и гојазност. Иако се тешко процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора, познато је да је директно повезана са смањењем телесне тежине. И док се физичка активност и избалансирана исхрана сматрају значајним мерама за превенцију рака де-

белог црева, дојке и простате, конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Резултати истраживања потврђују да ризик од настанка рака органа за варење четири, односно шест, пута већи имају особе које дневно попију око литар вина, или дупло већу количину пива, у односу на особе које повремено, или никада, не конзумирају алкохол. Познато је да ризик од добијања свих врста рака коже повећава претерана изложеност сунчевој или вештачким изворима светлости, али и да дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода. Он се процењује на пет до четрдесет година, колико је у просеку потребно да се нормална ћелија трансформише у малигну. Није тајна да је сваки десети случај рака последица инфекције, а скоро двадесет два одсто смртних исхода у земљама у развоју, и шест у развијеним, су последица хроничне инфекције.

Рано откривање Иако нове смернице Светске здравствене организације имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести, проблем се огледа у потврди да се многи случајеви открију прекасно, у узнапредовалој фази, када је успешно лечење отежано и у земљама са развијеном здравственом службом. Од националних програма за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, очекује се да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од локализација малигних тумора. Зато се на скрининг рака дојке позивају жене старости од педесет до шездесет девет година, а мамографски прегледи предвиђени су да се раде у размаку од две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од

двадесет пет до шездесет четири године, а на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест позивају се једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола, старости од педесет до седамдесет четири године, а једном у две године позивају се на тестирање скривеног крварења у столици. Здравствени радници указују на податак да рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим, а студије спроведене у високоразвијеним земљама показују да је лечење оболелих код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем пацијената код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Да су трошкови лечења мањи уколико се болест открије на време указују и подаци Светске здравствене организације одакле стиже потврда да укупни економски трошкови лечења на годишњем нивоу просечно износе

милијарду и сто шездесет милиона америчких долара. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, са мрежом института и завода за јавно здравље, планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести, њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и на време се јаве лекару ради контроле, ране дијагностике и правовременог лечења. Веома важном оцењена је борба против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, води ка лошијем исходу по здравље. Отуда и порука о неопходности оснаживања читаве заједнице, да би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако здравственом систему и читавом друштву. Т. Радовановић

Милорад Којић

МАГАЗИН 21.3.2021.

In memoriam: Милорад Којић (3)

КРАЉЕВО ГРАД ЧУДА - До времена кад Србија стекне право за улазак у Европску унију ова ће да се распадне, а главни кривац за то ће опет бити Србија. - Милорад Којић је био први прави угоститељ у граду чији су радници имали здравствено, пензијско и животно осигурање, а свакоме је два пута годишње омогућено да о трошку фирме обави систематски преглед. - Аутор песама „Аој Бушу, Бушу, Бушу“ и „Ало, ало, ники се не јавља“ Аца Намешталка прва џез хармоника града Краљева. - Као што је свирао у лету након наглог кочења аутомобила на чијој је хауби седео Намешталка је летео кроз ваздух и кад су га Којић и пријатељи који су прослављали рођење сина бацили на перду испред „Пере Ждере“ већ избушену хицима из пиштоља

МАГАЗИН

21.3.2021.

ре него што је донео одлуку да заувек напусти Краљево и крене на пут преко океана Милорад Којић је био власник прве хамбургернице у граду која је врло брзо прерасла у познату пицерију под називом „Пера Ждера“ на месту истоименог тржног центра у Улици војводе Путника. Добри резултати у пословању и предузетнички дух водили су увек даље па је у Краљеву, након што је увезена квалитетна машина из Вероне, почела производња тестенина. Уз неповољну околност да суграђани нису показали довољно разумевања за нови производ и надолазећа криза је све више угрожавала рад извозно увозног предузећа „Шерпатон“ у коме је у једном тренутку било ангажовано 24 радника. Милорад Којић и данас са пуно ауторитета тврди да је био први прави угоститељ у граду чији су радници имали здравствено, пензијско и животно осигурање, а свакоме је два пута годишње омогућено да о трошку фирме обави систематски преглед. Иако смањеног обима пословање је могло да се поднесе све док се није појавила финансијска полиција са циљем да паушално одређеним износима казни пуни државну касу. Уверен да то није прави начин да се ствари доведу у ред, поготово не са онима који редовно испуњавају обавезе, никада није платио ни ону у великом износу немачких марака. Некоректан однос оних чији је задатак био да утерају порез довео је до одлуке да се са супругом Миленом, која је чекала принову, и сином Александром упути преко океана према Канади. Иако је већ добро разрађен локал у Улици војводе Путника још пре поласка изнајмио дотадашњим радницима све до 2004. године се „Пера Ждера“ водио на име Милорада Којића, а затворен је кад су због лошег пословања направљени велики дугови. У време кад су се појавили први проблеми са исплатом девизне штедње, средства из Југобанке узимала на кашичицу, а за куповину често непотребних ствари платном картицом био потребан одлазак до Италије, човеку који основ за напредовање види у уре-

ђеном систему није преостало ништа друго него да напусти земљу. - Кад сам отишао у Канаду схватио сам где почиње деомократија, неки демократски систем сличан шведском који је у овим земљама грађен 150 година. Они су преболели мито, лаж, превару, криминал, Ал Капонеа и Елиота Неса, па су и деца великих играча постали људи са факултетима јер нису желели да буду криминалци. Нама овде треба да прође бар сто година, и пуне четири генерације, да достигнемо тај ниво демократије. Понекад се насмејем, а то је сурова истина, при помисли да ће до времена кад Србија стекне право за улазак у Европску унију ова да се распадне, а главни кривац за то ће опет бити Србија – каже Којић. Пре него се упустио у озбиљан бизнис Милорад Којић се заносио мишљу да би могао да постане значајан естрадни уметник. Прва размишљања у том смеру јавила су се између 1985. и 1987. године када је поред базена на градској плажи отворен ресторан и потреба да у вечерњим часовима новом популарном састајалишту младих понуди било какву забаву. Једино чиме се тада располагало била су по два грамофона и звучника и скромно појачало. Скупљало се поред базена више стотина младих, а звуци музике уз помоћ нове изнајмљене опреме трештали по цео дан. Трајало је то све док средином лета предузимљиви пријатељи Драган и Цеца у изнајмљеном објекту наспрам аутодрома на Берановцу нису отворили ресторан „Милошев конак“. Са раније помињаном екипом у којој су Бато Поп, Љубо Коњ, Буле Митић, Војо Бандовић, Џо и други, уз велики број оних који су се до тада окупљали поред базена, пред јунаком наше приче почели су да се отварају нови хоризонти. Уз два микрофона укључена у скромно појачало, која су колико толико успевала да покупе и звуке гитаре и клавира марке „Петроф“, нешто млађи Слободан Јелић и Ненад Вишњић изводили су врло популарну композицију из филма „Цигани лете у небо“. - Певају стидљиво и тихо и зову да им помогнем. Устанем, узмем микро-

фон и отпевам једну, другу па трећу песму и направим дар-мар у дупке пуној кафани. Бато који је држао пиљару код болнице почне да баца паре на музику, па је до пет ујутру пред нама била читава гомила. Цеца тражи да сутра дођем опет, а ја цео дан радим на базену. Око седам одем да одспавам, а Гаги дође увече да ме одвезе као велику звезду. Кад се напуни локал је могао да прими до 300 гостију, а дође више од 500. Нисам ни друго вече хтео да узмем паре, а Јелке и Неша ме позову да певам са њима. Тако као прва тројка у историји музике у Југославији почнемо под називом „Ла кампанела“ да би врло брзо постали „Три боема“. Од првих пара смо купили појачало и три микрофона, а за месец и по дана зарадили још гомилу пара – прича Којић. И ма колико да је све у почетку било забавно није било лако цео дан радити на базену, а увече у кафани. Није било ретко, каже Којић, да ујутру из „Конака“ крене право на базен. Као рођени шоумен Којић је привлачио све већу пажњу посетилаца који су долазили и из околних градова, Трстеника, Крушевца, Крагујевца, Чачка... Кафана се чинила све мањом, а апетити музичара све већим. У ситне сате кад би гостима понестало пара није било необично да се чудовишни певач упути између столова па најупорнијима подели по нешто пара да би могли да наруче још по коју песму. Више од свега волео је да уступи микрофон неком од гостију међу којима је било и добрих певача. Али, било је и оних који су само мислили да знају да певају, па кад чују себе баце микрофон. - Колико је било позитивне енергије, љубави, лепоте и здравог света чинило ми се да би после једне упаљене шибице, или упаљача, од набоја цела кафана могла да експлодира као бомба и одлети у ваздух. Касније су Штављо и екипа направили копију, предивно радили и наследили нас у „Конаку“, али нису имали такав успех. Нас ангажује УТРО „Србија“ да од 1. децембра до априла следеће године наступамо у Камин сали „Ибар баште“, да би током следећег лета ишли од хо-

МАГАЗИН 21.3.2021.

тела до хотела и врло успешно наступали на јадранској обали. Касније су се појавиле нове клавијатуре са уграђеним електричним бубњевима и матрицама и пружале нове могућности добрим певачима да раде и сами, а ја се увек радо сећам људи и свега што је давало тон и печат средини осамдесетих година прошлог века – каже Којић. У доба које се сматра просперитетним за Краљево све је функционисало на најбољи могући начин. Угоститељи су плаћали на време, па је било задовољство бавити се музиком. У време док су „Три боема“ наступала у „Конаку“ на повратку са фестивала у Врњачкој Бањи на кратко је у локал свратила глумачка екипа Југословенског драмског позоришта. Још је било рано да отпочне свирка, па су глумци мало причекали, а кад је почео програм нису могли да оду све до раних јутарњих сати следећег дана. Задовољство је било довољно за позив за гостовање на сцени „Бојан Ступица“ и ангажман у ресторану позоришта који нису могла да прихвате друга два члана ансамбла. Био је то повод да Којић размишља о отварању сопствене кафане. Током зимског дела године Милорад Којић је радио као инструктор скијања на Гочу у време кад је рестораном у то време тек отвореног хотела управљао познати краљевачки конобар познат као Покер. Био је изузетно педантан и вредан и сваком госту прилазио са препознатљивим манирима, а имао обичај да се и по четири пута за ноћ пресвуче да би оставио утисак на госте. У време кад је температура напољу достизала десет степени испод нуле отпочињао је радни дан у зимској гардероби, а завршавао га у хавајској кошуљи и кратким панталонама. За незаборавне тренутке једног од најлепших периода у животу везују се бројне анегдоте које би једног дана могле да нађу место у књизи као трајном документу о једном времену. Клијентела хотела на Гочу разли-

ковала се од оне поред базена или у „Конаку“, што је утицало и на састав оркестра у коме се поред већ доказане тројке нашао међу великим бројем Краљевчана по мало већ заборављени хармоникаш Аца Намешталка. Више од сазнања да у ресторану неће бити у ситуацији да чују певачицу госте је изненадило сазнање да је Намешталка најављен као прва џез хармоника града Краљева и аутор песама „Аој Бушу, Бушу, Бушу“ и „Ало, ало, ники се не јавља“. Посебно интересантан човек, увек лепо испеглан и зализан са као снег белом кошуљом и краватом имао је, прича Којић, посебан ритуал за одржавање отменог изгледа. Увече пре спавања сако окачи на офингер, а панталоне сложи и стави испод душека. Кад ујутру обуче кошуљу и стави кравату, обује ципеле и стане под туш да би под танким млазом воде очистио прашину са одела. Доласци из Канаде су све ређи, али су увек прилика за сусрет са бројним пријатељима из младости. Много пре него што је поред Ибра направљен базен на месту на коме се данас налази сваког дана се током већег дела године играо фудбал. И касније кад за то више није било услова окупљала се поред земљаног лонца у коме се нешто крчкало стара екипа, Биндер, Роне, Гуџула, Ђерка, Јанез, Мрва, Јездо... - Увек кад дођем волим да их обиђем. Однео сам неко пиће, гајбе пива, и одем да покупим Намешталку. Кад смо се приближили каже да мора нешто да одсвира док прилазимо браћи. Подигнем га на хаубу од аута, ја притиснем сирену, а он засвира и запева „Пионири малени“. Поред Ибра краљевачка Будва, сви гледају Шерпу, а ја натерам кола и закочим поред лонца на ватри поред које седе и играју карте. Немашталка са све хармоником полети на њих као птица и падне, али останемо до три ујутро. Цигани не спавају у мраку, јер се плаше вампира, а ја једне ноћи по доласку из Канаде потражим Намешталку да

забавља друштво. Улазим у кућу, а Боса каже да спава сам у једној соби, а у другој њих десет све једно преко другог. Извадио протезу и ставио у чашу поред стола, отворена му уста, а ја хоћу да умрем од смеха. Узмем код Босе мараму, угасим светло и почнем да имитирам вампира, а он онако крезав скочи преко мене и истрчи на улицу - прича Којић. Ма колико да се некоме учини како се поједини делови приче не чине сасвим реалним неоспорно је да је Милорад Којић захвалан саговорник. Све што у налетима излази из његових уста обојено је посебном топлином, а пажљивом слушаоцу не може да промакне толика количина детаља којима описује време у Краљеву пре одласка у Канаду. А некако у то време требало је прославити рођење првог сина уз незаобилазног Намешталку који је надимак добио на основу сумње да се и на томболи раде неке нечасне радње, а добици намештају само одређеним особама. Музичари су током радног века доживљавали различите мање или више непријатне ситуације и увек их ћутке подносили у настојању да не разочарају муштерије. И као што је свирао у лету након наглог кочења аутомобила на чијој је хауби седео летео је кроз ваздух и кад су га Којић и пријатељи који су прослављали рођење сина бацили на перду испред „Пере Ждере“ већ избушену хицима из пиштоља. Задовољство поносног оца било је појачано сазнањем да се његов првенац пре пуне 23 године нашао у друштву пет девојчица. Под приличним „гасом“ је екипа скокнула до оближњег породилишта да би мајци Милени отпевали „Тихо ноћи моје драго спава“, а затим се Улицом војводе Путника упутили према СУП-у док су полицајци на путу према послу отпоздрављали начелнику који је прослављао рођење кумчета. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Стефан Усиљанин Суси (1)

МАГАЗИН

21.3.2021.

КОЧНИЦА НА ПУТУ КА УСПЕХУ

- Театар „Сунце“ се за разлику од бројних других трупа разликовао по спремности да се одазове на сваки позив посебно у случајевима кад извођење има хуманитарни карактер. - у Краљеву није било довољно разумевања за нове театарске форме, можда и због тога што нису биле довољно разумљиве обичном човеку. - На кастингу у великој сали Пословног центра „Мелос“ Стефан Усиљанин један од двојице Краљевчана који су изборили право да се појаве у програму Телевизије Пинк „Талент шоу“. – После три круга елиминација позив да се, као најбољи у том делу, појави и у полуфиналу. – После првог наступа на телевизији три стотине захтева за пријатељство на Фејсбуку

Фото: М. Радовановић

Стефан Усиљанин Суси

МАГАЗИН

21.3.2021.

раљево се последњих година према различитим истраживања сврстава на прво место градова из којих млади одлазе без превише жеље да се врате. Један од младих који дели такво мишљење је и Стефан Усиљанин који на почетку треће деценије живота не крије жељу да што пре оде из ове средине. За разлику од других који то желе због изостанка могућности да дођу до запослења које би гарантовало какву такву перспективу Стефанови разлози су потпуно другачији. То је пре свега потреба да гради глумачку каријеру коју је од најранијег детињства наговештавала жеља да имитира широку лепезу најразличитијих ликова. Требало је да прође пуне три године у Основној школи „Ђура Јакшић“ у Конареву да учитељица Славица Ердоглија схвати снагу растућег потенцијала и Стефану повери улогу Светог Саве у представи поводом школске славе. Од тог тренутка ни једна школска приредба није могла да прође без њега, као ни током даљег школовања у Машинској техничкој школи. Волонтерски рад у краљевачком Црвеном крсту прилика је за познанство са глумицом Надом Станков која је врло брзо стекла увид у количину необуздане енергију која је могла да се укроти једино на позоришној сцени. Глумици која је од оснивања била чланица Театра „Сунце“ није требало много да хвати како је то најбоље место за даље формирање маркантне глумачке личности, а колико је била у праву врло брзо су потврдили догађаји који су уследили. Ма колико о Театру „Сунце“ владала различита мишљења под светла рефлектора на његовој сцени није се могло без детаљне провере способности свакога да се ухвати у коштац са захтевима које је постављао оснивач Зоран Савковић Џери. Проблем посебне врсте представљало је сазнање да се до њега, због ангажовања у више различитих сфера уметничког рада, долази прилично тешко. У то је најбоље могао да се увери Стефан кад је при првом покушају наишао на закључана врата куће у којој је био главни штаб

алтернативног театра. Није било реакције ни на поруку остављену на улазним вратима којом се потврђује велика жеља за рад са бројним другим ентузијастима који су овај театар чинили препознатљивим и далеко ван Краљева. Много више успеха није било ни при следећем покушају неколико дана касније, а још једна порука исте садржине била је последња нада да би на овом месту могао да оствари снове. Зато је као информација од прворазредног значаја била она којом се потврђује како је Џери спреман да са њим поразговара о евентуалној сарадњи. - Отишао сам код њега благо смирено, упознали се, а он ми рекао да седнем. Сећам се да је рекао супрузи како жели да види шта ово дете хоће, па ми је постављао шкакљива питања у жељи да провери имам ли потенцијала да се бавим глумачким послом. Прво ме је питао да ли волим живот, а после да ли волим дрво. Свидело му се кад сам рекао да волим и живот и дрво, да дрво даје храну, а да је смисао природе и лепоте пејзажа, па је затражио да га замислим испред себе, а онда покажем љубав према њему. То што сам показао било је довољно да ме два дана касније позове на припреме представе за Фестивал нових театарских форми у Смедеревској Паланци. Доделио ми је улогу Пана у представи „Масал“, а на првој читалачкој проби у Биоскопу „Кварт“ први пут сам видео остале чланове међу којима су били Миленко Симе Смиљанић, Нада Станков, Јована Смиљанић, Боро Тошић, Драган Пешић, Миле Цвијовић, Валентина Миљковић, Данијела Јовић, Јелена Павловић, Никола Јовановић... – радо се сећа Стефан првих корака на сцени формалног театра. Три месеца интензивних припрема у терминима у којима су сви учесници могли да се састану било је довољно да се на адекватан начин реализује све што је замислио аутор, а Џери је био све, писац, режисер, сценограф, костимограф, кројач, шминкер, декоратер, сценски радник и остало што је било потребно. Значајним се сматра разумевање професора и директора шко-

ле који су били довољно толерантни и оправдавали одсуство сваки пут кад је требало присуствовати пробама, а Стефан узвраћао кад је требало допринети вишем квалитету неке од школских приредби. Стефан признаје како је у специфичну позоришну дружину ступио свесно и са довољном количином знања о томе шта као глумац треба да ради. То се чинило довољним за почетак због чега није посебно вежбао, нити тражио помоћ од искуснијих чланова трупе. Дугогодишње занимање за глуму учвршћивало се посматрањем филмова као погодним начином да се анализира начин на који су различите ликове тумачила мање или више позната имена у овој области. Жеља да буде један од њих постајала је све јача, а прва прилика за доказивање био је баш Фестивал нових театарских форми. - За прву представе ми је пружена пуна чаша воде и ја сам је попио до последње капи. Кад смо стигли у Паланку први пут улазим у неко друго позориште, у шминкерницу и гардеробу, први пут су ту неки други људи који намештају светла, зову ме да изађем на сцену. Иако је то први сусрет са непознатим људима са свима одлично сарађујем као да сам професионалац – каже Стефан. Генерална провера и последњих детаља пре изласка пред публику прилика је да се исправе уочени недостаци, посебно они везани за костим, а нешто мање од сат и по колико је трајала представа протекли су брзо. Много година касније све је чвршће уверење како је то резултат жеље да се што пре чује став жирија који је помно пратио сваки од елемената представе свих учесника. Ма колико пред одлазак на фестивал преовладавало уверење да је важно учествовати, а не победити, код свих који су се нашли на фестивалу тињала је потајна жеља да се оките ореолом победника. Показало се како је највише основа за то имао Театар „Сунце“ што је потврдило и саопштење жирија у коме није изречена ни једна реч замерке за било који елемент предста-

МАГАЗИН 21.3.2021.

21.3.2021.

МАГАЗИН

ве. Више од осталих чланова ансамбла ово је значајним доживео Стефан код кога је још више учвршћено уверење о Џеријевој професионалности. Да се добар глас брзо шири, и далеко чује, потврдио је позив за учешће на Данима драмског студија – Дадрас у Суботици за који је требало припремити потпуно нову представу. Задатка да напише нови текст прихватио се Џери који је већ са првим редовима морао да има у виду састав ансамбла са којим располаже. Иако је био спреман да саслуша сугестију сваког од чланова коначна одлука је увек била у складу са оним што је замислио, а заснивала се на добром познавању могућности сваког појединца из трупе. И овога пута се показао крајње посвећеним одоговорном задатку чији је резултат добио материјализацију у представи „Тауматург“ у којој није било превише текста, али је обиловала мимиком, гестикулацијом и компликованим сценским покретима. Оно што се родило у његовој глави публици је требало да приближе Валентина Миљковић, Јелена Павловић, Милица Динић, Јована Смиљанић, Миленко Смиљанић, Никола Мицић, Стефан Усиљанин... Међународни карактер фестивала стављао је пред све учеснике много озбиљнији задатак, а колико је добро обављен најбоље потврђује награда за најбољу женску улогу Јовани Смиљанић. Театар „Сунце“ се за разлику од бројних других трупа разликовао по спремности да се одазове на сваки позив посебно у случајевима кад извођење има хуманитарни карактер. Таквим се оцењују бројни наступи у Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи, Галерији Удружења ликовних и примењених уметника „Владислав Маржик“, али и наступи на традиционалном маскенбалу и Ноћи вештица у Вили „Магдала“. Посебно значајним чини се позив за учешће у манифестацији „Културно лето Мире Бањац“ у Атомској бањи Горња Трепча. - У представи „Цртице из живота“

играо сам улогу опуштене, слободне, поводљиве, могло би се рећи безобразне и дрске жене, а није ми био проблем да обучем сукњу, женске чарапе, ципеле са штиклом и ставим перику. Организатори и публика су нас примили са одушевљењем што је било повод да добијемо позив и следеће године за шта је Џери написао текст представе „Обућар Миле“, а мени доделио улогу Ромкиње Милеве. Због говора и дикције имали смо више проба него обично, а ја сам редовно одлазио у Народну кухињу Црвеног крста да слушам како говоре Роми. Колико сам добро обавио поверени задатак најбоље потврђује податак да су две жене по завршетку представе дошле да питају да ли сам заиста жена – каже Стефан. Малу сенку на овај период рада представља сазнање да у Краљеву није било довољно разумевања за нове театарске форме, можда и због тога што нису биле довољно разумљиве обичном човеку. У време кад је Телевизија Пинк покренула „Талент шоу“ прихваћен је предлог пријатеља да се пријави као стенд-ап комичар иако му ова форма изражавања није била превише блиска. На кастингу у великој сали Пословног центра „Мелос“ појавило се око две стотине кандидата а жири, у коме су били глумци Драган Маринковић Маца и Марко Живић, процени да је улога Милеве довољно импресивна да заслужује појављивање на телевизији. Два месеца након потписивања уговора, у коме су детаљно прецизиране обавезе сваког учесника, уследио је позив на снимање. Пре него је отпочело новинари су опседали Хотел „Балашевић“ у Раковици и бројним питањима бомбардовали тридесетак оних који су показали најбоље резултате на неколико аудиција у различитим деловима земље. Период снимања чини се значајним и због бројних познанстава од који многа трају и неколико година касније. Од оних са којима редовно одржава везу Стефан издваја Тању Здравковић, Луку Гемаљевић, Јелену

Ћетковић, Александра и Игора Шуковића, Ђура Франету, породицу Стојковић. Снимању под јаким обезбеђењем претходили су по сат времена у друштву фризера, шминкера и озбиљног тима који је водио рачуна о сваком учеснику. - У жирију су били Душица Јаковљевић, Андрија Милошевић, Милан Калинић, Драган Маринковић и Марко Живић. Знао сам шта могу, а одобар костим и шминке доказали су велику професионалност оних који су били задужени за њих. За пролаз у следећи круг била су довољна три гласа, а ја први пут добијем четири зелена светла. Пети је био глас публике која ме заволела на прву лопту и прихватила о чему сведочи више од три стотине захтева за пријатељство на Фејсбуку још исте вечери. За ново снимање сутрадан продукција тражи нову трансформацију, опет у женској улози али нешто друго. Одлучим се за део из сарајевске „Аудиције“ под називом „Све ми дирај, очевину не“, уз то имитирам Јосипу Лисац и Весну Змијанац и добијем три гласа што је довољно за следећи круг квалификација – прича Стефан. До снимања трећег наступа протекло је пуна два месеца што је било довољно да се побољшају имитације Зорице Брунцлик и Радоша Бајића. У конкуренцији других такмичара показало се да то није довољно за даље наступе у оквиру програма, али је награда за показано у прве три емисије била позив да, као један од најзапаженији кандидата у елиминационом делу, наступи и у полуфиналу. Вреднијим од уверења да није разочарао ни себе ни публику Стефан сматра бројна познанства из којих је проистекла сарадња која траје и данас. Потврда талента учинила се посебним ветром у леђа због глуме која је подигнута на највиши ниво, а многи који су имали прилике да га виде тешко могу да поверују да није бар сдудент глуме на некој од високошколских установа. Т. Радовановић

МАГАЗИН

21.3.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

БАКЛАВА РОЛНИЦЕ Потребно: 500 г танких кора за питу 250 г Витал Стони маргарин 300 г млевених ораха 850 г шећера 2 ванилин шећера 2-3 кашике сока од лимуна 750 мл воде 25 г црне чоколаде 25 г беле чоколаде 2 кашике уља За сваку ролницу потребне су вам две коре. Маргарин истопите и попрскајте кору, а онда преко ставите око 3 кашике млевених ораха. На почетак коре ставите дрвени штапићи, или као ја, цев што мањег пречника. Уролајте па пребаците на почетак друге коре коју сте исто порскали маргарином. Све заједно увијте и онда наберите баклаву. Пребаците у плех подмазан маргарином (величине 25 x 35 цм), у који можете да касније исечете баклану, значи неки којег вам није жао. На исти начин направите и преостале баклаве.

Код мене је било 24 коре тако да сам направила 12 ролница. Укључите рерну да се загреје на 200 °Ц и за то време премажите преосталим маргарином, а имаће га таман толико да и то урадите.Баклаву исеците на жељену парчад. Пеците у загрејаној рерни око 30 минута. У суд сипајте воду, шећер и ванилин шећер. Промешајте, а када проври кувајте још око 5-6 минута. Додајте сок од лимуна и склоните са ватре. Можете прелити хладну баклаву врућим преливом или врућу баклаву хладним преливом, избор је ваш. Код мене је било хладна баклава – врућ прелив. Оставите пар сати да баклава упије па наизменично прелијте чоколадом. Белу истопите са једном кашиком уља, као и црну.

МАГАЗИН

21.3.2021.

Филмови које смо гледали - 1962.

Српски политичари су европски „едуковани“!? Европа, лаже о нама, они, лажу нас!

МАГАЗИН

21.3.2021.

Шта ћемо у „Партнерство за мир“; док се не оконча српско-српски рат?

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Трасирају у Европу,

путеве нам „праве“; , из „Гето-државе“.

Све су се странке „изређале“! Остаде – силован народ!

МАГАЗИН

21.3.2021.

Слога - Борац 1926 1:0

МАГАЗИН

21.3.2021.

Међуопштинска лига ФСРО - 16. коло

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 21. И 28. МАРТА

МАГАЗИН

21.3.2021.

21. март

1421 — Франко-шкотска војска је у бици код Божеа поразила надмоћнију енглеску војску Томаса од Ланкастера. 1556 — Кантерберијски надбискуп Томас Кранмер спаљен на ломачи као јеретик у време римокатоличке реакције краљице Мери I. 1804 — Ступио на снагу Наполеонов кодекс, француски кривични и грађански закон, којим је цар Наполеон I, тада „доживотни конзул“, реформисао правосуђе. 1829 — У земљотресу у који је погодио град Торевијеху у Шпанији погинуло је 389 људи. 1871 — Канцелар Ото фон Бизмарк отворио прву седницу Рајхстага новог Немачког царства. 1884 — У Француској легализовани синдикати. 1918 — Почела је операција Михаел, прва фаза последње немачке офанзиве у Првом светском рату. 1919 — Под вођством комунисте Беле Куна у Мађарској оборена Влада и проглашена Мађарска Совјетска Република. Совјетска влада поднела оставку 1. августа, а власт преузели десно оријентисане социјалдемократе. 1921 — Декретом бољшевичке владе уведена је Нова економска политика у Совјетској Русији због привредних неуспеха ратног комунизма. 1945 — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали седиште Гестапоа у Копенхагену, у којем је погинуло више од 70 немачких нациста. Грешком погођена и француска школа, погинуло 86 деце и 10 калуђерица. 1952 — Кваме Нкрума постао премијер Гане, као први Африканац јужно од Сахаре на положају председника Владе.

1960 — У јужноафричком граду Шарпвил убијено најмање 79 људи, рањено преко 180, када је полиција отворила ватру на мирне демонстрације црнаца против расистичког режима. 1963 — Трансфером 27 последњих заточеника затворен је “Алкатраз”, по максималној безбедности чувен затвор у заливу Сан Франциска. 1975 — Привремено војно веће Етиопије на челу с вођом пучиста, потпуковником Менгистуом Хајле Маријамом, укинуло 3.000 година стару етиопску царевину. 1991 — На седници Председништва СФРЈ постигнут договор да председници република почну преговоре о будућности савезне државе. Први од шест сусрета одржан 28. марта у Сплиту. 1991 — У лошем времену и тешком диму од запаљених кувајтских извора нафте, у Кувајту се срушио саудијски транспортни авион. Погинули сви путници у авиону, односно 92 сенегалска војника и шест Саудијаца, чланова посаде. 1997 — Председници Русије и САД Борис Јељцин и Бил Клинтон сагласили се на самиту у Хелсинкију да смање нуклеарне арсенале. 1998 — Косовски Албанци одржали друге паралелне, нелегитимне парламентарне и председничке изборе. За председника непризнате Републике Косово изабран Ибрахим Ругова, најистакнутији лидер косовских Албанаца у борби за независност Косова од Србије. 1999 — У нападу албанских екстремиста на полицијску патролу у центру Приштине убијена четири српска полицајца. 2000 — Папа Јован Павле II стигао у прву званичну посету Израелу.

2001 — Влада Холандије потврдила случај шапа и слинавке, као друга земља у Европи у којој се појавила та сточна болест. 2002 — Папа Јован Павле II први пут јавно саопштио да постоји велики број случајева сексуалног злостављања малолетника, које су починили католички свештеници и које је оптужио за гажење завета и придруживање ђаволу. 2003 — Јужноафричка Комисија за истину и помирење објавила крај рада. Комисија основана 1995. да би истражила кршење људских права током апартхејда, владавине мањине бела-

ца. Председник Комисије, надбискуп Дезмонд Туту, приморао Владу да на име обештећења исплати 270 милиона долара жртвама, којих је било око 20.000 и који су сведочили о злочинима у том периоду. Америчке снаге ракетирале палате ирачког председника Садама Хусеина и кључне државне институције у Багдаду. Осам британских и четири америчка војника погинула када се хеликоптер срушио на ирачкој граници, као прве жртве рата у Ираку.

22. март 238 — Гордијан I и његов син Гордијан II проглашени у Картагини за цареве против легитимног римског цара Максимина I Трачанина. 1312 — Папа Климент V укинуо француски монашки витешки ред Темплара. 1622 — Индијанци су убили око 350 белих насељеника у Вирџинији. То се

сматра првим индијанским масакром над европским колонистима у Северној Америци. 1794 — Парламент Велике Британије је усвојио Закон о маркама, који је захтевао да многи штампани материјали у Тринаест колонија носе фискалне марке. 1794 — Конгрес САД усвојио закон којим се америчким бродовима забрањује превоз црних робова из Африке у Америку. 1848 — Побуњена Венеција прогласила независност од Аустрије. 1895 — Пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер демонстрирали су у Паризу први пут покретне слике, употребивши целулоидну траку. 1904 — У лондонском листу “Дејли илустрејтид Мирор” објављена, на насловној страници, прва новинска фотографија у боји. 1917 — САД прве признале привремену владу Александра Керенског, успостављену након Фебруарске револуције којом је свргнута монархија у Русији. 1919 — Летом између Париза и Брисела једном у седмици, успостављена је прва авионска међународна линија у свету. 1945 — Египат, Ирак, Јордан, Либан и Сирија основали су у Каиру Арапску лигу. 1979 — Припадници ИРА убили су у Хагу британског амбасадора у Холандији Ричарда Сајкса. 1980 — Највиша индијска награда “Драгуљ Индије”, уручена је мисионарки Мајци Терези. 1983 — Кандидат Лабуристичке партије Хаим Херцог изабран је за председника Израела. 1991 — Ирак је ослободио 1.150 Кувајћана заробљених током Заливског рата и затражио да се убрза пуштање на слободу 60.000 заробљених Ирачана. 1992 — На другим вишепартијским изборима у Албанији убедљиво је победила Демократска странка, чиме је окончана владавина комуниста и њихових наследника. 1995 — Руски космонаут Валериј Пољаков вратио се на Земљу после

437 дана проведених на свемирској станици Мир, поставивши рекорд за најдужи лет у свемир. 1996 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио тројицу босанских Муслимана и једног босанског Хрвата за убиства, тортуре и злостављање Срба 1992. у логору Челебићи код Коњица. То су биле прве оптужнице за злочине над Србима почињене током Босанског рата. 2001 — САД су донеле одлуку о протеривању око 50 руских дипломата под сумњом да су се бавили шпијунажом. Русија узвратила протеривањем четворице америчких дипломата. 2002 — Врховни суд Велике Британије уважио је молбу жене, квадраплегичара и дозволио да се апарати који је одржавају у животу искључе, чиме је по први пут у Енглеској нека особа добила право да умре. 2004 — У ракетном нападу израелске војске убијен је духовни вођа и оснивач радикалног палестинског покрета Хамас Шеик Ахмед Јасин, након што је изашао из џамије у Гази. У том нападу погинуло је још седам особа. 2006 — Југозападну Србију погодио земљотрес јачине 4,5 степени Рихтерове скале. опширније Поплаве, клизишта и одрони угрожавају бројна насеља и путеве у Србији. Најтежа је ситуација на подручју Богдања. На територији општине Трстеник проглашено је стање елементарне непогоде. опширније 2016 — У терористичком нападу у Бриселу погинуло је 35 особа и најмање 250 рањено.

23. март 1400 — Хо Куи Ли је збацио вијетнамску династију Чан, након 175 година владавине. 1801 — У завери дворских официра убијен руски цар Павле I Петрович Романов. Наследио га син Александар I. 1861 — Уједињена Италија формирала прву Владу, први премијер постао гроф Камило Бенсо ди Кавур, истакнут борац за уједињење Италије. 1903 — У демонстрацијама око

21.3.2021.

МАГАЗИН

5.000 студената, ђака и радника насилно демонстрирало против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић јер им није дозвољено одржавање промарксистичког скупа, у Београду у сукобу с полицијом погинуло пет, рањено шест људи. Ухапшено више од 120 демонстраната, против 27 подигнута оптужница, а Туцовић и Кацлеровић емигрирали. 1905 — Око 1500 Крићана, предвођених Елефтериосом Венизелосом, окупило се у селу Терисо да би затражили уједињење острва са Грчком, што је био почетак Теришког устанка. 1912 — Завршен шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија. Победио је Артур Рубинштајн. 1918 — Гигантски немачки топ “Дебела Берта” у Првом светском рату бомбардовао Париз с више од 100 km раздаљине. 1919 — Бенито Мусолини у Милану основао Фашистичку партију. 1923 — У Нишу је потписан споразум између Краљевина СХС и Бугарске у вези са међудржавним проблемима ове две државе. 1933 — Рајхстаг је усвојио Закон о посебним овлашћењима, што је омогућило да Адолф Хитлер постане диктатор Немачке. 1939 — Мађарско ратно задухопловство је напало штаб Словачког ратног ваздухопловства, чиме је започело Словачко-мађарски рат. 1945 — Почела битка на Рајни у Другом светском рату. Сукоб савезника и Немачке завршен у априлу победом савезничких снага. 1950 — Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације ступила на снагу. Тај дан се обележава као Светски метеоролошки дан. 1956 — Пакистан, према новом Уставу, постао Исламска Република. 1966 — Кантерберијски надбискуп састао се у Риму с папом. То је био први сусрет два црквена поглавара од оснивања Англиканске цркве, 400 година раније. 1983 — Амерички председник Ро-

налд Реган је у телевизијском обраћању представио Стратешку одбрамбену иницијативу, план развоја технологије пресретања и обарања непријатељских балистичких ракета. 1999 — Председник Југославије Слободан Милошевић одбио, после вишедневних преговора с међународним посредницима, укључујући специјалног изасланика САД Ричарда Холбрука, мировни план за Косово и размештање страних трупа у Покрајини. Генерални секретар НАТО потом активирао наредбу о почетку ваздушних удара на Југославију, који су почели наредног дана. 2001 — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, уништена је потапањем у Тихом океану. 2002 — Египатски суд осудио свог држављанина, инжењера Шерифа ал Фалалија, на 15 година затвора уз тежак рад због шпијунаже за Израел. Председник Хосни Мубарак претходно одбацио раније донету ослобађајућу пресуду. 2003 — Преко 92 одсто грађана Словеније се на референдуму изјаснило за улазак земље у Европску унију. 2005 — У пожару и експлозији у рафинерији нафте у Тексас Ситију погинуло је 15 особа. 2006 — Потписан Подгорички споразум између Бошњачке странке и Демократске партије социјалиста Црне Горе. Објављен аматерски снимак како четири члана ДПС-а покушавају да поткупе једног гласача да на референдуму гласа за независност Црне Горе.

24. март 1401 — У походу кроз Азију и Средоземље татарски војсковођа Тамерлан освојио Дамаск. 1603 — Краљ Џејмс VI од Шкотске је наследио престоле Енглеске и Ирске, постао Џејмс I од Енглеске и по први пут ујединио круне краљевстава. 1603 — Токугава Ијејасу је добио титулу шогуна од цара Го Јозеја, чиме је успостављен шогунат Токугава. 1707 — Потписани су Закони о унији из 1707. којим су краљевства Енгле-

ска и Шкотска уједињени у Велику Британију. 1869 — Војске последњег маорског вође Титоковаруа су се предале влади Новог Зеланда, чиме је окончан његов устанак. 1882 — Немачки бактериолог Роберт Кох објавио да је изоловао бактерију која изазива туберкулозу. 1891 — Велика Британија и Италија постигле споразум о границама колонија у подручју Црвеног мора. 1934 — Конгрес САД је усвојио Тајдингс-Макдафијев закон, дозволивши Филипинима већи степен самоуправе од САД. 1944 — Немачка окупациона војска

је убила 335 особа у Риму као одмазда за партизански напад на СС полицијски пук претходног дана. 1945 — Америчке и британске трупе у Другом светском рату прешле реку Рајну и наставиле надирање у унутрашњост Немачке. 1945 — У Београду потписан споразум Владе Демократске Федеративне Југославије и Управе Уједињених нација за помоћ и обнову. Споразумом предвиђено да УНРА помогне у храни, лековима, обући и одећи и да упути стручњаке за обнову пољопривреде, индустрије и саобраћаја. 1972 — Уједињено Краљевство је успоставило директну контролу у Се-

верној Ирској да би спречила сукобе паравојних група римокатолика и протестаната. 1976 — У Аргентини власт преузела војна хунта генерала Хорхеа Виделе, а председница Изабела Перон ухапшена. 1988 — Отворен Мекдоналдсов ресторан у Београду, СФРЈ, први у некој комунистичкој држави и централној и (југо)источној Европи. 1989 — У водама Аљаске, танкер Ексон Валдез се насукао и наредних дана испустио је више од четири милиона тона нафте. 1990 — Шри Ланку напустило 2.000 индијских војника, последњих из контингента од 50.000, који су две и по године безуспешно покушавали да савладају оружану побуну тамилских герилаца против централних власти у Коломбу. 1993 — Езер Вајцман изабран за седмог председника Израела. 1999 — У пожару који је захватио око 30 возила у тунелу испод Монблан погинуло 39 људи. 1999 — НАТО је отпочео нападе на СРЈ без дозволе Савета безбедности, што је било прво војно ангажовање савеза у његовој историји. 2000 — Лидери Европске уније на састанку у Лисабону усагласли нову стратегију на Балкану, односно јачање веза са опозицијом и грађанским друштвом у Србији у циљу постизања демократског преображаја у Југославији. 2002 — Први пут у седамдесетечетворогодишњој историји “Оскара”, двоје црнаца добило награду за најбољу мушку и женску улогу. Дензел Вошингтон награђен за улогу у филму “Дан обуке”, а Хале Бери за филм “Бал монструма”. 2003 — Жупанијски суд у Ријеци осудио хрватског генерала Мирка Норца на 12 година затвора за злочине над Србима у Госпићу 1991. “Клонејд”, компанија која тврди да је успела да направи пет клонираних људских бића, први пут објавила фотографију бебе за коју се тврди да је клонирана. 2008 — Партија мира и напретка Џигмеа Тинлија је освојила 45 од 47

места у Народних скупштини Бутана на првим икада општим изборима у држави. 2015 — Копилот авиона Ербас А320 немачке компаније Џерманвингс са 144 путника и 6 чланова посаде је намерно срушио авион у француским Алпима.

25. март 1196 — Велики жупан Рашке Стефан Немања одрекао се престола у корист средњег сина Стефана Првовенчаног, којем је дао Рашку на управу. 1199 — Енглески краљ Ричард I Лавље Срце је смртно рањен приликом опсаде замка Шализ у Француској. 1306 — Роберт Брус је постао краљ Шкотске. 1584 — Сер Волтер Рајли је добио патент да колонизује Вирџинију. 1655 — Кристијан Хајгенс је открио Титан, највећи сателит Сатурна. 1802 — Потписан је Амијенски мир између Француске и Уједињеног Краљевства. 1807 — У Уједињеном Краљевству је забрањена трговина робљем. 1821 — Грци на Пелопонезу почели устанак против Турака, који је после 12 година завршен признавањем независности Грчке. 1844 — Проглашен Српски грађански законик, који је одиграо значајну улогу у правном и друштвеном животу Србије. 1923 — Слетањем авиона на линији Париз-Цариград на аеродром у Панчеву Југославија постала део тада малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем. 1924 — У Грчкој са престола збачен краљ Ђорђе II Грчки, а Грчка је проглашена републиком. 1937 — Италија и Краљевина Југославија склопиле споразум о међусобној мирољубивој политици, „Ускршњи пакт“. 1941 — Краљевина Југославија приступила Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана. Протокол у Бечу потписали председник Владе Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Алек-

21.3.2021.

МАГАЗИН

сандар Цинцар Марковић. 1957 — Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале Римски уговор по којем је 1. јануара 1958. основано Европско заједничко тржиште. Организација касније названа Европска економска заједница, данас Европска унија. 1975 — У Ријаду убијен краљ Фејсал. Убица, краљев братанац, принц Фејсал Мусаид, јавно погубљен у Ријаду у јуну, а нови краљ Саудијске Арабије постао Фејсалов брат Халид Ибн Абдул Азиз. 1991 — Према никад потврђеним информацијама, председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман се на тајном састанку у Карађорђеву договорили о подели Босне и Херцеговине и рушењу реформске Владе Југославије, на челу с предсдником Антом Марковићем. Одржавање састанка и постигнут договор никада нису званично потврђени, али бројни извори касније саопштили да за то имају чврсте доказе. 1993 — Вишемесечни преговори о Босни и Херцеговини у Њујорку завршени неуспехом. Мировни план копредседника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена потписали босански Хрвати и Муслимани, а председник Републике Српске Радован Караџић то одбио, сматрајући предложене мапе неприхватљивим за Србе. 1994 — Неонацисти бацили бомбу на синагогу у Либеку, што се сматра првим таквим инцидентом од краја Другог светског рата у Немачкој. 1999 — Влада Југославије прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Француском и Немачком због агресије НАТО на Југославију. После првих ваздушних удара на подручју Приштине и још осам градова у Србији, у центру Београда демолирани су културни центри САД, Немачке, Француске и Велике Британије. 2002 — У снажном земљотресу у Авганистану и северозападном Паки-

стану живот изгубило око 1.800 људи, преко 2.000 повређено. 2003 — Влада Србије одлучила да распусти Јединицу за специјалне операције, чији су припадници били и осумњичени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића и друга убиства.

26. март 1199 — Саладин је крунисан за емира Египта. 1351 — По тридесет витезова из Француске и Енглеске су се током Рата за бретонско наслеђе борили да се одлучи ко ће владати Војводством Бретања. 1830 — Први пут је штампана Књига Мормона, свети текст покрета Светаца последњих дана. 1881 — Румунија постала краљевина, Карол I из немачке династије Хоенцолерн-Сигмаринген проглашен за краља. 1913 — После дуге опсаде и уз помоћ српске војске Бугари у Првом балканском рату освојили турски град Једрене. 1917 — У покушају да се пробију у Палестину, Британци су претрпели пораз од османске војске у првој бици за Газу. 1939 — Националистичке снаге су започеле своју последњу офанзиву у Шпанском грађанском рату, на чијем крају су контролисали скоро целу Шшанију. 1945 — После тешких борби, америчке трупе у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима. 1953 — Амерички микробиолог Џонас Солк објавио да је изумео вакцину против дечје парализе. 1971 — Шеик Муџибур Рахман прогласио Источни Пакистан независном државом Бангладеш. 1979 — Анвар ел Садат и Менахем Бегин су потписали мировни уговор, чиме је Египат постао прва арапска земља која је признала Израел. 1984 — Југословенски писац Бранко Ћопић, један од најплоднијих и најпопуларнијих писаца у периоду после

Другог светског рата, извршио самоубиство, скоком са моста на Сави у Београду. 1992 — Бивши боксерски шампион у тешкој категорији Мајк Тајсон осуђен на шест година затвора због силовања. 1993 — Савет безбедности Уједињених нација изгласао слање 30.000 мировних трупа у Сомалију, у дотад највећој и најскупљој мировној операцији УН. 1995 — Ступио је на снагу Шенгенски споразум. 1997 — У Калифорнији на различитим местима нађено 39 слично одевених тела припадника секте Капија раја који су извршили самоубиство. 2001 — У пожару у спаваоници јед-

не школе у Кенији живот изгубило 58 ученика, а тридесетак задобило лакше и теже опекотине. Савет безбедности УН усвојио резолуцију о слању међународних посматрача ради заштите цивила на подручју Западне Обале и Газе. 2002 — У серији земљотреса у провинцији Баглан у Авганистану погинуло око 1.000 људи. Трибунал у Хагу подигао оптужницу против бившег начелника безбедности у Главном штабу Војске Републике Српске Љубише Беаре, за геноцид и друге злочине у Сребреници, у јулу 1995. Беара се предао српским властима 9. октобра 2004. и потом изручен том суду.

2003 — Светска трговинска организација саопстила да су америчке челичане повећањем цена производа кршиле правила те организације. Повећање цена америчка тешка индустрија правдала заштитом од стране конкуренције.

27. март 1713 — По завршетку рата за шпанско наслеђе, Шпанија је, према Утрехтском уговору, предала Великој Британији Гибралтар и Менорку. 1802 — Потписан је Амијенски мир којим је окончан рат између Велике Британије и Француске и њених савезника, Шпаније и Батавске републике. Британија је задржала Тринидад, преузет од Шпаније, и Цејлон, који је преузела од Холандије. 1847 — Америчке трупе у Америчко-мексичком рату, почеле опсаду утврђења Вера Круз, у којем је било 5.000 Мексиканаца. Утврђење је пало након шестодневних борби. 1860 — М. Л. Бајрн из Њујорка патентирао спирални вадичеп. 1933 — Јапан иступио из Лиге народа пошто је та организација осудила јапанску окупацију Манџурије. 1941 — После приступања Југославије Тројном пакту, у Београду је војним ударом свргнут регент принц Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу. 1945 — Немци, у Другом светском рату, лансирали последњу ракету „V-2” на Велику Британију. Пројектил испаљен из холандског града Хаг пао је на Орпингтон, југоисточно од Лондона. У експлозијама тих ракета током рата погинуло је 8.958 Британаца. 1958 — Никита Хрушчов заменио је на положају председника совјетске владе Николаја Булгањина. 1968 — У авионској несрећи, у тренажном лету у близини Москве погинуо руски космонаут Јуриј Гагарин, први човек који је у априлу 1961. васионским бродом „Восток“ облетео Зе-

мљу. 1970 — У земљотресу у западној Турској, погинуло је више од 1.000 људи, а 90.000 је остало без домова. 1972 — Споразумом у Адис Абеби окончан је Први судански грађански рат. 1977 — У најтежем удесу у историји ваздухопловства, погинула су 583 од 644 путника и члана посаде када су се два “боинга 747”, холандске компаније КЛМ и америчке „Пан-Ам“, сударила на писти аеродрома Тенерифе на Канарским острвима. 1980 — У норвешком делу Северног мора потонула је нафтна платформа „Александар Киланд“, при чему је погинуло 147 људи. 1983 — У Југославији почело да се примењује летње рачунање времена. 1992 — Последње јединице бивше Југословенске народне армије напустиле су Бившу Југословенску Републику Македонију. 1996 — Израелски суд осудио је Јигала Амира на доживотни затвор због убиства израелског премијера Јицака Рабина у новембру 1995. 1997 — У Албанији погинуло 17 људи, у најтежем инциденту током двомесечне антивладине побуне. 1999 — Југословенска противваздушна одбрана оборила је, током напада НАТО-а на Југославију, амерички бомбардер “Ф-117 Ноћни соко”. Авион „ноћни јастреб“ је пао у атар села Буђановци у Србији. 2000 — Владимир Путин је победио на председничким изборима у Русији са више од 52 процента гласова бирача. 2002 — Тужилаштво у Сплиту подигло оптужницу против осморице бивших војних полицајаца за ратне злочине против цивилног становиништва у сплитској луци Лора 1992. године. 2003 — У покушају хапшења у близини Београда убијене вође „Земунског клана“ Душан Спасојевић и Миле Луковић, осумњичени за учешће у убиству премијера Србије Зорана Ђинђића.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs