Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 489 * 4. април * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

4.4.2021.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

4.4.2021.

У овом броју: Из дана у дан Све више жаришта инфекције Будимо одговоерни очи у очи са короном Државни пројекат уништавања привреде Једном у Краљеву, заувек Краљевчанин Иновацијама до звезда Шта човек посеје, оно ће и пожњети Допринос развоју земље

10 12 22 28 34 40 46 50 54

60 62 68 76 78 80 82 84 85

Фото: М. Радовановић

Снажно зелено Краљево град чуда Човек са стотину лица Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Слога - Лозница Времеплов

МАГАЗИН 4.4.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

- За последњих седам дана на присуство вируса тестирано три хиљаде педесет три осбе, а хиљаду шездесет девет ПЦР методом. - Симптоме болести имало је девет стотина четири суграђана, али је присуство вируса потврђено код само триста тридесет девет и још шест тестираних по другим индикацијама. - Антигенским тестом тестирано близу две хиљаде узорака бриса, а од хиљаду девет стотина седамдесет четири вирус потврђен код шест стотина тридесет једне особе. - Укупан број новорегистрованих случајева инфекције достигао девет стотина педесет пет, а у болници преминуло седамнаест особа са територије Краљева. - Од понедељка до петка на лечење примљен деведесет један пацијент, шездесет четири је отпуштено, а шеснаест преминуло. - У ковид амбуланти обављен девет стотина педесет један преглед

Фото: М. Радовановић

ИЗ ДАНА У ДАН

поред бројних ограничења за рад у објектима где прети опасност ширења инфекције због окупљања већег броја особа још нема позитивних ефеката јер се број тестираних на присуство корона вируса и хоспитализованих на одељењима Опште болнице „Студеница“ и даље повећава. Извештај Завода за јавно здравље Краљево објављен 28. марта сведочи о промени епидемиолошке ситуације након тестирања триста деведесет два узорка назофарингеалног бриса, међу њима сто педесет два ПЦР методом. Од укупног броја тестираних сто тридесет узорака је узето од особа са симптомима болести, али је присуство вируса потврђено код само четрдесет шест а негативно је било и шеснаест тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано двеста четрдесет узорака бриса а вирус потврђен код деведесет осам особа па је, са сто четрдесет четири новорегистрована случаја укупан број потврђених од почетка епидемије повећан на шесна-

МАГАЗИН

4.4.2021.

ест хиљада четири стотине осамдесет седам. Од последњег извештаја, у болници је преминула једна особа са територије града Краљева чиме је укупан број повећан на двеста седамдесет један. Првог радног дана минуле недеље потврђена је нова промена епидемиолошке ситуације, а да је број тестираних током викенда нешто мањи потврђује провера епидемиолошке исправности двеста осамдесет једног узорка бриса, а сто четири ПЦР методом. Симптоме болести имало је осамдесет особа, али је присуство вируса потврђено код само тридесет две а негативни су били и резултати двадесет четири узорка бриса тестираних по другим индикацијама. Да је антигенским тестом тестирано нешто мање узорака бриса него обично сведочи провера исправности њих сто седамдесет седам од којих је вирус присутан код осамдесет осам особа. Тако је према информацијама Завода за јавно здравље утврђено сто двадесет новорегистрова-

них случајева инфекције вирусом па је укупан број повећан на шеснаест хиљада шест стотина седам. Током претходна двадесет четири сата у болници су преминуле три особе са територије града Краљева, па је укупан број достигао двеста седамдесет четири. Последњу недељу марта на лечењу у болници дочекале су седамдесет две особе међу којима и четрнаест на интензивној нези, четири интубиране, шест на неинвазивној вентилацији и четири на „high ﬂow“ режиму. Између недеље и понедељка на лечење је примљено четрнаест пацијената, пет опорављених је отпуштено, а четири су преминуле. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено 168 прегледа. Извештај од уторка сведочи о значајном повећању броја тестираних током претходна двадесет четири сата, а о промени епидемиолошке ситуације резултати провере четири стотине двадесет девет узорака бриса, међу њима и сто двадесет девет ПЦР методом. Од укупног броја тестираних узорака бриса

сто петнаест је узето од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код четрдесет једне док су четрнаест тестираних по другим индикацијама били негативни. Антигенским тестом је тестирано равно триста узорака а вирус потврђен код једне трећине што је утицало да, са сто четрдесет једним новорегистрованим, укупан број инфицираних за седам стотина четрдесет осам премаши шеснаест хиљада. Између два извештаја Завода за јавно здравље преминуле су две особе са територије града Краљева па је укупан број од почетка епидемије повећан на двеста седамдесет шест. Након пријема петнаест оболелих, једанаест отпутених и два преминула број пацијената на болничком лечењу повећан је на седамдесет четири. Четрнаест са најтежом клиничком сликом смештено је у јединици интензивне и полуинтензивне неге, три су интубирана, седам на неинвазивној вентилацији, а четири на „high ﬂow“ режиму.

Током протекла двадесет четири сата у ковид амбуланти су прегледане сто деведесет четири особе. Тренд раста задржан је до последњег дана у месецу кад је епидемиолошка ситуација промењена након тестирања четири стотине осамдесет четири узорка бриса, међу њима сто педесет два ПЦР методом. Од укупног броја тестирано је сто тридесет осам узорака бриса особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код педесет четири још две од четрнаест тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом су тестирана триста тридесет два узорка бриса, вирус је потврђен код осамдесет девет особа а са сто педесет новорегистрованих укупан број потврђених случајева достигао шеснаест хиљада осам стотина деведесет три. Од последњег извештаја у болници је преминула једна особа са територије града Краљева, па је укупан број нарастао на двеста седамдесет седам.

Од болести коју изазива корона вирус у болници су задржана седамдесет три пацијента међу којима је и четрнаест на интензивној и полуинтензивној нези, три су интубирана, седам на неинвазивној вентилацији и четири на „high ﬂow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљено петнаест пацијената, исто толико отпуштено кућама а један преминуо. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено сто деведесет пет п р е г л е д а . Првог дана априла достигнут је рекорд по броју тестираних током двадесет четири сата, а од пет стотина четрнаест узорака бриса сто деведесет је анализирано ПЦР методом. Достигнут је и дневни рекорд особа са симптомима болести чији су брисеви тестирани, а од њих сто педесет шест присуство вируса је потврђено код скоро трећине као и три од тридесет четири тестираних по другим индикацијама. Рекорд је остварен и по броју узорака тестираних ан-

4.4.2021.

МАГАЗИН

тигенским тестом, а од њих триста двадесет четири вирус је потврђен код осамдесет седам особа. Поразни резултати објављени првог дана априла сведоче о сто четрдесет новорегистрованих случајева инфекције, што је допринело да укупан број потврђених од почетка епидемије за тридесет три премаши седамнаест хиљада. Између последњег дана марта и првог у априлу у болници је преминуло пет особа са територије града Краљева, што је укупан број повећало на двеста осамдесет два. Слику тренутног стања најбоље осликава дневни извештај Опште болнице „Студеница“ који сведочи да је на болничком лечењу седамдесет шест пацијената, међу њима и дванаест на полуинтензивној и интензивној нези. Од укупног броја два су интубирана, седам на неинвазивној вентилацији а три

на „high ﬂow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата у болницу је примљено деветнаест пацијената, десет је отпуштено, шест преминуло а у ковид амбуланти прегледана сто осамдесет два пацијента. Петог дана у недељи достигнути су рекорди у неколико категорија, пре свих по броју тестираних на присуство корона вируса. Према извештају Завода за јавно здравље у здравственим установама са подручја Краљева у последња двадесет четири сата тестирана су пет стотина тридесет три узорка назофарингеалног бриса, међу њима сто осамдесет два ПЦР метором. Иако је симптоме болести показивало сто тридесет девет особа, присуство вируса је потврђено код само четрдесет девет и још једне од четрдесет три чији су узорци тестирани по другим индикацијама. Рекорд је достигнут и по броју узо-

рака тестираних у једном дану антигенским тестом, а међу триста педесет једним вирус потврђен код осамдесет две особе. Тако је са дневним учинком од сто тридесет два новорегистрована случаја инфекције корона вирусом укупан број потврђениих случајева повећан на сто шездесет пет изнад седамнаест хиљада. Од последица болести коју изазива вирус у болници су преминуле три особе, чиме је укупан број повећан на двеста осамдесет пет. Недељни рекорд по броју хоспитализованих бележи и Општа болница „Студеница“, а од осамдесет седам на болничком лечењу дванаест је смештено у јединици интензивне и полуинтензивне неге, један је интубиран, десет на неинвазивној вентилацији а један на „high ﬂow“ режиму. Коначан број хоспитализованих утврђен је након смрти три и пријема двадесет осам

новооболелих, а отпуста четрнаест пацијената чије је здравствено стање стабилизовано. У периоду на који се односи извештај у ковид болници је обављено за један дан рекордних двеста дванаест прегледа. Тренд благе стагнације био је приметан првог дана викенда након потврде да је потребу за тестирањем исказало сто суграђана мање него претходног, а од њих четири стотине двадесет код сто шездесет је за вирусом трагано ПЦР методом. Извештај Завода за јавно здравље сведочи да је епидемиолошка ситуација на територији Краљева промењена у тренутку потврде да је међу сто четрдесет узорака брисева особа са симптомима болести код четрдесет шест потврђено присуство вируса, али не и код двадесет тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано стотинак узорака

мање него претходног дана, а вирус је потврђен код осамдесет седам од двеста шездесет особа чији су узорци бриса проверавани. Резултати тестирања сведоче да је, са сто тридесет три новорегистрована случаја инфекције, укупан број потврђених повећан на седамнаест хиљада двеста деведесет осам. О дневном коначном билансу сведочи податак о смрти једне особе у Општој болници „Студеница“ и још једне у Ковид болници Крушевац/КЦ Ниш о чему је пријаву добила надлежна служба Завода за јавно здравље. Тако је на истеку прве недеље априла достигнут рекорд од укупно двеста осамдесет седам преминулих од почетка епидемије. Осврт на последњих седам дана сведочи да је на присуство вируса тестирано три хиљаде педесет три осбе, а хиљаду шездесет девет ПЦР методом.

Симптоме болести имало је девет стотина четири суграђана, али је присуство вируса потврђено код само триста тридесет девет и још шест тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано близу две хиљаде узорака бриса, а од хиљаду девет стотина седамдесет четири вирус потврђен у шест стотина тридесет једном случају. Укупан број новорегистрованих случајева инфекције достигао девет стотина педесет пет, а у болници преминуло седамнаест особа са територије Краљева. Осврт на извештаје из болнице сведочу да је у периоду од понедељка до петка на лечење примљен деведесет један пацијент, шездесет четири је отпуштено, шеснаест преминуло а у ковид амбуланти обављен девет стотина педесет један преглед. Т. Радовановић

Повећани капацитети ковид болнице

МАГАЗИН

4.4.2021.

СВЕ ВИШЕ ЖАРИШ Ш

- Током марта укупан број потврђених случајева инфекције повећан за четири хиљаде сто шездесет шест, а борбу са болешћу коју изазива вирус изгубило шездесет осам особа са територије града Краљева. - Просечна старост оболелих са бројним коморбидитетима изнад седамдесет година. - Пет лекарских екипа у ковид амбуланти, три пре а две после подне, дневно прегледа по две стотине особа. - У ковид болници нових педесет места за смештај најтежих болесника. - Највећем броју лечених неопходна оксигена потпора. - Изван строја тридесет један здравствени радник. - У болници читаве породице. - Вакцинација најефикаснији начин за заустављање ширења инфекције

ШТА ИНФЕКЦИЈЕ

4.4.2021.

МАГАЗИН

опасности којом прети инфекција корона вируса најбоље сведочи податак да је у Краљеву током марта провери здравственог стања подвргнуто дванаест хиљада и седам стотина особа, међу њима и четири хиљаде четири стотине седамдесет шест ПЦР методом. Симптоме болести имало је две хиљаде осам стотина осамнаест суграђана, а присуство вируса потврђено код скоро осам стотина и још деветнаест од шест стотина четири тестираних по другим индикацијама. Инфекција је потврђена и код две хиљаде четири стотине десет од шест хиљада триста осамдесет четири узорка тестирана антигенским тестом, а простим збрајањем долази се до податка да је током марта укупан број потврђених случајева инфекције повећан за четири хиљаде сто шездесет шест. У истом

периоду борбу са болешћу коју изазива вирус изгубило је шездесет осам особа са територије града Краљева. На озбиљност ситуације, која се мења из сата у сат, упозорава начелник Инфективног одељења Опште болнице „Студеница“ др Милан Парезановић а потврду овог става налази у податку да је у среду до поднева на лечење примљено десет новооболелих, чиме је број хоспитализованих премашио осамдесет. Колико су клиничке слике тешке сведочи податак да је четрнаест најтеже оболелих смештено у јединици интензивног лечења, али и да је просечна старост оболелих са бројним коморбидитетима изнад седамдесет година. О прогресији болести сведочи податак да се у кратком временском периоду, најчешће за неколико сати, знатно погоршава и здравствено стање

млађих пацијената. Разбуктавање епидемије највидљивије је у ковид амбуланти где број прегладаних у току дана достиже скоро две стотине због чега је за рад ангажовано пет екипа, три у преподневној и две у поподневној смени. О фреквенцији пријема и отпуста сведочи податак да на дневном нивоу достиже и петнаест пацијената, а толики притисак је један од главних разлога да се опорављени упућују на кућно лечење. Иако је пре само седам дана указано на тешкоће у дислоцирању четрнаест непокретних болесника са Одељења неурологије велики притисак новооболелих од болести коју изазива корона вирус утицао је да, поред њих, буду испражњене и постеље на одељењима психијатрије и пнеумофизиологије како би се добило још педесет места у ковид болници.

Поређење здравственог стања хоспитализованих у децембру са онима који се тренутно лече сведочи да су клиничке слике знатно теже, због чега је највећем броју лечених неопходна оксигена потпора, а сличност се огледа у податку да су најтеже клиничке слике потврђене код пацијената старијих од седамдесет година. Велики притисак на интерно одељење краљевачке болнице повод је за одлуку да се, иако је велики број, амбулантно лече сви пацијенти који испуњавају критеријуме за то а да им се не угрози здравствено стање. Да болест не бира сведочи податак да је изван строја тридесет један здравствени радник од којих је десет у самоизолацији. Главним узроком тренутне епидемиолошке ситуације оцењује се висок степен недисциплине знатног броја грађана, али и рад вели-

ких угоститељских објеката и у време кад то није било дозвољено. У болници посебно упозоравају на појаву већег броја жаришта инфекције и проширење епидемије на читаве породице. Таквих има међу хопитализованим а није необично, каже др Парезановић, да у ковид амбуланту дође и по пет до шест чланова исте породице. У ситуацији кад је све теже лоцирати и гасити жаришта инфекције најефикаснијим начином за заустављање оцењује се вакцинација као начин за достизања потребног степена колективног имунитета. Доказ да на инфекцију нису имуни ни они који су примили обе дозе вакцине огледа се у податку да их је било и на болничком лечењу, али са знатно лакшом клиничком сликом и краћим периодом до излечења. Др Парезано-

вић признаје да таквих има и на амбулантном лечењу уз потврду да су клиничке слике углавном лакше. Иако је вакцинација корисника услуга Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи почела пред крај претходне године није елиминисана могућност инфекције, па међу хоспитализованим пацијентима има и оних који долазе из ове установе. И поред потврде да су код њих дијагностиковане лакше клиничке слике, године живота и коморбидитети су разлог да се не може са сигурношћу тврдити како ће тећи опоравак и излечење. Податак да се вакцинацији противи и известан број здравствених радника, који ставове јавно износе путем друштвених мрежа, повод је за очекивање да такве појаве санкционишу коморе којима припадају. Т. Радовановић

МАГАЗИН 4.4.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

4.4.2021.

МАГАЗИН

Др Дејан Жујовић

Несагледиве последице инфекције корона вирусом

- Поред велике жеље да се свакоме помогне било је много грешака, не само несналажења. - И поред прописане заштитне опреме, дуг боравак у малој соби кобан по здравстевно стање и трајне последице по живот у дужем периоду. - Било каква физичка активност може знатно да утиче на погоршање здравственог стања. - Испод скафандера као у базену. - Десет метара до болнице са три паузе за одмор. - Да је корона „сажвакала“ срце о чему сведоче ожиљци на три од четири зида. - Нико са сигурношћу не може да тврди о коначним ефектима утицаја инфекције на здравствено стање. - Здравствене установе и даље црвена зона

Фото: М. Радовановић

ОЧИ У ОЧИ СА КОРОНОМ

ако званични подаци потврђују да је у Србији, од почетка епидемије корона вируса у марту прошле године, регистровано више од пола милиона инфицираних особа у медијима нема много личних сведочанстава о току лечења и последицама по здравље након тог периода. Током више од годину дана јавности су пласиране различите информације, по који пут и прилично контрадикторне, а посебно забрињавајућим примане оне о обољевању здравствених радника. Упркос много пута поновљене потврде званичника да се нико од њих није заразио на радном месту све је видније да има и таквих случајева о чему сведочи др Дејан Жујовић који се, као и највећи број лекара различитих специјалности, одазвао на позив за помоћ и из матичног Градског завода за плућне болести и туберкулозу у Београду упућен у Клиничко болнички центар „Др Драгиша Мишовић“. Било је то почетком марта прошле године кад ни велики број стручњака није наслућивао размере опасности која се надвила нас становништвом у готово свим крајевима света. Прве дане рада у новим условима др Жујовић памти по ноћним дежурствима, по правилу сваке друге или треће ноћи, у почетку од један сат пре поноћи до осам ујутру а потом све краће. Разлог за то тумачи се све већим бројем оболелих и притиском коме су били изложени здравстевни радници. Иако је наговештаја о томе било и првих дана епидемије годину дана касније слободније се говори о почетном несналажењу због кога су у посебно тежак положај доведени задужени за бригу о оболелима са најтежом клиничком сликом а такви су првих месеци епидемије, према важећим протоколима, смештани у београдске болнице. Да се међу њима нашао и по неко коме ту није место сведочи пример пацијенткиње из Ниша у шестом месецу трудноће, због страха о угрожености близанаца зачетих вантелесном оплодњом. Иако је сумња на инфекцију била повод за упућивање на даље лечење недостатак медицинске документације био је довољан за стрепњу да би, до званичне потврде о присуству

МАГАЗИН

4.4.2021.

вируса, могла да се зарази током боравка у здравственој установи. - Кад сам разговарао каже да није излазила из стана, јер је имала неку инфекцију, погледам папире и видим да нису урадили ни анализу урина па су је спаковали и послали без икаквог договора за пријем. Мислим, ако није ковид позитивна а легне на ковид одељење то је сулудо, па одбијем да је примим, али се врати после пола сата. Био је присутан и неки хирург који ју је примио, па из једне собе избаце пацијенте који су имали корону, мало проветре и сместе је а кад су стигли резултати потврди се да жена није позитивна. Било је много грешака, не само несналажења, а иако је постојала велика жеља да се свакоме помогне некад се у таквој ситуацији и одмаже, каже др Жујовић. Два месеца рада у отежаним условима довољно је за потребу да се предахне, а прилика за то је враћање у матичну установу и уобичајени режим рада. До тог тренутка преостала су још два дежурства, а сазнање да је на лечењу у једној од соба колега анестезиолог довољно да се поздрави са њим и пожели брзо оздрављење. Разлог више било је осећање одређене дозе фамилијарности појачано сазнањем да кршни делија долази из Крагујевца, али и низ заједничких тема за разговор које су утицале да се изгуби представа о времену. Неколико дана касније др Жујовић ће схватити да је, и поред прописане заштитне опреме, дуг боравак у малој соби био кобан по његово здравстевно стање и трајне последице по живот у дужем периоду. - Четири дана након тога будим се у тешкој грозници, дрхтавица, тешко опште стање, температура, видим да сам малаксао па се јавим колегиници која је била задужена за нас и кажем да највероватније нећу моћи да дођем на дежурство. Кад је чула шта се десило позове да одмах дођем и урадимо скенер грудног коша. Док чекам резултате не осећам се лоше, температура је спала а опште стање добро, па се спремам да идем кући. Међутим, кад је дошао радиолог каже ово не ваља ништа, комплетно десно плућно крило је под

пнеумонијом и морам да легнем у болницу. Замолим да одем до куће за ствари, а успут свратим да купим детету играчкицу да има неку успомену од тате ако се нешто деси. Лечење је ишло лепо и нисам имао кризе сем можда једну ноћ кад су разматрали да ли да ме ставе на кисеоник. Нисам прихватао процену да ми је лоше па сам одбио, као не ваља вам оскиметар. Већ се приближавао крај првог таласа, остало је нас десетак пацијената, ја сам а соба преко пута моје пуна. Целу ноћ чујем звуке респиратора, анестезиологе, гужву, запомагање, човек целу ноћ зове мајку и уопште није пријатно без обзира што су према мени сви били прељубазни због чега сам им дужан до краја живота, сведочи др Жујовић. Колико је током боравка у болници лечење било успешно најбоље сведочи податак о изузетно добром општем стању, и уверење како неће бити никаквих последица, што је било довољно за жељу да се по који пут на тераси посвети склековима, али само до тренутка док то нису приметили задужени за бригу о пацијентима. Разлог се огледа у чињеници како било каква физичка активност може знатно да утиче на погоршање стања. Потреба да након изласка из болнице проведе две недеље у изолацији основ је жеље да се дистанцира од породице како никога од чланова не би изложио опасности од евентуалне инфекције. По истеку тог периода, у за то посебно изнајмљеном стану, потпуно опорављен др Жујовић се вратио на посао и, у недостатку довољног броја лекара, поново нашао у скафандеру. Иако је најављивано да би са првим лепим данима инфекција могла да јењава велики редови испред амбуланте били су најбоља потврдда да то још увек није реално. Много пута су они који су се нашли у скафандеру сведочили колико је тешко провести у њему и ограничено време, посебно у периоду све топлијег времена кад, због страха од ширења инфекције, није дозвољено коришћење клима уређаја. У таквим околностима једини начин да се створе колико толико подношљиви услови

4.4.2021.

МАГАЗИН

за рад било је отварање прозора, а искуство сведочи да ни то није могло да заустави интензивно знојење. Најбоља потврда су потоци зноја који су се сливали према обући, а по који пут изливали из њих. Слично искуство дели др Жујовић коме је то било довољан разлог да преко друштвених мрежа поручи члановима Кризног штаба шта мисли о њима. - Кад сам завршио преглед пацијената и скинуо скафандер био сам мокар као да сам пливао обучен па изашао из базена, а кад схватим да сам изгубио десет литара течности из фрижидера сам узео три литре воде и напио се како бих уопште могао да функционишем. Почео сам са тренинзима у теретани, прво лагано да видим колико могу да издржим напор. То је ишло без поблема, али кад одем у продавницу да купим нешто, ако је мало више ствари, приметим да на повратку једва носим две кесе. Знојим се, губим дах, није ми добро, тешко ми је, а ако ме неко позове телефоном увек пита

зашто тако дишем. Рамишљао сам да је све последица короне, па без проблема наставио са тренинзима јер се нисам осећао другачије него пре што сам био болестан. То је трајало до иза Нове године кад сам приметио да се више замарам, и губим дах кад идем кући. Једне ноћи приметим како имам проблем да одем до купатила, губим дах и проблем је да легнем, а чим ставим главу на јастук гушим се. Онда седнем на кревет и чујем клокотање неке водице у плућима, па схватим да имам едем плућа и да ми уопште није добро. Било је током викенда, а пошто знам како наше болнице функционишу у том периоду избегавам да идем на преглед. У недељу ујутро, после сат и по спавања седећи, видим да ми није добро, па сам позвао колегиницу да ми нађе да одем негде на преглед јер ћу да умрем. То је било 15. јануара, а кад ми јави да одем до Дедиња позовем такси, уђем и ставим маску преко лица, а осећам да ми уопште није до-

бро. Таксиста вози двадесет на сат, као туристички аутобус, двадесет на сат па кажем, пријатељу можеш овако, али направићу ти проблем ако мањкам на задњем седишту а онда, сем иснпектора и полиције, нећеш имати ниједну вожњу. Оставио ме је десет метара од улаза које сам прешао са три паузе за одмор, сећа се др Жујовић најтежих тренутака у животу. Резултати прегледа су потврдили појаву едема плућа и слабу сатурацију, а све лошије опште стање довољан разлог за смештај у болницу и тестирање ПЦР методом због сумње на поновљену инфекцију. Иако су резултати потврдили како нема опасности ове врсте као гром из ведра неба деловала је информација да је корона „сажвакала“ срце о чему сведоче ожиљци на три од четири зида. Коронографија крвних судова потврдила је да нема зачепљења, а резултати провере скенером лоше стање плућа што је захтевало још једно тестирање на присуство корона вируса због сумње на акутну инфекцију.

Иако су месеци примене прописане терапије утицали на стабилизацију стања нико са сигурношћу не може да тврди о коначним ефектима утицаја инфекције на здравствено стање. Ма колико да је субјективни осећај у време прве контроле био довољан за уверење о стабилном оштем стању реални показатељи указују да је поправљено за само три процента, што се после толико времена не може сматрати значајним резултатом. Више од тога брине недовољно јасна етиологија, па се једном од варијанти до коначног става сматра биопсија срца. У ситуацији кад, због дефицита кадра и све мање здравствених радника одређених специјалности, нема поузданог патохистолога који би то знао да прочита нема ни много спремности на такав корак. - Гледаћу колико год могу да избегнем да ме неко убоде иглом у срце. Урадићу магнет па видети шта даље. Као здравствени радник који је двадесет пет година провео у здравственом систему ове земље, и све време упла-

ћивао здравстевно осигурање а у државним установама не могу ништа да урадим, принуђен сам да идем код приватника. За сада ми преостаје само чекање, мировање и уредност терапије без спорта и вежбања, па ћемо видети колико ће се стање поправити. Субјективно сам добро, и могао бих све да урадим, али не смем јер су ми тако рекли доктори. Епидемија и даље траје, па људи ово што се дешава морају да схвате озбиљно. Није ситуација само то што нам неки људи умру, него многи остају трајно оштећени, а и ја бих могао на комисију па у пензију. Имаћемо хиљаде младих момака и девојака који ће због стања плућа остати физички хендикепирани, а о томе нико не прича ништа нити помиње као могући проблем. То су хиљаде људи који ће много коштати здравствени систем, а неће моћи да кроз рад допринесу друштву јер ће остати хендикепирани. Увек смо били ноншалантни према себи, па да наставимо а онда ћемо, кроз пет или десет

година, да видимо где смо кад рачуни дођу на наплату. Здравствени фонд је испражњен, па узимамо скупе кредите да нам економија не стане, па ћемо видети колико ће све да кошта, а биће скупо јер много кошта сваки човек коме је умањена радна способност, каже др Жујовић. Различити подаци о трошковима болничког лечења пацијената са најтежом клиничком сликом повод су за процене које повећавају забринутост, још више стрепња због умањене радне способности и доприноса друштву. Разлог више за забринутост је уверење о изостанку процене о броју оболелих, још мање оних који се са захуктавањем епидемије сврставају у ову категорију. Оно што је др Жујовић доживео од тренутка блиског сусрета са вирусом довољно је за поруку свима који су имали слична искуства да се никако не опуштају и редовно контролишу здравствено стање. Посебно је питање где кад су здравствене установе и даље црвена зона. Т. Радовановић

Тековине демократских промена: Зоран Богдановић Гибе (1)

МАГАЗИН

4.4.2021.

ДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ УНИШТАВАЊА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ

- Последњег дана претходне године са радом престала краљевачка Ливница. - Београдски Алком промет раскинуо уговор о закупу са Агенцијом за лиценцирање стечајних управника као стечајним управником овог предузећа. - Прекиду рада кумовали неспособни државни чиновници под патронатом најутицајније политичке странке. - Шездесет шест тона одливака дневно 1985. године равно једномесечној производњи у последњој години рада. - Ливница успешно савладавала тешкоће и у најтежим тренуцима за српску привреду, а извоз није престао ни у периоду трајања санкција међународне заједнице. - Последњих двадесет година је обележио суноврат морала, односа према раду, постављања нестручних људи са купљеним дипломама на функције на којима се одлучује, мешање политике тамо где јој није место, уништавање привреде

Зоран Богдановић Гибе

МАГАЗИН 4.4.2021.

ако протиче време све је више оних који верују да су тековине демократских промена у октобру 2000. године највидљивије у привреди. О негативним ефектима најбоље сведочи податак да су са привредне сцене један по један нестајали индустријски гиганти а остаци неких од њих егзистирају само на папиру, док не буде окончан стечајни поступак. Да се опасност надвија и над здравим деловима сведочи пример краљевачке Ливнице која се све до краја претходне године успешно одупирала бројним изазовима. Последњег дана у години престала је са радом након што је београдски Алком промет раскинуо уговор о закупу са Агенцијом за лиценцирање стечајних управника као стечајним управником овог предузећа. Међу онима који су деценије радног века провели у Ливници не јењава уверење да су прекиду рада кумовали неспособни државни чиновници под патронатом најутицајније политичке странке. У најгласније заговорнике овог става убраја се Зоран Богдановић који је као млад инжењер дошао у Ливницу непуне четири године након њеног оснивања и ту провео више од четири деценије. То се сматра довољним за адекватну оцену пословања које се, са повременим застојима условљеним различитим факторима, у најдужем периоду кретало узлазном линијом. Исти тренд приметан је и у развоју професионалне каријере од инжењера топионице, преко шеф топионице и смене, до техничког директора и директора Ливнице. Успон је трајао до демократских промена 2000. кад је руковођење предузећем преузео кризни штаб, а искусног инжењера поставио на радно место млађег технолога. Добри познаваоци стања у овој области привређивања знају да је то најниже место у хијерархији запослених са високом стручном спремом. О односу кризног штаба према стручњацима сведочи податак да такво место никад нису попуњавали ни приправници, а камоли инжењери са више од две деценије радног стажа. Ливница је од оснивања конципирана да производи одливке за „крека

весо“ пећи, а како је програм брзо пропао технолози су задужени да конципирају нови. Колико су били успешни најбоље сведочи податак да је производња са тридесет тона челика 1978. године до 1985. нарасла на две хиљаде тона. У Ливници нико не спори да је то резултат озбиљног истраживања преточеног у приправнички рад инжењера Богдановића који је, као при доласку у ово предузеће, схватио да у Фабрици вагона има много отпадног челика. Податак да отпад није обрађиван због учвршћеног уверења да то није могуће у куполној пећи заинтригирао је амбициозног инжењера одлучног да докаже како то није тачно. Након што је Ливница 1978. године исказала губитак од три милиона динара дат је знак за узбуну, па заказан партијски састанак са циљем да се прекине са производњом и затвори погон који је егзистирао у оквиру Фабрике вагона. - Тад сам са непуном годином радног стажа већ био на постдипломским студијама, и читао доста, па сам на састанку цитирао професора Верховена који каже да је куполна пећ као добра девојка, кад мислите да је имате она вам се измигољи. Професор Кондић са Универзитета у Кембриџу је искористио нашу изреку и рекао да је ливарство као шума, што идете дубље то је више дрва. Иза мене колега Грубач пита зашто гасите Ливницу кад покушавамо да навучемо нове програме. Кад су сви навалили да гасе јави се помоћник директора за економику Борко Радовановић и каже, ало, ватрогасци, ви што хоћете само да гасите, чујете ли ове младе људе шта причају! Мени ови момци уливају пуно поверење. Обраћа се директору Гибњаре и тражи да покрије губитак, а онда ћемо на крају године видети да ли је то имало ефекта. Ми на крају 1979. имамо минимални губитак, који је више био последица пуњења фонда за амортизацију, иако је књиговодствено могло да се направи да будемо и у плусу. У међувремену вратимо три милиона динара и крене прича да Ливницу више нико не дира. Наиђе „14. октобар“ са поруџбином од четири стотине и нешто тона, почнемо

да радимо са једном па две, а 1985. са око двеста четрдесет радника изгурамо на три смене. Користили смо највећи део отпада, радили одливке за Бурму тешке и до 1.600 кила по комаду, и те године поставили рекорд свих времена. Одлили смо 6.760 тона, или 704 месечно а 66 тона на дневном нивоу, што је приближно количини коју смо урадили у децембру прошле године, каже Богдановић. Да у пласману производа по који пут владају и лични интереси Богдановић се уверио након случајне посете „14. октобру“ у време служења војног рока у Крушевцу. Посета фабрици била је прилика да, у разговору са радницима, дође до сазнања да значајна количина одливака слабијег квалитета долази из словеначких ливница. Долазак Десимира Јевтића на чело крушевачког гиганта осетио се и у Краљеву, посебно Ливници која је удвостручила пласман одливака, а разговор са референтом набавке прилика за разрешење дилеме великог броја краљевачких ливаца. Поразно делује сазнање да је на поруџбине лошијих одливака у великој мери утицало понашање словеначких комерцијалиста спремних да удовоље свакој жељу добављача. У време кад је у Краљеву при поруџбини одливака за шестомесечни рад као знак захвалности могао да добије календар из прошле године и неисправну хемијску оловку словеначки купци су били спремни да га шетају по Трсту и покрију трошкове свега што би му се учинило интересантним. Резултати које је краљевачка Ливница остваривала током 1985. године нису могли да прођу незапажено, посебно у круговима оних који су прижељкивали знатно побољшање квалитета и пласмана производа. Да значајан фактор у том процесу чине стручни људи први су схватили у Тополи и преспективном инжењеру понудили стан и кључеве од аутомобила. Да не прихвати примамљиву понуду утицала је условна одлука руководства краљевачке Ливнице да, ако на крају године буде пара, обезбеди средства за куповину стана. Разлог више је чврсто уверење да ће пара бити, а колико-

4.4.2021.

МАГАЗИН

је био у праву потврдило се након издвајања деведесет милиона динара за куповину кадровских станова за два инжењера и исплату запосленима плате и по од остатка зараде. О виталности Ливнице сведочи податак да је успешно савладавала тешкоће и у најтежим тренуцима за српску привреду, а извоз није престао ни у периоду трајања санкција међународне заједнице. Иако су уз помоћ посредника знатне количине одливака извезене за Шпанију, али само по цени која је покривала трошкове производње, девизе продате по цени вишој од званичног курса гарантовале су солидну зараду. Значајном за период од два и по месеца НАТО агресије, кад су графитним бомбама гађана постројења на брду изнад ливнице, оцењује се подршка запослених у Електропривреди Србије који су све време обезбеђивали напајање погона елетричном енергијом. - Радници Ливнице су одувек били специфични. У погону имамо и жене али нико није бежао нити се сакривао по бункерима ни у време бомбардовања, па смо радили и кад су завијале сирене јер смо знали да само тако можемо да преживимо. Никад нисмо тражили разлог да не радимо, па смо увек били на мети осталих. У време кад Фабрика вагона није имала паре да плати сировине за мензу радници су јели го пиринач у масти, а како се није много радило могли да живе на чорби. Ми не можемо, кад је топло много се знојимо, па одлучимо да купујемо месо да би се посебно спремало за нас и мензу, јер нисмо дозволили да жене које то раде једу без меса. Водили смо рачуна да наш ливац ради како треба, а због критике због меса били на стубу срама због уверења да делимо раднике. Ја сам страшно бандоглав, па сам целог века био на мети, али сам имао неколико девиза које су ме држале у животу. Увек сам говорио да кад идем главом кроз зид никад не питам како ће да прође глава, него како ће зид, и то ме је дебело коштало. Друга је девиза била, ниси пао кад си пао него кад ниси устао, а трећа Дрина је крива ре-

ка, криву Дрину нико није исправио, треба наставити са исправљањем криве Дрине, каже Богдановић и подсећа на идеју водиљу у пословању, да Ливница ради позитивно. То је могло у ситуацији ако се на крају месеца подели само оно што је зарађено, а личним успехом Богдановић оцењује податак да је у то успео да убеди и раднике. Оваква пословна политика основни је разлог да се Ливница нађе на првом месту листе локалних привредних субјеката у којима запослени током два узастопна месеца најчешће нису имали иста примања. Колико је Богдановић био атипичан директор најбоље сведочи податак да није имао ни секретарицу ни службени аутомобил, са пословним партнерима није ишао на ручкове и вечере, а кафу за странке доносио од куће. О времену проведеном међу ливцима најбоље сведоче ожиљци на телу, неретко опекотине трећег степена, а колико томе није придавао пажње податак да због тога никада није отишао на боловање. У ситуацији кад би свако ко је толико времена провео у погону бар за један период тражио бенефицирани радни стаж Богдановић то није учинио за четрдесет две године колико је провео у Ливници, најдуже у плавом мантилу међу радницима у погону. Оно што је преживео довољно је за уверење да би неко вичан писању о томе, посебно период после 2000. године, могао да напише атрактиван роман по угледу на Године које су појели скакавци, Како сам систематски уништен од идиота или Јадници. - Последњих двадесет година је обележио суноврат у сваком погледу, морала, односа према раду, постављања нестручних људи са купљеним дипломама на функције на којима се одлучује, мешање политике тамо где јој није место, уништавање привреде. Нисам ја против дигитализације и најновијих технологија, али неко мора да лије а ливарство је друга карика у репро ланцу. Иза тога долази машинска обрада и на крају производ у коме одливци настављају да живе. Да као мали нисам пио ибровачу вероватно бих одавно напустио овај

град, јер кад она уђе у крв не може да изађе. Иако сам четири године био стипендиста Фабрике вагона кад сам завршио факултет професорка ливарства Марица Бранковић је хтела да ме остави на катедри као асистента и због тога сам уписао постдипломске студије. У Фабрици вагона смо постигли споразум да уместо четири одрадим две године па наставим на факултету, али је изгледа прорадила Ибровача и ја останем у Краљеву. Нисам жалио што сам учио то што сам учио, јер ми је касније много помогло иако нисам магистрирао. Док сам радио у Фабрици вагона превео сам делове две књиге из металургије, које се и данас користе на факултету као литература за постдипломске студије, јер је један колега одштампао рукопис и направио скрипте, каже Богдановић. Да то није једино што је користило другима сведочи шестомесечно искуство преточено у дипломски рад који је професорка касније искористила на међународном симпозијуму ливарства у Букурешту. Поразно стање краљевачке привреде током последње две деценије не пружа превише оптимизма за скорији значајнији искорак напред. Разлог се огледа у потврди да од седамдесетих година прошлог века није урађено ништа значајно, понајвише јер политичари томе нису придавали посебан значај знајући да им је Краљево само успутна станица према Београду. У ситуацији кад се много значајнијим од градоначелника сматра његов тим нема превише повода за оптимизам јер су то „људи скупљени с коца и конопца“ од којих не може превише да се очекује. Добра потврда су и повремени сукоби са градским челницима током последње четири године уз ретке примере који су показивали спремност да помогну. Поводом за оптимизам не сматрају се ни тренутни привредни капацитети који запошљавају значајан број радника, понајвише због уверења да је њихово пословање у овој средини ограничено само на период у коме остварују значајнији профит. Т. Радованоовић Фото: М. Радовановић

Јубилеј најстарије ескадриле Ратног ваздухопловства

МАГАЗИН

4.4.2021.

„ТИГРОВИ“ ПОН

НОС АВИЈАЦИЈЕ - Породица „Тигрова“ највредније што у овом моменту има 98. ваздухопловна бригада. - Шездесет година под једним именом је јубилеј каквим може да се похвали мали број војничких јединица у свету, поготово ранга ескадриле. - На репу авиона са ознаком 104 лик потпуковника Животе Ђурића који је погинуо приликом извршења борбеног задатак на простору Косова и Метохије у марту 1999. године. - Три „Орла“ осликана захваљујући Удружењу пилота „Тигрови“. - Неке од могућности ловачко-бомбардерског јуришног авиона типа „Орао“, уз симулацију борбених дејстава по циљевима на земљи, демонстрирала два најмлађа пилота. - Две посаде демонстрирале борбене способности за гађање циљева на земљи из нових МИ35. - Посетиоцима пружена јединствена прилика да виде даљински пилотиране летелице и хеликоптер Х50

ојни аеродром у Лађевцима био је у четвртак место на коме су се окупили значајни људи српског ратног ваздухопловства како би допринели да се на достојан начин обележи значајан јубилеј, шездесет година од када 241. ловачко-бомбардерска авијацијска ескадрила егзистира под овим именом. Јединица је део 98. ваздухопловне бригаде формиране 28. новембра 1949. године на аеродрому Скопље као 198. ваздухопловно-ловачки пук. Први авиони у наоружању пука били су руски ловци ЈАК-3 и ЈАК-9, а први командант капетан Михајло ВранешевићБаја. Од 1952. до почетка ере млазне авијације јединица је наоружавана америчким авионима „Thunderbolt“, потом „Thunderjet“, а о односу припадника према средствима која су им поверена најбоље сведочи

МАГАЗИН

4.4.2021.

податак да је прва деценија постојања, и поред више од четири сати налета годишње, обележена без иједног удеса. Прва ескадрила 198. ваздухопловно-ловачког пука од 1. априла 1961. добија назив 241. ловачко-бомбардерска ескадрила, а популарни „Тигрови“ тај назив носе и данас. Жеља припадника била је да на шездесету годишњицу под овим именом окупи на аеродрому у Лађевцима што више оних који су дали значајан допринос њеном развоју. Била је то прилика да командант 98. ваздухопловне бригаде, бригадни генерал Зоран Продановић, потврди како је јединица током богате историје била перјаница по питању преобука, обучености, жеље и воље њених припадника да извршавају све задатке, па и оне најтеже. Ескадрила је у периоду од 1991. до

1995. године пружала помоћ јединицама на терену а 1999. са највећим бројем борбених летова упамћена по храбрости пилота постала део историје. Значајан део терета из тог периода поднели су некадашњи пилоти који су се окупили на аеродрому и потврдили да су за достигнути степен развоја заслужни сви који су последњих седамдесет две године били у њеном саставу. Шездесет година под једним именом је јубилеј каквим може да се похвали мали број војничких јединица у свету, поготово ранга ескадриле, што је добра основа за потребу да се традиција негује и у деценијама које предстоје. Због тога су се садашњи припадници, са командантом мајором Игором Ђорђевићем, потрудили да на адекватан начин означе летелице, пре свега ави-

он са ознаком 104 на коме је, приликом извршења борбеног задатак на простору Косова и Метохије, погинуо тадашњи командант потпуковник Живота Ђурић. Да његов лик сваког дана буде пред онима који ће наставити да негују традицију јединице потрудили су се чланови Удружење пилота „Тигрови“ који су финансирали осликавање три „Орла“. Због жеље припадника ескадриле да их издвоје, како би дали подстицај младим људима који се очекују у јединици, два од њих добили су на репу стилизовани лик тигра. Генерал Продановић је посебно истакао чињеницу да је породица „тигрова“ највредније што у овом моменту има 98. ваздухопловна бригада. Обележавање јубилеја је прилика да се у кратком летачком програму демонстрирају неке од могућности ловач-

ко-бомбардерског јуришног авиона типа „Орао“, а за симулацију борбених дејстава по циљевима на земљи задужена су два најмлађа пилота. Две посаде су демонстрирале борбене способности за гађање циљева на земљи из нових хеликоптера руске производње МИ35, а посетиоцима је пружена јединствена прилика да виде даљински пилотиране летелице и хеликоптер Х50 који је специјално за ову прилику долетео из Ниша. О борбеним дејствима једне од најстаријих ескадрила у свим ратовима на овим просторима, жилавости и отпорности коју је показала, постоје бројна сведочанства. Велики део њих шире се посредством друштвених мржа и сведоче о изузетном учинку до почетка априла 1999. године кад је писта аеродрома у Лађевцима оштећена до мере

да је није било могуће поправити у кратком периоду. И поред тога довољно је података који сведоче да је 241. ловачко-бомбардерска авијацијска бригада до тада извршила значајан број успешних борбених летова, последњи 3. априла. Према сведочењу пилота само дан након почетка агресије снага северноатланске алијансе са аеродрома је полетео пар „орлова“ који су се после успешно обављеног задатка вратила на почетну позиицију, а интересантним се чини податак да им је командант издао задатак на фудбалском терену у оближњем Тавнику. О увежбаности пилота 241. ловачке-бомбардерске авијацијске ескадриле сведочи податак да је први борбени лет са аеродрома у Лађевцима, од полетања до слетања након успешно обављеног задатка на територији јужне српске по-

МАГАЗИН

4.4.2021.

крајине, трајао само осамнаест минута, а да се „Орао“ у ниском лету кретао долином Ибра брзином од осам стотина километара на сат. На сваки од задатака авиони су кретали у пару, а само једном одељење је полетело у саставу четири авиона које је водио командант ескадриле. У првом нападу на аеродром у Лађевцима оштећена су само два авиона, јер су остали раније постепено извлачени и маскирани дуж магистралног пута према Мрчајевцима, касније и даље. Сведоци дешавања из тог периода потврђују да су неки касније расклопљени и чувани по разним халама око Краљева, а посебно истичу податак да је од осамнаест сачувано четрнаест авиона.

У ситуацији кад многи детаљи борбених дејстава ловачко-бомбардерске авијације током агресије НАТО снага на Савезну Републику Југославију нису познати, у борби Давида и Голијата сваки лет се може сматрати изузетним успехом и јунаштвом које могу да опишу само они који су учествовали у овим операцијама. То што не говоре превише тумачи се податком да су скромни часни и поштени људи који немају потребу за истицањем заслуга. Ипак, сведоче да су кратки летови извођени на екстремно малим висинама а дејства била изненадна, колико по времену толико и по правцу налета. Напади су вршени из бришућег лета, и у само једном налету, а у циљу избегавања ватре са земље примењивани противра-

кетни и противартиљеријски маневри. О високом степену мотивације посада својевремено је говорио и тадашњи командант бригаде, пензионисани бригадни генерал Срето Малиновић, уз потврду да су дејства изводиле најискусније посаде, а за задатке знали само командант јединице и пилоти. Општа и претходна припрема за дејство биле су благовремено и детаљно испланиране по свим елементима лета, а пилоти су унапред знали где се налазе циљеви. Историја 198. ваздухопловно-ловачког пука сведочи да је 1964. добио у наслеђе да негује традицију 423. јуришног пука НОВЈ, формирог 9. децембра 1944. на аеродрому Рума, чији су припадници херојски извршавли задатке у

операцијама за коначно ослобађање земље од окупатора. Јединица се 1971. наоружава авионима домаће производње Ј-21 „Јастреб“ који постаје њен заштитни знак и до средине осамдесетих година прошлог века носилац ватрене моћи пука. У том периоду јединица мења назив у 98. авијацијска база, а у саставу има 350. извиђачкуавијацијску ескадрилу, која базира на аеродрому Тузла, 235. ловачко-бомбардерску ескадрилу на аеродрому Лађевци, 241. и 247. ловачко-бомбардерску ескадрилу на аеродрому Скопски Петровац. Од 1986. кад у јединицу стиже авион „Орао“, у верзији јуришника и извиђача, повећане су борбене могућности јединице а пилотима пружена прилика за нове изазове и доказивања.

Истовремено, јединица располаже и авионима Н-62 „Супер Галеб“, који се користи за обуку и тренажу пилота. У години распада СФРЈ јединице 98. авијацијске базе су, у борби против сецесионистичких снага, ангажоване у дејствима на широј територији земље, а у фебруару наредне пребазиране на аеродром у Лађевцима. Од 1997. јединица носи назив 98. ловачко-бомбардерски пук састављен од 241. ловачко-бомбардерске ескадриле, стациониране на аеродрому Лађевци, и 252. ловачко-бомбардерске ескадриле у Батајници, а њени припадници званично носе амблем стилизованог тигра. За време напада НАТО снага на Савезну Републику Југославију припадници 98. ловачко-бомбардерског пука, су

као јединица ваздухопловства са највише борбених летова у одбрани земље, под геслом „Отаџбина изнад свега“ извршавали све постављене задатке. Приликом изврашавања борбеног задатка, 25. марта 1999. годне, храбро је погинуо командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле потпуковник Живота Ђурић који је постхумно одликован Орденом за храброст. На аеродрому у Лађевцима је у јуну 2007. формирана 98. авијацијска база, са јединицама које су до тада базирале на овом и аеродромима Поникве и Ниш, а 2013. променила назив у 98. ваздухопловна бригада који поносно носи и данас. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Кад у стомаку заиграју лептирићи

МАГАЗИН

4.4.2021.

ЈЕДНОМ У КРАЉЕВУ, ЗАУВЕК КРАЉЕВЧАНИН

- За авијацију, у оквиру ње посебно летачки позив, значај јаке и снажне породице је веома велики. - 241. ловачко-бомбардерска авијацијска ескадрила остварила најбољи учинак у Ратном ваздухопловству. - Велике силе, увек кад планирају преузимање простора који нису њихови, јавности продају добро познате приче о људским правима и сличним вредностима. - Рат на простору Косова и Метохије није изгубила војска, већ политика, а последице примене Војнотехничког споразума огледају се у знатно неповољнијој понуди западних сила него пре агресије. - На територији Србије било је дејстава који се ни по чему не могу назвати војним. - Највећа светска сила тестирала добар спектар различитих убојних средстава

Срето Малиновић

Фото: М. Радовановић

ојнички позив је одувек био везан са честим променама места боравка, а задржавање у неком бар на неко време по правилу прилика за успостављање посебних односа са новом средином. О томе сведочи пезионисани генерал Срето Малиновић који после година одсуства сваки долазак у Краљево доживљава као повратак кући. Један од последњих поводом обележавања шездесете годишњице постојања 241. ловачкобомбардерске авијацијске ескадриле из састава 98. ваздухопловне бригаде био је прилика за подсећање на живот у овој средини, али и догађаје с почетка последње деценије двадесетог века када је распад Југославије одлучујуће утицао на дислоцирање јединице којој је припадао, из Скопља у Краљево. Много година касније Малиновић признаје да је, након доласка у фебруару 1992. врло брзо стекао значајан број пријатеља који су допринели да Краљево прихвати као свој град. Најбоља потврда је, каже, да и даље осећа носталгију која се манифестује посебним осећањем сличним ономе када се осећају лептирићи у стомаку, а све је довољно за значајну дозу неразумевања свих који показују и најмање незадовољство животом у овој средини. Са дистанце од скоро три деценије све је чвршће уверење како би много чега био ускраћен да прве две године последње деценије двадесетог века није отпочело прикупљање јединица са свих територија бивше државе и повлачење према Србији. До успостављања Савезне Републике Југославије, са јасно дефинисаним оквирима и структуром ваздухопловства и војске у целини, ту се у једном тренутку нашла велика количина ратне технике и људства. Тај период су теже од других доживљавали професионални војници, посебно они код којих су изненадна и неочекивана дешавања утицала на распад породице. Многи припадници оружаних снага доживели су оно што је мало ко очекивао да ће се догодити, распадање породице по верским и националним шавовима, па су многи способни и вешти у својој професији, што су доказивали у деценијама пре тога, нагло почели да вену. Још једном се потврдило да су најтежи ударац осетиле особе у специфичној професији каква је авијација, у оквиру ње посебно летачки позив, где се пресудним за опстанак оцењује допринос јаке и снажне породице. - Ја сам врло брзо, у септембру 1992. године, постао командант ударне 241. ловачко бомбардерске авијацијске ескадриле и покушавао да свој шарм уградим у обуку борбеног јуришног пи-

МАГАЗИН

4.4.2021.

лота, а резултати које смо имали после 1999. доказују да сам у томе успео јер је јединица остварила најбољи учинак у Ратном ваздухопловству. Свако ко је проживео деведесете, и видео како се наше политичко руководство копрца и не сналази у таквој ситуацији, могао је очекивати да ћемо доћи у позицију да заратимо са цивилизацијом којој суштински припадамо. Отуда највећа замерка руководству једне државе која је изложила свој народ ономе што нам се десило 1999. године. По свим нормама међународног права била је то класична агресија једног војног савеза и не треба да бежимо од такве квалификације тог чина, а у историји мора бити записано да је то акт војног савеза који се до тада декларисао као одбрамбени, каже генерал Малиновић подсећањем да је посебно карактеристична била 1999. година и период припрема за оно што следи. Војници су били свесни да је сукоб са северноатланском алијансом неизбежан, првенствено због интереса њених чланица, а то је и после више од две деценије и данас видљиво на територији јужне српске покрајине. Искусном војнику је још тада била јасна историјска чињеница да велике силе, увек кад планирају преузимање простора који нису њихови, јавности продају добро познате приче о људским правима и сличним вредностима. Спремност да државну територију, или само њен део, бране сопственим животима разлог је да војници тешко доживљавају одлуку државних органа о повлачењу, а управо то се догодило у пролеће 1999. године након потписивања Кумановског споразума. Добро сагледавање ситуације на терену и последице споразума појачавају уверење искусног војног старешине, мада то некима није драго чути, да рат на простору Косова и Метохије није изгубила војска, већ политика. Колико је у праву сведочи податак да се последице примене Војнотехничког споразума огледају у знатно неповољнијој понуди западних сила него пре агресије. Задатак јединице којом је командовао генерал Малиновић био је пружање непосредне подршке јединицама у додиру и посредно дејство по јединицама и инфраструктури непријатеља ван територије земље која је могла одлучујуће да утиче на исход рата. - Ми смо били подршка јединицама Копнене војске, пре свега Приштинског корпуса и Треће армије, на територији Косова са задацима које нисмо извршавали. Чини ми се да је неко разумно донео такву одлуку, јер је питање каква би после тога била репресија. О томе се може само нага-

МАГАЗИН

4.4.2021.

ђати али, познавајући како су осетљиви на властите жртве, мислим да би била неселективна. О томе сведочи податак да је на територији Србије било дејстава који се ни по чему не могу назвати војним, мостови у Варварину и Трстенику, бомбардовање телевизије што није избор ратног циља него ратни злочин за који није одговоран пилот који је испалио пројектил него онај које наложио да се изврши дејство по том објекту. Ми смо задатак из те фазе обавили у потпуности, подржали смо јединице у њиховим дејствима и, у садејству са јединицама Копнене војске, буквално заштитили територију и дејства суштински пребацили на границу, каже Малиновић и подсећа да су се на мети НАТО авијације у више наврата нашли објекти аеродрома у Лађевцима. Иако је међу првима страдала писта за седам дана је обновљена на опште изненађење непријатеља и врховне команде, а колико је јединица из Лађеваца претила најбоље све-

доче поновљени напади и оштећења која је било нерентабилно поправљати, јер би то захтевало улагање значајних материјална средстава и доста времена. И поред тога пронађене су могућности за алтернативне летове у случају потребе да се држава брани по сваку цену. Знали су искусни ваздухопловци да се аеродром не може склонити, али да се авионима и даље може манипулисати у мери у којој то дозвољава конфигурација терена и могућност изласка из склоништа. Искуство стручњака било је довољно за процену да су, сем писте, остала оштећења минимална што је резултат мера оперативно тактичког маскирања којима је спречено да аеродром буде у потпуности избачен из употребе. - Све време дејстава били смо спремни и чекали на задатке из друге фазе, уколико се Врховна команда одлучи на такав потез. У односу на величину стаза које смо импровизовали од путева то је било веома ризично, али

Срето Малиновић

када је ситуација таква да нема избора нема онда се не поставља никакво питање, него се иде на извршење задатка. Сем специјалних састава за обуку и вођење јединица терористичке ОВК и навођење њихове авијације, НАТО није извршио агресију свом снагом чију је меру неумесно и поредити. Ми смо се сударили са најјачом војном силом у историји ратовања, по снази оружја, системима, прецизности, могућностима извођења и прикупљања података о снагама и покретима јединица. У таквим околностима били смо буквално као на длану највећој светској сили која је на нама тестирала добар спектар различитих убојних средстава. У беседи коју сам ја 24. марта у јутарњим сатима изрекао пред мојим момцима, пре него што сам прелетео за Батајницу да преведем јединицу на аеродром Поникве, саборцима сам се обратио онако како сам то увек радио као први међу једнакима. Потврда онога шта нас чека, и шта нам је чини-

ти у томе, значајно је стабилозовала и подигла морал јединице и спремност за обављање задатака, што се касније показало у реализацији а на шта сам ја јако поносан и данас, каже Малиновић. И поред потврде да је страх природна појава није тајна да се појачава у сусрету са непознатим, посебно кад је у питању нетипични непријатељ снаге и могућности чије је размере тешко предвидети. Да у конкретним условима буде потиснут у други план утицала је потреба да се, у судару са неопходношћу, спремно дочека први удар и сачува људство, а изврши поверени задатак. Малиновић признаје да је у таквим околностима највећи страх био да ли ће бити достојан времена и позиције на којој се налазио. А колико је био најбоље потврђује резултат јединице чији су припадници у специфичним условима урадили највише што се могло. Награда за то стигла је у виду одликовања које скромни командант не сматра само својим, већ призна-

њем јединици у чијем се саству налазио на најекспониранијој позицији. Иако је први сусрет са НАТО авијацијом доживео неколико година раније, за време ратних операција на територији Републике Српске, искуство потврђује да је током 1999. године далеко превазиђем број напада и количина убојних средстава којима је, поред активне војске, знатној опасности било изложено и цивилно становништво. То је, каже Малиновић, разлог више да се не размишља превише о ефектима разарања стационарних објеката а да се, предузимањем мера које омогућавају природа и амбијент, што боље заштити људство и техника. Прошло је две деценије од времена кад је Срето Малиновић, у складу са захтевима службе, прекомандован у Београд. Колико је Краљево остало у срцу осталим члановима породице најбоље потврђује податак да су у овој средини остали још пет година а и то је разлог да Краљево сви осећају као свој град. T. Радовановић

Пет милиона долара развоју малих бизниса

МАГАЗИН

4.4.2021.

ИНОВАЦИЈАМ

МА ДО ЗВЕЗДА

- Првих милион долара бесповратних средстава малим бизнисима и свима који желе да дигитализују пословање и улажу у развој иновативних производа и услуга. - Кључни приоритет Владе дигитализација и убрзани привредни развој заснован на науци, креативности и новим технологијама. - Више од две трећине великих привредних друштава у категорији иновативних, док тај проценат код мањих још није достигао половину. - У наредне три године више од три и по милиона долара за око сто домаћих стартап тимова, предузетника, микро, малих и средњих предузећа. - Рок за пријаве истиче 4. јуна. - Појединачни износи бесповратних средстава од петнаест до сто хиљада долара

4.4.2021.

МАГАЗИН

ационална алијанса за локални економски развој је, у сарадњи с Владом Србије и подршку компаније Филип Морис, објавила јавни позив за доделу првих милион долара бесповратних средстава малим бизнисима и свима који желе да дигитализују пословање и улажу у развој иновативних производа и услуга како би отворили нова радна места и освојили нова тржишта. Први годишњи конкурс организован је у оквиру трогодишњег пројекта StarTech, вредног пет милиона долара, који је покренут с циљем унапређења конкурентности домаће привреде и читавог иновационог екосистема. Од пројекта се очекује да допринесе остварењу кључних приоритета Владе који укључују дигитализацију и убрзани привредни развој заснован на науци, креативности и новим техноло-

гијама, а партнери најављују да ће заједно радити на повезивању факултета, научно-истраживачких центара и привреде са циљем развоја иновативних производа и услуга. Први потпредседник Владе, и министар просвете, науке и технолошког развоја, Бранко Ружић подсећа да су активности предвиђене пројектом препознате и уврштене као мере у Акционом плану за спровођење Стратегије паметне специјализације за период до 2017. коју је припремило Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Према подацима Завода за статистику, више од две трећине великих привредних друштава у земљи сврстава се у категорији иновативних, док је тај проценат код мањих знатно нижи и још није достигао половину, а једним од кључних изазова оцењена је слаба доступност финансирања иновативних

пројеката. Због тога ће, као први стуб пројекта, у наредне три године путем грантова бити додељено више од три и по милиона долара и подржано око сто домаћих стартап тимова, предузетника, микро, малих и средњих предузећа којима ће бити обезбеђено и неколико хиљада сати експертске подршке. Директор корпоративних послова за регион југоисточне Европе у компанији Филип Морис Иван Милетић потврђује да је ова компанија, пажљиво пратећи визију Владе Србије у погледу трансформације српске економије, препознала да својим примером може пружити инспирацију а кроз овакав пројекат и финансијску подршку фирмама. У компанији не крију жељу да се помогне држави у изградњи екосистема који ће бити привлачан за пословање иновативних компанија.

Представљање јавног позива је и прилика за потврду да ће Србија са великим бројем предузетника, малих и средњих фирми које су усвојиле дигитално пословање, фокусирају се на иновативност, генеришу производе или услуге високе додате вредности и лакше наступају на страним тржиштима, бити земља са још јачом и отпорнијом економијом. Други стуб пројекта биће усмерен на унапређење регулаторног оквира за пословање иновативних компанија и промоцију иновација, највећих иноватора и земље као инвестиционе дестинације. Добра потврда огледа се у податку да је Србија прошле године поправила пласман на Глобалном индексу иновација за четири места и сада је позиционирана на педесет треће међу сто двадесет девет земаља, а иако се у области иновација боље коти-

ра у односу на већину економија са сличним бруто домаћим производом, у европским оквирима је и даље међу пет најслабије пласираних. Зато се кроз пројекат предлажу решења за подстицање дигиталне економије и унапређење позиције земље на Глобалном индексу иновација. Право аплицирања за бесповратна средства имају предузетници, микро, мала и средња предузећа, као и тимови физичких лица до пет чланова. У оквиру првог позива моћи ће да конкуришу за укупно милион долара, а висина гранта зависиће од категорије за који аплицирају. У оквиру средстава намењених стартап тимовима или бизнисима основаним не пре 2019. године, уз суфинансирање од десет одсто, у циљу развоја иновативне идеје могуће је конкурисати за грантове од петнаест до двадесет пет хиљада долара.

Уз финанисрање од петине вредности пројекта мала и средња предузећа могу да конкуришу за грантове од двадесет пет до педесет хиљада долара за пројекте дигиталне трансформације или развоја иновација. Уколико уз то планирају нова запошљавања, и излазак на инострано тржиште, могу да рачунају на бесповратна средства од педесет до сто хиљада долара, уз услов да уложе тридесет одсто сопствених. Рок за пријаве истиче 4. јуна, а детаљне информације о програму, свим условима и неопходној документацији за учешће, заинтересовани могу да нађу на интернет сајту www.startech.org.rs, путем контакт центра на адреси info@startech.org.rs или позивом на број 0800 000020. T. Радовановић Фото: НАЛЕД

МАГАЗИН 4.4.2021.

Ускршња посланица надбискупа Хочевара

„ШTA ЧОВЕК ПОСЕЈЕ, ОНО ЋЕ И ПОЖЊЕТИ…“ Предрага браћо и сестре, предраги сви ви, пријатељи, у Ускрслом Богочовеку Исусу Христу! Не могу другачије да започнем овај сусрет с вама, а да вас, смерно се ослањајући на реч самог Господара живота, смрти и подземља Господа нашег Исуса Христа, не поздравим са: „Мир вама!“ Мир, дакле, свима вама, браћо и сестре, који слушате или читате ове скромне речи моје Ускршње посланице за 2021. годину. И ова је година на планетарној равни обележена пандемијом ЦОВИДА-19. Та чињеница ме, с једне стране, чини силно неспокојним, али ме, с друге, још силније усмерава ка спасоносној стварности промишљања, трагања и процењивања целокупног људског живота. Као човеку који во-

ли живот и повест, тешко ми је да схватим како је могуће да је читаво човечанство готово дословце клекло пред овом појавом. Протеклих деценија, медији и часописи, као и научна гласила, извештавали су о толиким, величанственим резултатима науке и иновативним научним открићима. У многим лабораторијима, научници су ако смем тако рећи – почели чак кројити ћовекову судбину: хоће ли нам се родити мушко или женско дете, оваквих или онаквих очију, оваквог или онаквог изгледа… Прослављајући „победничка“ постигнућа генетике, стручњаци се, дакле, увелико поигравају са основним јединицама живота, у природу уводећи нове везе, нове комбинације, производећи већ сада наизглед привлачне и до сада невиђене плодове.

Да ли је онда могуће да у овом „победничком“ свету „науке и развоја“, сићушни, невидљиви вирус Цовид-19 закочи целокупан наш прогрес и успех, и блокира нам економију? Није ми, браћо и сестре, до тога да овде неодговорно лицитирам, изводим јефтине закључке или се бавим некаквим теоријма завере… Како год приступали овим појавама, и уз пуно уважавање свих ових веома комплексних питања, никако не можемо и не смемо заобићи речи Апостола народа, светог Павла, који у својој првој посланици – Посланици Галатима – поручује овако: „Не варајте се: Бог се не да обмањивати, јер шта човек посеје, оно ће и пожњети. Јер ко сеје у тело своје, од тела ће пожњети трулеж, а ко сеје у дух, од ду-

МАГАЗИН 4.4.2021.

ха ће пожњети живот вечни.“ (Гал 6. 7 8) Сматрам, браћо и сестре, да сви морамо понизно признати: овај наш тако привлачни, видљиви и опипљиви свет дословно нас је уловио у сопствену замку. И то зато што претежно живимо тако као да стварно и једино постоји само тај видљиви, опипљиви и материјални свет. Народи и државе улажу дивовске напоре за телесно здравље и телесну лепоту. О човековом, пак, духу, данас се не говори много. У нашим школама, на пример: колико само места има за природне науке, за технологију и материјалну комуникацију, док је „дух“ исувише често заборављен или је гурнут на периферију. Државне структуре данас мисле да су „модерне“ и савремене само у оној мери у којој конфесионални веронаук избацују из својих школских програма. Парламенти сматрају да су суверени само онолико колико из свог законодавства могу искључити Бога – Бога Творца „свега видљивога и невидљивога“, а тако и Творца „природног закона“. На тај начин су парламентарни посланици преузели власт над подручјима за која они као припадници једне историјске институције не могу бити компетентни. Историјске институције треба да признају да је управо Бог Творац утемељио људско биће, а не да је оно дело самог човека. Управо зато наше људске институције, које имају и право и снагу за доношење и повесно утемељење државних устава и закона, не могу надићи закон или устав Божјих заповести, које нам је, на гори Синај, Творац дао. Људски закони, исто тако, не могу надићи утемељеност закона о блаженствима, дакле закона о животу у Духу. Божје заповести нису плод неког историјског или волунтаристичког прагматизма, него су плод Божје стваралачке свемоћи. Само стваралачка свемоћ Господња може држати и чувати овај свет, а тако и човека и човечанство. И даље: у кризним штабовима овога света нема места за „Дух“, за оно духовно, за оно што је човеку, као религиозном бићу, истински битно. За „Дух“, дакле, који једини ствара културу и трајне цивилизацијске тековине… А то су управо достојанство и квалитет свих узајамних односа, и брижна љубав свих нас за све нас, и за јавно и опште добро. Да, сви ми треба да исповедимо свој општи грех: све док у својим плановима искључујемо присуство свог духа и Божјега Светог Духа, не можемо досегнути целовити поглед на човека као таквог, на односе у друштву, па

ни на свеукупно здравље друштва и појединаца. Браћо и сестре, ето зашто је највећи духовни догађај који славимо, Ускрс, од тако пресудног значења за здравље и спасење човечанства. Ако се не бавимо изворном логиком, интегралном филозофијом и истинском религијом, како ћемо онда живети по Духу? Ако свој дух не хранимо „Речју живота“ (Светим писмом) и не снажимо га „тајнама бесмртности“ (Сакраментима) нужно ћемо око себе сејати и жњети „трулеж“. Потребна нам је, пре свега, мудрост живота… А до ње долазимо само ако смо отворени невидљивом, бесмртном и вечном животу и његовим законима. Човечанство, дакле, не може бити руковођено само егзактним наукама, само жељом за профитом, само жељом за уживањем, каријеризмом или само дигиталном мрежом и видео-забавама. Човечанство може напредовати само силином истинског и аутентичног људског духа и силином Божјега Светог Духа. Онима којима се указао, Ускрсли Господ је пре свега удахнуо Божји Дух, а затим им пожелео Божји мир. Без Духа Ускрслог Христа нема, дакле, аутентичне „новости живота“. А то значи: ако ми, људи, сами себе духовно не преображавамо и не примамо Божјег Светог Духа, никако не можемо живети здраво и не можемо живети у хармонији са читавим створеним светом. Када не би било тако, у нашим календарима не би требало да постоји Ускрс. Јер Ускрс, браћо и сестре, није наш људски избор, него Божји, и досадашња историја га је управо потврдила као таквог. А шта желимо ми, људи данашњице? Па већ сама чињеница да и сам Ускрс празнујемо и славимо раздвојени, говори да „сејемо у тело“, а не у дух. Управо зато, свима желим истинско и животворно Ускршње славље! Силином свога духа и силином Божјега Духа преображавајмо себе саме у Божје синове и кћери. Тако ће наша прослава Ускрса бити срећна и благословљена. Ускрсли Господ је, не заборавимо, међу нама присутан по својој стваралачкој Речи и по својим Светим Тајнама, а то значи да заиста велике идеале можемо досегнути. Приступимо Му, дакле, пуном вером и с пуним поуздањем! У том духу вас благосиљам у име Оца и Сина и Духа Светога! Да: Христ је ускрснуо, уистину је ускрснуо! Христос васкресе Ваистину васкресе! Ваш Станислав

Сећање на добровољне омладинске радне активности

МАГАЗИН

4.4.2021.

ДОПРИНОС РА А

- Радне акције су биле незаменљив облик друштвеног, радног и идејно-политичког организовања младих у изградњи земље, а на њима се развијала друштвено-самоуправљачка свест, радне навике, братство и јединство, стваралаштво, солидарност, патриотизам и интернационализам. - У периоду од 1946. до 1990. године 11.500 омладинаца и омладинки општине Краљево чинило је 180 омладинских радних бригада које су радиле широм Југославије проносећи славу жичко-гружанских, жичких и краљевачких бригада. - Краљево је дало већи допринос добровољном омладинском раду него други градови у Југославији исте величине. - ОРА „Ибар је“ 1981. године прерасла у савезну омладинску радну акцију на којој је до 1990. године 7.340 бригадира сврстаних у 166 бригада пошумило 4.870 хектара голети у општинама Краљево и Рашка

АЗВОЈУ ЗЕМЉЕ

рви дан априла је деценијама био резервисан за прво окупљање великог броја младих а локалне радне акције, од тог дана усмерене на уређење животне средине, биле су својеврсна припрема за бројне друге на вишем нивоу организоване током три летња месеца. На локалним омладинским радним акцијама вршио се избор и квалификација младих на савезне радне акције широм Југославије, а и током целе године организован је друштвено корисни рад у школама, али и друге вишедневне радне активности, пошумљавање голети, озелењавање јавних површина, чишћење и уређивање излетишта, паркова, спомен обележја и других простора. Велики допринос овим активностима давале су друштвене организације међу којима се издвајају Покрет горана, извиђачи, феријалци, Пионирски инструктори и други, а први април сваке године био је дан смотре, договора и организовања за наступајуће периоде. Омладинске радне акције извођене су свуда где су за то постојали услови, посебно тамо где није могла да се користи механизација, као што је пошумљавање голети на изузетно стрмим теренима, чишћење водотокова и уређење водоодбрамбених насипа, земљани радови на шкарпама поред ауто-путева, озелењавање школских дворишта и других простора, сакупљање секундарних сировина, археолошка ископавања и многи други послови. За мање од пола века на омладинским радним акцијама широм Југославије учествовало је једанаест и по хиљада Краљевчана који су дали знатан допринос обнови и изградњи земље после страдања у рату. Значајним у том периоду оцењује се изградња младих генерација у друштевно-политичком, идејно-васпитном и економском смислу кроз Савез социјалистичке омладине Југославије. Од појаве вишестраначја, почетком деведесетих година прошлог века, овај вид организовања младих је нестао, али су учесници бројних радних акција наставили да се окупљају 1. априла, или који дан пре тога, како би се подсе-

МАГАЗИН

4.4.2021.

тили на све што је до тада широм Југославије остварено добровољним радом. Онима који су остали привржени идејама добровољног омладинског рада краљевачко Друштво акцијаша „Ибар“ је и ове године пружило могућност да се састану и, пред почетак априла, подсете на бројне пријатне и тешке тренутке који су обележили период сазревања. Задовољство је појачано сазнањем да су се на једном месту окупили и бројни бивши омладински функционери са територије некадашњег Краљевачког региона који је обједињавао рад петнаест општина. За разлику од данашњих организација младих у то време су постојале различите друштвене, спортске, радне и друге организације које су их усмеравале према правим вредностима у животу. И поред уверења да их сада нема није нестала нада да ће их у догледно време бити, да ће се околности променити а млади показати више жеље за овом врстом активности и наставити далеко боље, лепше и успешније, тамо где су старије генерације заустављене почетком последње деценије прошлог века. Велики број Краљевчана је учествовао и на међународним радним акцијама, у Пољској и другим земљама, као и земљама у окружењу. Бригаде су биле врло успешне што је одлучујуће утицало да Републичка конференција Савеза социјалистичке омладине Србије Краљевчанима повери организацију Омладинске радне акције „Ибар“ на пошумљавању голети којима је претила опасност од ерозије. Акција на пошумљавању голети у Ибарској клисури, између 1980. и 1990. године окупила је 166 бригада и 7.340 бригадира који су, садњом дванаест милиона садница четинара на простору од Краљева до Рашке, пошумили 4.870 хектара голети. У оквиру пројекта Србија без голети до 2000. године остварен је резултат изузетног еколошког и привредног значаја, који из године у годину постаје све вреднији, а све је присутније уверење како би, да није реализован тада, то данас било немогуће. Осам година након што су послед-

њи пут организоване омладинске радне акције у Југославији основано је Друштво акцијаша „Ибар“ са задатком да негује успомену на добровољни омладински рад, настави са организовањем омладинских радних акција, делује васпитно и афирмативно на млађе генерације. У том циљу приређује изложбе, организује скупове и издаје публикације са темама о омладинским радним акцијама, одаје признања заслужним члановима друштва, учествује у заштити човекове околине и хуманитарним акцијама. Уз помоћ друштва, и необично ударничко и акцијашко залагање Душана Јанићијевића, издата је књига „Добровољни рад омладине Краљева од 1945. до 1990. године“ у тиражу од хиљаду примерака. Књига има изузетну историјску вредност, јер су у њој сачувани бројни драгоцени подаци који би се потпуно изгубили. Друштво је 2008. године на чесму здраве изворске воде у месту Горње Жарче, поред магистралног пута иза Ушћа где су била радилишта Омладинске радне акције „Ибар“, поставило спомен плочу са подацима о ефектима десетогодишњег рада што је признање за све њене учеснике. Омладинске радне акције су биле специфичан вид дружења различитих категорија младих људи, у првом реду оних који због економске ситуације нису били у прилици да оду на летовање, а претеча су волонтеризма који је све више заступљен у највећем броју земаља света где се промовише на посебан начин. У Краљеву постоји уверење да би у будућности овај начин деловања младих могао да се реафирмише као посебан изазов због сазнања да се кроз рад пружа помоћ онима којима је потребна, а сваки учесник у том процесу осећа посебно вредним. Данашње генерације овај дан не препознају као вредност нераскидиво везану за добровољни омладински рад и живот у колективу по опште прихваћеним правилима који је у многоме утицао на изградњу личности. Без права да позивају друге да прихвате такав систем вредности некадашњи акцијаши апелују на оне који су про-

МАГАЗИН

4.4.2021.

шли кроз омладинске бригаде да искуства омладинског рада пренесу на најближе, а сваког 1. априла поново се подсете на дане које су провели на акцијама. Традиционална окупљања учесника омладинских радних акција увек су прилика за подсећање да су краљевачки акцијаши деценијама уназад реализовали бројне активности, а отпочели непосредно по завршетку Другог светског рата који је оставио пустош на простору Југославије. Иако многи од њих нису живи акцијаши их се, уз дужну захвалност, сећају понајвише због чињенице да су млађима оставили у наслеђе акцијашки дух и обавезу да наставе истим путем стварајући будућим генерацијама добру основу за бољи живот. Некадашњи омладинци, сада људи у озбиљним годинама, потврђују како су радне акције биле незаменљив облик друштвеног, радног и идејно-политичког организовања младих у изградњи земље, а на њима се разви-

јала друштвено-самоуправљачка свест, радне навике, братство и јединство, стваралаштво, солидарност, патриотизам и интернационализам. Појам ударника са омладинских радних акција је био феномен и узор младима кога је друштво изузетно ценило, а заједница награђивала додатним поенима приликом бодовања за запошљавање. Од завршетка Другог светског рата, и првих омладинских радних акција, друштво је прошло кроз изузетно турбулентно време које су обележиле бројне негативне појаве, распад Југославије, грађански рат, бомбардовање од стране НАТО алијансе, санкције међународне заједнице, незапамћена хиперинфлација и друге. У таквим околностима неки акцијаши су показали спремност да све што је учињено ставе у негативни контекст политичке борбе. Да им није успело. најбоље потврђују засађене шуме и друго што је рађено, а што се и данас види.

Радне акције омладине Краљева Радне акције омладине Краљева започеле су одмах после ослобођења града после Другог светског рата кад се омладина латила рашчишћавања рушевина са улица после тешких борби за ослобођење града. Најпре је формиран радни батаљон, а затим образоване радне бригаде, по школама, предузећима и селима, које су сваког дана негде радиле, уклањале трагове рата из тадашње железничке радионице, уређивале Пљакин шанац, ишле на сечу и пренос огревног дрвета, радиле на градској економији. Од тада па све до 1990. године организација младих Краљева организовала је локалне радне акције. У сваком селу, на поправкама путева, изградњи спортских терена, изградњи задружних домова, сетви и жетви, регулисању корита река и потока, крчењу утрина, изградњи водовода, из-

омладинским радним акцијама у општини Краљево остварено је 107 хиљада 254 радних часова, од стране 29 хиљада 601 бригадира, а вредност изведених радова достигла је шест милиона 400 хиљада динара. Када су 1946. године почеле велике савезне омладинске радне акције на обнови и изградњи земље омладина града, општине и среза Краљево се одазвала у великом броју, па је било и прекобројних. Краљевчани су учествовали на свим омладинским радним акцијама од прве, изградње Посавског канала и омладинских пруга Брчко – Бановићи и Шамац – Сарајево, до последњих Вуковар 89. и Младинске работне акције Скопје 89. У периоду од 1946. до 1990. године 11.500 омладинаца и омладинки општине Краљево чинило је 180 омладинских радних бригада које су радиле широм Југославије проносећи славу жичко-гружанских, жичких и краљевачких бригада. Краљево је дало већи допринос добровољном омладинском раду него други

градови у Југославији исте величине. Краљево је са великим успехом организовало савезну Омладинску радну акцију „Ибар“ на пошумљавању голети. Започета је 1980. године као локална, ОРА „Ибар је“ 1981. године прерасла у савезну омладинску радну акцију на којој је до 1990. године 7.340 бригадира сврстаних у 166 бригада пошумило 4.870 хектара голети Ибарске клисуре у општинама Краљево и Рашка. Поред борбе за кубике на омладинским радним акцијама ништа мање важне нису биле друштвене активности које су чиниле идеолошко политичка, културно забавна, техничко-образовна и спортско-рекреативна област. Обим и кавалитет друштвених активности на омладинским радним акцијама прошао је дуг пут развоја и унапређивања од течајева за описмењавање на омладинским пругама 1946. и 1947. године до курсева за програмирање на рачунарима на ОРА Ибар 1985. године. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

градњи школских зграда. У свим предузећима, на производним такмичењима, на сакупљању секундарних сировина, пребирању руде, уређењу круга предузећа, уређењу спомен обележја и у школама на изградњи спортских терена, уређењу школских дворишта, пошумљавању голети, уређењу града, чишћењу шума од губара, уређењу плаже на Ибру. Највећи број већих локалних радних акција организован је тако да су у њима учествовали радничка, школска и сеоска омладина, а чешће и припадници краљевачког гарнизона Југословенске народне армије. Само у 1948. години омладина града на локалним радним акцијама је дала 181 хиљаду добровољних радних сати, што је у новцу износило тадашњих милион и 800 хиљада динара. У току 1960. године на подручју општине Краљево током 4.810 сати 2.405 омладинаца и омладинки извело је радове чија је вредност процењена на 312 хиљада 650 динара. У 1980. години на

МАГАЗИН

4.4.2021.

Краљеву треба добар План квалитета ваздуха

СНАЖНО ЗЕЛЕНО - Двадесет представника јавног, цивилног и приватног сектора размотрило различите аспекте вишегодишњег проблема загађеног ваздуха у Краљеву током грејне сезоне. - Фокус на активности локалне самоуправе како би се смањио утицај повећаних концентрација суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5. - Учесници организовани у три мешовите групе, сачињене од представника различитих сектора, трагали за моделима будућег заједничког деловања у циљу унапређења квалитета ваздуха

авном презентацијом пројектних идеја усмерених на могућу сарадњу јавног, цивилног и приватног сектора у решавању вишегодишњег

проблема квалитета ваздуха у Краљеву завршена је дводневна радионица коју је организовао „Краљевачки развојни центар“. Закључак око кога је по-

стигнут консензус свих учесника радионице је да Краљеву треба добар и применљив План квалитета ваздуха, а не документ чијим ће се усвајањем за-

довољити пука форма и законска обавеза. Радионица је једна од активности пројекта „Заједничким деловањем до чистијег ваздуха“, започетог у септембру прошле године, кога „Краљевачки развојни центар“ реализује у партнерству са удружењем грађана „Нови Пут“ уз помоћ Београдске отворене школе. Пројекат се спроводи у оквиру првог круга програма „Снажно зелено“ којим Европска унија подржава ангажман цивилног друштва у области заштите животне средине, а двадесет учесника радионице, представника јавног, цивилног и приватног сектора размотрило је различите аспекте вишегодишњег проблема загађеног ваздуха у Краљеву током грејне сезоне. На врсте, обим и проблеме које грађанима узрокује загађени ваздух, кроз садржајне презентације, указали су стручњаци јавне управе, Завода за јавно здравље Краљево и Дома здравља

Медикус Универсалис. Фокус је стављен на активности које предузима локална самоуправа, и оне које би тек требало да предузима, како би се смањио утицај повећаних концентрација суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5 у ваздуху током грејне сезоне, а учесници организовани у три мешовите групе, сачињене од представника различитих сектора, трагали су за моделима будућег заједничког деловања у циљу унапређења квалитета ваздуха. Највећа сагласност постигнута је у вези са предлозима за обавезну мултисекторску сарадњу у креирању јавних политика кроз документ „План квалитета ваздуха у граду Краљеву“. Од локалне самоуправе очекује се да усвоји овај документ који је пре скоро годину дана прошао проверу Градског већа, а и даље је у статусу нацрта. Као такав, уз бројне примедбе, прослеђен је Министарству заштите животне сре-

дине које је финансирало израду документа, али још није дало сагласност на њега. Европска унија је од 2000. године Србији донирала више од три милијарде и шест стотина милиона евра за подршку развоја, квалитета живота и реформи у области цивилне заштите, заштите од поплава и помоћи поплављеним подручјима, образовања, повезаности, заштите околине, здравствене заштите и заштите потрошача, културе, владавине права, локалног развоја, послова и привредног раста, јавне администрације, миграција, управљања јавним средствима, цивилног друштва и медија, социјалне инклузије, омладине и спорта. Уједно је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно. Т. Радовановић Фоото: КРЦ

Милорад Којић

МАГАЗИН 4.4.2021.

In memoriam: Милорад Којић (5)

КРАЉЕВО ГРАД ЧУДА - Мала фабрика у Краљеву могла је месечно да произведе до пет тона тестенина, осамнаест врста пасте различитих профила, пуњену пасту, њоке, тортелине, равиоле и лазање. - Пакована сува, смрзнута и свежа тестенина није наишла на погодно тржиште у Краљеву, а због све веће кризе је отежана куповина довољне количине брашна која је условљавана везаном куповином уља, шећера и других врста брашна које нису биле потребне. - Део послова је обављан преко увозно извозног предузећа које је по надимку Шерпа добило име „Шерпатон“, што је често било повод за објашњење да ли тргује грамофонским плочама или шерпама. - До данас је остало загонетно како је двадесет тона сардина продато трговцима из околних градова у кутијама од по тридесетак килограма директно са камиона који је робу допремио у Краљево. - Живот као позорница, а Којић велики глумац који се клања публици и жели увек да је задовољи

време кад повод за то није авантуризам одлука да се живот настави у некој од далеких дестинација углавном се образлаже потребом за запослењем које треба да омогући безбеднији живот породице. На такав корак најчешће се одлучују млађи људи, па се пoсебно интересантним учинило истраживање разлога за што се на такав корак на прагу пете деценије живота определио Милорад Којић тим пре што се и у Краљеву бавио бизнисом који је обећавао солидан живот. Колико је у то време била популарна прва у Краљеву пицерија „Пера Ждера“ сведочи податак да тржни центар настао на истој локацији и данас носи исто име. Уверење да и међу Краљевчанима има оних који су путовали по свету и тамо се сретали са италијанском кухињом, а пица се уз

МАГАЗИН

4.4.2021.

хамбургере сврстава у најчешће коришћене артикле брзе хране, било је довољно за осведоченог иноватора да се упусти у бизнис који ће донети многа задовољства, али и бројне веома необичне ситуације. Једна од анегдота везана је за прве старије посетиоце који су свратили да виде шта то толико привлачи бројне Краљевчане, па су власнику замерили што уз јело не сервира и хлеб. Интересантна прича о историјату пице трајала је тек толико док љубазни конобар није донео неколико лепињица направљених од истог теста. У време кад се почиње нови бизнис, без обзира колико се то власнику чинило перспективним, увек постоји одређен ризик па се прилично опрезно приступа запошљавању нових радника. Због тога је Којић од почетка према потреби био конобар, кувар, су-

допера, шеф сале и ко зна шта већ са жељом да у сваком тренутку задовољи све потребе клијента од којег очекује да се врати још по који пут. Иако није био професионални конобар није пропуштао прилику да посаветује млађе које је запошљавао, а на основу искустава стечених посматрањем током бројних путовања по свету. Осим специјалитета куће, Пице а ла Пера Ждера, називи свих осталих из понуде били су на италијанском језику, кватро стађоне, фрути ди маре, калцоне, маргарита... И док је свака припремана према тачно утврђеном рецепту она прва је трпела различите састојке чак и оне које Италијани никад не би ставили. Близина болнице утицала је да добар део конзумената буду здравствени радници, а поруџбину уредно исписану на комаду папира за више

њих редовно донесе старија жена којој би по неко од радника увек помогао да до болнице понесе десетак картона пице. - Долази један дан, али без списка, и поручи за запослене на Хируршком одељењу исто као и прошли пут. Схвативши врло брзо да јој је непријатно да изговори назив онога што жели конобар упита да ли је то можда пица. „Еј мене како то зовете“ - успела је да проговори пре него су присутни прснули у смех, а сам догађај био повод да се у понуду унесе још једна ставка. Пица под називом „Еј мене како то зовете“ постала је прави хит, а гостима пружена јединствена прилика да изаберу шта желе од надева тако да се у зависности од тога формирала и цена. То је била најоригиналнија идеја у пицерији, а безброј пута сам био у ситуацији да објашњавам како је настала – прича

Којић. Иако се у то време солидно живело, у оптицају било доста пара а зараде угоститељских објеката солидне, никада није постојала посебна жеља да се статус, као код бројних других, потврђује куповином скупоценог аутомобила. Уз честа путовања по свету, најчешће првих десетак дана у години, бројне повољности биле су намењене запосленима, а било их је четрнаест који су били легално пријављени и уживали све повољности радног односа, а пред десетодневни одмор на почетку године чашћавани тринаестом платом. Није то наилазило на адекватан однос код других угоститеља који су због великих обавеза често држали један број непријављених радника. Двадесетогодишње искуство рада у иностранству потврђује потребу о макисмалном смањењу свих обавеза ко-

је падају на терет предузетника као једином услову за запошљавање већег броја људи. Порески систем какав се примењује у Србији, и сазнање да судбину земље одређују интереси појединца из двадесетак различитих политичких партија не дају довољно оптимизма да би у догледно време могло да буде много боље. Ово је прилика за пре 20 година изречен став да Србија никада неће постати чланица Европске уније, а до времена кад би могла да стекне то право ова би могла да се распадне и за то, као и у бројним другим ситуацијама, кривица буде приписана Србији. У врема када се већ назирао распад Југославије обавеза надлежних органа била је да решење о отварању било какве занатске радње, а у њих су сврставани и угоститељски објекти, изда најкасније за седам дана од подно-

4.4.2021.

МАГАЗИН

шења захтева. Уколико се то не деси радња је могла да почне са радом што је утицало да између 1986. и 1993. када је коначно напустио земљу и упутио се преко океана имао чак четири различита бизниса, Фитнес центар „Палестра“, Пицерију „Пера Ждера“, пројекат првог сплава на Ибру „Плава птица“ и готов пројекат пекаре са француским пецивима вредан 450 хиљада марака чије је отварање спречио толико пута спомињани ембарго међународне заједнице. Уследила је мала фабрика која је месечно могла да произведе до пет тона тестенина, осамнаест врста пасте различитих профила, пуњену пасту, њоке, тортелине, равиоле и лазање. Био је то резултат само једног од бројних излета у свет и сазнање да у Италији постоји велика потреба за овим производима. Средства намењена инвестирању у производњу пецива искоришћена су за куповину две аутоматске компјутерски контролисане машине за производњу и сушару капацитета 500 кила тестенина дневно. Пакована сува, смрзнута и свежа тестенина није наишла на погодно тржиште у Краљеву, а због све веће кризе је отежана куповина довољне количине брашна која је условљавана везаном куповином уља, шећера и других врста брашна које нису биле потребне. По многима врло квалитетна паста са свежим јајима, и без икаквих адитива, није могла да се такмичи са производима великих система какав је у то време био новосадски Данубиус. У исто време је део послова обављан преко увозно извозног предузећа које је по надимку Шерпа добило име „Шерпатон“, што је често било повод за објашњење да ли тргује грамофонским плочама или шерпама. Познанство са представником ријечке Фабрике сардина „Мирна“ за Србију било је повод за понуду шлепера ових производа пред Светог Николу и поред јако изражене сумње у могућност да се

цела количина прода на тржишту, а нема ни довољно простора где би могло да се складишти 20 тона робе. И данас је остало загонетно како је цела количина трговцима из околних градова у кутијама од по тридесетак килограма распродата директно са камиона који је у Краљево допремио робу. - Куповао сам на тоне сир, кечап и шунку за пицерију све док пред крај осамдесетих добављач из Хрватске није наговестио да више неће моћи да ме снабдева. Почиње да ме хвата паника и купим све, али врло брзо крене рат и настане тотални распад система. Јавља се зебња око срца, видим да тестенине не иду, па одлучим да све продам човеку из Шида који има кућу на 500 метара од линије фронта. Смањио сам број радника, а имао сам и штедионицу у време кад је било популарно штицовање девиза. Био сам трн у оку многима у Краљеву у коме нема инвестиција и бизниса, затворене су границе, а све сам врло тешко доживео због ретко лепог детињства и боравка у разним местима од Порторожа преко Ровиња, Умага, Врсара, Пореча, Зелене и Плаве лагуне, Пуле... Нисам могао да схватим, јер су ме увек водили тренутак, бујица, ветар, сунце и немиран дух, да ми неко одузме златну рибицу каква је била југословенски пасош, па сам у шали, негирајући Дарвинову теорију о постанку света, говорио да сам ванземаљац. Врло сам селективан кад су неке ствари у питању, па не желим негативну енергију и нешто лоше. Суморна, тешка и уморна лица ми тешко падају и буде немир, па не желим да их видим. Мој живот је позорница, а ја на њој велики глумац који се клања публици и жели увек да је задовољи како би сви око мене били срећни и лепо се осећали – каже Којић. Стављајући често у први план жељу да помогне људима подсећа и на позив из Регионалне привредне коморе да, као изузетан предузетник, буде

представник свих угоститељских радника . Идеје за све чиме се бавио у животу Милорад Којић је црпео из бројних путовања по свету, на сајмовима мале привреде у Болоњи, Барселони и Минхену. И ма колико је био убеђен да нема те силе која би могла да га натера да напусти Краљево измењене околноси су утицале на све чвршће опредељење да то ипак учини. Рат који није доживљавао својим већ је буктео на већем делу некада заједничке земље, а све присутнија опасност да би и против воље могао да се нађе у његовом средишту све више је подгревала жељу да на сигурно склони породицу. - Ако одем због себе и остварим циљ због кога сам отишао и моја деца ће у будућности имати свој циљ. Ако погрешим никад га неће остварити. Свестан чињенице да се са 40 година не креће у печалбу, већ бира гробно место у граду у коме си рођен, схватам да се отварају различите могућности иако знам да сам у свакој другој земљи само никад пожељан странац. Игром случаја моја сестра одлази у Канаду 1989. године, а ја следеће први пут да је посетим и видим једну веома интересантну ствар. Пре тога сам већ био у Америци, а никада у Канади, и видим исто толико добру земљу као што је Америка само у много бољем издању. Видим и могућност да за три четири године добијем један од најбољих пасоша на свету и у мојој души и мозгу се јављају неке нове идеје. Све више размишљам о томе где да идем, и шта да радим, и схватам да ми је најбоља опција да одем у Канаду. Одлазак није променио ништа значајно, нити је изменио мој живот. Отишао сам вођен жељом за неким новим остварењима и новим подухватима, да створим нешто себи и омогућим деци да имају нову визију и димензију, а пружим и оно што су мени пружили моји родитељи – каже Којић. Т. Радовановић

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Миле Цвијовић (1)

МАГАЗИН

4.4.2021.

ЧОВЕК СА СТОТИНУ ЛИЦА

- Током пола века у позоришту Миле Цвијовић Нецо одиграо преко 60 премијера и између две и три хиљаде представа. - Одувек је била привилегија ући у позориште на службени улаз, можда и због тога што се, за разлику од културно-уметничких друштава, све вртело око десетак цењених и свуда препознатљивих ликова. - Мајсторе, биће од тебе нешто. - Прве четири деценије на челу Краљевачког позоришта само два човека. - Са доласком демократије после 2000. године почиње пропадање због све израженијег уплитања политике у различите сфере друштвеног живота, па и у културу. - Утицају политике наметањем кадрова у које има поверење, и честе промене власти у Краљеву, није могло да се одупре ни позориште. - На репертоару који је утврђивао Уметнички савет деценијама преовладавала дела домаћих аутора, али и по којег страног за кога је у одређеном тренутку процењено да је довољно савремен и актуелан

Фото. М. Радовановић

Миле Цвијовић Нецо

животу сваког човека постоје значајни датуми који се памте дуго, најчешће док год то менталне способности дозвољавају, а везани су за различите догађаје који су битније утицали на животни пут. За разлику од многих који их везују за прву љубав, завршетак студија, запослење, рођење деце, значајне пословне успехе и слично Миле Цвијовић Нецо се најрадије сећа датума који би одавно био препуштен забораву да није исписан педантно на једну од страница војне књижице, иако нема баш никакве везе са војском. Нипосле пет деценија Нецо не уме да објасни зашто је баш у војну књижицу уписао 15. фебруар 1965. године кад је први пут ушао у позориште,а из њега још није изашао. Да буде још чудније од тог времена није било дана да није ногом крочио у зграду у Улици Топлице Милана. Неке друге позоришне даске омирисао је још у првом разреду основне школе кад се у представи коју је спремала учитељица Милка Барловац појавио пред публиком у улози баштована са великим брковима од кукурузне свиле. Можда због бркова, или нечег другог, громогласни аплауз је деловао инспиративно, а прилика да поново изађе на сцену пружила се тек у средњој школи кад је са другом из разреда Миодрагом Савићем, и неколицином других, формирао драмску секцију. Случај је хтео да Миодрагов отац Животије буде запослен као електричар у тадашњем аматерском позоришту, а повремено и глуми кад се за то укаже потреба. Краљевачко позориште је увек кубурило са новим лицима, посебно млађим, па је Нецо био пресрећан кад је њега и Миодрага Животије позвао да дођу и одиграју прве епизодне улоге у Госпођи министарки коју је спремао новинар „Ибарских новости“ Мија Сарић. Разлози због којих представа никад није изведена на сцени нису познати, али је епизодна улога нотара остала забележена као прва у богатој каријери која траје и данас. Одувек је било привилегија ући у позориште на службени улаз, у то време поготово, можда и због тога што се, за разлику од културно-уметничких друштава, све вртело око десетак цењених и свуда препознатљивих ликова. Након неславног глумачког дебија у Госпођи министарки рад у позоришту се дуго заснивао на вођењу светла, а отпочео опет захваљујући Миодрагу који није био преви-

МАГАЗИН

4.4.2021.

ше расположен да за светлосним пултом у тренуцима одсуства замени Животија. Командни пулт за контролу светла налазио се испод позорнице, а светлосни ефекти изводили повлачењем ручица помоћу којих се мењао отпор на жичаним реостатима. Цвијовићу није требало много времена да схвати принцип рада и са великом тремом дочека прво подизање завесе пред почетак представе Осма офанзива коју је режирала Ружица Степановић. - То вече водим представу под великом тремом и стресом, али успешно. Уста су ми била сува и сав сам се престравио због важности догађаја све док Ружица није рекла мајсторе, биће од тебе нешто. Касније сам постао признат мајстор светла са препознатљивим дизајнима представа, а почео и да глумим, па сам за 50 година одиграо преко 60 премијера и између две и три хиљаде

представа –прича Нецо. Пред публиком на великој сцени Цвијовић се први пут појавио у представи Подвала Милована Глишића у којој су наступали великани краљевачке аматерске сцене Сретен Степић, Првослав Рачић и нешто млађи, али већ афирмисани глумац, Михајло Баљозовић. Рад аматерског позоришта заснивао се на глумцима који због професионалних обавеза у предузећима, или неких других, по који пут не би дошли на заказану представу, па је било неопходно да се на брзину нађе замена. Десило се то и пред једну репризу „Подвале“ кад је редитељ Мирко Папакоча идеалну замену видео у Цвијовићу који је као најчешће присутни члан довољно пута гледао представу и добро знао сваки њен детаљ. Због тога се није много бунио кад је редитељ затражио да се пресвуче и изађе на сцену, тим пре што је као кафански момак

МАГАЗИН 4.4.2021.

требало да изнесе пиће и само послужи два главна лика, Вула Пупавца и Живана. Све би било у реду да му вечити шаљивџија Сретен Степић, кад се са три чокањчета на послужавнику појавио на сцени, није предложио да и сам попије нешто. Више него икада касније дрхтавица је захватила цело тело, а стрес допринео да хитрим корацина напусти сцену и спас потражи од редитеља. Велико другарство које је владало међу члановима позоришта нису могле да поремете сличне смицалице, а прилику да Степићу врати мило за драго Нецо је чекао до 1977. године кад су њих двојица играли главне улоге у Сумњивом лицу које је на сцену поставио Александар Ковачевић. Оригинална поставка у савременом издању без женских ликова сматра се једном од најбољих представа краљевачког позоришта, а Степић и Цвијовић су тумачили улоге среског начелника Јеротија Пантића и писара Виће. - У првој сцени Јеротије Пантић дремка у фотељи, а Вића треба да уђе и каже како је стигла депеша из министарства. Он лежи у фотељи, завеса се подигла,публика све гледа и аплаудира, а ја не улазим. Окреће се према мени и кроз зубе процеди да је сала пуна, хвата га нервоза, окреће се пуна два минута све док нисам одлучио да се појавим на сцени, а после представе објаснио шта је било повод за овакво понашање –каже Нецо. Глумачка структура свих аматерских позоришта у унутрашњости била је шаролика. Окосницу је увек чинило тек неколико глумаца, а остали припомагали колико је ко мо-

гао. Највећи број су били радници, тек по који високообразовани, било је и оних без формалног образовања, а на сцени сви били равноправни, у складу са ликовима које су тумачили. Од почетка шездесетих до краја седамдесетих година прошлог века легенда је био, и остао, непревазиђени комичар Сретен Степић. Надалеко познату глумачку екипу допуњавали су Душан Тодоровић, Миломир Марић, Јелена Бартуловић, Првослав Рачић, вечити епизодиста Радивоје Кандић који је као радник „Фабрике вагона“ био толико предан и посвећен позоришту да сличних примера није било до данашњих дана. Највише је волео да игра са колегом из фабрике Степићем, а иако није имао много смисла

за велике улоге као епизодиста је добио награду за тумачење лика кир Диме у представи Кир Јања. Почетком седамдесетих година плејаду искусних глумаца почели су да попуњавају припадници млађе генерације која је полако преузимала на себе терет целокупног репертоара позоришта. Поред Цвијовића међу њима су били Верољуб Андријанић, Миломир Недељковић,Биљана Константиновић, Живан Гајовић, Душанка Орловић и други који су надирали и освајали сцену. Неки су касније признали да су у позориште дошли због Неца који им је, у слободном времену, први откривао тајне позоришта због чега су и заволели овај вид уметности. Дружење, међусобни однос и уважавање какво је тада постојало одавно је ишчилело из бројних сфера друштвеног живота, па и из позоришта. А баш оно је у највећој мери доприносило хомогености која се сматра основом за грађење свих каснијих успеха, а било их је много. Током првих четрдесет година Цвијовићевог битисања у позоришту на челу ове установе била су само два човека, у првих двадесет као управник Василије Туцаковић, а касније директор Миломир Недељковић. Био је то редак случај на југословенској позоришној сцени али, показаће се много година касније, веома значајан за реноме какав је ова установа градила.Сваки од њих је у знатној мери допринео развоју позоришта, први у организационом смислу и стварању услова за рад, чак и у време кад није било довољно пара, а други у уметничком

МАГАЗИН 4.4.2021.

смислу кад је Краљевачко позориште доживљавало врхунац. Са доласком демократије после 2000. године почиње пропадањезбог све израженијег уплитања политике у различите сфере друштвеног живота, па и у културу. Утицају који доноси политика наметањем кадрова у које има поверење, и честе промене власти у Краљеву, није могло да се одупре ни позориште, па они који су у њему провели деценије живота сведоче о појави ствари којима не би могла да се поноси једна оваква установа. До пред крај шездесетих година осим глумаца и редитељи су били аматери. Међу оне који су оставили препознатљив траг сврставају се банкарски службеник Мирко Папакоча, новинар Мија Сарић, Раде Мишевић који се као војно лице бавио позориштем, и предратни глумац Димитрије Глушац.Успон почиње 1969. доласком солунског борца и професора Радослава Веснића који је написао књигу о дикцији, прву такве врсте у Србији. - Научио је читаву плејаду младих глумаца исправном казивању и правилном наступу на сцени. Ту смо стасали ја, Миле Недељковић и многи други који су касније годинама наступали у позоришту и носили целокупан репертоар. Следеће године долази оснивач приштинског позоришта, и један од бољих познавалаца рада на сцени, Милутин Јаснић да режира две представе. Упоредо са радом на представама Туђе дете и Ђида писао је правилник у коме је прецизно дефинисано како треба да функционише позориште. Најпрофесионалнији приступ представама почиње доласком тадашњег управника позоришта у Крагујевцу и редитељаПера Го-

ведаровића, који у Краљево доноси прави професионални ниво. До тада смо имали неке сиве оранж завесе, а он тражио црне, јер је то основна боја у позоришту. Набавио је и први магнетофон „грундиг“,ангажовао професионалног сценографа Саву Барачкова и одмах се видела разлика између аматерских и професионалних позоришта. Почео је све квалитетнији рад који траједо данашњих дана, а пресудним се чини период до 1974. године кад се у аматерском позоришту усталио професионални начин рада –прича Цвијовић. Све до пре неколико година репертоар се оцењује посебно добрим и интересантним. Одлуку о њему доносио је Уметнички савет састављен од професора српског језика из краљевачких школа и по којег члана политичког живота или, како се тада говорило, друштвено-политичке заједнице. Њихово присуство требало је да потврди да оно што се изводи на сцени није уперено против државе и народа, а посебно се водило рачуна да реопертоар буде разноврстан и у подјед-

накој мери укључи комедију, трагедију и мелодраму. Задатак да предложи неколико представа по правилу би преузимао редитељ, а Уметнички савет доносио коначну одлуку. Искуство показује да су на преовлађивала дела домаћих аутора, али и по који страни за кога је у одређеном тренутку процењено да је довољно савремен и актуелан. Позоришни живот у Краљеву се деценијама интензивирао с јесени кад су организовани традиционални октобарски Сусрети другарства радника индустрије и рударства који су укључивали стваралаштво у области књижевности, сликарства, драмске и других врста уметности. Да Краљево буде стециште бројних драмских аматера доприносиле су драмске секције које су са успехом функционисале у два највећа колектива, Магнохрому и Фабрици вагона. Чланови једне и друге били су и глумци аматерског позоришта,па су и представе које су припремали биле на редовном репертоару ове установе. Колико је био развијен позоришни живот сведочи податак да је на Сусретима другарства једне године током девет дана приказано чак 18 различитих представа. Гостовање исто толико позоришних дружина било је повод да краљевачки аматери гостују у њиховим срединама. Последњих деценија у потпуности је нестао аматерски дух и ентузијазам који је везивао стотине стваралаца у различитим областима. Све се свело на познату крилатицу колико пара толико музике, што се директно одражава и на понуду Краљевачког позоришта. Т. Радовановић

МАГАЗИН

4.4.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

ТОРТИЦЕ НА ШТАПИЋУ За бисквит : 100 г маслаца 150 г шећера прстохват соли 2 јајета 1 кашичица Др. Оеткер Арома ваниле 130 г меког брашна Т400 1 кашичица Др. Оеткер Прашка за пециво 25 г Др. Оеткер Какао прах 100 мл млека

Ганаш : 100 мл слатке павлаке 150 г чоколаде 2 – 3 кашике црног крема

За декорацију: 300 г беле чоколаде 300 г црне чоколаде 8 кашика уља Др. Оеткер Декор Какао мрвице Др. Оеткер Декор Миx срца златна боја за колаче

Бисквит У суд сипајте маслац, шећер, прстохват соли, јаја и арому ваниле. Умутите, па додајте претходно сједињено брашно, прашак за пециво и какао. Из-

миксајте, па додајте и млеко и све заједно умутите. Смесу сипајте у подмазан калуп величине 25 x 25 цм или приближне величине. Пеците у загрејаној рерни на 180°Ц око 25-30 минута. Бисквит охладите, а онда измрвите.

Ганаш Загрејте слатку павлаку и чоколаду, мешајте док се не истопи. Склоните са ватре и прохладите, а онда додајте у измрвљен бисквит. Промешајте, па додајте и крем, а затим наставите са мешањем док се смеса не уједначи.

Декорација Белу чоколаду истопите са 4 кашике уља. Премажите унутрашњи део калупа за сладолед, па пребаците калуп у фрижидер на 15 минута. Након тога, напуните калуп припремљеном бисквитном смесом, убаците дрвени штапић за сладолед, а онда залијте чоколадом. Пребаците у фрижидер на 30 минута. Када се тортице охладе и стегну, извадите их из калупа. Попрскајте златном бојом, а онда бочне ивице премажите чоколадом и поспите какао мрвицама. Предњу страну декоришите чоколадом и ставите декор срца. На исти начин декоришите и црном чоколадом.

МАГАЗИН 4.4.2021.

На репертоару Биоскопа “Кварт” Стела

Након очајничког покушаја да пробуди пажњу својих родитеља, једанаестогодишњи Никола бежи од куће. Стела је женка шарпланинца, а једина која може да нађе пут до његовог срца и врати му веру у живот. Породични филм у 2Д формату, чије трајање за минут премашује сат и по, Стојан Вујисић је режирао према сценарију Еве Камечвске, а главне улоге тумаче Дејан Лилић, Тони Михајловски, Петар Манић, Симеон Дамески и Христина Поповић. Филм се приказује до среде 7. априла, а пројекције почињу у 17 сати.

Годзила против Конга

Сукоб највећих филмских чудовишта, незаустављиве Годзиле и гигантског Кинг Конга, чека се још од 1962. кад су се први пут срели на филмском платну. Свет је спреман за још једну борбу гиганата јер краљ чудовишта и краљ Острва лобања крећу један на другог у борби за надмоћну монструозну супериорност, а две најмоћније силе природе на планети сукобљавају се у најспектакуларнијој бици свих времена. Научно-фантастични акциони филм у 2Д формату, у трајању од сто тринаест минута, Адам Вајнгард је режирао према сценарију који су написали Ерик Пирсон и Макс Борнштајн, а водеће улоге тумаче Мили Боби Браун, Александер Скарсгард, Еиза Гонзалес, Ребеке Хол и Џесика Хенвик. Филм се приказује до 7. априла у пројекцијама које почињу у 19 сати.

МАГАЗИН

4.4.2021.

Филмови које смо гледали - 1963.

Глобализација је „светски процес“; „Глибализација” је – српски процес!

МАГАЗИН

4.4.2021.

Смањена је српска могућност; опет нам прошлост, „кроји“ будућност!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Демократе с од „главе см

су, као и социјалисти; рди, од репа се чисти“!

За коју год партију гласали, знајте Срби, да сте „на(ј)грабали“!

МАГАЗИН

4.4.2021.

Слога - Лозница 2:2 Колубара : Слога 2:1

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 4. И 10. АПРИЛА

МАГАЗИН

4.4.2021.

4. април

1581 — Енглеска краљица Елизабета I за витеза прогласила Френсиса Дрејка, гусара, потом адмирала, првог Енглеза који је опловио свет. 1660 — Чарлс II Стјуарт је објавио декларацију из Бреде, своје услове за обнову монархије у Енглеској. 1721 — Роберт Волпол је ступио на дужност као први премијер Уједињеног Краљевства под краљем Џорџом I. 1812 — Амерички председник Џејмс Медисон је увео деведесетодневни ембарго на трговину са Уједињеним Краљевством. 1841 — Вилијам Хенри Харисон је умро од упале плућа и тако постао први председник САД који је преминуо током мандата и председник са најкраћим мандатом. 1905 — У земљотресу у провинцији Лахор, тада делу Британске Индије, погинуло 19.000 људи. 1912 — У Тибету проглашена Кинеска република. 1932 — K. K. Кинг изоловао је витамин Ц на универзитету у Питсбургу. 1936 — Првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и владе Милана Стојадиновића - у сукобу студената-комуниста са члановима националистичке организације „Орјуна“ у згради Медицинског факултета убијен је студент права и члан КПЈ Жарко Мариновић (1911—1936). У знак сећања на тај догађај, данашњи дан се обележава као Дан студената Београдског универзитета. 1939 — На ирачки престо ступио Фејсал II, после смрти свог оца, краља Газија I. 1945 — Америчка 3. армија је зау-

зела немачки град Касел после тродневних борби. 1945 — Мађарска се ослободила нацистичке власти. Данашњи дан се у Мађарској слави као Дан ослобођења. 1949 — Министри спољних послова САД и 11 западноевропских држава у Вашингтону потписали су Северноатлантски споразум о формирању НАТО пакта. 1960 — Француска и Федерација Мали потписали споразум којим је Федерација Мали стекла независност. 1962 — Основана Федерација Јужне Арабије. 1968 — Амерички борац за људска права Мартин Лутер Кинг је убијен у Мемфису. 1969 — У Хјустону, америчка држава Тексас, извршена прва операција уграђивања вештачког срца у људски организам. Први пацијент с вештачким срцем живео четири дана. 1975 — У паду америчког војног транспортног авиона после полетања из Сајгона погинуло 155 вијетнамске деце, ратне сирочади. 1976 — Нородом Сиханук је абдицирао са места вође Камбоџе и ухапшен је од стране Црвених Кмера. 1984 — Амерички председник, Роналд Реган позвао на међународну забрану хемијског оружја 1992 — Основана је Полиција Републике Српске. 1998 — У експлозији метана у украјинском руднику угља „Скачинско“, у Доњецкој области, погинула 63 рудара. 1999 — У ваздушним ударима НАТО на Рафинерију нафте у Панчеву погинула три радника рафинерије. У бомбардовању топлане на Новом Београду погинуо чувар топлане. 2001 — Министар одбране Судана и 14 војних функционера погинуло у

авионској несрећи, у критичном тренутку грађанског рата у земљи. 2002 — Војска Анголе и УНИТА потписали примирје у Луанди, чиме је окончан грађански рат у Анголи. Око милион људи погинуло у борбама Владиних снага и УНИТА-е које су почеле 1975. после стицања независности од Португалије.

5. април 1242 — У бици на залеђеном Чудском језеру, Руси под командом новгородског кнеза Александра Невског су поразили тевтонске витезове, спречивши их да окупирају северозападне

области Русије. 1566 — Конвент племића у Хабзбуршкој Низоземској је предало гувернеру Маргарети од Парме петицију којом је тражено да се суспендује Шпанска инквизиција у Низоземској. 1722 — Холандски истраживач Јакоб Рогевен је постао први Европљанин који се искрцао на Ускршње острво. 1818 — У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је обезбеђена независност Чилеа. 1841 — У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као “Милојева и Срндакова буна”, коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. После борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841, Турци у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили. 1881 — Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал.

1887 — Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије основане 1. новембра 1886. Први председник био Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић. Од 1888. академици сами бирали сталне и дописне чланове. 1879 — Чиле је објавио рат Боливији и Перуу, чиме је отпочео Пацифички рат. 1902 — На стадиону „Иброкс парк“ у Глазгову погинуло 20, а повређено најмање 200 људи када се срушила трибина током фудбалске утакмице Шкотске и Енглеске. 1944 — Савезници по трећи пут бомбардовали Ниш.[1] 1945 — Председник привремене владе Југославије Јосип Броз Тито у Москви потписао уговор о пријатељству и узајамној помоћи и послератној сарадњи Совјетског Савеза и Југославије. 1951 — Суд у Њујорку осудио на смрт Џулијуса и Етел Розенберг због шпијунаже у корист Совјетског Савеза. 1954 — Елвис Пресли снима свој дебитантски сингл That’s All Right 1955 — Премијер Велике Британије Винстон Черчил поднео оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове трајала од почетка 20. века. На положају премијера и лидера Конзервативне странке наследио га шеф дипломатије Ентони Идн. 1964 — У лондонском метроу пуштени су у вожњу први возови без возача 1971 — Прорадио вулкан Етна у Италији 1974 — Отворен Светски трговински центар у Њујорку, који је са 110 спратова у том моменту био највиша зграда на свету. 1989 — Влада Пољске легализовала опозициони раднички синдикат „Солидарност“. Основан 1980. као независни синдикат, „Солидарност“ убрзо прерастао у масовни друштвено-политички покрет са око 10 милиона следбеника. 1992 — Грађани Сарајева, у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, зах-

тевајући формирање владе националног спаса. На њих пуцали снајпери из оближњих солитера. Погинуло осам, повређено 50 демонстраната. 1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на Југославију погођен центар Алексинца. Погинуло 17 цивила. Либија предала два своја држављанина оптужена за рушење путничког авиона у 1988. изнад Локербија у Шкотској, када је погинуло 270 путника. Уједињене нације суспендовале санкције против Либије уведене 15. априла 1992. 2002 — Председник САД Џорџ Буш позвао Израел да се повуче са палестинских територија и најавио нову мировну мисију на Блиском истоку. 2016 — Окончани Сукоби у Нагорно-Карабаху (2016), уз посредство руског председника Владимира Путина и без значајнијих последица.

6. април 1242 — У бици на залеђеном Чудском језеру, Руси под командом новгородског кнеза Александра Невског су поразили тевтонске витезове, спречивши их да окупирају северозападне области Русије. 1566 — Конвент племића у Хабзбуршкој Низоземској је предало гувернеру Маргарети од Парме петицију којом је тражено да се суспендује Шпанска инквизиција у Низоземској. 1722 — Холандски истраживач Јакоб Рогевен је постао први Европљанин који се искрцао на Ускршње острво. 1818 — У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је обезбеђена независност Чилеа. 1841 — У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као “Милојева и Срндакова буна”, коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. После борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841, Турци у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили. 1881 — Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бу-

4.4.2021.

МАГАЗИН

рима и признала независност јужноафричке републике Трансвал. 1887 — Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије основане 1. новембра 1886. Први председник био Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић. Од 1888. академици сами бирали сталне и дописне чланове. 1879 — Чиле је објавио рат Боливији и Перуу, чиме је отпочео Пацифички рат. 1902 — На стадиону „Иброкс парк“ у Глазгову погинуло 20, а повређено најмање 200 људи када се срушила трибина током фудбалске утакмице Шкотске и Енглеске. 1944 — Савезници по трећи пут бомбардовали Ниш.[1] 1945 — Председник привремене владе Југославије Јосип Броз Тито у Москви потписао уговор о пријатељству и узајамној помоћи и послератној сарадњи Совјетског Савеза и Југославије. 1951 — Суд у Њујорку осудио на смрт Џулијуса и Етел Розенберг због шпијунаже у корист Совјетског Савеза. 1954 — Елвис Пресли снима свој дебитантски сингл That’s All Right 1955 — Премијер Велике Британије Винстон Черчил поднео оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове трајала од почетка 20. века. На положају премијера и лидера Конзервативне странке наследио га шеф дипломатије Ентони Идн. 1964 — У лондонском метроу пуштени су у вожњу први возови без возача 1971 — Прорадио вулкан Етна у Италији 1974 — Отворен Светски трговински центар у Њујорку, који је са 110 спратова у том моменту био највиша зграда на свету. 1989 — Влада Пољске легализовала опозициони раднички синдикат „Солидарност“. Основан 1980. као независни синдикат, „Солидарност“ убрзо прерастао у масовни друштвено-политички покрет са око 10 милиона следбеника. 1992 — Грађани Сарајева, у жељи

да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса. На њих пуцали снајпери из оближњих солитера. Погинуло осам, повређено 50 демонстраната. 1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на Југославију погођен центар Алексинца. Погинуло 17 цивила. Либија предала два своја држављанина оптужена за рушење путничког авиона у 1988. изнад Локербија у Шкотској, када је погинуло 270 путника. Уједињене нације суспендовале санкције против Либије уведене 15. априла 1992. 2002 — Председник САД Џорџ Буш позвао Израел да се повуче са палестинских територија и најавио нову мировну мисију на Блиском истоку. 2016 — Окончани Сукоби у Нагорно-Карабаху (2016), уз посредство руског председника Владимира Путина и без значајнијих последица.

7. април 1242 — У бици на залеђеном Чудском језеру, Руси под командом новгородског кнеза Александра Невског су поразили тевтонске витезове, спречивши их да окупирају северозападне области Русије. 1566 — Конвент племића у Хабзбуршкој Низоземској је предало гувернеру Маргарети од Парме петицију којом је тражено да се суспендује Шпанска инквизиција у Низоземској. 1722 — Холандски истраживач Јакоб Рогевен је постао први Европљанин који се искрцао на Ускршње острво. 1818 — У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је обезбеђена независност Чилеа. 1841 — У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као “Милојева и Срндакова буна”, коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. После борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841, Турци у крви угушили буну, многа села

спалили, а Јовановића погубили. 1881 — Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал. 1887 — Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије основане 1. новембра 1886. Први председник био Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић. Од 1888. академици сами бирали сталне и дописне чланове. 1879 — Чиле је објавио рат Боливији и Перуу, чиме је отпочео Пацифички рат. 1902 — На стадиону „Иброкс парк“ у Глазгову погинуло 20, а повређено најмање 200 људи када се срушила трибина током фудбалске утакмице Шкотске и Енглеске.

1944 — Савезници по трећи пут бомбардовали Ниш.[1] 1945 — Председник привремене владе Југославије Јосип Броз Тито у Москви потписао уговор о пријатељству и узајамној помоћи и послератној сарадњи Совјетског Савеза и Југославије. 1951 — Суд у Њујорку осудио на смрт Џулијуса и Етел Розенберг због шпијунаже у корист Совјетског Савеза. 1954 — Елвис Пресли снима свој дебитантски сингл That’s All Right 1955 — Премијер Велике Британије Винстон Черчил поднео оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове трајала од почетка 20. века. На положају премијера и лидера Конзервативне странке наследио га шеф дипломатије Ентони

Идн. 1964 — У лондонском метроу пуштени су у вожњу први возови без возача 1971 — Прорадио вулкан Етна у Италији 1974 — Отворен Светски трговински центар у Њујорку, који је са 110 спратова у том моменту био највиша зграда на свету. 1989 — Влада Пољске легализовала опозициони раднички синдикат „Солидарност“. Основан 1980. као независни синдикат, „Солидарност“ убрзо прерастао у масовни друштвено-политички покрет са око 10 милиона следбеника. 1992 — Грађани Сарајева, у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса. На њих пуцали снајпери из оближњих солитера. Погинуло осам, повређено 50 демонстраната. 1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на Југославију погођен центар Алексинца. Погинуло 17 цивила. Либија предала два своја држављанина оптужена за рушење путничког авиона у 1988. изнад Локербија у Шкотској, када је погинуло 270 путника. Уједињене нације суспендовале санкције против Либије уведене 15. априла 1992. 2002 — Председник САД Џорџ Буш позвао Израел да се повуче са палестинских територија и најавио нову мировну мисију на Блиском истоку. 2016 — Окончани Сукоби у Нагорно-Карабаху (2016), уз посредство руског председника Владимира Путина и без значајнијих последица.

8. април 217 — Римски цар Каракала убијен у атентату недалеко од сиријског града Емесе. Цара је убио један од његових преторијанаца из личних разлога. 876 — Абасидска војска је поразила у бици код Дајр ел Акула војску сафаридског емира Јакуба ибн Лајса, приморавши га да прекине свој продор у Ирак. 1271 — Мамелучки султан Бајбарс

је освојио од крсташа тврђаву Крак де Шевалије у Сирији. 1513 — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон, трагајући за митским извором младости, открио Флориду и прогласио је поседом Шпаније. 1845. Флорида постала једна од савезних држава САД. 1820 —Милоска Венера је откривена на грчком острву Милос. 1861 — У Сремским Карловцима одржан Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. Тражена посебна територија за Србе, Војводина са Сремом, доњом Бачком и Банатом, с војводом на челу и сопственом администрацијом. Сабором председавао патријарх Јосиф Рајачић. Аустријски цар Франц Јозеф I никада није потврдио закључке скупа, а Угарски сабор их није ни узео у разматрање. 1864 — Конфедерацијска војска је однела победу у бици код Менсфилда чиме је заустављено напредовање војске Уније. 1904 — У Лондону потписан англофранцуски споразум „Срдачна антанта“, којим су Велика Британија и Француска решиле спорна питања у вези са интересним зонама у западној Африци, Египту и Мароку. 1911 — Холандски физичар Хајке Камерлин Оне је открио суперпроводност. 1913 — У Пекингу почело заседање првог сазива Парламента. 1924 — Укинути су шеријатски судови у Турској, у склопу Ататуркових реформи. 1939 — Италијанске трупе, које су се претходног дана искрцале на обале Албаније, заузеле Тирану. Албански краљ Зог избегао у Грчку. 1944 — Јединице совјетске Црвене армије у Другом светском рату избиле на границу Чехословачке и Румуније. 1946 — У Женеви одржано последње заседање Лиге народа, чиме је формално укинута та међународна организација и замењена новом, Уједињеним нацијама. 1953 — Британске власти оптужиле Џомо Кенијату да је умешан у активности тајне организације Мау Мау и осу-

4.4.2021.

МАГАЗИН

диле га на седам година затвора. После добијања независности Кеније 1963, Кенијата био премијер и министар иностраних послова, а потом председник Кеније. 1971 — У Лондону одржан Први светски конгрес Рома на којем је верификован назив припадника тог народа, Роми. Одлуком УН 8. април проглашен за Светски дан Рома. 1990 — Непалски краљ Бирендра укинуо забрану рада политичких партија, на снази 30 година. 1992 — После генетског теста отиска прстију, немачки и израелски извори саопштили да је извесно да је Јозеф Менгеле, осумњичен за екперименте над логорашима у Аушвицу, умро у Бразилу 1979. Палестински лидер Јасер Арафат нађен жив у Либијској пустињи 12 сати после авионске несреће у којој су погинула три његова сапутника. 1993 — Бивша Југословенска Република Македонија примљена у УН. 1996 — Југославија и БЈРМ потписале споразум о нормализацији односа. 2002 — Тужилаштво у Прокупљу подигло оптужнице против Саше Цвјетана и Дејана Демировића за ратни злочин над албанским цивилима у Подујеву, на Косову и Метохији, 1999. То је било друго суђење за ратне злочине пред судовима у Југославији. 2003 — У израелском ракетном нападу на возило у Гази убијен локални вођа “Хамаса“ Саид Алдин ал Арабид. У нападу погинуло још најмање пет особа, а преко 47 Палестинаца повређено. Од пројектила који је амерички тенк испалио на хотел „Палестина“ у Багдаду, у ком су били смештени страни новинари, погинули камерман Ројтерса Тарас Процук и новинар шпанске телевизије ТВЕ 5 Хосе Коусо. 2004 — Суд у Осијеку у Хрватској осудио Николу Иванковића на 12 година затвора због ратног злочина над српским цивилима у Паулин Двору 1991.

9. април 1683 — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал је открио ушће Мисисипија и прогласио га француским поседом Луизијаном у част Луја XIV. 1807 — Аустријска војска је угушила Тицанову буну. 1865 — Завршен је грађански рат у САД након што се генерал конфедералних снага Роберт Ли предао команданту армије Уније Јулисизу Гранту. 1906 — Велика Британија и Француска су потписале конвенцију о независности Сијама (Тајланд). 1928 — У Турској, након реформи Кемала Ататурка, ислам је престао да буде државна религија. 1940 — Немачке трупе су у операцији Везерибунг напале Данску и Норвешку у Другом светском рату. 1948 — Јеврејске милиције су убиле више од 100 Арапа у селу Деир Јасин на подручју данашњег Израела. 1963 — Проглашен први Устав Социјалистичке Републике Србије. 1969 — Француско-британски суперсонични путнички авион „Конкорд“ обавио је први лет, од Бристола до Ферфорда у Енглеској. 1974 — Индија, Пакистан и Бангладеш потписали су споразум о репатријацији ратних заробљеника. 1977 — Комунистичка партија Шпаније легализована је након 38 година забране деловања у време Франковог режима. 1988 — Ли Пенг је именован за премијера Кине, након догађаја на Тјенанмену. 1990 — После 40 година владавине комуниста, на изборима у Мађарској победио је Мађарски деморатски форум. 1991 — Грузија је прогласила независност од Совјетског Савеза. Савет безбедности УН донео је одлуку о слању 1.440 припадника мировних снага за надгледање ирачко-кувајтске границе и повлачења америчких снага из јужног Ирака.

1992 — Сали Бериша изабран је за првог некомунистичког председника Албаније после Другог светског рата. 1995 — Перуански председник Алберто Фуџимори освојио је други петогодишњи мандат на првим мирним председничким изборима у Перуу од 1980. године. 1998 — У паничној јурњави исламских ходочасника у Саудијској Арабији погинуло је 119 верника из више земаља. 1999 — Побуњени војници су на аеродрому у Нијамеју убили председника Нигера Ибрахима Бареа Маинасару. 2002 — Под снажним притиском САД Израел се повукао из два палестинска града, а сукоби су настављени у избегличком кампу у Ђенини, у Западној Обали. 2003 — Америчке снаге су ушле у центар Багдада и преузеле контролу

над главним градом Ирака. 2008 — Укинут феудални систем на каналском острву Сарк, последњи феудални посед у Европи.

10. април 1710 — Анин статут, први закон о заштити ауторских права, је ступио на снагу у Великој Британији. 1809 — Почео је Рат пете коалиције када је Аустрија напала Баварску. 1814 — Британска и шпанска војска поразиле су у бици код Тулуза трупе Наполеона Бонапарте. Бонапарта је наредног дана абдицирао и прогнан је на острво Елба. 1864 — Млађи брат аустријског цара Франца Јозефа надвојвода Максимилијан крунисан је за цара Мексика. 1869 — Спајањем две железничке

пруге, „Унион Пацифик“ и „Централ Пацифик“ прорадила је америчка трансконтинентална железница. 1912 — Титаник је испловио на своје прво и једино путовање. 1921 — Сун Јат Сен изабран за првог председника Кине. 1932 — Паул фон Хинденбург поново изабран за председника Немачке победивши са 19 милиона гласова Адолфа Хитлера који је добио 13 милиона гласова бирача. У јануару 1933. поверио је Хитлеру формирање владе и тиме формално предао власт нацистима. 1938 — На референдуму, организованом уз притисак нацистичке Немачке, 99,75 % Аустријанаца изјаснило се за прикључење Немачкој. 1941 — У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем. Комунистичка партија Југославије донела одлуку у Загребу да комунисти наставе борбу против немачких окупатора без обзира на распад југословенске армије. Седиште Централног комитета партије премештено је из Загреба у Београд. 1944 — Совјетске трупе ослободиле у Другом светском рату Одесу од Немаца. 1953 — Шведски политичар Даг Хамаршелд постао генерални секретар УН. 1957 — У Буенос Ајресу, у предграђу Ломас де Паламор, у 9 часова, увече, извршен је атентат на Анту Павелића, једног од највећих ратних злочинаца Другог светског рата. 1963 — У имплозији америчке атомске подморнице УСС Трешер у северном Атлантику погинуло је 129 људи. 1972 — У земљотресу у јужном Ирану погинуло више је од 5.000 људи. Више од 50 земаља, укључујући САД и СССР, потписало је конвенцију о забрани биолошког оружја. 1973 — Израелски командоси упали су у Бејрут и убили тројицу лидера

ПЛО, а једног тешко ранили. Премијер Либана Саеб Салам поднео је оставку. 1974 — Израелски премијер Голда Меир поднела је оставку због сукоба у њеној Лабуристичкој партији. 1991 — У судару ферибота и танкера код Ливорна услед густе магле, погинуло је 140 особа. 1992 — Од експлозије подметнуте бомбе у Лондону три особе су погинуле, а 91 рањена. 1993 — У Јужној Африци је убијен Крис Хани, лидер јужноафричке Комунистичке партије. Наредног дана црнци су из освете спалили двојицу белаца. 1994 — Авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске око Горажда, које је УН прогласила „безбедносном зоном“. То је била прва војна акција НАТО снага од оснивања ове војне алијансе. 1995 — Израел и Јордан су разменили амбасадоре на основу мировног споразума двеју земаља из октобра 1994. године. 1997 — У Њујорку у „Корпорацији Карнеги“ и под покровитељством „Пројекта за етничке односе“, одржан је, без сагласности о било којем спорном питању, тродневни српско-албански округли сто о Космету, на којем су учествовали представници српске опозиције и косметских Албанаца. 2001 — Организација УН за исхрану и пољопривреду (ФАО) саопштила је да глад угрожава око 30 милиона људи у Африци. 2002 — Извештај о паду Сребренице открио да су холандске мировне трупе посредно одговорне за масакр 7.500 Муслимана, након чега су холандска влада и начелник Генералштаба холандске војске поднели оставке. 2003 — Немачке власти изручиле су Србији бившу власницу пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафину Милановић. 2010 — Тупољев Ту-154M који је носио председника Пољске Леха Качињског се срушио покушавајући да по густој магли слети на аеродром код Смоленска.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs