Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 493 * 2. мај * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2.5.2021.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

2.5.2021.

МАГАЗИН

У овом броју: Христос васкрсе Најрадоснији празник Из дана у дан Вакцине зближавају Превенција, имунизација и опоравак Обновљена традиција Политика испред економије Осамнаест дана стрепње Бољи дани за туризам Кратки вредносни ланци

10 16 22 28 32 34 40 50 56 58

64 70 80 86 88 90 92 94 96 98

Фото: М. Радовановић

Излаз из беде и сиромаштва Матовићи од Богутовца до Аустралије Пет деценија туђег живота Из Мињине кухињице На репертоару Биоскола “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Слога - ГФК Дубочица Кикер - Партизан Времеплов

МАГАЗИН 2.5.2021.

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

hristos vaskrse

Дођите на нови род Винограда, на побожно весеље, посебан је дан Васкрсења; уђимо у заједницу Царства Христова, појући му као Богу у векове! (пасхални канон, прва строфа осме песме)

Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.“ Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда“ да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје...“, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета...“ Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима већ га установљава на Себи Самом кроз веч-

но давање Себе као божанског Јела и Пића. Нашу тугу Великог Петка и Велике Суботе, док смо пратили Христа Господа од Гетсиманије до Голготе, Господ одједном измени и уведе нас у васкршњу радост. То је, као што каже црквени песник, посебан дан! То је дан Васкрсења. То је благодатна снага Васкрсења коју нити од Бога изабрани синови Израиљеви нити мудри Грци нису могли да схвате. Први говораху да је проповед о Васкрсењу „безумље“, други пак да је то „лудост“. А управо кроз то што је за прве било „безумље“, а за друге „лудост“, Господ је показао величину божанске благодати и моћи. Знајући то искуствено, радујмо се, браћо и сестре, и веселимо се кличући једни другима: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Гле, све ново постаде! Богочовек Исус Христос васкрсе из мртвих и све дотадашње „вредности“бише оборене и нови свет настаде. Наднесен над тајном Христова Васкрсења, Свети апостол Павле сведочи оно што зна и што јесте истина: сведочи да, „ако је ко у Христу, нова је

твар; старо прође; гле, све ново постаде“, па додаје: „А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа и који нам даде службу помирења“ (2. Кор 5, 17 – 18). То је она неистражива дубина и висина тајне Васкрсења о којој толико пишу и певају свети Оци Цркве. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква. На овај празник Пасхе, преласка из смрти у прави и вечни живот, Господ нас позива да окусимо „нови род винограда“, оног Винограда у којем је Он Чокот, а ми лозе. Господ је створио свет као добар виноград. Он у Својој беседи о злим виноградарима каже да човек домаћин засади виноград, огради га плотом, ископа у њему пивницу и подиже кулу, те га предаде виноградарима да га обрађују. Када дође време бербе, посла господар винограда слуге своје да донесу рода од винограда. Видећи да слуге господара винограда долазе, виноградари, који се у међувремену беху претворили у разбојнике и узурпаторе Божјег давања, „похваташе слуге, па једнога изудара-

2.5.2021.

МАГАЗИН

ше, једнога убише, а једнога засуше камењем“. На крају господар винограда посла „сина свога говорећи: постидеће се сина мога“. Уместо да га се постиде они Га ухватише, одведоше напоље и убише. Управо то смо гледали на Велики Петак: неправедно осудивши Господа, разапеше Га на крст. Тек што прођосмо страхоту Великог Петка, када гледасмо убиство Наследника Винограда на крсту, ево нас у радости новог Винограда, у радости новог Живота. Наста време истинског Чокота и правог Винограда. Зато, приђите сви и окусите од новог рода Божјег винограда и видите да је добар и благ Господ! Ово је ново весеље којим се побожно веселимо сви ми који кличемо: Христос васкрсе! Али, исто тако се радују са нама и сви остали хришћани, и сви који доживљавају Божју доброту, и сва творевина Божја. Позивамо вас, драга децо духовна, на радост Васкрсења како бисмо одагнали од себе тугу нашег живота, тугу која нас је, ево више од годину дана, притисла, тугу која се уселила у сваку пору нашег живота, тугу која је многе куће затворила. Устанимо, и веселимо се, и победоносно кличимо једни другима: Христос васкрсе! Радосним васкршњим поздравом Христос васкрсе! поздрављамо све вас, драга децо духовна, који живите широм света, вас који сте далеко од својих огњишта, од завичаја, а често и од својих најрођенијих. Знајте да ваша Светосавска Црква непрестано брине о вама као нераскидивим деловима нашег народа и живим удовима Тела наше Цркве. Остављамо вам завет, пред Васкрслим Господом и светитељима Његовим, да чувате и јачате најпре наше унутарње црквено јединство, а онда и национално, језичко и културно јединство. Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одре-

ђеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у Њему Васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу. Апелујемо на вас да увек пред собом имате дивне примере вере и родољубља наших дичних предака и наших великана који, живећи у далеком свету, задивише свет у лицу Тесле, Пупина и многих других. Будимо достојни наследници њихових имена и њихових великих дела, њиховог примера и карактера! Данас се посебно молитвено сећамо наше напаћене браће и сестара на Косову и Метохији. Њих посебно поздрављамо и охрабрујемо да буду чврсти и постојани у вери, нади и љубави. Распети и Васкрсли Христос Господ са вама је, драга децо духовна, синови и кћери Косова и Метохије. Са вама је и сав српски народ, са вама су сви православни народи света, са вама су сви правдољубиви и истинољубиви људи. Можда ништа није тако силно ујединило православне хришћане света као Косово и Метохија, символ достојанства, части, праведне борбе за слободан живот на прадедовским огњиштима и отпора сили и неправди. Са Светим царем Давидом певајмо: с нама је Бог, разумите народи и покорите се, јер с нама је Бог! Све верујуће синове и кћери поносне Црне Горе такође поздрављамо са Христос васкрсе! Њима се посебно обраћамо: са вама су наша љубав и наше молитве, драга децо духовна, јер сте ви у посебним приликама, боље рећи неприликама и невољама, у непрестаним духовним борбама. Нека вам, као и досад, Васкрсли Господ Христос буде непоколебиви Темељ ваше вере, вашег јединства и заједништва са свом вашом браћом и сестрама како у Црној Гори тако и у Србији и широм света. Молитве и благослови великих угодника

Божјих, светитеља и чудотвораца Василија Острошког, Петра Цетињског и свих светих нека вас прате и буду са вама у свим вашим борбама за победу Добра над злом, Љубави над мржњом, Јединства над поделама, Светиње над мрзошћу духовне пустоши. Срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Републици Српској и Босни и Херцеговини, у Хрватској, Словенији и Северној Македонији. Не сумњамо да ћете ви, драга децо духовна, са својим архијерејима, свештеницима, монасима и монахињама велики празник Христова Васкрсења дочекати и прославити на најбољи могући начин, отворена срца према својим инославним или пак иноверним суседима. Васкрсли Христос Господ нека буде са свима вама и са свим људима добре воље око вас! Наше мисли и молитве лете свих ових дана ка свима болеснима, а нарочито ка инфициранима вирусом ковид19, као и ка свим лекарима и медицинском особљу, који се самопрегорно, ризикујући и свој живот, боре да спасу оболеле од короне и других болести. Браћо и сестре, све народе света, од Истока до Запада, и од Севера до Југа, задесила је ова опака и опасна болест изазвана невидљивим вирусом. Прошле године смо се надали да ће зараза брзо проћи. Нажалост, не само да није прошла већ је и у овој години наставила да хара широм света. Данас се молимо за оздрављење свих оболелих, као и за покој душа свих упокојених. Поштујући препоруке медицине, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо! Са молитвеном жељом да Васкрс, Празник над празницима, сви дочекате и прославите у духовној радости и телесној крепости, још једампут вас поздрављамо најрадоснијим поздравом: Христос васкрсе! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2021. године.

МАГАЗИН 2.5.2021.

Ускршњи празници и обичаји

НАЈРАДОСНИ

МАГАЗИН

2.5.2021.

скрс је највећи хришћански празник којим се прославља Исусово васкрсење и повратак у живот. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти прве недеље после Великог петка. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Ускрс је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Ускрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних увек између 22. марта и 25. априла. Из историјских разлога, да датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска православна црква која се и даље држи Јулијанског календара, и цркве које користе Грегоријански календар, као што су Грчка, Румунска и друге, славе Васкрс по Православној пасхалији што нема везе ни са Јулијан-

ским ни са Грегоријанским календаром. Из теолошке перспективе, Васкрс представља најважнији хришћански празник, којим се изражава радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством. По тумачењу неких протестаната, највећи хришћански празник није Васкрс, већ Велики петак зато што се човечанство ослободило грехова Исусовом смрти, а не његовим васкрснућем. Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побеђује тек својим васкрснућем, па многи хришћани у томе и виде смисао и значење овог празника.

Васкршње славље Кад сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго звоне сва звона и најављају долазак великог празника. Домаћин са укућанима одлази у цркву на свету васкршњу службу после које се народ све

до Спасовдана поздравља речима „Христос Васкрсе!“ и „Ваистину Васкрсе!“ Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе, домаћин пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, па предаје кадионицу неком млађем да окади целу кућу. Уколико не уме да се отпева васкршњи тропар, наглас се чита „Оче наш“ и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника После заједничке молитве једни другима поново честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

Велики петак Припреме за Ускрс се разликују, традиционално почињу на дан причешћа Велики четвртак, а настављају се Великим петком. Тог дана је Исус, кога верници називају Христос, из куће првосвештеника Кајафе одведен до рим-

ИЈИ ПРАЗНИК ског прокуратора Понтија Пилата који га је осудио на распеће на крсту. Исус је разапет и умро на Голготи, брду изван Јерусалима, а пред смрт изговорио познате речи: „Оче, опрости им. Не знају шта раде“. Свештеници у православним црквама тога дана износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара, а верници су до суботе увече у прилици да је целивају. На Велики петак се не служе литургије, а то је дан строгог поста током кога хришћани не конзумирају маст, без обзира на порекло, а обустављају се и сви послови у домаћинству.

Ускршња јаја На Велики петак се фарбају ускршња јаја, највише црвеном бојом која симболизује Исусову крв, а од недеље једу, поклањају и њима се туца. У неким земљама, обичај је да се уместо фарбаних јаја поклањају и друге фигуре од чоколаде, а у западним култура-

ма јаја доноси ускршњи зец. Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа, а боје које се користе могу бити индустријске, или природне од луковине, латица и листова биљака, а украси варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и налепница.

Дани Ускрса Након Великог петка следи Велика субота, други дан хришћанске жалости, а како је Христос тај дан провео у Хаду верници га обележавају у молитви и тишини. То је последњи дан недеље страдања и смрти након кога се, поноћном Васкршњом литургијом, завршавају дани жалости и почиње празник ускрснућа. Тако почиње недеља, први дан Ускрса на који се православци у Србији поздрављају речима „Христос васкрсе!“, уз одговор „Ваистину васкрсе!“. Поздрави су преузети из српскословенског језика, а распрострањени су и

они преузети из рускословенског, „Христос воскресе!“ и отпозрав „Ваистину воскресе!“. Након недеље, као дана на који је Исус васкрсао, славе се други и трећи дан, пасхални понедељак и пасхални уторак. Цела седмица назива се Великом, односно Страсном, недељом у којој православци прослављају Ускрс Светом литургијом, а католици Светом мисом.

Порекло назива Васкрс и васкрсење су црквенословенски називи, Ускрс и ускрснуће народни облици, а у Србији се у употреби могу чути још и Воскрес и воскресеније, као црквенословенски називи из руске редакције, и Велигден на југу земље по призренско-тимочком дијалекту. Сем назива Ускрс и Васкрс, у руском је у употреби из грчког језика преузет назив Пасха, док се сама Пасха назива Песах. У јужнословенским и другим источнословенским језицима

постоји и назив Велигден, код Бугара Великден, Македонаца Велигден, Белоруса Вялікдзень, Украјинаца Великдень, а према старом правопису неизједначено Великден, у значењу велики дан. Словеначки и западнословенски језици користе назив Велика ноћ, односно Великоноћје а сви називи, сем Пасха и Васкрс, народног су порекла.

2.5.2021.

Теодорова субота У суботу прве недеље Часног поста обележава се празник светог Великомученика Теодора Тирона, и слави успомена на догађај из првих векова хришћанства кад су, у време римског цара Јулијана Апостате, хришћани прогањани као у време Нерона. Јулијан је 362. године наредио да се све намирнице по цариградским пијацама и радњама попрскају крвљу жртвених животиња, како би се хришћани оскрнавили и не би могли да се причесте. Свети Теодор Тирон јави архиепископу цариградском Евдоксију да хришћани Цариграда не купују ништа од намирница, него да у својим домовима те недеље кувају пшенично жито и мешају са медом, и то узимају уместо хране. Хришћани тако ураде, и достојни се причесте у недељу Православља, а као успомену на тај догађај домаћице овог дана кувају жито као за славу, и служе своје укућане и госте који тога дана дођу у кућу.

МАГАЗИН

Лазарева субота Врбица

Субота уочи празника Цвети, који увек падају у шесту недељу Часног поста, посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила. У храмовима се у поподневним часовима служи вечерње богослужење, а у цркву уносе тек листали млади врбови ластари. Пошто се врба освети, свештеник дели гранчице, након чега се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима уз певање тропара Лазареве суботе.

Врбица је искључиво празник деце коју мајке за тај дан свечано обуку, чак и ону најмању од неколико месеци, доносе у цркву где им купују звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила, а овим даном почињу велики Васкршњи празници.

Фарбање васкршњних јаја Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак, горећи на огњишту, даје посебну чар божићној ноћи, тако и васкршње црвено јаје значи радост за оне који га дају и који га примају. Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји на Велики петак, у дан када се ништа друго не ради већ су све мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења.

Како се фарбају јаја? Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, па у суд са водом у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене васкршње или богојављенске водице. Док на шпорету ври вода са бојом домаћица спушта јаја, пазећи да равномерно буду обојена, а деца обигравају око мајке и броје свеже офарбана јаја. Прво обојено јаје се оставља на страну до идућег Васкрса и зове „чуваркућа“. Пре фарбања јаја се могу шарати растопљеним воском и пером за писање, или нечим сличним. Након што се перо загреје на пламену свеће умаче се у восак, а воском се по јајету пише и црта, а пошто восак не прима боју на јајету остају нацртане беле фигурице и слова. На јајету се обично пише X. В. и В. В, што тначи Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе, цртају се крстићи, цветићи и друге фигурице, а у новије време израђују се специјалне налепнице од папира или пластике и лепе на јаја.

Фарбање јаја се врши у спомен на догађај кад је света Марија Магдалена Мироносица, која је са Пресветом Богородицом непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, а којој се Христос првој јавио по васкрсењу. Магдалена је путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија коме је, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје и поздравила га речима „Христос Васкрсе“. Црвена боја симболише невино проливену крв на Голготи, али је истовремено и боја васкрсења, јер васкрсења нема без страдања и смрти.

Туцање јајима Са стола на коме стоји украшена чинија са офарбаним јајима домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани, па настаје весеље и такмичење чије је јаје најјаче што представља велику радост, нарочито за децу. Приликом туцања изговара се „Христос Васкрсе!“ и „Ваистину Васкрсе!“, а на Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, па онда остало јело. Сваком госту који тога дана дође у кућу прво се дарује фарбано јаје, па се тек онда послужује осталим понудама. У неким крајевима сачуван је дирљив обичај да се фарбана васкршња јаја носе на гробове преминулих предака, што сведочи о народној вери да су сви људи пред Богом живи, и да умрли преци треба да осете васкршњу радост и славље.

Побусани понедељак Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак, јер тога дана, по народном веровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице, излази се на гробља и пале свеће, уређују гробови а свештенци врши парастосе и помене за покој душа покојника. Тога дана се на гроб износе фарбана васршња јаја и деле сиротињи. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

T. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 2.5.2021.

МАГАЗИН

2.5.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - За последњих седам дана на присуство корона вируса тестиране хиљаду шест стотина шездесет четири особе, а ПЦР методом седам стотина четрдесет три. - Пет стотина шездесет четири узорка бриса узети од особа са симптомима болести, али је на присуство вируса било позитивно само тридесет три а ни једна од сто деведесет седам тестираних по другим индикацијама. - Антигенским тестом тестирано девет стотина дванаест узорака бриса, а вирус потврђен у сто тридесет пет случајева. - У току недеље сто шездесет осам особа инфицирано корона вирусом. - Од последица болести у Општој болници „Студеница“ преминуло тринаест особа

промени епидемиолошке ситуације на истеку треће недеље априла сведочи податак из извештаја Завода за јавно здравље Краљево по коме је током претходна двадесет четири сата тестирано укупно двеста једанаест узорака назофарингеалног бриса, међу њима сто двадесет два ПЦР методом. Од укупног броја осамдесет девет је узето од особа са симптомима болести коју изазива корона вирус, али је инфекција потврђена код само шест док су тридесет три тестиране по другим индикацијама били негативни. У истом периоду антигенским тестом је тестирано осамдесет девет узорака бриса према индикацијама, а вирус потврђен код двадесет једне особе. О коначном билансу последњег дана у недељи може се закључивати на основу двадесет седам новорегистрованих случајева инфекције чиме је број потврђених од почетка епидемије повећан на осамнаест хиљада седам стотина педесет седам. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ је преминула једна особа са територије града Краљева чиме је укупан број од почетка епидемије повећан на триста тридесет четири.

Током следећег дана тестирано је педесетак узорака мање, а од сто седамдесет у којима су тражени трагови инфекције седамдесет један је тестиран ПЦР методом. Међу њима су била педесет два узорка особа са симптомима болести, али је вирус потврђен код само шест док су деветнаест тестираних по другим индикацијама били негативни. Број антигенски тестираних узорака је незнатно повећан,а међу деведесет девет анализираних вирус је потврђен код седамнаест особа па је, са двадесет три новорегистрована случаја инфекције, укупан број позитивних на присуство вируса за седамсто осамдесет премашио осамнаест хиљада. Први радни дан у недељи на болничком лечењу су дочекала шездесет два пацијента од којих је за десет било неопходно створити услове интензивне и полуинтензивне неге. Први пут после дужег периода није било интубираних, дисање четворо хоспитализованих је олакшано неинвазивном вентилацијом а шесторо „high ﬂow“ режимом. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљено пет пацијената, три су отпуштена на кућно лечење а у ковид амбуланти обављено педесет четири прегле-

да,што је знатно мање него претходних дана. И поред извесног смиривања још нема довољно аргумената за опуштање што потврђује извештај Завода за јавно здравље од 27. априла који сведочи да је током претходна двадесет четири сата на присуство корона вируса тестирано двеста седамдесет пет узорака бриса, а осамдесет пет ПЦР методом. Од укупног броја шездесет седам су брисеви узети од особа са симптомима болести, али је присуство вируса потврђено код само две док су осамнаест тестираних по другим индикацијама окарактерисани као негативни. Број узорака тестираних антигенским тестом је удвостручен у односу на претходни дан, а међу сто деведесет анализираних вирус је потврђен код двадесет три особе. Тако је на територији града Краљева, према информацијама Завода за јавно здравље, регистровано двадесет пет нових случајева инфекције чиме је укупан број потврђених од почетка епидемије повећан на осам стотина пет више од осамнаест хиљада. Након пријема дванаест а отпуста осамнаест пацијената број хоспитализованих у ковид болници је смањен на педесет шест,

2.5.2021.

МАГАЗИН

аод четрнаест у јединици интензивне и полуинтензивне неге два су интубирана, седам на неинвазивној вентилацији и пет на „high ﬂow“ режиму. Између два извештаја из болнице у ковид амбуланти је обављено деведесет осам прегледа. Иако је број узорака тестираних следећег дана био безмало исти, сто двадесет три провераваних ПЦР методом је за педесетак процената више. Највећи број од њих, скоро четири петине, узет је од особа са симптомима болести, али је присуство вируса потврђено код само пет особа док су двадесет две тестиране по другим индикацијама означене као негативне. Незнатно је смањен број узорака бриса тестираних антигенским тестом, а међу њих сто педесет три вирус је потврђен код двадесет пет особа. На истеку двадесет осмог дана априла број новорегистрованих случајева инфекције корона вирусом нарастао је на тридесет, а укупан број од почетка епидемије на осамнаест хиљада осам стотина тридесет пет. После два дана без смртних исхода болести у краљевачкој болници су преминуле две особе, а надлежна служба Завода за јавно здравље из Клиничког центра Ниш – Ковид болница Крушевац добила пријаве смрти за још три, чиме је укупан број преминулих достигао триста тридесет девет. О смањењу броја хоспитализованих сведочи податак да је на лечењу у Општој болници „Студеница“ задржано педесет пацијената са најтежом клиничком сликом, међу њима и четрнаест којима је неопходна интензивна или попуинтензивна нега, два су интубирана, осам на неинвазивној вентилацији и четири на „high ﬂow“ режиму. Токомпротекладвадесет четири сата на лечење су примљене три особе, шест пацијената је отпуштено и троје преминуло, а у ковид амбуланти обављено сто једанаест прегледа. Извештај Завода за јавно здравље од 29.априла сведочи о новом повећању тестираних узорака бриса, а међу њих двеста седамдесет два сто осам је тестирано ПЦР емтодом. Седамдесет два од њих су узети од особа са симптомима болести, али је присуство вируса потврђено код две особе а ни код једне од тридесет шест тестираних по другим индикацијама. Повећање се бележи и код броја антигенски тестираних узорака бриса, а резултати испитивања показују да је између шездесет четири прове-

равана вирус потврђен код двадесет две особе. Здравствени билтен претпоследњег дана априла сведочи о двадесет два новорегистрована случаја инфекције, чиме је укупан број потврђених за осам стотина педесет девет већи одосамнаест хиљада. Између два извештаја у болници су преминуле две особе, па је укупан број достигао триста четрдесет један. Да се број особа са тешком клиничком сликом смањује сведочи податак да је број пацијената на болничком лечењу смањен на четрдесет. Међу њима је и тринаест пацијената којима је неопходна интензивна или попуинтензивна нега, три су интубирана, шест на неинвазивној вентилацији а четири на „high ﬂow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на лечење су примљене две особе, девет пацијената је отпуштено а три преминула. У истом периоду у кодвид амбуланти је обављено седамдесет осам прегледа. Промена епидемиолошке ситуације констатована је и последњег дана у месецу након што су објављени резултати тестирања двеста шездесет једног узорка назофарингеалног бриса, међу њима сто тридесет девет ПЦР методом. Од укупног броја деведесет четири је узето од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код осам. Четрдесет пет узорака је тестирано по другим индикацијама и утврђено да су сви негативни на присуство вируса. Дванаест од сто двадесет два тестираних антигенским тестом повећало је дневну дозу новорегистрованих случајева на двадесет, а укупан број инфицираних од почетка епидемије на осам стотина седамдесет девет преко осамнаест хиљада. Од последњег извештаја преминуле су још две особе,па је укупан број повећан на три стотине четрдесет три. Према извештају Завода за јавно здравље епидемиолошка ситуација на територији града Kраљева је промењена и на дан 1. маја након што су објављени резултати тестирања сто деведесет девет узорака бриса, а деведесет пет ПЦР методом. Симптоме болести имала је седамдесет једна особа, али је присуство вируса потврђено код само четири док су двадесет четири тестиране по другим индикацијама биле негативне. Антигенским тестом су тестирана сто четири узорка бриса према индикацијама, а вирус потврђен код петнаест особа, па

је са деветанест новорегистрованих случајева инфекције укупан број потврђених случајева повећан на осамнаест хиљада осам стотина деведесет осам. Борбу са болешћу изгубиле су три особе са територије града Краљева, па је укупан број преминулих од почетка епидемије повећан на триста четрдесет шест. За последњих седам дана на присуство корона вируса тестиране су хиљаду шест стотина шездесет четири особе, а ПЦР методом седам стотина четрдесет три. Од укупног броја пет стотина шездесет четири бриса узети су од особа са симптомима болести, али је на присуство вируса било позитивно само тридесет три а ни једна од сто деведесет седам тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано девет стотина дванаест узорака бриса, а вирус потврђен у сто тридесет пет случајева чиме је укупан број током недеље повећан на сто шездесет осам. У истом периоду у Општој болници „Студеница“ од последица болести изазване вирусом преминуло је тринаест особа. Иако се број хоспитализованих константно смањује на лечењу су и даље тешки болесници од којих неки не успевају да се опораве. У болници потврђују да просечна старост преминулих достиже седамдесет осам година, чак четрдесет одсто њих је старије од осамдесет а скоро деведесет одсто има бар једну од придружених болести. О смањењу притиска на ковид амбуланту сведочи податак о сто до сто двадесет прегледа дневно, а средином недеље ван строја је било и седам здравствених радника, на лечењу по два лекара и две медицинске сестре, а троје у изолацији због контаката са инфицираним особама. Здравстевни радници упозоравају на податак да се у локалној средини још не може говорити о колективном имунитету што указује на потребу вакцинације знатно више особа него до сада. Колико је нови корона вирус непредвидив најбоље потврђује податак да би, према епидемиолошком критеријуму, имунитет одавно требало да буде на довољно високом нивоу. Упркос томе и даље је приметно присуство довољног броја осетљивих особа којима инфекција може да угрози здравствено стање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 2.5.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

Недеља имунизације у Европском региону СЗО

ВАКЦИНЕ ЗБЛИЖАВАЈУ - Вакцинација решење за заустављање пандемије, под условом да на глобалном нивоу буде равномерно доступна довољна количина вакцина. - Захваљујући вакцинацији, у свету се сваке године спречи појава између два и три милиона смртних случајева. - Добро функционисање имунизационог система један од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрему земље за будуће јавноздравствене изазове

МАГАЗИН

2.5.2021.

едеља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом, са посебним акцентом на деци из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група. У циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова о неопходности имунизације иницијативу, у коју се Србија укључила од почетка, координира Регионална канцеларија Светске здравствене организације за Европу, у сарадњи са земљама чланицама и партнерима. Шеснаеста по реду Недеља имунизације, од 26. априла до 2. маја, обележава се у доба пандемије корона вируса под слоганом „Вакцине нас зближавају“ с фокусом на глобалној солидарности и порасту поверења у вакцине и вакцинацију. У Светској здравственој организацији на вакцинацију се гледа као на извесно решење у заустављању пандемије, под условом да на глобалном нивоу буде равномерно доступна довољна количина вакцина. Здравствени радници упозоравају да и у условима пандемије одржавање континуитета у спровођењу

националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен. Разлог се огледа у потврди да се, захваљујући вакцинацији, у свету сваке године спречи појава између два и три милиона смртних случајева, а обољења која и даље представљају значајну претњу у Европском региону Светске здравствене организације довољна су за неопходност да у двадесетом веку свако дете има право на живот без болести које се могу спречити вакцинама. Због тога се јачање имунизације у свим земљама и даље сматра једним од кључних питања, што води ка потреби да се посебна пажња посвети ризичним групама становништва и на најмању меру сведе обољевање од болести које се могу спречити вакцинацијом, грипа, пнеумококне болести, инфекција изазвана респираторним синцицијелним вирусом и слично, У Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ указују на податак да је добро функционисање имунизационог система један од кључних елемената за снажан здравствени си-

стем и припрему земље за будуће јавноздравствене изазове. То се најбоље види у новонасталим околностима када имунизација против болести коју изазива корона вирус постаје императив у борби против пандемије, као и континуирано спровођење обавезне имунизације. Разлог се огледа у потврди да сваки пад обухвата носи са собом ризик од појаве вакцинама превентабилних болести и избијања епидемија. Министарство здравља Републике Србије и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, уз подршку Светске здравствене организације и Дечјег фонда Уједињених нација, континуирано раде на промоцији рутинске као и имунизације против корона вируса, уз додатну подршку Програма Уједињених нација за развој. У Недељи имунизације на значај редовне вакцинације посебно се упозоравају родитељи, а све одрасле особе на потребу да се, уколико то нису учиниле, вакцинишу против ковида-19, због себе, своје породице и заједнице. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 2.5.2021.

Информативне радионице у ромским насељима

МАГАЗИН

2.5.2021.

ПРЕВЕНЦИЈА, ИМУНИ

- Недоступност информација један од узрока слабог одзива Рома и Ромкиња за вакцинацију. - Прве радионице на отвореном одржане у три ромска насеља уз присуство око осамдесет одраслих особа, међу којима је било приближно тридесет жена и најмање толико деце. - Учеснике радионица посебно интересовале информације везане за вакцинацију, обавезу ношења маски и држања дистанце. - Практични савети за правилну примену превентивних мера, прања руку и употребу маски. - Припремљене одговарајуће брошуре на српском и ромском језику са информацијама о болести и видовима превенције

циљу подизања свести ромске популације о значају превенције и вакцинације против болести коју изазива корона вирус, до јуна ће бити организоване информативне радионице на отвореном у педесет четири подстандардна насеља на територији осамнаест локалних самоуправа. Радионице на тему превенције, имунизације и опоравка од корона вируса

реализоваће стручњаци Института за јавно здравље Србије ‚‚Др Милан Јовановић Батут“, у оквиру програма Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, који имплементира ГИЗ, у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој и Асоцијацијом координатора за ромска питања.

Прве радионице на отвореном одржане су у три ромска насеља на територији Новог Пазара уз присуство око осамдесет одраслих особа, међу којима је било приближно тридесет жена и најмање толико деце. У два насеља су преовладавали мушкарци средњих година, адолесценти и младе мајке са децом, док су у трећем најзаступљеније биле жене. Директорка Института за

јавно здравље Србије Верица Јовановић значајним оцењује податак да је у сваком од ових насеља било заинтересованих за дискусију, а учеснике радионица посебно су интересовале информације везане за вакцинацију, обавезу ношења маски и држања дистанце. Поред информација о понашању вируса и важности имунизације, окупљени су били у прилици да, од стручњака Института за јавно здравље, добију практичне савете за правилну примену осталих превентивних мера, прања руку и употребу маски. Радионице на отвореном у наредном периоду очекују припаднике ромске заједнице из Врања, Алексинца, Пирота, Крушевца, Крагујевца, Суботице, Апатина, Бача, Београда, Краљева, Новог Београда, Пожаревца, Рашке, Сомбора, Ваљева, Вршца и београдске општине Звездара. Вођа тима пројекта Немачке развојне сарадње „Инклузије Рома и других маргинализованих група у Србији“

Роберт Бу сматра да недоступност информација може да буде један од узрока слабог одзива Рома и Ромкиња за вакцинацију. Због тога се едукације у педесет четири насеља сматрају добрим начином да стручњаци Института за јавно здравље Србије пруже све релевантне податке и укажу на потребу превенције и предности имунизације. У исту сврху су за учеснике радионица припремљене одговарајуће брошуре на српском и ромском језику са информацијама о болести и видовима превенције. Учесницима радионица упућује се порука да је вакцина тренутно најефикасније средство у борби против пандемије које под једнаким условима мора бити доступна свима, али и да је, уз информисање о бенефитима имунизације, подједнако важно радити на отклањању техничких потешкоћа које онемогућавају вакцинацију припадника ромске популације. Иако је већини грађана Србије пружена могућност да брзо и лако дођу до

вакцине, уз свега неколико кликова на порталу еУправе, овај начин едукације сматра се посебно изазовним за ромску популацију, јер велики број и даље живи у веома тешким условима, нема приступ рачунарима, паметним телефонима и интернету, па им је отежано да се инфомишу и изразе интересовање за неку од понуђених вакцина. Едукативне радионице на тему превенције, имунизације и опоравка од вируса део су ширег пројекта Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и Ромкиња и других маргинализованих група у Србији“ који имплементира ГИЗ, док је за њихову реализацију задужена Национална алијанса за локални економски развој у оквиру пројекта „Побољшање услова живота Рома и Ромкиња и других маргинализованих група у осамнаест јединица локалне самоуправе“, заједно са Асоцијацијом координатора за ромска питања. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ИЗАЦИЈА И ОПОРАВАК

Првомајска будилица улицама града

МАГАЗИН

2.5.2021.

ОБНОВЉЕНА А

- После прекида због ванредног стања уведеног након проглашења епидемије корона вируса дувачки оркестар „27. септембар“ првомајском будилицом улицама града и ове године подсетио на време кад се Међународном празнику рада придавао много већи значај. – Све мање интересовање Краљевчана за првомајску шетњу улицама града. - Први мај се у Краљеву обележавао и пре Другог светског рата кад су у томе предњачили опанчарски радници, а њихов синдикат организовао протесте у настојању да се избори за осмочасовно радно време. - Продужена траса, а изостало интересовање локалних медија

А ТРАДИЦИЈА

МАГАЗИН

2.5.2021.

одинама уназад у раним јутарњим часовима 1. маја Дувачки оркестар „27. септембар“ првомајском будулицом подсећа на време кад се Међународном празнику рада придавао много већи значај него данас. Тако је било до прошле године кад је ванредно стање уведено након проглашења епидемије корона вируса спречило одржавање ове манифестације. Нешто повољнија епидемиолошка ситуација ове године била је довољна да се група ентузијаста скупи испред просторија Добровољног ватрогасног друштва и на половини осмог мајског сата, уз препознатљиве звуке, Улицом Војводе Степе крене према Тргу Светог Саве и даље Омладинском улицом ка центру града. Током целе трасе колона се повећавала приступањем препознатљивих лица из ко зна ког разлога закаснили да дођу до почетне позиције, а изостало је и интересовање локалних медија. Годинама уназад приметно је све мање интересовање Краљевчана за учешће у традиционалној манифестацији, а пажљивији посматрачи могли су да закључе како

ове године у колони није било многих од редовних учесника. За разлику од ранијих година и улице на траси ове необичне колоне биле су празније него иначе, а пред угоститељским објектима дуж главне улице готово да није ни било гостију. Све време су дуж маршруте одјекивали звуци препознатљивих маршева и мелодија и пленили пажњу малог броја суграђана који су се у то време затекли на градским улицама, и оних који су са прозора станова посматрали необичну колону. Највернији посматрачи и овога пута били су запослени у кафићима дуж главне улице, у ово време потпуно празним, и у трговинским објектима дуж уобичајене маршруте, док су, као и свих претходних година, мобилним телефонима покушавали да направе по који снимак за сећање на овај дан. Од почетка Омладинске улице колона је наставила до Трга краља Петра Првог да би Улицом војводе Путника продужила до укрштања са Југ Богдановом. И када се очекивало скретање колона је продужила до укрштања са

Обилићевом па се вратила неколико десетина метара и, по нешто свежијем пролећном дану, наставила до раскрснице са Улицом октобарских жртава да би стигла до споменика на Тргу српских ратника где је, извођењем последње нумере популарних трубача и фотографијом за успомену, стављена тачка овогодишњег подсећања да се Међународни празник рада у овој средини обележава на начин како је то чињено деценијама уназад. Одмах иза чланова оркестра улицама града је прошетала група ентузијаста који одржавају ову традицију, а онима који годинама прате манифестацију није могло да промакне како је њихов број из године у годину све мањи, па нема многих који су ранијих на време стизали на зборно место испред просторија Добровољног ватрогасног друштва Краљево. Ни најистрајнији у одржавању традиције не памте да се колони било када прикључио неко од представника локалне самоуправе, али ни синдикалних организација којима је Међународни празник рада прилика за

подсећање на тежак положај радника. Онима који знају повод за установљење Првог маја као Међународног дана рада није могла да промакне чињеница како су и ове године прилику за изражавање незадовољства тренутним положајем пропустили бивши радници бројних краљевачких предузећа који још чекају на неисплаћене зараде из периода док су још радила. Заједничка фотографија за успомену и ове године је увод у традиционални одлазак у Ресторан „Париз“ са друге стране трга где учесници скупа сваке године настављају дружење, и ове тражећи нове разлоге и за све мање интересовање Краљевчана да им се придруже. На обележавање Међународног празника рада и ове године је подсетио хроничар дешавања у овом крају др Милан Матијевић потврдом да се Први мај обележавао и пре Другог светског рата кад су у томе предњачили опанчарски радници, а њихов синдикат организовао протесте у настојању да се избори за осмочасовно радно време. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 2.5.2021.

2.5.2021.

МАГАЗИН

Проф. др Томислав Симовић

Тековине демократских промена: Проф. др Томислав Симовић (2)

- У жижи интересовања кризних штабова била су успешна предузећа. - Очи у очи са наоружаним цивилима и сумњом да потичу из криминалних земунских структура. - Захтев за неопозиву оставку уз потврду да није узрокована било каквим притиском. - После 5. октобра обрачун са непослушнима. - Четрнаест година борбе за оспоравање основе десетак кривичних пријава. - На челу Управног одбора „Фабрике вагона“ којој је претило покретање стечајног поступка. - Протести незадовољних радника спречили опоравак „Фабрике вагона“. - Одлука о гашењу политичка. - Без одговора на писма тројици председника Србије. - Уместо домаће производње повољнији увоз јефтиних вагона из Кине

Фото: М. Радовановић

ПОЛИТИКА ИСПРЕД ЕКОНОМИЈЕ

МАГАЗИН

2.5.2021.

д јесени 2000. до данас присутна су различита тумачења дешавања из тог периода, а није тајна да на светлост дана повремено исплива и нешто што је дуго скривано од јавности. Није нереално очекивање да сличне тенденције буду присутне и наредних деценија, а прилика да се чује по нешто више најчешће је подсећање на неку од годишњица демократских промена. Нека од мање познатих дешавања за МагазИН расветљава проф. др Томислав Симовић који је у посебно бурном периоду обављао дужност генералног директора „Дунав осигурања“. Две деценије касније све је мање оних који подсећају на трагичне последице које су на деловање бројних привредних субјеката проузроковали кризни штабови, још мање да објасне систем њиховог функционисања. И док у јавности провејава уверење да су се у многим срединама по правилу јављали спонтано све је извесније да је њихов рад координиран из једног центра. У то је могао да се увери и др Симовић у тренутку кад се у централи предузећа

нашао пред дилемом да ли да извршава оно што се од њега захтевало. Није тајна да су у жижи интересовања кризних штабова била успешна предузећа а таквим се, након што је стало на чврсте ноге, показало „Дунав осигурање“. Само дан након 5. октобра знало се да ће на мети нове власти први бити руководиоци из редова Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице, а како су у руководећим структурама „Дунава“ преовладавали јуловци није неочекивана одлука председника Управног одбора да поднесе оставку. Без бремена политичке припадности место генералног директора није било угрожено све до захтева да у руководним структурама предузећа замени део сарадника који нису били по вољи кризном штабу. Одбијање да прихвати такву опцију додатно је искомпликовало ситуацију што је било видљиво у тренутку кад су се појавили цивили са дугим цевима и сумњом да потичу из криминалних земунских структура. Да ситуација није била нимало наивна сведоче претње

физичким обрачуном што није могло да прође незапажено од стране грађана који су се скупљали на улици. Наоружани су од директора тражили неопозиву оставку уз потврду да није узрокована било каквим притиском. Тензија је на тренутак попустила у тренутку кад је зазвонио телефон, а Симовић позван на састанак у државном предузећу за трговину оружјем „Југоимпорт СДПР“, којим је руководио генерал Јован Чековић. И две деценије касније нема довољно рационалног објашњења како су се међу присутнима нашли заговорници наизглед дијаметрално супротих опција, истакнути чланови Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и Демократске опозиције Србије. У центру општенародног весеља, обојеног приличном дозом алкохола, нашла се шаролика структура која је наговештавала да и не хају много за оно што се дешава напољу. - Схватио сам да је то прстен који једне пропушта горе, а друге смењује и гура доле. У „Дунаву“ ме чека кризни

штаб а овде слави и генерал Момчило Перишић задужен за кризне штабове као човек који је одређивао ко ће да буде председник. Кад је потврдио да се за председника кризног штаба у компанији „Дунав осигурање“ поставља др Томислав Симовић пожурио сам да се вратим мада неколико тренутака раније нисам ни помишљао на то. Носим папир са потписом генерала Перишића, кажем господо ви сте слободни а они савише шипке и одоше кући. Сад ја формирам кризни штаб и у њега узмем цео бивши колегијум а после два три дана, кад кажу да не може, поднесем оставку, сведочи др Симовић. У време кад су се стишале страсти отпочео је обрачун са непослушнима, а да су се међу њима нашли и неки за које се то није могло очекивати сведочи пример др Симовића коме је запрећено са десет кривичних пријава по различитим основама. У ситуацији која није била нимало пријатна требало је да прође пуних четрнаест година како би оспорио основаност и последње. После толико времена оправдано верује

како би многе непријатности избегао да је упро прстом у неколицину других. Баш то, каже др Симовић, на најбољи начин осликава ситуацију у времену кад су се тражиле жртве и покриће за бројне активности за које нису ни морали да буду одговорни. Дуготрајно суђење, притисци и неизвесност нису могли да не оставе последице на човека при крају радног века што је било повод да, по испуњењу услова, поднесе захтев за одлазак у пензију. Неколико година пре тога успешно је руководио предузећем „Монтинвест“ које је изводило значајне грађевинске радове у више од двадесет пет земаља широм света. Значајна позиција у „Дунав осигурању“ била је добра основа за помоћ краљевачким предузећима и институцијама, пре свих „Јасену“ који је ангажован за опремање нових филијала широм земље и приходом између два и три милиона долара неколико година успевао да се одржи у животу, а значајна помоћ стигла је на адресу Основне школе „4. краљевачки батаљон“ и Краљевачког позоришта. Жеља

да дугогодишње искуство стави у службу локалне заједнице повод је да се стави на располагање општинским структурама коима се учинило како би био погодна особа за место председника Управног одбора „Фабрике вагона“ којој је претило покретање стечајног поступка. - Како је Унапред припремљени програм реорганизације - УППР први услов да се бар нешто опорави, у Београду нађем људе са којима га направимо. „Фабрика вагона“ у том тренутку дугује педесет милиона евра, око четрдесет државним институцијама, банкама и Фонду за развој, а десет за материјал. Размишљање је било да решимо овако, кад се усвоји УППР држава опрашта дугове, а преосталих десет милиона решава се продајом представништва у Београду, „Ливнице“ и „Термопластике“, за које постоји интересовање, и два хектара поред Шумарске школе, можда управне и зграде Медицине рада. Кад се намири десет милиона нема више дуга, али нам треба посао.

МАГАЗИН 2.5.2021.

МАГАЗИН

2.5.2021.

Српска железница је имала преко петнаест хиљада теретних вагона на разним локацијама, постоји и програм из 2005. да се од њих произведе две хиљаде нових, а како „Фабрика вагона“ не може сама на две године би били ангажовани капацитети свих пет фабрика у Србији. Све смо то спремили и предали Привредном суду, а обезбедили посао за четири до пет стотина радника, али се појави струја незадовољних који организују протесте. Хоће стечај, да наплате потраживања, и баш их брига шта ће бити са „Фабриком вагона“, па одем код општинара и сазнам за политичку одлуку да се фабрика гаси, каже др Симовић. Послови за које је „Монтинвест“ ангажован у Москви били су добра прилика за познанство са амбасадором у Руској Федерацији задуженог за везу железница ове земље са Србијом. Потребе руских железница мериле су се са девет стотина хиљада теретних вагона, а осамдесет хиљада годишње у време кад су капацитети њихових фабрика могли да задовоље тек половину. Био је то сигнал за писма тројици председника Србије, Борису Тадићу, Томиславу Нико-

лићу и Александру Вучићу, да искористе дипломатске везе и ауторитет како би краљевачким вагонџијама обезбедили производњу бар хиљаду годишње. Није познато да ли је то последица изостанка политичке воље, или нечега другог, али на писма никада није стигао одговор. Да разлози великих потраживања бивших радника „Фабрике вагона“ често нису били основани сведочи податак да су у једном периоду долазили на посао, а иако нису ништа радили није пропуштена прилика да евидентирају значајан број сати прековременог рада. Документација из тог периода сведочи да нису прекршени важећи прописи, али и да су остали дугови који су и даље предмет бројних судских спорова. О често занемариваном колективном интересу сведочи податак да је управна зграда „Фабрике вагона“, изграђена 1936. године, оцењена као идеално место да се, пресељењем Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“, са постојећом Машинском техничком школом „14. октобар“ заокружи центар техничких школа, а реши и дугогоди-

шњи проблем закупа простора за рад Уметничке и Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Да разумевања није било ни на вишем нивоу одлучивања сведочи уверење помоћника министра привреде да је за Србију, уместо домаће производње, повољнији увоз јефтиних вагона из Кине. На тридесет шест хектара земљишта у кругу „Фабрике вагона“ остале су само празне хале од којих је највећи део, сем ливнице, лакирнице и мензе, грађен пред Други светски рат. Није тајна да узроке једном делу невоља треба тражити у креирању новог светског поретка на који мале земље не могу да имају никакав утицај. Додатно су им кумовала збивања у земљи и опасности које вребају од акумулације моћи оличене у неограниченим овлашћењима једне особе. - Значајна ствар, а може да се примени и на државу, је да када у некој фирми осетиш како си најпаметнији одмах треба да поднесеш оставку. Председник Европске банке за обнову и развој Жак Атали је 1992. рекао да ће се без модерне државе, која почива на чврстим институцијама, тржишна при-

вреда претворити у мафијашку обележену насиљем и друштвеном неправдом од које ће бујати сви видови корупције. Ми имамо некомпетентне институције, па се мешају надлежности што значи анархију. Највећи проблем ДОС-а 2000. настао је кад је свака партија добила по једно министарство, па смо имали несинхронизовану политику. Много важна ствар је школство уопште, па добијамо титуле доктора за шта год хоћеш. Наручиш, а брза пошта ти донесе диплому из приватних школа које их продају за одличне паре. Зато је велики проблем ниво знања, а и у влади има неколико људи са сумњивим дипломама, каже др Симовић. У тренутку кад европске земље одустају од производње железничких вагона, и окрећу се према другима, преовладава уверење како би „Фабрика вагона“, да је опстала, са традицијом коју има и квалитетним мајсторима могла да има значајну улогу на тржишу. У тренутним околностима из руку је избијен и овај адут, јер више нема радника који би могли да одговоре све већим захтевима.

И две деценије након демократских промена преовладава уверење како није остварено оно што се очекивало, али не јењава оптимизам да ће интензивнијим запошљавањем на улицама бити све мање радно способних младих људи. Иако је деценијама уназад провејавао оптимизам да ће посебна пажња бити посвећена пољопривреди страхује се да ће са протеком времена бити све мање оних који би могли да одговоре новим обавезама у овој области. У ситуацији кад се у локалним условима знатно више очекивало од младог руководства значајном кочницом интензивинијем напретку показао се недостатак иницијативе. Да се ситуација није много променила сведочи искуство некадашњег министра привреде савезне државе од кога нико од локалних функционера није ни тражио помоћ. Симовић потврђује да је на значајним местима у привреди и државној управи и раније било Краљевчана спремних да помогну, али то нико није тражио што појачава уверење о сујети која се много пута показала као значајна кочница напретку локалне

средине. - Већ смо се били уморили од система који, чак и да је био супер, досади. Уморан човек хоће нешто ново чему се испречило несналажење помешано са страним утицајима, распадом земље, анархијом... У таквој ситуацији доста министара су постали тајкуни, а у несналажењу и покварењаштву није испуњено оно што је очекивано. Упркос свему, немам осећај да је постојала жеља о уништењу привреде, још мање да је то државни пројекат, а политичку одлуку о стечају „Фабрике вагона“ видим као део стратегије за решавање проблема, каже др Симовић. Да су корени незадовољства на вишем нивоу потврђује податак о спором кретању према Европској унији, у првом реду због неиспуњења услова за пријем у пуноправно чланство. И ма колико да државни врх ово сматрао приоритетом највећом добити од пута према њој могло би бити уређење према европским и светским стандардаима, макар Србија ни не постала члан европске заједнице народа. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.5.2021.

Квалитет ваздуха без већих промена

МАГАЗИН

2.5.2021.

ОСАМНАЕСТ ДАНА СТРЕПЊЕ

- Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 осамнаест дана марта изнад граничних на мерном месту Полицијска управа. - Према српском индексу квалитета ваздух је три дана у месецу био одличан, по пет добар и прихватљив а осамнаест загађен. - Средње двадесетчетворочасове вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла, испод граничних. - Провераван квалитет сто педесет шест узорака воде за пиће из мреже градског водовода и двадесет узорака сирових вода са црпних станица. - Вода за пиће из мреже градског водовода хигијенски исправна. - Ибар без фенолних материја. - Локалној самоуправи предат „Предлог пројеката које, заједно, могу спроводити цивилни и јавни сектор града Краљева у функцији побољшања квалитета ваздуха током грејне сезоне“

МАГАЗИН

2.5.2021.

азматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења у марту је било тема двадесет осме по реду седнице од конституисања актуелног сазива Градског већа. Извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је у току марта провераван квалитет сто педесет шест узорака воде за пиће из мреже градског водовода и двадесет узорака сирових вода са црпних станица а сви су, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима,

анализираним пет пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане истим правилником. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току марта била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току марта биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефиниса-

ним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду испод максимално дозвољених су биле и средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима, а као и до сада највеће проблеме је правила концентрација суспендованих честица ПМ10. Потврда овог става огледа се у податку да су измерене вредности осамнаест дана биле изнад граничних на мерном месту Полицијска управа па је ваздух, према српском индексу квалитета, три дана у месецу био одличан, по пет добар и прихватљив а осамнаест загађен. Према истим критеријумима испод граничних су биле и средње двадесетчетворочасове вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ва-

здуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године. За минулу годину биће утврђен као просек измерених резултата за 2018, 2019. и 2020. Просечни индикатор служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама

ПМ2,5 а ради заштите здравља становништва. Проблеми које Краљевчанима прави недовољно квалитетан ваздух повод је да представници удружења грађана „Краљевачки развојни центар“ доставе локалној самоуправи документ „Предлог пројеката које, заједно, могу спроводити цивилни и јавни сектор града Краљева у функцији побољшања квалитета ваздуха током грејне сезоне“. Уз документ су уручени и закључци са недавно одржане дводневне радионице у Врњачкој Бањи око којих је постигнута сагласност учесника, представника јавног и цивилног сектора и локалних медија. Документи указују на неопходност заједничког, мултисекторског и мултидисциплинарног, приступа решавању вишегодишњег проблема загађеног ваздуха током грејне сезоне који треба применити приликом припреме и усвајања аката

јавних политика локалне самоуправе у овој области, пре свеге Плана квалитета ваздуха у граду Краљеву. Удружење грађана „Краљевачки развојни центар“ и партнерска организација УГ „Нови пут“ добили су подршку да, у првој години реализације трогодишњег „Програма подршке цивилном друштву за заштиту животне средине и одрживи развој заједница - Снажно зелено“, реализују пројекат „Заједничким деловањем до чистијег ваздуха“. Предлог документа достављеног локалној самоуправи само је један од исхода пројекта започетог у септембру прошле године. Програм је део пројекта „Зелени инкубатор“ који Београдска отворена школа спроводи са партнерима, Младим истраживачима Србије и Инжењерима заштите животне средине, уз финансијску подршку Европске уније и Фондације Фридрих Еберт. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.5.2021.

Исплата државне помоћи за градске хотеле

МАГАЗИН

2.5.2021.

БОЉИ ДАНИ

- Почела исплата субвенција градским хотелима у укупном износу од приближно десет милиона и триста хиљада евра што, према званичном курсу на дан исплате, износи милијарду и двеста двадесет милиона динара. - Хотелијерима триста педесет евра по лежају и још сто педесет по свакој соби. - Право на ову врсту помоћи има двеста деведесет четири хотела са тринаест хиљада пет стотина седамдесет три смештајне јединице и скоро двадесет четири хиљаде лежаја. - Помоћ државе довољна да се сачува десетак хиљада радних места у хотелима. - Од лета услови за нормалну туристичку сезону

д тренутка кад је половином марта прошле године на територији Србије проглашена епидемија корона вируса ограничене могућности за путовања довеле су у посебно тежак положај угоститељске објекте, посебно градске хотеле. Био је то довољан повод да држава прискочи у помоћ како би се сачувала радна

места запослених у овој области привреде. У ситуацији кад је изостало очекивано смиривање инфекције продужена је агонија запослених у хотелијерству што је мотивисало државу да определи значајна средства за још један пакет помоћи. У уторак је почела исплата планираних субвенција градским хотелима у

укупном износу од приближно десет милиона и триста хиљада евра што, према званичном курсу на дан исплате, износи милијарду и двеста двадесет милиона динара. Помоћ се исплаћује на основу раније донете одлуке Владе Србије да хотелијерима на име помоћи у превазилажењу проблема буде исплаћено триста педесет

евра по лежају, у динарској противвредности, и још сто педесет по свакој соби. Увидом у расположиву евиденцију констатовано је да право на ову врсту помоћи има двеста деведесет четири хотела са тринаест хиљада пет стотина седамдесет три смештајне јединице и скоро двадесет четири хиљаде лежаја, а као и прошле године новац ће бити уплаћен на посебне рачуне отворене при Управи за трезор Министарства финансија. Исплатом другог дела помоћи укупан износ ће, са претходних милијарду и двеста четрдесет милиона динара, за четири стотине шездесет милиона премашити две милијарде. У Министарству верују да ће, након претходне године која се оцењује најтежом до сада, помоћ државе бити довољна да се сачува овај ресор и десетак хиљада радних места у хотелима. Процењује се да ће финансијска инјекција бити довољна да се преброди период до лета кад се очекује да ће

бити створени услови за нормалну туристичку сезону. А да нису добродошли само странци, већ и домаћи туристи, треба да покажу активности након ребаланса буџета за обу годину којим је опредељено додатних сто милиона динара за двадесет хиљада ваучера појединачне вредности од по пет хиљада. Ваучере је могуће искористити за плаћање услуга боравка у градским хотелима који су пријављени за коришћење ове могућности, а налазе се на листи угоститеља Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Од почетка године до краја фебруара већ је подељено сто хиљада ваучера, за шта је издвојено пет стотина милиона динара, што сведочи да укупна сума опредељена за овогодишње туристичке ваучере износи шест стотина милиона. Значајним се оцењује податак да на градски туризам отпада значајан део укупних прихода у овој области о

чему сведочи податак да је током 2019. године премашен износ од милијарду и четири стотине милиона евра. У таквим околностима побољшање епидемиолошке ситуације води ка стварању услова да се са организованим турама доласка туриста, али и конгресним туризмом, очекује значајно опорављање сектора туризма. Укупна помоћ државе током претходне године мери се износом од седам стотина четири милијарде динара, или око шест милијарди евра. Трећи пакет је вредан двеста педесет седам милијарди динара, односно око две милијарде евра, а то са претходна два чини укупно осам милијарди евра, што је 17,2 одсто бруто домаћег производа. Да на помоћ за ублажавање негативних последица епидемије корона вируса могу да рачунају и превозници сведочи одлука да добију шест стотина евра по аутобусу током шест месеци. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЗА ТУРИЗАМ

Повољна могућност за покретање бизниса

МАГАЗИН

2.5.2021.

КРАТКИ ВРЕДН

- За тридесет корисника набављена опрема у вредности од педесет две хиљаде евра за обављање изабране делатности, двадесет три су добили опрему за производњу и прераду воћа и поврћа, четворо за покретање посла у области сеоског туризма а троје у области производње и прераде лековитог и ароматичног биља. - За двадесет корисника организована тромесечна плаћена радна пракса на пољопривредним газдинствима, укупне вредности од једанаест хиљада и шест стотина евра, и менторска подршка „један на један“. - Кроз менторски индивидуални рад и тренинге корисници оспособљени да започну пословање у изабраним делатностима. - Двадесет три корисника се определило за производњу и прераду воћа и поврћа, три за производњу и прераду лековитог биља, а четири за покретање посла у туризму

Фото: ИДА

НОСНИ ЛАНЦИ

2.5.2021.

МАГАЗИН

социјација за развој Ибарске долине ИДА је, у сарадњи са локалном самоуправом, успешно спровела пројекат „Наша шанса за бизнис, кратки вредносни ланци“. Током претходних деветнаест месеци пројекат је реализован у оквиру ширег под називом „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији Иницијатива за инклузију фаза 2“ који је, износом од скоро сто педесет хиљада евра, финансирала Немачка развојна сарадња а реализовао ГИЗ. На завршној конференцији у оквиру пројекта председник Управног одбора Асоцијације за развој Ибарске долине Драган Рогановић посебно је нагласио општи циљ пројекта усмерен на успостављање иновативног и одрживог модела дугорочног запошљавања маргинализованих и теже запошљивих група становништва. Нај-

бољом приликом за то оцењени су кратки ланци вредности и могућности њиховог реплицирања у свим локалним самоуправама. Теже запошљивим

категоријама становништва оцењени су повратници, тражиоци азила, Роми, радно способни корисници новчане социјалне помоћи, лица без или са ни-

ским квалификацијама, вишкови запослених, млади до тридесет година и они са статусом детета без родитељског старања, жртве трговине људима

и породичног насиља и дугорочно незапослене жене старости од тридесет до шездесет пет година. Пројектом је предвиђена подршка

за започињање бављена одрживом пољопривредом у виду неопходне опреме и саветодавно стручне подршке, а селекција спроведена путем „Јавног позива за избор корисника подршке за запошљавање у области одрживе пољопривреде, туризма и кратких вредносних ланаца“, који је објавила локална самоуправа. Специфичним циљем пројекта означено је развијање три кратка ланца вредности у области одрживе пољопривреде, за воћарство, повртарство, лековито и зачинско биље, и посебно сеоског туризма уз запошљавање најмање педесет припадника маргинализованих и тешко запошљивих група. Поред подручја града Краљева, пројекат је спровођен у оквиру територије Резервата биосфере „Голија-Студеница“. Све активности и мере за постизање про-

2.5.2021.

МАГАЗИН

јектних циљева засноване су на Националној стратегији запошљавања и другим релевантним стратешким документима, а у потпуности усклађене са Локалним акционим планом запошљавања града Краљева. Поред крајњих корисника посредним су, због могућности коришћења искуства и препорука из пројекта, окарактерисане све локалне самоуправе у Србији, а сличним су окарактерисани припадници тешко запошљивих категорија становништва у граду Краљеву, мала газдинства и пољопривредници који, кроз успостављени модел, имају прилику да унапреде сопствени посао. - Имали смо циљ да помогнемо маргиналним групама у самозапошљавању, пре свега оне које су везане за сеоска подручја и пољопривредну производњу. Посетили смо све месне заједнице, поставили плакате и имали шездесет три корисника који су се пријавили, а после прве селекције имали обуке и помоћ у изради бизнис планова у којима су дефинисали потребе за самозапошљавање и покретање сопственог бизниса. На бази бизнис планова одабрано је тридесет најбољих који су добили грантове од по хиљаду триста евра у опреми, а на радној пракси махом су била млада лица. Организован је низ радионица и тренинга, а покушали смо да имамо и нешто конкретно у виду опреме и праксе, Пројекат је због епидемије мало каснио па смо имали продужетак, а задовољни су и корисници и ми јер смо успели да остваримо оно што је планирано пројектом, каже Рогановић. Током реализације пројакта одржано је четрнаест радионица, две петодневне, једна седмодневна и једанаест једнодневних, а организовано шездесет пет индивидуалних консултација са осамнаест сертификованих тренера. Посебно вредним оцењује се податак да је за тридесет корисника набављена опрема у вредности од педесет две хиљаде евра за обављање изабране делатности, двадесет три су добили опрему за производњу и прераду воћа и поврћа, четворо за покретање посла у области сеоског туризма а троје у области про-

Драган Рогановић изводње и прераде лековитог и ароматичног биља. За двадесет корисника је организована тромесечна плаћена радна пракса на пољопривредним газдинствима, укупне вредности од једанаест хиљада и шест стотина евра, а организована и менторска подршка „један на један“. Кроз менторски индивидуални рад и тренинге корисници су оспособљени да започну пословање у изабраним делатностима, а међу обрађеним темама су производња и прерада воћа и поврћа, сеоски туризам и пратеће услуге, производња и прерада лековитог и ароматичног биља, модели унапређења руралне економије кроз кратке вредносне ланце, модели пословног удруживања. одрживог развоја и заједничке промоције подручја. Пакети подршке у виду опреме за започињање посла додељени су корисницима који су за пословне идеје израдили најквалитетније бизнис планове, развијане уз подршку квалификованих ментора, а вредност по појединачном ограничена је на хиљаду и три стотине евра. Пројектом је предвиђено да шездесет два припадника угрожених категорија становништва припреме предлоге пословних планова за самозапошљавање и унапређе-

ње прихода у туризму, производњи и преради воћа и поврћа, производњи и преради лековитог и ароматичног биља. За оне који су се определили за производњу воћа, поврћа и лековитог биља обезбеђени су пластеници и мале машине за обраду земље, док је за кориснике који су предност дали туризму обезбеђена опрема за унапређење услуга и смештај туриста. У процесу припреме пословних планова двадесет три корисника се определило за производњу и прераду воћа и поврћа, три за производњу и прераду лековитог биља, а четири за покретање посла у туризму. Тринаестонедељна плаћена радна пракса на осамнаест пољопривредних газдинстава обезбеђена је за двадесет корисника који су добили шансу да унапреде знања и вештине у производњи и преради воћа и поврћа, производњи и преради лековитог и ароматичног биља и области руралног туризма, а газдинства су добила подршку у радној снази. У тромесечни рад на газдинствима за све кориснике пројекта је укључена менторска подршка у развоју њихових знања и вештина везаних за удруживање, кратке вредносне ланце, маркетинг и технологију производње. У Асоцијацији за развој Ибарске долине посебно истичу да су све планиране активности спроведене на професионалан начин и да су упркос потешкоћама због пандемије корона вируса, која је проузроковала кадровске проблеме, достигнути општи и специфични циљ пројекта, а носиоци извршили преузете обавезе. Циљем пројекта „Наша шанса за бизнис, кратки вредносни ланци“ означено је успостављање иновативних, одрживих и применљивих решења која треба да омогуће лакше запошљавање и укључивање маргинализованих и теже запошљивих категорија становништва путем кратких ланаца вредности у пољопривреди и специфичним облицима руралног туризма, те креирање примера добре праксе који се може применити у свим јединицама локалне самоуправе у Србији. Т. Радовановић

МАГАЗИН

2.5.2021.

Повећање образовних способности најмлађих Рома

ИЗЛАЗ ИЗ БЕДЕ И - Низак ниво образовања значајна препрека на путу до запослења. - После годину дана деца су самосталнија и богатија за нова културолошка знања, знају шта је лична хигијена, како да се понашају на часу, извршавају школске обавезе и сарађују са родитељима. - Активности Удружења грађана „Руке пријатељства“ током неколико претходних година у значајној мери допринеле да се удвостручи број ромске деце у основним и средњим школама. - Насеље са структуром и проблемима неписменог становништва, и културолошким баријерама, нестимулативна средина за образовање и редовност долажења у школе. - Четрдесеторо деце укључено у радионице описмењавања и пружања помоћи за савладавање наставе. - Дво сатне радионице у просторијама удружења, по потреби и у школама

И СИРОМАШТВА И

ако се честе миграције сматрају главним разлогом што никада није тачно утврђен број припадника ромске популације у Краљеву са великом дозом сигурности се може закључивати да две трећине од око три хиљаде њих чине староседеоци, а остатак привремено расељена лица са простора Косова и Метохије. Ма колико преовладавало уверење да деле судбину највећег дела припадника локалне заједнице чини се да много теже решавају егзистенцијалне проблеме. Разлози томе су различити, а најчешће низак ниво образовања као значајна препрека на путу до запослења. Први проблеми видљиви су на самом почетку образовног процеса, посебно код деце која долазе из средина у којима се мање говори срп-

ским језиком што у значајној мери утиче на ограничене способности за праћење наставе. То су међу првима схватили представници ромских удружења, пре свих крагујевачка Образовно-културна заједница Рома - Романипен која је, са партнерима из Краљева, Крушевца, Ниша и Обреновца, уз подршку Ромског едукативног фонда, претходних година отпочела реализацију пројекта усмереног на повећање образовних могућности ромских студената и младих из ове популације. Активности ромског удружења„Руке пријатељства“ су од прве године реализације јединственог пројекта посвећене раду са двадесет једним учеником првог разреда основне школе са жељом да се повећа ниво способности за комуника-

ције на српском језику и праћење наставе на почетку образовног процеса. Председник удружења Зоран Петровић подсећа на основни циљ да на крају године остваре што бољи успех чему је требало да допринесу сви који су укључени у реализацију пројекта. Најзначајнијом кариком у том процесу означени су педагошки асистент и медијатор задужен за сарадњу са институцијама, учитељима и родитељима, како би на најбољи начин припремили децу за редовно похађање наставе. Позитивна искуства стечена током претходног рада добра су основа за жељу да у пројекат буде укључено двадесет првака, а не попусти ниво пажње према онима који су пошли у други разред. Поред рада са децом значајне активности усмерене су на мотивацију

2.5.2021.

МАГАЗИН

донатора да помогну реализацију овог, и сличних, програма а, сем потврде да их је све мање, прилично депримирајуће делује уверење припадника ромске заједнице да се све више окрећу према мигрантима. Жеља да све активости буду усмерене на повећање степена образовања мотивисана је уверењем да је едукација једини излаз из беде и сиромаштва који се по правилу везују за највећи број пропадника ромске популације. Иако Стратегија за социјално укључивање Рома намеће потребу активнијег односа према овом делу популације на локалном нивоу, у ромским удружењима провејава уверење да би, ако се застане, могло да буде угрожено све што је до сада остварено. - Дошли смо до критичне тачке кад је неопходно да се даље улаже а да су резултати видљиви потврђује три до четири

стотине студената који се, захваљујући афирмативним мерама државе, сваке године упише на неки од факултета. Позитивном дискриминацијом успели смо да дођемо до одређених резултата, па сада имамо медицинске раднике из ромске популације, правнике, адвокате и припаднике других струка, што раније није био случај. У Краљеву имамо струковне васпитачице на ромском језику, чије је школовање помогао Ромски едукативни фонд, студента завршне године Медицинског факултета у Крагујевцу, две студенткиње на Вишој медицинској школи у Нишу. То потврђује како су стратегија, акциони план и афирмативне мере за образовање Рома и смањење сиромаштва допринели да дођемо до оваквих резултата, а надам се да ће их бити све више, каже Петровић. Кад је, због пандемије корона вируса, образовни процес из школских учио-

ница пресељен у дигиталну сферу прваци из редова ромске популације суочени су са новим проблемима, па је и део пројектних активности морао да се прилагођава новонасталој ситуацији. Да она није нимало једноставна потврђује податак о значајном броју породица које нису имале телевизијски пријемник, још мање могућност да се путем паметних телефона омогући приступ платформама које је за наставу користило удружење „Руке пријатељства“. Начином да се проблем превазиђе оцењена је припрема штампаних материјала за рад у кућним условима уз додатна задужења медијатора да, обиласком првака, провери колико су били успешни у решавању задатака. Тринаестогодишње искуство педагошког асистента за рад са ромском децом довољно је за потврду задовољства успехом на крају школске године о чему сведочи податак да деца без про-

блема читају и пишу штампаним и писаним словима, а успешно баратају и бројевима. После годину дана деца су самосталнија и богатија за нова културолошка знања, па знају шта је лична хигијена, како да се понашају на часу, извршавају школске обавезе и сарађују са родитељима. - Настава у школама одвија се на српском језику, а додатну едукацију радимо јер сматрамо да је непознавање језика значајан камен спотицања на почетку школовања. На том узрасту је неопходна подршка ромским ученицима, нарочито ако долазе из породица у којима се не говори српским језиком, па у раду са њима користимо речи оба језика док не развију речник и способност да схвате шта учитељ предаје. Министарство је увидело значај подршке ромских педагошких асистената који су укључени у рад са том децом да

превазиђу баријере, да се охрабре и схвате колико имају потенцијала у себи. За време епидемије организовали смо онлајн наставу, а кад су мере мало попустиле доводили смо децу у просторије Удружења и у мањим групама радили по сат и по до два уз поштовање мера заштите, ношење маски и визира и коришћење дезинфекционих средстава, каже Петровић. У Удружењу сваке године са нестрпљењем очекују нови циклус конкурса као прилику за наставак рада чији се ефекти сагледавају и кроз податак да су активности реализоване током неколико претходних година у значајној мери допринеле да се удвостручи број ромске деце у основним и средњим школама. О томе сведочи приближно три стотине педесет основаца и значајан број старијих у готово свим краљевачким средњим школама, Школи за основно и средње обра-

зовање „Иво Лола Рибар“, али и на факултетима. Да међу ромском децом има изузетних талената потврђују одличан ученик трећег разреда Математичке гимназије и машински инжењер који је, након годину дана убеђивања и охрабривања, пристао да се упише на факултет. Значајном у остваривању резултата потврдила се сарадња са Школском управом, директорима школа, Одељењем за друштвене делатности Градске управе, матичном службом, Центром за социјални рад, Заводом за јавно здравље, филијалом Националне службе за запошљавање... И док држава афирмативним мерама доприноси значајнијем интересовању за упис на факултете недостаје слична подршка при радном ангажовању, сем у случајевима самозапошљавања. Да у овој области има позитивних помака, и оних који су на прави начин искористили

2.5.2021.

МАГАЗИН

средства Националне службе за запошљавање, потврђује пример предузетника који је успео да прошири пословање и запосли једног радника. - Деца из ромских насеља, која су затворена средина, понашају се другачије кад изађу и крену према институцијама. Не знамо шта је проблем, али сматрамо да је насеље са структуром и проблемима неписменог становништва, и културолошким баријерама, нестимулативна средина за образовање и редовност долажења у школе. Годинама уназад радили смо озбиљно и изградили поверење заједнице, коју чине наши сународници и рођаци, јер покушавамо да макар на почетку школовања омогућимо једнаке шансе за све, а касније пратимо и надграђујемо уколико је потребна додатна подршка за едукацију. Имамо породица где је због сиромаштва израженија нередовност похађања образовног процеса, посебно током зимског периода, па се трудимо да им покријемо трошкове школског прибора обуће и одеће. Преко удружења, а уз помоћ људи добре воље, настојимо да превазиђемо проблеме и да свако дете вратимо у образовни процес. Школа је најбоља кућа, ту се деца најбоље осећају са својим вршњацима, и једини је начин да омогућимо запошљавање младих срењошколаца. Кад упоредите ромско насеље од пре двадесет, тридесет, година и данас видите огромну разлику, не само у асфалтираним улицама, води, струји и објектима у којима живе. Видите да је Ром едукован, и зна да говори, а то је резултат рада ромских организација и сарадње са институцијама, сигуран је Петровић. Значајном се оцењује и улога Националног савета ромске националне мањине као кровне организације која на прави начин води политику и, уз спровођење мера државе на смањењу сиромаштва, подједнако укључује све градове. Додатне повољности у Краљеву пружа Локални акциони план за Роме ограничен на трајање до 2023. За разлику од већине других предлога једногласно је усвојен у Скуштини града, што потврђује политичку вољу да се решавају проблеми ромске заједнице, уз могућност да до истека буде додатно побољшаван, а повод за оп-

тимизам је потврда да Декада Рома траје до 2025. године. Претпоставка да је друштво богато колико су богати појединци појачава потребу развијања најслабије карике, у економском и образовном смислу, а уверење да је највише таквих међу припадницима ромске популације за значајнију подршку повећању образовних могућности. Да локална самоуправа има разумевања за проблеме ове категорије суграђана потврђује податак о укључењу у јавне радове које спроводе ромске организације, а велико интересовање за учешће у њима довољно сведочи о спремности Рома да раде, уместо да очекују подршку социјалне заштите. О погодностима које су све присутније најбоље сведочи податак о мањем броју оних који се одлучују за одлазак из земље, најчешће у неку од држава Европске уније, а ако се и одлуче на такав корак то је најчешће током сезоне пољопривредних радова који трају између два и три месеца. Радује податак да су успешно реализоване све активности предвиђене пројектом усмереним на повећање образовних могућности ромских студената и младих из ове популације, још више да су родитељи и деца успоставили адекватан однос са школама и стекли додатна знања неопходна за савлађивање препрека у току образовног процеса. Да оптимизам није без основа сведочи поверење које је и ове године указано удружењу „Руке пријатељства“ за помоћ деци првог и другог разреда основних школа да се што лакше интегришу у локалну заједницу. - Имамо четрдесеторо деце са којима кроз радионице радимо на описмењавању и пружању помоћи за савладавање наставе. Са децом из школа „Димитрије Туцовић“ и „4. краљевачки батаљон“ сваког радног дана имамо радионице у трајању од по два сата, по правилу у просторијама удружења а по потреби и у школама. Осим тога пружамо подршку и њиховим породицама кад је потребно превести неки документ из Немачке, Француске или Шведске ради уписа деце из реадмисије у образовни систем. Систем рада је исти као и у прошле године, само што је повећан број деце па смо,

поред оних који су већ пошли у други разред, укључили и нове, каже Петровић. О комплексности пројекта који реализује удружење „Руке пријатељства“ сведочи податак да је посебна пажња посвећена формирању свести родитеља из ромске заједнице о важности образовања, а добрим начином за то оцењене су посебне радионице. Поред активности на ажурирању базе података за децу укључену у програм и праћење напретка двадесет једног ученика првог разреда није занемарено успостављање неформалне мреже и сарадње основних школа са циљем да се превенира осипања деце из ромске заједнице из образовног процеса. Са приближавањем краја школске године приводе се крају све планиране активности о којима ће више речи бити на самом крају у оквиру округло стола преко вебинара, за све који су укључени у реализацију пројекта. Да се спектар активности не своди само на ове сведоче настојања за обезбеђење услова како би се што већи број припадника ромске популације укључио у јавне радове. У току је реализација пројекта уз подршку Ромског едукативног фонда, и Удружења наставника и учитеља Србије, а значајним се оцењује активно учешће у оквиру Лиге за декаду Рома. Активности удружења препознала је и локална самоуправа суфинансирањем пројекта у чијем је фокусу образовање и унапређење положаја ромске заједнице, са акцентом на подршку онима који тек ступају у образовни, предшколцима и првацима. Подршка у виду школског прибора обезбеђена је за шездесеторо деце, по тридесет из првог разреда и припремно предшколског програма, а посебне награде у виду гранта за куповину школског прибора може да очекује четрдесетак најбољих укључених у процес образовања, од најнижег до највишег нивоа. Пандемија корона вируса ставила је ромску заједницу пред бројне изазове. Да их лакше превазиђу треба да омогуће радионице за родитеље и децу намењена стицању знања о начинима заштите од ширења инфекције Т. Радовановић Фото: Р.П.

Миро Матовић

МАГАЗИН 2.5.2021.

In memoriam: Миро Матовић (2)

- Кафана породице Матовић у Богутовцу одолева бројним притисцима, и недаћама, више од два века. - На списку пореских обвезника од 1826. године. - Матовића кафана у Богутовцу после рата пала као последњи представник приватног сектора. - Две генерације Матовића у истом логору у Немачкој. - Шест месеци принудног рада на Гочу због обележавања годишњице повратка из заробљеништва. - Сваки пут кад би у Богутовац наишла нека друга војска прва на удару била је кућа Матовића, посебно након што је миниран мост преко Ибра у њиховој близини. - Или земља, или кафана. - Осуда на смрт стрељањем због бекства из војске

Фото: М. Радовановић

МАТОВИЋИ ОД БОГУТОВЦА ДО АУСТРАЛИЈЕ

МАГАЗИН

2.5.2021.

еђу старијим становницима Богутовца, који се још сећају периода кад се око овог планинског туристичког места као центра комуне окупљало десет села, још није у потпуности ишчилело уверење како је заостајање целог краја отпочело кад му је укинут статус административног центра. Најгласнији је локални кафеџија Миро Матовић, човек оштрог језика који без много респекта сведочи да бомбардовање овог краја није отпочело 4. априла 1999. године кад су овде пале прве крстареће ракете испаљене са бродова у Јадранском мору. Почело је, каже, много раније, још од Брозових времена кад нико од представника власти није ни прстом мрднуо како би помогао да овај крај опстане и не доживи судбину лаганог умирања које траје последњих деценија. Највећу жртву у том периоду поднели су приватни предузетници, јер су често били на ме-

ти различитих инспекција које су у значајној мери допринеле да број оних који пуне локални буџет буде све мањи. Са краћим прекидима, условљеним различитим друштвеним околностима, кафана породице Матовић у Богутовцу одолевала је бројним притисцима, и недаћама, више од два века. Према најстарије сачуваним документима порез су почели да плаћају 1826. године, у време владавине Милоша Обреновића, кад су предузимљивији преци основали коначиште и стекли велики углед у овом крају. Традицију успешно наставља Миро Матовић и потврђује да је породично домаћинство константно напредовало све до почетка Другог светског рата кад су једна за другом, и поред свакодневног напорног рада, почеле да се јављају мање или веће невоље. На најбољи начин покушавали су да им се одупру

Мирови родитељи, Драгутин и Лена, који су тешко доживели почетак распада српског села већ друге године по заврештку рата. Пре почетка рата Матовића кафана важила је за репрезентативан објекат познат по комфору који је пружао најсавременији намештај, прибор за јело увезен из Аустрије и кристал из Чешке. Имали су Матовићи сопствену централу, међу првима у овом крају, још 1934. године, радио апарат а надалеко је била чувена велика воденица у којој су, од једне до друге зиме, складиштени велики комади леда извађени из реке пре него што су завршили у краљевачким кафанама где су коришћени за хлађење пића током топлијег доба године. Као веома вредна и способна жена Лена је, са још неколико других које су помагале у свакодневним пословима, успешно водила домаћинство и послове у кафани. Ко-

лико је домаћинство било узорно и напредно најбоље сведочи податак да је имало неколико крава и друге ситније стоке, а ни део од осам хектара имања никад није остајао необрађен. - Родитељи и нас седморо од десеторо деце крваво смо се борили уз огроман рад за мале паре, али смо опстајали. Била је то борба за живот а због свега не могу да напустим ову кућу која траје два века, нити да издам своје претке. Кафана је после рата национализована, јер су уништавана сва богата домаћинства која су била против Тита. Нама је од осам хектара земље одузето четири, кафана је национализована, отете су пекара и дућан и покупљен сав намештај из кафане.

Мајка Лена је била паметна жена из богате породице Урошевића из Роћевића, а њен брат Бошко Урошевић министар до доласка Броза кад је очишћено све из поштених кућа, а у владу и власт уведен шљам. Поново је дошло време Турака и примена система кадија те тужи, кадија ти суди - прича Матовић. Колико је Лена била далековида најбоље потврђује податак да је исшколовала сву децу међу којима су адвокат, инжењер, виша медицинска сестра, професор филозофије. Најтеже је поднела чињеницу да је најстарији син Миле, разочаран стањем у земљи после рата, отпутовао у Аустралију а након следећих седам деценија свега три пута долазио у посету браћи и сестрама. Док је био на одслужењу војног рока чашу жучи прелила је радосна вест из уста официра задуженог за морално политичко васпитање који је,

пред стројем војника после фискултуре и смотре, потврдио да је, као последњи представник приватног сектора, пала Матовића кафана у Богутовцу. Првобитни шок заменило је огорчење и одлука да из Словеније, где се налазио, илегално пређе границу и потражи срећу у иностранству. Да нема где да се врати поверио је комшији Миливоју Милићу, а јединим начином да издржава родитеље и млађу браћу и сестре оценио је одлазак у крај који се чини извеснијим за добру зараду и сигурнију будућност. Слична уверења делио је и Милић, а једини разлог због кога је одустао у последњем тренутку је страх од одмазде према члановима породице у земљи. Са белом марамицом у десној и бомбом спремном да је без много размишљања употреби у случају потребе у левој, пошао је Миле према граници испред које је оставио само пушку. Ма

МАГАЗИН 2.5.2021.

колико би то некоме изгледало невероватно један од оних који су пре њега прешли италијанску границу препознао је сина Драгутина Матовића из Богутовца и саветовао му да се прво ослободи униформе. Још увек нестабилно стање на граници две земље било је добра прилика за бекство многих младих људи који су се осећали небезбедно у тек ослобођеној земљи. Знали су то и представници новоформиране власти, па је у пограничном појасу с оне стране границе било њених представника спремних да ликвидирају свакога ко напусти земљу. Управо то је било повод за скривање током дана све док нису створени услови да се крене даље. То даље у случају Мила Матовића био је логор у Немачкој где су се окупљали емигранти пре него крену на неку од жељених дестинација. Да ли је то био случај, судбина или нешто треће није утврђено ни кад се нашао у истом логору у коме је његов отац током рата провео скоро пет година. Као припадник југословенске војске заробљен је на граници са Мађарском првих дана рата 1941. године пред налетом немачких тенкова. Најмлађи син га је први пут видео кад је имао већ пет година, па је разумљив страх и покушај да побегне од омаленог здепастог човека у застрашујућој великој крзненој бунди. Тада је био безгранично љут на оца који га за пет година никад није помиловао по глави, нити подарио чоколадом или бомбоном. Кад је Драгутин годину дана касније на Светог Јована пожелео да обележи годишњицу повратка из заробљеништва није ни слутио да ће га то коштати шест месеци принудног рада на Гочу. Миро се сећа да је повод био плотун испаљен из пушке која је годинама била у власништву породице, а преживела долазак многих војски у овај крај. Први пут су је, уочи стрељања у Краљеву у јесен 1941. године, пронашли Немци који су имали разумевања за Лену са седморо уплакане деце старости између седам месеци и дванаест година. Оставили су је да би се заштитила и од других војски које су се с времена појављивале у овим крајевима, подједнако партизана и четника. И сваки пут кад би наишла нека друга војска кућа Матовића била је прва на удару посебно након што је миниран мост преко Ибра у њи-

ховој близини. - Овде преко пута нас, где је била општина и комуна, 1947. године се сместила војска. Сваку ноћ мој брат иде да каменује зграду, разбије прозор или цреп, а кад су нам забранили да излазимо опет је неко разбио. Након што се мајка пожалила, Контраобавештајна служба постави стражу и ухвати официра који је сваке ноћи каменовао зграду да би пала љага на нас. Кад је брат побегао из војске детаљно су претресли кућу, пекару, воденицу, станове, дућан, бушили таваницу и јасле не били пронашли где се сакрио. Буше под у једној соби иако виде да нема подрума, само да би демонстрирали силу. Онда почиње пљачка. Отац покушава да отвори кафану, али кажу како мора да се одрекне или земље или кафане. Мајка је била паметна па каже, ако баш морамо узмите земљу, нека остане кафана. Имали смо осам хектара од којих су нам узели три и по где су биле њиве које су нас прехрањивале. Остала је још ливада која је нешто вредела, али нам касније округло хектар узима војска, а оно што је одузето подели се људима који су нас пљачкали и узимали инвентар из куће - прича Миро док се седам деценија касније присећа округлих орахових столова и фотеља које су красиле ентеријер кафане. Зграда у којој је смештена пројектована је у француском стилу, а дизајна се не би постидео ни неки од власника угоститељских објеката ни у данашње време. У кафани кроз коју је годишње пролазило небројано гостију трошило се до седам стотина литара надалеко чувеног вина које је Драгутин производио од грожђа купљеног у Жупи. До Богутовца су га довозиле коњске и воловске запреге, а у производњи помагали сви чланови породице. Дугогодишње угоститељско искуство било је повод за жељу да по повратку из заробљеништва настави са старим послом, али се врло брзо показало да то у новој држави није могуће чак ни након што се, зарад кафане, одрекао половине земље коју је имао. У време подруштвљавања приватне имовине предност је давана новоформираним предузећима, кафана је мењала власнике, радила у склопу задруге и лечилишта, али нико није могао да се похвали успехом у послу. Некадашњи власник мо-

МАГАЗИН 2.5.2021.

рао је да се помири са чињеницом да буде запослен, а сву снагу жеље којом су нове власти настојале да покажу силу, и понизе некадашње власнике приватних радњи и предузећа, Драгутин је осетио на сопственој кожи. Пре рата надалеко познат домаћин са жирадо шеширом био је принуђен да чисти пљуваонице смештене на неколико места у објекту. Нерентабилно пословање разлог је за одлуку да се кафана изда под закуп приватнику, а правом власнику по ко зна који пут оспори право на рад јер не ради у њој. О свему, каже Миро, постоји документација која сведочи о свим неправдама којима је породица изложена након завршетка Другог светског рата. Много година касније схватио је колико је тога последње две деценије живота Лена претурила преко леђа пре него што је заувек, на рукама најмлађег сина, склопила очи 1965. године. Чини се да јој је најтеже било што деценијама није видела најстаријег сина који је, убрзо по напуштању војске, осуђен на смрт стрељањем. Био је тога свестан и пре него што се укрцао на брод са жељом да оде што даље, а у близини Рта Добре наде одлучи да се настани у Аустралији. Миро се и данас добро сећа садржаја првог пакета који је стигао из далеке земље, црвенкасто жутих дубоких ципела, карираног сакоа и мина за хемијске оловке. Током седамдесет једне године живота у Аустралији Миле је долазио у Богутовац само три пута, два пута након што је продао све што има са жељом да, изградњом модерног мотела поред Ибарске магистрале, покрене сопствени бизнис у родном месту. Да то није могуће схватио је у време инспекцијске контроле у кафани најмлађег брата. - Финансијска полиција долази и врши претрес. Броје сокове, броје колико имам струкова младог лука, а он пита је ли могуће да се то догађа. Нађоше ми десетак јаја, три главице киселог купуса, направе пријаву и платим казну колико се дало за спремање целе зимнице. Срам вас било, каже, овде да уложим паре? Они га гледају и слушају, а то је тако јер смо његовом осудом на смрт осуђени и ми. Овде сам подигао две спомен плоче. Да се одужим мајци поставио сам цвет Наталијине рамонде, познате као Natalija serbica, која симболизује вечни живот јер у контакту са водом може да оживи и после неколико година. Написао сам Lena serbica, а то је мој дуг према мајци - каже Миро. Богутовац је од памтивека био познат по густом саобраћају, како друмском тако и железничком у оквиру кога је међународни воз путовао до Солуна. Железничка станица у овом месту увек је била пуна путника који су чекали укрцавања након укрштања возова, јер је онај вишег приоритета имао предност пролаза. Сада тога више нема. Угашена је и прва следећа железничка станице Добре стране у смеру према Рашки где је по неколико возова дневно чекало на укрштање. Т. Радовановић

Седам деценија позоришог живота у Краљеву: Јелена Бартуловић (2)

МАГАЗИН

2.5.2021.

ПЕТ ДЕЦЕНИЈА ТУЂЕГ ЖИВОТА

- Припремање нове улоге никад није било ни лако ни једноставно, а онима који су се уметности препуштали након редовних обавеза на послу било је још теже. - Крупан корак напред у развоју позоришта начињен је у тренутку одлуке да се ангажују професионални редитељи, сценографи, костимографи... – Трема присутна свих педесет година на сцени. – Улога у представи „Путујуће позориште Шопаловић“ последња у успешној каријери Јелене Бартуловић. – Галс публике и друштвени моменат значајни за креиарање репертоара. - Представе се припремају брже него у ранијем периоду, а разлог лежи у заузетости редитеља и високим хонорарима које захтева њихово ангажовање. - Изостала прилика да се од публике опрости на начин какав су то чинили и неки који су пружили много мање

Јелена Бартуловић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

2.5.2021.

уги низ година, док је израстало у оно што је данас, на челу краљевачког аматерског позоришта био је Васа Туцаковић који је функцију управника све време обављао волонтерски. Крупан корак напред у развоју начињен је у тренутку његове одлуке да се за рад позоришта ангажују професионални редитељи, сценографи, костимографи и други. Резултат је био видљив, а огледао се и у по неколико премијера током само једне позоришне сезоне кадс су краљевачки аматери гостовали широм Србије. Јелену Бартуловић, која је у овом позоришту провела више од пет деценија, на тај период сећа представа „Јелена Ћетковић“ у режији Петра Говедаровића, можда и због чињенице да је за глумачко остварење награђена на фестивалу у Сремској Митровици. У време кад је њена глума упоређивана са глумом Ксеније Јовановић једна за другом ређала су се значајна остварења у представама „Младост пред судом“, „Ујка Вања“, чак и „Бановић Страхиња“ иако се главна улога свела тек на неколико реченица. Значајним

за ову представу сматра се дебитантско остварење Звездана Андрића који је појавом, на први поглед, привукао пажњу редитеља да се, и поред сумњичавости бројних чланова ансамбла, није много двоумио. Колико је био у праву сведочи награда која је за тумачење главног лика Андрићу додељена на фестивалу у Врању.

У време најчистијег аматеризма кад се одлучујућим за ангажман, поред талента, сматрала љубав према позоришту глумци су добијали тек толико да по који пут попију кафу, а позориште им је награду за верност пружало организацијом путовања у Пољску и Грчку. Како су сви чланови ансамбла били запослени у различитим предузећима

за вишедневно одсуствовање са посла довољна гаранција је био је углед и потпис Васе Туцаковића на захтеву упућеног одговорнима у колективу. Позориште је закорачило крупним корацима након што је за директора именован Миломир Недељковић за чије се управљање везују највећи успеси у конкуренцији сличних дружина са про-

стора целе Југославије. Разлог Јелениног кратког одсуства из позоришта су породични проблеми и губитак мајке која није пропуштала прилику да из првих редова посматра сваку од значајнијих представа. Колико је било видљиво одуство јединствене појаве у позоришном животу града најбоље сведочи дуготрајно инисистира-

ње директора Недељковића да се поново врати на сцену. Да је подигнут ниво квалитета на најбољи начин сведочи сазнање да у поређењу са дометима професионалних позоришта није било велике разлике, а било је тренутака кад су се остварења краљевачких позоришних радника чинила и бољим. А и глумци су имали са ким да се пореде, јер су у њиховој кући гостовала најзначајнија имена југословенске позоришне сцене. - Позориште ми је донело много доброг у смислу да сам долазила у контакт са много познатих и паметних људи, са академицима, амбасадорима, сликарима, велким глумцима, књижевницима, па сам често била у ситуацији да слушам паметне разговоре, упознам се са њима и попричам. То је тако изузетно богатство да ми је било довољно и да ништа друго од позоришта нисам имала – признаје Јелена. И поред толико нових представа на репертоару, и гостовања на позорницама широм земље, међу неколицином најамбициознијих увек је тињала жеља за што више различитих наступа. Кад

2.5.2021.

МАГАЗИН

више није могла да се обуздава троје најхрабријих, уз Јелену још Слађа Петровић и Миша Марић, основали су дружину којој су дали име „Јефимија“. У време кад није било обавеза у позоришту, а то глумцима никад није пријатно, прилику да уз пригушено светло казују стихове четвртком увече пружао је Ресторан „Женева“. Колико је потез управе био исправан сведочи податак да у време док су глумци, а било је гостујућих из Крушевца, Александровца и Врњачке Бање, уз пригодну музичку пратњу говорили стихове шетајући између столова у ресторану није било слободних места. На задовољство угоститеља, извођача и посетилаца наступи су потрајали током целе једне, зиме а онда су наступиле године које становници ових простора памте као доба велике инфлације и санкција

међународне заједнице којима је оснаживана немаштина. И у таквој ситуацији за наступе се добијао по који динар што се сматра значајним у време кад се сваки чинио великим као планина. Припремање нове улоге никад није било ни лако ни једноставно чак ни онима којима је то једино занимање. У случају свих који су се уметности препуштали након редовних обавеза на послу било је још теже. - Ја сам лакше учила текстове за улоге и углавном на пробама, јер нисма имала времена код куће. Увек сам седела и пратила улоге и мизансцене других глумаца, била концентрисана и ту учила. Некад иде тешко, некад се и код куће преслишате и себе доводите у лик, али је углавном то било у позоришту. Нисам имала проблема са текстом

и никад ми се није десило да заборавим, али сам свих ових година увек имала трему пред сваки наступ. Трему сам разбијала тако што дођем два сата пре представе а онда изађем на позорницу, проверим да ли је све на свом месту и полако се ослобађам. Кад изађем на позорницу трема престаје. Има глумаца који попију гомилу средстава за умирење. Покушала сам једном и никад више јер се од седатива отупи и ако погрешим тешко бих могла да се извадим. Кад се представа заврши волела сам да узмем цигарету, или пиће ако неко понуди, и онда се опуштам – прича Јелена. Тешко је после толико деценија сетити се свих представа у којима је играла, али има оних које се памте јер су обележиле један период живота. После „Пешице“ и „Чудо у Шаргану“ до-

шло је „Путујуће позориште Шопаловић“ у режији Небојше Дугалића, последња представа у којој се појавила пред публиком. Пробе су отпочело мало пре него што су се појавили први знаци болести, а Јелена ни након сазнања о томе није била спремна да се помири са чињеницом како можда више никада неће изаћи пред публику. Иако је који је редитељ уживао у Москви био довољан за позив Краљевчанима да учествују на фестивалу у овом граду серија гостовања завршена је у Београду, јер је већ пред фестивал Смедеревска тврђава Јелена била свесна да је њена позоришна каријера завршена. Уверење да се улога у овој представи сматра једном од бољих у богатој глумачкој каријери био је добар повод за дане плача, можда и због одговорности према поверењу редитеља и целом ансамблу.

- Једно време сам знала да не смем и да нема шансе да се појавим на сцени јер срце почне да ради кад изађете на позорницу, а има сцена које су баш жестоке и које преживљавам тако да за мене представљају шок. Иако посмилим да ћу можда да се опоравим, и одиграм неку малу улогу од две три реченице, све мање мислим о томе. Већ сам се поморила са тим да не могу и зашто бих после толико рада у позоришту, који је био релативно успешан, то кварила. Замисли да умрем на сцени, како би то било лепо – каже Јелена. Представа „Путујуће позориште Шопаловић“ скинута је са репертоара јер није било финансијских могућности да улога, по жељи редитеља, буде поверена Тањи Бошковић. Карактеристика позоришта у Краљеву дуги низ година се огледала у ма-

лом броју женских ликова, па је можда и због тога Јелена Бартуловић једина глумице која је на сцени, са малим прекидом, остале пуних пет деценија. После тако дугог периода изостаје одговор на питање зашто је остала у Краљеву кад је било позива да се упусти у професионалне воде. Иако су стизали из Београда, Ужица, Лесковца и других средина главним разлогом за опредељење да остане у Краљеву сматра се посебна везаност за породицу и ову средину. Уверење да је особа која даје тон начину на који би једна жена требало да се понаша сцени основни је разлог за став једног од еминентних редитеља да је то била грешка. - Ја сам провинцијска особа која воли мирнији живот у средини где се сви знамо и једни другима прискачемо у помоћ. Лепше ми је овде, јер сматрам

2.5.2021.

МАГАЗИН

да је Краљево један од најлепших градова, а много сам других прошла са позориштем. Мени је Краљево сасвим довољно и ништа ми више не треба – каже Јелена. Погледи на стање у култури, позориште посебно, разликују се у зависности од бројних фактора. И док се у последње време инсистира на професионалности, и ангажовању глумаца који су за то завршили одговарајуће школе, не треба одбацити ставове искусних са дасака које живот значе по којима ни то није увек гаранција квалитета. Највећи проблем малих позоришта је што представа, ма колико се рада и средстава уложило у припрему, траје прилично кратко, а некад је то само неколико извођења. Иако појава није новијег датума разлози за скидање са репертоара појединих представа су различити, а највећем броју љубитеља позоришта мало познати. Због тога се чини значајним залагање да се при избору репертоара ослушне и глас публике, сагледа друштвени моменат и стање у коме живи највећи број оних којима је намењена. Присутно је и уверење да се представе припремају брже него у неком од ранијих периода а разлог се види у заузетости редитеља али и високим хонорарима које захтева њихово ангажовање. - Мислим да ми је каријера била успешна јер сам радила оно што сам могла и оставила неког трага у Краљеву, па немам разлога да будем незадовољн. Имала сам добар однос са редитељима и колегама, а кад ми нешто није пријало повукла бих се и отплакала. Једино ми је жао што ме је болест спречила да последњу представу изведем до краја и да живим са њом – прича са стом Јелена док подсећа на време кад се на пробама остајло и до после поноћи, а само неколико сати касније спремало за одлазак на редован посао. Као изузетно емотивна особа наша саговорница признаје да има тренутака кад не може ни да се насмеје, макар то било и приликом посете некој од новијих представа за које јој менаџмент Краљевачког позоришта редовно уру-

чује улазнице. Узроци таквог расположења су различити, између осталих и општа ситуација у зељми која се на посебан начин одражава на живот у Краљеву. Вишедеценијско искуство је добра основа за сагледавање актуелног тренутка и по који савет онима који тек почињу глумачку, или какву другу, каријеру. Све присутније уверење да младима у данашње време савет не значи много не може да потисне став о потреби довољне количине љубави, рада и честитог односа према позоришту. - Иако смо ими имали редовне и сигурне послове, чега данас нажалост нема, не може се све претворити у новац. Треба бити поштен према послу у позоришту да не дође до непотребних сукоба јер свако, пре или касније, добије шансу некад у епизоди са две или три реченице, други пут у главној улози, а ни једно ни друго ме није посебно оптерећивало – каже Јелена. Иако награде никад нису биле мотив за бављење глумом било их је. Међу њима су Новембарска награда за улогу Јелене Ћетковић, Златна значка за рад у култури, Сребрна плакета Културно-просветне заједнице Србије и безброј захвалница добијених различитим поводима. Највећи број њих је у тренуцима набијеним посебним емоцијама завршио на отпаду при помисли да паре добијају паметни, а захвалнице неки други. Револт по који пут подстакне уверење да награде добију и појединци који дају врло мало, некад и ништа. - Ипак, не замерам. Ја сам особа која ником не замера ништа, превише сам толерантна а то није увек добро. Важно ми је да ме људи поштују и увек од срца приме раширених руку, пожуре да се поздраве са мном и да попричамо. Имам и ја огледало и знам да ли сам била добра или нисам, па ми је увек било важно да смо задовољни ја и редитељ – каже Јелена и скромно признаје да по некад зажали што јој није пружена прилика да се од публике опрости на начин какав су то чинили и неки који су позоришту, по скромном уверењу, пружили много мање. Т. Радовановић

МАГАЗИН

2.5.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

УСКРШЊА ВАНИЛА ТОРТА СА ЈАГОДАМА Потребно:

деу. Премажите мармеладом од јагода.

За патишпањ:

Припрема фила: У суд сипајте 600 мл хладног млека и додајте фил за торту са укусом ваниле. Мутите миксером најмањом брзином око пола минута, а затим највећом брзином око 2-3 минута.

7 јаја 7 кашика шећера 7 кашика брашна, меко Т400 ½ кашичице Др Eеткер Прашка за пециво 2 кашике топле воде 1 кашика уља За фил: 2 паковања Др Eткер Фил за торту са укусом ваниле 600 мл млека За прелив: 1 Др Eткер Прелив за торте (прозирни) 2 кашике шећера 250 мл воде И још треба: Др Eткер Декор Какао мрвице бадем у листићима јагоде кајсије из компота мармелада од јагода чоколадна декорација Припрема патишпања: Беланца измиксајте уз постепено додавање шећера, а онда додајте једно по једно жуманце непрестано мутећи миксером. Сједините брашно и прашак за пециво, па просејавањем додајте у припремљена јаја. На крају додајте топлу воду и уље, па шпатулом лагано промешајте. Сипајте у плех од рерне величине 30 x 40 цм, који сте претходно обложили папиром за печење. Пеците 13-15 минута на 200 °Ц. Печени патишпањ извадите из плеха и оставите да се охлади. Након што се охладио, патишпањ исеците на траке ширине 5 цм, како је приказано у ви-

Премажите филом преко мармеладе. Одвојте прву траку и уролајте је. Ставите на средину десертног тањира. Све остале траке увијте у наставку претходне траке. У преостали фил додајте пар кашика млека, да мало разредите фил, па премажите торту са свих страна. Припрема чоко јаја:Направите чоколадна јаја тако што истопите чоколаду на пари или у микроталасној, па премажете унутрашњи део силиконског калупа. Пребаците у фрижидер на 10 минута, па поново премажете чоколадом и оставите да се добро стегне. Када се чоколада добро стегла, извадите полутке јаја из калупа. Фил сипате у дресир кесу и уз помоћ ње напуните јаја. Ставите полутку кајсије из компота, тако да имитира жуманце. По ивици поспите декор какао мрвице. Декорисање торте: Бадем поспите по бочној страни торте. Јагоде оперите, очистите од петељки и убрусом пребришите. Исеците на шните, па их слажите по рубу торте. На горњи део торте ставите чоколадна јаја и чоколадно пиле, а на бочној страни чоколадне зеке. Припрема прелива: У суд сипајте 2 кашике шећера и прелив из кесице. Промешајте, па сипајте воду и мешајте да се не створе грудвице. Ставите на ринглу и полако загревајте, али водите рачуна да вам не проври. Након тога, склоните са ватре и оставите десетак минута да се прохлади па премажите јагоде и кајсије.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН

2.5.2021.

Раја и последњи змај

Људи и змајеви су давно, у чаробном граду Кумандра, живели заједно и у слози, а када су злокобна чудовишта позната као Друн постала претња за планету змајеви, су жртвујући себе, спасли човечанство. Пет стотина година касније иста чудовишта су се вратила, па усамљена ратница Раја мора да уђе у траг последњем змају у нади да ће заувек зауставити непријатеља. Током путовања научиће да је за спас света потребно нешто више од магије, неопходно је и поверење. Анимирани породични филм у 2Д формату и трајању од сто минута, синхронизован на српски језик, настао је по сценарију Кви Нгујен и Аделе Лим, а у режији Дон Хала и Карлоса Лопеза Естраде. Анимираним јунацима гласове су позајмили Ирина Арсенијевић, Марија Микић, Тодор Јовановић, Бојан Жировић, Александар Кукољ, Андреј Пиповић, Миљан Давидовић и Марко Мисирача, а филм се приказује до 5. маја у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Дани гнева Прича прати мистериозног Х, чувара опаког погледа ангажованог за рад у компанији која превози новац у Лос Анђелесу и одговоран је за превоз милиона долара по граду. Након што су током пљачке нападнута возила за које су били задужени, колеге остају изненађене прецизношћу и вештинама које ће показати, што је повод да се запитају ко је он и одакле је дошао. Као што увек следи у Ричијевим занатски перфектним акцијама, и овај филм обилује уврнутим детаљима и епским дијалозима који ће се препричавати годинама. Акциони трилер у 2Д формату, коме недостаје два минута да би трајао два сата, Гај Ричи је режирао према сценарију који су написали Николас Бокриф и Ерик Беснар, а водеће улоге тумаче Џејстон Стетам, Скот Иствуд, Џош Хартент, Холт МекКалани и Лез Алонсо. Филм је на репертоару до среде 5. маја а пројакције почињу у 20 сати.

МАГАЗИН

2.5.2021.

Филмови које смо гледали - 1962.

Богатства Србије су невидљива!? Налазе се у – „подземљу“!

МАГАЗИН

2.5.2021.

Приспео је циркус у наш град!? Државни има дневне представе.

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Вође се баве и унутрашњим,

иностраним пословима; , искључиво – мафиија!

Било старо или ново доба, трајни пут је Србима – сеоба!

МАГАЗИН

2.5.2021.

Слога - ГФК Дубочица 2:2

МАГАЗИН

2.5.2021.

Кикер - Партизан 0:2

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 2. ДО 8. МАЈА

МАГАЗИН

2.5.2021.

2. мај

1885 — Белгијски краљ Леополд II прогласио се за краља нове Слободне државе Конго. 1902 — Премијерно је приказан први научнофантастични филм, Пут на месец 1933 — Канцелар Немачке Адолф Хитлер укинуо синдикате. 1945 — Совјетске трупе освојиле Берлин, у Другом светском рату. 1951 — Савет Европе прихватио Западну Немачку као пуноправног члана. 1953 — Краљ Хусеин званично постао краљ Јордана. 1953 — Краљ Фејсал II званично преузео власт у Ираку. 1960 — Извршена смртна казна над Американцем Керилом Чесменом, осуђеним за отмицу и силовање. Чекајући извршење пресуде, које је осам пута одлагано захваљујући упорној и вештој одбрани, у затвору написао три књиге које су постале бестселери. 1965 — У употребу ушао први комуникациони сателит за пренос телевизијске слике. 1967 — У Стокхолму почео рад Међународни суд за ратне злочине, који је касније пресудио да су САД криве за агресију на Вијетнам. 1970 — Америчка Национална гарда на универзитету Кент је пуцала у студенте који су протестовали против Вијетнамског рата и убила њих четворо. 1990 — Афрички национални конгрес Нелсона Манделе и Влада Јужне Африке у Кејптауну почели разговоре о окончању власти беле мањине у тој земљи. 1992 — Окупација Хрватске војске српског села Нос Калик у Далмацији. 1993 — Председник Републике

Српске Радован Караџић у Атини потписао Венс-Овенов план за Босну под условом да га прихвати Скупштина РС. Скупштина РС касније је одбацила план, оценивши да су мапе разграничења с босанским муслиманима и Хрватима крајње неповољне за Србе у Босни, а босански рат настављен. 1994 — Нелсон Мандела и његов Афрички национални конгрес победили на изборима у Јужној Африци. 1995 — Шест особа погинуло, а 176 рањено када су пројектили крајишких Срба погодили центар Загреба. 1999 — Авијација НАТО у нападима на Југославију употребила “графитне бомбе” које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 одсто територије Србије остало у мраку. 2000 — У Сијера Леонеу побуњеници Уједињеног револуционарног фронта заробили 500 припадника мировних снага Уједињених нација. Затвореници у наредном периоду пуштани у мањим групама, а 15. јула, после војне интервенције мировних снага, коначно сви ослобођени. 2001 — Ронилац Живадин Ђорђевић изјавио листу “Тимочка крими-ревија” да је у пролеће 1999. из реке Дунав извучена хладњача с 50 тела која су касније тајно закопана у масовну гробницу. У наредним месецима полиција Србије открила неколико масовних гробница у којима су, како се претпоставља, закопани албански цивили убијени током сукоба на Косову. 2001 - Бивши припадник Кју-клуксклана Томас Блантон осуђен на доживотну робију због постављања бомбе у цркви у Бирмингему, у америчкој држави Алабама 1963, која је за последицу имала смрт четири црнкиње. 2003 — Председник САД Џорџ Буш саопштио да је главни део борбених

операција у Ираку завршен, чиме је званично окончан рат у Ираку. 2004 — Милорад Улемек, бивши командант Јединице за специјалне операције и првооптужени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, предао се београдској полицији после 14 месеци скривања. 2014 — У пожару у згради Дома синдиката у Одеси, на југоистоку Украјине, погинуло је 48 проруских демонстраната док је више од 200 рањено док су припадници украјинских радикалних десничасрских организација убацивали молотовљеве коктеле, а неке су од њих палицама ударали.

3. мај 1494 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо открио острво касније названо Јамајка. 1500 — Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал на путу ка Индији открио Бразил и прогласио га поседом Португалије. 1791 — Пољски краљ Станислав II Аугуст Поњатовски потписао либералан Устав којим је успостављена парламентарна монархија. То је био други писани Устав у свету, после Устава САД. 1814 — Француски краљ Луј XVIII вратио се, под заштитом савезника, у Париз после безусловне предаје и абдикације цара Наполеона I 1841 — Нови Зеланд проглашен за британску колонију. 1895 — Територије у поседу Британске јужноафричке компаније, јужно од реке Замбези добиле назив Родезија. 1921 — Основана провинција Се-

верна Ирска. 1922 — У Паризу основана Међународна железничка унија, међу оснивачима и представници “Југословенске железнице”. 1936 — У Јагодини у организацији Народног фронта слободе одржане најмасовније антифашистичке демонстрације у Поморављу између два светска рата. 1939 — Смењен совјетски министар иностраних послова Максим Литвинов, нов министар постао Вјачеслав Молотов, који је крајем августа потписао пакт о ненападању с нацистичком Немачком. 1945 — Британци у Другом светском рату заузели Рангун, главни град тадашње Бурме, данас Мјанмара, ослободивши га од јапанске окупације. 1946 — У Токију заседање почео Међународни војни суд за Далеки исток, који је судио јапанским ратним злочинцима из Другог светског рата. У процесу који је трајао до новембра 1948, од 28 окривљених седам осуђено на смрт, 16 на доживотну робију, а пет на временске казне. 1968 — Жестоким сукобима с полицијом у Паризу почеле студентске демонстрације и штрајкови због оклевања власти да спроведе реформе универзитета. Студентски протести убрзо захватили и друге европске земље, а протест прерастао у револт против грађанског друштва. 1971 — Валтер Улбрихт се повукао са места генералног секретара Комунистичке партије Источне Немачке. Заменио га Ерих Хонекер. 1991 — У родно село Лелић код Ваљева из САД пренете мошти епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића. 1992 — Муслиманске снаге у Сарајеву напале колону возила ЈНА која се повлачила према касарни у Лукавици. Убијено и повређено више официра, војника и цивила. 1996 — Делегати 55 земаља сагласили се, на конференцији Уједињених нација у Женеви, о новим правилима коришћења нагазних мина, али нису прихватили њихову потпуну забрану.

1999 — Током ваздушних удара НАТО на Југославију погођен путнички аутобус код Пећи на Косову. Погинуло 20 људи, 43 повређено. У Новом Саду погођена зграда ТВ Нови Сад. У седишту НАТО у Бриселу саопштено да је за 42 дана ваздушних напада на СРЈ изведено 14.000 летова. 2003 — Конгрес САД, већином гласова, изгласао буџет са скоро 80 милијарди долара намењених рату у Ираку, а део савезницима и борби против тероризма.

4. мај 1493 — Папа Александар VI, Шпанац, издао едикт о подели Новог света између Шпаније и Португалије, према којем све новооткривене земље западно од Азора треба да припадну Шпанији. 1626 — Индијанци продали Менхетн холандском трговцу Петеру Минојту за тканине и ђинђуве у вредности од око 24 долара (око 600 долара из 2006). 1780 — У Епсому у Енглеској одржане прве коњичке трке. 1886 — У експлозији бомбе која је бачена на полицајце који су покушавали да растерају скуп радника у Чикагу, погинуло је осам особа, а рањено 60. 1919 — Почеле демонстрације кинеских студената против одлуке Версајске мировне конференције да немачки поседи у провинцији Шандунг буду предати Јапану. Демонстрације „Покрет 4. маја“ прерасле у национални покрет, који је покренуо преко 10 милиона људи. 1938 — Даглас Хајд постао први председник Ирске на основу новог Устава, којим је прокламована њена независност. 1970 — Америчка национална гарда је убила четири и ранила 11 студената Универзитета „Кент“ у држави Охајо, који су демонстрирали против Вијетнамског рата. 1979 — Вођа конзервативаца Маргарет Тачер после победе над лабуристима на парламентарним изборима постала је прва жена-премијер у историји Велике Британије.

2.5.2021.

1990 — На првим вишестраначким изборима после Другог светског рата, у Хрватској убедљиво победила Хрватска демократска заједница Фрање Туђмана. 1992 — ЈНА се повукла са дубровачког ратишта, чиме је угашена трећа Дубровачка република. 1994 — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о почетку примене ограничене палестинске аутономије у Гази и Јерихону. 1994 — Емитовањем првог сервиса вести Београдска независна новинска агенција, Бета, почела рад. 1996 — Лидер конзервативаца Хосе Марија Аснар постао премијер Шпаније, чиме је окончана тринаестогодишња владавина социјалиста. 2001 — Подигнута оптужница против Радомира Марковића, који је у време режима Слободана Милошевића био начелник Државне безбедности Србије. По оптужници за одавање државне тајне, Марковић 6. јула 2001. осуђен на годину дана затвора, а по тужби за умешаност у убиство четири функционера Српског покрета обнове на Ибарској магистрали, у октобру 1999, 30. јануара 2003. осуђен на седам година затвора. 2001 — САД гласањем избачене из Комисије за људска права при Уједињеним нацијама, што је први пут у историји те међународне организације.

МАГАЗИН

5. мај

100

533 — У византијској престоници Константинопољу почео Пети васељенски сабор. 1260 — Кублај-кан постаје владар Монголског царства. 1789 — Почело је заседање Скупштине државних сталежа у Француској први пут после 175 година. 1855 — Црногорски кнез Данило I Петровић донео Општи земаљски законик, у који су унете имовинске и пореске реформе. 1860 — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својих 1.000 црвенокошуљаша испловио из Ђенове

према Сицилији, коју је освојио крајем јула. 1904 — На брду Волујица код Бара постављена радио-телеграфска станица Марконијевог система, прва на Балкану. 1930 — Британске власти у Индији ухапсиле Махатму Гандија због његове кампање грађанске непослушности. 1936 — Италијанске трупе под командом фелдмаршала Пјетра Бадоља окупирале Адис Абебу, престоницу Етиопије. 1941 — У ослобођену Адис Абебу, главни град Етиопије, ушао цар те земље Хаиле Селасије I. 1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у место Пенеминде, одакле су Немци испаљивали ракете “V-1” и “V-2”. Трупе САД ослободиле нацистички концентрациони логор Маутхаузен-Гусен. 1954 — Генерал Алфредо Стреснер војним ударом оборио председника Парагваја Федерика Чавеса, почевши тако тридесетчетворогодишњу диктатуру. 1955 — Одлуком савезника Савезна Република Немачка поново стекла суверенитет. 1961 — Из Кејп Канаверала лансиран космички брод “Меркјури”, прва космичка летелица САД с људском посадом, којим је управљао Ален Шепард. 1978 — Терористичка организација “Црвене бригаде” саопштила да је убила бившег премијера Италије Алда Мора, отетог у марту 1978. Његово тело нађено два дана касније у једном аутомобилу у центру Рима. 1981 — Боби Сендс, први од 10 припадника ИРА, умро у затвору “Мејз” у Северној Ирској од последица штрајка глађу. 1996 — У присуству шпанског краља Хуана Карлоса, конзервативни лидер, нови премијер Хосе Марија Аснар, положио заклетву, после 13 година владавине социјалиста. 1999 — Индонезија и Португал потписали документ којим је призната независност Источног Тимора. 2001 — Припадници побуњеничке групе “Унита” у Анголи киднаповали

51 дечака и 9 девојчица из интерната за ратну сирочад изван Каксита, североисточно од Луанде. Погинуло око 200 цивила. 2003 — Хашки трибунал подигао оптужницу против бившег начелника Државне безбедности Србије Јовице Станишића и бившег команданта Јединице за специјалне операције Франка Симатовића, којом се терете за учешће у заједничком злочиначком подухвату уклањања несрба у Хрватској и Босни и Херцеговони, од 1991. до 1995. Ухапшени 13. марта у полицијској акцији “Сабља” а после подизања оптужнице изручени суду у Хагу. 2003 - Руанда ослободила више од 22.000 затвореника, углавном умешаних у масакр који је 1994. починила Хутска милиција, када је убијено око 800.000 етничких Тутсија и умерених Хутуа. У затвору остало око 80.000 људи, где већина чека суђење.

6. мај 1237 — У манастиру Милешева сахрањене су мошти Растка Немањића – Светог Саве, првог српског архиепископа, који је умро 27. јануара 1235. у Великом Трнову у Бугарској. Турци су 1594. извадили мошти и спалили их на Врачару у Београду. 1527 — Војска бурбонског војводе Карла опустошила је и опљачкала Рим и побила око 4.000 његових становника. 1626 — Холандски насељеник Петер Минојт купио је од Индијанаца острво Менхетн, на којем је касније изграђен Њујорк, за бижутерију у вредности од 60 гулдена. 1757 — У Седмогодишњем рату пруски краљ Фридрих II освојио је Праг, који су браниле аустријске трупе. 1804 — У Остружници код Београда одржана прва Скупштина представника целог побуњеног народа у Београдском пашалуку - Скупштина у Остружници. 1840 — Пуштене су у промет прве поштанске марке у Великој Британији од једног и два пенија с ликом краљице Викторије I. 1919 — На Версајској мировној кон-

ференцији Немачкој су одузете колоније у Африци. 1932 — Француског председника Пола Думеа у Паризу је убио руски емигрант. 1937 — Немачки цепелин Хинденбург је изгорео у пожару док је покушавао да пристане у морнаричку базу Лејкхерст у Њу Џерзију, одневши животе 36 особа. 1974 — Западнонемачки канцелар Вили Брант поднео је оставку због шпијунске афере у којој је откривено да је његов блиски сарадник Гинтер Гијом био источнонемачки шпијун. 1979 — На изборима у Аустрији победила је Социјалдемократска партија Аустрије Бруна Крајског. 1981 — САД су протерале све либијске дипломате, тврдећи да влада Либије подржава међународни тероризам. 1991 — У Сплиту су избиле демонстрације против ЈНА у којима је убијен војник Сашко Гешовски. 1993 — Народна скупштина Републике Српске на Палама одлучила је да се о Венс-Овеновом мировном плану за Босну изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96 % бирача. 1994 — Отворен је тунел испод Ламанша. 1996 — Влада председника Гватемале Алвара Арсуа и вође левичарске гериле су потписали споразум о окончању 35-годишњег грађанског рата. 1999 — Министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља Запада и Русије (Група 8) договорили су се на састанку у Бону о принципима за окончање рата на Косову. 2000 — У близини Нанта на југу Француске у изгорелом аутомобилу „фијат уно“ пронађено је тело папараца Жан-Пола Андансона, који је последњих десет година фотографисао краљевске породице и филмске звезде. Он и његов ауто довођени су у везу са саобраћајном несрећом у Паризу када је погинула принцеза Дајана и њен пријатељ Доди ел Фајед. 2001 — У Ирану, на фудбалском стадиону у Сари, два лица су погинула, а око 300 повређено, када се током

101

утакмице, коју је посматрало око 30.000 гледалаца, срушио кров на стадиону. 2003 — Савет безбедности УН продужио је санкције уведене Либерији 2001. због њене наводне помоћи побуњеницима у Сијери Леонеу. Њима је укључен и ембарго на увоз оружја, као и на извоз дијаманата. 2004 — Суд у Либији осудио је пет медицинских сестара из Бугарске и једног палестинског лекара на смрт због наводног инфицирања око 400 либијске деце верусом Сиде у педијатријској болници у Бенгазију. ОЕБС је упутио Либији апел да не погуби осуђене, а резолуција истог садржаја достављена је парламентарцима из 50 земаља-чланица те организације.

МАГАЗИН

2.5.2021.

7. мај

102

558 — У византијском Цариграду колапс највеће куполе саборне цркве Пресвете Мудрости. Цар Јустинијан I је моментално наредио радове на обнови који су завршени 563. године. 1274 — Почео је са заседањем Други лионски концил посвећен начину избора папе. 1429 — Јованка Орлеанка је окончала опсаду Орлеана, предводивши последњи јуриш. 1487 — Почела је опсада Малаге у оквиру Реконкисте. 1663 — У Лондону, под покровитељством краља Чарлса II, отворено прво позориште. 1664 — Луј XIV је званично отворио Версајску палату. 1727 — На основу декрета руске царице Катарине I Јевреји протерани из Украјине. 1763 — Почео је Понтијаков рат након Понтијаковог покушаја да преотме Форт Детроит од Британаца. 1824 — У Бечу је премијерно изведена Бетовенова Девета симфонија. 1832 — Баварски принц Ото фон Витлсбах изабран за краља Грчке пошто је Грчка Лондонским уговором проглашена за краљевину. 1893 — Поводом 400. годишњице оснивања Ободске штампарије, Књижевно-уметничка заједница приреди-

ла прву изложбу српских књига у Београду. 1915 — Немачка подморница “У20” торпедима потопила британски путнички брод “Лузитанију”, што је допринело одлуци САД да уђу у Први светски рат. Погинуло 1.198 путника и чланова посаде, међу њима много Американаца. 1928 — У Уједињеном Краљевству старосна граница изборног права жена спуштена са 30 на 21 годину. 1939 — Немачка и Италија склопиле политички и војни савез, Осовина Б е р л и н - Р и м . Касније се савезу придружио Јапан. 1940 — Почела је дебата о Норвешкој у британском Дому комона која се окончала избором Винстона Черчила за премијера уместо Невила Чемберлена. 1943 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле Тунис и Бизерту. 1944 — Совјетске трупе у Другом светском рату почеле напад на Севастопољ и наредног дана га ослободиле од немачке војске. 1945 — Немачки генерал Алфред Јодл је у име Вермахта потписао документ о немачкој безусловној капитулацији у Другом светском рату. 1948 — Основан је Савет Европе током заседања Хашког конгреса. 1954 — Војска Вијетмина је потукла Французе код Дијен Бијен Фуа, чиме је окончана француска доминација у Индокини. 1960 — Леонид Брежњев на месту председника Президијума Врховног совјета СССР заменио маршала Климента Ворошилова. 1974 — Западнонемачки канцелар Вили Брант је поднео оставку. 1993 — Срушена џамија Ферхадија у Бањој Луци. 1995 — На председничким изборима у Француској Жак Ширак победио кандидата социјалиста Лионела Жоспена. 1996 — Пред Међународним судом за ратне злочине на подручју СФРЈ у Хагу почело суђење босанском Србину Душану Тадићу, прво суђење за ратни злочин после Нирнберга и Токија. 1997 — Влада САД осудила Швај-

царску због прихватања злата и драгоцености опљачканих од жртава холокауста у Другом светском рату. 1999 — У бомбардовању центра Ниша касетним бомбама погинуло је 16 особа, а повређено око 70 људи. 1999 — У бомбардовање кинеске амбасаде у Београду погинуло се три особе, а рањено 20. 1999 — Папа Јован Павле II посетио Румунију, као први поглавар Римокатоличке цркве који је, после хиљадугодишњег раскола, посетио неку земљу с већински православним становништвом. 2000 — Владимир Путин је ступио на дужност председника Русије. 2001 — Рони Бигз, учесник „највеће пљачке века“, у Енглеској 1963, пре-

дао се британским властима пошто је 35 година провео у Бразилу. 2002 — У паду авиона “Макдонел Даглас MD-82” кинеске авио-компаније у море у близини града Далијана погинуло свих 112 путника и чланова посаде. 2016 — Отворена џамија Ферхадија у Бањој Луци.

8. мај 1429 — Победом француске војске над Енглезима завршена је опсада Орлеана у Стогодишњем рату. 1783 — Захарије Стефановић Орфелин издао је у Бечу књигу “Искусни подрумар”, прву књигу о производњи вина на српском језику.

1794 — У Паризу је, по налогу Револуционарног суда, гиљотином погубљен француски хемичар Антоан Лавоазје, оснивач модерне хемије. Формулисао је закон о неуништивости материје и открио процес оксидације. 1815 — На брду Љубић, код Чачка, Срби су у Другом српском устанку потукли троструко јачу турску војску. 1821 — У битци код Гравије, грчке снаге Одисеја Андруцоса су зауставиле снаге Омера Вириона. 1852 — Потписан је Лондонски протокол којим се гарантује интегритет Данске. 1894 — Михајло Пупин је у Америци патентирао апарате за телеграфски и телефонски пренос. 1900 — Српски физичар Михајло Пупин патентирао је у Њујорку апарат за телефонске и телеграфске преносе на велике удаљености. 1902 — Од ерупције вулкана Мон Пеле на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи. 1921 — У Шведској је укинута смртна казна. 1942, — Окончана је битка у Коралном мору када су авиони са јапанског носача авиона потопили амерички носач авиона УСС Лексингтон. 1945 — Немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завршни документ о окончању Другог светског рата. 1949 — Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата и пораза нациста. 1963 — У граду Хуе војници Армија Републике Вијетнам су отворили ватру на будистичке демонстранте који су протестовали због владине одлуке да забрани истицање будистичке заставе на празник Весак, усмртивши 9 особа. 1970 — Битлси издали свој последњи албум, „Let It Be“. 1973 — У Јужној Дакоти, у САД, окончана је побуна Индијанаца који су 10 недеља у опсади држали мало преријско насеље. 1980 — У Београду је сахрањен

председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Сахрани су присуствовали највиши представници више од 120 земаља, као и 200 партија. Директан пренос сахране преузеле су телевизијске станице из више од 40 земаља. 1984 — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље. 1992 — У СР Југославији је пензионисано 38 генерала, међу којима и начелник Генералштаба Благоје Аџић. Нови шеф ГШ постао је генерал-пуковник Живота Панић. 1994 — На парламентарним изборима у Мађарској победили су социјалисти Ђуле Хорна. 1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођена је амбасада Кине у Београду. Погинуло је четворо кинеских држављана, а најмање 10 рањено. Инцидент је озбиљно пољуљао односе САД и Кине и уследили су масовни протести у Кини. Под неразјашњеним околностима убијен је Фехми Агани, најближи сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове. Његово тело пронађено је код Липљана на Косову. 2001 — СР Југославија је примљена као пуноправни члан у Светску банку. Папа Јован Павле II окончао је своју историјску посету Сирији, чиме је постао први папа који је ушао у џамију. Ту земљу је напустио молитвом за мир између Јевреја и Арапа. 2003 — У америчком Сенату једногласно је усвојен предлог о проширењу НАТО-а за седам бивших источноевропских комунистичких земаља (Летонија, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Бугарска и Румунија). Марокански краљ Мухамед је поводом рођења свог сина, наследника, ослободио више од 9.000 затвореника, што је највећа амнестија у историји ове земље. 2007 — Заменик председника Српске радикалне странке, Томислав Николић, изабран за председника Скупштине Србије уз подршку посланика Демократске странке Србије.

103

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs