Kraljevski MafgazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 494 * 9. мај * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

9.5.2021.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

9.5.2021.

МАГАЗИН

4

У оквиру истоименог пројекта МагазИН открива

Град Краљево подржава Садржаји изне

а реализацију пројекта „Непознато Краљево“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања ети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

5

6

МАГАЗИН 9.5.2021.

12 18 20 22 26 32 36 42 46 56 62 64 66 68 70 72 74

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Из дана у дан Дан победе над фашизмом Корона зауставила Бесмртни пук Темељ Европске уније Бeз места за културу Право на рад без притиска Деца деци Награда за верност Патња преточена у рукописе Театар за комшије Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Слога - Динамо Мачва - Кикер Времеплов

7

8

МАГАЗИН 9.5.2021.

9

10

МАГАЗИН 9.5.2021.

11

МАГАЗИН

9.5.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

12

ИЗ ДАНА У ДАН - За последњих седам дана тестирано хиљаду четири стотине педесет осам узорака бриса, а шесто шездесет пет ПЦР методом. - Симптоме болести имала је четири стотине шездесет једна особа, али је присуство вируса потврђено код двадесет шест и још једне од двеста пет тестираних по другим индикацијама. - Број антигенски тестираних узорака бриса је мањи у односу на претходну недељу. - Од седам стотина деведесет три проверавана вирус је потврђен у шездесет седам случајева. У току недеље регистрована деведесет четири нова случаја инфекције, а од последица болести преминуло девет особа са територије града Краљева

ети месец у години отпочео је потврдом о промени епидемиолошке ситуације након тестирања сто четрдесет пет узоракa назофарингеалног бриса, од којих осамдесет један ПЦР методом. Од укупног броја шездесет два су узета од особа са симптомима болести, али је присуство корона вируса потврђено код само четири особе а ни код једне од деветнаест тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом су тестирана шездесет четири узорка бриса према индикацијама, а вирус потврђен код седам особа што је број инфицираних током последња двадесет четири сата повећало на једанаест, а укупан број потврђених случајева од почетка епидемије на осамнаест хиљада девет стотина девет. Од последњег извештаја Завода за јавно здравље, у Општој болници „Студеница“ од последица болести изазване вирусом преминуле су две особе, чиме је укупан број од почетка епидемије повећан на триста четрдесет осам.

П

Иако је до наредног извештаја тестирано десетак узорака бриса мање, увидом у резултате провере сто тридесет два, а шездесет два ПЦР методом, констатована је још једна промена епидемиолошке ситуације. Симптоме болести је имало тридесет особа али је присуство вируса непобитно утврђено код само две и још једне од тридесет две тестиране по другим индикацијама. Антигенским тестом je тестиранo седамдесет узорака бриса, али је вирус потврђен код само девет, па је дванаест новорегистрованих случајева инфекције вирусом утицало на повећање укупног броја који је за девет стотина двадесет један премашио осамнаест хиљада. Од последица болести у болници је преминула још једна особа са територије града Краљева, па је укупан број повећан на триста четрдесет девет. Да је свакодневна промена едпимиолошке ситуације уобичајана појава сведочи извештај Завода за јавно здравље од 4. маја након што су објављени резултати тестирања сто осамдесет де-

вет узорака бриса у здравственим установама, а осамдесет три ПЦР методом. Педесет девет је узето од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код пет али не и код двадесет четири тестиране по другим ииндикацијама. Антигенским тестом je тестиранo сто шест узорака бриса, а вирус потврђен код девет особа, па је са четрнаест новорегистрованих случајева инфекције укупан број потврђених од почетка епидемије повећан на осамнаест хиљада девет стотина тридесет пет. Између два извештаја, у болници су од последица болести преминуле две особе са територије града Краљева што је утицало на повећање укупног броја који је достигао триста педесет један. Нова промена епидмиолошке ситуације уследила је петог дана маја кад су објављени резултати тестирања двеста десет узорака бриса, а сто једног ПЦР методом. Извештај сведочи да је седамдесет узето од особа са симптомима болести, али је присуство вируса

13

9.5.2021.

МАГАЗИН

14

потврђено код само шест али ни у једном од тридесет једног узорка тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом je тестиранo сто девет узорака бриса, а вирус потврђен код девет особа па је, са петнаест новорегистрованих случајева инфекције, укупан број достигао осамнаест хиљада девет стотина педесет. Током наредна двадесет четири сата тестирана су двеста тридесет два узорка бриса, међу њима нешто мање од половине ПЦР методом. Од укупног броја осамдесет је узето од особа са симптомима болести а присуство вируса потврђено код само три особе, али ни у једном од двадесет два узорка тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом je тестиранo сто тридесет узорака бриса према индикацијама, а вирус потврђен код десет особа, што је дневну дозу новорегистрованих случајева инфекције повећало на тринаест а укупан број потврђених од почетка епидемије на тридесет седам мање од деветнаест хиљада. Од последњег извештаја, у болници je од последица болести преминула једна особа са територије града Краљева чиме је укупан број повећан на триста педесет два. Информативној служби Опште болнице „Студеница“ било је потребно неколико дана да се консолидује након ускршњих и првомајских празника, па први извештај о стању у ковид болници објављен шестог дана маја сведочи да је број пацијената на болничком лечењу смањен на двадесет три. Интензивну или полуинтензивну негу захтевало је њих једанаест, од којих је код седам примењена неинвазивна вентилација а код преосталих „high flow“ режим. Током претходна двадесет четири сата на лечење је примљен један пацијент, три излечена су отпуштена на кућно лечење а један је преминуо. О смањењу притиска на ковид амбуланту сведочи податак да је током двадесет четири сата обављено четрдесет шест прегледа, тридесет један први и петнаест контролних. Начелник Инфективног одељења др Милан Парезановић позитивним помаком оцењује податак да међу хоспита-

лизованим нема интубираних пацијената, а упозорење да опасност још није прошла заснива се на податку да је половини, мимо стандардне коришћењем назалног катетера или маске, неопходна додатна оксигена терапија.

- То говори да су код свих болесника који су хоспитализовани још увек тешке клиничке слике. Што се тиче ковид амбуланте број прегледа је самњен и, зависно од дана, сада је педесет до седамдесет дневно. Нема чекања нити велике гужве, а због изолације или болести ван строја немамо ниједног радника Опште болнице. Епидемиолошка ситуација је стабилнија, али задржавамо све позиције док не видимо резултате окупљања током празника. У току ове и идуће недеље остаћемо на истим позицијама да бисмо дочекали евентуални повећани број заражених, каже др Парезановић уз поновљени апел за вакцинацијом као једином начину да се знатније смањи број новооболелих. Сем тога, значајним се оцењује податак да је код вакцинисаних, и ако се разболе, клиничка слика знатно повољнија него код других о чему сведочи здравствено стање неколико хоспитализованих на одељењима Опште болнице. Доказ више је поновљена епидемија у Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи и потврда да су инфицирани већ вакцинисани па клиничка слика није била тешка, а није било ни смртних случајева иако се то могло очекивати с обзиром на године старости и коморбидитете. Епидемилошка ситуација је промењена и последњег радног дана минуле недеље, о чему сведоче резултати тестирања двеста деведесет једног узорка бриса, међу њима сто двадесет шест ПЦР методом. Од седамдесет четири узетих од особа са симптомима болести позитивно на присуство вируса било је само три, док су педесет два тестирани по другим индикацијама били негативни. Антигенским тестом je тестиранo сто шездесет пет узорака бриса, а вирус потврђен код осам особа па је, са једанаест новоргистрованих случајева инфекције вирусом, укупан број потврђених достигао само двадесет шест мање од деветнаест хиљада.

Од последњег извештаја у болници је од последица болести преминула још једна особа са територије града Краљева, па је укупан број повећан на триста педесет три. О даљем смањењу броја пацијената хоспитализованих на одељењима Опште болнице сведочи податак да је, након пријема два, отпуста три и смрти једног, преостало још двадесет један. Међу њима је и осам пацијената на интензивној и полуинтензивној нези, по четири на неинвазивној вентилацији и „hight flow“ режиму. Између два извештаја у ковид болници је обављено тридесет девет прегледа. Први дан викенда донео је нову промену епидемиолошке ситуације о којој сведоче резултати тестирања двеста педесет девет узорака бриса, међу њима сто десет ПЦР методом. Од укупног броја тестираних осамдесет пет узорака је узето од особа са симптомима болести, али је је вирус потврђен код само три док у двадесет пет тестираних по другим индикацијама није било трагова инфекције. Антигенским тестом je тестиранo сто четрдесет девет узорака бриса, а вирус потврђен код петнаест особа па је, са осамнаест новорегистрованих случајева током претходна двадесет четири сата, укупан број од почетка епидемије достигао осам мање од деветанест хиљада. Од последица болести преминуле су још две особе са територије града Краљева, па је укупан број повећан на триста педесет пет. Осврт на минулу недељу сведочи да је тестирано хиљаду четири стотине педесет осам узорака бриса, а шесто шездесет пет ПЦР методом. Симптоме болести имала је четири стотине шездесет једна особа, али је присуство вируса потврђено код двадесет шест и још једне од двеста пет тестираних по другим индикацијама. Број антигенски тестираних узорака бриса је мањи у односу на претходну недељу, а од седам стотина деведесет три проверавана вирус је потврђен у шездесет седам случајева. У току недеље регистрована су деведесет четири нова случаја инфекције, а од последица болести је преминуло девет особа са територије града Краљева. Т. Радовановић

15

16

МАГАЗИН 9.5.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

17

Две капитулације нацистичке Немачке

МАГАЗИН

9.5.2021.

ДАН ПОБЕДЕ НА

18

- Од 24. јуна 1945. године кад је у Москви одржана прва Парада победе, Дан победе над фашизмом се свечано обележава у великом броју земаља света. – На инсистирање председника Русије Стаљина прво потписивање капитулације Немачке сматрано прелиминарним.

- Фелдмаршал Вилхелм Кајтел као начелник штаба Врховне команде Вермахта, генерал-пуковник Ханс-Јирген Штрумпф као представник Луфтвафе и адмирал Ханс Георг фон Фридебург 9. маја по московском времену потписали капитулацију у штабу Совјетске армије у Берлин -Карлсхорсту. - Испред савезника немачку предају прихватили су совјетски маршал Георгиј Жуков и британски маршал Артур Тедер ан победе над фашизмом се обележава у знак сећања на капитулацију Немачке у Другом светском рату. Иако је рат коначно завршен тек неколико месеци касније безусловном капитулацијом царског Јапана, после трагичне употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију, даном победе се сматра 9. мај. Тада је,

Д

по московском времену, совјетски маршал Георгиј Жуков испред савезника ратификовао споразум о немачкој капитулацији, који је дан раније, у име Трећег рајха, потписао немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел. Немачки представници су два пута потписали капитулацију. Прва потписана у Ремсу 7. маја ступила је на снагу

следећег дана у 23:01 по средњоевропском времену, па се овај датум назива Дан победе у Европи и у већини западних земаља. Председник Русије Јосиф Висарионович Стаљин је био незадовољан овим догађајима, јер је сматрао како предају мора да прими само изасланик врховне команде Совјетског Савеза а да капитулација буде потписана

АД ФАШИЗМОМ у Берлину. Зато је инсистирао да протокол из Ремса буде само прелиминарни, а да се главна церемонија одржи у разореном немачком главном граду у коме се тада налазио маршал Жуков.

Из тих разлога је организована друга церемонија на неоштећеном имању ван Берлина увече 8. маја кад је, због разлике у временским зонама, у Москви већ био 9.

Наредба Врховног заповедника Оружаних снага СССР-а и Народног комесара за народну одбрану За обележавање победе над Немачком у Великом отаџбинском рату, наређујем параду трупа армије, морнарице и Московског гарнизона, Параду победе, на дан 24. јуна 1945., на московском Црвеном тргу. Марширање на паради извршити ће регименте са свих фронтова, регимента Народног комесаријата за народну одбрану, Совјетска морнарица, војне академије и школе и трупе Московског гарнизона и Војне области. Мој заменик, маршал Совјетског Савеза Георгиј Жуков, ће да буде надгледник параде. Маршал Константин Рокосовски ће лично да заповеда Парадом победе. Генерал-пуковнику Павелу Артемијеву поверавам припреме и надгледање организовања параде, сукладно његовим могућностима као командујућег генерала Московске војне области и командујућег официра у заповедништву над Московским градским гарнизоном.

22. јун 1945. Наредба #370 Маршал Јосиф В. Стаљин Врховни заповедник Оружаних снага СССР-а и Маршал Совјетског Савеза

мај. Фелдмаршал Вилхелм Кајтел као начелник штаба Врховне команде Вермахта, представник Луфтвафе генерал-пуковник Ханс-Јирген Штрумпф и адмирал Ханс Георг фон Фридебург потписали су немачку капитулацију у штабу Совјетске армије у Берлинарлсхорсту, а испред савезника предају су прихватили совјетски маршал Жуков и британски маршал Артур Тедер. Прва парада победе у Москви одржана је 24. јуна 1945. а овај дан се од тада свечано обележава у великом броју земаља света, Русији, Јерменији, Азербејџану, Белорусији, Грузији, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Таџикистану, Туркменистану, Украјини, Узбекистану а од 2000. године и у Израелу. Највећа парада се 9. маја сваке године одржава у Москви, са великим мимоходом више родова војске и прелета авијације, а на њој се сваки пут покажу и последња достигнућа руске технологије, али и опрема из Другог светског рата. Т. Радовановић

19

На Дан победе над фашизмом

МАГАЗИН

9.5.2021.

КОРОНА ЗАУСТАВИ

20

- Циљ шетње градским улицама је одавање почасти свима који су учествовали у борби против фашизма и обезбедили слободу земље након Другог светског рата. - Бесмртни пук у Србији чува сећање на учеснике Великог рата, али и страдале у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију у пролеће 1999. године. - У истој колони потомци учесника ратова вођених у двадесетом веку, без обзира ком су покрету припадали, што је корак даље ка успостављању потпуног националног помирења и одавање почасти свима који су се борили против фашизма

ан победе над фашизмом, који се у Краљеву деценијама уназад обележавао полагањем венаца и цвећа на Споменик отпора и победе, пре три године је добио нову димензију баш као и на простору Руске Федерације шест година раније. Тада је, као последњи ешалон традиционалне деветомајске Параде победе, московским Црвеним тргом продефиловао Бесмрт-

Д

ни пук сачињен од потомака страдалих у Другом светском рату. Идеја је прихваћена и у другим градовима широм Русије због чега се процењује да број учесника достиже десет милиона, а да се на овакав начин чува сећање на све који су се у великом отаџбинском рату борили против фашизма нашла је плодно тло на територији целе земље, врло брзо и изван њених граница. Бесмртни

пук је стигао и до Србије па је, паралелно са четвртом годином у Београду, продефиловао улицама Краљева, Кикинде, Сомбора, Крагујевца, Крушевца, Панчева, Ужица, Параћина, Новог Сада и Ниша и три града у Републици Српској, Источног Сарајева, Бањалуке и Требиња. Циљ шетње градским улицама је одавање почасти свима који су учествовали у борби против фашизма и

ИЛА БЕСМРТНИ ПУК обезбедили слободу земље након Другог светског рата. Бесмртни пук у Србији чува сећање на учеснике Великог рата, али и страдале у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију у пролеће 1999. године. Након полагања венаца на Споменик отпора и победе, у парку код Железничке станице, формирана је колона која је, од раскрснице са Улицом Димитрија Туцовића, кренула Хајдук Вељковом до Улице 4. краљевачки батаљон, а од Градске терасе Улицом Милана Топлице, поред Споменика српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године, наставила до зграде Градске управе где је отворена изложба „Србија-Русија ЈугославијаСССР“. У истој колони нашли су се потомци учесника ратова вођених у двадесетом веку, без обзира ком покрету припадали, што је корак даље ка успостављању потпуног националног помирења и одавање почасти свима који су се борили против фашизма. Уз

њих су били саборци и потомци оних који су страдали од последица НАТО бомбардовања у пролеће 1999. године. Значај оваквог вида одавања почасти борцима против фашизма огледа се и у чињеници да је прву деценију новог миленијума обележило стварање амбијента у коме се није ни помињало да је Србија током Другог светског рата била на страни земаља победница у борби против фашизма. Податак да је у борбама за ослобођење Краљева од немачке окупације у новембру 1944. године страдао велики број совјетских војника додатни је мотив за залагање да се у овој средини очува сећање на њих. Идеју о дефилеу у знак одавања почасти свима који су се борили против фашизма покренула је група новинара из Омска после посете меморијалном центру у коме је горео вечни пламен. Акценат је стављен на Други светски рат који има велики утицај на руску културу у којој је дубоко усађено сећање на

двадесет седам милиона особа страдалих у борбама и много других од око четрдесет милиона колико је изгубило живот од последица рата. Иако се веровало да ће Бесмртни пук прошле године попримити масовнији карактер, и за то заинтересовати знатно већи број суграђана, окупљање је изостало иако је само који дан раније укинуто ванредно стање уведено половином марта због опасности од ширења заразе изазване корона вирусом. И док су се две претходне године представници локалне самоуправе утркивали у указивању на неопходност одржавања манифестације тада се нико није сетио да помене ни да неће бити било каквог окупљања грађана. Ситуација се није променила ни ове године, а иако је знатно релаксиранија, више нико ни не помиње могућност одржавања манифестације која је живела само два дана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

МАГАЗИН

9.5.2021.

Четврта деценија заједништва

22

ТЕМЕЉ ЕВРО - Девети мај, када је 1985. године на Савету Европске уније у Милану донета одлука о обележавању Дана Европе, постао је европски симбол који, са химном и заставом, идентификује политички ентитет Европске уније. - Документ познат као „Шуманова декларација“ објављен је само неколико година после Другог светског рата, када је још увек владало дубоко неповерење између две велике европске нације, Француске и Немачке, које су током 19. и 20 века више од сто година ратовале око превласти над пограничним рајнским областима Алзас и Лорен.

- Предлагачи су визионарски предвидели да Европа неће настати одједном, нити у оквиру јединствене свеобухватне структуре, већ путем конкретних резултата, којим се у првом реду постиже солидарност на делу

ОПСКЕ УНИЈЕ ан када је 9. маја 1950. године Роберт Шуман представио предлог креирања организоване Европе, познатији као „Шуманова декларација“, сматра се почетком стварања онога што је данас познато као Европска унија. Девети мај је од 1985. године, када је на Савету Европске уније у Милану донета одлука о обележавању Дана Европе, постао европски симбол који са химном и заставом, идентификује политички ентитет Европске уније. Тај дан је и прилика за активности и фестивале који Европу приближавају њеним грађанима и народима, а сваког 9. маја за посетиоце су отворене све институције Европске уније, што отвара могућност да се прошетају салама у Бриселу у којима се доносе главне одлуке. У склопу обеле-

Д

жавања Дана Европе одржава се низ пратећих манифестација под мотом који одређује председавајућа земља Европске уније у том периоду. Мали број људи у Европи зна да је 9. маја 1950. године учињен први корак ка стварању онога што је данас познато као Европска Унија. Тог дана је у Паризу упркос претњама од избијања Трећег светског рата, које су се надвијале над целом Европом, француски министар спољних послова Роберт Шуман прочитао светској јавности декларацију којом је позвао Француску, Немачку и друге европске земље да удруже производњу угља и челика у „прво конкретно стварање Европске федерације“. Документ познат као „Шуманова декларација“ објављен је само неколико година после Другог светског рата,

када је још увек владало дубоко неповерење између две велике европске нације, Француске и Немачке, које су током 19. и 20 века више од сто година ратовале око превласти над пограничним рајнским областима Алзас и Лорен. Под утицајем идеја о европској интеграцији, као најефикаснијем начину да се елиминишу стални ратови у Европи, Шуман је у историјској декларацији објавио предлог француске владе да се целина француске и немачке производње угља и челика стави под заједничку Високу власт, у оквиру организације која ће бити отворена и за остале европске земље. Предлог се односио на контролу два, за привреду и рат, стратешка производа, угља као главног енергента тога доба и челика као главне сировине за израду оружја,

23

9.5.2021.

а имао је и далекосежнији циљ да представља прву конкретну основу Европске федерације неопходне за одржавање мира. Предлагачи су у то време визионарски предвидели да Европа неће настати одједном, нити у оквиру јединствене, свеобухватне структуре, већ путем конкретних резултата којим се постиже солидарност на делу.

МАГАЗИН

Декларација

24

На свету ће бити сачуван мир само ако стваралачке снаге буду сразмерне опасностима које му прете. Организована и витална Европа даће незамењив допринос цивилизацији у очувању мирољубивих односа. Француска се већ двадесет година бори за уједињену Европу и увек се залагала за мир. Али, Европа ипак није створена: избио је рат. Европа не може да буде створена преко ноћи и цела заједно, она ће изронити из конкретних достигнућа која

ће пре свега омогућити искрену солидарност. Да би заједница народа могла да буде створена, пре свега је потребно сузбити вековно непријатељство између Француске и Немачке. Због тога француска влада предлаже да се активност усмери на ограничено, али одлучујуће подручје. Француска влада предлаже да се целокупна француско-немачка производња угља и челика подреди заједничком Врховном органу власти у оквиру организације којој могу да се придруже и друге европске државе. Спајање производње угља и челика омогућиће настанак заједничког темеља за развој привреде, прве фазе европског савеза, и промениће судбину земаља које су се дуго бавиле производњом средстава за уништавање, чије су жртве и саме постале. Спајање производње до које ће доћи на поменути начин, створиће услове у којима би било какав рат између Француске и Немачке био незамислив и конкретно немогућ. Ова јака произ-

водна јединица отворена је за све земље које желе да јој се придруже и спремна да све придружене земље под истим условима снабдева основним елементима индустријске производње. Она ће бити солидан темељ економске заједнице. Производња без прављења разлика и искључивања ће служити целом свету ради подизања животног стандарда и као допринос мировним залагањима. Ако би Европа могла да рачуна на окрепљење својих производних средстава могла би да одлучније остварује један од својих главних циљева: развој афричког континента. На тај начин би брзо дошло до усклађивања интереса нужних за развој економске заједнице и за процес удруживања међу земљама које су дуго раздвајали крвави сукоби. Предлог о уједињавању производње и о успостављању новог Врховног органа власти, чије ће одлуке бити обавезујуће за Француску, Немачку и друге државе

чланице, створиће прво конкретно језгро европског савеза које је неопходно за гарантовање мира. Да би дошло до остварења тих циљева, француска влада је спремна да, на тим основама, почне са преговорима. Заједнички Врховни орган власти требало би да у што краћем року почне да обавља послове из своје надлежности: модернизацију производње, побољшање квалитета, снабдевање француског и немачког тржишта, али и тржишта других држава чланица под једнаким условима, повећање заједничког извоза у друге земље, подизање животног стандарда радника запослених у поменутим привредним гранама. Због великих разлика у производним могућностима држава чланица, а у циљу извршавања задатака, требало би усвојити привремене мере ради испуњавања производног и инвестиционог плана, успоставити механизме за изједначавање цена и основати фонд за ре-

организацију производње. Проток угља и челика међу државама чланицама биће ослобођен царинских дажбина и биће уједначене тарифе за транспорт. Тако ће се постепено стварати услови који ће сами од себе омогућити рационалнију поделу производње и већу продуктивност. За разлику од међународних картела који ограничењима и задржавањем високих профита теже расподели и искоришћавању националних тржишта, планирана организација омогућиће уједињавање тржишта и развој производње. Наведени принципи и обавезе биће предмет споразума кога ће потписати појединачне државе и ратификовати га у својим парламентима. Неопходни преговори за прецизно одређивање мера за реализацију плана водиће се у присуству изабраног судије. Он ће проверавати да ли је споразум у складу са начелима, у примеру нерешених несугласица, он ће одређивати које ће морати да буде

прихваћено. Заједнички Врховни орган власти биће састављен од независних личности које ће по принципу једнакости предлагати владе, уз неопходни консензус. Председника ће бирати владе, његове одлуке имаће извршну функцију у Француској, Немачкој и другим државама чланицама. Постојаће могућност жалбе на одлуке Врховног органа власти. Представник Уједињених нација у Врховном органу власти ће за рачун Организације уједињених нација два пута годишње припремати јавни извештај у коме ће образлагати деловање нове организације, с посебним нагласком на очување мирољубивих циљева. Оснивање Врховног органа власти ни у чему неће угрозити приватно предузетништво. Приликом извршавања својих задатака поштоваће надлежности међународних подручја у Рурској области, као и разне обавезе које је преузела Немачка, док буду на снази. Т. Радовановић

25

Тековине демократских промена: Драган Мирковић (1)

МАГАЗИН

9.5.2021.

БЕЗ МЕСТА З

26

Драган Мирковић

- Култура се не може посматрати изоловано од других дешавања у локалној средини. - Негативни трендови у трајању дужем од деценије утицали су на постепено гашење културних активности.

- Сем појединачних покушаја, оно што се дешавало на пољу културе више је било последица инерције него плана и добре организације.

- Учешћем у протестима против тадашње власти, доприносило се остваривању туђих интереса. - У локалним условима нема довољно јасно дефинисаног плана развоја културе, а сумња се да је икада и постојао. - Новим људима на одговорним местима у установама културе недостајало је искуства да би достигли више домете јер се показало да формално образовање, ма какво било, није довољно

Фото: М. Радовановић

ЗА КУЛТУРУ

27

начајне промене у друштву остављају трајне последице на различите области живота, а негативне су видљиве и деценијама касније. Добар пример су демократске промене у јесен 1999. године чији се ефекти у готово свим сферама живота осећају и после више од две деценије. Да на промене није била имуна ни култура сведочи власник првог приватног културног центра у Краљеву Драган Мирковић, чије десетогодишње активно присуство у овој области даје довољно чврсту основу за сагледавање тренутног стања које не даје превише повода за оптимизам. Довољно животног, искуства и посвећеност културним дешавањима у периоду који је претходио демократским променама, основа је за поређење дешавања у овој области и закључак да се култура не може посматрати изоловано од других дешавања у локалној средини. Као савременик нешто светлијег периода Мирковић подсећа на позитивна искуства која се огледају у податку да је деценијама након Другог светског рата

МАГАЗИН

9.5.2021.

З

28

готово свако село имало спортски терен и дом културе са адекватном салом за одржавање различитих манифестација и могућношћу да у њима учествује свако ко је за тим имао потребу. Убрзано се радило на описмењавању, неретко у оквиру вечерњих школа и курсева где су се припадници средње класе оспособљавали за различита занимања.

- То није доносило екстремни квалитет, али је људима доносило задовољство да су успешни у животу, а иако нису били много политички свесни имали смо сегмент сигурности који нам данас итекако недостаје. Знајући како ствари неће много да се мењају могли смо да планирамо четири пет година унапред, а имали смо јако добру потку за културно стваралаштво, културне центре и културно-просветне заједнице које су организовале бројне манифестације. Иако је све било мало острашћено и идеолошки обојено битно је да су људи размишљали да се изражавају на пољу уметности и културе, да нешто доживљавају. Као деца смо

излазили у природу, за 1. мај су се палиле логорске ватре, на излете одлазиле читаве породице, а тај начин живљења себи више не можемо да приуштимо. Није било телевизије, није било овог медијског напада, па смо се сами организовали и после три сата, кад родитељи дођу са посла, сви на Ибар. То данас недостаје, јер смо постали робови потрошачког друштва које намеће сасвим другачије ставове. Кад је дошло вишестраначје почело је незадовољство, стигли су дугови који је требало да се плате, систем се урушавао а све је додатно погоршавао страни утицај да се, после рушења Берлинског зида, остваре неки стратешки циљеви. Ми никада нисмо схватили шта се дешава, а није ни председник Слободан Милошевића, каже Мирковић. Последња деценија двадесетог века обележена је ратним дешавањима на простору бивше Југославије, а живот становништва у Србији санкцијама међународне заједнице које су одлучујуће утицале на заустављање привредних активности. Врхунац су

оружани сукоби на територији Косова и Метохије и коначно двоипомесечни ваздушни напади авијације северноатланске алијансе који су појачавали стрепњу за голи живот. У таквим околностима мало коме је падало на памет да се озбиљније бави културним дешавањима, што није могло да не проузрокује трајне последице у овој области. Негативни трендови у трајању дужем од деценије утицали су на постепено гашење културних активности. Бољи познаваоци стања у овој области наглашавају да је, сем појединачних покушаја, оно што се дешавало више било последица инерције него плана и добре организације. Значајним за такво стање означена је све већа несташица потребне количине новца, па су иоле озбиљнија остварења била доступна само становницима неколико највећих градова у земљи. Комплексност ситуације у којој се нашла локална заједница појачавала је ентузијазам појединаца, у какве се сврстава и Мирковић, да размишљају о новом приступу организације култур-

них дешавања. Додатни мотив је уверење да ће променом власти, на половини последње деценије двадесетог века, много шта кренути брже у позитивном смислу. Две деценије касније и међу највећим ентузијастима преовладава разочарање због уверења да су, учешћем у протестима против тадашње власти, доприносили остваривању туђих интереса.

- Челници нове власти нису имали представу о томе како да започну нешто ново у хаосу у коме смо постали зависни од страних улагања, још мање да успоставе адекватан однос према култури. Кад дођеш у позицију да нешто организујеш, а немаш представу о томе како функционише власт, постајеш завистан од оних који то знају. Они који су дошли нису били спремни да прихвате терет власти, а оптимистичка обећања која су им омогућила да заузму значајне позиције у локалној управи заснована су на ономе што смо желели да чујемо, па у том стварању лоше атмосфере нисмо ни били свесни колико је све изгубило меру, почело да

се муља а појединци да се богате брзо. Такви нису вични културним активностима, већ крађама и мувању, а култура постаје њихов идеал тек кад дођу до пара. Сегмент културе који их занима и данас је у гро плану, а своди се на риалити шоу програме и неки полусвет. Прошло је двадесет година, а немамо праву позицију јер се још боримо за опстанак, немамо новац који омогућава да путујемо и да се опустимо, стално смо у грчу у коме су се изгубили критеријуми морала. Престало је да се прича о Вуковој дипломи, све више се купују различите дипломе и у јадном времену смо страшно оптерећени физичким опстанком породице, што нам онемогућава да имамо културне захтеве који омогућавају да се човек мало уздигне. Уметност се свела на баналне ствари, па не пружа прилику за забаву која се свела на свадбе и гардеробу, каже Мирковић. И летимичан осврт на ликовну сцену сведочи о импозантном броју сликара, међу њима и значајној лепези квалитетних. У таквим околностима по-

29

9.5.2021.

МАГАЗИН

30

разно делује податак да нема оних који су у ситуацији да живе од професије за коју су се школовали, па прилику за зараду траже у другим областима. Мирковић верује да разлог таквом стању треба тражити у стандарду становништва који не дозвољава да се купи по која слика, макар са списка најјефтинијих. Прилично депримирајуће делује и констатација да нема помоћи ни од оних од којих се очекује да допринесу подизању нивоа културе, у овој области бар при додели простора за рад. Све што се дешавало током последње две деценије појачава уверење да у локалним условима нема довољно јасно дефинисаног плана развоја културе, а сумња се да је икада и постојао. Упркос томе појединци који нису окаљани успевали су да се изборе и реализују неке идеје, знали како се организују манифестације, ко треба да обезбеди паре и имали ауторитета током преговора са извођачима. Чини се да је новим људима на одговорним местима у установама културе недостајало искуства да би достигли више

домете јер се показало да формално образовање, ма какво било, није довољно. У ситуацији кад представници нове власти која је извела промене нису схватили да не почиње све од њих, а да напредак треба градити на темељима постављеним у ранијем периоду, није необично срозавање у различитим областима живота. Последица се огледа у моралном паду који је одлучујуће утицао на пад квалитета - Имали смо примену живота у коме нема ни мало места за културу, а уметност свела се на индивидуалну потребу и људе који су посебни. Као такви они се баве културом и уметношћу. Задњих десетак година сам директно везан за културу, али се не сврставам у неку вишу па сам са центром који сам направио да себи створим окружење у коме могу да имам леп живот, неко приземље културе. Разочаран сам што се нису десиле промене које сам очекивао, јер су се и у сфери културе нашли људи који су, жељни власти, прелетали од места до места. Тако имамо причу о Културном центру Рибница

и смену директорке због које смо имали протесте, јер је право да одлучује дато човеку изван културе. Цео систем се урушио сам од себе и изгубио ауторитет, а након што су јој намештали афере реаговала је и полиција. Све је урађено по нечијем налогу, а нема везе са правдом и законом, што је показало да им није ни стало до културе. Странке су добијале одређене ресоре па постављале и смењивале директоре институција културе, чак и оне иза којих су стајали значајни резултати као што су Међународни џез фестивал Џезибар или Стрит арт фестивал као јако лепа прича која није урађена како треба. То је фестивал који треба да буде посвећен краљевачкој омладини, а доведу клинце са скејт бордовима и неке који цртају графите, а онда потроше хиљаде евра на неку познату групу. Зашто се уместо ње не појаве наша деца, да буду активни учесници и мало се издигну из масе која их прати, да они буду неки идоли? Кад бих могао да имам утицаја направио бих рекламу да оку-

пимо децу из музичке школе, децу која се баве књижевношћу, плесом и сличним активностима, и уместо да их гурнемо под обалу да то на централном градском тргу буде карневал наше младости. Могу да се плате панои на којима ће бити графити, да се поставе на јавном месту и каже ово су наша деца радила, да неки клинци кажу могли би и ми идуће године. Ту је значајна улога телевизије од које немамо ништа јер је под директним утицајем политичара који нам нападно утичу на живот, каже Мирковић уверен да баш ова структура најдиректније утиче на урушавање система вредности на свим пољима, посебно у сфери информисања у којој је неадекватан однос према култури основни разлог да у овој области буде посвећена недовољна пажња. Да у локалним условима није све тако црно сведоче појединачни случајеви као резултат истрајности ентузијаста који, и без значајније финансијске подршке, захваљујући личном ауторитету и упорности успевају да одрже висок ниво манифестација. У такве се

сврстава фестивал алтернативног позоришта Анфитеатар који, и без подршке локалне самоуправе, успева да доведе у Краљево значајне представе и позоришној публици омогући да не заостаје много за оном из великих културних центара. Ништа мање значајним није оцењен ни Краљевски филмски фестивал, међународни фестивал краткометражног филма који у деветој години постојања отвара нове видике и омогућава директан контакт посетилаца са ствараоцима из целог света. Сличну судбину доживљава Културни центар Евергрин, а иако по броју и разноврсности активностима не заостаје за сличним чији је оснивач локална самоуправа по количини средстава је, ако их уопште добије, при крају листе оних којима се субвенционишу пројекти удружења грађана. Слично расположење постоји и у великом броју других удружења, а није необично ни уврежено мишљење да је поступак поделе средства из заједничке касе политички обојен.

- Било је много лепо кад сам сазнао

да постоји форма удружења грађана и пре седамнаест година био задовољан чињеницом како имам право да постојим и у том сегменту делујем као правно лице. Тада нисам ни знао да постоји финансирање, али сам имао неке потенцијале и укључио се у сцену на којој су постојала удружења. То је маргина, први степеник културе, база у којој из квантитета треба да изађе квалитет. Удружења грађана су увек била на маргини, па нико није ништа урадио да се бар неком додели простор за рад. Са друге стране имамо Културни центар Рибница са тридесетак запослених и великим потенцијалом, али и проблемом да није усред града па неће нико да иде да погледа по коју изложбу. Имамо привилеговане режимске писце, али и друге који су политички конфронтирани па власт нема интерес да се занима за њих. Имамо фантастичан књижевни часопис који нико не чита, још мање пожели да га купи па читав сноп може да се нађе на бувљаку, каже Мирковић. Т. Радовановић

31

На Светски дан слободе медија

МАГАЗИН

9.5.2021.

ПРАВО НА РАД

32

- Слобода медија је право сваког човека и темељ демократских друштава која могу да напредују само ако грађани имају приступ поузданим информацијама. - Новинари у Србији ће период између два 3. маја памтити по насиљу над колегама на демонстрацијама.

- Медијски радници први на удару притисака власти и незадовољства грађана, трпели су бројне физичке нападе, уништавање опреме, увреде и претње на друштвеним мрежама и друге покушаје дискредитације. - Економски притисак суновратом пројектног суфинансирања. - Супротно прописима, новац грађана се дели константним кршиоцима Кодекса новинара Србије

БЕЗ ПРИТИСКА

33

длука Генералне скупштине Уједињених нација да се 3. мај обележава као Светски дан слободе медија заснована је на потреби подизања свести о значају ове врсте слободног изражавања, а владе држава подсете на дужност да поштују и подржавају право загарантовано Универзалном декларацијом о људским правима. Уједно је и повод за потребу да се обележи годишњица Виндхушке декларације, као изјаве о принципима слободне штампе коју је 1991. године саставила група афричких новинара. Овај дан сваке године, окупљањем медијских професионалаца, организација за слободу медија агенције Уједињених нација како би поднели извештај о процени стања у овој области широм света, обележава Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу. У жижи сваке конференције су теме везане за слободу медија, медијско покривање тероризма, некажњивост и улогу медија у постконфликтним земљама, што је повод на указивање да је једно од основних људских права проистеклог из права слободе го-

МАГАЗИН

9.5.2021.

О

34

вора загарантоване Универзалном декларацијом о људским правима. Сем што се слобода медија сматра правом сваког човека, уједно је темељ демократских друштава која могу да напредују само ако грађани имају приступ поузданим информацијама. Неопходност да се извештава са одговорношћу, непристрасно и професионално, без страха и наклоности указује на потребу да све земље, посебно постојеће и будуће чланице Европске уније, бране и промовишу слободу медија. Поводом Светског дана слободе медија прогласом се огласило Удружење новинара Србије подсећањем да ће новинари период између два 3. маја памтити по насиљу над колегама на демонстрацијама, враћању судског процеса за убиство Славка Ћурувије на почетак, али и по охрабрујућој првостепеној пресуди за паљење куће Милана Јовановића.

- Упркос храбрости у извештавању током пандемије и изузетном значају који су медији имали у борби против вируса корона, новинари и медијски радници

били су први на удару притисака власти и незадовољства грађана. Трпели су бројне физичке нападе, уништавање опреме, увреде и претње на друштвеним мрежама и друге покушаје дискредитације. Власт и власници медија недозвољеним притисцима су покушавали да слабе независност медија, а економски притисак наставио се и даљим суновратом пројектног суфинансирања, кроз који се, супротно прописима, новац грађана поново дели константним кршиоцима Кодекса новинара Србије, истиче се у прогласу. Удружење новинара Србије захтева да министарка културе и информисања Маја Гојковић почне да се бави медијским ресором, именује државног секретара, започне комуникацију са новинарима и одустане од опасне идеје да се појам новинара законски дефинише. Од Владе Србије очекује се да подржи Комисију за истраживање убистава новинара како би, после две деценије, била подигнута оптужница за убиство Милана Пантића и расветљене околности смрти Даде Вујасиновић, а суђење за

убиство Славка Ћурувије буде окончано до краја ове године. Чланови Удружења захтевају да Специјално тужилаштво за злочине ОВК истражи и процесуира убиства и отмице почињене над седамнаест колега на простору Косова и Метохија изеђу 1998. и 2005. године, а да се у изради прописа предвиђених медијском стратегијом заштити ауторско право и заустави крађа ауторског дела новинара. Посебан акценат стављен је на неопходност ефикасне институционалне заштите новинара од притисака и уцена носилаца јавних функција и власника медија, што је мотив за позив колегама да се одупру сваком притиску на независност, уз потврду да им Удружење гарантује помоћ и заштиту. Од локалних моћника се захтева да одустану од притисака, дискриминације локалних медија, стратешких тужби и захтева за високим одштетама које уништавају мање медије, а да се јавни новац прописно и праведно расподељује у циљу очувања медијског плурализма и тачног и објективног информисања грађана. Саопштењем под називом „Стоп при-

тиску на УНС и слободу новинарског организовања“, огласили су се и чланови Управе Удружења новинара Србије уз подсећање да новинари претходну годину неће памтити само по злоупотреби полицијских овлашћења, нападима, притисцима и претњама власти и моћника који угрожавају слободу медија, него и по међусобним сукобима медија који представљају нови вид угрожавања слободе новинарства. Из овог тела стиже потврда да неистините оптужбе провладиних таблоида према истраживачком порталу или беспоговорно и некритичко служење интересима власника медија, били они провладини или опозициони, за последицу имају слабљење и губљење улоге новинарства у српском друштву.

- Власници сматрају да су куповином медија стекли право да располажу и слободом организовања новинара и радника запослених у њима. Основали су удружења новинара на чијем су челу како би обезбедили доминацију у комисијама за пројектно суфинансирање у корист својих медија. Сада, када су оства-

рили циљ да уз помоћ локалних власти загосподаре буџетима намењеним пројектном суфинансирању медијског садржаја, кренули су да по команди колективно учлањују читаве редакције не би ли трговали утицајем и у УНС-у, највећем и финансијски самосталном удружењу новинара у Србији, истиче се у саопштењу. Зато је на Светски дан слободе медија новинарима и медијским радницима упућен позив да се супротставе сваком притиску на слободно обављање посла и не пристану да буду употребљени за мешање у слободу избора и организовања својих колега. Повод је уверење да то ових дана, по команди, покушавају да ураде њихови власници како би утицали на изборну вољу чланова Удружења новинара Србије. Власницима медија упућена је порука да, куповином медија, нису постали власници права на слободу мишљења и организовања, нити слободу и самосталност Удружења новинара Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35

МАГАЗИН

9.5.2021.

Ускршњи поклони за децу из ромских наеља

ДЕЦА ДЕЦИ 36

Фото: М. Радовановић

- Хуманитарна акција доделе четири стотине ускршњих пакетића за децу из ромских насеља реализована уз помоћ народних посланица Данијеле Вујичић и Сандре Јоковић. - Акција названа Деца деци реализована у сарадњи са општином Косовска Митровица, која је донирала пакетиће, а деца из Велике Хоче потрудила се да, уз помоћ родитеља, осликају ускршња јаја. - Ромско удружење „Плави цвет“ пуних петнаест година истрајава у настојањима да се избори за боље услове живота заједнице из које потичу његови чланови. - Улична расвета више од шест месеци није у функцији, а о последицама искључења струје најбоље сведочи покварена храна у замрзивачима.

- Мало користи од чланства у Српској напредној странци. - У ромском насељу као у филму „Дом за вешање“

37

9.5.2021.

МАГАЗИН

38

начајни верски празници су по правилу повод за даривање, најчешће најмлађих, а прилику да се радују више од осталих ове године је имало четири стотина педесет деце, старости од једне до десет година, из неколико ромских насеља у Краљеву. У највеће ромско насеље поклони су стигли дан пре празника, а окупљање великог броја припадника заједнице прилика да градоначлник Краљева изрази задовољство што ће најмлађи суграђани прославити Васкрс у миру и весељу. Разлог се огледа у сазнању да

З

Роми, и поред бројних проблема, живе боље него раније, првенствено због потврде да је велики број њих сигурну зараду обезбедио запослењем у једној од две нове фабрике у Краљеву. Иако је велики број припадника ромске заједнице и даље без посла не јењава жеља да већи број њихове деце похађа основне и средње школе како би, по окончању образовног процеса, добили адекватан и добро плаћен посао. Главним циљем оцењена је потреба да у што већем броју завршавају високе школе и факултете како би, истакао је

градоначелник, постали корисни чланови локалне заједнице. Оптимизам политичара темељи се на уверењу да ће сви заједно у томе успети, а градоначелник обећава да ће се локална самоуправа потрудити да припадници ромске заједнице добију адекватну помоћ поводом великог празника Ђурђевдана. Локална самоуправа се ни овога пута није претргла при набавци поклона за најмлађе становнике ромских насеља о чему сведочи податак да су за то најзаслужније народне посланице Да-

нијела Вујичић и Сандра Јоковић које подсећају да је ово само једна од хуманитарних акција које су организовали. Пригодни поклони за децу припремљени су поводом Нове године, а посланице указују на могућност да најбољи ученици на крају године буду награђени таблетима. Да за куповину поклона није довољна само добра воља овом приликом су потврдили становници Косова и Метохије који су показали спремност да се на неки начин одуже за помоћ коју добијају из централног дела Србије. Акција названа Деца деци

реализована је у сарадњи са општином Косовска Митровица, која је донирала пакетиће, а деца из Велике Хоче потрудила се да, уз помоћ родитеља, осликају ускршња јаја.

- Ово није крај, ово је почетак наших будућих акција са посланицима и доказ да је свако дете у Србији једнако, без обзира на верску и националну припадност. Трудимо се да положај Рома буде много бољи него претходних година, и кроз образовање и запошљавање, поручила је Вујичић уз обећање да ће на остварењу ових циљева радити и у бу-

дућности. Да се погледи на положај овог дела популације по који пут разликују сведочи председник ромског удружења „Плави цвет“ Небојша Вујичић потврдом да локална самоуправа, сем што није учествовала у набавци поклона, последњих пет година одбија да суфинансира реализацију њихових пројеката. Додатни разлог за незадовољство је уверење да се финансирају пројекти чије активности више доприносе остварењу личних а мање општих интереса. О томе

39

9.5.2021.

МАГАЗИН

40

колико су највиши представници локалне самоуправе упознати са проблемима ромске популације најбоље сведочи податак да овога пута нису знали ни где да дођу како би учествовали у подели ускршњих поклона.

- Ово није прва акција. Решили смо да у јавне радове укључимо незапослене Роме и кориснике социјалне помоћи, али и да велики број запослимо преко Леонија. Међутим, сазнали смо да тамо експлоатишу радну снагу па многи Роми напуштају посао, јер се ради суботом и недељом а не плаћа се него се добију слободни дани. То је екс-

плоатација радне снаге до максимума, а деца долазе уморна јер раде прековремено. Не плаћа им се пут, а за време паузе изађу напоље да једу, јер немају ормане где да сместе храну. Незадовољни су са тренерима, контролорима и шефовима, а Национална служба за запошљавање их тамо тера зато што наша српска браћа нашуштају посао због лоших услова и малтретирања. Двадесетак Рома који имају породице приморани су да трпе, и издрже било шта, док не дођу до неког новог посла. Градоначелник никад није имао времена да се упозна са тим, а за Светски дан Рома

нисам имао прилике да му то кажем, сведочи Вујичић и подсећа да ромско удружење „Плави цвет“ пуних петнаест година истрајава у настојањима да се избори за боље услове живота заједнице из које потичу његови чланови. А да то није могуће без подршке политичке групације која чини већину у локалном парламенту сведочи спремност великог броја припадника ромске заједнице да приступе напредњацима. Једним од основних разлога оцењена је жеља да се асфалтира део пута кроз насеље, а да се није одмакло даље од обећања сведочи податак да је завршен само до по-

четка. Ни од уличне расвете нема много користи, јер више од шест месеци није у функцији, а о последицама искључења струје најбоље сведочи покварена храна у замрзивачима.

- Морам да будем члан владајуће партије, јер ако нисам не могу да добијем ништа. Четири године сам члан зато што сам се надао да извучем нешто за добробит деце, образовање, едукације, радионице... Немамо светла ни пута, указали смо им на горуће проблеме али, обећање лудом радовање. Као председник удружења и активиста Српске напредне странке нисам желео да

имам никакву корист ја, већ целокупна заједница. Највећи је пробем да се среди асфалт, не да се пресвуче него да се попуне рупе, да имамо уличну расвету и да се више не гасе светла. Имали смо састанак са директором Електродистрибуције и договорили да радници на терену контролишу ко не плаћа струју, а да такве искључе. Мени преостаје још само да зовем Емира Кустурицу и направимо још један наставак филма „Дом за вешање“, каже Вујичић. Тежак положај највећег броја припадника ромске заједнице последица је недовољног степена образовања као

основе за било какво запослење. Због тога су сва четири ромска удружења, међу њима и „Плави цвет“ највећи број активности усмерила ка образовању и потрази за донаторима спремним да овај процес учине лакшим. Значајним на том путу оцењују се активности народних посланика из редова ромске заједнице и сарадња са Националним саветом Рома, али и субвенције за самозапошљавање које Министарство за рад запошљавање, борачка и социјална питања пласира преко филијале Националне службе за запошљавање. Т. Радовановић

41

Ускршњи поклони женама Опланића

МАГАЗИН

9.5.2021.

НАГРАДА ЗА

42

- Други пут током последње две године петнаестак жена из Опланића, ангажованих на плетењу чарапа, везу, хеклању, изради накита, сапунчића и миришљавих свећа, награђено вредним поклонима у пакетима хране и средстава за хигијену. - Пакети су намењени искључиво учесницама радионица које долазе већ две три године а са радом, уз поштовање препоручених мера заштите, нису престајале ни у време епидемије корона вируса. - Током неколико наредних месеци активности везане за теме у којима је акценат стављен на родну равноправност. - У другом делу године низ подстицајних програма за жене у јачању бизниса којима се баве, првенствено са сеоског подручја

А ВЕРНОСТ

43

ад Добротворне фондације Српске православне цркве „Човекољубље“, која се бави хуманитарним и развојним програмима, заснован је на основним хришћанским вредностима и највишим стандардима водећих међународних хуманитарних организација. Основни принцип је поштовање људског права на достојанствен живот и пружање помоћи свима којима је потребна, без обзира на расно, полно, национално или верско опредељење. Фондација је основана 1991. године као одговор Цркве на хуманитарне потребе становништва настале услед страдања на простору бивше Југославије, што је наметнуло изузетно брз темпо програмског и финансијског раста. До 2000. године, „Човекољубље“ је пружало првенствено хуманитарну помоћ најугроженијим групама становништва, а након тога усмерено на развој кроз

МАГАЗИН

9.5.2021.

Р

44

креирање развојних програма и чвршће организационе структуре. Од тада је реализован велики број пројеката намењених маргинализованим и угроженим групама у друштву, деци, старијим особама, људима који живе са сидом, терминално оболелим људима, особама са инвалидитетом и њиховим породицама. Корисницима су намењени програми психо-социјалне подршке, курсеви за незапослене, образовни курсеви, програми за економско оснаживање, развој пољопривреде, изградњу и оснаживање капацитета у локалним заједницама. Као добротворна фондација „Човекољубље“ одговара на духовне и егзистенцијалне потребе човека и заједнице, доприноси смањењу патње, пружа љубав, веру и наду ближњима на простору који покрива шест регионалних канцеларија, четири на територији Републике Србије и по

једна у Бањалуци и Подгорици. Прве активности на територији града Краљева уследиле су након поплава 2014. а поновљене пет година касније кад је најугроженијим породицама са ових простора додељен значајан број ваучера, а хуманитарни рад препознале су међународне организације које финансијски помажу активности усмерене ка одређеним циљним групама. Податак да пензионери из централног градског језгра нису ускраћени за активности којима се помаже да лакше преброде проблеме трећег доба разлог је да акценат буде стављен на сеоско подручје и активности у оквиру пројекта који се спроводи у пет села у околини Краљева, Врби, Жичи, Опланићима, Витковцу и Богутовцу. У сваком од ових места два пута месечно су организоване радионице на којима су савладаване различите вештине, декупаж, израда

накита, сапунчића и свега за шта покажу интересовање. Весна Глувчанин из краљевачке канцеларије „Човекољубља“ сведочи да је акценат стављен на дружење због чега је учесницама, чији број од једног до другог сусрета варира, остављено да саме одлуче шта ће урадити са предметима које су направиле. Колико је рад инструктора за поједине активности био делотворан потврђује оспособљеност учесница радионица да раде самостално, али и да у тајне активности којима су добро овладале упуте и друге заинтересоване. Обавезу да буде добар домаћин у Опланићима преузела је Слободанка Марић која координира рад две стотине пензионера овог поморавског села. Сем њих на радионицама има места и за све друге различите старости који пожеле да део слободног времена прове-

ду у дружењу, уз шансу да науче нешто корисно. А да то није једина корист сведоче пакети помоћи намењени најактивнијим учесницама радионица. Други пут током последње две године петнаестак жена из Опланића, ангажованих на плетењу чарапа, везу, хеклању, изради накита, сапунчића и миришљавих свећа, награђено је вредним поклонима у пакетима хране и средстава за хигијену тешким и до четрдесет килограма. Иако је планирано да то буде за Ускрс додела пакета је закаснила због нерадних дана, а реализовала првог радног након празника. Пакети су намењени искључиво учесницама радионица које долазе већ две три године а са радом, уз поштовање препоручених мера заштите, нису престајале ни у време епидемије корона вируса. Позитивна искуства из претходног

периода добра су основа за планирање нових активности а оне ће, каже Глувчанин, током неколико наредних месеци бити везане за теме у којима је акценат стављен на родну равноправност. У другом делу године припрема се низ подстицајних програма за жене у јачању бизниса којима се баве, првенствено са сеоског подручја. Основа за креирање програма ове врсте је анкета која потврђује да положај жена на селу још није на потребном нивоу. Разлози томе су различити а најчешће традиција и обичаји које је тешко променити у кратком периоду. Због тога су будуће активности усмерене на едукацију са циљем да се утиче на промену свести о потреби да се променом односа према њима у значајној мери побољша положај жена на селу.

T. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

In memoriam: Миро Матовић (3)

МАГАЗИН

9.5.2021.

ПАТЊА ПРЕТОЧЕНА У РУКОПИСЕ

46

- Страдање цивилног становништва је у неку руку одговарало актуелној власти, јер је било добар повод да оптужи НАТО. - Снимке бомбардовања Богутовца били су у прилици да виде телевизијски гледаоци широм Европе, а о томе се у овом месту готово да није знало ништа. - Аташе немачке амбасаде у Београду саветовао Матовићу да се, због опасности која не јењава, што пре склони на сигурније место.

- Једину бригу о мештанима Богутовца водили су НАТО авиони и бомбе.

- Кад је постало видљиво да се хуманитарна помоћ дистрибуира селективно, по партијској припадности, створени су услови за покретање кривичне одговорности. - Након што нико од државних и органа локалне самоуправе није реаговао на дописе, блокиран саобраћај на Ибарској магистрали. - Циљ блокаде је био да се скрене пажња домаће и стране јавности о потреби да неко надокнади штету

Миро Матовић

47

д тренутка кад је, пет минута након другог сата 4. априла 1999. године, прва крстарећа ракета погодила мету коју је команда снага северноатланске алијансе означила као легитимни циљ отпочела је нова драматична фаза у животу мештана Богутовца. И док се највећи део њих сећа тек сегмената који су мање или више драматично утицали на живот прилика да се ситуација сагледа знатно свеобухватније су писана документа из тог периода. Не би их било да се локални кафеџија Миро Матовић није, схватајући значај трагичних догађаја којима се те ноћи није могао ни наслутити коначни исход, није латио пера и са изузетном прецизношћу бележио све што се дешавало. О томе сведочи повелика хрпа записа и фотографија које сликовитије од чега другог илуструју шта се

МАГАЗИН

9.5.2021.

О

48

дешавало на овом подручју. И док покушава да из великог броја записа ишчепрка оно што на најсликовитији начин сведочи о дешавањима првих сати четвртог дана априла проналази један из кога се јасно види тачно време кад се зачула прва од две узастопне експлозије у близини његове куће. Јака детонација је измамила на магистрални пут становнике оближњих кућа, а огроман пламен из правца железничке станице указивао на стрепњу да је на мети агресора био комуникацијски правац према југу земље и територији Косова и Метохије. Довољно присебности након почетног шока било је знак за препоруку окупљенима да се склоне што даље од овог места, према тек коју стотину метара удаљеној кафани и продаваници Видовдан, а тек неколицини да помог-

ну у гашењу пожара. Страх да би могло бити повређених показала се оправданом након што је детонација дежурног на железничкој станици бацила под сто, а повреде су констатоване и код чувара на улазу у стовариште Беопетрола. Иако нису биле теже природе јасно је био уочљив шок који су доживели. Окупљеним мештанима није требало много времена да утврде како пројектили нису усмерени према згради железничке станице него према постројењу за пријем и отпремање горива из стоваришта Беопетрола. И док су окупљени настојали да, уз помоћ противпожарних апарата, локализују пожар на место експлозије стигли су припадници ватрогасне јединице из Краљева, здравствени радници и телевизијска екипа. Двадесет година касније Матовић се јасно сећа како га је

пробудила снажна експлозија и прекинула чудан сан о броду који лебди изнад ушћа реке.

- Чујем страховиту експлозију, потом и другу, а иако сам нешто раније преживео тежак инфаркт истрчавам доле на пут да видим шта се дешава. Ту је и председник месне заједнице, па предлажем да се организујемо јер је на помолу катастрофа. Он одмахне руком што је било довољно да истог тренутка донесемо одлуку о оснивању кризног штаба, а овде је решење које смо добили од Оштинског штаба цивилне заштите са упутством како да се понашамо у раду. У неких петнаест тачака дефинисано је да кризни штаб руководи акцијама заштите, спасавања и откалњања последица ратних дејстава, предузима конкретне мере на исељавању становника из порушених и оште-

ћених стамбених објеката, организује и усмерава станаре зграда за случај ваздушне опасности да се склоне у склоништа и много шта другог. Један документ из тог периода сведочи да у делу који се односи на спровођење мера заштите и спасавања становништва влада потпуна конфузија, а пише да је готово све зависило од самоиницијативе и самоорганизовања мештана у месним заједницама које су биле изложене НАТО бомбардовању. Посебно се наглашава да је илустративни пример била Месна заједница Богутовац у којој је група грађана организовала неку врсту кризног штаба на челу са Миром Матовићем. Ови људи су били у сталном контакту са Здравственим центром проверавајући неопходне информације везане за потребу интервенисања службе хитне по-

моћи. Готово професионално иста екипа људи организовала је евакуацију угроженог становништва из Богутовца у шуме Троглава, и код кафане у Магличу, чиме је збег измештен са места које је било готово свакодневно мета НАТО авијације - чита Матовић делове документа. Иако су од тада прошле две деценије чини се да још није избледело сећање на разочарање иницирано уверењем да је страдање цивилног становништва у неку руку одговарало актуелној власти, јер је било добар повод да оптужи НАТО. Сумње појачава податак да су информације о нападима на циљеве у земљи пре стизале из иностранства него од домаћих званичника, још више да су снимке бомбардовања Богутовца били у прилици да виде телевизијски гледаоци широм

49

50

МАГАЗИН 9.5.2021.

51

МАГАЗИН

9.5.2021.

Европе а да се о томе у овом месту готово да није знало ништа. Матовића кафана у Богутовцу је деценијама пре НАТО агресије била надалеко познато место где су на путу према југу земље, или повратку, застајали аутобуси пуни путника. Било је ту и других гостију, неретко и познатих личности, које је пријатна атмосфера мотивисала да свраћају и успостављају, често пријатељске, односе са домаћином. На једно такво подсетио је телефонски позив током бомбардовања кад се јавио аташе немачке амбасаде у Београду који је већ првих дана агресије напустио земљу. Чест гост кафане у Богутовцу интересовао се за судбину чланова породице Матовић којима је

52

саветовао да се, због опасности која не јењава, што пре склоне на сигурније место.

- Нико други нам није ништа јавио, а то нам је пало теже него НАТО бомбардовање. Невероватан је још један случај током првих бомбардовања, готово за Риплија. Одлазим у кућу Миломирке Дражовић преко пута железничке станице и затичем жену у нежно плавој спаваћици како стоји крај прозора у шоку. Испред ње је гомила црепа, све покидано. Покушавамо да је повратимо, да је умијемо и полако враћамо у живот. Било јс страшно кад јавља кћерки и зету, а људи не смеју ни да дођу у Богутовац. Има поражавајућих података да ни

неки моји ближњи нису долазили да виде шта се дешава као да се ово догађа негде ко зна где у свету, у Сомалији, Вијетнаму, Хонг Конгу... Једину бригу о нама водили су НАТО авиони и бомбе сведочи Матовић уз потајну жељу да среди документацију и објави публикацију која би бацила мало више светла на догађаје у овом крају током пролећа 1999. године. Гости који су чешће навраћали у кафану знали су да Матовићи имају пса и мачку али не и да кад се подвијених репова склупчају испод билијара врло брзо следи још по која експлозија. Нису то првих дана агресије примећивали ни Матовићи којима је касније то био добар знак да потраже сигурнији за-

клон а то се, каже Миро, често понављало све до окончања ваздушних напада 8. јуна. Како је највећи број становника кућа у центру села већ напустио домове и сигурност потражио у збеговима обавезе да примају и врше расподелу хуманитарне помоћи прихватили су се чланови кризног штаба. Првих дана агресије то је чинио председник месне заједнице, а кад је постало видљиво да се дистрибуира селективно по партијској припадности створени су услови за покртање кривичне одговорности. Посредством Небојше Суше из Мађарске је пристигло тридесет хиљада инјекција, две хиљаде сетова за инфузију, на хиљаде завоја и фластера раз-

личите величине. Било је ту хране за бебе, ветровки и гумених чизама за децу, све у вредности која је процењена на више од педесет хиљада немачких марака, а да најмлађи лакше поднесу притисак честих бомбардовања постарао се глумац из Мађарске који је приредио представу за децу. Прецизна евиденција коју је водио Матовић сведочи о именима свих који су добили по једну из контигента од седамдесет две ветровке и четрдесет шест пари чизама. Део санитетског материјала завршио је у Ушћу, и богутовачким радним организацијама Беопетролу и Србијашумама, а готово цео контигент инјекција у краљевачком Здравственом центру „Студеница“.

Записи Мира Матовића сведоче како је до другог напада на Богутовац дошло након непуна четири дана, већ у другом сату 8. сприла кад су поред стоваришта Беопетрола значајна оштећења претрпели стамбени објекти у близини и школа у овом месту.

- Шеснаест пута су бомбардовали ово мало сирото место у коме је до последњег црепа уништен кров са квалитетне зграде нове школе у којој смо пронашли сат који је стао у том тренутку. Сав цреп је отишао, остали су само зидови а почиње страшна пљачка. Све што је могло да се опљачка покрадено је, а слике које имам сведоче како се скидао цреп. Зидови су рушени, а материјал однесен да би касније дошао

53

9.5.2021.

МАГАЗИН

54

председник владе Мирко Марјановић и обећао изградњу нове школске зграде - прича Матовић. Знатна оштећења стамбених објеката била су предмет интересовања комисија за процену које су, с времена на време, долазиле у ово место. Дешавало се то и у периодима кад су над Богутовцем примећени авиони НАТО алијансе због чега су морали да прекину рад, а све чешћи прекиди значајно су утицали на чињеницу да на свим кућама никад није утврђена права штета. Све то утицало је на растуће незадовољство мештана који су, након што нико од државних и органа локалне самоуправе није реаговао на дописе, испровоцирали протестно окупљање и блокаду саобраћаја на Ибарској магистрали. Циљ блокаде је, каже Матовић, био да се скрене пажња домаће и стране јавности о потреби да неко надокнади штету. Првог дана маја на Богутовац је пало шест бомби од којих је једна на средини магистралног пута направила кратер пречника и дубине по десет метара, због чега је у потпуности прекинут саобраћај кроз ово место. У време док су авиони још надлетали ово подручја до Богутовца је стигао санитет из Ушћа

са Бојаном Жарчанин којој је гелер тешко повредио ногу. У време док је са друге стране кратера чекало возило Здравственог центра „Студеница“ авиони су још надлетали ово подручје, а Матовићев запис сведочи да су изручили смртоносни товар у пределу Столова.

- Стиже други део екипе да преузме болесне, а и сад видим слику како, док лете авиони, залегају где ко стигне, неко поред санитета а неко у врзину. Ја стојим и чекам да изгинемо, не зато

што сам храбар него што не могу да залегнем. Бацају две бомбе у Столове и одлазе, а повређене носе поред огромног кратера где је било довољно места да се заобиђе. Бележио сам стално све што се дешавало и зато је књига оволика са много детаља, између осталих и о аутомобилу марке „југо“ крагујевачке регистрације који је успео да се заустави на самој ивици кратера. Страшно је било у тренутку кад пада бомба док стиже аутобус коме је пу-

кла гума а врата оштећена. Паркиран је поред кафане, а човек који је изашао пита јесу ли ово Лађевци. Кад је чуо да је Богутовац побегао је преко реке, а заборавио и торбу да понесе. Отишао је на бањски пут, прешао реку и потпуно дезоријентисан пошао низ магистралу до места где је пала бомба присећа се Матовић догађаја на основу записа који је направио у то време баш као што је описао сва предузећа која су радила на подручју Месне заједнице Богутовац са прецизним подацима о

броју запослених, становништву, броју учионица, ученика, наставног особља и других у школи до почетка агресије. Записи са лица места сведоче о правовременом реаговању различитих служби, пре свих оних које су настојале да се што пре оспособе оштећене комуникације, између осталих и велики кратер на путу који је затрпан истог дана. Ништа мање ажурне нису биле ни екипе Електродистрибуције и Телекома чији су радници били на бандерама и у време док су изнад њих летели

авиони. Иако се знало да ће резервоари са горивом бити први на мети авијације до почетка бомбардовања није могло све да се евакуише, а фотографије из овог периода сведоче о уласку појединаца у разорене резервоаре са намером да у кантама изнесу што више горива. Од те намере нису одустајали ни у тренуцима док су небом изнад Богутовца крстарили авиони - Спашавали су што се може, да не пропадне, а да није била намера да се краде сведочи то што су су углавном поклањали да се што више искористи. Касније су долазили и други да узимају и то је већ било лешинарење, јер није могао да их спречи ни чувар, симпатични брко који је после бомбардовања врло брзо умро од рака. Запослени у овом предузећу побегли су због страха, и баш их је било брига за то што се дешава. Кад нам је било најтеже они су побегли, ми смо страдали а део горива завршио на приватним пумпама у Новом Пазару - сведоче писани записи Мира Матовића настали у Богутовцу током бомбардовања у пролеће 1999. године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Миленко Симовић Симе (1)

МАГАЗИН

9.5.2021.

ТЕАТАР ЗА КОМШИЈЕ

56

- Само две од представа са репертоара Театра „Сунце“ изведене по три пута, остале након премијере још по једном на неком од фестивала.

- Представа „Дон Кихот“ на Београдском летњем фестивалу у време кад је обележавано четири века од појаве првог писаног романа. - У Краљеву готово да нико не помиње три прва места Театра „Сунце“, од којих два узастопна, и по једно друго и треће место у надметању најбољих алтернативних позоришта Србије. – Припрема представа у кућним условима, провера у малој сали Мултимедијалног центра „Кварт“.

– Док су бројни учесници не фестивале алтернативних позоришта долазили у друштву општинских челника чланови Театра „Сунце“ са сендвичима из истоименог ресторана

Миленко Симовић

57

ного пута је потврђено да је живот, у највећем броју случајева, непредвидив па показује да бројне заблуде и стереотипи немају увек довољно чврсто утемељење. Неке од њих засноване су на ставу о неспојивости одређених занимања са уметношћу што на најбољи начин демантује Миленко Симовић који, упркос чињеници да је до пензионисања био професионално везан за војну службу, никада није могао да се довољно отргне од уметности, посебно позоришне. Разлог томе лежи у чињеници да су га родитељи, мајка Љубинка и отац Лазар, од најранијег детињства водили у позориште које га је, још у време док није постојала телевизија, опчињавало до граница које је тешко описати. Посебан мирис којим је била испуњена дворана локалног позоришта стварао је од првог уласка осећај нераскидиве привлачности који није много попустио ни много деценија касније. У време његовог одрастања у Краљеву није било превише места на којима би деца запослених родитеља проводила време до њиховог повратка са посла. Једно од ретких било је смештено у оквиру Основне школе „Димитрије Туцовић“, а приредба у њему дечаку са навршених шест година пружила шансу да тумачи главну улогу у представи „Оџачар“. Тешко је време с почетка педесетих година прошлог века поредити са данашњим, а младима данас још теже да схвате одушевљење са којим је новопечени глумац одлазио на представу док су други маштали да крену истим путем. Један од оних који је тих дана љубопитљиво посматрао нешто старијег Симовића био је и Зоран Савковић Џери. На тај период није заборавио ни 46 година касније кад се родила идеја да направи исту представу у којој би Симе поново био оџачар. Прилику да се увежбају правилан говор и сценски наступ у то време су пружале рецитаторске секције кавих је било у свим основним школама, као и хорови који су окупљали довољан број оних са жељом да потребу за задовољењем одређених потреба потраже у

МАГАЗИН

9.5.2021.

М

58

овом начину изражавања. Посебан сензибилитет који се сматра предусловом за бављењем било којом врстом уметности неспојив је са основношколским периодом о коме Симе нерадо прича. Разлог лежи у чињеници да је био обележен владањем које у свим елементима не приличи некоме ко претендује да се бави уметношћу. Осредњи успех у школи донекле је реметила одлична оцена из физичког васпитања, али га је у доброј мери учвршћивало владање због кога је у првих неколико година променио чак три школе. Олакшавајућа околност често је било активно учешће у раду драмске и хорске секције, па су наставници по који пут прогутали и по коју кнедлу кад је требало узети у обзир владање. Шездесетих година прошлог века основна преокупација тинејџера било је бављење спортом, мушког дела популације фудбалом. У новој железничкој колонији преко пута садашње болнице био је то начин да се побегне од порока, поготово након сазнања да је друга опција било коцкање. Мање због сазнања од опасности које носи овај порок а више по инерцији, неко би рекао и због љубави, Симе се окренуо фудбалу а начин на који је баратао лоптом није могао да промакне искусном наставнику физичког васпитања у основној школи „Светозар Марковић“ који је проценио да спортски потенцијал задовољава потребе подмлатка Слоге. У време кад је требало утицати на промене појединих навика у животу деце родитељи би најчешће посезали за забранама. У случају Миленка Симовића то је била забрана да игра фудбал и иде на пробе драмске секције.

- Целе године сам морао да лажем оца да имам допунске часове како бих се што боље спремио за крај године. Фудбал нисам могао да ускладим, јер је то могао да контролише, али сам ишао на драмску секцију коју је водио наставник физичког васпитања Ноне Бартуловић, а ја га молио да се само појавим у некој од представа. Свака школа је на завршетку осмог разреда

спремала, условно речено, дипломску а ја сам играо главну улогу у „Чича Томиној колиби“. Набавио сам родитељима две карте за представу у старом позоришту, а кад сам се појавио на сцени отац није могао да ме препозна, јер сам био под маском – прича Симе. А само који месец раније један догађај је запретио да битније утиче на будући однос према позоришту. У време кад му је у подели за представу „Јунаци Павлове улице“ додељена улога главног јунака није било срећнијег од Симовића који је од првог дана прионуо на посао и врло брзо савладао позамашан текст. Кад је на једну од проба стигао три године старији члан дечјег ансамбла краљевачког позоришта Марко Николић, касније један од најпознатијих српских глумаца, мало ко је веровао да је разлог доласка замена главног лика у представи. Осећање слично ударцу маљем по глави додатно је појачано уверењем да се руши једна тек започета глумачка каријера. Значајан фактор у избору будућег занимања у то време су имали родитељи, а уверење да владање свршеног основца није обећавало било какав успех у животу одлучујуће је утицало на очево опредељење да, уз помоћ ко зна каквих веза, упише сина у трогодишњу Ваздухопловну подофицирску школу која је у то време постојала у Краљеву. У војсци је одувек важило правило да припадници у различитим активностима буду активни током целог дана, а слично је било и у војним школама. Начин да се слободно време искористи на најбољи начин и у овој средини пружале су музичка и драмска секција чији је рад током три године материјализован у неколико кратких једночинки, а у свакој је било места за Симовића. Након неколико година проведених у војној служби у Загребу, кад је отворен аеродром у Лађевцима пружила се прилика за повратак кући, али и размишљање шта даље. У годинама када је било улузорно размишљати о грађењу било какве озбиљније спортске каријере добрим начином за задовољење ове врсте потреба показали су

59

9.5.2021.

МАГАЗИН

60

се локални „Магнохром“, „Металац“ и „Метал“ као члан најниже пласиране лиге из које није било могуће испадање.

- Спорт и уметност су ми ишли од руке и привлачили ме, поготово што сам као гониометриста радио стресне послове и наводио авионе у време кад није било других уређаја за слетање. Адреналин је увек био присутан у тој мери да сам се само молио да авион слети, а посао је толико стресан да није ни чудо да ови људи пију, чак и пилоти. Пола године по отварањау од четири ловца који су полетели са аеродрома три су завршила у брду Јастрепца, а само највиши промашио. То је за мене било толико стресно да сам нашао себе у војничком клубу који је водио Љубомир Граовац. У то време у Лађевцима су били популарни различити квизови у великој сали, а свака касарна је имала оркестар који сам водио по селима, када не може Љубо, и користио прилику да на приредбама испричам по неки виц. Све је било лепо док једног дана нисам срео Џерија и упитао га има ли у представама које ради нека улога за мене. Неколико пута ме је звао да му помогнем око гардеробе, а појављивао сам се у епизодним улогама у неким скечевима па иако није био ништа значајно било ми је битно да се појавим на сцени – каже Симовић. Размишљање о озбиљнијем ангажовању водило је ка Краљевачком позоришту и жељи да се појави у било каквој улози, макар и као статиста, а обећање да ће бити обавештен ако се појави прилика никада није испуњено, или можда није било прилике. Војнички позив се по много чему разликује од других, најчешће по честим промена средине. Једна таква Симовића је одвела до Београда што је било добра прилика за приснији контакт са позоришним животом. Прилика за корак даље пружила се у Атељеу 212, а на путу ка остварењу жеље да било шта ради почетком деведесетих година испречио се тадашњи директор Светозар Цветковић и пре него је било прилике да о томе

разговарају. Ма колико овакво понашање деловало поражавајуће београдски период живота био је прилика за присуство свим представама Атељеа 212. По окончању радног века пуних шест година на пословима обезбеђења у Дому омладине и Радију Б92 било је прилика да у току ноћи преузима и улогу тонског техничара у студију, а повратак у Краљево за сусрет са Џеријем и повод за разговоре о озбиљнијем раду у Театру „Сунце“.

- До тада никад нисам глумио у алтернатиним представама иако сам, с обзиром на карактер, гледао доста таквих у Београду. Није ми одговарало како Џери пише, јер пише како размишља у том моменту а не интересује га да ли текст има смисла. Сваке године из тог позоришта излазио је по неки млади глумац од којих је неколицина завршила академије или су на завршним годинама, а мењала се и глумачка постава. Џери је доводио децу из школе, а то се уклапало у његову концепцију, јер се његове представе не понављају. Само две од њих извели смо по три пута, а остале након премијере још по једном на неком од фестивала – каже Симовић. Представа „Дон Кихот“ је у Театру „Сунце“ у веома тешким условима припремана за извођење на Београдском летњем фестивалу у време кад је обележавано четири века од појаве првог писаног романа. Као и много пута до тада највећи део посла је пао на Зорана Савковић, процењује се и читавих 70 одсто што је уз 25 одсто ангажовања Миленка Симовића и остатак других чланова ансамбла било довољно да побере аплаузе на отвореној сцени. Није мали број оних који су ма колико учествовали у раду Театра „Сунце“ а да није потврдио да се о успесима постигнутим на значајним фестивалима зна врло мало. У Краљеву готово да нико не помиње три прва, од којих два узастопна, и по једно друго и треће место у надметању најбољих алтернативних позоришта Србије.

Много разумевања за проблеме колега није било ни у Краљевачком позоришту јер је за коришћење сале требало платити 20 хиљада динара од тридесет колико је на годишњем нивоу „Сунцу“ додељивала локална самоуправа. Мало више разумевања имао је директор Мултимедијалног центра „Кварт“ Боро Тошић и омогућио коришћење мале сале бар за проверу онога што је припремано у Џеријевом стану.

- Код неких сам осетио сујету, а код већине је била приметна незаинтересованост, јер неко сматра да је култура у Краљеву само Краљевачко позориште и да не постоји ништа више иако наше осваја награде. Наши глумци су на фестивалима освајали награде, а Џери на свим за најбољи избор музике. И док су друга алтернативна позоришта на фестивале доводила општинске челнике ми смо на пут кретали са сендвичима које смо добијали од Ресторана „Сунце“, некад искукамо и по неки динар да платимо аутобус. Нисмо никако могли да се договоримо са челним људима из општине, мало због односа према Џерију а делом и због односа према тој врсти уметности. Врхунац негативног односа према раду овог театра исказан је у време кад су испред Краљевачког позоришта наступале алтернативне групе из других градова, а нас се нико није сетио да позове – каже Симовић уз потврду да је по који динар за одлазак на гостовања каткад додељен само да би се испунила форма. Мало више интересовања за алтернативно позориште показали су Хаџи Милена Марија Магдалена и Бранко Ковачевић који су у дворишту Виле „Магдала“ саградили сценски простор за потребе Театра „Сунце“, пробе и извођења ако ни за ког другог оно бар за комшилук. Чланови театра од тада су стални гости на свим манифестацијама које организује овај брачни пар, од прошле године и без Џерија. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

61

МАГАЗИН

9.5.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

62

Из Мињине кухињице

ВОЋНИ КОЛАЧ ЗА 10 МИНУТА Толико вам треба за припрему, 10 минута, а онда целодневно уживање Потребно: 4 јајета 200 г шећера 2 ванилин шећера 100 мл јогурта 100 мл уља 220 г брашна, меко Т400 1 прашак за пециво 20 какао праха 150 г кајсија из компота 100 г чоколаде 150 г вишања плазма сладолед карамел У суд сипајте беланца, кратко умутите па постепено додајте шећер и ванилин шећер. Додајте жуманца, јогурт и уље и наставите још мало миксером да мутите. Сједините

брашно и прашак за пециво, па додајте у умућена јаја. Промешајте и поделите на два дела. У први део додајте какао. Измиксајте и сипајте у тепсију величине 20 x 30 цм, подмазану или обложену папиром за печење. Преко смесе распоредите парчиће кајсија. У други део смесе додајте крупно рендану чоколаду. Промешајте и сипајте преко кајсија. Побацајте вишње и благо их утисните у смесу. Пеците на 200 °Ц око 25-30 минута. Оставите да се мало прохлади па послужите уз сладолед и карамел. Напомена: Користила сам кајсије из компота које су ми остале од чоколадних ускршњих јаја, а можете користити и свеже кад је сезона. Вишње су биле замрзнуте, нисам их одмрзавала пре стављања у тесто. Послужила сам уз мој омиљени плазма сладолед и одличан карамел прелив од Намажи и смажи.

63

64

МАГАЗИН 9.5.2021.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Велики повратници

Након што његов најновији филм доживи фијаско продуцент Макс Барбер дугује новац шефу мафије Реџију Фонтејну. Са животом на коцки, Макс продуцира нови не би ли, извођењем неке од вратоломија, убио главног глумца а потом узео новац од осигурања. Али, када изабере Дјука Монтану, не очекује да ће стари пијанац процветати јер се опет нашао испред камере. Не могавши да га убије у обичној филмској вратоломији, ставља га у све опасније ситуације и, док Дјук преживљава једну за другом, Макс успева да сними најбољи филм у каријери. Акциони филм у 2Д формату, и трајању од сто четири минута, Џорџ Гало је режирао према сценарију који је написао са Џошом Поснером а водеће улоге тумаче Робер Дениро, Морган Фримен, Емили Хирш, Блерим Дистени и Зак Браф. Филм се приказује до среде 12. маја, а пројекције почињу у 18 сати.

Они који ми желе смрт

Филм говори о малолетном дечаку који је био сведок бруталног убиства свог оца у близини националне шуме. Убице одговорне за злочин о коме је сведочио, прогоне дечака како би га ућуткали, а убијају свакога ко им се нађе на путу. Једина шанса за преживљавање је ветеранка ватрогасац која се још опоравља од губитка три живота, које није успела да спаси од пожара. Трилер у 2Д формату, у трајању од сто минута, Тејлор Шериден је режирао према сценарију који су написали Мајкл Корајта и Чарлс Левит, а у главним улогама појављују се Анџелина Џоли, Николас Хојлт, Џон Бернтал и Тајкер Пери. Филм је на репертоару биоскопа до половине недеље у пројекцијама које почињу у 20 сати.

65

МАГАЗИН

9.5.2021.

Филмови које смо гледали - 1980.

66

67

Косово је срце Србије? са уграђеним „баj-пасом“!

МАГАЗИН

9.5.2021.

Косовска је земља окупирана! „Остатак Србија“ - корумпирана.

68

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Поред пор у Србији је п

раста дипломатских, ораст - „белих торби“!

Није ни свет, што о себи каже; ни Србија, о којој се – лаже!

69

МАГАЗИН

9.5.2021.

Слога - Динамо 2:0

70

71

МАГАЗИН

9.5.2021.

Мачва - Кикер 1:3

72

73

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 9. ДО 15. МАЈА

МАГАЗИН

9.5.2021.

9. мај

74

328 — Атанасије Велики изабран за патријарха Александрије.

1502 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо испловио из шпанске луке Кадис на четврто и последње путовање у Нови свет.

1763 — Почела је опсада Форт Детроита током Понтијаковог рата против Британаца.

1788 — Парламент Велике Британије укинуо трговину робљем.

1877 — Румунија прогласила независност, месец дана пошто је склопила савез с Русијом против Отоманског царства.

1901 — У Мелбурну отворен први парламент Аустралије.

1911 — Група официра, учесници у мајском преврату и убиству краља Александра Обреновића 1903, у Београду основала тајну организацију “Уједињење или смрт”, односно “Црна рука”.

1926 — Американци Ричард Берд и Флојд Бенет први авионом прелетели Северни пол.

1927 — Канбера постала главни град Аустралије, уместо Мелбурна.

1936 — Италија званично окупирала Абисинију, данас Етиопију, и италијанског краља Виторија Емануела III прогласила за цара Абисиније.

1945 — Коначнан пораз Немачке, освајанье Берлина од стране Совјета. Острво Гернзи ослобођено од окупације нацистичке Немачке.

1946 — Италијански краљ Виторио Емануеле III је абдицирао, а наследио га је син Умберто II. 1948 — Комунистичка партија Југославије одбацила оптужбе совјетских комуниста против политике југословенског руководства. Уследила Резолу-

ција Информбироа и вишегодишњи политички и економски притисак совјетског блока на Југославију.

1950 — Министар иностраних послова Француске Робер Шуман упутио позив за помирење Француске и Немачке и предложио стварање Заједнице за угаљ и челик, претходнице Европске уније.

1952 — Широм Југославије одржани масовни протести због Лондонског споразума којим је Зона “А” Слободне територије Трст припала Италији.

1955 — Западна Немачка је постала члан НАТО пакта.

1960 — САД постале прва земља у којој су легализоване пилуле за спречавање зачећа.

1976 — Улрике Мајнхоф, вођа западнонемачке терористичке групе “Бадер-Мајнхоф”, обесила се у затворској ћелији.

1978 — У паркираном аутомобилу у центру Рима нађено тело бившег премијера Италије Алда Мора, којег су терористи “Црвених бригада” отели 54 дана раније.

1993 — Почели сукоби Хрвата и Муслимана у Мостару, што је довело до поделе града на муслимански и хрватски део. Муслимани и Хрвати до тада били савезници у борбама против Срба у босанском рату, од 1992. до 1995.

1995 — На крају тродневне прославе 50. годишњице завршетка Другог светског рата у Европи и Дана победе, светски лидери позвали на глобално помирење. Централне прославе одржане у Паризу и Москви.

1996 — Јовери Мусевени победио на првим председничким изборима у Уганди после 16 година.

2001 — Председнику Југославије Војиславу Коштуници у Њујорку уручена награда Института Исток-Запад за

светског државника године. У хаосу који је на стадиону у Акри, у Гани, настао када је полиција бацила сузавац на разјарене навијаче, 126 људи изгубило живот.

10. мај 1497 — Италијански морепловац Америго Веспучи кренуо на прво путовање у Нови свет. Према латинској верзији његовог имена немачки картограф Мартин Валдземилер Нови свет назвао Америка, премда је нови континет 1492. открио Кристифор Колумбо.

1655 — Енглези од Шпаније преузели Јамајку, под шпанском влашћу 161 годину.

1774 — Луј XVI постаје краљ Француске.

1844 — Начелник Министарства просвете у Влади Србије Јован Стерија Поповић упутио свим окружним начелствима допис да се старине шаљу у Народни музеј. Тај датум сматра се даном оснивања Народног музеја у Београду, мада је акт о оснивању донет у септембру.

1865 — Трупе Уније заробиле, у Америчком грађанском рату, председника Конфедерације Џеферсона Дејвиса.

1871 — Француска и Немачка у Франкфурту потписале споразум којим су Алзас и Лорена уступљени Немцима.

1877 — Румунија проглашава независност од Турске.

1881 — Крунисан румунски краљ немачког порекла Карол I Хоенцолерн,

први краљ Румуније.

1882 — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија.

1906 — Италијански краљ и швајцарски председник званично отворили „Симплон“, тунел кроз Алпе којим су повезане Италија и Швајцарска.

1923 — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка склопиле Конвенцију о оснивању Слободне зоне у Солуну, којом је на 50 година Краљевини СХС припала царинска управа. Нови аранжман Југославија и Грчка потписале 1975. у Атини, с важношћу од 10 година.

1933 — У Берлину, испред Рајхстага, нацисти спалили више од 25.000 књига Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна и навели да почиње ново раздобље у историји немачке културе.

1940 — Немачка без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија после немачке инвазије на Данску запосела бившу данску колонију Исланд. Винстон Черчил постао премијер Велике Британије пошто је Невил Чемберлен, потписник Минхенског споразума, поднео оставку.

1941 — Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску у намери да почне мировне преговоре и ухапшен.

1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле Праг. Савезници преузели Рангун од Јапанаца.

1954 — Бил Хејли и Комете издају „Rock Around the Clock“, прву рокенрол плочу која постиже прво место на музичким топ-листама.

1960 — Америчка нуклеарна подморница „Тритон“ завршила путовање око света које је трајало 84 дана.

1981 — Франсоа Митеран постао председник Француске победивши у другом кругу Валерија Жискара Д’Естена.

1988 — САД ставиле вето на резолуцију Савета безбедности Уједињених нација којом је Израел осуђен због инвазије на југ Либана.

1993 — Више од 200 тајландских радника погинуло у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији Након Патом.

1994 — Нелсон Мандела изабран за председника Јужне Африке и постао први црни председник те земље. Италијански медијски магнат Силвио Берлускони постао председник Владе Италије.

1995 — Светска здравствена организација у Женеви саопштила да би узрочник смртоносне епидемије у Заиру могао бити вирус “ебола”.

1997 — У земљотресу у источном Ирану погинуло најмање 1.560 људи.

1999 — Бразил формално дозволио политички азил свргнутом председнику Парагваја Раулу Кубасу и његовој породици.

2001 — Скупштина Југославије ратификовала Споразум о специјалним, паралелним везама с Републиком Српском који су 5. марта у Бањалуци потписали председник Југославије Војислав Коштуница и председник РС Мирко Шаровић.

2002 — Бивши агент ФБИ Роберт Хансен осуђен у САД на доживотну робију због продаје строго поверљивих докумената Москви. Шпијун који је нанео највећу штету у историји САД.

2003 — Суд у Јемену осудио на смрт Абеда Абдула Разака Камела због убиства три америчка баптистичка мисионара и рањавање једног, у децембру 2002. у једној болници у граду Џибла.

11. мај 330 — Римски цар Константин I Велики инаугурисао Нови Рим на месту некадашње грчке колоније Византа.[1] 1310 — 45 витезова темплара су спаљени на ломачи под оптужбом да су јеретици.

1745 — Француске трупе победиле Британце у бици код Фонтеноа и преузеле Холандију од Аустрије.

1824 — Британске снаге су у Првом бурманском рату преузеле Рангун у Бурми.

1858 — Минесота је примљена у Унију као 32. савезна држава САД.

1867 — Лондонским уговором загарантоване самосталност и неутралност Луксембуршког војводства.

1916 — Представљена је Ајнштајно-

75

9.5.2021.

МАГАЗИН

76

ва Општа теорија релативитета.

1931 — Пропаст највеће аустријске банке „Кредит-Ансталт“ означила почетак финасијског колапса централне Европе.

1949 — Сијам променио име у Тајланд.

1949 — Израел примљен у Уједињене нације.

1950 — Конрад Аденауер, западнонемачки канцелар, постао председник јединствене Хришћанско-демократске уније.

1960 — Агенти израелске тајне службе Мосад ухватили Адолфа Ајхмана који се скривао у Аргентини.

1966 — У финалу Купа шампиона одиграном на стадиону Хејсел у Бриселу, Реал Мадрид победио Партизан резултатом 2-1, освојивши шесту титулу првака Европе.

1968 — У настојању да оконча жестоке сукобе студената с полицијом премијер Француске Жорж Помпиду учинио уступке студентима.

1973 — Успостављени дипломатски односи Савезне Републике Немачке и Демократске Републике Немачке, чиме је окончано раздобље непризнавања ДР Немачке као суверене државе.

1987 — Премијер Индије Раџив Ганди ставио Панџаб под федералну контролу због побуне Сика.

1992 — Због умешаности југословенске војске у сукобе у Босни, министри иностраних послова Европске заједнице донели одлуку да повуку амбасадоре из Београда и тражили суспендовање чланства Југославије у ОЕБС-у.

1996 — Амерички путнички авион DC 9 срушио се у мочвару Еверглејдс на Флориди убрзо по полетању са аеродрома у Мајамију. Погинуло свих 110 путника и чланова посаде.

1997 — Суперкомпјутер компаније IBM „Дубоко плаво“ победио светског шампиона у шаху, руског велемајстора Гарија Каспарова, у мечу од шест партија.

2000 — Индија дочекала свог милијардитог становника, у државној болници „Сафдарјанг“ у Њу Делхију рођена девојчица.

2001 — Београдска група Канда,

Коџа и Небојша одржала опроштајни концерт у башти СКЦ-а. Група се, ипак, поново окупила две године касније.

2003 — Потпредседник Демократске партије социјалиста Филип Вујановић изабран за председника Црне Горе.

2008 — Судан прекинуо дипломатске односе са Чадом, због помоћи коју је Чад пружио побуњеницима из Дарфура у нападу на Картум, главни град Судана.

2010 — Вођа британских лабуриста Гордон Браун поднео оставку на место председника владе, нови мандатар постао вођа конзервативаца Дејвид Камерон.

12. мај 907 — Жу Вен је натерао кинеског цара Аја да абдицира, чиме је окончана владавина династије Танг дуга три века.

1364 — Пољски краљ Казимир III је издао краљевску повељу, којом је основан Јагелонски универзитет, најстарији у држави.

1804 — У Првом срском устанку ослобођен Пожаревац.

1881 — Под претњом инвазије, туниски бег Мухамед III је потписао споразум у Барду, чиме је Тунис постао француски протекторат.

1888 — Британија успоставила протекторат над Северним Борнеом и Брунејом.

1925 — Врховни совјет Совјетског Савеза усвојио први совјетски устав.

1926 — Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској.

1926 — Чланови посаде цепелина Норвешка, предвођени Роалдом Амундсеном су постали први људи који су потврђено летели до Северног пола.

1937 — Џорџ VI у Вестминстерској опатији у Лондону крунисан за краља. Церемонију преносила телевизија BBC, што је био први пренос.

1943 — Предајом немачког генерала Ханса фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци у Другом светском рату.

1949 — Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом.

1965 — Западна Немачка успоставила дипломатске односе са Израелом, а арапске земље прекинуле односе с владом у Бону.

1985 — У незавршеном Храму светог Саве Патријарх српски Герман одржао свечану литургију која је обележила наставак изградње храма.

1988 — Светска здравствена организација објавила да у свету има више од 34.000 оболелих од сиде.

1992 — Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА. Немоћни да спрече ширење сукоба у БиХ, посматрачи Евопске заједнице напустили Сарајево.

1994 — Палестинска полиција стигла на Западну обалу у оквиру припрема да од Израела преузме град Јерихон, седиште палестинске аутономије у тој области.

1995 — Власници центра „Рокфелер“ у Њујорку, иза којих је стајао јапански капитал, објавили банкрот.

1997 — Председник Русије Борис Јељцин и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали споразум о обустави непријатељстава.

2003 — У два самоубилачка бомбашка напада у Чеченији погинуло најмање 75, повређено на стотине особа.

2008 — Земљотрес јачине 7,8 степени Рихтерове скале је погодио провинцију Сечуан, у Кини. Погинуло је 69.016 људи, 18.830 их се води као нестало, а без крова над главом је остало преко 5 милиона људи. Земљотрес је за собом оставио и неколико стотина хиљада повређених.

13. мај 1497 — Папа Александар VI изопштио је владара Фиренце и реформатора Ђиролама Савонаролу, који је спаљен годину дана касније.

1787 — Први бродови с робијаши-

ма кренули из Портсмута према новој колонији у Аустралији, тада кажњеничкој колонији Велике Британије.

1779 — Руски и француски посредници су испреговарали мир из Тешена који је окончао Рат за баварско наслеђе.

1830 — Основана Република Еквадор, за првог председника изабран Хуан Хосе Флорес.

1846 — Конгрес САД формално објавио рат Мексику, мада су борбе у Калифорнији почеле неколико дана раније.

1848 — У Сремским Карловцима почело заседање „Мајске скупштине“ на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу.

1887 — У Београду основана Провизорна опсерваторија Велике школе. Оснивањем Републичког хидрометеоролошког завода Србије 1947. Опсерваторија постала његов део.

1888 — Принцеза Изабела Бразилска је потписала Златни закон, чиме је званично укинуто ропство у Бразил.

1913 — Руски конструктор Игор Сикорски је полетео првим вишемоторним авионом Руским витезом, који је сам направио.

1940 — Немачка војска је прешла реку Мезу и напала Француску.

1941 — У Србији, на Равној гори пуковник Драгољуб Михаиловић основао Југословенску војску у отаџбини.

1944 — Формирана ОЗНА - Одељење заштите народа.

1945 — Битка на Зеленгори, последња битка у грађанском рату између партизанског и четничког покрета.

1948 — Петнаест јеврејских насељеника кибуца Кфар Ецион је масакрирано након предаје после дводневне битке са Арпаском легијом и арапским насељеницима.

1949 — Први пут полетео први британски млазни авион „Канбера“.

1967 — Закир Хусеин је ступио на дужност као први муслимански председник Индије.

1968 — У Паризу почели званични преговори представника Северног Вијетнама и САД о окончању рата у Вијет-

77

наму.

1981 — На Тргу светог Петра у Риму атентатор Мехмет Али Агџа је ранио папу Јована Павла II. 1990 — На стадиону Максимир, на утакмици загребачког Динама и београдске Црвене звезде избили су немири навијача.

1994 — Министри иностраних послова САД, Европске уније и Русије у Женеви постигли сагласност о заједничкој стратегији у решавању босанског конфликта.

1999 — Перу и Еквадор потписали документ о разграничењу окончавши шест деценија дуг спор због којег су три пута ратовали.

2000 — У Новом Саду убијен Бошко Перошевић (рођ. 1956), председник Извршног већа Аутономне покрајине Војводине.

2007 — Након договора челника ДС-а, ДСС-а, и Г 17+ о формирању нове српске Владе, председник Скупштине Србије Томислав Николић поднео оставку после само пет дана проведених на тој дужности.

МАГАЗИН

9.5.2021.

14. мај

78

1607 — Енглески авантуриста Џејмс Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун.

1610 — Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона.

1643 — На француски престо дошао четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен.

1796 — Енглески лекар Едвард Џенер успешно вакцинисао против великих богиња једног осмогодишњег дечака и означио почетак модерне имунологије.

1811 — Педро Хуан Кабаљеро, Фулхенсио Јегрос и Хосе Гаспар Родригез де Франсија су збацили шпанског гувернера Парагваја и прогласили независност од Шпаније.

1900 — У Паризу отворене Летње олимпијске игре 1900., друге модерне Олимпијске игре и прве на којима су

учествовале жене.

1940 — Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама, при чему је погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа.

1948 — Давид Бен-Гурион је јавно прочитао Декларацију о оснивању државе Израел.

1955 — Осам комунистичких земаља је у Варшави потписало уговор о оснивању Варшавског пакта.

1962 — Милован Ђилас изведен пред Окружни суд и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година.

1968 — Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са Александром Дубчеком објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „Прашко пролеће“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг.

1973 — САД су лансирале Скајлаб, своју прву свемирску лабораторију.

1989 — Вођа перониста Карлос Менем постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса.

1991.

- Радио-телевизија Србије почела емитовање сателитског програма - Самоубиство је извршила Ђанг Чинг, удовица кинеског лидера Мао Цедунга, један од вођа „Културне револуције“.

1992 — Главној улици у Београду, улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара. Назив је касније промењен у краља Милана.

1999 — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођена колона избеглица код села Кориша на Косову, при чему је погинуло 87 особа, међу којима је највећи број деце.

2001 — Савет НАТО одобрио повратак југословенске војске и полиције у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја. Лидер коалиције десног центра Силвио Берлускони победио на парла-

ментарним изборима у Италији и потом формирао 59. италијанску владу од 1945.

2002 — На донаторској конференцији у Њујорку, коју су покренуле УН за прикупљање помоћи за обнову Сребренице, која је током рата у БиХ била енклава под заштитом УН, обећано 5,2 милиона долара за обнову тог града.

2003 — Пред Трибуналом у Хагу почело је суђење групи бивших официра Војске Републике Српске, Видоју Благојевићу, Драгану Обреновићу, Драгану Јокићу, оптужених за злочине у Сребреници у јулу 1995. Четврти оптужени Момир Николић је након признања кривице и нагодби са Тужилаштвом, изузет из поступка. Ирачки званичници саопштили да је из масовних гробница у тој земљи откопано преко 2.200 тела, жртава режима Садама Хусеина. Алжирска војска ослободила 17 европских туриста, које су отели

исламски милитанти и држали их два месеца у Сахари. После близу четрдесет година планирања и дебата, отпочели подземни радови на заштити Венеције од тоњења.

2008 — Жистин Енен, тада најбоља светска тенисерка, објавила је да се повлачи из професионалног тениса.

2015 — Виши суд у Београду рехабилитовао је генерала Драгољуба Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у Београдском процесу.

15. мај 1440 — Ладислав V Посмрче, стар око три месеца, крунисан за угарског краља у Стоном Београду.

1536 — Енглески суд је прогласио кривим за прељубу и инцест Ану Болен, другу жену краља Хенрија VIII, и њеног брата лорда Рошфора и осудио

их на смрт.

1571 — Татари су освојили и запалили Москву.

1767 — Ђенова је продала Француској острво Корзику.

1796 — Трупе Наполеона Бонапарте ушле су у Милано.

1848 — У Бечу је избио устанак против апсолутистичког режима који је приморао владу да повуче октроисани устав донет 25. априла и да распише изборе.

1918 — Прва авионска пошта у свету кренула је између Њујорка, Филаделфије и Вашингтона.

1923 — Велика Британија признала је Трансјордан под емиром Абдулахом као независну државу.

1935 — Отворена прва линија московског метроа 1940 — У САД су почеле да се продају прве најлон чарапе.

1940 — Капитулирала је холандска војска у Другом светском рату.

1943 — Распуштена је Коминтерна.

1945 — Удруженим снагама јединице Црвене армије и НОВЈ-а истерале су Немачке трупе из Југославије у Другом светском рату. У четворогодишњем рату погинуло је, по званичним подацима, 1.706.000 људи, а земља је порушена и опустошена.

1948 — Новостворену државу Израел су напали египатски авиони, а са севера и истока либанске и јорданске трупе чиме је почео Арапско-израелски рат 1948.

1955 — У Бечу је потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938.

1957 — Велика Британија је извршила прву пробу хидрогенске бомбе у централном Пацифику.

1989 — Основан Радио Б92 Совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у Пекингу крај кинеско-совјетских раскола.

1991 — Едит Кресон постала је прва жена премијер Француске.

1992 — Хиљаде присталица опозиције у Азербејџану заузело је у Бакуу зграду парламента и председничку палату. Наредног дана с власти је збачен

председник Ајаз Муталибов који је потом избегао у Москву.

1992 — Током повлачења Југословенске народне армије из Босне, у Тузли је нападнут војни конвој. Убијено 49 војника.

1996 — Десничарски лидер Атал Бихари Ваџпаји је постао премијер Индије, пошто је његова Баратија Џаната партија на парламентарним изборима освојила релативну већину. То је било први пут да Хинду националиста добије место премијера. Скупштина СР Југославије сменила је гувернера Народне банке Југославије Драгослава Аврамовића, творца привредне реформе која је почетком 1994. земљу извукла из хиперинфлације. Аврамовић је претходног дана у свом експозеу у Скупштини оптужио владу СР Југославије да блокира преговоре са међународним финансијским организацијама и тиме гура земљу у пропаст.

1999 — Италија је добила новог председника Карла Ацеља Чампија.

2001 — Шеф УНМИК-а Ханс Хекеруп потписао је у Приштини “Уставни оквир за самоуправу на Косову” и поред противљења Срба са Косова, који су сматрали да тај највиши правни акт покрајине није у складу с резолуцијом УН о њеном будућем статусу.

2002 — Народна банка Југославије саопштила да је динар постао конвертибилан у свим текућим трансакцијама са иностранством, по први пут од 1946, када је бивша Југославија постала члан ММФ.

2003 — Хашки трибунал за ратне злочине почињене у Руанди осудио је на доживотну робију бившег министра информација Елиезера Нијитегека, а бившег градоначелника Лорента Семанзу на 25 година затвора, због учешћа у геноциду 1994. године. Бивши директор највеће аукцијске куће Сотебис А. Алфред Таубам ослобођен је из затвора, у коме је био око годину дана, због “намештања” провизије са ривалском кућом Кристис.

2007 — Србија после вишемесечних преговора добила нову Владу премијер поново Војислав Коштуница, лидер ДСС

79

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs