МАГАЗИН Година IX * Број 498 * 6. јун 2021. * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
6.6.2021.
МАГАЗИН
2
Хвала што читате
Краљевски
МАГАЗИН
3
6.6.2021.
МАГАЗИН
4
У оквиру истоименог пројекта МагазИН открива
Град Краљево подржава Садржаји изне
реализацију пројекта „Непознато Краљево“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања ети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства
5
6
МАГАЗИН 6.6.2021.
12 16 22 28 30 32 34 40 48 54 62 64 66 68 70 74
Фото: М. Радовановић
У овом броју: Алат локланим самоуправама Европа за грађане Помака има, али недовољно Против сувишних дажбина У априлу више оптимизма Светски тренд и у Краљеву Донеси одлуку - остави дуван Енергија за друштвени утицај Мрка капа, зла прилика Принцеза из бутика Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Празник атлетике крај Ибра Времеплов
7
8
МАГАЗИН 6.6.2021.
9
10
МАГАЗИН 6.6.2021.
11
МАГАЗИН
6.6.2021.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог
12
АЛАТ ЛОКAЛНИМ - Извештаји европских организација потврђују како Србија има добре законе и друге прописе, али се они не примењују. - У Србији постоји значајан потенцијал, и воља изабраних, именованих и постављених лица, за остваривање владавине и примене права на локалном нивоу. Након обиласка свих округа нова посета сарадника министарке за људска и мањинска права и друштвени дијалог и провера колико је становништво задовољно идејама које стижу у средине у којима живе. - Развој Србије заједнички интерес. - Становништво Рашког округа чини широка лепеза националних мањина. - Примена стандарда Европске уније у поштовању мањинских права и родне равноправности
САМОУПРАВАМА складу са планом рада, одобреним на седници Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине Републике Србије, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је дефинисано као алат локалним самоуправама из делокруга својих надлежности и области одрживог развоја. То је повод да представници овог министарства крену у обилазак свих управних округа у земљи како би, кроз размену информација са њиховим званичницима, локалним самоуправама омогућили пуну примену закона из заједничке
У
надлежности. Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић је са тимом сарадника обишла Рашки управни округ и у Краљеву се састала са начелником, представницима локалних самоуправа са територије коју покрива, представницима локалних центара за социјални рад, начелницима секретаријата унутрашњих послова, представницима регионалних центара Националне службе за запошљавање, националних мањина и организација цивилног друштва. Пре Краљева обишли су седамнаест од двадесет девет управних округа
како би потврдили намеру да на терену докажу колико је Министарство инструмент подршке градовима и општинама у примени закона на локалном нивоу. Непосредни повод за својеврсну турнеју су извештаји европских организација који потврђују како Србија има добре законе и друге прописе, али се они не примењују. - Осамдесет пет одсто свих прописа примењује се на локалном нивоу, а да би те примене било, да би људи осетили разлику, ево нас тамо где живите да заједно договоримо како да се примењује закон тако да људи који живе у тим локалним самоуправама
13
кажу ово ваља, неправде је мање, љубазности је више, немилосрдности једних према другима је мање, новаца је мање-више исто, али су људи бољи зато што закон важи једнако за све. То је генерална идеја обиласка Србије, посебно Закон о планском систему који каже да свуда где има било кога ко је плаћен из буџета да води рачуна о људима састајете се у својеврсној форми дијалога. У локалним самоуправама то су савети за међунационалне односе, савети за безбедност, локални омбудсмани, локално цивилно друштво, представници локалне самоуправе, републички органи са седиштем у локалним самоуправама. Састаните се и ту у са-
радњи решавајте проблеме који се тичу дискриминације, социјалне политике, родне равноправности и свега онога за шта је надлежно министарство, поручила је Чомић. Искуство стечено током обиласка округа сведочи да у Србији постоји значајан потенцијал, и воља изабраних, именованих и постваљених лица, за остваривање владавине и примене права на локалном нивоу. У Министарству подсећају да, након обиласка свих двадесет девет округа, треба очекивати нову посету сарадника министарке како би се уверили колико је становништво задовољно идејама које стижу у средине у којима живе.
МАГАЗИН
6.6.2021.
Закон о родној равноправности
14
- Закон о родној равноправности има неколико врло озбиљних нових чланова. Један од њих је план интегритета за све екстра плаћене из буџета који ће пратити како закони мењају живот жене мушкарца, од пара из буџета до тога како вам иде градски саобраћај. Други важан институт је наша воља да свуда утврдимо присуство четрдесет посто жена, то важи и за приватне фирме, управне одборе, спорт и културу са посебном одредбом о три године за одређивање посебних мера на који начин то да се утврди. Српска академија наука и уметности нема жена у свом саставу, а ја не верујем да у Србији нема научница које не заслужују да буду изабране, да не говорим о спортовима који се класично зову мушким. Цео свет је прво био само мушки, и спорт, и култура, и писменост, и зарада. Онда смо ми жене, неке које су давно мртве, казале чекај, па нема смисла, пола је моје, пола је твоје, хајде да се договарамо. То је примена закона о родној равноправности и све локалне самоуправе имају или координатора или тела за родну равноправност. Закон има и прекршајне одредбе, које су преписане из Закона о прекршајима, јер на жалост неће људи без казни сами од себе да га поштују. О томе ће водити рачуна инспекција, а тражићемо и сарадњу прекршајних судова који изричу мере. Али, највише од свега, говорићемо о томе колико је добро за Србију да уважимо да су жене фактор развоја, да могу скоро све као и мушкарци а да о ономе што не могу мора бити дијалога у местима као што су окрузи. О томе треба разговарати у управном округу, локалној самоуправи, цивилном друштву, у медијима, јер нам је заједнички интерес да заједно развијамо Србију, поручила је Чомић
Рашки управни округ На територији Рашког управног округа живи око триста девет хиљада становника, шездесет пет одсто Срба а тридесет пет Бошњака и других националних мањина. Преведено на језик бројки то сведочи о око сто осамдесет осам хиљада Срба, сто пет хиљада Бошњака, око пет хиљада особа које су се изјасниле као муслимани, скоро две и по хиљаде Рома, триста тридесет седам Горанаца и седам стотина четрдесет Црногораца. У нешто мањем броју присутни су Македонци и Хрвати што сведочи да становништво Рашког округа чини широка лепеза националних мањина. У таквим околностима значајним се оцењују добри међунационални односи што потрђује податак да, иако је национална структура врло специфична, није било већих проблема. Према званичним подацима корак напред у развоју међунационалних односа начињен је током агресије ваздушних снага северноатланске алијансе, ратова и санкција међународне заједнице кад је на овој територији сигурност нашло више десетина хиљада избеглих и прогнаних лица. У Краљеву је регистровано преко тринаест хиљада таквих, у Новом Пазару више од пет и по а у Врњачкој Бањи три и по хиљаде особа које су збринуте и укључене у друштвени живот нове средине. Челници округа очекују да се на овој територији и у наредном периоду настави примена стандарда Европске уније који се тичу поштовања мањинских права и родне равноправности. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
15
„ЕУ караван“ стигао у Краљево
МАГАЗИН
6.6.2021.
ЕВРОПА ЗА ГРАЂАНЕ
16
А Е
- Дан Европе се сматра важним и за Србију која је одлучила да следи европску перспективу и, у складу са вредностима и интересима Европске уније, изгради демократску, просперитетнију и сигурнију земљу. - „ЕУ караван“ од ове године током месец дана, кроз представљање сарадње са Србијом, промовише вредности на којима је заснована Европска унија. - Европска унија је од 2001. године, кроз бројне пројекте у Србији, уложила више од три милијарде евра бесповратне помоћи, сврстала на прво место листе највећих донатора у земљи
17
18
МАГАЗИН 6.6.2021.
ан Европе 9. маја сваке године традиционално обележава годишњицу историјске „Шуманове декларације“, од истог датума 1950, која се сматра почетком онога што се током протеклих седам деценија развило у данашњу Европску унију. Концепт се заснива на ставу да ће се сарадњом људи у Европи постићи мир и солидарност, а удруживањем суверенитета просперитет и сигурност. Дан Европе се сматра важним и за Србију која је одлучила да следи европску перспективу и, у складу са вредностима и интересима Европске уније, изгради демократску, просперитетнију и сигурнију земљу. Током последње две деценије, Делегација Европске уније у Србији током маја и јуна сваке године широм земље организује низ догађаја којима слави Дан Европе. Ове године је покренут „ЕУ караван“ који током месец дана, кроз представљање сарадње са Србијом, промовише вредности на којима је заснована Европска унија.
Д
Обележавање Дана Европе започето 9. маја настављено је током читавог месеца, а „ЕУ караван“ који је тог дана кренуо из Београда обићиће још десет градова у различитим деловима Србије. Замишљен је као прилика да се посетиоцима представи изложба проширене стварности, са много лепих прича о подршци Европске уније локалним заједницама, лекарима, спортистима, предузетницима, новооснованим и другим предузећима да остваре најбољи потенцијал. То је и прилика за комуникацију са уметницима из целе Европе, фотографије на неким од најлепших места на континенту и уживање у многим другим интерактивним активностима, од уметничке инсталације до уличне уметности и квиз-игара. Након Београда, Неготина, Пирота, Крагујевца, Ниша, Новог Сада и Аранђеловца караван се накратко зауставио на деветој станици, у Краљеву где је грађанима на Тргу српских ратника пружена још једна прилика да се, кроз
бројне активности, упознају са вредностима на којима се заснива Европска унија и подсете на успешне приче сарадње са Србијом. Они који су се затекли на централном градском тргу могли су да уживају у низу занимљивих активности, а погледом кроз „врата“ у неколико градова Европе, попут Амстердама, Берлина, Беча, Брисела, Даблина, Сибиња, Љубљане, Рима, направе занимљиве фотографије и виде занимљиве 3Д цртеже. Програм „ЕУ за тебе“ доноси неке од „Прича из Србије“, успешне примере помоћи Европске уније и предузимљивости грађана и институција Србије кроз интерактивну изложбу помоћу технологије надограђeнe реалности. Кампања се реализује у традиционалним медијима, на друштвеним мрежама, у сарадњи са државним инстиутуцијама, културним установама, организацијама цивилног друштва, институцијама и појединцима. Посетиоцима на Тргу српских ратника омогућено је да крену на вирту-
19
6.6.2021.
МАГАЗИН
20
елно путовање и „отворе врата“ како би уживо разговарали са људима широм Европе, да се фотографишу са мотивима и знаменитостима европских градова и уживају у шареноликом садржају, интерактивној изложби на којој су уз помоћ савремене технологије могли да погледају занимљиве видео приче о подршци и сарадњи Србије и Европске уније. На део онога што Европска унија ради за Србију, и какве могућности нуди грађанима, Краљевчане је подсетио шеф Сектора за управљање пројектима Делегације Европске уније у Србији Мартин Клауке. - Прослављамо чињеницу да Европа постоји већ седамдесет година током којих смо прошли кроз период просперитета и мира. Европска унија је изграђена на више основних прин-
Мартин Клауке
ципа. Неки од тих принципа су заједничи рад, солидарност, размена информација, тржишна економија, једнакост, одрживост, старање да нико не остане иза нас. Данашњи свет се суочава са многим изазовима који су везани за животну средину, улогу Европске уније у економском развоју, за потребу да стално спроводимо иновације у нашим друштвима, а на тим изазовима морамо да радимо заједно, јер се њима најбоље суочава ако радимо заједно. Србија је изразила жељу да постане део породице Европске уније, ми се надамо да ће се ова породица ускоро отворити за њу, а пред нама је много рада на остваривању тог циља. Европска унија ће пружити подршку на том путу, како у реформама на националном нивоу тако и кроз конкретне акције које су намењене ло-
калном друштвено економском развоју. Подржавамо Краљево у многим инфраструктурним пројектима, а имамо и велики програм који се односи на подршку економског развоја, развоја цивилног друштва и инфраструктуре у оквиру кога смо радили на реализацији великог пројекта који се односи на далековод између Крагујевца и Краљева. Обезбедили смо опрему за Ветеринарски специјалистички институт и Пољопривредно хемијску школу у Краљеву, подсетио је Клауке. Састанак са представницима локалне самоуправе био је прилика за разговоре о значају Европске уније за грађане Србије и неке од пројеката који су реализовани заједничким снагама. Краљево је један од три града у земљи који су усвојили стратегију ин-
тегралног урбаног развоја у оквиру кога је, уз помоћ Европске инвестиционе банке спонзорством које је покрило трећину инвестиције, реконструисан Трг српских ратника. Уз подршку ове банке завршена је доградња и реконструкција атлетског стадиона, вредна две стотине милиона динара, а Делегација Европске уније је помогла изградњу рампе за особе са инвалидитетом како би им омогућила лакши приступ овом спортском објекту, али и другим садржајима на левој обали Ибра. Делегација Европске уније у Србији је помагала реализацију и других пројеката од посебног значаја за развој краљевачке привреде. У значајније се убраја пројекат одводњавања у Индустријској зони Шеовац, чија се реализација очекује по окончању поступка
експропријације земљишта, и обезбеђење средстава за израду пројектно техничке документације за други градски прстен. Све то потврђује колико је интензивна сарадња која се одвија у више различитих области, а сведочи да заједнички приступ и садржајан рад кроз сарадњу доприноси остварењу заједничког циља каквим је оцењено побољшања живота грађана. Током овог викенда „ЕУ караван“ наставља пут до последње две станице у Сомбору и Вршцу. Европска унија се од 2001. године, кроз бројне пројекте у Србији, уложила више од три милијарде евра бесповратне помоћи, сврстала на прво место листе највећих донатора у земљи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
21
6.6.2021.
МАГАЗИН
22
Драгиша Спасојевић
Тековине демократских промена: Драгиша Спасојевић (1)
ПОМАКА ИМА, АЛИ НЕДОВОЉНО - Србија се није добро снашла у прерасподели светске моћи јер, је Слободан Милошевић рачунао на подршку СССР који се распадао и пуцао по свим шавовима. - Пропаст је почела од подршке Србима у Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, а следиле су погубне економске санкције, хиперинфлација, распад привреде и економије и ратови. - Крај века Србија дочекала економски разорена, уништена и у целом свету омражена, са осиромашеним и незапосленим народом и окупираним Косовом. - Највиши извршни орган земље чинили представници петнаест странака, важне функције у државној управи добијали „заслужни борци“ а власт у државним установама преузимана на препад, негде и насилно. - Народ је 2012. казнио демократе због неиспуњених обећања, свађе, корупције и националне издаје
23
6.6.2021.
МАГАЗИН
24
еродостојни суд о некоме, или нечему, доноси се сагледавањем из различитих углова, о значајнијим догађајима из историје из угла што већег броја посматрача различите политичке припадности, старости или образовања. То је и основа на којој МагазИН заснива истраживање дешавања последњих година претходног и првих овог века са жељом да се боље разуме тренутно стање у земљи. Један од оних који је са високе позиције посматрао значајна кретања у локалној средини је Драгиша Спасојевић, дугогодишњи директор Дирекције за планирање и изградњу Краљево преко које је пласиран највећи део градског буџета. Колико је валидан саговорник сведочи богато радно искуство стицано на различитим позицијама, од пројектанта у институту крагујевачког произвођача аутомобила у време припрема за производњу популарне „заставе 101“ који је, од четири
В
године у овом предузећу, две провео у Фиату. Кад је загребачкој фирми „Браћа Кавурић“ поверена градња нове фабрике у Крагујевцу за производњу популарног „стојадина“ повољнији услови су били довољан мамац за промену радне околине, а немирни дух да следеће четири године посвети градњи железаре у Смедереву. У време интензивне индустријализације земље вршио је надзор над градњом термоелектране Шоштањ код Велења, четири године провео као шеф градилишта на градњи три термоелектране у Чехословачкој и још две на градњи рафинерије у Берлину. По повратку у земљу поверено му је градилиште термоелектране Обреновац Б да би се почетком осамдесетих година прошлог века, након деценија проведених у грађевинарству и енергетици, скрасио у краљевачкој „Топлани“ где је десет година био руководилац производње, потом технички директор,
а директор предузећа у три мандата. Радни век је окончао на месту директора Дирекције за планирање и изградњу где је пуних пет и по година одлучујуће утицао на реализацију значајних инвестиција. Осврт на стање пре 2000. године сведочи о периоду обележеним распадом Источног блока и настојањима Сједињених Америчких Држава да преузму одлучујућу улогу у креирању новог светског поретка, али и погубном политиком Слободана Милошевића која је Србију и српски народ водила у пропаст. - Под утицајем Немачке и Ватикана оживео је вековима приоритетан хрватски национализам, којем су се придружили Бошњаци и Шиптари. Иако није била узрок тих национализама Србија се није добро снашла у прерасподели светске моћи јер је Милошевић рачунао на подршку СССР који се распадао и пуцао по свим шавовима. Пропаст је поче-
ла од подршке Србима у Хрватској, затим Босни и Херцеговини па Косову и Метохији, а следиле су погубне економске санкције, хиперинфлација, распад привреде и економије и, после свега, ратови у Хрватској, Босни и Косову. Србија је 1999. била на коленима, поражена, разорена и економски уништена, зависна од Америке и њених савезника, а потпуни слом доживела 5. октобра 2000. године. Уз свеопшту подршку народа предвођену Демократском опозицијом Србије, подршку Немачке, Америке и Велике Британије, то није било тешко јер је земља економски разорена, уништена и у целом свету омражена, са осиромашеним и незапосленим народом и окупираним Косовом. Била је пуна изгнаним стамовништвом из Словеније, Хрватске, Босне и са Косова, а осим окупације гора ситуација није могла ни да буде. У таквим условима Милошевић је тешко могао да остане на власти а ко је ту по-
грешио, и зашто, оцениће историја у неким будућим временима када ће се са неутралне и неопходне историјске дистанце доносити пресуде, осуде и похвале, каже Спасојевић и подсећа да је, после вишемесечних протеста, опозиција у Краљеву на локалним изборима 1997. године успела да обезебди довољну подршку бирача и преузме власт. И поред велике жеље, без подршке републичких власти коју су чврсто држали социјалисти, није било превише изгледа за било какав помак у испуњењу предизборних обећања. Три наредне године обележене су растућим незадовољством све већег броја грађана које је кулминирало 5.октобра 2000. када је Демократска опозиција Србије преузела власт. Спасојевић подсећа да је то учињено уз помоћ оних који су бомбардовали земљу пре само годину дана, окупирали један њен део и уништили привреду. У ситуацији кад је изостао очекивани брзи препород на територи-
ји Косова и Метохије грађена је војна база као потврда жеље да се ту остане дуже. Главном кочницом бржем напретку земље оцењена је чињеница да су највиши извршни орган земље чинили представници петнаест странака, важне функције у државној управи добијали „заслужни борци“ а власт у државним установама преузимана на препад, негде и насилно. У ситуацији кад су критеријуми стручности и спосбности потиснути у други план недирнуте су остале једино служба Државне безбедности, а војска и полиција само делимично преиспитиване. Подела колача власти, од министарстава до функција у јединицама локалних самоуправа, сматра се узроком међустраначких сукоба који су доживели кулминацију само годину дана од преузимања власти, а потврду добили прекидом сарадње Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице.
25
МАГАЗИН
6.6.2021.
Сукоб између Демократске странке и Демократске странке Србије сматра се почетком краја Демократске опозиције Србије, што је горе и српске демократије. - После дванаест година владавине на власт су се вратили радикали и социјалисти, који су водили Србију деведесетих година, а како су је водили то српски народ најбоље зна. Мислим да је српски народ 2012. казнио демократе због неиспуњених обећања, свађе, корупције и националне издаје, а како нам је после девет година власти бивших властодржаца видимо и осећамо, у већини збуњени, осиромашени и без вере у бољу будућност. Значајних помака је било у периоду од 2004. до 2008. године, кад је вршена интензивна приватизација предузећа од које је део средстава коришћен за враћање неповољних кредита а добар део за изградњу потребне инфраструктуре. У том периоду у Краљеву се доста инвестирало у водоснабдевање, за изградњу канализационе мреже и два моста преко Ибра. Направљен је мост у
26
Ратини, уједно мини обилазница којом је саобраћај тешких камиона из града обилазном трасом преусмерен до магистралног пута за Крушевац. Урађена је реконструкција Трга Светог Саве, паркиралишта, улица, тргова, грађени су насипи, заштићена изворишта у Жичком и Конаревском пољу, започето уређење обале Ибра, уређене пијаца и градска деопонија, а најважније је да су била упослена сва предузећа, и приватна и државна. То је период интензивне градње и инвестирања без задуживања, јер се финансирало из буџета који се рационално усмеравао на приоритет а република сваке године са двадесет посто учешћа подржавала Програм за уређење грађевинског земљишта. Програми су скоро стопроцентно реализовани, а велики напредак направили су Топлана, Водовод, Чистоћа и Пијаца који су, рационализацијом у раду, проширили капацитете и подигли услуге на виши ниво, каже Спасојевић. Да све није ишло по плану свеочи податак о изостанку реконструкције старог моста преко Ибра и изградњи пе-
шачког у продужетку Улице Топлице Милана до Рибнице, где је очекивана градња тржног центра. Изостала је градња јавних гаража и паркиралишта, а урађен пројекат измештања тока Западне Мораве у делу који пролази ккроз Сирчу. Да се још тада размишљало о Моравском коридору сведочи пројекат обилазнице као дела будућег аутопута и започета експропријација, али и прекид свих активности у очекивању да посао заврше републички органи. И поред чврстог уверења како је у овој области могло да се уради више резултат је изостао због одсуства спремности да се средствима локалног буџета финансирају пројекти под ингеренцијом државе. У недовршене пројекте сврстава се градња фабрике за предтретман вода и гасификација, иако су завршени магистрални гасоводи према Конареву, Матарушкој Бањи и Ратини, а планирано да се настави према Јарчујку и Адранима. - Нажалост у запошљавању нису постигнути неки значајни резултати. У пропалим предузећима, као што су Магнохром, Фабрика вагона и Јасен,
промена власничке структуре је била веома неуспешна па су уговори о приватизацији раскинути. И док је локална самоуправа очекивала да тај проблем реши држава, она је вукла потезе који нису били добри тако да у том периоду није било помака. Али, за то не може да се оптужи локална самоуправа јер су то више промашаји министарстава привреде и финансија која су водила приватизацију и инвестирала у предузећа. Народ је 2012. године казнио демократе и због неиспуњених обећања да ћемо брзо ући у Европску унију. Потписали смо Споразум о сарадњи и придруживању пре него било ко други, укинули царину што нико није до тада урадио и имали грдну штету. На крају је све остало на празним обећањима, јер за време њихове владавине није отворено ниједно поглавље. Било је доста афера, индекс, путна, царинска и разноразне мафије, власт се на неки начин отуђила од народа и користила лажна обећања да би добила изборе. Народ је брзо схватио да политичари више воде рачуна о својој каријери него о општем ин-
тересу, па их је казнио а на власт се враћају они које смо оптужили да су упропастили Србију, каже Спасојевић. Иако највећи број становника не доживљава на тај начин политичари упорно тврде да је боље него икада. У таквој ситуацији мишљење доброг познаваоца прилика о стању нације и државе своди се на три основне тачке. Прва указује на поразну чињеницу да се Србија суочава са демографском катастрофом, да је регионални развој изразито неравномеран а постојећи инвестициони и развојни програм неадекватан. Став о демографској катастрофи темељи се на податку да је, и поред досељавања великог броја особа са простора Хрватске, Босне и Херцеговине и јужне српске покрајине, током последње две деценије број становника смањен за седам стотина хиљада. То је последица чињенице да, због смањеног наталитета и повећаног одласка на рад у иностранство, у Србији сваке године нестане један град величине Сомбора. Потврда се огледа у подацима Републичког завода за статистику објављеним почетком ове године
по којима је број ученика у основним школама смањен за четресет осам хиљада, а школа за сто деведесет једну. Појава је нарочито изражена у сеоским срединама које су све празније, баш као и мањи градови у унутрашњости земље, па се пропадање села и неравномеран регионални развој сматрају основним узроцима негативних демографских кретања. У таквим околностима песимиситички делује упозорење Министарства за бригу о породици и демографију да би, ако се настави овакав демографски тренд, број становника Србије у наредних тридесет година могао да падне на само четири и по милиона. То је, каже Спасојевић, последица вишедеценијских обећања свих претходних влада о стимулисању наталитета и стварању услова за смањен одлив квалификоване радне снаге на рад у иностранство. И поред повремених наговештаја о побољшању стања значајнији резултати и даље нису видљиви. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
27
Јун „Месец парафискала“
МАГАЗИН
6.6.2021.
ПРОТИВ СУВИШ
28
- На републичком нивоу пописано скоро хиљаду и две стотине непореских дажбина за које се годишње издвоји око сто педесет милијарди динара. - Ниједна такса, накнада или дажбина, не би могла да се наплаћује уколико није објављена у јавном регистру. - На једном месту преглед свих непореских дажбина и информације о износима, институцијама које наплаћују, разлогу због којег се плаћају, уплатном рачуну и слично. - Орган који наплаћује дажбину одговоран за ажурност података у регистру, а за контролу Министарство финансија. - Републичке непореске дажбине прописане у готово пет стотина закона и подзаконских аката
ампања „Месец парафискала“ отпочела је позивом грађанима и привреди да на сајтовима jpd.rs и parafiskali.rs номинују таксе, накнаде и друге непореске дажбине које их највише оптерећују, сматрају да су превисоке или да се дупло плаћају. Кампању су покренули Partner SoluJons, КПМГ, Национална алијанса за локални економски развој и Институт Михајло Пупин у оквиру Пројекта за реформу
К
непореских прихода који финансира Америчка агенција за међународни развој. Партнери на пројекту потврђују како кампањом желе да покрену дијалог о унапређењу система наплате непореских дажбина и подсећају да је реформа у овој области неопходна како би привреда и грађани знали које намете и зашто плаћају. То је и прилика да Министарство финансија има бољу
контролу над приходима, које по овом основу остварују корисници јавних средстава, и увид како утврђују висину такси и накнада, али и да би се, интегрисањем сродних или укидањем дуплих намета за исту услугу, смањио број сувишних парафискалних дажбина. У ишчекивању препорука заинтересоване јавности, покретачи кампање подсећају да су на републичком нивоу
ШНИХ ДАЖБИНА пописали скоро хиљаду и две стотине непореских дажбина за које се годишње издвоји око сто педесет милијарди динара. Као кључно решење за проблем великог броја намета и непредвидивости увођења нових, партнери у пројекту препоручују формирање јавног регистра непореских дажбина, чију су прелиминарну верзију припремили. Директорка за регулаторну реформу у Националној алијанси Јелена Бојовић од јавног регистра очекује конститутивно дејство што значи да ниједна такса, накнада или дажбина, не би могла да се наплаћује уколико није објављена у њему. Практична вредност регистра огледала би се и у могућности да грађани и привреда на једном месту имају преглед свих непореских дажбина, али и информације о износима, институцијама које наплаћују, разлогу због којег плаћају, уплатном рачуну и слично. Према истом извору сваки орган који наплаћује дажбину би био одговоран за ажурност података, а контролу над регистром
имало би Министарство финансија. Уколико се утврди да висина дажбине није у складу са прописаном методологијом, или није добро одређена њена стварна природа, Министарство би по приговору привреде и грађана, у циљу јачања правне сигурности и транспарентности, могло да покрене иницијативу код надлежног органа. Републичке непореске дажбине прописане су у готово пет стотина закона и подзаконских аката, а сличан тренд је приметан и на нивоу јединица локалне самоуправе где су намети прописани у више од четири стотине одлука. Посебним проблемом оцењена је недоследна примена методологије за обрачун због које су уочене значајне разлике у износима дажбина између локалних самоуправа. Анализа локалних административних такси спроведена у петнаест одабраних локалних самоуправа показује да за исти захтев у једном месту треба издвојити двадесет а у другом чак три стотине динара. Неретко се дешава да се исте радње унутар једне локалне са-
моуправе наплаћују различито, о чему сведочи податак да уверење које се користи у земљи кошта пет стотина динара, а уколико се исти тај документ издаје за употребу у иностранству кошта двоструко више. Ова и слична дешавања повод су за потребу прописивања адекватне методологије утврђивања висине дажбина, како би одговарала стварним трошковима пружања услуге и обезбедила да се наплаћује правично и уједначено. Током кампање је предвиђено одржавање три округла стола, са привредом, пословним удружењима, локалним самоуправама и другим заинтересованим странама, на којима ће бити представљене анализе републичких и локалних непореским дажбина, као и иницијатива за уређење у области заштите животне средине. Партери у пројекту верују да ће то бити још једна прилика за дискусију и прикупљање предлога за реформу система непореских прихода у Србији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
29
Утврђено побољшање квалитета ваздуха
У АПРИЛУ ВИШ
МАГАЗИН
6.6.2021.
- Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 један дан изнад граничних на мерном месту Полицијска управа. - Према српском индексу квалитета ваздух је девет дана у месецу био одличан, тринаест добар, а седам прихватљив. - Средње двадесетчетворочасове вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла, испод граничних. - Провераван квалитет сто педесет шест узорака воде за пиће из мреже градског водовода и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. - Вода за пиће хигијенски исправна. - Ибар без фенолних материја
30
ШЕ ОПТИМИЗМА азматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења било је једна од тема тридесете по реду седнице Градског већа од конституисања актуелног савеза на којој су чланови упознати са резултатима провере у априлу ове године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је у току месеца провераван квалитет сто педесет шест узорака воде за пиће из мреже градског водовода и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. Извештај потврђује да су сви анализирани узорци, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току априла била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха вр-
Р
ши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђују да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току априла биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица су током једног дана биле изнад граничних на мерном месту Полицијска управа, а резултати мерења сведоче да је ваздух, према српском индексу квалитета, девет дана у месецу био одличан, тринаест добар, а седам прихватљив. Према истим критеријумима испод граничних су биле и средње двадесетчетворочасове вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за монито-
ринг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године. За минулу годину биће утврђен као просек измерених резултата за 2018, 2019. и 2020. Просечни индикатор служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5 а ради заштите здравља становништва. Сем Градском већу месечни извештаји се редовно достављају градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
31
Поручивање хране, намирница и било чега на кућну адресу
МАГАЗИН
6.6.2021.
СВЕТСКИ ТРЕНД
32
- Коришћење једне од водећих светских платформи за доставу хране однедавно доступно и у Краљеву које се придружило међународној породици од преко четири стотине градова из двадесет шест земаља широм планете. - Брза и ефикасна достава на кућну адресу. - Посредством бесплатне Глово апликације на мобилним телефонима широк избор производа из ресторана, продавница и апотека. - Прве две недеље бесплатна достава. - Курири препознатљиви по великим жутим ранчевима лово је шпанска компанија за брзу трговину основана у Барселони 2015. године чији се рад заснива на курирској служби која на захтев купује, преузима и испоручује производе наручене путем мобилне апликације. Иако тежи да буде вишекатегоријска апликација за живот, најпопуларнија услуга у оквиру понуде је достава хране која, захваљујући куририма, на назна-
Г
чену адресу стиже свежа и топла. Коришћење једне од водећих светских платформи за доставу хране однедавно је доступно и у Краљеву које се придружило међународној породици од преко четири стотине градова из двадесет шест земаља широм планете, као што су Барселона, Мадрид, Рим, Варшава или Лисабон. Захваљујући Глово апликацији становници са про-
стора од Магнохрома на истоку до Јарчујка на западу, и Грдице до Ковача на правцу север југ, могу да поручују било шта а очекују брзу и ефикасну доставу на кућну адресу. Корисницима услуге је на располагању широк избор ресторана, продавница и апотека, из којих могу поручивати производе, а једини услов за коришћење бројних погодностима једноставне,
Д И У КРАЉЕВУ практичне и корисне платформе је да на свој мобилни телефон инсталирају бесплатну Глово апликацију. Погодност за нове кориснике из Краљева је што ће следеће две недеље имати потпуно бесплатну доставу. Услуга ће у почетку бити доступна становницима централног градског језгра, Грдице, Борачког и дела Војног насеља, Пиц-мале, Хигијенског завода и делова Рибнице и Богавчевог брда. На тај начин ће бити покривен највећи део Краљева чијим ће улицама крстарити курири препознатљиви по великим жутим ранчевима у којима достављају шта год корисници одаберу из богате понуде. Директор компаније Глово у Србији Бранимир Ђуровић не крије задовољство што ће становницима Краљева бити понуђене повољности какве одавно уживају житељи Барселоне, Рима, Лисабона и стотина других светских гра-
дова у свету у којима послује ова компанија. Ново искуство у поручивању хране и осталих производа путем савремене апликације пружа могућност Краљевчанима да се ослоне на Глово када огладне, затреба им помоћ у куповини намирница и лекова, не стигну да купе поклон или гардеробу коју су планирали, чак и када забораве кључеве, пуњач за мобилни телефон или кишобран. У компанији не крију жељу да свакодневицу својих корисника учини лакшом и једноставнијом и да сваком становнику омогући приступ било чему у њиховом граду. У временима када је, због пандемије корона вируса, препоручљиво избегавање места са много људи, и директан контакт са другим особама, Глово представља прилику за поручивање било чега, без напуштања сопственог дома, а додатну безбедност свим корисницима пружа бесконтакт-
на достава. У компанији очекују да се, као и у највећем броју других градова, највише поручује храна, а добра основа је потврда да се Краљево може похвалити одличном понудом врло популарнх локалних ресторана од којих ће се неки наћи у понуди компаније Глово. Са друге стране, брендови као ИДЕА или ДМ само су неки од партнера од којих ће корисници моћи да поручују намирнице, док ће коришћењем категорије „anything“ моћи да одаберу шта год пожеле, под условом да стаје у Глово торбу. Глово је у Србији присутан од 2019. године, а тренутно послује у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Суботици, Панчеву и Чачку. Поред Краљева, пословање је проширио на Зрењанин, а у плану је ширење и на друге градове. Т. Радовановић Фото: У. Ушиљанин.
33
Поруке Светског дана без дувана
МАГАЗИН
6.6.2021.
ДОНЕСИ ОДЛУКУ
34
- Дуван годишње узрокује више од осам милиона смртних случајева и угрожава здравље великог броја људи. - Пушење је најважнији фактор ризика за рак плућа и хроничне болести органа за дисање као што су хронична опструктивна болест плућа, астма и друге. - Милијарду и триста милиона корисника у свету нема приступ потребним службама за успешно остављање дувана. - Престанак пушења може представљати велики изазов за пушаче, посебно у специфичним социјалним и економским вируса. - Пушачи имају већу вероватноћу да добију тешки облик болести коју изазива вирус него непушачи. - Седамсто осамдесет милиона људи изразило жељу да престане са пушењем. - Дуван узрокује више од двадесет врста рака, утиче лоше на рад срца, вид и слух
– ОСТАВИ ДУВАН
35
36
МАГАЗИН 6.6.2021.
нститут за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације – Канцеларије за Србију, као један од значајних датума из Календара јавног здравља, 31. маја сваке године обележава Светски дан без дувана. То је сваки пут нова прилика да се истакну здравствени и други ризици који се повезују са употребом дувана, уједно промовишу делотворне политике и активности којима се смањује употреба овог производа. Светски дан без дувана ове године се обележава под слоганом: „Донеси одлуку остави дуван“. Подсећање на штетност употребе дувана и дуванских производа мотивисано је невеселом чињеницом да дуван у свету годишње узрокује више од осам милиона смртних случајева и угрожава здравље великог броја људи. Поред потврде да постоји велики број болести које су повезане са употребом дувана, пушење је најважнији фактор ризика за рак плућа, који је одговоран за две трећине смртних случајева услед ове болести, али и за хроничне болести органа за дисање као што су хронична опструктивна болест плућа, астма и друге. Једним од основних разлога оцењује се податак да садржи никотин који изазива и ствара јаку зависност, па на отежавање одвикавања од пушења одлучујуће утичу понашање и свакодневне радње које неке особе повезују са употребом дувана, али и осећај туге или стреса и жудња за дуваном. У Институту за јавно здравље подсећају да, уз професионалну подршку, корисници дувана удвостручују шансе за успешно одвикавање од његове употребе. Да ефекти одвикавања од пушења не буду значајнији утиче податак да више од седамдесет одсто, или милијарда и триста милиона, корисника у свету нема приступ потребним службама за успешно остављање дувана. Зато је Светска здравствена организација ове године покренула глобалну кампању са циљем оснаживања и пружања подршке пушачима за престанак коришћења дувана и дуванских производа, а значајним у остваривању овог циља оценила кључу улогу здравственог сектора. Од кампање усмерене ка овом циљу очекује да промовише социјалну подршку и окружење које погодује одвикавању од употребе дувана, подршку стручне јавности за политику престанка пушења, унапређење и развој саветовалишта за одвикавање од пушења и услуга у њима, подизање свести о тактикама дуванске индустрије за стицање нових корисника дувана, као и оснаживање корисника за одвикавања од употребе дувана и
И
дуванских производа. Здравствени радници упозоравају да престанак пушења може представљати велики изазов за пушаче, посебно у специфичним социјалним и економским условима изазваним пандемијом корона вируса. Упркос томе одвикавање од пушења се у таквим условима сматра важнијим него икада, јер пушачи имају већу вероватноћу да добију тешки облик болести коју изазива вирус него непушачи. Према подацима Светске здравствене организације штетни ефекти коришћења дувана и дуванских производа повод су за изјашњавање око седамсто осамдесет милиона људи и потврду жеље да престану са пушењем. Разлози који појачавају потребу престанка огледају се у податку да пушачи имају већи ризик развијања тешких облика болести ковид-19 који воде ка фаталном исходу. Дуван утиче на физички изглед, угрожава здравље породице и пријатеља у окружењу и смањује плодност жена, а дуван и никотин штете бебама. Пушење или коришћење електронских цигарета у присуству деце угрожава њихово здравље и утиче на развој болести органа за дисање, а сем што штети готово свим органима тела дуван узрокује више од двадесет врста рака, утиче лоше на рад срца, вид и слух. Здрављу штете наргиле, загревани дувански производи и електронске цигарете, а употреба дувана изазива негативне социјалне и економске последице, јер се новац утрошен на ову сврху може употребити за важније и корисније ствари. Сем тога употреба дувана и одлагање отпада од дуванских производа загађују животну средину. Довољним мотивом за одвикавање од пушења сматрају се бројне користи које доприносе постепеном опоравку тела од штетних ефеката. Познато је да само двадесет минута од престанка пушења крвни притисак почиње да пада а пулс се смањује, дванаест сати од прекида ниво угљен-моноксида у крви пада на нормалу а у периоду између две и дванаест недеља без пушења побољшавају се циркулација и функција плућа се побољшава. Бројна истраживања потврђују да се по истеку једног до девет месеци без пушења смањују кашаљ и отежано дисање, а после једне године без цигарета ризик од коронарне болести се смањује за приближно половину. Десет година без цигарета смањује ризик од рака плућа на приближно половину, смањује се ризик од рака уста, грла, једњака, мокраћне бешике, грлића материце и панкреаса, а након петнаест година ризик од коронарне болести је исти као код непушача.
37
МАГАЗИН
6.6.2021.
Светски дан без дувана је прилика да координатор за промоцију здравља Завода за јавно здравље Краљево прим. др Драгана Тендјера Милићевић јавности пренесе поруке о значају пружања подршке пушачима који желе да се одрекну од ове штетне навике. - Познато је да то није ни мало лако, а истраживања показују да велики проценат пушача који има жељу да остави пушење нема доступне сужбе које би им у томе помогле па је, према подацима истраживања из 2019. године, само 30,1 посто пушача од изабраног лекара добило савет о значају одустајања од пушења. Статистички подаци које понављамо из године у годину не мењају се, а нас стављају у сам врх земаља са много горим просеком
38
него у Европској унији. Али, брине и што су се, осим преваленце пушења у смислу коришћења цигарета, појавили неки дувански производи као што су наргиле и електронска цигарета. На велика врата су ушли и недувански производи, а користе се подједнако међу младима и старијом популацијом, упозорава др Тендјера Милићевић. Здравствени радници указују на потребу развијеније мреже саветовалишта за одвикавање од пушења и бесплатне телефонске савете као помоћ пушачима спремним да оставе дуван, али и неопходност да фармаколошки препарати буду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање. И поред уверења о вишеструкој користи од тога још ништа није
реализовано иако је Србија потписник Оквирне конвенције за контролу дувана. Иако је функционисало при Служби за плућне болести, потом Центру за превентивне здравствене услуге, у Краљеву нема саветовалишта за одвикавање од пушења јер организација здравствене заштите, у ситуацији кад се ослања на савете изабраног лекара, овакав вид подршке не сматра неопходним. Упркос томе у Заводу за јавно здравље не јењава жеља да, кад се за то стекну услови, поново буду отворена саветовалишта ове врсте. Планови за то постоје, а темеље се на потреби континуалног рада у дужем периоду због податка да дувански дим неповољно утиче и на непушаче.
Значајним фактором у смањењу опасности од дувана сматра се адекватна законска регулатива и стално унапређење у складу са потребама, и захтева за забрану пушења на свим јавним местима и затвореним просторима, укључујући и угоститељске објекте где је та изложеност дуванском диму и највећа. Истраживања која су вршена сведоче да је у елиминисању дуванског дима из стамбених простора остварен тек половичан успех, а обележавање Светског дана без дувана сваке године је нова прилика за савет младима да не почињу са употребом дувана. Овој теми посвећена је и посебна радионица у просторијама Црвеног крста намењена средњошколцима од којих се очекује
да, као вршњачки едукатори, утичу на припаднике своје генерације како би одустали од авантуре која не води срећном завршетку. Др Тендјера Милићевић посебно значајним оцењује одустајање од пушења током пандемије корона вируса, јер искуство потврђује како је код пушача присутна тежа клиничка слика него код непушача, прогнозе за оздрављење нису повољне а нису необични ни фатални исходи. - Основно је да пушачи донесу одлуку о престанку пушења, да она буде чврста и да постоји неко из непосредне близине ко ће у томе да их подржи. Некада смо имали такмичење под називом „Остави, победи“ као леп концепт за све који оставаљју дуван и оне
који их подржавају. Последих неколико година га нема, па се пушачима саветује да помогну сами себи. Истраживања говоре да никотин после хероина изазива највећу зависност. Зато је при одвикавању од пушења потребна стручна помоћ здравствених радника у смислу савета за хигијенско дијететски режим, по који пут психолошки, индивидуални или групно, а некада су потребна и фармаколошка средства, упозорава др Тендјера Милићевић уз подсећање на искуство које потврђује да одвикавање од пушења није ни мало једноставан процес, јер треба савладати симптоме физичке и психичке завосности које изазива никотин. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
39
Млади проналазе решења за изазове
МАГАЗИН
6.6.2021.
ЕНЕРГИЈА ЗА ДРУШТВЕНИ УТИЦАЈ
40
- Троје ученика краљевачке Гимназије успели да убеде Фонд Уједињених нација за изградњу мира да им повери реализацију идеје прихваћене у оквиру онлајн UpShiK радионице. - UpShiK је замишљен као програм који спаја друштвено предузетништво, иновације и тимски дух како би оснажио младе да покрену решавање друштвених изазова у свом окружењу. - Програм обухвата практична знања за разумевање и решавање изазова у заједници, менторску и финансијску подршку за спровођење у дело одабраних идеја, умрежавање, стицање вештина, предузетничког и тимског духа. - Веб сајт као прилика за лакши избор жељене школе и занимања. - Прилика за одговоре на бројна питања. - Жеља победничког тима, који следеће године завршава школовање, да пронађе волонтере спремне да прихвате резултате досадашњг рада, обогаћују их и оставе у наслеђе будућим генерацијама
Алекса Миловановић
41
а креативност младих нема граница последњих месеци показује троје ученика краљевачке Гимназије који су успели да увере Фонд Уједињених нација за изградњу мира да им повери реализацију идеје прихваћене у оквиру онлајн UpShiK радионице. За реализацију је изабрано седам од дванаест пројеката које су предложили млади из региона Шумадије и западне Србије, а победницима је, уз финансијску, обезбеђена и подршка ментора. Циљeм радионица оцењена је жеља да се помогне младима из свих делова Србије у решавању изазове са којима се суочавају у свом окружењу и развијају предузетничке вештине, али и да раде на развијању решења за проблеме које су идентификовали у свом окружењу. Радионице су, користећи Design Thinking методологију, која подразумева процес анализе и решавања проблема, омогућиле младима из овог региона у Србији да стекну нова знања и вештине. UpShiK се реализује у оквиру заједничког регионалног програма „Дијалог за будућност: Унапређење дијалога и друштвене кохезије унутар и између Босне и Херцеговине, Црне Горе и Републике Србије“, који спроводе Програм за развој Уједињених нација, Дечји фонд Уједињених нација и Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу, а у Србији спроводи партнерска организација „Разливалиште“. Програм покренут 2014. године као део Лабораторије за иновације Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу, тренутно се реализује у више од десет земаља света, а у двадесет других је у фази развоја. Пројектна идеја родила се у глави ученика трећег разреда Гимназије Алексе Миловановића, а да није случајност могло би се закључити на основу бројних активности у којима је учествовао пре тога. Од 2014. кад се бележе прве активности у оквиру новинарског и франкофоног тима Основне школе „Димитрије Туцовић“, потом литерарне секције Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, следи
МАГАЗИН
6.6.2021.
Д
42
волонтерски рад у оквиру „Краљевског волонтерског центра“ на сајму спорта, савладавање вештина у писању пројеката, организација предавања о ХИВ-у, радионице о лажним вестима и координација тима за културу. Да младалачка енергија нема граница сведочи дужност заменика председнице ђачког парламента Гимназије, учешће у дебати о правима детета Ужичког центра за права детета, те трибини и тренингу „Супер тата“ Центра Е8. Да то није све потврђује активно учешће у реализацији пројеката „Деца и млади у заштити од штетних садржаја и лажних вести“ и „Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији CS4EU“ и анализи потреба младих током пандемије кроз акцију „Zoomiramo позицију младих“. Све је последица интересовања за истраживање садржаја, развој личности, мишљења и ставове, друштво и утицај јединки унутар њега, родну равноправност и активизам младих. Ако се свему дода склоност ка музици, учешће у програмима Истраживачке станице Петница и школским такмичењима не треба да чуди што је за рад на атрактивном програму требало пронаћи бар приближно активну особу. Таквом се показала Јана Милић, а да су од основношколског узраста делили иста интересовања сведочи чланство у школском парламенту, искуство уредника школског часописа основне школе у Жичи и учесника литерарних и ликовних секција Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“. Да рад није био узалудан сведочи победа на ликовном конкурсу „Крв живот значи“, друго место на општинском такмичењу рецитатора и пласман на окружно. О широком спектру интересовања сведочи учешће на такмичењима из математике, биологије, географије а о ваншколским активностима чланство у Културно-уметничком друштву „Ризница“, карате клубу и групи за модерни балет. Таленат за музику брусила је у музичкој школи у настојању да савлада свирање саксофона и клавира, а глумачке способности проверавала у оквиру „ГрупицеГрупица“ и „ГрупеГрупа“. Рад на промоцији хуманих вред-
ности у борби против болести зависности и полно преносивих болести, започет у оквиру Црвеног крста, добио је потврду и у другим активностима ове организације, посебно пружању помоћи старијим лицима у време ванредног стања током претходне године. Оптимизам да би учешће на конкурсу Фонда Уједињених нација за изградњу мира могло да резултира позитивним исходом темељи се на успеху оствареном претходне године у рализацији пројекта под називом „Европски дневник“ који је замишљен да, у форми својеврсног информативног водича, послужи професорима као помоћно наставно средство намењено бољем информисању о Европској унији, њеним вредностима и могућностима које пружа. У конкуренцији двеста педесет три рада у пет категорија фотографија, дизајн Европског дневника 2020/2021, стрип/карикатура, видео и мултимедиа, из којих је одабрано по три најбоља на тему ЕУ и Србија, ЕУ у твом свакодневном животу, Митови о ЕУ, Људска права, Животна средина и климатске промене, Превенција насиља, Европа – уједињени у разноликости, највише домете достигао је тим краљевачких гимназијалаца у коме је била још Марина Милошевић. - Професорка ликовног Александра Поповић позвала нас је, а ми направили концепт за двоминутни мултимедијални рад на тему превенција насиља. Одабрали смо породично насиље и обрадили сцену из живота девојчице у време кад њена мајка проналази нову љубав. Представили смо је једним стаблом као метафором среће која расте, цвета и дарује их раскошним плодовима док тај човек не оде, а ствари не крену на доле. Стабло вене као и њихови односи, а клип показује како то дете доживљава, какав утисак ствара и како то непосредно утиче на њега. Када смо победили знали смо да је Јана активна у сличним активностима, а како су тимови били од троје па навише требало је да нађемо још неког. Знао сам да су Дуња Тимотијевић и Бојана Недељковић држале неке радионице у школи везано за здравље, и да
Јана Милић
43
МАГАЗИН
6.6.2021.
су активне у ваннаставним активностима, па смо се договорили да конкуришемо, јер се и њима занимљивом учинила идеја на коју сам дошао много раније кад нисам ни знао како се пише пројекат. Онда је почела ова ситуација са короном, па је остала у фиоци и за реализацију чекала неко повољније време, прича Алекса, Првобитно одушевљење након победе на конкурсу спласнуло је након проглашења епидемије корона вируса кад су, због ограничених могућности за путовање, изостала седмодневна посета Аустрији, Мађарској и Италији и завршни коктел као прилика за упознавање са високим представницима Европске уније. У таквим околностима мала је утеха новчана награда у подједнаким износима за сваког члана победничког тима. UpShiK је замишљен као програм који спаја друштвено предузетништво, иновације и тимски дух како би оснажио младе да покрену решавање друштвених изазова у свом окружењу.
44
Глобални програм за адолесценте и младе, укључујући и оне из маргинализованих група, обухвата практична знања за разумевање и решавање изазова у заједници, менторску и финансијску подршку за спровођење у дело одабраних идеја, умрежавање, стицање вештина, предузетничког и тимског духа. Тимовима са најбољим идејама пружена је прилика да, током интензивне тродневне радионице, разрађују идеје и убеде жири како су баш оне вредне финансијске подршке од две хиљаде евра у периоду реализације ограниченом на три месеца. Тим назван „Покрет информисаности младих“ радио је на решавању проблема недовољне информисаности и укључености младих у културна дешавања, а решење су нашли у креирању веб сајта на коме ће се објављивати информације о културно-уметничким, спортским и образовним дешавањима у Краљеву, вести о достигнућима младих, база знања и форум у оквиру којег ће поста-
вљати питања и тражити одговоре и мишљења стручњака, помоћ при одабиру средње школе и факултета... Мотив за овакав приступ реализацији идеје аутори пројекта су нашли у податку да млади, у трагању за најразличитијим информацијама, све више времена проводе на интернету. - Сајт намењен младима садржи неколико секција, прва са информацијама о интересантним конкурсима за које много њих ни не зна, затим о радионицама, предавањима и свему што је интересантно, али и томе шта би било инетересантно да виде у Краљеву. Секција блог бави се темама које су им блиске, а свима је пружена прилика да анонимно поставе било какво питање неком од стручњака из различитих области и на то добију одговор путем електронске поште. Посебан део посвећен је информацијама о условима уписа у локалне средње школе а идеја је да, у сарадњи са сличним тимовима из других градова, сајт учинимо интересантним младима из целе Србије.
Сем средњих школа планирали смо да објављујемо и информације о условима уписа на државне факултете, каже Алекса. На територији Србије програм спроводи партнерска организација „Разливалиште“ са задатком да од четрнаест предлога који су се издвојили од осталих изабере половину и уз стручну и финансијску помоћ допринесе реализацији. Ове године је круг оних којима је додељена финансијска помоћ смањен на шест, међу којима се нашао и предлог групе краљевачких гимназијалаца. У фокусу интересовања нашли су се млади између тринаест и двадесет пет година, а од почетне идеје крајем августа прошле године реализован је низ активности које се приводе крају у пролеће ове. Иако је требало да буде окончан раније објективне околности су утицале да се продужи за известан период, а епидемија се још једном потврдила као својеврсна кочница организацији завршне журке замишљене
као добар начин за поделу промотивног материјала приликом представљања сајта. Да овој групи гимназијалаца не мањкају идеје сведочи жеља за агресивнијом промоцијом путем друштвених мрежа, али је део активности изостао због високих трошкова рекламе. Жеља да се сагледају ефекти вишемесечног рада добила је потврду у опсежном истраживању заинтересованости младих за рад на пројекту, али и коришћење података који им се стављају на коришћење. Потреба за укључењем значајног броја волонтера мотив је за спровођење анкете као доброг начина да се утврди колико је ко спреман да одвоји слободног времена за реализацију различитих активности, избору тема и писање текстова за сајт, рад на истраживању и прикупљању потребних података и сличних, а добрим начином да се дође до што више њих показао се налог на Инстаграму. - Значајан је број оних којима се
идеја допала, подржавају је и спремни су да помогну, али има и других који у томе што радимо не виде сврху јер мисле да узалуд трошимо слободно време на нешто од чега немамо користи. Почетна идеја је била да не радимо ништа за нас, а да време трошимо само зато што смо желели да допринесемо неком другом у покушају да нешто променимо. Кад би свако размишљао на начин како не може ништа да промени, сви би седели скрштених руку, па се ништа не би ни мењало а ми сматрамо како можемо макар бар да пробамо, јер ништа не губимо, каже Јана и најављује жељу да атрактивним темама заинтересује што више људи за сајт али и да, пошто победнички тим следеће године завршава школовање, пронађу волонтере спремне да прихвате резултате досадашњг рада, обогаћују их и оставе у наслеђе будућим генерацијама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
45
46
МАГАЗИН 6.6.2021.
Мере заштите од инфекције корона вирусом
БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.
47
6.6.2021.
МАГАЗИН
48
Др Душан Ристић
In memoriam: Др Душан Ристић (2)
МРКА КАПА, ЗЛА ПРИЛИКА
Осам година дуг ход по мукама и борбе против јаке опструкције која је спречавала добијање грађевинске дозволе. – Опструкција због освете поражених структура које нису могле да достојанствено поднесу губитак дотадашњих привилегија. – До првог материјала за градњу ситном преваром. – Градња објекта у Трговишту предмет политичког маркетинга. Др Душан Ристић проглашен за народног непријатеља који шурује са највећим опозиционарима у настојању да се сруши власт. – И после три мождана удара не попушта ентузијазам
49
ад је 1993. године Скупштина општине Краљево потврдила спремност да учествује у градњи стационара за децу оболелу од плућних болести др Душану Ристићу је пао камен са срца, али само тренутно јер је радост трајала врло кратко. Уместо да се одмах крене у реализацију значајног пројекта уследио је осам година дуг ход по мукама колико је било потребно да се избори против јаке опструкције која је спречавала добијање грађевинска дозволе. Можда је не би добио ни тада да мало више разумевања од осталих није показао тадашњи начелник округа Мирко Рајичић, а оно на шта се чекало толико дуго за-
МАГАЗИН
6.6.2021.
К
50
вршено је за само један дан што на најбољи начин потврђује сумње да се све време радило о освети поражених структура које нису могле да достојанствено поднесу губитак дотадашњих привилегија. Грађевинска дозвола у џепу била је прилика за тражење друштвено одговорних појединаца спремних да помогну бар обезбеђењем једног дела грађевинског материјала. За почетак је био довољан лични шарм, по мало и углед који је имао код локалног становништва, а градња темеља је почела у незгодно време, баш кад се након топљења снега са брда сјурила велика количина воде и угрозила његову сигурност. Први је са јед-
Чујем иза леђа подсмешљиви кикот, некад бих убио, а некад ми се плаче. Ја једино умем да будем дон Кихот и даље јурим своје ветрењаче.
ним од мештана рукаве засукао сам др Ристић и по кишовитом времену појачаним суснежицом упустио се у борбу са водом праћен чуђењем мештана. Много година касније препричава се анегдота из тог периода и коментар случајне пролазнице која је спазила два лудака, Мунђу и Новака, како копају по снегу. Основна идеја била је да се спаси темељ како не би био оштећен пред наступајућу грађевинску сезону, а колико се озбиљно приступило свим фазама посла сведочи податак да су у земљотресу, који је касније погодио овај регион, страдали бројни старији објекти а да овоме који је започет уз помоћ сеоских зидара није причињена никаква штета. До првих две хиљаде блокова за градњу др Ристић је дошао малом преваром. Жртва је био власник „Дрвопласта“ Драган Чичић, а повод да се за помоћ обрати баш њему сазнање да је као „народна душа“ помагао коме год је могао. Управо због тога су пред вратима његове канцеларије у Конареву свакога дана били толико предуги редови па се тешко долазило до прилике
да се изложи проблем. Наговештај секретарици да носи приватну поруку високог државног функционера била је довољна да уђе преко реда и још брже изађе обрадован чињеницом да ће добити оно што је тражио. Да није било тога велико је питање да ли би икада било изграђено било шта више од темеља. До почетка бомбардовања 1999. године завршено је приземље и изливена прва плоча тек да би се учврстило и заштитило од пропадања оно што је изграђено. Шетња од немила до недрага довела је др Ристића током предизбрне кампање 2000. године до Зорана Ђинђића који се већ показао као лидер опозиције. Посредник је био истакнути члан Демократске странке Миле Корићанац који је будућем премијеру донео макету објекта чију је градњу у Трговишту требало наставити. Предизборни митинг у хали спортова био је повод за још једну злоупотребу племените идеје, јер је макета будућег објекта пред препуном двораном искоришћена у политичке сврхе. Био је
то повод да већ сутрадан буде проглашен за народног непријатеља који шурује са највећим опозиционарима у настојању да се сруши власт. - Прође бомбардовање, уследи пад Милошевића, долазак нове власти, разочарење што није дошло до лустрације, убише Ђинђића, једном речи убише револуцију. Док је Ђинђић био жив сва су ми врата била отворена. После тога ништа. Упропастили су „Магнохром“, „Фабрику вагона“, „Јасен“, „Каблар“ и зауставили све што је вредело. Пре пар година против мене се окрене и Милијан Живковић, који ми је био десна рука, доведе у Трговиште комисију и телевизију, а један сељак каже како објекат прави неки човек из Београда који је покрао паре. Док је био градоначелник ишао сам чак на Копаоник код др Милоша Бабића који ми је обећао помоћ сто посто. Доводио сам у Трговиште и др Јовића, као и пет шест других председника општине и сви само обећају. Стигле су ме године, преживео сам три мождана удара, посустала енергија, па ову причу поново не бих ни покренуо
да није било Драгослава Дугалића из Матице исељеника који је максимално посвећен изградњи – каже др Ристић. Хиљаду блокова је донирао тадашњи фунционер Демократске странке Чедомир Јовановић, а градњу је, уз посредовање архитекте Петричковића, наставио грађевински предузимач Дража Дедић. Петричковић је био довољна гаранција да се укључи краљевачки „Кодекс“ и обезбеди све што је у том тренутку требало. Двадесетак хиљада динара и хиљаду немачких марака довољних да се исплате мајстори обезбедио је Миле Корићанац, а срећи др Ристића није било краја иако га умало није коштало живота јер је, у настојању да их што пре исплати, превидео црвено светло и постао жртва тешке саобраћајне незгоде. Дуго на објекту није урађено ништа, на темељима старе школе израстао је коров који је искрчен пре неколико година, а хиљаду неупотребљених блокова још стоји и чека наставак градње. Трачак наде појавио се кад је пре
51
52
МАГАЗИН 6.6.2021.
неколико година америчка хуманитарна организација Вока наговестила могућност финансирања наставка радова. Свих осам филијала ове организације сложило се да обједини средства, а наговештених сто хиљада швајцарских франака деловало је превише и за умерени оптимизам. Брзо се показало да превише лепе ствари немају увек реалну основу, јер је после три месеца неизвесности потврђено да је и ово било само празно обећање, а да су средства искоришћена за градњу балон сале на Гочу. Неисцрпна енергија др Ристића водила је ка тражењу нових донатора какав се појавио у лику Американца спремног да уложи средства у заврештак објекта. Жеља да посети градилиште водила је ка Трговишту планинским путем трасираним пред крај Другог светског рата. Пројектовао га је заробљени инжењер Белогардејац кога су руски војници намеравали да стрељају, али су удовољили захтеву партизана да га ослободе како би пројектовао путеве и мостове. Пут је одувек био у лошем стању поготово у време кад се појавио инвеститор који је одустао у тренутку кад је схватио колико се тешко долази до Трговишта. Напори да се оспособи за пролаз резултрали су извлачењем хиљаду кубика шљунка који није дуго издржао под налетом бујичних вода. Био је то повод за обраћање Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“ и локалном предузећу за путеве. - Све сам ангажовао, начелника Рашког округа, градоначелника, секретара и заменика, а све их је прошле године анимирао командант одбране за Краљево, Чачак и Крагујевац Ђуро Медаковић. Он ми је био десна рука да покренемо акцију, дао ми је све бројеве телефона и обећао да их анимира. Није било довољно само да се извуче материјал, требало је да се уваља, направе канали поред пута и поставе цеви испод њега да вода опет не однесе шљунак. Обећали су у „Путевима“ али су чекали да се заврше избори, па да се формирају скупштина и влада. После извесног времена зове ме Ђуро и уместо да, по договору, иза-
ђемо у Трговиште каже „Мрка капа, зла прилика. Шта си им то урадио да кад год те поменем добију астму?“. Иако горе готово да више нема људи, остала су још само четири домаћинства, нема одступања. Био сам и остао доследна опозиција свакој власти, па и овој гарнитури иако са њима нисам у завади. Немам пара, а немам ни среће да завршим ово што сам започео, па је једино позитивно што сам преживео три мождана удара и што ме још држи ентузијазам иако је после смрти Зорана Ђинђића све кренуло наопако. Он је био практично незаменљив, а Зоран Живковић који га је наследио није тај штоф. Он може да буде одличан помоћник, и да води неки сектор, али не државу и партију која ће да преузме власт, тако да у констелацији разбијене опозиције нема ништа – каже др Ристић. Одавно је многима јасно да је у градњи значајних инфраструктурних објеката одлучујући фактор политичка воља повезана за партијским интересима. О томе сведочи недавна градња сеоског пута у Ковачанима и Поповићима иако је асфалт који по правилу стиже само до куће председника савета месне заједнице већ почео да пуца. Иако потиче из сеоске породице др Ристић потврђује да она није никада била превише привржена религији ни теорији по којој је Бог стварао свет шест дана седми одредио за одмор. Као интелектуалац и лекар прихватио је Дарвинову теорију о развоју живота на земљи што ни у ком случају није утицало на негативан став према религији. Здрав дух и необуздан оптимизам испољио је и у тренутку кад се, после можданог удара, повратио из коме и на питање пацијената из болничке собе шта му је рекао Бог до детаља описао сусрет на оном свету. - Кажем да сам се срео са њим. Одем горе и видим гужву пред канцеларијом Светог Петра да не може да се приђе. Упали ми кликер да ће у једном моменту морати да изађе, па кад се то деси искористим прилику и упаднем, нађем канцеларију и покуцам. Уђем, а неки чича са брадом претреса неке
књиге. Чекам, а он ништа, и таман да кажем докле ћу да чекам он подиже поглед и пита, шта си хтео момче. Импонује ми што сам младолик, а имам седамдесет и нешто година. Дошло време да се умире, па сам размишљао боље да се јавим да сам спреман не бих ли добио неко боље место. Он се искокрљи на мене и каже, знаш ли ти колико си мени јада доле правио. Ти и онај Жикула сте ми рушили цркву и ја не могу да пређем преко тога. Прво, то није истина. Јесте поп правио цркву, а ми здравствену станицу. Поп пустио кера па ми упропастио циглу, а ми му се реванширали, али је завршена и црква и здравствена станица, па сматрам да имам олакшавајућу околност. Каже да сам крив и да му више не излазим на очи, а кад снужден пођем према вратима позове ме и устврди да ђаво није увек црн као што изгледа. Каже, видим овде да имаш и добрих дела, лечио си бесплатно, давао си паре за лекове, ниси уцењивао и имаш олакшавајућу околност, али немој да ми излазиш на очи док не завршиш оно у Трговишту за децу. Ја сав срећан петом у дупе, а само сат времена касније ја умро и опет код њега. Он ме гледа и пита колико имам година и могу ли шта око жена. Посрамљен признам да већ десет година не радим ништа на шта Бог рече да ми гора казна не треба, па ме истера и заповеди да не долазим док не завршим оно у Трговишту – прича кроз смех др Ристић. Зрачак светлости ових дана пружа Матица исељеника и спремност да са идејом о градњи упозна дијаспору. Иако не гаји превелики оптимизам др Ристић се потајно нада да би неко могао да се упеца на удицу солидарности и хуманизма. Оно што је изграђено полако, али сигурно, пропада а на видику се не назире било ко спреман да и са много мање ентузијазма приступи реализацији идеје о градњи стационара за децу оболелу од плућних болести ма колико локација у Трговишту по свим карактериситикама била идеална за то. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
53
6.6.2021.
МАГАЗИН
54
Кристина Јевтовић
Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Кристина Јевтовић (1)
ПРИНЦЕЗА ИЗ БУТИКА - Први покушај да се упише на Факултет драмских уметности након треће године средње школе, кад је нову класу преузимала Гордана Марић, за Кристину Јевтовић се завршио неуспехом, понајвише због треме која је до те мере оставила траг на извођење да у свести готово да и не постоји сећање на ту епизоду у животу. – Полагање пријемног испита плаћено високом ценом, због пет ноћи неспавања са исто толико килограма телесне тежине. – Након проглашења резултата шок и дубок сан у трајању од скоро двадесет четири сата. – Женска половина класе формирана у јуну, остатак на јесен. – Асистент режије као редитељ
55
56
МАГАЗИН 6.6.2021.
ије необично да прва дечја интересовања буду везана за занимање родитеља, а ни реткост да га прихвате као трајно професионално опредељење. Да је то правило Кристина Јевтовић би највероватније била најбоља у неком од бројних спортова према којима ју је, од најраније младости, усмеравао отац Миломир. Активном спортисти, касније фудбалском тренеру, већ тада је била јасна улога спорта у формирању личности, па се Кристина опробала у готово свим спортовима доступним на овим просторима. И док се мало дуже задржала у кошарци и пливању контакт са фудбалом оствариван је вишегодишњим присуством припремама локалног фудбалског клуба. У то време, а ни много касније, није било превише интересовања за глуму сем по који пут током школе у природи на Гочу кад се пријављивала да покаже умеће у имитирању и рецитовању, док је певање изостало због уверења учитеља Небојше Марковића да то није најсрећнији избор. Успешнијом се показала у рецитовању, а пласман изнад другог места изостао је само зато што никако није могла да се сети друге строфе изабране песме. Настојање да следеће године поправи пласман није донело значајнији помак, јер три строфе више него претходне и даље није било довољно да песму одрецитује до краја. На том узрасту међу друговима из школе најзначајнијим се сматрао избор за мис, а Кристина је три пута заредом освајала ово ласкаво признање. Са годинама је јачало интересовање за спорт, посебно кошарку, а највиши домет је треће место школске екипе на републичком такмичењу на које подсећа још само бронзана медаља из тог периода. Кристина је само једна из генерације талентованих кошаркашица које су чиниле окосницу локалног клуба, неке стигле и до међународних ангажмана а Невена Јовановић до националног тима Србије, шампионске титуле на Европском првеству и вицешампионске на последњој Олимпијади. Уверење да се остале чланице екипе развијају знатно брже,
Н
а да тај темпо не може да прати, дефинитивно је добило потврду у тренутку кад је успела да пробаци лопту кроз сопствени кош, што је било пресудно за жељу да успех потражи у некој другој области. Оно за шта се определила много година касније дуго се није назирало, све до поласка у средњу школу, можда и због чињенице да ни за школске приредбе наставници нису били спремни да јој повере значајнију улогу уверени да је бављење кошарком на том узрасту довољно. Иако се прве посете позоришту везују за период најранијег детињства нису изазвале посебно интересовање за овај вид уметничког изражавања. Много атрактивнијим чинили су се филмови као повод да се по повратку из биоскопа код куће имитирају делови појединих сцена. Иако ни један филм из тог периода није оставио посебан утисак, нити остао дуже у сећању, занимљивом се чинила могућност да бар на неко време буде неко други. - Било ми је занимљиво да будем нека друга личност, а кад сам се поверила мами како бих волела да се бавим позориштем није ме схватила озбиљно. Рекла ми је да за то има времена, а како је већ завршен пријем у драмски студио Краљевачког позоришта саветовала да сачекам следећу прилику. Следеће године је сазнала да је група већ формирана, што ми је јако тешко пало, а и даље мислим да је то био начин да ме одврати од намере да се бавим овим послом – прича Кристина. Да се у животу много тога не дешава без разлога потврдио је необичан догађај у једном од краљевачких бутика, а тренутак кад се из кабине за пробу појавила пред продавачицом Јасмином Радовић био је одлучујући за све што ће се дешавати у наредном периоду. Јасмина је у то време водила драмски студио и припремала завршну представу за коју јој је недостајала још једино погодна особа за улогу принцезе. Идеалном јој се учинила Кристинина појава што је било довољно да јој понуди оно што је са толиким нестрпљењем дуго прижељкивала.
Ма колико деловало чудно учинило се да се као у тренутку остварују сви снови. Укључење у драмски студио потврдило је да постоји значајна разлика у годинама у односу на друге чланове, па иако идеја о учешћу у представи није реализована отворила је пут ка драмском студију Краљевачког позоришта. Иако је позив за аудицију истакнут у свим средњим школама, а Кристина у пролазу поред једног таквог само летимично бацила поглед не обраћајући превише пажње, за одлазак се још једном корисном показала препорука Јасмине Радовић која се потрудила да помогне у припреми онога на основу чега би комисија могла да донесе одговарајућу одлуку. - Говорила сам улогу Соње из „Ујка Вање“ и део из Петраркиног „Сонета“. Изашла сам пред комисију прва од нас двадесетак, јер увек прва пробијам лед без обзира шта ће бити даље. Са ове тачке гледишта то што сам извела било је лоше, али сам ипак желела да пробам. Тражили су од мене да направим неке импровизације и потврдили да ће, онима који задовољавају услове, јавити резултате. Иако сам била убеђена да сам прошла пет дана је трајала агонија док ми није јављено да пробе почињу 24. септембра. Мојој срећи није било краја и не знам да ли сам била срећнија тада или кад ми је Јасмина предложила да будем принцеза – каже Кристина. У развоју личност значајним се сматра подршка породице, а Кристина је имала увек без обзира да се избор њеним члановима допадао мање или више. Десетак оних за које је процењено како могу да изнесу терет укључено је у рад драмског студија у оквиру кога су правили прве озбиљније кораке ка успешној глумачкој каријери у чему су им помагали искуснији чланови Краљевачког позоришта. Све чешћи долазак у позориште прилика је за ближи контакт са представама какве су „Самоубиствена пепељуга“, „Зла жена“, „Краљевачки чабаре“ и друге, а посебну пажњу будуће глумице привлачиле су Биљана Талић и Ана Јеротијевић као једине
57
58
МАГАЗИН 6.6.2021.
59
6.6.2021.
МАГАЗИН
60
школоване у не сувише великом позоришном ансамблу. Све што се дешавало остављало је јак утисак, поготово појава Јелене Бартуловић која је код млађих изазивала дивљење и жељу да у њеним годинама изгледају бар приближно тако. Прва премијера је нешто што се дуго памти, а „Женски разговори“ као круна рада у драмском студију знатно дуже због чињенице да је изазвала одушевљење публике због чега се нашла на редовном репертоару позоришта. Приближавање краја школовања и успех представе били су повод за размишљање о позоришту као трајном опредељењу, а значајан корак ка том циљу је упис на неку од високошколских установа које профилишу будуће глумце. - У том периоду више не идем него што идем у школу, а разлог за такво понашање увек је било позориште. Те 2008. године у позоришту су почеле припреме представе „Клопка за беспомоћног човека“ у режији Владе Попадића због чега је у Краљево из Крушевачког позоришта дошао Бојан Вељовић од кога сам први пут сазнала да, поред београдског Факултета драмских уметности, постоји и академија у Новом Саду. У „Клопци за беспомоћног човека“ радила сам као суфлер, била у прилици да видим како настаје представа, и била очарана свим што се дешавало, колико пробама толико и новим сазнањима како шта функционише, шта значи бити на сцени а шта иза ње. Као награду што сам била пажљива потписана сам као асистент режије што је за мене било као да сам режирала представу – признаје Кристина. И док су родитељи прижељкивали да у породици након следеће четири године имају правника у Кристининој глави се учвршћивала жеља да по сваку цену постане глумица. Повод за страх од неуспеха је сазнање да у породици није било никога ко се бавио овим, или сличним, занимањем али и довољно чврсто утемељено уверење у јавности да је за факултете који се сматрају елитним поред талента и знања
потребно још по нешто. То нешто Јевтовићи нису имали што је било додатни повод за страх од неуспеха. Први покушај да се упише на Факултет драмских уметности након треће године средње школе, кад је нову класу преузимала Гордна Марић, завршио се неуспехом понајвише због треме која је до те мере оставила траг на извођење да у свести готово да и не постоји сећање на ту епизоду у животу. Неуспех на кандидаткињу није деловао негативно и због тога што је покушај везан за жељу да осети атмосферу пријемног испита и боље се припреми за нови покушај следеће године. Родитељи су у оваквим ситуацијама много опрезнији што је резултирало жељом да се као алтернативни изабере још један факултет, у овом случају правни на коме је на пријемни испит требало доћи са довољно знања из историје и српског језика. Податак да се термини за полагање пријемних испита на београдској и новосадској академији нису поклапали био је довољан за одлуку да покуша на оба места, на првом без великог оптерећења јер је акценат стављен на Нови Сад. - У Новом Саду је класу примао Љубослав Мајара за кога до тада нисам чула. Предивно сам се осећала у односу на стрес у Београду па сам на пријемни испит изашла крајње опуштено, као да сам трему оставила на претходном и овде се осећала растерећено, а кад се осврнем на тај период мислим да ми је то и помогло да се упишем. У други круг је ушло нас тридесет од којих је требало изабрати десет или једанаест. Пет дана смо са професорима радили вежбе дикције, технике гласа, сценског покрета, игара и глуме да би шестог полагали завршни испит. Знала сам да су седам дана од почетка припрема до објављивања резултата мојих седам дана, па то време нисам ни спавала, а због свега што се дешавало изгубила пуних пет килограма. Иако је било бољих и талентованијих од мене све време сам била убеђена да ћу успети јер знам колико сам
вредна, колико се трудим и колико сам спремна да радим на себи. Уз све то вођена сам уверењем да им на академији треба неко ко жели да ради, а не неко ко је готов глумац. Одрадила сам пријемни најбоље што сам у том тренутку могла и кад сам дошла да видим резултате, од вршњака који су стигли раније и били срећни док плачу, сазнала да сам прошла, али нисам веровала док не видим на списку сопственим очима. Иако су имена била исписана црним маркером на белом папиру, и не могу да се не виде, ја гледам а не видим. Од шест девојака које су уписане у јунском року била сам на петом месту, па сам десет пута гласно прочитала своје име и презиме које је било исписано. Узела сам телефон, истрчала на улицу, зовем тату и вриштим, а он ме теши и каже како могу да покушам и следеће године. Била сам у потпуном шоку због чињенице да сам примљена што је до тада личило на научну фантастику – каже Кристина. Колико је овакво полагање пријемног испита напорно и стресно на најбољи начин потврђују многи који у дугом периоду након њега збпог неуспеха нису могли лако да се привикну на чињеницу да су га доживели. Такво понашање није необично ни за оне који су пребродили значајну препреку, а у случају Кристине Јевтовић умор који је достигао врхунац након објављивања резултата манифестовао се у чврстом сну који је трајао скоро 24 сата. У том периоду брат је, с времена на време, улазио у собу како би проверио да ли уопште дише. Иако родитељи нису били одушевљени избором факултета чини се да су били срећни због сазнања да је њихова мезимица успела да изгура своје. Податак да је у јунском року формиран само женски део класе, што се догодило први пут, одлучујуће је утицао да у јесењем буде допуњена остатком како би већ првог дана октобра могло да почне формирање нове генерације глумаца. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
61
МАГАЗИН
6.6.2021.
www.minjina-kuhinjica.com
62
Из Мињине кухињице
МЕКАНЕ ПИЦА РОЛНИЦЕ Потребно:
За тесто: 200 мл топлог млека 1 кесица сувог квасца (7г) 1 кашичица шећера 100 киселе павлаке 20 %мм 120 мл Витал уља 1 кашичица соли 1 кашика Витал сирћета 600 – 650 г брашна, меко Т-400 1 беланце Витал Стони маргарин
Фил: 150 г свињске печенице 150 г шампињона 150 г качкаваља оригано жуманце + кашика млека Витал кечап и мајонез
У млако млеко сипајте кесицу сувог квасца, кашичицу шећера и брашна. Оставите 5 минута. Додајте киселу павлаку, уље, со и брашном замесите место. Оставите 30 минута да тесто надође. Надошло тесто поделите на два дела. На побрашњеној радној подлози први део развуците у правоугаоник. Премажите кечапом и мајонезом. Преко ставите изрендану печеницу, шампињоне, качкаваљ и оригано. Премажите жумацетом горњи део теста који нисте филовали. Уролајте и исцеците на 10 ролница. Сложите на плех обложен папиром за печење и благо их притисните. Премажите жуманцетом, а ако га немате довољно додајте му каику млека. На врх ставите комадић маргарина. Пеците у загрејаној рерни на 200 °Ц око 20-25 минута. На исти начин припремите и од другог дела теста.
63
64
МАГАЗИН 6.6.2021.
На репертоару Биоскопа “Кварт” Крудс: Ново доба
Свету је 2013. године представљена прва породица праисторије, Крудси. Ова комедија, номинована за Оскара, прича о суочавању једног клана са светом који се мења. Био је то ванвременски подсетник на важност породице и то колико смо мало еволуирали. Николас Кејџ, Ема Стоун, Рајан Рејнолдс, Кетрин Кинир, Кларк Дјук, уз Лесли Ман и Питера Динклиџа, придружују се породици Крудс како би се суочили с највећом претњом откад су напустили пећину, а то је друга породица. Породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје деведесет пет минута а настала је према сценарију Кевина и Дега Хејгмена. Режију потписује Џоел Крафорд, а у верзији на српском језику улоге тумаче Срђан Тимаров, Паулина Манов, Ђурђина Радић и Сергеј Булатовић. Филм се приказује до 16. јуна, а пројекције почињу у 18 сати.
Злица
Филм „Злица“, чија је радња смештена у срцу Лондона седамдесетих година прошлог века у јеку панк покрета, прати младу обманама склону Естелу, одлучну да се прослави у свету дизајна. У тумарању улицама Лондона придружује јој се млади лоповски двојац, који подржава њену глад за несташлуком. Једног дана склоност ка дизајну и моди запашће за око модној легенди, бароници Вон Хелман, а повезаност двеју дама покренуће низ догађаја и открића која доводе да Естела прихвата своју опаку страну и постане осветољубива Злица. Породичну авантуру у 2Д формату, у трајању четрнаест минута дуже од два сата, Крејг Гилеспи је режирао према сценарију Дејне Фокс и Тонија МакНамаре, а главне улоге тумаче Ема Стоун, двострука оскаровка Ема Томпсон, Пол Волтер Хаусер, Емили Бичам и Џоел Фрај. Филм се приказује до 9. јуна, а пројекције почињу у 19,45 сати.
Тихо место 2
„Тихо место 2“ је наставак истоименог напетог хорор трилера Џона Красинског из 2018. године. Након смртоносних догађаја који су се одиграли, породица Абот је принуђена да се суочи са страхотама спољашњег света, док њени чланови настављају борбу за опстанак у тишини. Присиљени су да се упусте у непознато и брзо схватају да, уколико испусте звук, створења која их лове нису једина претња која вреба. Хорор трилер у 2Д формату, чије трајање за седам минута премашује сат и по, Џон Карсински је режирао према сценарију који је написао са Скотом Беком, а водеће улоге тумаче Цилијен Марфи, Емили Блант, Ноа Џупе, Милисент Симондс и Џимон Хонсоу. Филм се приказује до 9. јуна у пројекцијама које почињу два сата пре поноћи.
65
МАГАЗИН
6.6.2021.
Филмови које смо гледали - 1964.
66
67
Гологузи смо и безглави, а, они нам упорно „кроје капу“!.
МАГАЗИН
6.6.2021.
Из кризе у кризу, газимо дубоко, и стално гурамо себи „прст у око“!
68
Добрица Кобрица
ЧАКАНОВИЋ
Свакој власти склањајте се и
и, народ „абер“ шаље: и Ви од нас – што даље!
Када стање, до краја засеру, тада уведу „привремену меру“!?
69
Прво званично такмичење на реконструисаном стадиону
МАГАЗИН
6.6.2021.
ПРАЗНИК АТЛЕТ
70
ТИКЕ КРАЈ ИБРА - Краљево употпунило спортску инфраструктуру објектом направљеним по светским стандардима што је повод да се Атлетском клубу „Краљево“ повери организација државног првенства. - За наслов првака у некој од четрдесет дисциплина пријављено двеста седамдесет седам такмичара из педесет осам атлетских клубова. - Током два јунска дана напади на личне и државне рекорде и норме за учешће на значајним међународним такмичењима, Олимпијским играма и Европском првенству. - Од 14. августа на истом стадиону Балкански шампионат за млађе јуниоре. - Наредне године међународни атлетски митинга
71
коро педесет година од како је поред Ибра изграђен атлетски стадион у овај спортски објекат готово да није ништа улагано, па је полако почео да пропада да би коначно клонуо и елиминисао најмању могућност за одржавање било каквих такмичења. Са стадионом је замирала и атлетика, па су краљевачки атлетичари изгубили примат који су деценијама држали у неколико спортских дисциплина, пре свега тркачких. Последњих деценија тињала је жеља спортских радника за реконтрукцијом значајног спортског објекта, а доживела кулминацију 2018. кад су коначно почели радови на реконструкцији и доградњи атлетског стадиона. И док су атлетичари и спортски радници жељно очеки-
МАГАЗИН
6.6.2021.
С
72
вали завршетак радова било је критичара који су у сваком померању рока тражили повод за критику представника актуелне власти. У међувремену је отказано неколико значајних такмичења, међу њима и интернационалног карактера, а онда је пре неколико дана, без велике помпе, објављено да ће на реконструисаном стадиону бити одржано државно првенство у атлетици у мушкој и женској конкуренцији. Из Српског атлетског савеза стиже потврда да је Краљево употпунило спортску инфраструктуру објектом направљеним по светским стандардима, што је повод да се Атлетском клубу „Краљево“ повери организација државног првенства за које је учешће пријавило двеста седамдесет седам
такмичара из педесет осам атлетских клубова који ће се надметати у четрдесет дисциплина. Међу тренутно најбољим атлетичарима Србије су јуниорска рекордерка у трци на сто метара Ивана Илић и најбржа сениорска спринтерка Милана Тирнанић. Драгана Томашевић брани титулу државне шампионке у бацању диска, а у бацању копља очекује се окршај водећих јуниорки на светским ранг листама, Адриане Вилагош и Марије Вученовић. На залетишту скока увис су Ангелина Топић и Зорана Рокавец, а за титулу најбоље у скоку удаљ бориће се чак шеснаест атлетичарки. На стазу се враћа опорављени Елзан Бибић у настојању да, на стази дугој километар и по, надмаши Николу
Бурсаћа и Милоша Малешевића. У атлетском савезу очекују да Бошко Кијановић нападне лични рекорд у трци на четири стотине метара, млађи сениори Јасмин Халили и Славко Стевић одмере снаге у скоку увис, а Ања Лукић и Милица Емини помере границе личног рекорда у трци на сто метара са препонама. У бацању кугле очекује се жестока борба између Асмира Колашинца и Армина Синанчевића, док ће у скоку удаљ ривали бити Страхиња Јованчевић и Лазар Анић. Први дан првенства Србије отпочео је скоком с мотком за жене а, након кратког прекида због свечаности отварања шампионата, настављен такмичењем у бацању кладива, квалификационим тркама на сто мета-
ра и троскоком за жене. По сатници такмичења планиране су квалификације трка на сто метара за мушкарце, сто десет метара са препонама и хиљаду и по метара у обе категорије. Након финалних трка на сто метара уследиле су две квалификационе трке на четири стотине метара у женској и мушкој конкуренцији, скок у даљ за мушкарце и бацање диска у женској конкуренцији. До истека првог такмичарског дана на програму су биле трке на пет хиљада метара и штафете четири пута сто метара у мушкој и женској конкуренцији. Богат спортски програм другог такмичарског дана почиње данас на половини између трећег и четвртог поподневног сата надметањима у ско-
ку с мотком за мушкарце и бацању кладива у женској конкуренцији, а такмичење се завршава штафетом четири пута четири стотине метара за мушкарце чији је старт планиран двадесетак минута пре осам сати поподне. Лепо време и услови које пружа реконструисани стадион повод су за очекивање обарања личних и државних рекорда, али и испуњење норми за предстојећа међународна такмичења, Олимпијске игре и Европско првенство у атлетици. Већ 14. августа на истом стадиону почиње Балканско првенство за млађе јуниоре, а атлетски радници за наредну годину најављују одржавање међународног атлетског митинга. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
73
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 6. И 12. ЈУНА
МАГАЗИН
6.6.2021.
6. јун
74
1508 — Максимилијан I, цар Светог римског царства поражен од стране Млечана у Фурланији. Заузврат потписује трогодишње примирје и препушта неколико територија Венецији. 1513 — Италијански ратови: битка код Новаре - Масимилијано Сфорца уз помоћ швајцарских најамника наноси пораз Французима и поново преузима власт у Милану. 1523 — Густав Васа је изабран за краља Шведске, што је означио симболични крај Калмарске уније. 1654 — Абдицирала шведска краљица Кристина од Шведске под оптужбама за расипништво и разузданост, а на престо је дошао Карл X Густав. Краљица је остатак живота провела по културним центрима Европе, а сахрањена је у цркви Светог Петра у Риму. 1683 — У Оксфорду, у Енглеској отворен први јавни музеј у свету “Ешмолиен”. 1801 — Мировним споразумом у Бадахозу завршен шестогодишњи рат између Шпаније и Португалије. Португалија је изгубила део територије источно од реке Гвадијане. 1859 — Квинсленд је постало одвојена колонија од Новог Јужног Велса. 1871 — Немачка је анектирала Алзас, након пораза Француске у француско-пруском рату. 1919 — Укинута је Република Прекомурје. 1933 — У Њу Џерзију је отворен први ауто биоскоп, који је могао да прими 400 аутомобила. 1941 — Адолф Хитлер издао Комесарско наређење тј. Смернице за третман политичких комесара (Richtlinien für die Behandlung poliJscher Kommissare). Наређење је захтевало да сваки
совјетски политички комесар откривен међу заробљеним војницима буде одмах стрељан. 1942 — Амерички понирући бомбардери су потопили четири јапанска носача авиона у бици код Мидвеја. 1944 — Савезничке снаге у Другом светском рату искрцале се у Нормандији у највећем десанту у историји. 1949 — Објављена књига Џорџа Орвела “1984”, визија света којим влада Велики Брат. 1954 — Преносом манифестације „Фестивал цвећа“ из Швајцарске почела је с радом Евровизија, телевизијска мрежа европских земаља. 1967 — Египат затворио Суецки канал, дан после избијања израелскоарапског рата. 1972 — У експлозији у руднику угља у Родезији је погинуо 431 рудар. 1981 — У најтежој несрећи у историји железнице погинуло најмање 800 људи кад је седам вагона претрпаног путничког воза исклизнуло из шина и пало у реку Коси у држави Бихар у Индији. 1982 — Израел почео инвазију Либана у настојању да истера припаднике Палестинске ослободилачке организације. 1984 — Тетрис, једна од најпознатијих видео игара, је угледала светлост дана. 1984 — У сукобу војске и екстремистичких Сика који су се забарикадирали у комплекс „Златног храма“ у Амрицару, према индијским војним изворима погинуло је најмање 250 Сика и 47 војника. Поједини медији су објавили да је погинуло око хиљаду људи. 1985 — Израел је после трогодишње окупације повукао већи део снага из Либана, али је задржао гранични појас унутар те земље.
1994 — Срушио се кинески авион који је летео на унутрашњој линији из туристичког центра Си’ан. Погинуло је свих 160 путника и чланова посаде. 1995 — У Јужноафричкој Републици укинута смртна казна. 2000 — Ференц Мадл постао нови председник Мађарске. 2001 — Посланик Либералног савеза Весна Перовић постала је председница Скупштине Црне Горе, као прва жена у историји Црне Горе изабрана на ту функцију. Францускиња Мари Бремонт, за коју се веровало да је најстарија особа на свету, умрла је у сну у 115-ој години
живота. 2002 — Индијске снаге безбедности убиле су Мохамеда Рафика Лонеа, вођу исламске побуњеничке групе Харкат-ул-Џехади, која се бори за припајање индијске провинције Кашмир Пакистану. 2003 — Жена, бомбаш самоубица, усмртила је себе и још најмање 17 људи, улазећи у аутобус у северној руској републици Осетија, која се граничи са Чеченијом. 2006 — Република Србија, као следбеник Србије и Црне Горе, постала независна и међународно призната држава.
7. јун 1099 — Крсташи Првог крсташког похода почињу са опсадом Јерусалима. 1494 — Португалски краљ Жоао II и шпански краљ Фердинанд II Арагонски су потписали споразум из Тордесиљаса
о подели Новог света.* 1523 — Након победе над Данцима, Густав Васа проглашен, као Густав I, краљем Шведске. Тиме је укинута Калмарска унија формирана 1397. између Шведске, Данске и Норвешке. 1861 — У америчком граду Њу Орлеансу изведена прва представа стриптиза. 1862 — САД и Велика Британија потписале споразум о сузбијању трговине робљем. 1896 — Прва биоскопска представа у Београду. Види Историја филма 1905 — Норвешки парламент (Стортинг) донео одлуку о раскиду уније са Шведском и свргнуо с престола краља Оскара I који се противио тој одлуци. За новог краља изабран је дански принц Карл под називом Хакон VII. 1917 — Британска војска је детонирала 19 амоналских мина испод немачких ровова, усмртивши 10.000 особа у најсмртоноснијој ненуклеарној експлозији коју је изазвао човек. 1921 — Отворен први парламент Северне Ирске. 1929 — Италијански парламент је ратификовао Латерански споразум, чиме је успостављен Ватикан у Риму. 1939 — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД. То је била прва посета британског монарха овој земљи. 1942 — Окончана четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату; Почео је немачки напад на Севастопољ. 1948 — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према којем су комунисти преузели власт у земљи. 1971 — Совјетски васионски брод Сојуз II спојио се у земљиној орбити са свемирском станицом Саљут 1. 1973 — Канцелар Западне Немачке Вили Брант допутовао је у Израел, у прву посету једног западнонемачког лидера овој земљи. 1974 — У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Ју-
гославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме. 1981 — Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор „Осирак“ близу Багдада. 1983 — Лансирана Венера-16, совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вештачки сателит) намењена за истраживање планете Венере. 1988 — У Бангладешу ислам проглашен државном религијом, а јаке полицијске снаге стављене су у стање приправности да би спречиле протесте противника ове одлуке. 1990 — Представнички дом америчког Конгреса изгласао забрану продаје компјутера и телекомуникационе опреме Совјетском Савезу док Москва не отпочне преговоре о независности Литваније. 1992 — Седам дана након последњег договора о прекиду ватре, борбе на босанско-херцеговачком ратишту су настављене. У Сарајеву су артиљеријски дуели трајали по двадесет сати. 1996 — Војна хунта Мјанмара (бивша Бурма) донела је закон којим је онемогућила рад Националне лиге за демократију, главне опозиционе партије под вођством Аунг Сан Су Цхи, добитнице Нобелове награде за мир. 1998 — Јаке полицијске снаге Републике Србије растуриле су у Приштини протесте косовских Албанаца који су 57. дан узастопно протестовали против српских власти под мотом „Косово-највећи затвор на свету“. 1999 — У Индонезији одржани демократски парламентарни избори, први пут након 40 година. 2000 — У Коломбу, главном граду Шри Ланке погинуле 22 особе, међу којима и један министар, а око 600 је рањено када је бомбаш-самоубица активирао експлозив на прослави Дана ратних хероја у том граду. 2001 — Бивши аргентински председник Карлос Менем стављен је у кућни притвор, због наводне трговине оружјем. Шест месеци касније укинут му је притвор у недостатку доказа да је био на челу те илегалне трговине. 2011 — У Приштини су запаљена два возила Еулекса.
75
МАГАЗИН
6.6.2021.
8. јун
76
1775 — Британске снаге су поразиле Континенталну војску у бици код Троа Ривјера, последњој великој бици вођеној на територији Квебека, која је била део инвазије америчких колониста на Квебек. 1871 — Аустроугарски цар Франц Јозеф I објавио одлуку о укидању Војне крајине. Одлука спроведена 1873. Крајина била аустријски гранични појас према Турској, по успостављању Аустроугарске монархије. По увођењу опште војне обавезе изгубила војни значај. 1883 — Француска успоставила контролу над Тунисом, својим протекторатом од 1881. Тунис стекао независност 1956. 1922 — Принцеза Марија Хоенцолерн-Зигмаринген се удала за краља Александара I Карађорђевића. 1929 — Маргарет Бондфилд постављена за министра рада, као прва жена у влади у историји Уједињеног Краљевства. 1940 — Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајзенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста. Погинуло више од 1.500 људи. 1941 — Британске снаге и јединице Слободне Француске у Другом светском рату извршиле инвазију на Сирију да би спречиле оснивање база Сила Осовине. 1942 — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале највећи аустралијски град Сиднеј. 1965 — Армија САД у Јужном Вијетнаму добила овлашћење да предузима офанзивне операције. 1972 — Фотограф Асошијетед преса Ник Ут је снимио слику награђену Пулицеровом награду на којој гола деветогодишња Фан Ти Ким Фук трчи по путу након што је изгорела после напада напалмом. 1986 — Упркос оптужбама да је као нацистички официр у Другом светском рату одговоран за злочине у Југославији и Грчкој, бивши генерални секретар УН Курт Валдхајм изабран за председ-
ника Аустрије. Бојкотовао га готово цео свет. 1989 — Поморски арехолог др Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк. 1995 — Група америчких маринаца успешно окончала акцију спасавања капетана Скота О’Грејдија, чији је авион F-16 шест дана раније у северозападној Босни успешно оборила Војска Републике Српске. 2001 — Бриселски суд прогласио кривим и затражио доживотну робију за четири особе, међу њима две опатице, због злочина у Руанди. Савет министара Руанде у децембру саопштио да је у тој земљи 1994. убијено више од милион људи. У једној школи у Икеди, у Јапану, душевно поремећен човек ножем усмртио осам ученика, а 15 наставника и ученика ранио. 2004 — Председник Кине Ху Ђинтао допутовао у посету Пољској, прву посету неког шефа кинеске државе Варшави после 55 година.
9. јун 68 — Римски цар Нерон извршио самоубиство пошто га је Сенат прогласио непријатељем народа и осудио на смрт. 518 — Источноримски (византијски) цар Јустин I ступио на престо. Његова влада била је увод у сјајно доба његовог сестрића и наследника Јустинијана I. 721 — Одо Велики је поразио Мавре у бици код Тулуза. 1357 — У Прагу на Влтави почела градња каменог моста који је добио назив Карлов мост по имену тадашњег цара Немачко-римског царства и чешког краља Карла IV. Према предању, датум почетка градње одредили астролози. 1462 — Последњи босански краљ Стјепан Томашевић, уздајући се у помоћ хришћанске коалиције, отказао данак турском султану Мехмеду II и признао врховну власт угарског краља Матије I Корвина. Турци 1463. освојили Босну и погубили Стјепана. 1815 — Завршен Бечки конгрес, ко-
ји је заседао од септембра 1814, када су га сазвале велике силе да би отклониле последице Француске револуције и Наполеонових ратова у европским земљама. Представник Срба у Бечу, прота Матија Ненадовић, покушао преко руског цара Александра I да заинтересује Конгрес за српско питање, али није успео због противљења Аустрије и Енглеске. 1875 — На брду Градац код Невесиња избио устанак Невесињска пушка. 1898 — Потписан споразум којим је Кина Великој Британији Хонгконг уступила на 99 година. Хонгконг враћен Кини 1. јула 1997. 1914 — У Београду свечано откривен споменик српском просветитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Споменик постављен на улаз у Калемегдан, а после Првог светског рата пренет у парк на Студентском тргу.
1923 — У Бугарској државним ударом оборена влада Александра Стамболијског, лидера Земљорадничког народног савеза Бугарске. Неколико дана после преврата Стамболиски и његови сарадници убијени. 1928 — Енглески микробиолог Александер Флеминг пронашао пеницилин. Његово откриће искоришћено тек 10 година касније када су га Хауард Флори и Ернст Чејн применили као први антибиотик. Њих тројица 1954. поделила Нобелову награду за медицину. 1934 — Настао Паја Патак, један од најпопуларнијих ликова у стриповима америчког цртача, филмског аниматора и продуцента Волта Дизнија. 1943 — Приликом немачког бомбардовања партизанских положаја на Милинкалдама, битке на Сутјесци, рењен Врховни командат НОВЈ Јосип Броз Тито. Том прилком су погинули:
Ђуро Вујовић, пратилац Врховног командата и народни херој, члан британске војне мисије капетан Бил Стјуарт и још неколико партизана. 1945 — Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије донело Закон о конфискацији имовине и извршењу конфискације, на основу којег је држава преузела имовину Трећег рајха и југословенских држављана који су сарађивали са окупатором. Југославија с Великом Британијом и САД постигла споразум којим је Јулијска крајина подељена на две окупационе зоне, А и Б. Прва пала под савезничку, друга под југословенску војну управу. 1972 — Амерички бомбардери напали Ханој и Хајфонг. То је било најжешће бомбардовање Северног Вијетнама од почетка Вијетнамског рата. 1972 — Велике кише су изазвале пуцање бране у Црним брдима у Јужној Дакоти, што је изазвало бујицу која је усмртила 238 особа. 1991 — Од последица ерупције вулкана на планини Пинатубо на Филипинима погинуло стотинак људи, 250.000 остало без домова. 1995 — Колумбијска полиција ухапсила вођу картела Калија Хилберта Родригеса Орехуелу, шефа највећег светског синдиката дроге. 1999 — Представници Војске Југославије и НАТО-а потписали Кумановски споразум којим су окончани ваздушни удари НАТО-а на Југославију, а на Косову, на основу резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, распоређене међународне снаге, међу њима највећи број војника из земаља-чланица НАТО-а. С повлачењем војске и полиције са Косова масовно почели да одлазе и Срби и Црногорци. Према извештајима државних медија, више од 2.000 људи убијено, а око 5.000 рањено у нападима НАТО-а на Југославију, који су почели 24. марта. Тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе.2000 — СБ УН продужио
мандат мировним снагама УН на Косову, не обазирући се на захтев Југославије да се те снаге повуку. 2001 — Пакистански суд осудио је бившег премијера Беназир Буто на три године затвора због одбијања да се појави у суду пред којим је оптужена за корупцију.
10. јун 1610 — Први холандски досељеници искрцали се на острво Менхетн, сада централни део Њујорка. Холанђани 1626. за неколико бала тканине и јефтину бижутерију од Индијанаца откупили острво и на његовом јужном делу подигли насеље Нови Амстердам. 1719 — Римско-немачки цар Карло VI протерао Шпанце са Сицилије. 1793 — У Паризу отворен први јавни зоолошки врт. 1868 — У Кошутњаку, у Београду у атентату убијен је кнез Михаило Обреновић. Атентатори су ухапшени, одмах осуђени и стрељани на Карабурми. За учешће у завери оптужен је бивши кнез Александар Карађорђевић. 1918 — Италијански торпедни чамац потопио аустроугарски бојни брод Сент Иштван у Јадранском мору: више од 60 погинулих. 1898 — Америчке трупе у Шпанскоамеричком рату извршиле инвазију на Кубу. 1909 — Први пут употребљен сигнал SOS, када је линијски брод Славонија компаније Кјунард, доживео бродолом на Азорским острвима. 1924 — Фашисти киднаповали и потом убили Ђакома Матеотија, лидера италијанских социјалиста. 1940 — Италија, као савезник Немачке у Другом светском рату, објавила рат Француској и Уједињеном Краљевству. 1942 — Нацисти су у Другом светском рату потпуно уништили чешко село Лидице, што је била одмазда за атентат на нацистичког протектора Чешке и Моравске и једног од најзначајнијих Хитлерових сарадника Рајнхарда Хајдриха. Атентат 27. маја извршили Јозеф Габчик и Јан Кубиш, чешки командоси-падобранци послати из Вели-
77
6.6.2021.
МАГАЗИН
78
ке Британије. 1945 — Почело је суђење у Београду четнику Дражи Михаиловићу, другим припадницима четничког покрета и званичницима Недићеве администрације. 1967 — Завршен шестодневни израелско-арапски рат у којем је Израел заузео територије Сирије, Јордана и Египта, које укључују источни Јерусалим, Западну обалу, Газу и Синајско полуострво. СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом. 1970 — У Јордану најмање 100 људи убијено у сукобу владиних снага и палестинских герилаца. 1971 — САД укинуле двадесетогодишњи ембарго на трговину с Кином. 1990 — Перуански политичар јапанског порекла Алберто Фуџимори на председничким изборима у Перуу победио књижевника Марија Варгаса Љосу. На првим вишестраначким парламентарним изборима у Чехословачкој од 1946. победио Грађански форум, који је основао књижевник Вацлав Хавел. На вишестраначким изборима у Бугарској изборну победу однела Бугарска социјалистичка партија, бивши комунисти. 1996 — Представници чеченских сепаратиста и Русије потписали споразум којим су утврђене основе за окончање осамнаестомесечног рата у Чеченији. 1997 — По налогу лидера Црвених Кмера Пола Пота убијен један од његових најближих сарадника Сон Сен и 11 чланова његове породице. 1998 — Протестом у Приштини, на којем је тражен долазак снага НАТО на Космет, косметски Албанци прекинули свакодневне получасовне протестне шетње које су под мотом „Косово, највећи затвор на свету“, организовали током два месеца. Протести са истим захтевом одржани су и у Тирани и Скопљу. 1999 — НАТО прекинуо бомбародвање Југославије пошто су се прве јединице Војске Југославије, на основу Кумановског споразума потписаног претходног дана у Куманову, повукле
са Космета. Председник Југославије Слободан Милошевић саопштио да је током агресије НАТО на Југославију погинуло 462 припадника ВЈ и 114 полицајаца. 2001 — Медијски магнат Силвио Берлускони по други пут постао премијер Италије пошто је његова партија освојила 30% гласова више од било које друге партије. Његова влада 59. у Италији од Другог светског рата. 2003 — У Торонту (Канада), први пут у тој земљи, легално склопљен брак два хомосексуалца.
11. јун 1184. п. н. е. — Тројански рат: Троја освојена и спаљена, према Ератостеновим прорачунима. 1042 — Византијска царица Зоја, представница легитимне Македонске династије удала се по трећи пут за Константина IX Мономаха. 1509 — Енглески краљ Хенри VIII се оженио Катарином од Арагона. 1580 — Хуан де Гарај је основао Буенос Ајрес. 1770 — Капетан Џејмс Кук се насукао на Великом коралном гребену. 1770 — Други Континентални конгрес је именовао Томаса Џеферсона, Џона Адамса, Бенџамина Френклина, Роџера Шермана и Роберта Р. Ливинстона у Комитет петорице да напишу нацрт декларације независности тринаест колонија Велике Британије. 1788 — Руски истраживач Герасим Исмаилов ступио на Аљаску. 1837 — Побуна у Бостону, етнички сукоби енглеских и ирских досељеника у Америци. 1901 — Нови Зеланд је анектирао Кукова Острва. 1903 — У конаку Старог двора у Београду, убијени су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин (29. мај по старом календару). 1917 — Александар I је наследио престо Грчке, пошто је његов отац Константин I абдицирао под притиском савезничких армија које су окупирале Атину. 1935 — Проналазач Едвин Армстронг први пут је јавно демонстрирао FM
радио-дифузију у САД, у Алпајну у Њу Џерзију. 1937 — Стаљинове чистке: СССР погубио осам војних вођа по наређењу Јосифа Стаљина. 1940 — Други светски рат: Британске снаге бомбардовале су Ђенову и Торино у Италији. 1940 — Други светски рат: Први напад италијанског ваздухопловства на Малту. 1955 — 83 особе рањене и најмање 100 повређено када се два аутомобила сударила на трци Великој награди Ле Мана. 1962 — Френк Морис, Џон Англин и Кларенс Англин постали једини затвореници који су успешно побегли из затвора на острву Алкатраз. 1963 — Гувернер Алабаме Џорџ Волас стајао је на вратима Аудиторија
Фостер на Универзитету Алабаме у покушају да спречи двојицу црних студента да похађају наставу. 1963 — Будистички редовник Тит Кван Дик се спалио бензином на прометној раскрници у Сајгону како би протестовао против недостатка верских слобода у Јужном Вијетнаму. 1964 — Ветеран Другог свјетског рата Валтер Зајферт масакрирао је осморо деце и двоје наставника ручно израђеним копљем и бацачем пламена у основној школи у немачком Келну. 1988 — Почаст 70. рођендану Нелсона Манделе на Стадиону Вембли у Лондону. 1989 — Мајкл Ченг, амерички тенисер, је постао најмлађи победник Ролан Гароса. 1999 — Руски батаљон из састава
СФОР-а прешао границу СРЈ и приспео на Косово и Метохију као прва јединица из састава КФОР-а, запосевши аеродром Слатина код Приштине. 2001 — Тимоти Маквеј је погубљен због своје улоге у нападу у Оклахома Ситију.
12. јун 1667 — Жан Батист Дени, лекар Луја XIV, извео је прву успешну трансфузију крви петнаестогодишњем дечаку користећи крв овце. 1683 — Турска војска почела другу опсаду Беча. Град је у септембру исте године ослободио пољски краљ Јан Собјески. 1691 — Ахмед II на турском престолу наследио султана Сулејмана II у веома тешким приликама за царство. Водио је неуспешне ратове против Аустрије, Венеције и Русије и био присиљен да прихвати неповољне услове Карловачког мира 1699. 1798 — У походу на Египат Наполеон Бонапарта заузео острво Малта. 1848 — Мађарска војска напала Сремске Карловце, седиште Срба у Угарској, што се сматра почетком мађарско-српског рата 1848. године. 1849 — Мађари топовима с Петроварадина скоро потпуно уништили Нови Сад бранећи се од напада војске хрватског бана Јелачића, који је као аустријски официр имао наређење да угуши мађарску револуцију. 1898 — Током Америчко-шпанског рата лидер филипинског револуционарног покрета генерал Емилио Агиналдо прогласио, уз подршку САД, независност Филипина. 1900 — Немачки Рајхстаг усвојио закон о повећању немачке ратне поморске флоте, која ће потом постати једна од најјачих у свету. 1917 — Грчки краљ Константин I абдицирао у корист старијег сина, принца Александра. 1934 — Влада Бугарске, која је дошла на власт превратом у мају 1934, забранила је политичке партије. 1936 — На Малом Калемегдану у Београду отворен Зоолошки врт, у којем је до 1941. сакупљено око 1.200
животиња. 1964 — Нелсон Мандела, Волтер Сисулу и још шест вођа антирасистичког покрета у Јужној Африци, осуђени су на доживотну робију. 1964 — Врховни суд САД је донео пресуду у случају Лавинг против Вирџиније, прогласивши неуставним законе који су криминализовали бракове између особа различитих раса. 1976 — У државном удару у Уругвају оборен председник Хуан Бордабери и почела је деветогодишња војна диктатура. 1987 — Бивши цар Централноафричке Републике Жан Бедел Бокаса је осуђен на смрт због злочина извршених током 13-годишње владавине. 1988 — У Бангладешу избиле демонстрације због уставног амандмана усвојеног пет дана раније, којим је ислам постао државна религија. 1991 — Борис Јељцин изабран за председника Русије на првим непосредним председничким изборима у тој земљи. 1993 — Амерички авиони бомбардовали главни град Сомалије Могадишу у покушају да униште герилце генерала Мохамеда Фараха Аидида. 1999 — На Косову и Метохији почело размештање међународних безбедносних снага, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. 2001 — Македонија поништила признање Тајвана, кога је признала две године раније и окренула се политичкој сарадњи са Кином. Последица тадашњег признања је била напуштање кинеског војног контингента мировних снага из Македоније и потпуна НАТО контрола границе ка Косову и Метохији. Мохамед Рашид Дауд Ал-Овали, следбеник терористе Осаме Бин Ладена, осуђен је у Њујорку на доживотни затвор, без права на жалбу, за убиство 213 особа у експлозији бомбе коју је поставио 1998. у амбасади САД у Кенији и учешће у истом терористичком нападу на амбасаду у Танзанији. 2003 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију којом је за годину дана продужено изузеће Американаца од Међународног кривичног суда.
79
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs