Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 499 * 13. јун * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

13.6.2021.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

13.6.2021.

МАГАЗИН

4

У оквиру истоименог пројекта МагазИН открива

Град Краљево подржава Садржаји изне

реализацију пројекта „Непознато Краљево“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања ети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

5

МАГАЗИН

13.6.2021.

У овом броју: Будућност у магли Бољи одговор на изазов Грантови за сто идеја Будимо одговорни На периферији живота Опасност вреба из траве Задовољство почетним корацима

6

12 20 24 28 30 38 46

54 58 60 62 64 68 74

Фото: М. Радовановић

Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Дани планинара Србије на Рудну Оправдана очекивања Времеплов

7

8

МАГАЗИН 13.6.2021.

9

10

МАГАЗИН 13.6.2021.

11

13.6.2021.

МАГАЗИН

12

Драгиша Спасојевић

Тековине демократских промена: Драгиша Спасојевић (2)

БУДУЋНОСТ У МАГЛИ - Просечан бруто домаћи производ по становнику је око осам хиљада, што је знатно мање од просека Европске уније који премашује двадесет хиљада долара. - Вишеструко заостајање српске економије за европским државама се, уз неравномерни регионални развој, сматра одлучујућим разлогом изразито неповољних демографских кретања.

- Боље може бити под условом да се, без политизације, хитно промени стратегија развоја, прилагоди окружењу и светским трендовима. - Нису добро одређени приоритети инвестирања. - Краљево више од три деценије чека обилазницу око града. - Без младих и деце аутопутеви, брзе пруге, тргови, стадиони, хале и лепе улице губе смисао.

- Градско веће скуп најстручнијих људи, а не да се иде по паритету партијске припадности како би се задовољили сви апетити

13

О

МАГАЗИН

13.6.2021.

неравномерном регионалном развоју најбоље сведоче последњи подаци Републичког завода за статистику који потврђују да се две трећине бруто домаћег производа остварује у регионима Београда и Војводине. Шумадија и Западна Србија заједно нису у ситуацији да достигну ни половину онога што се остварује у Београду, а Јужна и Источна Србија ни трећину. Управо то, каже некадашњи директор Дирекције за планирање и изградњу Краљево Драгиша Спасојевић, на најбољи начин потврђује зашто се највећи број становника исељава из источних и јужних делова земље, делом и из Шумадије. Последица се огледа у масовном гашењу села, и смањењу броја становника у мањим градовима и варошицама, док пораст и развој бележе само привредни, културни и финансијски центри као што су Београд и Нови Сад. Добар показатељ тренутног стања, а оно се добрим делом сматра тековином демократских промена у јесен 2000. године, је износ бруто домаћег производа који у Београду износи тринаест и по хиљада долара по глави становника а у регионима Шумадије и

14

Западне Србије безмало три пута мање, или тек нешто мало више него у источним деловима земље. Просечан бруто домаћи производ по становнику је око осам хиљада, што је знатно мање од просека Европске уније који премашује двадесет хиљада долара. У појединим високо развијеним земљама износ је значајно већи од просека који снижавају новопридружене чланице Бугарска, Румунија, Хрватска и Кипар, донекле и мање развијене Грчка и Португалија, а мањи бруто друштвени производ од Србије имају само Албанија, Северна Македонија и Босна и Херцеговина. Вишеструко заостајање српске економије за европским државама се, уз неравномерни регионални развој, сматра одлучујућим разлогом изразито неповољних демографских кретања што води ка ставу да је будућност земље изразито неизвесна. У књизи „Дуго кретање између клања и орања“ стрепњу изражава историчар Милорад Екмечић који будућност српског народа види кроз маглу. Са мало више оптимизма посматра је Спасојевић уверен да може бити боље под условом да се, без политизације, хитно

промени стратегија развоја, прилагоди окружењу и светским трендовима.

- Инвестициони развојни програм последњих година заснива се на интензивном грађевинарству, уз огромно задуживање, неповољну продају рудника и енергетских ресурса и изградњи страних фабрика које запошљавају углавном просту радну снагу. Ретко се граде значајни производна постројења која би запошљавала високообразоване кадрове и квалификовану радну снагу. Иако кажу да нам то намећу странци, ми их у томе подржавано субвенцијама и молимо, уместо да их инфраструктуром коју финансирамо условљавамо за наше паре, земљиште и радну снагу. Структура индустријализације није добра, јер нису добро одређени приоритети инвестирања. Неспорно је да нам требају ауопутеви и добре пруге, али да ли баш у овом обиму и по овом редоследу? Да ли нам сада треба брза пруга Београд - Суботица, која кошта преко милијарду и по евра, а возови Краљево - Лапово и Краљево Сталаћ уопште не раде? Због дотрајалих пруга на релацији Ниш - Прахово често се преврћу цистерне са опасним

материјама, затворена је железничка станица у Београду, а није направљена нова која се гради тридесет година. Исто је са аутобуском станицом и обилазницом око Београда. Нишу је важнија обилазница од брзе железничке пруге за Скопље, а Краљеву железница до Београда и Сталаћа и обилазница око града коју чека више од три деценије. Лепо је да се имају уређени тргови и улице, трговински центри, спортске хале и концертне дворане, али је важнији посао за младе, животни стандард, равномернији развој и већи наталитет, јер без младих и деце аутопутеви, брзе пруге, тргови, стадиони, хале и лепе улице губе смисао. Села одумиру, а ми причамо о пољопривреди као најважнијем српском ресурсу. Ко ће да обрађује земљу? Можда ће аутопутеви и брзе пруге бити од користи да нам људи брже одлазе у иностранство? То су чињенице о садашњем стању које може да се поправи, али уз овакву концепцију развоја и финансирања уз огромно задуживање, а да немамо значајнији помак у прираштају и стандарду становништва, не пише нам се добро -

каже Спасојевић. Осврт на ситуацију у Краљеву сведочи како нема битиније разлике, па се приоритетним сматра јачање наталитета и хитно спашавање села у околини града. Све друго чини се мање важним због стрепње да све што се изгради неће имати ко да користи. Посебно забрињавајућим оцењује се недостатак високообразованих и квалификованих кадрова различитог профила, што је видљиво на градњи новог стамбеног насеља где су ангажовани радници из иностранства. У ситуацији кад две новоотворене фабрике запошљавају велики број радника, на извршавању једноставних послова за које није потребно посебно образовање, оправдано се поставља питање постојања Факултета за машинство и грађевинарство који је својевремено отворен како би задовољио потребе Фабрике вагона, Магнохрома, Прве петолетке и сличних предузећа. У ситуацији кад ниједан од некадашњих индустријских гиганата не ради дипломирани инжењери могу да рачунају на запослење у неком од већих индустријских центара или иностранству.

15

16

МАГАЗИН 13.6.2021.

17

МАГАЗИН

13.6.2021.

Једним од приоритета оцењује се реконструкција старог моста преко Ибра која је одавно требало да се заврши средствима Јавног предузећа „Путеви Србије“. Колико је ситуација критична сведочи податак да је пре пуних десет година завршен пројекат реконструкције, а сличну судбину очекују мостови у Сирчи, Матарушпкој Бањи и долини Ибра. Ма колико се наставак гасификације оцењује добрим потезом евидентно је да се касни, јер је требало наставити тамо где се стало пре дванаест година. Годинама уназад одлаже се и решавање проблема градске депоније чији су капацитети одавно исцрпени, а није решено ни питање пречистача отпадних вода који су у другим срединама грађени средствима фондова Европске уније намењених заштити животне средине.

- Краљеву треба развој туризма, јер има изврсне капацитете. После толико

18

година продате су Матарушка и Богутовачка Бања, па се надамо да ће коначно кренути напред, а огромни туристички потенцијали који могу да имају значајан удео у развоју Краљева и запошљавању радника свих структура су и на Гочу, Столовима, Рудну, Магличу, Лопатници, Каменици... Видим да се доста улаже у Гоч, али је то недовољно јер га треба сагледати у ширем контексту, да Каменица са изградњом гондоле и жичаре буде полазна тачка за туризам. Велики потенцијал су минералне воде, нарочито на подручју Каменице и Рудна, а постоји и студија ресурса које треба искристити. Већу пажњу треба да посветимо канализацији и водоснабдевању сеоских и приградских подручја, као основним ресурсима животног стандарда, а у склопу свега максимално подржати активности везане за екологију и планирање развоја.

Посебно је питање ко води локалну политику, ми који смо овде или нам се намећу нека решења. Зато би и Градско веће требало да буде скуп најстручнијих људи, који би били задужени за одређене ресурсе, а не да се иде по паритету партијске припадности како би се задовољлили сви апетити. Градску владу би требало да воде најстручнији људи, али не знам да ли је то могуће у постојећим политичким односима. Почев од Градског већа, преко јавних комуналних предузећа, струка треба да буде опредељујућа у односу на политичку припадност. Сви се слажу да је тако, али ако појединачно аналаизирате баш и није, каже Спасојевић уверен да ће много шта бити јасније након пописа становништва који се очекује до краја ове године. Стрепњу за судбину локалне средине појачава могућност да резултати потврде како је на територији града неколико хиљада становника мање него приликом претходног пописа. Иако је негативан тренд у запошљавању донекле ублажен пријемом знатног броја радника у две новоотворене фабрике, Леони и Еуротај, ниво запослености и даље није на жељеном нивоу. Индикативан је пример

Матарушке Бање из које је, након гашења Аутотранспорта, у превозничким фирмама западне Европе прилику да раде добило педесетак младих из овог места. Колико структура становништва нагиње старијој генерацији сведочи податак да је у основну школу у овом месту, захваљујући првенствено досељавању са простора Косова и Метохије, уписано само шеснаест ђака. У таквим околностима будућност града сагледава се у неопходости заустављања све израженијег одласка младих, јер не треба очекивати повратак оних који су већ отишли. И док се изостанак жеље за повратком оних који су отишли на школовање у универзитетске центре и може схватити поразно делује податак да им се придружују и вршњаци који су академску диплому стекли у локалној средини.

- Еуфорија промене власти и доласка демократије после толико година владавина комуниста, Слободана Милошевића и свега што смо доживели, је за нас било малтене као да смо дотакли небо. Али, наде су изневерене. Изневерило је погрешно кадровање демократа, а највећи проблем је жеља за стицањем привилегија, да се лагодније живи, стекне богатство, уради не-

што за породицу, познанике и рођаке. У таквим условима у воду пада идеологија, а ту је демократски покрет у Краљеву био доста јак. Иако смо демократију имали од 1997. до 2012. године, у целом том периоду вођена је велика борба између Демократске странке и Демократске странке Србије. Мање странке су гледале сопствени интерес, па час биле уз једне час уз друге, а у том препуцавању је страдао велики број кадрова са једне и друге стране. Демократска странка је била далеко немилосрднија па су, кад су имали прилику, скидали главе и где је требало и где није, без икаквих разлога и образложења. То је стварало неслогу коју су вешто користили радикали и социјалисти, подржавајући једне па друге, полако упадали тако да се наша демократија завршила. Програм Српске напредне странке декларативно се не разликује много од програма Демокртске странке, али је разлика суштински огромна. Напредњаци су некад били против Европе, и сматрали демократе издајницима који сарађују са непријатељима, да би данас причали да нам је Европска унија једини излаз. Оптуживали их да су изгубили Косово, направили уступке

Шиптарима и свим осталим, каже Спасојевић и подсећа да су се сукоби у значајној мери одразили на напредак Краљева након 2000. године. Осврт на период од две деценије уназад појачава уверење како је могло да се оствари знатно више. Значајним разлогом што није оцењује се неслога и неподударност ставова, пре би се рекло интереса, различитих групација на политичкој сцени града. Добра потврда је значајан број оних који су личне интересе претпоставили општим па, у складу са односом снага на политичкој сцени, прелетали из једног у други табор. Неки од њих се, каже Спасојевић, данас стиде што су били део демократске власти. Не спорећи да има помака у односу на период пре 2012. године не може се занемарити утисак да то није довољно, али ни да нису исправљене грешке које су чинили челници претходних власти. Стрепњу за будућност земље повећава уверење да сигурним корацима креће према једнопартијском систему и једноумљу као узроку негативних последица из претходних времена које је тешко отклонити. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

Омогућити вакцинацију у ромским насељима

МАГАЗИН

13.6.2021.

БОЉИ ОДГОВО О

20

- У мају прошле године препозната потреба да се пружи додатна подршка маргинализованим групама становништва с циљем ублажавања негативних последица пандемије. - Информативне радионице на отвореном о значају имунизације у педесет четири подстандардна насеља на територији осамнаест локалних самоуправа. - Након прве у Новом Пазару радионице на исту тему одржане у Пожаревцу, Апатину, Бачу, Алексинцу, Крагујевцу и Крушевцу, а у наредне две недеље очекују се на још три локације у општини Звездара, Новом Београду, у Врању, Пироту, Суботици, Ваљеву, Вршцу, Сомбору, Рашки и Краљеву. - Програмом предвиђено економско оснаживање Рома и припадника других маргинализованих група кроз радно ангажовање двеста десет корисника на територији шест јединица локалне самоуправе

Фото: М. Радовановић

ОР НА ИЗАЗОВ

21

13.6.2021.

МАГАЗИН

22

П

одизање свести припадника ромске популације о значају превенције и вакцинације против болести коју изазива корона вирус повод је да се до истека овог месеца оконча циклус информативних радионица на отвореном у педесет четири подстандардна насеља на територији осамнаест локалних самоуправа. Радионице на тему превенције, имунизације и опоравка од корона вируса реализују стручњаци Института за јавно здравље Србије ‚‚Др Милан Јовановић Батут“, у оквиру програма Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, који имплементира ГИЗ, у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој и Асоција-

цијом координатора за ромска питања. Неопходност да се што пре омогући имунизацијa Рома у њиховим насељима и местима која су им лако доступна, како би се масовније вакцинисали, закључак је здравствене радионице на територији београдске општине Звездара у оквиру које су еЕксперти Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“средином недеље у Великом Мокром Лугу разговарали са припадницима ромске популације о значају превенције, имунизације и опоравку од корона вируса. Жеља организатора радионица је да се, програмом Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, помогне припадницима осетљивих ка-

тегорија да добију бољи приступ информацијама, превенцији и опоравку од болести коју изазива корона вирус, уједно да се ојачају капацитети општина за одговор на потребе локалних заједница у кризним ситуацијама. Програмом је предвиђено економско оснаживање Рома и припадника других маргинализованих група кроз радно ангажовање двеста десет корисника на територји шест јединица локалне самоуправе. То је и повод да шеф Одељења за развојну сарадњу у Амбасади Савезне Републике Немачке Кристијан Шилинг изрази очекивање да ће се тако омогућити бољи положај у друштву оних који су често на маргинама, уједно докаже да су, у тренутним околностима, пресудни солидарност и

израђене пригодне брошуре на ромском и српском језику које, поред основних података о начинима преношења инфекције и симптомима, садрже и информације о поступку пријаве за вакцинацију. Програм Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, спроводи мере за сузбијање дискриминације и стереотипа, унапређење сарадње између кључних институција на националном и локалном нивоу и мере економског оснаживања и развијања локалних механизама. Непосредно по проглашењу епидемије корона вируса на територји Срби-

је, већ у мају прошле године, препозната је потреба да се пружи додатна подршка маргинализованим групама становништва с циљем ублажавања негативних последица пандемије. Досадашња искуства показују да је у сваком од насеља у којима су организоване радионице било заинтересованих за дискусију, а учеснике су посебно интересовале информације везане за вакцинацију, обавезу ношења маски и држања дистанце. Поред информација о понашању вируса и важности имунизације, окупљени су били у прилици да, од стручњака Института за јавно здравље, добију практичне савете за правилну примену осталих превентивних мера, прања руку и употребу маски. Т. Радовановић

Фото: НАКЕД

партнерство. Након прве у Новом Пазару радионице на исту тему већ су одржане у Пожаревцу, Апатину, Бачу, Алексинцу, Крагујевцу и Крушевцу, а у наредне две недеље очекују се на још три локације у општини Звездара, Новом Београду, у Врању, Пироту, Суботици, Ваљеву, Вршцу, Сомбору, Рашки и Краљеву. Извршна директорка Националне алијансе Виолета Јовановић подсећа да, док већина грађана до вакцине долази брзо и лако уз неколико кликова на порталу еУправе, за ромску популацију то може бити изазов, јер већина и даље живи у тешким условима без приступа рачунарима и интернету. Зато су, како би им се приближили бенефити имунизације, у оквиру пројекта

23

24

МАГАЗИН 13.6.2021.

Велико интересовање за StarTech програм

ГРАНТОВИ ЗА СТО ИДЕЈА - Више од две стотине пријављених за подршку иновацијама и дигиталној трансформацији. - Свака трећа пријава из области индустрије информационих технологија. - За помоћ у износу од петнаест до сто хиљада долара конкурисали и иноватори из традиционалних сектора као што су пољопривредна, грађевинска, машинска, дрвна и текстилна индустрија. - Интересовање привредника и предузетника надмашило очекивања. - Додатна средства потребна за људске ресурсе, набавку савремене опреме, истраживање и развој софтвера. - Иновативни бизнис планови из мањих општина могу у великој мери да допринесу бољим условима живота и запошљавању нових људи на локалу. - Имена финалиста до краја јула. - Кроз сто грантова биће додељено око три и по милиона долара. - Три хиљаде сати експертске подршке

25

13.6.2021.

МАГАЗИН

26

У

жељи да дигитализују бизнис и пласирају нове производе на тржиште за подршку у оквиру StarTech програма пријавило се више од две стотине предузетника и почетника у пословању из свих крајева Србије. Први јавни позив за доделу милион долара бесповратних средстава затворен је 4. јуна, а победници конкурса биће познати у септембру, након јавног представљања финалних пројеката. Осврт на пристигле пријаве сведочи да је готово свака трећа пријава из области индустрије информационих технологија, а за помоћ у износу од петнаест до сто хиљада долара конку-

рисали су и иноватори из традиционалних сектора као што су пољопривредна, грађевинска, машинска, дрвна и текстилна индустрија и слично. Неке од пристиглих идеја, које ће стручни жири проверити до краја овог месеца, укључују развој софтвера, апликација и уређаја који би побољшали приносе у воћарству, подстакли коришћење обновљивих извора енергије и помогли особама са сметњама. Директор за предузетништво и инвестиције у Национаној алијанси за локални економски развој Душан Васиљевић са задовољством констатује да је оволико интересовање привредника и предузетника надмашило

очекивања што на најбољи начин сведочи о потреби за оваквим видом подршке. Већина апликаната наглашава да су додатна средства потребна пре свега за људске ресурсе, набавку савремене опреме, истраживање и развој софтвера. Организатори посебно значајним оцењују податак да су, осим из Београда и других већих градова, иновативни бизнис планови стигли из мањих општина какве су Бољевац, Житиште или Косјерић, у којима могу у великој мери да допринесу бољим условима живота и запошљавању нових људи на локалу. У Националној алијансу подсећају да ће имена финалиста бити позната

до краја јула, а при одлучивању за победника посебно процењивати да ли њихова иновација има глобални или локални потенцијал, да ли може да допринесе отварању нових радних места и расту извоза и побољшању домаће привреде. Коначну одлуку о избору најбољих решења за дигитализацију пословања донеће тим састављен од осам стручњака у области иновација, дигиталне трансформације и предузетништва. Програмом је предвиђена додела тридесетак грантова од којих две трећине за почетнике у пословању, у максималном износу до двадесет пет хиљада долара, а шестина предузећи-

ма основаним пре 2019. која су конкурисала за грантове до педесет хиљада за пројекте дигиталне трансформације или развоја иновација. Уколико уз то планирају нова запошљавања и излазак на инострано тржиште, два пројекта могу да рачунају на бесповратна средства до сто хиљада долара.

StarTech је трогодишњи пројекат који спроводи Национална алијанса за локални економски развој, уз финансијску подршку компаније Филип Морис и сарадњу Владе Србије. У циљу унапређења конкурентности домаће привреде и читавог иновационог екосистема, предвиђена су још два јавна позива током наредне две године, а

кроз сто грантова биће додељено око три и по милиона долара и до три хиљаде сати експертске подршке. Организатори поручују како ће најуспешнијим иноваторима омогућити да представе своје идеје и пројекте на инвестиционим конференцијама у Европи и свету и подсећају да StarTech програм на овај начин подржава промоцију домаће привреде и стручњака у свету, а истовремено доприноси јачању позиције Србије на мапи светских инвеститора као земље у којој су повољни услови за улагање и развој иновација. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

28

МАГАЗИН 13.6.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

29

Све већи проблеми мештана забачених села

МАГАЗИН

13.6.2021.

НА ПЕРИФЕРИЈИ ЖИВОТА

30

- Маглич дели судбину свих планинских села у којима опстајавају само још старачка домаћинства. - Из Дубочице отишло све што је могло а остали само старији, пензионери и они којима предстоји кратак период до одласка. - Без запослења десет година пре одласка у пензију. - Село без мале деце. - Некада је овде било више од четрдесет кућа, а сада само неколико домаћинстава. - Највећи проблем недостатак пута, низак напон струје и слаб сигнал мобилних телефона. - Вода реке Дубочице пуне три године одлази цевима до турбина мини хидроцентрале. - У реци остало мање од петине воде па узводно од централе више нема ни риба ни ракова, а ни риболоваца и рибочувара који су долазили чак из Краљева

Милић МИјаиловић

31

Фото: М. Радовановић

И

МАГАЗИН

13.6.2021.

змеђу седмог и осмог километра од раскрснице са које се од Ибарске магистрале одваја пут према Магличу смештен је заселак Дубочица и у њему породична кућа Милића Мијаиловића. У време кад је за потребе Јавног предузећа „Србијашуме“ изграђен пут је задовољавао потребе мештана чији се број из године у годину смањивао, посебно последњих десетак кад га више нико не одржава. Маглич дели судбину свих планинских села у којима опстајавају само још старачка домаћинства. Млађи су одавно отишли из ових крајева а Милић, који је тек недавно постао пензионер, сећа се прича мајке Радмиле која се на позив оца са мужем Исидором преселила из Орље главе кад је првенац имао само шест месеци. Првих година живота Милић није ни знао да се у другим крајевима живи лепше, све до повратка са одслужења војног рока кад је у вечерњој школи требало да настави школовање прекинуто у Богутовцу. Највећи проблем мештана читавог краја и у то време је представљао пут којим су, претежно воловским запре-

32

гама, из шуме извлачили грађу за шинске прагове и транспортовали до најближе железничке станице, а колико је био густо насељен најбоље сведочи податак да је овде радила четворогодишња школа. Оно што је пропуштено Милић је током две године био приморан да надокнади у вечерњој школи, што је било довољно за запослење у стоваришту загребачке Индустрије нафте у Богутовцу. Било је то почетком друге половине новембра 1981. године кад је велики снег затрпао Ибарску магистралу, а велика стабла попустила под теретом и изазвала хаос у одвијању саобраћаја. Из дрвене стражарске кућице поред пута Милић је посматрао како са друге стране магистрале ниче ново стовариште што је било добар знак да предузеће напредује, па се могу очекивати још боље плате. Колико су и до тада биле добре најбоље потврђује податак да је на истеку сваке године исплаћивана и по једна више. До стоваришта, према коме је изграђен посебан колосек, гориво је допремано возовима а запослени, каже Милић, до касних вечерњих сати нису

стизали да истоваре сву количину. Да се гориво није дуго задржавало у пуним резервоарима најбоље сведочи податак да је према различитим дестинацијама дневно отпремано између милион и четири стотине до милион и шесто хиљада литара.

- Радио сам турнус дванаест двадесет четири и четрдесет осам сати, био сам дисциплинован и никад нисам каснио на смену, чак ни кад је било снега до појаса. До магистрале у Магличу сваког дана сам путовао пешице најмање сат времена, када напада снег сат и по а у повратку и читава два. Кад је 1981. године требало да почнем да радим на Ћурђиц сам пошао по лекарско уверење и очекивао да су пртину направиле комшије које славе, а на тај дан носе колач у цркву. Пошао сам да видим докле је пртина, али нисам могао да се вратим него сам се кроз шуму коврљао доле до Ивана Милошевића. У то време нико није чистио пут па смо ухватили волове и прегазили завејани део до 19. новембра кад сам почео да радим, сећа се Милић. У посебном сећању на рад остао је

33

13.6.2021.

МАГАЗИН

34

дрвета потребан велики рад, а троши се и снага која пред крај радног века није на потребном нивоу. Ако се томе дода потреба да дрва буду маркирана, а треба частити шумара да дође, онда је јасно опредељење да се оријентише на други посао. Податак да је мештанин Миланко Лекић врсни масјтор за градњу ћумурана био је довољан за одлуку да крене путем који је годинама пре тога избегавао, а који је помогао да лакше преброди десет година до пензије. Четири дана ложења док до потребног нивоа не изгори сложај буковог и храстовог дрвета, и још седам док се не охлади, довољно је за потврду два циклуса месечно. Да се напуни ћумурана потребно је десет кубика др-

вета, вредност нешто више од сто џакова ћумура довољна је накнада за уложени труд, а повољност представља податак да се цела количина испоручује познатим купцима из различитих делова земље. Колико је производња ћумура атрактивно занимање најбоље потврђује податак да у овом крају функционише десетак ћумурана, а док се највећи број власника задовољавао са једном било је произвођача који је ложио три. Милић је до пензије ложио ћумурану више пута годишње, прошле године десет пута, а од ове смањио на два уз очекивање да до зиме буде потпаљена још једном. О животу у овим крајевима најбоље сведочи податак да се Милић до пензије није оженио, па живи са мај-

ком као власницом четрнаест хектара земљишта под шумом. Олакшавајућом околношћу оцењује се податак да до ње постоји пут задовољавајућег квалитета, а незадовољство појачава обавеза плаћања еколошке и таксе за одводњавање. Због тога је у ванредног стања уведеног након појаве корона вируса био принуђен да оде до Пореске управе а, каже, мораће опет.

- Изгубила се генерација. Било је овде доста женског света, али је све отишло према Краљеву, Конареву, Милочају... Овде се ниједна није удала па нема ни мале деце, а нешто старија путују до школе у Конареву. Некада је овде било више од четрдесет кућа, а сада само неколико домаћинстава. Река Топлица, која у највећем делу године мо-

же да се прескочи, пролетос је однела мост који су, поред мештана, користили и планинари. Мештани су се удружили и направили нови, неко је дао грађу, неко истругао, а неко радио тако је проблем решен. Направили смо мост преко реке, и чесму, али нам треба пут, прича Милић. Повод за незадовољство је и мала хидроцентрала у непосредној близини понајвише због уверења да је инвеститор преварио мештане, како оне од којих су купили плацеве тако и друге преко чијих су прешли цевима. Сем тога највећи део воде реке Дубочице већ пуне три године одлази цевима до турбина хидроцентрале. У овај крај су због жалби долазили и новинари, а у друштву инвеститора и инспекција ко-

ја није могла да потврди оправданост навода. Процена да је у реци остало мање од петине воде на најбољи начин потврђује податак да узводно од централе више нема ни риба ни ракова, па ни риболоваца и рибочувара који су долазили чак из Краљева. Да Десимир Станишић неколико година раније није затворио рибњак морао би последње три, јер нема воде.

- Једино нам воду за пиће нису узели, а затворене су и све воденице сем једне која не ради кад падне ниво воде. Не видим никакву перспективу овде, а не верујем ни да у Краљеву знају за нас сем да наплате порезе, таксу за одводњавање и еколошку таксу. Никад овде нико није долазио, сем до Богутовца пред изборе, да бар види са ка-

квим се проблемима суочавамо. Кад нема пута нема ни живота, струја је лоша а интернет су довели само до водозахвата. Телефоне имамо, али прошле године нису радили два месеца. Ишли смо и жалили се, а доле обећавали стручно лице које треба да провери квалитет сигнала. Имао сам мобилни овде са антеном још док нису изградили репетитор у Магличу кад смо изгубили сигнал. После рата смо добили телефоне али смо морали да идемо по брдима и тражимо сигнал, јада се Милић и подсећа да би сличну причу могао да исприча сваки од малоборојних становника који су још остали у овом крају. Т. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 13.6.2021.

37

Ризици одласка у природу током пролећа

МАГАЗИН

13.6.2021.

ОПАСНОСТ ВРЕБА ИЗ ТРАВЕ

38

- Крпељи убодом могу да пренесу заразне болести као што су лајмска болест, крпељски менингоенцефалитис, кримска-конго хеморагијска грозница, ерлихиоза, бруцелоза, лептоспироза. - Сви крпељи нису заражени микроорганизмима опасним по човека. - Крпељи представљају потенцијалну опасност од раног пролећа до касне јесени.

- Најактивнији су у мају и јуну кад се хране крвљу људи и животиња, а уколико су заражени преносе узрочника заразне болести. - Тек после 48 сати на кожи доводи до сигурне инокулације проузроковача. - Убод крпеља је безболан, место убода не боли и не сврби, а ризик од инфекције се повећава са временом боравка на кожи

39

МАГАЗИН

13.6.2021.

Б

40

оравак у природи, ма колико га после дужег зимског периода и ограничене могућности кретања препоручују и лекари, често доноси и бројне ризике. Један од њих је излагањe векторским заразним болестима чији узрочник, бактерија, вирус, рикеција или паразит, пре него доспе у домаћина извесно време проведе у преносиоцима као што су комарац, крпељ и друге врсте инсеката. Након периода инкубације неопходног да постане заразан вектор убодом или уједном преноси узрочника болести на осетљивог домаћина, најчешће човека и животињу, а једном инфицирани доживотно представља опасност. Како немају механизме за одржавање телесне топлоте па директно зависе од спољашње температуре која је, уз влажност ваздуха, основни предуслов за развој јаја и ларви инсеката у одрасле јединке дешава се да у условима високе температуре и велике влажности, карактеристичних за овај период године, њихов број вишеструко порасте. Болести ове врсте имају сезонски карактер, јер зависе од активности преносиоца, па се у нашим условима појављују од пролећа до јесени. Многе од ових болести имају ендемски карактер, што значи да су одомаћене на подручју на коме постоје повољни услови за одржавање узрочника због присуства одговарајућих резервоара заразе и преносиоца. Посебно опасним постали су крпељи који убодом могу да пренесу заразне болести као што су Лајмска болест, крпељски менингоенцефалитис, Кримска-Конго хеморагијска грозница, ерлихиоза, бруцелоза, лептоспироза. Срећном околношћу сматра се податак да сви крпељи нису заражени микроорганизмима опасним по човека. Као инсекти који бораве на шумовитим подручјима, необрађеној вегетацији, уз поља, у баштама, живим оградама и слично крпељи представљају потенцијалну опасност од раног пролећа до касне јесени. Најактивнији су у мају и јуну кад се хране крвљу људи и животиња, а уколико су заражени преносе узрочника заразне болести. Из Института за јавно здравље „Милан

Јовановић Батут“ стиже информација да крпељ тек после 48 сати на кожи доводи до сигурне инокулације проузроковача. Како се углавном налазе на ниској вегетацији, висине до једног метра, усним делом се закаче на животиње и људе који туда пролазе, а крв сисају два до седам дана пре него што поново падну на вегетацију. Убод крпеља је безболан, место убода не боли и не сврби, а ризик од инфекције се повећава са временом боравка на кожи.

Мере превенције Како не постоји специфична заштита вакцинама против Лајмске болести, једини методи превенције су избегавање убода и рано уклањање фиксираног крпеља, избегавање предела инфестираним овим инсектима, одећа светлих боја дугих рукава и ногавица. Пре одласка у природу препоручује се увлачење кошуље у панталоне и ногавица панталона у чарапе, а током боравка у њој ношење само „затворених“ ципела. Не препоручује се трчање без обуће или у сандалама по густим травњацима, наслагама сувог лишћа, ниском жбуњу, а поузданом заштитом у листопадним, мешовитим шумама и парк шумама, у

урбаним или приградским срединама, сматра се коришћење репелената на откривеним деловима тела и кретање само пешачким стазама. Током боравка на инфестираним подручјима препоручује се пажљивији преглед коже свакa три до четири сата, а како крпељи траже влажније зоне посебно треба обратити пажњу на препоне, пазухе, предео испод груди, део појаса, задње страна колена, предњу и задњу страну ушне шкољке и део иза уха. Код деце је потребно пажљиво прегледати предео главе и врата како током боравка у станишту тако и по повратку кући. Искуство показује да се крпељ може унети у домаћинства одећом или кућним љубимцима, па се препоручује четкање одеће пре уласка у циљу одстрањивања свих нефиксираних крпеља који могу да се фиксирају на неког од чланова домаћинства, као и преглед кућних љубимаца. Купање или туширање најмање два сата након уласка у кућу доприноси даљој контроли, а особе које су због занимања потенцијално изложене ризику заражавања треба да носе одећу импрегнирану инсектицидима.

41

МАГАЗИН

13.6.2021.

Поступак у случају убода

42

Бројне недоумице о понашању након убода крпеља повод су за упозорење здравствених радника на важност јављања лекару током прва двадесет четири сата и избегавање коришћења хемијских средстава као што су етар, алкохол или бензин. Није препоручљиво самостално вађење јер се, притиском и гњечењем места убода, крпељ може раскомадати а рилица увући у дубље слојеве коже. Неадекватним начином отклањања сматра се наношење врха ужарене цигарете, креме и испарљивог уља преко крпеља, јер се тако повећава ризик од преношења узрочника због стимулације повраћања инфективног материјала. Након што обучена особа у здравственој установи извади крпеља у целости, уз дезинфекцију места интервенције, неопходно је да забележи дан уједа и сачува инсект у празној посуди за лекове или кеси са двоструким затварањем. Даљи поступак подразумева прикупљање основних епидемиолошких података о убоду, због могућно-

сти постојања ендемског подручја, и обавештавање лекара у случајевима појаве црвенилa или неког другог симптома у периоду од неколико недеља након уједа.

Лајмска болест Лајмску болест изазива бактерија из групе спирохета, а преноси је врста иксодидних крпеља који се убодом фиксира за кожу, а обољење напада цео организам, посебно кожу, нервни систем, зглобове и срце. Болест је откривена 1975. године у америчком граду Лајм, а у Србији априла 1987. на подручју Београда. Симптоми болести јављају се недељу до месец дана након уједа крпеља, а први знак је црвенило око места убода којe се јавља код око четири петине заражених особа. Да би имала дијагностички значај промена на кожи, која не боли и не сврби па може да прође непримећено, мора да има промер од најмање пет сантиметара. Болест може да буде праћена појавом главобоље, грознице, малаксалости, болова у зглобовима који, као код грипа, трају неколико недеља уко-

лико се особа не јави лекару који ће одредити терапију. Озбиљније компликације јављају се недељама и месецима након уједа, у виду симптома од стране централног нервног и кардиоваскуларног система, артритиса и кожних манифестација, а уколико се не препозна и не лечи на време болест може попримити хроничан ток. Пацијенти и након лечења могу да имају неспецифичне тегобе као што су главобоља, умор, болови у мишићима и зглобовима и слично а обично трају више месеци, некада и годинама.

Крпељски менингоцефалитис Крпељски менингоенцефалитис је вирусно обољење које се преноси путем заражених крпеља, а распрострањен је у подручју средње и источне Европе и Азије. Болест се јавља само у природним активним жариштима у којима постоје природни резервоари вируса, шумски глодари, јеж, кртица и крпељи као њихови преносиоци. Крпељ може да буде заражен у свим стадијумима животног циклуса и

доживотни је носилац вируса који се у њему размножава и преноси са једне на другу генерацију. Болест се најчешће јавља у Балтичким државама, Словенији и Руској Федерацији, затим у Чешкој Републици, Немачкој, Мађарској, Пољској, Шведској и Швајцарској. Основни пут преноса је убод зараженог крпеља, при чему је ризик од инфекције већи што је боравак на телу дужи, а до заражавања може доћи и као последица конзумирања непастеризованог млека и млечних производа пореклом од заражених животиња. Већина заражених нема симптоме обољења, а класична клиничка слика подразумева бифазни ток болести. Прва фаза јавља се седам до четрнаест дана након убода, у виду краткотрајног фебрилног обољења налик грипу, а после око недељу дана следи период побољшања од четири до десет дана. Друга фаза се развија код мањег броја оболелих а уз опште симптоме инфекције, као што су повишена температура, главобоља, болови у мишићима, јављају се знаци захваћености централног нервног система, запаљења можданица – кочење врата, повраћа-

ње, интензивне главобоље. У ређим случајевима јавља се запаљење мозга са специфичним знацима, вртоглавицом, поспаношћу, премором, парализом мишића. Иако се код највећег броја оболелих региструје блага клиничка слика у случају појаве неког од ових симптома неопходна је хоспитализација.

Кримска-конго хеморагијска грозница Кримска-конго хеморагијска грозница је акутно вирусно природно-жаришно обољење које се преноси убодом крпеља или контактом преко коже, ако га човек убије и при томе утрља у кожу, и путем крви. Крпељ који преноси вирус живи у одређеним природним жариштима, а вирус се може пренети са човека на човека директним контактом са крвљу или излучевинама оболеле особе. Примарни резервоар заразе су дивљи сисари, птице и крпељи, а познати су случајеви да је вирус пронађен и код лисице, вука, јежа, шумског, слепог миша и свих домаћих животиња.

Болест се најчешће јавља у земљама бившег Совјетског Савеза, знатно ређе у Африци и Европи мада је дијагностикована у Бугарској, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Македонији, Албанији, а на територији Косова и Метохије као природно жариште означено је подручје општина Ораховац и Малишева где се региструје сваке године. У Азији је болест забележена у Ирану, Ираку, Пакистану, западној Кини, Арабијском полуострву. Од момента заражавања до појаве симптома може да прође један до четрнаест дана, просечно износи пет до седам, а први знаци настају нагло, са високом температуром, језом, тешким општим стањем, малаксалошћу, раздражљивошћу, главобољом, јаким боловима у екстремитетима и у пределу бубрега. Повремено могу да се јаве повраћање, болови у трбуху и пролив, а јавља се црвенило лица и груди. Клиничку слику карактерише изражен хеморагијски синдром у виду крварења из носа и утеруса, у слузници усне дупље, желуца, црева. Т. Радовановић

43

44

МАГАЗИН 13.6.2021.

45

13.6.2021.

МАГАЗИН

46

Кристина Јевтовић

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Кристина Јевтовић (2)

- Основне студије у класи Љубослава Мајере, само је мастер под будним оком Хариса Пашовића. Спектакл „Столеће мира након столећа ратова“ у продукцији Босне, Турске и Француске под покровитељством Европске уније. - Четири године у Уједињеним Арапским Емиратима у пројекту Артман продукције и Би-Би-Си-ја.

- Нона у представи „Кокошка“, Дороти у „Чаробњаку из Оза. - „Ивици и Марици“ Мали Јоаким. - Бављење уметношћу је дивно, јер оплемењује. - Добро профилисану краљевачку публику чине иста лица. - Недовољно младих у позориштима. - Дворана пуна само кад се добију бесплатне улазнице. - Три године рада са најмлађим у Групици Групица

Фото: М. Радовановић

ЗАДОВОЉСТВО ПОЧЕТНИМ КОРАЦИМА

47

МАГАЗИН

13.6.2021.

М

48

а колико у јавности било присутно другачије мишљење студије глуме чини скуп активности које током целе школске године траже целодневно ангажовање студената. То је један од разлога због чега им је онемогућен чешћи долазак у места из којих потичу, а тиме и посета локалним позориштима, посебно онима у које би се вратили након завршетка студија. У време кад је Кристина Јевтовић, по сопственом признању тек током друге године, постала свесна шта студира у Краљевачком позоришту је почела припрема представе „Гнев божји“ што је била прилика за присуство неким од првих проба. У рано јутро трећег дана новембра 2010. године разорни земљотрес је пробудио све становнике Краљева, а тек кад се разданило била су видљива значајна оштећења на згради позоришта због којих је надлежна комисија врло брзо забранила њено коришћење. Био је то увод у нови фазу рада ове установе и честа гостовања од којих су она на територји Војводине била добра прилика да по коју представу виде и студенти новосадске академија. Све то је, каже Кристина, утицало да се одржи континуитет са у будућности потенцијалном матичном кућом. Радионица канадског професора глуме Мајкла Дивајна на Гочу прилика је за стицање нових сазнања о позоришту какво може бити присутно свуда, не само у затвореној дворани. Искористило ју је једанаест младих студената глуме међу којима и они на којима треба да се заснива будућност Краљевачког позоришта. Једанаест дана рада у оквиру амбијенталног театра, пре подне радионице а припреме за перформанс у поподневним часовима, прилика су за стицање нових искустава и извођење представе на отвореном простору у природи. Жеља за сталним усавршавањем, после основних у класи Љубослава Мајере, само је увод у мастер студије под будним оком Хариса Пашовића. Како ангажман у само две представе у Новом Саду није био довољан да обезбеди и минималне услове за живот у овом граду логичним се сматра повратак у Краљево у ишчекивању шансе какву

може да пружи локално позориште. Сплет бројних околности, или нешто друго, допринео је да после радионице у Краљевачком позоришту редитељ Радослав Миленковић потражи најбоље тумаче улога у представу коју је планирао да постави на ову сцену. Избор је пао на „Аудицију“, а као благо разочарање деловала одлука редитеља да предност у подели улога препусти другим глумицама, Лидији Цветић, Милени Јовашевић или Светлани Миленковић. Случај је хтео да у исто време, преко посредника у Београду, буде организован кастинг за избор глумаца дечје представе према једној епизоди цртаног филма заједничким ангажовањем Артман продукције и Би-Би-Си-ја. Поверење које јој је том приликом указано добро је амортизовало лагано разочарање због неуспеха у Краљеву, а прилика да уз добар ангажман обиђе Уједињене Арапске Емирате додатно је појачала утисак да се оваква прилика не пропушта. Никада није обелодањено зашто је одбачена идеја о реализацији „Аудиције“, али је међу ансамблом са довољном дозом оптимизма примљена најава припрема представе „Кокошка“ по тексту Николаја Кољаде у режији Радослава Миленковића. Задовољство младе глумице којој је поверена улога Ноне додатно је појачано у тренутку сазнања да ће јој у првој професионалној улози на домаћој сцени, поред реномираног редитеља, партнер бити Милош Самолов.

- Са Харисом Пашовићем и колегама са класе у Сарајеву сам већ радила спектакл „Столеће мира након столећа ратова“ у продукцији Босне, Турске и Француске а под покровитељством Европске уније. Поред тога, четири године сам путовала по великим шопинг моловима и изводила представу за арапску децу док њихови родитељи купују. Представа је рађена по лиценци па је све морало да буде беспрекорно, посебно костими са маскама које су радили Британци. Иако је током прве две године дефинисане уговором требало да идемо једном месечно, дванаест представа смо извели у другим интервалима уз премијерно извођење у Бахреину у оквиру трка Формуле један. Боравак тамо био је прилика за сусрет са потпуно новим све-

том, другом културом и религијом, и упознавање ствари које раније нисам видела. Уз аниматоре који су са децом играли игрице нас петоро глумаца из Србије је ангажовано због повољних финансијских услова за износе какве нисмо могли да зарадимо овде – прича Кристина. Сваки почетак у новој средини пред младог човека ставља дилему како ће бити прихваћен. Додатно је појачавају различите приче као основ за појаву додатног неповерења што се у случају Кристине Јевтовић показало непотребним, понајвише због уверења да исправан однос према свакоме од колега ствара добру основу да буде узвраћен на исти начин. Значајним за стварање позитивне климе сматра се и понашање старијих који су показали спремност да помогну у доказивању онога за шта се четири године припремала на факултету. Колико је утисак првог професионалног ангажмана био повољан потврђује већ следећа улога Дороти у представи „Чаробњак из Оза“. Задовољство је још веће кад се зна да је реализована са ансамблом у коме преовлађују млађи глумци, Светлана Миленковић, Стефан Миликић и Владимир Јовановић који су, са старијим колегама, допринели да представа буде проглашена најбољом на фестивалу представа за децу „Мали Јоаким“ у Шапцу, а то су у Зајечару потврдили публика и дечји жири. Једна за другом ређају се улоге у представама „Ивица и Марица“, „Ручни рад“ и коначно „Плеј Андрић“ коју је на сцену поставила годину дана старија Миа Кнежевић. Толико значајних улога на почетку каријере привилегија је малог броја глумаца, неки би рекли само најбољих. На то је одлучујуће утицала чињеница о довољном разумевању водећих људи локалног позоришта који перспективу ове установе виде у млађим кадровима. То је и повод да им се, кад то дозвољавају услови, омогући запослење, бар на одређено време. Уз Милену Јовашевић ту привилегију је имала и Кристина Јевтовић која по истеку два термина у трајању нешто дужем од годину дана тренутно наступа у више представа према посебном уговору са позориштем. Краткотрајно професионално иску-

49

МАГАЗИН

13.6.2021.

ство довољно је за став да се култура у Србији слабо котира на лествици области у које се улажу знатнија финансијска средства, понајвише због недовољног интересовања доносиоца одлука о трошењу буџетских средстава. Оно потврђује да у локалним оквирима постоји интересовање за ангажовање младих глумаца, а најбоља потврда су позиви на кастинге кад год се за то укаже прилика. У ситуацији кад зарада зависи од броја улога схватљива је тежња свих који су се определили за овај посао да учествују у што већем броју представа. Она се често везује и за активности које не би увек могле да служе на част, по који пут и сујету као саставни део посла. Код млађих глумаца преовладава уверење да за такво понашање нема превише оправдања првенствено због чињенице да припадници различитих генерација једни другима не могу да буду конкуренција. Први

50

утисак указује да је нема ни међу млађима који су успели да створе пријатну, и за рад здраву, атмосферу каквом се не могу похвалити сва позоришта. Разлог лежи у ставу да и поред сличних година свако носи посебан карактер што редитељима даје довољно могућности за избор онога ко највише одговара одређеној улози, макар се глумцу учинила неодговарајућом. На почетку каријере преовлада уверење да не треба одбијати ни такве, понајвише због стицања искуства из кога произилази став о односу према њима током даљег тока каријере. Глумачки посао се од многих других разликује и по томе што дозвољава паралелни рад у неколико позоришта. Прилика за контакте са редитељима из других средина су фестивали што је омогућило младом глумцу из Ваљева да добије улогу у Краљевачком позоришту, а

глумцу из Краљева ангажман у Пироту. Погледи свих, неки јаснији а неки потајно, усмерени су према великим центрима, посебно према Београду.

- Лагала бих кад бих рекла да не волим да радим тамо. Радо бих ишла и пробала јер је свака нова шанса и ново искуство, а иако је Београд центар позоришних дешавања и у свом граду можете да се бавите овим послом. Могла сма да седим у Београду, радим у неком кафићу или бутику, и чекам да ми падне звезда с неба, али мислим да је паметно што сам одлучила да се вратим и овде печем занат јер би пауза била страшна. Потребно је да се константно ради и учи, јер глумац мора да учи док је жив и не сме да стане. Посебно је питање је да ли ћу радити следеће или за десет година, али верујем да се сваки рад дебело исплати. Због тога и мимо проба вежбам глас и јачам

кондицију уверена да се рад на себи сигурно исплати. Бављење уметношћу је дивно, јер то оплемењује. Глумац ради оно што обичан човек у животу можда не би имао храбрости да уради, а кад види да је то неко други урадио можда се одважи да уради и сам. Зато се и бавим глумом, јер мислим да неки начин можемо људима да отворимо очи, да укажемо шта је добро а шта није и мислим да је то сврха посла којим се многи баве из неких других разлога, да би били популарни или на насловним странама – каже Кристина. Одлучујући фактор при креирању репертоара је, поред финансијских средстава, и састав позоришног ансамбла. Оба у значајној мери појачавају уверење да је у Краљевачком позоришту прилично разноврстан. Оваквом утиску доприноси потврда да га чине колико комедије

51

52

МАГАЗИН 13.6.2021.

толико и остварења која се сматрају драмским, али и представе намењене деци. Њима се посвећује посебна пажња понајвише због уверења да адекватан однос према позоришту треба стварати од најранијег детињства и кроз процес одрастања формирати публику. У периоду атрактивне понуде на различитим нивоима публици се нуде представе на које се долази са довољном количином предзнања, али и лаке комедије намењене искључиво забави. Иако се свакоме појединачно пружа прилика да изабере шта му највише одговра приметно је да је сала, ако се изузму деца, пуна једино у тренуцима кад се добију бесплатне улазнице. Задовољство због потврде да је последњих година приметно присуство истих и добро профилисаних посетилаца унеколико умањује утисак да припадници млађе генерације ређе долазе у позориште. Иако број посетилаца варира код глумаца преовладава став о истом односу без обзира да ли се у сали налази један или сто њих. Најбољом потврдом задовољства по правилу се потврђује аплауз који додатно стимулативно делује на учеснике у представи, посебно у ситуацијама кад је и при само двадесетак присутних јачи него у случаје-

вима пуне сале. Од кад су се глумци профилисали као професија присутни су проблеми, најчешће финансијске природе која по који пут угрожава и задовољење основних животних потреба. Зато је сваки од појединаца тражио начин за додатним ангажовањем, а Кристина у школи глуме за најмлађе под називом Групица Групица.

- Дошла сам са академије, нема посла а волим децу и да радим са њима, па зашто не бих пробала. Била сам уплашена јер немам искуства, па сам се определила за млађе узраста од седам до дванаест година. На академији сам од прве године водила дневнике, па им то што сам записивала преносим прилагођено њиховом узрасту. Деца су иста већ три године, радимо врло успешно, а планирамо да током четврте заокружимо процес. Била сам на доста радионица, фестивала и гостовања на којима се науче разне ствари. Знање увек надограђујем, па сам имала шта да им пренесем, а све радимо кроз игру, и дикцију и покрет. Децу треба научити да маштају, да верују у себе, јер како растемо све се више затварамо и заборављамо ствари које смо много слободније радили када смо били деца. Зато учимо како треба да чувамо

индивиудалност и да их страхови не ограничавају у изражавању креативности – каже Кристина. Да интересовање за овај вид рада постоји потврђује неколико различитих школа глуме у граду, а сем искустава они који их воде размењују и децу, како због потреба за реализацијом одређеног пројекта тако и других разлога. Као најмлађа у овом послу Кристина се не устручава да затражи савет од старијих и искуснијих колега уз потајну наду да би њима могла да пренесе по које од својих искустава. Значајна тема која окупира највећи број припадника сличних генерација је незадовољство. Кристина спада у групу оних других мада би, кад је зарада у питању, ситуација могла да им се придружи. У таквим околностима нема превише простора за размишљање о томе да би ситуација могла бити значајније погоршана. Као доказани оптимиста наша саговорница потврђује уверење о довољном степену способности да сама зарађује за живот, макар и у неком другом послу. Да до њега не би дошло траје потрага за пригодним текстовима и реализација пројеката у приватним продукцијама како би се надоместио недостатак посла. Т. Радовановић

53

МАГАЗИН

13.6.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

54

Из Мињине кухињице

ПЉЕСКАВИЦЕ СА ТИКВИЦАМА Досадиле су вам пљескавице на уобичајен начин, па зашто не пробате овако нешто ?

посолите, промешајте и оставите 15 минута. Након тога добро оцедите.

Ове преукусне пљескавице спремила сам од тиквица уз благо димљена Пик Ћурећа прса које имају висок садржај протеина,смањену количину соли (чак 25%!), нема адитива,појачивача укуса,соје и глутена! Идеалан избора ако желите лагани ручак за 30 минута.

Додајте изрендану шаргарепу (такође је мало оцедите), ситно исецкан млади лук, изрендану ПИК Ћурећу шунку и умућена јаје.

Уживајте и обавезно ми јавите ако испробате рецепт

Потребно: 120 г Пик Ћурећих прса 700-750 г тиквица 1 и по кашичица соли 1 шаргарепа, око 90-100 г 2 млада црна лука, око 40 г 2 јајета 120 г оштрог брашна Тип 400 1 кашичица прашка за пециво Тиквице оперите и убрусом осушите, а онда одсеците крајеве. Изрендајте на крупно,

Промешајте, па додајте брашно претходно сједињено са прашком за пециво. Уље загрејте а онда смањите на умерену температуру. Обликујте пљескавице, а онда пржите прво једну страну, затим и другу. Пржене пљескавице вадите на убрус да упије вишак масноће. Послужите док је топло. Од ове количине добила сам 8 пљескавица.

Напомена: Није под обавезно да се користи оштро брашно, већ можете које желите. Када направите смесу, пожељно је да је одмах пржите. Користила сам комадно парче Пик Ћурећих прса, која можете наћи на деликатесима, а можете и слајс, паковања су по 100 г.

55

56

МАГАЗИН 13.6.2021.

57

58

МАГАЗИН 13.6.2021.

На репертоару Биоскопа “Кварт” Крудс: Ново доба Свету је 2013. године представљена прва породица праисторије, Крудси. Ова комедија, номинована за Оскара, прича о суочавању једног клана са светом који се мења. Био је то ванвременски подсетник на важност породице и то колико смо мало еволуирали. Николас Кејџ, Ема Стоун, Рајан Рејнолдс, Кетрин Кинир, Кларк Дјук, уз Лесли Ман и Питера Динклиџа, придружују се породици Крудс како би се суочили с највећом претњом откад су напустили пећину, а то је друга породица. Породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје деведесет пет минута а настала је према сценарију Кевина и Дега Хејгмена. Режију потписује Џоел Крафорд, а у верзији на српском језику улоге тумаче Срђан Тимаров, Паулина Манов, Ђурђина Радић и Сергеј Булатовић. Филм се приказује до 16. јуна, а пројекције почињу у 18 сати.

Црна Гора подељена земља Документарни филм Бориса Малагурског представља причу о подељеној земљи на обалама Јадранског мора, од херојске прошлости до турбулентне са-

дашњости, у нади да ће доћи до одговора на питање ко профитира од подела у Црној Гори. Филм укључује последњи интервју са митрополитом Амфилохијем Радовићем и екслузивне интервјуе са премијером Црне Горе Здравком Кривокапићем, академиком Матијом Бећковићем и многим другима. Седамдесетдеветоминутни документарац у 2Д формату приказује се још данас, а последња пројекција почиње у 20 сати.

Најдужа ноћ Викторија покушава да остави иза себе своју мрачну прошлост али јој пензионисани полицајац Дејмон, о ком брине као неговатељица, држи кћерку као таоца и присиљава да извршава његове налоге. Сломљена издајом јединог мушкарца ком је веровала, Викторија је приморана да се бори са дилерима дроге и насилницима из подземља у мисији у којој је једини циљ да спаси своје дете. Акциони трилер у 2Д формату, и трајању од четири минута више од сат и по, Џорџ Гало је режирао према сценарију који је написао са Семјуелом Бартелтом, а у водећим улогама поја-

вљују се Морган Фримен, Руби Роуз и Патрик Малдун. Филм се приказује до среде 16. јуна у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Призивање зла: Ђаво ме је натерао „Призивање Зла: Ђаво ме је натерао“ је седми филм из света „Призивања“, најдуже и најпознатије хорор франшизе у свету. У последњем наставку открива застрашујућу причу о терору, убиству и непознатом злу које је шокирало чак и искусне истраживаче паранормалног Еда и Лорен Варен. Један од њихових сензационалнијих случајева започиње борбом за душу једног младића, и одводи их далеко од свега што су икад пре видели, па ће се први пут у историји Сједињених Америчких Држава оптужени за убиство бранити опседношћу демоном. Хорор трилер у 2Д формату траје осам минута краће од два сата, Мајкл Чивс га је режирао према сценарију који су написали Дејвид Лесли Џонсон Мек Голдрик и Џејлс Вен, а водеће улоге тумаче Вера Фармига, Патрик Вилсон, Џулије Хилиард, Реири о Конор и Сара Кетрин Хук. Филм је на репертоару биоскопа до 16. јуна, а пројекције почињу два сата пре поноћи.

59

МАГАЗИН

13.6.2021.

Филмови које смо гледали - 1966.

60

61

Народу је – недоступан; у власти је: „формат крупан“!

МАГАЗИН

13.6.2021.

Ако ли се не уведе правда, Србија ће остати корупцијска банда!

62

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

У Србији, уни Нема „квасц

штена радничка класа! ца,, да нарасте – маса!

Власт је власт, а част је част! Ко дохвати власт, одбацује част!

63

Посебно признање у години јубилеја

МАГАЗИН

13.6.2021.

ДАНИ ПЛАНИНАРА

64

СРБИЈЕ НА РУДНУ

- Државна првенства у планинарској оријентацији и планинарском трекингу са по више од две стотине учесника. - На једној од најзначајнијих акција Планинарског савеза Србије више од хиљаду учесника. - Задатак такмичара да што пре превале растојања на адекватно обележеним стазама дужине дванаест, двадесет и тридесет километара на теренима Рудна и Радочела. - Низ састанака, предавања, едукације и промоција из области планинарства. - Потврда о учешћу печат Голијске трансверзале у учесничкој књижици. - Око пет стотина километара обележених стаза на територији града Краљева, Гледићким планинама, Троглаву, Столовима, Радочелу и Чемерну до Голије и Дуге пољане.

- Краљевачки планинари у акцијама које се организују сваког викенда

65

13.6.2021.

МАГАЗИН

66

„Дани планинара Србије“ је највећа и најзначајнија акција у календару Планинарског савеза Србије, а четрдесет пет година од оснивања је повод да организација ове године буде поверена Планинарско-смучарском клубу „Железничар“. Значај тродневне републичке акције је разлог за подршку Планинарског савеза Србије, Министарства омладине и спорта, Спортског савеза Србије, Градске управа града Краљева, Спортског савеза града Краљева, Спортског центра „Ибар“ и месних заједница Рудно и Студеница. За локацију је изабрано Рудно смештено на обронцима Голије, до кога се долази Ибарском магистралом а од Брвеника одваја двадесет три километара дуг асфалтни пут. До села се може доћи и дугим вијугавим макаданским путем од Студенице уз падине планине Радочело и током реке Бревине. Као један од центара развоја сеоског туризма на територији града Краљева Рудно је смештено на хиљаду сто метара надморске висине, а окружено великим бројем културно-историјских и верских објеката значајним за пери-

од старе Рашке и владавине Немањића због чега историчари овај део клисуре и тока Ибра називају „Долина векова“, „Долина краљева“, „Долина јоргована“… Рудно се налази у границама Парка природе Голија и Резервата биосфере „Голија – Студеница“. Акција је почела у петак окупљањем учесника испред Дома Месне заједнице Рудно и седницом Управног одбора Планинарског савеза Србије након које је представљена књига зајечарског планинара Жике Бранковића „Од понора до Хималаја“.

До отварања акције „Дани планинара - Рудно 2021“, на кошакрашком терену испред Дома Месне заједнице „Рудно“, учесницима је приређен пригодан културно-уметнички програм као увод у пешачење на нешто више од осамнаест километара дугој стази од Рудна до врха Кривача на Радочелу, високом преко хиљаду шест стотина метара. Стаза са висинском разликом нешто већом од пет стотина метара на делу Голијске трансверзале, обележена црвено – белим планинарским ознакама, оцењена је изузетно лепом

Железничар Планинарско случарски клуб „Железничар“, основан 1986. године, са око сто педесет активних чланова годинама уназад води рачуна о око пет стотина километара обележених стаза на територији града Краљева, Гледићким планинама, Троглаву, Столовима, Радочелу и Чемерну до Голије и Дуге пољане. Председник клуба Драган Јовановић наглашава да о интересовању за планинарство сведочи свакодневно учлањење великог броја појединаца различите старости. Највећи број њих укључен је у акције које се организују сваког викенда у складу са програмом активности креираном за период од јануара до децембра сваке године.

за пешачење. Сат пре поднева дат је знак за почетак државног првенства у планинарској оријентацији по пропозицијама правилника за организацију ове врсте такмичења. До окончања такмичења за све који нису били спремни да се упусте у авантуру ове врсте приређен је пригодан културно-уметнички програм и омогућено да присуствују проглашењу победника за које су припремљене пригодне награде. У току дана одржан је и низ састанака, предавања, едукације и промоција из области планинарства. За данас у десет сати планиран је почетак државног првенства у планинарском трекингу које се одвија по Правилнику за организацију такмичења Трекинг лиге, а пријаве за такмичење вршиће се по посебном позиву Комисије за планинарски трекинг Планинарског савеза Србије. Такмичење се организује за различите старосне категорије, од пионира до ветерана у мушкој и женској конкуренцији, а свако се поверава другом планинарском клубу, на терену који може бити рав-

ничарски или са значајном висинском разликом. Циљ је прећи једну од три стазе у што краћем временском периоду, уз стриктно придржавање које се доказује овером такмичарске књижице на контролним тачкама. На већини кота се налазе волонтери који врше печатирање, или праве перфорације на за то предвиђеним местима у такмичарској књижици, а постоје и специјалне контролне тачке које нису уцртане на мапама стаза Трекинг лиге Србије, а учесници их добијају пре почетка сваке од трка. Све стазе су маркиране, унапред припремљене и обавезно кружне, а након успешно пређене мале, средње или велике, такмичар добија захвалницу и беџ, а победници и медаље. Задатак такмичара на Рудну је да што пре превале растојања на адекватно обележеним стазама дужине дванаест, двадесет и тридесет километара на теренима Рудна и Радочела. За оне који нису спремни да се такмиче организовано је пешачење на петнаестак километара дугој стази са висинском разликом од сто седамде-

сет метара од центра Рудна до горњег и доњег водопада реке Бревине. Планинарска акција се завршава у поподневним сатима проглашењем победника у планинарском трекингу, а потврда о учешћу за све који су током три дана другог јунског викенда боравили на Рудну је печат Голијске трансверзале у учесничкој књижици. Организатори потврђују да је за такмичења у оквиру „Дана планинара Србије - Рудно 2021“ пријављено између две и три стотине ученика, за пешачење знатно више. Процењује се да ће се на овом изузетно атрактивном локалитету током три дана окупити више од хиљаду планинара из великог броја клубова широм земље. Обавеза сваког од њих, без обзира да ли се такмиче или учествују у шетњама, је да се придржавају свих мера против спречавања ширења епидемије корона вируса прописаних од стране надлежних органа које су организатор и Планинарски савез Србије у обавези да спроведу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

67

Два дана врхунске атлетике

МАГАЗИН

13.6.2021.

ОПРАВДАНА ОЧЕКИВАЊА

68

- Првенство државе за сениоре и сениорке окупило крем српске атлетике. - У трци на двеста метара оборен државни рекорд стар тридесет две године. - Петанестогодишња Ангелина Топић је шампионка скока увис. - Норму за два највећа такмичења која очекују ове сезоне, Првенство Европе за такмичаре млађе од двадесет година у Талину и Првенство света за исту категорију у Наиробију, личним рекордом у спео да оствари млади атлетичар Црвене звезде Богдан Видојковић.

- Норму за иста такмичења личним рекордом успела да испуни шеснаестогодишња Дуња Сикима из зрењанинског Баната.

- Од 14. августа у Краљеву Балканско првенство за млађе јуниоре, наредне године међународни атлетски митинг

69

70

МАГАЗИН 13.6.2021.

71

О

МАГАЗИН

13.6.2021.

но што је током претходног викенда могло да се види на реконструисаном атлетском стадиону поред Ибра потврђује како је Српски атлетски савез био у праву кад је Краљеву поверио организацију државног првенства у мушкој и женској конкуренцији уз учешће око три стотине атлетичара из педесет осам клубова који су се надметали у четрдесет дисциплина. Сем настојања да се потврде као шампиони државе значајним се оцењују напори за испуњење норми неопходних за учешће на предстојећим међународним такмичењима, Олимпијским играма и Европском првенству у атлетици. У атлетском савезу не крију задовољство због податка да је првенство државе за сениоре и сениорке окупило крем српске атлетике. Најбоља потврда су остварени резултати којима је другог дана такмичења тек на кратко запретио пљусак из облака који се надвио изнад борилишта. Поглед на резултате сведочи да је у трци сто метара са препонама најбоља

72

била атлетичарка Црвене звезде Ања Чукић иза које су циљну равнину, пре осталих, прешле Милица Емини и Марина Живковић из новосадске Војводине. Најбржи у трци на сто десет метара са препонама, са новим личним рекордом, био је члан Београдског атлетског клуба Лука Трговчевић који је у циљ ушао испред атлетичара Спринта из Бадовинаца Александра Грновића и Аљоше Гнипуа из Војводине. Након неизвесне борбе до последњег тренутка титулу шампиона државе у троскоку за ову годину освојила је Јована Гњатовић из Руме испред атлетичарке суботичког Спартака Јоване Илић и Теодоре Боберић из београдског клуба Топ џамп. Чачанка Ивана Илић је још једном успела да постави јуниорски рекорд у трци на сто метара који је за само четири стота дела секунде слабији од сениорског. Друго место припало је атлетичарки Црвене звезде Милани Тирнанић а треће Ањи Лукић из Београдског атлетског клуба. У мушком финалу трке на сто мета-

ра победио је Алекса Кијановић из Београдског атлетског клуба који је кроз циљ прошао испред клупског друга Михајла Мандића и Стефана Михајлова из Црвене звезде. Копље је најдаље бацила атлетичарка Срема из Сремске Митровице Марија Вученовић и тако заузела прву позицију, а друго и треће место припала су Адриани Вилагош из Сенте и бацачици Црвене звезде Ивани Ђурић. Оливера Јевтић из ужичке Младости није имала премца у трци на пет хиљада метара, Лазар Анић из крагујевачког радничког оправдао је улогу фаворита и заузео прву позицију такмичења у скоку удаљ, а више од пола метра заостали су Петар Чанак из новосадске Војводине и Марко Влаховић из земунске Младости. У бацању кугле најбољи су били атлетичари Црвене звезде Армин Синанчевић и Вељко Недељковић који су освојили прво и треће место, док је Асмир Колашинац из Београдског атлетског клуба морао да се задовољи другом позицијом. Првог дана такмиче-

ња титулу шампионке државе у бацању диска успела је да одбрани Драгана Томашевић из сремскомитровачког Сирмиума. Иако је други дан државног сениорског првенства обележило променљиво време то се није у значајнијом мери одразило на остварене резултате. Добра потврда огледа се у податку да је Чачанка Ивана Илић у трци на двеста метара оборила државни рекорд Марине Филиповић стар тридесет две године и постала нова јуниорска национална рекордерка. Милица Гардашевић из Војводине постала је државна првакиња у скоку удаљ, треће место припало је чланици истог клуба Лидији Тодоровић а великим успехом оцењен је резултат и друго место Саре Лукић из Београдског атлетског клуба. Најбржи у трци на двеста метара био је Михајло Мандић из Београдског атлетског клуба, а иза њега су се пласирали чланови Црвене звезде Иван Марковић и Стефан Михајлов. Теодора Симовић из Новог Пазара победила је у

трци на три хиљаде метара, најбољи резултат у бацању копља остварио је атлетичар Срема Ведран Самац, док су такмичење на другој и трећој позицији завршили Никола Брековић и Вељко Јосиповић. Петанестогодишња Ангелина Топић је шампионка скока увис, два сантиметра мање прескочила је Зорана Раковец из земунске младости док је трећу позицију заузела Зорана Буквић из београдског Вождовца. На стази од три хиљаде метара неприкосновен је био опорављени Новопазарац Елзан Бибић, друго место је очекивано припало Ни-

коли Бурсаћу члану Хајдук маратон тима из Куле а треће Николи Раичевићу из Партизана. У оквиру државног првенства за сениоре одржана трка на сто десет метара са препонама за јуниоре, како би се најперспективнијим атлетичарима пружила могућност да испуне норме за највећа такмичења. Норму за два највећа такмичења која га очекују ове сезоне, Првенство Европе за такмичаре млађе од двадесет година у Талину и Првенство света за исту категорију у Наиробију, личним рекордом је успео да оствари млади атлетичар Црвене звезде Богдан Видојковић. Норму за иста такмичења личним рекордом је успела да испуни шенаестогодишња Дуња Сикима из зрењанинског Баната. Већ 14. августа на истом стадиону почиње Балканско првенство за млађе јуниоре, а атлетски радници за наредну годину најављују одржавање међународног атлетског митинга. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

73

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 13. И 19. ЈУНА

МАГАЗИН

13.6.2021.

13. јун

74

1381 — Под вођством Вота Тајлера, у енглеским покрајинама Кент, Норфок, Сафок и Кембриџшир почео сељачки устанак против феудалаца, изазван високим порезима.

1839 — Српски кнез Милош Обреновић је абдицирао у корист сина Милана и напустио Србију.

1876 — Српско учено друштво за првог женског члана изабрало сликарку Катарину Ивановић.

1886 — Под мистериозним околностима утопио се баварски краљ Лудвиг II, три дана пошто је проглашен умоболним и свргнут са престола. Под његовим покровитељством Рихард Вагнер у Минхену радио на реформи музике и драме и извео своје чувене музичке драме „Тристан и Изолда“ и „Нирнбешки мајстори певачи“.

1900 — У Кини је почео Боксерски устанак, побуна сељака и градске сиротиње против страног капитала и домаћих феудалаца. Устанак у септембру 1901. угушиле европске силе, Јапан и САД.

1917 — Четрнаест немачких бомбардера типа „Гота“ у Првом светском рату бомбардовали Лондон. Погинуле 162 особе. Пре тога напади на британску престоницу вршени из цепелина.

1920 — Убијен је Есад-паша Топтани, један од водећих албанских политичара на почетку 20. века.

1943 — Командант Треће дивизије НОВЈ Сава Ковачевић погинуо предводећи јуриш на утврђене немачке положаје при покушају пробијања обруча код места Крекови 5 километара западно од Сутјеске.

1944 — Немачке снаге су покренуле контранапад на америчке снаге код Карантана.

1944 — Немачке снаге су зауставиле напредовање Британаца у бици код Вијер-Бокажа. У једној од најуспешнијих акција малих јединица током рата, СС-хаупштурмфирер Михаел Витман је извршио јуриш на британску колону и раздвојио је на делове, након чега је са кратког одстојања уништио велики број британских возила крећући се паралелно са британском колоном у правцу ка граду 1944 — Прве немачке ракете V-1 испаљене у Другом светском рату на јужну Енглеску.

1952 — Совјетски авиони су оборили изнад Балтичког мора шведски војни авион Даглас DC-3 који је био на обавештајној мисији.

1953 — Државним ударом у Колумбији на власт дошао Густав Ројас Пиниља, који је диктаторски владао до 1957, када је у Колумбији враћен демократски режим.

1956 — Последњи британски војници напустили базу код Суецког канала, којим је Велика Британија управљала 74 године. Управу над Каналом преузео Египат.

1983 — Амерички васионски брод „Пионир 10“ прошао кроз орбиту Нептуна. То је била прва летелица са Земље која је изашла ван Сунчевог система.

1990 — Због неуспелог почетка разговора власти и опозиције у Србији, 8. јуна, у Београду на Тргу Републике одржан први протестни митинг опозиције против власти Слободана Милошевића. У Букурешту погинуле четири, повређено око 200 особа, када је полиција покушала да сузбије протесте студената који су се сместили у шаторе у центру града.

1992 — У организацији Удружења композитора у Пионирском парку у Бе-

ограду, испред зграде Председништва Србије, одржан „Митинг клечања“, у знак протеста против ратне политике председника Србије Слободана Милошевића.

1994 — Северна Кореја саопштила да се повлачи из Агенције Уједињених нација за атомску енергију и да више неће дозволити долазак њених инспектора у земљу.

2000 — У Пјонгјангу почео историјски самит две Кореје на којем су председници јужне и северне Кореје Ким Дае Џунг и Ким Џонг Ил водили разговоре о помирењу две државе. Лидери две Кореје састали се први пут после распада јединствене земље 1948.

2002 — На првим слободним изборима у историји Авганистана за председника државе изабран Хамид Карзаи.

2003 — У Београду ухапшен офи-

цир ЈНА, пуковник Веселин Шљиванчанин, и изручен Хашком трибуналу, пред којим је крајем 1995. оптужен за злочине на пољопривредном добру „Овчара“ код Вуковара у Хрватској, 1991. У Бриселу усвојен нацрт Устава Европске уније, 46 година после потписивања Римског споразума, односно оснивања Уније.

14. јун 1645 — У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатината.

1667 — Окончана је битка на Медвеју у којој је низоземска флота нанела Краљевској морнарици најтежи пораз у њеној историји.

1775 — Континентални конгрес је основао Континенталну војску, што и Армија САД узима као датум свог оснивања.

1777 — Континентални конгрес је прихватио заставу „звезда и пруга“ као званично државно знамење.

1789 — Енглески капетан Вилијам

Блај, са 18 присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 чамцем пређених миља, стигао на острво Тимор близу Јаве.

1800 — Наполеон Бонапарта поразио аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији.

1848 — Англофони насељеници у Сономи су почели побуну против Мексика и прогласили Републику Калифорнију.

1900 — Хаваји су постали територија САД.

1940 — Немци су током битке за Француску заузели Париз.

1941 — Председник САД Френклин Делано Рузвелт наредио замрзавање имовине Немачке и Италије у Америци.

1954 — Амерички председник Двајт Ајзенхауер је потписао закон којим су речи под Богом додати у заклетву застави САД.

1962 — У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира.

1966 — Конгрегација за наук вјере је укинула Индекс забрањених књига.

1985 — Белгија, Француска, Западна Немачка, Луксембург и Холандија су потписале Шенгенски споразум са циљем укидања систематских пограничних контрола.

1990 — У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку власти како је тврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и седишта опозиционих странака.

1992 — У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом; у организацији Грађанског савеза Србије неколико хиљада Београђана учествовало је на манифестацији „Последње звоно“ са поруком режиму Слободана Милошевића да је његово време истекло.

1992 Почетак Операције Коридор 92 1993 — Тансу Чилер је постала прва жена премијер у историји Турске.

1995 — Чеченски побуњеници из-

вршили напад на град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 таоца и заузели владине зграде. У нападу је погинуло око 100 људи, а таоци су враћени након преговора са руским премијером Виктором Черномирдином.

2000 — Италијанске власти испоручиле су Турској Мехмеда Али Агџу након што га је председник Италије помиловао. Агџа је због покушаја атентата 1981. на папу Јована Павла II, провео 19 година у италијанском затвору.

2001 — Влада СР Југославије усвојила нацрт закона о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. Након неуспешних преговора с коалиционим партнером Социјалистичком народном партијом Црне Горе, нацрт закона повучен је из процедуре Савезне скупштине 21. јуна.

2003 — На референдуму у Чешкој, 81% грађана гласало за приступање ЕУ.

15. јун 1215 — Енглески краљ Јован без Земље је својим печатом потврдио Велику повељу слободе (лат. Magna Carta Libertatum).

1389 — Косовска битка (по Јулијанском календару) 1520 — Папа Лав X екскомуницирао је Мартина Лутера булом у којој је осудио као јерес Лутерове тезе о индулгенцијама, о догмама и уређењу католичке цркве. Идеје о реформи цркве систематизоване у 95 теза Лутер је 1517. приковао на врата Дворске цркве у Витембергу, означивши почетак раскола католичке Европе.

1648 — Маргарет Џоунс је обешена у Бостону због оптужбе за вештичарство у првом таквом погубљењу у Колонији Масачусетског залива.

1752 — Бенџамин Френклин доказује да је муња у ствари електрицитет (традиционални датум, прави датум непознат).

1775 — Џорџ Вашингтон је именован за врховног заповедника Континенталне војске у Америчком рату за независност.

1776 — Делавер је гласао да суспендује власт британске круне и да се званично одвоји од Пенсилваније.

75

13.6.2021.

МАГАЗИН

76

1836 — Арканзас је примљен у Унију као 25. савезна држава САД.

1846 — Орегонски споразум је утврдио 49. паралелу као границу између САД и Канаде, од Стеновитих планина до мореуза Хуан де Фука.

1862 — На Чукур-чесми у Београду турски војник убио српског дечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, где је био смештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд.

1903 — Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије. Током његове владавине учвршћен је парламентаризам и убрзан привредни и културни развој земље. Повукао се с власти 22. јуна 1914, а краљевска овлашћења добио је његов други син Александар.

1904 — Више од хиљаду људи, већином жена и деце, погинуло близу Њујорка у пожару који је захватио брод „Генерал Слокам“.

1907 — Почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 конвенција о законима и обичајима ратовања („Хашке конвенције“). Четвртом конвенцијом основан је Стални арбитражни суд у Хагу.

1919 — Енглески пилоти Артур Браун и Џон Олкок окончали су први директни лет преко Атлантика.

1920 — Италијански инжењер, један од оснивача бежичне телеграфије Гуљелмо Маркони емитовао је у Енглеској први музички радио пренос у живо. Била је то музичка нумера чувене аустралијске оперске певачице Нели Мелба (Неллие).

1924 — Амерички Индијанци бивају проглашени грађанима САД.

1940 — Немачке трупе пробиле Мажино линију код Седана. Систем утврђења дугачак 360 km који су Французи изградили дуж границе према Немачкој између два светска рата, сматран је ремек делом грађевинарства и фортификације.

1954 — У Базелу формирана УЕФА.

1969 — Након повлачења Шарла де Гола с политичке сцене, за председни-

ка Француске изабран је Жорж Помпиду.

1975 — Кошаркаши Југославије постали су шампиони Европе победом над репрезентацијом СССР у Београду.

1977 — Адолфо Суарес и његова коалиција Демократског центра победили су на првим слободним изборима у Шпанији након смрти Франциска Франка који је диктаторски владао од 1939.

1982 — Предајом аргентинских снага Британцима на Фокландским острвима окончан је Фокландски рат у којем је погинуло око 1000 људи.

1988 — Пакистански председник Зија ул Хак објавио је да ће исламско шеријатско право постати врховни закон у Пакистану.

1992 — Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије. За првог премијера новоформиране државе претходног дана изабран је амерички бизнисмен српског порекла Милан Панић. Парламент Јапана, први пут од Другог светског рата, одобрио ангажовање јапанских војника у иностранству.

1994 — Израел и Ватикан успоставили су пуне дипломатске односе, потврђујући договор о међусобном признању и помирењу након вековних сукобљавања Јевреја и римокатолика.

1995 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о проширењу снага УН у Босни трупама за брза дејства, састављених од 12.000 француских, британских и холандских војника. Русија и Кина су се уздржале од гласања.

2000 — У покушају атентата у Будви лакше рањен Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, у то време једне од највећих опозиционих политичких странака у Србији. Римско-католички бискуп, Аугустин Мисаго, оптужен за саучесништво у масакру више од пола милиона становника Руанде 1994. и геноцид, ослобођен је оптужби и пуштен на слободу.

2001 — Крај Петровог Села код места Кладово откривена је масовна гробница у којој је закопано око 30 тела за која се претпоставља да су жртве рата на Косову у првој половини 1999. Шангајска петорка - Кина, Русија,

Казахстан, Киргистан и Таџикистан су након пријема Узбекистана у чланство преименовали своју организацију у Шангајска Организација за сарадњу (СЦО), регионалну организацију за борбу против исламског милитаризма.

2003 — Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе освојила је златну медаљу на Европском првенству у Словенији.

16. јун 1671 — У Москви јавно погубљен вођа устанка донских козака и сељака Стењка Разин. У руским народним причама и песмама постао симбол пркоса и побуне.

1826 — Пошто је угушио побуну јаничара, турски султан Махмуд II укинуо војни ред и увео низам, редовну војску.

1852 — У Новом Саду штампан први број листа „Сербски дневник“, с књижевним додатком „Седмица“. Лист излазио 12 година и био један од ретких словенских листова у аустријској царевини у то доба.

1876 — У Цетињу, после преговора

вођених од октобра 1875. до фебруара 1876, потписан уговор о савезу Србије и Црне Горе против Отоманског царства. Одлуком Врховног савета одбране Југославије 25. децембра 1993. тај датум одређен за Дан Војске Југославије.

1941 — Председник САД Френклин Рузвелт наредио затварање свих конзулата Немачке у САД до 10. јула.

1944 — У Другом светском на Вису рату склопљен споразум Тито-Шубашић о односима Народноодлободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији.

1958 — Обешен Имре Нађ, премијер Мађарске у време антикомунистичке побуне 1956, коју су угушиле совјетске трупе. Нађ тада ухапшен и на монтираном процесу осуђен на смрт због издаје. На исти дан 1989. пола милиона Мађара у Будимпешти присуствовало његовој поновној сахрани уз државне почасти.

1960 — Председник САД Двајт Ајзенхауер морао да одложи посету Јапану због антиамеричких нереда у тој земљи.

1961 — Руски балетски играч Рудолф Нурејев затражио азил у Францу-

ској за време гостовања у Паризу са ансамблом балета “Киров“. Каријеру наставио у водећим европским и америчким трупама и био звезда британског Краљевског балета.

1963 — Совјетски Савез лансирао васионски брод „Васток 6” с првом космонауткињом Валентином Терјешковом.

1972 — У Хановеру ухапшена Улрике Мајнхоф, чланица терористичке групе Бадер-Мајнхоф.

1976 — У Совету, највећем црначком насељу у Јужној Африци, избили расни нереди у којима је, током неколико месеци, погинуло најмање 600 црнаца и три белца.

1977 — Леонид Брежњев, лидер Комунистичке партије Совјетског Савеза, заменио Николаја Подгорног на месту председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза.

1983 — За председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза изабран Јуриј Андропов.

1992 — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Борис Јељцин у Вашингтону постигли договор о смањивању арсенала далекометних нуклеарних ракета за две трећине до 2003.

1994 — Швајцарска одбила да изда визу за улазак у земљу председнику Југославије Зорану Лилићу, иако је добио званичан позив за учешће на међународном скупу у Кран Монтани. Одлука донета на основу препоруке Савета безбедности Уједињених нација у оквиру мера о економској блокади Југославије.

1996 — Међународни комитет Црвеног крста саопштио да је на простору СФРЈ за време ратних сукоба, од 1991. до 1995, нестало око 20.000 људи, од којих око 12.000 у Босни и Херцеговини.

1998 — Талибанска религиозна војска у Авганистану наредила затварање више од 100 приватних школа у којима су се образовале девојчице.

1999 — Амнести интернешенел оптужио САД за кршење људских права јер су наставиле да извршавају смртну казну, посебно због њене примене и над особама које су починиле злочин пре 18. године.

1999 — Нови председник Јужноафричке Републике Табо Мбеки положио заклетву. Он на тој дужности заменио Нелсона Менделу, познатог борца за права црнаца, који је скоро три деценије провео у затвору.

2001 — Председник Русије Владимир Путин допутовао у Београд, у прву посету шефа руске државе Југославији. Председник САД Џорџ Буш млађи и његов руски колега Владимир Путин срели се први пут у Словенији. Договорени сарадњу и сталне консултације. Победом коалиције леве оријентације на изборима за градоначелника Берлина утрт пут бившим комунистима да уђу у градску владу, први пут од пада Берлинског зида 1989.

2004 — Генерални секретар УН Кофи Анан именовао Данца Сорена Јесена Петерсена за свог новог специјалног представника на Косову, шефа УНМИКа.

2004 — Бутан је постао прва држава која је увела потпуну забрану узгајања и коришћења дувана.

17. јун 1397 — Данска краљица Маргарета I ујединила Данску, Шведску и Норвешку у Калмарску Унију.

1579 — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк прогласио суверенитет Енглеске над Новим Албионом, данас Калифорнијом.

1665 — Португалци и Британци потукли Шпанце код Монтес Клароса. Португалци још једном победом над Шпанцима, код Виље Висиосе, поновно успоставили независност Португалије.

1775 — Амерички колонисти су нанели тешке губитке британским снагама у поразу код Банкер Хила.

1789 — Посланици Трећег сталежа у француском парламенту прогласили Народну скупштину и укинули краљу право вета.

1843 — На Новом Зеланду почела побуна домородаца Маора против Британаца. Маори поражени 1871. и повукли се у унутрашњост острва.

1848 — Аустријске трупе под командом генерала Алфреда Винди-

77

13.6.2021.

МАГАЗИН

78

шгреца угушиле устанак Чеха у Прагу.

1867 — Енглески хирург Џозеф Листер први пут у историји медицине употребио антисептик када је оперисао своју сестру Изабелу.

1925 — Потписан Женевски протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова у рату. Протокол потписало 29 земаља.

1930 — Амерички председник Херберт Хувер је потписао Смут-Хаулијев закон о тарифама.

1940 — Совјетска Црвена армија окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију.

1940 — Луфтвафе је код Сен Назера потопио ХМТ Ланкастрију, при чему је погинуло око 3.000 особа.

1944 — Исланд је постао независна република пошто су његови становници на референдуму одлучили да се одвоје од Данске.

1947 — Уставотворна скупштина Бурме донела одлуку да прогласи независну Републику Бурму.

1950 — Ричард Лолер у Чикагу извео прву операцију пресађивања бубрега.

1953 — Совјетске трупе угушиле побуну у Источној Немачкој.

1963 — Врховни суд САД је у случају школска област Абингтона против Шемпа против рецитовања стихова из Библије и Оченаша у државним школама.

1967 — Кина извела пробу прве хидрогенске бомбе.

1971 — САД и Јапан потписали споразум о враћању острва Окинаве под суверенитет Јапана 1972.

1972 — Пет оперативаца Беле куће је ухапшено због провале у канцеларије Националног демократског комитета у покушају неких припадника Републиканске странке да шпијунира опозицију.

1982 — Председник Аргентине, генерал Леополдо Галтијери, поднео оставку после пораза аргентинске армије у Фокландском рату са Уједињеним Краљевством за Фокландска острва.

1988 — Око 5.000 радника земунске фабрике „Змај“ демонстрирало испред зграде Скупштине СФРЈ

незадовољно својим социјалним положајем. То је био почетак масовних митинга названих „антибирократска револуција“, а послужили су за учвршћивање власти лидера комуниста Србије Слободана Милошевића.

1990 — Демонстранти против Владе Румуније вратили се на улице Букурешта неколико дана после сукоба с полицијом и рударима лојалним Влади, а у којима је погинуло пет особа, а неколико десетина рањено.

1991 — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда.

1992 — Немци Томас Кемтнер и Хајнрих Стрибиг, два последња западна таоца у рукама исламских терориста у Либану, вратили се у Немачку после три године заточеништва.

1993 — У главном граду Сомалије Могадишу погинуло шест, повређена 43 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида.

1997 — Министарство Југославије за телекомуникације издало решења о забрани рада већег броја приватних и независних радио-станица. То је била прва велика акција власти против права на слободу информисања у Југославији.

1999 — Међународна организација рада усвојила споразум о забрани најгорих форми присилног рада деце, укључујући ропство и насилну регрутацију.

2001 — На парламентарним изборима у Бугарској победио Национални покрет бившег бугарског цара Симеона II, чиме је први пут бивша монархија постала политички активна у једној од земаља источне Европе. Симеон Сакс Кобург 24. јула изабран за премијера Бугарске.

2002 — У Батајници код Београда почеле ексхумација и обдукција лешева за које се верује да су Албанци чија су тела ту довезена после интервенције НАТО на Косову 1999. Египатски археолози саопштили да су близу пирамида у Гизи нашли најстарији недирнут саркофаг, стар око

4.500 година.

2007 — У Будви ухапшен бивши генерал српске полиције, Властимир Ђорђевић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине на Косову и Метохији током 1999. године.

18. јун 618 — Ли Јуан је постао цар Гаозу од Танга, чиме је започео три века владавине династије Танг.

1429 — Француска војска, под вођством Јованке Орлеанке и војводе од Аленсона, напала и потукла у бици код Патаја у Стогодишњег рата енглеске трупе које су се повлачиле после неуспеле опсаде Орлеана.

1155 — Папа Хадријан IV крунисао немачког краља Фридриха I Барбаросу за римско-немачког цара.

1583 — У Лондону издата прва полиса животног осигурања у свету.

1812 — Конгрес САД је усвојио декларацију о објави рата Великој Британији.

1815 — У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског

војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту.

1817 — У Лондону отворен мост Ватерло преко реке Темзе.

1839 — Основана је Прва београдска гимназија 1881 — Русија, Аустрија и Немачка потписале тајни савез Лига три цара на три године.

1940 — Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији. Немци у Другом светском рату заузели француску луку Шербур.

1953 — Проглашена Република Египат, за председника изабран генерал Мохамед Нагиб, вођа побуне којом је 1952. збачен краљ Фарук I. 1968 — Британски Дом лордова одбацио одлуку лабуристичке владе о санкцијама против режима беле мањине у Родезији.

1975 — Принц Фејсал Мусаид јавно погубљен у Ријаду због убиства краља Саудијске Арабије Фејсала, у марту 1975.

1979 — Лидер СССР Леонид Брежњев и председник САД Џими Картер у Бечу потписали споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, САЛТ 2.

1983 — Сели Рајд прва Американка која је полетела у свемир, као члан посаде шатла Чаленџер.

1993 — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање 7.600 припадника мировних снага у шест градова у Босни и Херцеговини.

1995 — Снаге Војске Републике Српске ослободиле последње од 372 припадника мировних снага у Босни које су држале као таоце од краја маја, после напада авиона НАТО на српске положаје у околини Пала.

1996 — Бењамин Нетанјаху постао најмлађи премијер у историји Израела, после изборне победе десне коалиције. Савет безбедности УН укинуо забрану извоза тешког наоружања бившим југословенским републикама. Ембарго на извоз уведен у септембру 1991.

1997 — Лидера Црвених Кмера Пола Пота заробила група његових бивших следбеника и осудила на доживотну робију. Сматра се да је Пол Пот одговоран за смрт више од два милиона камбоџанских цивила.

2000 — Еритреја и Етиопија у Алжиру потписале споразум о прекиду ватре којим је окончан двогодишњи рат те две земље. Савет безбедности УН потврдио да је Израел окончао двадесетдвогодишњу окупацију јужног Либана.

2001 — Око 30.000 припадника сиријске војске напустило Бејрут, после 25 година присуства у Либану. Сирија позвана у Либан 1976. у склопу арапских мировних снага које су имале задатак да угуше грађански рат у тој земљи.

2002 — Премијер Словеније Јанез Дрновшек посетио Југославију, као први функционер те државе у посети Југославији после распада СФРЈ. У експлозији бомбе коју је активирао палестински бомбаш-самоубица, у препуном аутобусу у Јерусалиму, погинуло 19, повређено више од 50 особа.

2004 — Европски савет одлучио да Хрватској додели статус званичног кандидата за чланство у ЕУ.

19. јун 1269 — Француски краљ Луј IX је наредио да се сви Јевреји који се нађу у јавности без жуте значке казне са десет ливри сребра.

1306 — Војска ерла од Пембрука је поразила шкотску војску Роберта Бруса у бици код Метвена.

1586 — Енглески колонисти су напустили острво Роанок, након што нису успели да оснују прво енглеско стално насеље у Северној Америци.

1846 — Прва бејзбол-утакмица са успостављеним правилима одиграна у Њу Џерзију.

1862 — Конгрес САД забранио ропство на америчким територијама, чиме је поништио пресуду из случаја Скот против Сандфорда.

1867 — Републиканци, следбеници Пабла Хуареса, погубили Максимилијана I Хабзбурга, кога је Наполеон III 1864. прогласио за цара Мексика.

1885 — У Њујорк је стигао Кип слободе, поклон Француске.

1908 — Доласком брода „Касато Мару“ у луку Сантос са 168 јапанских породица почела имиграција Јапанаца у Бразил.

1953 — Џулијус и Етел Розенберг, осуђени за шпијунажу у корист СССР, погубљени на електричној столици у америчком затвору Синг Синг.

1961 — Кувајт је прогласио независност од Уједињеног Краљевства.

1961 — Откривањем натписа са именом Понтија Пилата на ископини римског храма у Цезареји први пут нађен доказ да је он постојао.

1965 — Закон о грађанским правима је усвојен у Конгресу САД након филибастера од 83 дана.

1965 — Генерал Хуари Бумедијен војним ударом са власти збацио председника Алжира Ахмеда Бен Белу.

1970 — Совјетски васионски брод „Сојуз 9“ постигао нови рекорд у дужини боравка у космосу, 17 дана, 16 часова и 59 минута.

79

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs