МАГАЗИН Година IX * Број 500 * 20. јун * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
2
МАГАЗИН 500
Хвала што читате
20.6.2021.
Краљевски
МАГАЗИН
3
20.6.2021.
МАГАЗИН 500
4
У оквиру истоименог пројекта МагазИН открива
Град Краљево подржава Садржаји изне
реализацију пројекта „Непознато Краљево“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања ети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства
5
20.6.2021.
МАГАЗИН 500
6
У овом броју Зашто МагазИН Књига као споменик Уметности нема без аудеструкције Однос црквене мисије и молитве Вила Туркуловић Трудноћа и лето Живот пише романе Између задовољства и фрустрације Даље од колективног имунитета До веће транспарентности Авијација у априлском рату Трајање видовданског завета Нова генерација глумаца На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Прегршт атрактивних садржаја Заједно против парализе Времеплов
12 18 22 28 32 34 38 44 52 56 62 66 68 78 80 82 84 86 90 94
7
Фото: М. Радовановић
8
МАГАЗИН 500 20.6.2021.
9
10
МАГАЗИН 500 20.6.2021.
11
Уместо увода
ЗАШТО? време кад се јавила идеја о бележењу прича о људима и догађајима из најближег окружења нисам веровао да ће записивање доживети петстото издање, можда и због тога што није постојао било какав став о нечему што ће постати јавно гласило.
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
У
12
Иако сам жарко желео да писаније допре до што већег броја читалаца нисам имао представу ко би они били, ни колико би их било. Егзактних података нема ни на прагу последње године прве деценије, али ме то не обесхрабрује да наставим. Колико дуго, то нико не
може да зна. И сваки пут кад би ме свих ових година по неко повремено упитао докле, и зашто кад од тога нема материјалне користи, упутио бих га на оно што сам написао на почетку. А написао сам ово:
Откад знам за себе, рекао је давно главни јунак романа Моме Димића „Живео живот Тола Манојловић“, болеле су ме уши, обадве. Можда су биле и очи, не сећам се више јер је било толико давно, некако у време кад сам првих студентских дана почео да откривам једну нову књижевност, мало различиту од оне коју смо обрађивали у краљевачкој гимназији. Тола Манојловић, Улога моје породице у светској револуцији, Лудости по Еразму Ротердамском ... Те године сам први пут чуо за Амерић, Сопот и околину, и како је Светозар Манојловић Толе из села Неменикућа лечио своју болест. Први пут сам доживео и многе друге ствари од којих ми је најупечатљивији кашаљ Миливоја Живановића у Јегору Буличову. Мене, хвала Богу, никада нису болеле ни очи ни уши. Додуше, неколико година ми је зујало једно после детонације гранате испаљене из топа, приликом једне од многих војних вежби на Пештерској висоравни, којој сам присуствовао, не својом вољом. Трајало је то неколико година, али се смирило. Опет је почело пре неколико дана, не знам због чега.
Можда због огромне количине глупости које свакодневно слушам, а које преко ушију уништавају и друге органе. Тако бар понекад помислим. И мада нисам компетентан да говорим да ли, и колико, све те глупости могу да утичу на срце, плућа, јетру, кожу, а учили смо некада да је и то орган, осећам да посредно, преко мозга, утичу на душу, ако је душа уопште орган. Они који су склони веровању да није не могу да буду сасвим сигурни. Можда ће се једног дана утврдити да јесте. Био бих неизмерно срећан ако би се неко, када много година од данас будем негде далеко, сетио да сам баш ја наговестио да би душа могла да буде орган. Додуше понекад ме заболи још нешто, али ово није место за такве ствари. И кад су болови у питању увек се сетим песме коју сам запамтио првих студентских дана, иако поезију никада нисам превише волео, не знам зашто. „Мене уопште не занима што си ти кћерка једног генерала у пензији који има Москвича, вилу у Будви и кућну стратегију“, писао је тада песник чије сам име давно заборавио. Али и данас, после много година, понекад у ушима одзвања наставак, „мене само
боли, ах како ме боли, баш ме боли што си ти кћерка једног генерала у пензији који...“ и тако даље. Сећам се готово целе песме на коју ћу се, можда, поново позвати једног дана. Тола Манојловић је верујем, не сећам се више, пронашао лек за своју болест. Безброј је оних који свакодневно траже лек, прво на местима за које верују да ће најбрже помоћи, а онда даље све док га не пронађу, или их болест до те мере савлада да више нема спаса. Не бих волео да ме вирус глупости савлада до те мере да изгубим разум. Зато покушавам да га расцепкам на стотине и хиљаде комада и сваки од њих усмерим према онима који ће, можда, ово читати. Тако ћу ваљда разблажити његово погубно дејство на душу. Онај остатак, оно што будем усмерио према вама који ово читате, може свима да користи. Помоћи ће ми да се растеретим, а вама неће шкодити. И у грбу Краљева је записано „Нама добро, а никоме зло“. Сећам се да сам негде прочитао да и отров може да буде лек. Као мали читао сам бајку „У цара Трајана козје уши“ и неодољивој по-
13
20.6.2021.
МАГАЗИН 500
14
треби главног јунака да нешто каже. У то време нисам схватао тежину онога што га је оптерећивало и што је, не могавши да пронађе други начин да олакша себи, морао да закопа у земљу. Данас покушавам да олакшам себи тиме што ћу ово, чега ми је пуна глава, да запишем. „Ја задњих намера немам, моје су намере предње“, прочитао сам негде, можда баш у неком од многобројних бројева Јежа, које деценијама љубоморно чувам на тавану породичне куће. Зато покушавам да убедим себе да ће ово што радим бити схваћено на прави начин. У време када готово нико, мислим на припаднике млађе генерације, не чита ништа, а камоли записује, дубоко верујем да ово што чиним није превелика лудост. Толико се тога дешава око мене, у овој малој средини, да ми се чини да је велика опасност то не забележити. Повремено се сетим констатације да оно што није забележено није се ни догодило. Ко ће се, и у којој мери, после само неколико година, сећати малих ствари које се дешавају неком другом из нашег окружења, догађаја који су се десили у средини у којој је живео, људи који су туда прошли можда само тада и никад више, а ипак оставиле неки траг. У овим годинама можда би логичније било да пишем мемоаре, али нисам особа толико великог формата за нешто тако. Сам термин мемоари асоцира на нешто велико и значајно. Малом човеку је ближи обичан дневник, можда зато што је некако личнији, интимнији. То је место где записује најинтимнија размишљања, место на које оставља све оно што га боли или радује, и то љубоморно чува. Туђи дневник је нешто што лепо васпитана особа не отвара, чак и кад се нађе у таквој ситуацији, иако жарко жели да сазна шта се у њему налази. Чињеница да је понекад доступан само најближим пријатељима учвршћује ме у уверењу да је свако ко окрене следећу страницу и настави да чита управо то. Ако није, можда ће некада бити. Ако не сврставате себе у једну од ових категорија, затворите дневник како себи не би доказали истинитост констатације о лепом васпитању. Ако наставите даље, прихватите чињеницу да постајемо пријатељи, а пријатељи један о другом не говоре ружно. „Пријатељ је више од обичног друга“, записао је давно један песник. Зато се тога увек радо сетим, много радије него наставка – „пријатељ ти увек да лову на зајам“. И овде се сетим онога што ми одзвања у ушима, а што може да гласи и овако, ко настави кајаће се, ко не настави кајаће се. Никад нисам имао тајни пред пријатељима. Њима, ма где да се налазе, и посвећујем своја размишљања, јер знам да желе да их читају. Потвр-
диле су то хиљаде оних којима сам се, на различите начине, обраћао десетинама година у назад. Можда је ово и због тога више него дневник. Сигуран сам да има и оних који ће ово дочекати на нож, који ће у сваком слову тражити повод за тешке оптужбе. Али, ово је део размишљања на које имам право. Подсетићу да интима почиње са ИН. Зато то и пишем великим словима, баш из разлога што се све што је најважније у животу пише великим словима. Због свега бих и желео да се ово схвати као лични став према људима и догађајима из најближег окружења у форми која нема чврсту структуру. Некада ће то бити мање, а некада више, страница у зависности од расположења и слободног времена. Некада ће то бити чешће, а некада ређе, у зависности од различитих ствари које би могле да да утичу на даљи ток догађаја.
Ко узме кајаће се, ко не узме кајаће се Ово је најпознатије реченица из бајке, можда приповетке, Тамни Вилајет. Пролазећи кроз Тамни Вилајет, мрачан и језив крај у неком забаченом делу земље, група војника у мраку гази по нечему што личи на камење, док глас који долази из дубине константно понавља „ко узме кајаће се, ко не узме кајаће се“. И док су једни узели, а други нису, тек кад су изашли напоље видели су да су то били дијаманти. Они што су узели кајали су се што нису узели више, ови што нису зато што нису.
Истина Истина често боли, највише оне који лажу. То ових дана најбоље осећа оснивач Викиликса Данијел Асанж коме је због објављивања тајних докумената угрожен живот. Како ће се прича о њему завршити видећемо, верујем, ускоро. Не бих волео да остане запамћен као, како то рече Слободан Новаковић у Лудостима, Ђордано Бруно кога, записа књижевник, више цени зато што је био на ломачи, него зато што је био у праву. Па иако сам наивно веровао да су ломаче везане за неко мрачно доба, све више ми се чини да неко жели да их и у ово време распали. Зашто је то тако не знам. Понекад ми се чини да је моја истина мало другачија од оне која нам се сервира. И управо због тога МагазИН као мој ДневИНк, моја ИНтима, моја истина. Ако ме разумете, што би рекла Покојна Милева на свом Фејсбук профилу. Т. Радовановић
15
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
Поводом објављивања петстотог издања редакцији Краљевског МагазИНа је стигао велики број честитки, одређен број са поклонима од којих неке објављујемо.
16
Хвала свима!
17
18
МАГАЗИН 500 20.6.2021.
Како је настала CATENA MUNDI
атица исељеника Србије је у то време издавала часопис ЗАВИЧАЈ, намењен српској дијаспори. Те,1990.године требало је у њему обележити три века сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Разговарало се о томе у Матици, у кругу уредништва и интелектуалаца као што су Никола Милошевић, Предраг Драгић Кијук, Милан Дачовић, Стеван Раичковић, Владимир Савић… Ја сам присуствовао таквим разговорима, јер ми је ту била „амбасада“, кад ми, као новоизабраном директору Ибарских новости, нешто затреба у Београду, јер, Дачовић је Краљевчанин. Постао сам део тог тима. Лако смо се договорили: Кијук је понудио адекватне текстове, ја сам прихватио штампу Часописа на повећаном броју страна, Матица ће добити тематски број, и мислили смо да смо тако „завршили посао“. Кијук је и до тада зрачио својом интелектуалном величином, ерудицијом, научном и радном енергијом, али смо га сви тек на овом пројекту стварно упознали. Он је, уз то, био и врстан есеиста, беседник, писац и мислилац, полиглота, ходајућа библиотека… Одмах је почео да нас „затрпава“ темама, рукописима и компетентним именима, да смо врло брзо „заборавили“ на Часопис. Сусрели смо се, заправо, са ње-
М
говим двадесетогодишњим истраживачким и вуковским радом на прикупљању аутентичне историјске грађе о Србима, где год да су се нашли. У једном моменту смо имали утисак да је и он сам себе изненадио шта у себи носи и шта око себе има, па и није крио задовољство што му се указала прилика да то негде изручи. Савић и ја, као уредници, не стижемо да га пратимо. Да, сада већ радимо на књизи. Биће око хиљаду страна. Клацкамо се на страху између велике идеје и малих могућности. А брдо рукописа и даље расте... Предраг Драгић је пратио српске сеобе и искушења у периоду од хиљаду година. Сакупљао је све, или готово све, што је у последњих 150 година објављено о судбини народа чија је историја крвава и мученичка, али и светла и непозната. И Савић и Дачовић су додавали материјале из дијаспоре. И секирали се хоћемо ли успети. Истина је, НЕ ЗНАМО ДОВОЉНО О СЕБИ. Сада је ТО прави мотив који нас води ка двотомном издању. Идеја од хиљаду страна више није у оптицају. И нико не помишља да одустане, иако знамо да ни Матица ни Ибарске новости немају довољно пара за штампу. Напротив, води нас глад за још којим текстом, има ли још који неутрални, још боље
страни аутор да је писао о српским сеобама и страдању, треба нам што више таквих мишљења…Од тога што је написано и расуто на све стране – ваља саградити трајни споменик. То може бити само књига. А књигу су пуниле студије Владете Јеротића о психологији Срба номада, запажања Милоша Црњанског о сличности наших и келтских топонима, па низ полемичких текстова о Србији као новој култури на балканском простору… Међу 260 аутора који су бележили српске трагове следе још: Јован Дучић, Владимир Дедијер, Сима Ћирковић, Добрица Ћосић, Николај Велимировић, Радивоје Пешић, Стојан Новаковић, Иларион Руварац…, али и Артур Еванс, Макс Еренрајх, Анте Павелић, Роберт Лафан, Едмонд Парис… Полазни повод је већ давно прошао, ЗАВИЧАЈ је изашао у редовном, свакако пригодном, издању и формату. Југославија се распада и мирис барута се шири авнојевским границама. Гину људи. Ватра гута и дом и род, а силни са безбедног растојања потпаљују. Срби су поново у средишту збивања: за једне као узрок за друге као последица… Као да не постоји бољи моменат да се на једном месту покаже ко су Срби, одакле долазе и како су
Фото: М. Радовановић
КЊИГА КАО СПОМЕНИК
19
20
МАГАЗИН 500 20.6.2021.
пролазили кроз векове. А, опет, то исто време не дозвољава „србовање“ и дизање националистичке еуфорије. Није нам до тога. То би покрило све наше поштене намере. Танка је нит раздвајања. И баук инфлације прети да поништи све вредности минулог рада у Србији. Није било обесхрабрујућих сугестија, али добронамерних питања типа “знате ли у шта улазите“ – да. Кијук се, наравно, није обазирао на то, а ја сам био опседнут садржајем, јер нисам ни претпостављао ко се све и колико бавио судбином Срба. То је она малопређашња мисао – не знамо довољно о себи. То се у школи не учи! Мој проблем је био друге природе: требало је појавити се у Краљеву са тако грандиозном идејом (мада сам сигуран да би исто било и у сваком другом граду у Србији, наравно и у Београду) и обезбедити средства за штампу, да не би све пукло као мехур од сапунице. Е, ту је било две врсте препрека: они који би хтели да помогну – не могу, немају, а они што могу – имају много „добронамерних“ питања. Тад сам закључио да капитал, сасвим сигурно, није никаква привилегија. Он доноси страх, и ту је лагодан живот, често, само привид. Спас је донео бизнисмен Тома Илић из Сиднеја, чију дарежљивост и скромност ваља запамтити. „Нашао“ га је Дачовић, као дугогодишњег пријатеља Матице. Памтим и поштујем, наравно, и све друге мање и веће домаће донације, али, с обзиром на „задату тему“ – оне су се некако и подразумевале! Не заборављам ни појединачне а доста гласне страхове „у кући“ (Ибарским новостима): шта ће то нама, потопиће нас трошкови, да је то НЕШТО штампао би Београд… Да, није много мирније било ни тамо где сам становао (пошто ми се често приписивало да ја, заправо, ту не живим, већ да ми је душа у Ибарским новостима). Страх долази из слабости, (свеједно да ли је она материјалне или менталне природе) и није га (страх) лако игнорисати. Страх је и последица незнања. Али, ваљда се по томе и разликујемо. Неко увек понесе већи део терета, па и ризика. Нисам се
Радован Типсаревић бојао послова, пошто ово није био једини пројекат у исто време. На пример, упоредо је ишла изградња Телевизије Краљево, подизање тиража новина, обезбеђивање зграде за редакцију, новинари на ратним подручјима...Бојао сам се да тај притисак (из куће) не произведе моју смену у Скупштини, јер би, сигурно, све отишло дођавола. А онда мене не би опрао ни Ибар ни Морава, а ни Кијук и Дача више не би видели Краљево. CATENA MUNDI, прво издање, изашла је у лето 1992. године, дакле, две године од договора да „појачамо“ часопис. У тај временски распон стала су сва она добра и лоша питања и страхови, километри трагања и гомиле писама пријатељима и привредницима да од претеће инфлације отму оно што ни сами не знају да ли ће већ сутра имати. Као што се и десило годину дана касније. Нама, а ваљда и њима, било је важно да овај сабрани писани траг о српским сеобама и страдању буде одштампан. Он ће једино тако бити видљив. Заувек. Ни са једне стране нам околности нису ишле на руку. Осим тога, и сам обим зборника је захтевао понекад и непредвидиво време за рад. Није то
био само прост збир текстова. Физички обим и научна димензија такве књиге, и историје, преобиман је залогај и за читаве институте, а не за једног човека или групу алтруиста. Утолико је Кијуков значај и допринос историји Срба већи. Немерљив. Непорециво је да је он био једна покретна библиотека, и он није умро - он се потрошио у борби за истину о свом народу! Зборник је изашао као заједничко издање Ибарских новости и Матице исељеника Србије у тиражу од три хиљаде примерака, у два тома са по хиљаду страна. Штампан је у штампарији „Слово“ у Краљеву. Мало штампарија у Србији је тада имало капацитет и квалитет штампе за тако репрезентативно издање. Наслов се сам наметнуо: српска хроника на светским веригама. Тако су Латини звали Балкан, па су Вериге дошле у наслов. И још нешто: да смо овај зборник једноставно назвали ИСТОРИЈА (какви смо) – мало ко би обратио пажњу на њега. Те, 1992. године, CATENA MUNDI је на 37. Међународном сајму књига у Београду проглашена издавачким подухватом. Две трећине тиража је продато у претплати, а преостали део је био премален да утоли глад за различитим гледањима на српску историју, и то на једном месту. Било је идеја да се издање понови, али су се убрзо промениле околности. Често се, у међувремену, појављивало питање на сајмовима или у антикварницама: има ли где да се нађе CATENA MUNDI? За цену се није питало. То је, вероватно, и део мотива новом издавачу да покрене нова издања. Честитам. И било је крајње време да се неко поново осмели, макар и у много мирнијим околностима. Мада – никада није било мира кад Србин подигне главу и проговори о себи. Тако ни ја више нисам био директор Ибарских новости. Радован Типсаревић, уредник првог издања CATENЕ MUNDI (Објављено у часопису ЉУДИ ГОВОРЕ, бр. 25/26, новембра 2015, Торонто, Kанада)
21
22
Зоран Рајић
МАГАЗИН 500 20.6.2021.
Прича о настанку и нестанку експоната са изложбе
УМЕТНОСТИ НЕМА БЕЗ АУТОДЕСТРУКЦИЈЕ Посвећено колегама који су 500 пута прошли раздаљину од бити свој до бити наш во је једина преостала игра у граду ове врсте... Електронски медији су заправо модификована позоришта. Сви су ту и све је ту. Свакога дана и свако вече. Добри, зли и они између. Лепи и ружни. Главни, споредни, епизодисти и статисти. Познати глумци и лепојке. Уопште није важно када се уђе или изађе, да ли се закасни на почетак или се напусти пре завршетка, јер се представа и игра стално врте и трају... На касетама које љубоморно чувам, понекад се питам и од кога, све је више оних који су отишли а све је мање оних који још ходају и све ређе се оглашавају. У сваком случају траке треба чувати бар од заборава, зуба времена или да их неко не пресними са новим хитовима. Као новинарска форма, интервју свуда и на сваком месту ми је био опсесија, некако најприхватљивији, иако је захтевао сате и сате припрема али и довитљивости, што је обично значило бити бржи и стићи пре других. Током ове хронике врелих година, често сам се питао - Боже, да ли сам, проживљавајући приче и судбине туђих живота, добио нови или изгубио свој? У последње време брже пливам него што ходам, чиме на најбољи могући начин доказујем да је први живот настао у води. У овостраном свету нисам успео да добијем и пронађем нека решења и одговоре на бројна питања, па сам због тога себи створио паралелни виртуелни
О
свет у оностраном, свет којим се лакше крећем, не ходам отежано и у коме увек могу да дођем до ваздуха, до последњег даха. У оностраном сам себи одабрао улогу стенд ап трагичара (stand up tragedian) или бар стенд ап мелодраматичара (stand up melodramaXcian) јер ми је у овостраном одувек било чудно зашто нема њих а постоје стенд ап комичари (stand up comedians)!? Тако, сваке ноћи по ко зна више који пут разговарам са мојим давним саговорницима, драгим људима и пријатељима... И сваком таквом приликом је као да их први пут чујем, као да су казивања и беседе потпуно нови. Што би они више да причају, то бих ја радије да све више ћутим, да их слушам и понекад се слатко исплачем. Одговор који хучи у ветру још увек чекам... Јер живот је сан, мишљасмо чекајући ветар да нас однесе... Јер свет у коме смо живели био је исувише мали да бисмо у њему могли да саздамо и да у њему смиримо светове који су живели у нама... Варају се неимари када подижу здања равних кровова у местима где су кише честе... Понекад се због свега страшно уплашим тог великог Божјег дара и награде дате тој професији јер може да спаја почивше и живе, како на известан начин у разноразним доменима простора и времена, овостраног и оностраног, могу да комуницирају макар у илузији... А, само као једна од тема, увек остаје питање - Зашто уметникова дела, у великом броју случа-
23
20.6.2021.
МАГАЗИН 500
24
јева, вреде више после смрти него за живота? Страхујем да ће једнога дана тежина жезла бити примерена награди... Тако тежак пртљаг спаковао сам у торбу прича поигравајући се са разним правцима и, чини се највише, са самим собом. Од трезвености и сурове реалности до опијености и лета испод радара. На неким од тих међужанровских граница и раскрсница, разоткривши од чега сам створен, променио сам податке у својим путним исправама и заиста постао Мајстор Малих Форми, не само као псеудоним. Лагано, маниром искусног Мајстора Малих Форми, кренуо сам на отварање изложбе. Силазећи низ степенице, на леђима сам, кроз шпијунку, осетио згранут једнооки поглед комшинице као да се у мраку срела са духом свих духова и као да сам чуо њен брижни монолог - Зар је још жив!? Како и даље тешко хода... Где ли је сада кренуо сам!? Месецима нигде није излазио из стана, чак је и хитна често код њега долазила... Ако, нека се наужива још који пут! Нико не зна колико му је остало... Тако сам изашао из зграде и успео да прођем прву наплатну рампу на магистрали метафизике од документарне серије до отварања изложбе. (Дидаскалија у загради: Овде сада пише да сам се, већ уморан, леђима наслонио на зид и изустио дубоко) - Ух! Кренуо сам даље и стигао до пешачког прелаза. Нека добра деца хтела су да ми помогну и да ме преведу преко штрафте, рекавши ми како личим на неког њиховог јунака - антихероја из стрипова. Захвалио сам им се не прихвативши понуђене дечје руке. Док сам сачекао да ми се упали зелено светло на семафору, док сам прелазећи пешачки прелаз погледао једном лево, па други пут десно и сав срећан закорачио на другу страну улице, стигао сам у 63. годину. Ето, толико живота од журке стане у та два трептаја ока. Сада сам у стању блаженог мамурлука или афтер-партија. Ако наставим са оваквим дефетистичким ставом, закаснићу на отварање изложбе... Такав луксуз себи једноставно не бих смео
25
20.6.2021.
МАГАЗИН 500
26
да дозволим и приуштим јер долазе бројне званице из града, управник библиотеке, мој први уредник и колега монтажер из овог пројекта могли би да се унервозе а и да им се не угреју освежавајући напици припремљени за ову прилику. Зато храбро, маршевским кораком настављам са овим итинерером чији је циљ отварање изложбе. На Променади свих наших промена, крајем ока, у неким баштама и на неким терасама спазих првоборце са којима сам учествовао у бројним биткама и окршајима на Мажино шанк линији као припадник првог ешалона гвозденог корпуса, те осведочени родоначелник и дугогодишњи члан клуба и покрета финих, културних, акутних
корисника освежавајућих стимулативних напитака. Узалуд сам се понадао да ме нису приметили. У њиховом гуркању лактовима осетио сам прекор што више нисам са њима али и сажаљење што у некоме ко личи на мене они сада гледају неког другог. Само што сам помислио да на аутостради сунца за мене више неће бити царинских контрола до самог свечаног чина отварања изложбе, срео сам њу, лицем у лице, најлепшу лејди из времена када се у Малом Месту Лековитих Вода још могло кроз прозоре ускакати у девојачке собе, по цену жртве неке сломљене мушкатле. Имала је највиткију фигуру и најатрактивнији купаћи костим на нашем олимпијском мору љу-
бави, најекстравагантнији присуп у опхођењу и увек најдужи и најграциознији корак увече на корзоу. Уопште не можете да појмите, нити да имате представу каква је то била цура. Само ми је жао што данас у њеним очима нисам пронашао себе, ни овог какав сам сада а још мање оног каквим сам некада знао да будем. Али мене зато чека друга представа - отварање изложбе. Када сам и ту жал преболео, онда ми ни три-четири степеника улаза у салон библиотеке нису представљала никакав проблем да се уз њих успентрам и да присутнима кажем како - Уметности нема без аутодеструкције, без срљања у сопствену пропаст, без
сатирања себе самога, не може се добити нова вредност, јер је заправо самоуништавање нови стваралачки чин нечег другог још лепшег од оног што је постојало првобитно и што ће га надживети... Да изговорим, како се може сликати и цртати речима и причати и писати сликом и цртежом... Отуда је свака посвета на овој изложби и сваки потпис на страницама ових књига прича за себе, прича за нову причу, те мали и скромни омаж великим ствараоцима који више нису са нама... За протекле две сезоне ово је већ моје јубиларно треће појављивање у нашој библиотеци у улози Мајстора Малих Форми, што се само два пута десило за претходне три деценије, тако да сам ја
сада дефинитивно и озбиљно забринут за своје здравље... Још ме само интересује да ли неко педантно води записник о овим догађањима? Отуда изложбу што пре проглашавам отвореном да ме усуд не би претекао... Белешка о аутору изложбе: Мајстор Малих Форми се бавио и многим другим пословима и занатима (или је бар све личило на то), што и данас повремено чини: дежурни пошиљалац електронских честитки за верске, државне и друге празнике, писар и пописивач невољника и некретнина, предметни известилац свега по списку, понизни трубадур, усмени песник (с колена на колено...), уредник билтена покретних слика, књиговођа касних ноћних жеља,
књижар у мировини, приватни масер, разносач додатка са рецептима, пиљар егзотичног воћа, прва резерва будилника, певач на лошем гласу, глумац мелодрама без конца, краја и рама, кућни љубимац из дневног боравка, рекламер производа на истеку рока, детектив из благих еротских трилера Б - продукције... Још увек је добар плаћеник - ради из и за оно мало душе и љубави што је остало у њему и другима. Живи у дилижанси на релацији: Мало Место Лековитих Вода - Краљев Град Који Воли. Заљубљен је у Лејди и светла која гледа са моста... Било му је задовољство да вам пише и прича све ове године. Зоран Рајић
27
Нека се светли светлост ваша пред људима
ОДНОС ЦРКВЕНЕ М днос мисије и молитвеног искуства је тема која има дугу предисторију. Наиме, још у Старом Завету ми видимо многе праведнике који се наизменично усамљују како би се Богу молили, а потом од њега добијају поруке које су усмерене ка даљем сведочењу другим људима. Такав је случај са пророком Илијом, Исаијом и многим другима праведницима. Јовово трпљење у молитви је било потом безгласно сведочанство које је многима око њега посведочило присутство и силу Божију. Молитва старозаветних
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
О
28
праведника је често израз крајње изнемоглости од напора да се нешто у свету промени. Тако пророк Илија пада пред Господа у агонији која је до те мере драматична да он моли Господа да умре, јер види да реч вере не допире до срца народа коме је послат: „А сам (Илија) отиде у пустињу дан хода; и дошав седе под смреку, и зажеле да умре и рече: Доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих“ (1. Цар 19, 4). Ипак, Господ га опоравља и даје му снагу која се најбоље описује оном новозавет-
ном поуком којом је Господ охрабрио посусталог апостола Павла, говорећи му да се сила Божија у немоћи показује савршена (2. Кор 12, 9). Упечатљив је пример пророка и боговидца Мојсија. Након изласка из Египта, народ није дуго остао захвалан Богу и Мојсију. Док је он био у молитви на гори Синају, где је чекао да чује глас Божији, народ је већ салио златно теле (2. Мојс 32). То говори о непостојаности вере, као и о потреби са идолопоклонством. Убрзо се зацарио сваки вид разврата. Овај пагански дух
МИСИЈЕ И МОЛИТВЕ је претња која до данас остаје на снази. Повратак Мојсија са таблицама Закона које усмеравају народ шта треба чинити, доноси поновно подсећање на Бога. Тако видимо прожимање молитвеног искуства појединца са мисионарским подухватом који има у односу на заједницу. У Новом Завету, Господ Исус Христос наставља молитвену праксу удаљавања од светске вреве како би се у миру обратио Богу Оцу. Четрдесет дана и ноћи постио је, одолевајући ђавољим искушењима (Мт 4). Тада се враћа
међу људе да их спасава од греха и смрти. Потом говори беседу на Гори (Мт 5). Тиме нам даје јасан распоред: молитва, па мисија. Супротно би било подухват који није на сигурном терену, ни за проповедника ни за његове слушаоце. На много места у јеванђелским текстовима можемо видети сличне примере. На крају, пред старадње Господ одлази у Гетсимански врт (Мт 26, 36-46) да се помоли. Тамо он моли да га мимоиђе чаша страдања. Тумачења која су се бавила овим местом (посебно Свети Максим Исповедник у јеку
борбе са монотелитима у 7. веку) разјаснила су у великој мери како је дошло до овакве жеље Христове. Наиме, његова природна људска воља није се супроставила божанској. Она је тиме и различита од пале људске изборне (гномичке воље). Ова жеља сведочи о томе да људској природи није била првобитно од Бога намењена смрт, те Христос негодује управо јер зна за достојанство и изворно назначење људске природе која је усмерена ка животу вечном. Ми, као људи, учествујемо у очишћену своје изборне воље
29
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
на тај начин што се кроз држање заповести Божијих и дотицање благодати кроз светотајински живот уподобљавамо Христу. Изборна воља, тада постаје потврда Божије воље, баш по примеру Пресвете Богородице када јој се јавио архангел Гаврил са благовешћу. Слобода воље заузима важно место у мисионарском подвигу. Прозелитизам и различити видови подмићивања људи ради верских интереса показали су се кроз историју много пута краткорочнима. Српски народ је вековима на различитим просторима које је насељавао одолевао притисцима да пристане да промени своју веру. Цена је била висока. Живот у крајњем сиромаштву, али често и
30
смрт. О томе сведоче историјски извори, али и писци попут Симе Матавуља. Зато је наш народ овакав вид мисије презирао, и увек га лако препознавао. У чувеној приповетци На крају света, Николај Љесков описује како је првртљива она вера која се усвојила неискрено. Он овде опомиње и православне мисионаре да не смеју своје људске успехе у мисионарењу поставити на прво место. Број обраћених у веру не сме бити критеријум успешности проповедника. Насупрот томе, сведочанство њиховог живота је најбоља мера и процена. Време је судија успеха. Свети Василије Острошки и други светитељи су својим молитвеним подвигом, остали најбољи мисионари до
данас. Ипак, и за земног живота они су се пожртвовано давали народу који им је био поверен. То су наставили да чине и по упокојењу. Дешава се данас да они молитвом помогну, онда када је свака помоћ од стране земних показала своју немоћ. Господ кроз њих пројављује силу своју, али и нама даје поуку о снази молитве. Руски философ Василије Розанов (1856-1919) некада је упозоравао на опасност црквеног живота који се затворио у круг порте. За њега је то била саблазан и издаја Христовог учења. Тек након Розанова, као и у многим другим случајевима пророчке улоге руских философа, поједини теолози су тематизовали питање односа хришћанства и
културе. Флоровски је међу првима. Многи до данас нису схватили важност ове теме. Тако се често виде крајности. Једни мисле да је Бог само у црквеном дворишту. Други да су храмови непотребни. Молитвени возглас У миру изиђимо нас упућује на другачије становиште. У храм треба да уђемо, потом да изађемо у свет са сведочанством вере. Један мудрац је поручио да истина која није у стању сама себе да брани, не заслужује да се назове истина. Старац Вукашин из Клепаца и многи други су нам показали да не треба да се бојимо шта ћемо рећи кад нас изведу пред судове (Мк 13, 11). Истовремено, морамо се трудити да оправдамо речи којим нас је Господ заветовао: „Та-
ко да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега на небесима“ (Мт 5, 16). Увек треба да нас опомињу речи Светог апостола Павла, које следујући прорку Исаији (Ис 52,5), поручују: „Јер се име Божије због вас хули међу незнабошцима“ (Рим 2, 24). Уколико свој живот будемо проверавали молитвом, упућеном Господу да нам дарује мир у срце и осветли пут којим да пођемо, нећемо залутати. Тада ћемо моћи и друге да поведемо ка светлости на крају тунела, ка Господу Који нам у светлим хаљинама иде у сусрет из будућности. Упечатљив је пример који описује Андреј (Конанос), говорећи о једном чувеном мисионару, који је имао изу-
зетне успехе у свом подвигу проповеди. Наводи да је у највећем успеху био повучен у један забачени манастир. У послушности је прихватио овакву одлуку, одолевши сујети и слави људској. Ипак, његова мисија по речима Конаноса није тада престала. Вест о оваквом његовом поступку далеко је допрла. Многима је била поука како да сагледавају своју службу и улогу у животу Цркве. Тако је он наставио свој мисионарски рад. Молитвом је обилазио цео свет. На крају, према речима некога од Отаца, љубав којом љубимо Бога је иста она којом љубимо и људе око нас. Поучно, али и упозоравајуће. Свештеник Александар Р. Јевтић
31
ВИЛА ТУРКУЛОВИЋ - У најлепшој бањској вили живеле су лепе сестре, а о њиховој судбини мало ко зна екадашња вила „Туркуловић“, или хотел „Променада“ у Врњачкој Бањи како се данас зове, била је у власништву породице Туркуловић, а у њој се налазила прва предратна стоматолошка ординација у Бањи. Власници су направили исти тип куће, или виле, налик оној коју су већ имали у Београду. У овој бањској вили живеле су две можда најлепше Врњчанке, Теодора и Афродита. Врњачка Бања лежи на седам минералних извора и људи који су градили виле између два светска рата, углавном су их украшавали симболима воде, било да су у питању извори, водопади или гејзири, па чак и Коњићев скок, који и данас у аутентичном облику постоји у вили „Туркуловић“. Подове су украшавали мотивима који су подсећали на воду, по чему је Врњачка Бања и позната. Један од тих мотива је и извор који је у реконструкцији хотела био уништен, па је касније извучен на главном шеталишту Променади, где и данас стоји. Мозаик „Коњићев скок“ су Немци, чији је главни штаб за време Другог светског рата био смештен у вили „Туркуловић“, искористили да по њему назову једну од највећих операција на Балкану, „Десант на Дрвар“. Овај мозаик се и данас налази на поду, а представља Вилиног коњица у води као симбол Врњачке Бање. - Рентијер Драгутин Туркуловић подигао је тридесетих година 20. века вилу са леве стране Врњачке реке у близини купатила и топлих извора. По проспекту из 1936. године вила је
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
Н
32
имала 25 луксузно намештених соба, окренутих према главном делу парка, а једним делом према Гочу. У кући је био савршен конфор, а у свим собама и просторијама је постојало централно грејање, топла и хладна вода. У вили је ординирала Мирослава Туркуловић, као зубни лекар, наводи Јелена Боровић Димић, у својој књизи о предратним вилама у Врњачкој Бањи. Али, две сестре Теодора и Афродита Туркуловић, ћерке власника виле, оставиле су траг у предратној Бањи, исто колико и кућа у којој су
живеле. Колико су снажан траг оставиле на тадашње друштво показује и реченица једног од познаника на почетку Другом светског рата, „опроштајна визија дивне даме из трагичне врњачке јесени 1941, остала је ненасликана...“ - У наше друштво тада је ушла Теодора Дора, ћерка власника пансиона „Туркуловић“. Била је тек разведена. Тело савршено сазданог, сомотасто белог лица уоквиреног црвенкастом косом, са лунарним бисерима на ружичастим ушима. Гледајући је у купаћем костиму, помишљао сам како би због танкоћутне сензуалности линија и облика, била идеалан Модиљанијев модел или Матисов, због животне радости коју је око себе ширила, испричао је својевремено један од Теодориних познаника. Вила „Туркуловић“ је национализована 1948. године. Власницима није остављен ни један стан, већ су пресељени у вилу „Гаврић“, а потом су се одселили из Бање. Судбина тадашњих власника виле Туркуловић је у неку руку мистериозна. Према једној верзији, власнике виле, комунисти су стрељали након завршетка рата. Ћерке Арфодита и Теодора су изгубиле животе у годинама после рата, а многи сматрају да су ловљене и убијене. Једна је према тој причи, страдала две године након рата, док су другу ћерку комунисти пронашли и убили тек после 15 година, јер је емигрирала у Канаду и нису могли тако лако да јој уђу у траг. Ненад Божовић
33
20.6.2021.
МАГАЗИН 500
34
Прим. др Тамара Анђелковић,
Из Службе за здравствену заштиту жена
ТРУДНОЋА И ЛЕТО
аветовалиште за труднице у саставу Службе за здравствену заштиту жена поред уобичајених поступака и мера усмерених на праћење трудноће, које се спроводе према постојећим протоколима, годинама уназад нуди трудницама информације о свему што их занима. То су најчешће питања везана за животне навике и промене које се дешавају у организму током трудноће, а једно од најчешћих је каква се храна препоручује трудницама. Исхрана у трудноћи треба да буде квалитетна, разноврсна и избалансирана, па трудница треба да
С
узима млеко и млечне производе, јаја, рибу, немасно месо, много воћа и поврћа, житарице, свеже сокове, лако сварљиву храну више пута у количински мањим оброцима уз ограничен унос хлеба, тестенина, слатких јела и кромпира. У току трудноће, а посебно у летњим месецима, труднице не треба да једу јако слано и љуто, сирова и слабо кувана јаја и храну која садржи некувана јаја, кувану храну која је стајала дуже време, пржену храну, масно, недовољно кувано и печено месо. Важно је да уносе довољне количине течности, али треба бити оба-
зрив код употребе газираних и негазираних минералних вода обогаћених натријумом, калијумом и магнезијумом. Трудницама се не саветује употреба алкохола, јер повећава опасност од спонтаног побачаја и превременог порођаја, компликација током порођаја, мале телесне тежине детета на порођају и оштећења вида детета, јер је познато да деца жена које су у трудноћи конзумирале алкохол имају три пута већи ризик да ће имати слабији вид. Што се конзумирања кафе тиче не препоручује се унос више од двеста педесет до пет стотина милиграма
Фото: М. Радовановић
Уз честитке за јубиларни петстоти број МагазИНа подсећање да смо током протеклих година разговарали о различитим темама из области гинекологије: од заштите, очувања и унапређења репродуктивног здравља младих, заштите од полно преносивих инфекција, методама контрацепције, Саветовалишту за младе, првом гинеколошком прегледу, трудноћи, али и о превенцији и раном откривању рака грлића материце. - У значајној мери смо утицали на наше суграђанке у смислу формирања здравих стилова живота и развијања личне одговорности за очување сопственог здравља
35
20.6.2021.
МАГАЗИН 500
36
кофеина дневно, што би одговарало једној шољици кафе у току дана. Такође, препорука је да не пију истовремено чај, кока колу и једу чоколаду, намирнице које у себи садрже кофеин, јер могу да се јаве блажи симптоми његовог деловања као што су несаница, немир, раздражљивост или презнојавање. Током трудноће треба избегавати пушење јер се угљенмоноксид из дима цигарете везује за хемоглобин у плућима труднице и ствара карбоксихемоглобин који не може да преноси кисеоник, па губи основни смисао. Угљенмоноксид пролази кроз постељицу и угрожава функцију постељичног крвотока, а плод не добија довољну количину кисеоника па су чешће компликације у трудноћи и при порођају. Сем што су чешћи спонтани побачаји и оштећења постељице рађа-
ју се деца смањене телесне тежине од двеста педесет до триста грама. Одговор на питање о мерама за превенцију настанка проширених вена у трудноћи је веома једноставан. Трудницама се саветује да избегавају дуготрајно стајање и препоручују чешће дневне паузе уз одмарање у седећем положају, или шетајући. Не треба дуго ни седети, поготово не са прекрштеним ногама, а у току дана треба практиковати чешће дневне одморе са ногама подигнутим изнад нивоа срца. Несвестице у трудноћи су најчешће васкуларног порекла, те се трудницама саветује да полако прелазе из седећег или лежећег положаја у стојећи став, никако нагло. Несвестице могу бити и последица пада гликемије, односно нивоа шећера у крви, а најчешће се јављају неколико часова после оброка. Да би се то избегло треба
практиковати чешће, и количински мање, оброке а избегавати замарање и дуготрајно пешачење. Током целог периода трудноће посебно је значајна хигијена. Подразумева се да свака жена, а труднице посебно, пази на спољни изглед и чистоћу тела. Трудницама се препоручује удобна и комотна одећа, по могућству од природних материјала, и удобна обућа са потпетицом од три до пет центиметара. Трудница свакодневно треба да буде на свежем ваздуху па се препоручује свакодневна умерена шетња, најбоље у раним јутарњим или касним поподневним сатима. Због актуелне ситуације узроковане епидемијом корона вируса треба избегавати већа окупљања и обавезно поштовати све препоручене противепидемијске мере. Не смемо заборавити ни неопходност квалитетног сна од најмање
осам сати у свежој и замраченој просторији. Уз све то, као и свима осталим, и трудницама је важна „душевна хигијена“. Труднице се често жале да примећују промене на кожи које су уобичајена појава због хиперпигментације. Најчешће се појављују мрље на челу, носу и образима, постојеће пеге и младежи потамне и постану уочљивији, а могу се појавити и стрије. Већина промена је реверзибилног карактера шшто значи да се постепено повлаче након порођаја. Током лета и сезоне годишњих одмора код трудница је присутна дилема да ли смеју да путују. Путовање је дозвољено до пред крај трудноће уз обавезну претходну консултацију са гинекологом, а препоручују се места са блажом климом и не удаљене дестинације. Уколико се путује аутом добро
би било да се на свака два до три сата направи пауза од петнаестак минута, како би трудница могла да прошета, путовање авионом је дозвољено до седмог месеца трудноће мотоциклом се никако не препоручује. Трудницама се саветује да избегавају сунчање и да више времена проводе у хладовини заштићене од директног дејства сунчевих зрака. Пливање је дозвољено, уз претходну консултацију са гинекологом, али само у мери колико је потребно да се трудница освежи и разоноди. Током трудноће треба бити веома опрезан са лековима и употребљавати их само након консултације са гинекологом. У принципу, трудницама се саветује да избегавају лекове осим уколико то није предложио гинеколог. у трудноћи треба избегавати и напорне вежбе, подизање тешких ствари, вреле купке, сауне, спортове са
доста личних контаката, дуже лежање на леђима, лекове и хемикалије. Уз честитке за јубиларни петстоти број МагазИНа подсећање да смо током протеклих година разговарали о различтим темама из области гинекологије: од заштите, очувања и унапређења репродуктивног здравља младих, заштите од полно преносивих инфекција, методама контрацепције, Саветовалишту за младе, првом гинеколошком прегледу, трудноћи, али и о превенцији и раном откривању рака грлића материце. Са задовољством могу да констатујем да смо у значајној мери утицали на наше суграђанке у смислу формирања здравих стилова живота и развијања личне одговорности за очување сопственог здравља. Прим. др Тамара Анђелковић, специјалиста гинекологије и акушерства, цитолог
37
Истргнуто из дневника: Прим. др Драгана Тендјера Милићевић (1)
ЖИВОТ ПИШЕ РОМАНЕ
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
О САРАЈЕВУ И ЈОШ ПО НЕЧЕМ...
38
Испред Вас су сегменти из личног дневника и белешки које на наговор поштованих и драгих сарадника из Краљевског МагазИНа поклањам и Вама
Краљево крај марта, почетак априла 2020. године
Сарајево крај марта, почетак априла 1992. године
Пандемија Ковида 19 у току и у Србији проглашено ванредно стање 15. марта. Налазим се у самоизолацији са још 18 колега и сарадника због контакта са колегиницом епидемиологом која је позитивна на вирус. Једна порука брижне колегинице из Новог Пазара која је тренутно у Сарајеву враћа ме у прошлост. Она је чула вест у медијима да је у Заводу за јавно здравље Краљево једна докторка позитивна. Навиру сећања на дешавања у граду у коме сам провела неколико најлепших година своје младости...
Почетак рата на простору бивше државе Југославије. Приводим крају студије на Медицинском факултету. Остао ми је још један испит из судске медицине, па да стигнем до остварења циља и дипломе доктора медицине. Моја цимерка и ја спремамо испит и радујемо се тренутку када ћемо узвикнути: „Готово је, крај“. Не слушамо вести, немамо ТВ, само радио са касетофоном на коме се врте актуелне песме Дина Мерлина. Правимо планове да средином априла положимо испит, мало прославимо, а онда вратимо кућама, обавимо стаж, запослимо... Одлазак на оближњу Кванташку пијацу по намирнице и речи продавца ко-
ји каже: „Сарајево је опкољено, топови су на брдима, биће рата“ нас освешћују. Изненађене смо згледамо се, не верујемо. „О чему прича овај човек какав рат, сада када смо на крају“ размишљам наивно и помало себично из свог угла посматрања. Само да положимо последњи испит и бежимо. У повратку примећујемо да се и продавнице полако празне и постаје јасно да се нешто дешава. Атмосфера у поткровљу куће у насељу Кошево где станујемо са још неколико студентица ужурбана. Све су узнемирене, већ разматрају могућности за повратак кућама. Чуле су се са својима, очигледно знају више од нас. У овој ситуацији није безбедно бити у туђем граду сам. Ниједна од њих није на са-
Прим. др Драгана Тендјера Милићевић
39
20.6.2021.
МАГАЗИН 500
40
мом крају студија као моја цимерка и ја. Моји родитељи са којима се чујем спомињу нешто, али ми не и повратак. Знају да ми се та идеја не би свидела, да сада када сам на домак циља кренем за Краљево. Девојке једна по једна одлазе, родитељи долазе по њих. Опаљује прва граната на Сарајево. Силазимо низ степенице из поткровља које није безбедно у просторије у приземљу и успут чујемо реченицу од власника куће да „Срби гађају Башчаршију“. Дрхтим, колена ми клецају, а страх који осећам никада до сада нисам доживела. То је страх од непознатог, страх за живот који вам је угрожен. Јасно нам је да је ситуација крајње озбиљна и неизвесна и да треба што пре да напустимо Сарајево. Цимерка има ујака, који је католички свештеник у Сарајеву. Он ће доћи по њу. Обе се пакујемо на брзину. У путну торбу стављам само неопходне ствари. Остало ћу да покупим кад се вратим, када се ова ситуација смири, размишљам у себи. Растајемо се на брзину уз наду да се ускоро поново видимо. Крећем ка аутобуској станици и покушам да уђем у неки аутобус који вози у правцу Србије. Спуштам се низ Кошево. Врло је мало пролазника, па уочавам да ми у сусрет иду два бивша професора који разговарају. Негде на средини брда видим неко униформисано лице, журим и осврћем се иза себе. На срећу, наилази такси возило и ја га заустављам. Возач љубазан, предусретљив, уосталом као и све Сарајлије које сам сретала током ових година. Брзо стижем на станицу где се већ осећа напета атмосфера. Очигледно да постојећи ред вожње не важи. У једном тренутку са разгласа се чује молба присутнима да ради безбедности напусте простор аутобуске станице. Шта сад да радим, код кога да одем? У Сарајеву сам неколико година. Упознала сам пуно људи, стекла искрене пријатеље, али мислим да није тренутак, само им још ја фалим, размишљам. Са станице одлазим код рођака породице код које сам становала у оближњем насељу Пофалићи. Уплашени су и узнемирени. Са комшијама организују ноћну стражу. Остајем да преноћим, а рано ујутру крећем на сарајевски Аеродром Бутмир да покушам да тако напустим град моје младости.
Аеродром Бутмир Спуштам се низ насеље до трамвајске станице да ухватим превоз до аеродрома. Мало људи срећем, а успут видим призоре запаљених но-
винских киоска поред пута. На срећу превоз функционише. Стижем на Аеродром са папирићем у руци који стежем. На њему име и презиме човека кога треба да потражим за помоћ и нешто новца за карту, али брзо схватам да ми и једно и друго не значе пуно у овом тренутку. Гужва огромна, пуно људи са једном жељом и намером да што пре напусте овај град. Брзо ми постаје јасно да је редовни авионски саобраћај обустављен до даљњег. У једном тренутку прикључујем се групи студената из Црне Горе који праве некакве спискове за лет за Подгорицу. Помишљам боље и тамо, не пуца се. Дан одмиче, ништа се не дешава. Време убијам шетајући по згради и кроз прозор видим војне аутобусе са путницима које одвозе директно на писту. Пали ми се „лампица“ да можда долазе из Рајловца. Тамо сам живела на почетку студија код школске другарице из средње школе. Кућа њене породице у којој сам становала налазила се преко пута касарне у Рајловцу која је тада била Ваздухопловна техничка војна академија за школовање подофицирског и официрског кадра РВ и ПВО. Била је власништво четири брата. Са свим њеним стричевима имала сам леп однос, а посебно са једним Богданом и његовом супругом Ковом. Они нису имали деце и према мени су имали посебно брижан и заштитнички однос, који ми је у недостатку родитељског неизмерно значио тада, када сам започињала нови период живота у непознатом граду далеко од најближих. Тетка Кова, тако сам је ословљавала, радила је у „Боснаљеку“, познатој фабрици лекова у тадашњој заједничкој држави Југославији. Енергична, вредна жена, једноставна здравих резона пореклом из оближњег села. Само она може да ми помогне и убаци у неки од тих аутобуса „спаса“. Хватам аутобус за Рајловац и тај превоз на срећу функционише. Сусрет потресан, плачемо обе. До овог тренутка сам се држала, али више не успевам. Она ме смирује, даје ми телефон да се чујем са мојима, спрема ми вечеру. Моји су изненађени да телефонске везе функционишу. Забринути су, ко зна шта се њима сервира преко медија о стању на овим просторима. Тетка Кова одлази до команданта касарне и убрзо се враћа са лепим вестима да ујутру у 7 и 30 будем у кругу касарне када крећу аутобуси за превоз до Аеродрома. Аутобуси пуни претежно жена и деце, претпостављам војних лица, или њима блиских возе нас дирекно на писту аеродрома. Време пролази, дан одмиче. У једном тренутку са разгласа се чује упозорење по наредби команданта града Сарајева да напустимо
41
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
отворен простор због безбедности и уђемо унутра. Све то делује узнемирујуће на све. Мало је мушкараца, махом жене са децом а препознајем и нека позната лица, професора код кога сам полагала инфективне болести. Осећа се нервоза у ваздуху, зебња и страх од неизвесног. Коначно, испред 15 сати, са разгласа чујемо вест да на аеродром слеће авион за први данашњи лет. На позив ужурбано напуштамо хангаре. Тада не знам, али касније ћу сазнати да се радило о војном теретном авиону „Боинг 707“ познатијем као „кикаш“, а препознаћу и пилота, г-дина Стеву Попова који ће постати познат у јавности по причама о доживљаима са многобројних летова који су имали за
42
циљ евакуацију људи свих националности из пакла рата. Нема чекирања, улазимо и седамо по поду авиона. Чланови посаде нас моле да се збијамо што више једни до других, „попут сардина у конзерви“ како би нас што више стало. Возила сам се путничким авионом, али ово никако не личи на то искуство. Сећам се само да је било мрачно и да је мотор правио велику буку и много уплашених очију непознатих људи око мене . Срећом, лет није трајао дуго, слећемо на војни Аеродром Батајница, где нас очигледно очекују, јер нас дочекује пуно људи и паркирани аутобуси са натписима куда возе. Препознајем кроз стакло аутобуса Бранка „Коцкицу“ који је са својом
чувеном емисијом обележио наше детињство. Претпоставила сам да је ту због великог броја деце. Улазим у један који вози до Београдске аутобуске станице. Долазак на станицу праћен је осећајем узбуђења и среће који је тешко описати. Сећам се да ми је дошло да се сагнем и пољубим земљу, јер шта значи слобода не знате док је не изгубите. Тада, ни сањала нисам да ће ми Сарајево и све у њему вечно остати само лепа и болна успомена. И данас ми сећања на људе и доживљаје у њему увек измаме по неку сузу у оку. Ваљда му се зато нисам враћала, мада сам имала намеру, а можда је несвесно превладала жеља да га памтим онако
како сам га доживела први пут када ме је примио раширених руку, мајчински топло и срдачно.
Краљево крај марта, почетак априла 1999. године Нато агресија на Србију која је почела 24. марта се захуктава. Бомбардовања су све учесталија, а осим војних имамо и цивилне жртве. Стрепња и страх у народу на једној и пркос на другој страни. Навикавамо се на сирене и звук бомбардера. Имамо радну обавезу. Дани некако пролазе, али ноћи трају јер агресор обично ноћу дејствују. Мени све ово додатно тешко пада, јер
ме враћа у прошлост и почетак рата у Босни. Осећам онај интензивни страх сваки пут кад чујем сирене и звук бомбардера. Тата је преминуо пре месец дана од последица другог можданог удара и туга и жалост за њим још су свежи. Помисао да је отишао мало пре свега овога, наводи ме на размишљање о томе колико утичемо на време и ток дешавања важних животних догађаја. Са супругом и двоипогодишњим сином сам у Јовцу, у породичној кући његових родитеља, рачунамо да је безбедније. Моја цимерка је звала да пита како смо и да понуди помоћ. Мами је рекла да се удала и да се презива Фратрић, да имају сина и живе у Мостару, а да ћу ја „повезати“ остало.
Наравно да сам „повезала“. Удала се за колегу који је становао у кући испод наше са братом. Био је нешто старији од нас, на крају студија које је мало одужио, некако на брзину оженио се после кратке везе девојком из Добоја. После га нисам видела, мада ми је цимерка причала да је једне прилике свраћао, када је долазио да полаже неки испит и закључила да није срећан у браку. Између њих двоје су постојале неке емоције очигледно, али не знам да су били у вези, јер сам се ја ту доселила много касније. Где и како су се поново срели и своју љубав крунисали браком? Очигледно да живот пише романе...
43
Завршено првих двеста станова за припаднике снага безбедности
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
ИЗМЕЂУ ЗАДОВОЉСТВА И ФРУСТРАЦИЈЕ
44
Фото: М. Радовановић
- На локацији Воћареве ливаде у Рибници планирана градња девет стотина четрдесет седам станова распоређених у три стамбена блока са укупно десет објеката. - У оквиру прве а фазе пројекта припадницима снага безбедности, по цени од четири стотине евра по квадрату, понуђено двеста стамбених јединица у два стамбена објекта. - Након две године од почетка радова у потпуности завршене две зграде. - Цена квадратног метра стана од четири стотине евра у динарској противвредности, без пореза на додату вредност, најнижа у Краљеву и Врању. - У Сремској Митровици и Крагујевцу цена по квадрату виша за тридесет, Нишу педесет а Новом Саду и Београду сто евра. - Више од годину и по дана касни завршетак прве зграде у оквиру урбане регенерације насеља у Доситејевој улици
45
роцена да изградња станова за припаднике снага безбедности представља општи интерес од значаја за јачање система националне безбедности Србије повод је за одлуку да се право на куповину под повлашћеним условима омогући свима који немају решено стамбено питање, или имају неодговарајући стан. Пројекат станоградње се реализује у две фазе, а у првој ће бити изграђено скоро седам хиљада станова у Врању, Нишу, Краљеву, Крагујевцу, Новом Саду, Сремској Митровици и Београду. Право на куповину стана остварује се у складу са Законом о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности и одлукама министара унутрашњих послова, одбране и правде о испуњености услова за куповину стана под повољнијим условима, одлукама директора Безбедносно-информативне агенције и министра за рад, запошља-
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
П
46
вање, борачка и социјална питања. На локацији Воћареве ливаде у Рибници планирана је градња девет стотина четрдесет седам станова распоређених у три стамбена блока са укупно десет објеката. У оквиру прве а фазе пројекта припадницима снага безбедности је, по цени од четири стотине евра по квадрату, понуђено двеста стамбених јединица у два стамбена објекта. У њима су тридесет четири једнособна, сто осам једноипособних и двособних, четрдесет шест двоипособних и трособних и дванаест троипособних станова. У оквиру I б фазе пројекта у продаји су два стамбена блока са осам стамбених објеката и седам стотина четрдесет седам стамбених јединица, сто двадесет пет једнособних, двеста двадесет пет једоипособних, сто осамдесет двособних, осамдесет две двоипособне, деведесет трособних и четрдесет осам троипособних стамбених јединица.
ЈЕДАН ПОГЛЕД, ДВА МИШЉЕЊА Поред изградње станова за припаднике снага безбедности у Краљеву је у току реализација још једног сличног пројекта, изградња прве од четири зграде за колективно становање, са укупно триста шездесет шест станова, у оквиру пројекта урбане регенерације дела насеља у Доситејевој улици оштећеног у земљотресу 2010. године. Иако је зграда наизглед готова, због проблема са појединим инсталацијама изостао је технички пријем што градоначелник Краљева оправдава грешком у изради пројектно-техничке документације који је у међувремену решен. То је и основа на којој се очекује добијање употребне дозволе пре него се власници сто шест станова позову да потпишу уговоре о куповини. Из визуре градоначелника нема никаквих проблема, зграда је изграђена и ускоро ће бити усељена. Да о истој ствари по који пут постоје различити ставови сведочи председница Владе Србије Ана Брнабић која признаје да је прилично фрустрирана начином на који се реализује пројекат урбане регенерације. - Ја сам била тамо кад су почели да граде прву зграду и причала са људима који живе потпуно неусловно. Тај пројекат касни прилично, преко годину и по дана, и не бих се сложила са градоначелником да нема никаквих проблема. Кад нешто касни годину и по дана, а причамо о једној згради, мислим да је то страшно. Мислим да сам
Објекати су пројектовани као скуп функционалних стамбених јединица урађених у складу са Правилником о условима и нормативима за пројектовање стамбених зграда и станова и правилником о енергетској ефикасности зграда. Сходно Закону о посебним условима за реализацију пројеката изградње станова за припаднике снага безбедности обавеза локалне самоуправе била је да, уз спољне саобраћајнице, обезбеди потребан број паркинг места. Након две године од почетка радова у потпуности су завршене две зграде што је повод за пригодну свечаност на којој је председница Владе Србије Ана Брнабић уручила кључеве власницима првих станова. Свечаности су присуствовали министри унутрашњих послова Александар Вулин и одбране Небојша Стефановић и директор Безбедносноинформативне агенције Братислав Гашић.
најмање десет пута питала за тај пројекат који морамо да завршимо а да, ако буде потребно, ми или министарство грађевине буде присутније да се то заврши. Ми смо кренули у ово и завршили све, а нисмо завршили ту једну зграду, па мислим да треба да се погледа да ли је ту проблем са извођачем радова и ко ће радити другу фазу. Или треба све да мењамо, али нешто треба да урадимо. Не можемо да кажемо да нема никаквих проблема зато што има проблема, ти људи сваким даном чекају станове тако да ћу видети да се више посветим томе, јер ја сам обећала људима да ће бити завршено у року, каже Брнабић.
47
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
Подела кључева поклопила се са обележавањем двадесет друге годишњице битке на Кошарама што је прилика да министар одбране подсети на потребу сећања на припаднике војске који су успели да одбију све нападе и са територије земље избаце много снажнијег непријатеља. Борба је била прилика да се покаже колико су важни војничка част, пожртвовање и љубав према отаџбини коју су бранили животима. - За припаднике војске, полиције, Безбедносно-информативне агенције и других служби безбедности важи управо ово. Ови људи не бирају шта ће, и када, да ураде, а униформу коју данас носите носите с поносом, са бојама наше земље на рамену. Желим да подсетим грађане Србије колико су ови људи у тешким временима били уз своју земљу, колико нису бирали, колико су ризиковали а многи од њих дали своје животе да би ми данас били слободни Поред стандарда о којем се брине-
48
мо, мислим да је круна подизања војске управо обезбеђивање крова над главом, да не размишљате о том сегменту већ да ваше мисли буду тамо где треба да буду, у професионалном служењу својој земљи уз веће плате. Потрудили смо се да припадници војске ове године имају значајно повећање плата, а ја се надам да ћемо ускоро моћи да их обрадујемо и дамо још боље плате, поручио је Стефановић и нагласио да брига о припадницима војске није само пука реч, нити фраза. Могућност да купе станове под повлашћеним условима прилика је за доказ да нису заборављени они на које се рачуна увек кад је тешко, кад се гаси пожар или патролира улицом. Изражавајући захвалност припадницима Министарства унутрашњих послова министар најављује нове активности усмерене ка стварању услова за побољшање стандарда. На ситуацију у Краљеву и Рашком округу од пре само неколико година, кад је забележена највећа стопа неза-
послености од 28,4 одсто, подсетила је председница Владе Србије Ана Брнабић и нагласила како је отварањем фабрике „Леони“ отворено хиљаде нових радних места. Суштински значајан пројекат, чија је реализација у току, представља изградња дела аутопута између Прељине и Појата од кога се очекује да одлучујуће утиче на промену привредног амбијента, долазак нових инвеститора и, уз нове послове, знатно веће плате. Додатна повољност домаћим привредницима представља очекивање да лакше дођу до тржишта и постану познати и изван региона, премијерка се нада у Европи и свету. - Аутопут ће променити све, вредност ових станова ће расти а живот у Краљеву ће постати много бољи. Још један важан пројекат је Аеродром Морава. Отворили смо аеродром а затворили летове због корона вируса, али се надамо да ћемо већ средином јула бити у могућности да их поново отворимо. Министарство за грађевину ради на просторном плану посебне намене
како би изградили још једну полетно слетну стазу и омогућили већи и квалитетнији путнички саобраћај, али и много бољи карго саобраћај. То све позиционира Краљево на много бољи начин, па се надам да ће постати један од градова где људи не само да се враћају него долазе да живе из других градова. То је светлија будућност за Краљево и још један почетак, истакла је Брнабић и потврдила задовољство због градње нове зграде основне школе „Свети Сава“ и вртића што сведочи да се паралелно ради на реализацији више значајних пројеката. Податак да у свим срединама у којима се граде станови за припаднике снага безбедности није исто интересовање за куповину, а најмање је посебно иражено у Краљеву, добар је сигнал о неопходности знатно веће бриге за ову средину. Први кораци видљиви су у изменама и допунама закона који би повољности пружене припадницима снага безбедности омогућио и другима из сфере јавног сектора, пре свих
просветним и здравственим радницима, потом и младим брачним паровима. Цена квадратног метра стана од четири стотине евра у динарској противвредности, без пореза на додату вредност, најнижа је у Краљеву и Врању, у Сремској Митровици и Крагујевцу виша за тридесет, Нишу педесет а Новом Саду и Београду сто евра. Пажњу представника медија привукла је уредба о капиталној инвестицији од посебног значаја за коју се сумња да, у реализацији обимних пројеката каквим је оцењена изградња станова за припаднике снага безбедности, ствара повољне услове за коруптивне активности. Из угла председнице владе нема основа за тако нешто јер, поред Агенција за борбу против корупције, постоје друге институције и законски механизми да на време спрече сваки покушај. У таквим околностима уредба се сматра начином за ефикаснији завршетак пројеката од изузетне важности за грађане
Србије, пре свега аутопутеве и линијску инфраструктуру. - То је интенција уредбе а све што преостаје, сви ти пројекти морају да се раде по законима који постоје у Србији. Једина интенција је била ефикасност и то је оно што смо успели да урадимо, а они који оптужују да је уредба донесена да би се отворио простор за корупцију крећу од себе. Мени никад не би пало на памет тако нешто, а то је потпуно очигледно. Ми смо имали на уму једино ефикасност, и да што пре градимо путеве, како би људи могли да остају у градовима у којима су рођени и да ту живе, нагласила је Брнабић уз подсећање да је у складу са могућностима буџета урађено много више него пре промене власти у мају 2012. године. Представницима претходне власти замера се што су и кад је било новца у буџету потрошили значајна средства што је утицало на дефицит који премашује шест процената. Т. Радовановић
49
50
МАГАЗИН 500 20.6.2021.
Мере заштите од инфекције корона вирусом
БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.
51
20.6.2021.
МАГАЗИН 500
52
Смањен интерес за вакцинацију
ДАЉЕ ОД КОЛЕКТИВНОГ ИМУНИТЕТА
Фото: М. Радовановић
- Од примене прве вакцине у Краљеву аплицирано нешто више од осамдесет три хиљаде доза. - Првом дозом вакцинисано око четрдесет три и по хиљаде особа, док је другу примило нешто мање од четрдесет хиљада. - Имунитет на инфекцију имају само суграђани који су примили обе дозе вакцине и знатан број од деветнаест хиљада особа код којих је потврђено присуство корона вируса. - Последњег дана маја вакцинисано скоро хиљаду особа, наредних мање од сто. - На вакцинацији у спортској дворани ангажовано дванаест екипа и још толико у сеоским амбулантама. - Изостао масовнији одзив младих. - Краљевчанима омогућен избор једне од три тренутно расположиве вакцине. - Приметно мањи број грађана који користе заштитне маске
53
54
МАГАЗИН 500 20.6.2021.
Ново санитетско возило Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Ентони Годфри уручио је у понедељак министру здравља Златибору Лончару шест амбулантних возила, намењених здравственим установама Богатића, Краљева, Врања и Сврљига и Специјалној болници за неспецифичне плућне болести Сокобања, како би могле ефикасније да одговоре на пандемију и спремније дочекају кризе у будућности. Возила опремљена савременим апаратима део су донације од једанаест које је обезбедила Агенција Сједињених Америчких Држава за међунардни развој, а само део од скоро пет милиона долара додатне помоћи Србији у борби против пандемије корона вируса. У Службу хитне медицинске помоћи Дома здравља Краљево среди-
ном недеље је стигло возило вредно више од педесет хиљада евра, потпуно опремљено медицинском опремом од које се очекује да у значајној мери олакша рад особљу које се бави ургентном медицином, обезбеди већу доступност пацијентима и си-
гурност у пружању услуга, пре свега транспортних. У Дому здравља подсећају како је ово друго санитетско возило које је у кратком периоду донирано овој установи, а ускоро се очекује још једно као дар амбасаде Јапана.
55
ојава корона вируса на територији Србије почетком прошле године као једну од главних тема наметнула је неопходност вакцинације као путу ка колективном имунитету становништва. Од првог дана је била присутна дилема кад ће се појавити адекватна вакцина, а процене да би до тог тренутка требало чекати прилично дуго показале су се недовољно поузданим пред крај године кад су се, једна за другом, појављивале вакцине кинеских, руских, америчких и британских произвођача. Србија се врло брзо сврстала на чело листе земаља у којима је почела имунизација становништва, а први резултати потврђивали да је далеко одмакла и од оних у којима је здравствени систем на много вишем ниву. Вакцинација здравствених радника и корисника Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи отпочела је пред крај године, а масовна имунизација становништва почетком ове на више пунктова у новој спортској дворани и амбулантама у приградским и сеоским насељима. У краљевачком Дому здравља потврђују да је од примене прве вакцине аплицирано нешто више од осамдесет три хиљаде доза, првом је вакцинисано око четрдесет три и по хиљаде особа док је и другу примило нешто мање од четрдесет хиљада. Здравствени радници указују на податак да имунитет на инфекцију имају само суграђани који су примили обе дозе вакцине и знатан број од деветнаест хиљада особа код којих је потврђено присуство корона вируса. Начелница Службе за здравстевну заштиту одраслог становништва Дома здравља Краљево др Соња Челебић упозорава на податак да то није довољно како би се достигао потребан ниво колективног имунитета. У ситуацији кад различите кампање и апели нису дали очекиване резултате држава је покушала да убрза процес имунизације финансијском подршком од три хиљаде динара грађанима који се до одређеног рока вакцинишу бар једном дозом вакцине по избору. Краљевачка искуства сведоче да је мера подршке имала ефекта, а најбоља потврда огледа се у податку да је последњег дана маја вакцинисано скоро хиљаду особа. Колико је ситуација након тог датума промењена сведочи податак из Дома здравља
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
П
56
о броју вакцинисаних који на дневном нивоу не прелази сто. Вакцинација се и даље обавља на пункту у хали спортова где је на овим пословима ангажовано дванаест екипа здравствених радника и још дванаест сеоских амбуланти како би била доступнија што већем броју становника. Иако се очекивало, и поред могућности да вакцину америчког произвођача приме особе старије од шеснаест година, нема масовнијег одазива младих. Здравствени радници упозоравају да је вакцинација овог дела становништва врло значајна, посебно међу студентском популацијом коју очекује почетак наредне школске године и повратак у универзитетске центре где се, у контакту са вршњацима из различитих делова земље, повећава могућност инфекције. Краљевчанима је омогућен избор једне од три тренутно расположиве вакцине, кинеске синофарм, америчке фајзер и британске астра зенека док је руска спутњик резервисана само за оне који су већ примили прву дозу ове вакцине. Иако је одлуком надлежних органа вакцинисање омогућено и становницима суседних земаља, пре свих Босне и Херцеговине и Северне Македоније, у Краљеву није приметно посебно интересовање јер су по правилу упућени ка пунктовима у близини граница са Србијом. Једним од значајних разлога за изостанак масовније имунизације у Краљеву оцењују недовољан ниво свести становништва о потреби да заштите себе, чланове породице и све са којима долазе у контакт. Додатним разлогом оцењена је релаксација рестриктивних мера, пре свих продужен рад угоститељских објеката и могућност организација различитих прослава уз присуство већег броја особа. Посебно забрињава појава релаксираног понашања све већег броја суграђана о чему сведочи приметно мањи број оних који користе заштитне маске. Значајна помоћ у достизању довољног нивоа колективне свести о потреби поштовања савета здравствених радника очекује се од медија, а негативном оцењује појава да у веку информационих технологија велики број грађана више верује информацијама из различитих извора које се пласирају путем интернета, него живој речи изабраних лекара. Т. Радовановић
57
Кроз упис у јавни регистар непореских дажбина
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
ДО ВЕЋЕ ТРАНС
58
- Просечна висина таксе износи седам и по хиљада динара, а њихов број креће се у распону од десет до чак сто четрдесет четири. - Више од четрдесет хиљада динара плаћа се за поступке у области испуњавања услова за обављање делатности, а у области урбанизма и грађевинарства седамнаест хиљада. - Најмање коштају упис и издавање потврда из регистра у износу од осам стотина динара. - Парафискали се најчешће јављају кроз високе и различите цене истих јавних услуга, или другачије тарифе за физичка и правна лица. - Исти захтев грађани плаћају две, а привреда три хиљаде динара. - Увођење реда у систем такса може имати велики значај за грађане и привреду који их плаћају, може допринети унапређењу услова за живот и рад у локалним срединама
Фото: М. Радовановић
СПАРЕНТНОСТИ
59
окалне непореске дажбине пописане су у више од четири стотине одлука, а износ таксе за захтев, молбу, предлог или пријаву, у различитим градовима и општинама варира између двадесет и три стотине динара. Неопходност да систем буде транспарентнији, води ка потреби да све таксе буду побројане у јавном електронском регистру дажбина, да се усвоји методологија за утврђивање њиховог износа а износи прилагоде реалном трошку пружене услуге, уз спајање или преименовање појединих такси. То је порука са представљања Анализе локалних непореских дажбина чији су резултати презентовани у оквиру кампање „Месец парафискала“ коју, уз финансијску подршку Агенције Сједињених Америчких Држава за међународни развој, спроводе Partner SoluXons, Национална алијанса за локални економски развој, КПМГ и Институт Михајло Пупин у оквиру „Пројекта за реформу непореских намета“. Анализа узорка локалних самоуправа показала је да просечна висина таксе износи седам и по хиљада динара, а да се њихов број креће у распону од десет, колико их има у Руми, до чак сто четрдесет четири у општини Књажевац. Анализа потврђује да се највише, чак више од четрдесет хиљада динара, плаћа за поступке у области испуњавања услова за обављање делатности, у области урбанизма и грађевинарства седамнаест хиљада, а најмање коштају упис и издавање потврда из регистра у износу од осам стотина динара. У Крагујевцу је утврђено постојање педесет три прописане административне таксе које генеришу приходе у висини од шест и по милиона динара, што чини око 0,1% прихода града. Да највећи значај имају комуналне таксе сведочи податак о приходу од таксе за истицање фирме који је током претходне године премашио сто педесет милиона динара, док је приход од такси за држање моторних, друмских и прикључних возила за два премашио деведесет милиона. Градоначелник Крагујевца Никола Дашић очекује да би формирањем јавног регистра локалне самоуправе лакше наплатиле свој део прихода од дажбина, Министарство финансија имало бољу контролу, а грађани и привреда знали шта и зашто плаћају.
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
Л
60
Да свака прописана такса није парафискална сведочи порука са округлог стола која потврђује да се у ову категорију сврставају дажбине чији је износ виши од трошкова које државни и локални органи имају приликом пружања услуге, или оне које по својој природи пре спадају у порез него у таксу, како је то одређено Законом о буџетском систему. Пројектни менаџер у Националној алијанси Јелена Ранчић истиче да се парафискали најчешће јављају кроз високе и различите цене истих јавних услуга, или другачије тарифе за физичка и правна лица, па се дешава да за исти захтев грађани плаћају две а привреда три хиљаде динара. Утврђено је да одлуке о овим таксама, али и ценовници локалних јавних предузећа, често нису доступне и лако претраживе, а њихово поређење отежава и чињеница да су поједине последњи пут ажуриране 2011. Све је то мотив за предлог да се за почетак све локалне административне таксе, као и републичке, разврстају према областима, а затим и да их сваки надлежни орган за себе упише у јавни регистар. Како приходи од локалних административних такса чине у просеку 0,2% укупних прихода јединица локалне самоуправе, верује се да уједначавање висине за исту радњу, или поступак, између различитих не би значајније утицало на ниво прихода. Осим тога, увођење реда у систем такса може имати велики значај за грађане и привреду који их плаћају, може допринети унапређењу услова за живот и рад у локалним срединама. Помоћник министра финансија Драган Демировић корак напред види у доношењу Закона о накнадама, који је уредио значајну шареноликост међу накнадама. Следећи корак би био сређивање такса, под условом да се сагледа целина проблема, колико локалних такса постоји само на папиру а локалне самоуправе их ни не наплаћају па немају фискални значај. У Министарству финаснија подсећају да регистар захтева претходно прилагођавање прописа али и да су, иако нема поузданих података како би изгледала крајња форма, спремни да раде на заједничком циљу каквим је оцењео постизање транспарентности система непореских дажбина. Т. Радовановић
61
Изложба Макетарског клуба „Спинер“
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
АВИЈАЦИЈА У АПРИЛСКОМ РАТУ
62
- Изложба помера флоскуле везане за пораз војске Краљевине Југославије током априлског рата на свим фронтовима. - Значајан отпор неупоредиво снажнијем агресору пружило четири стотине педесет девет авиона југословенског ваздухопловства чији су пилоти успели да изведу контранапад на територију Аустрије, Мађарске и Албаније. - Априлски рат има предгенезу у фабрици авиона која је у предратном периоду постојала и радила у Краљеву. - Поред значајних борбених капацитета изостао адекватан отпор агресору, понајвише због расула у земљи коме није могла да се одупре ни војска. - Детаљи из живота осамдесет шест јунака неба који су погинули у сукобу са немачком авијацијом. - Изложене четрдесет четири макете авиона и четири биораме
63
20.6.2021.
МАГАЗИН 500
64
самдесет година од напада нацистичке Немачке на Краљевину Југославије 6. априла 1941. године, и априлски рат који је окончан капитулацијом земље дванаест дана касније, повод је за бројна подсећања на значајне догађаје из тог периода. Оригиналан начин изабрао је Макетарски клуб „Спинер“ и Краљевчанима понудио изложбу минијатура „Авијација у априлском рату“ којом је поштоваоцима историје и заљубљеницима у макетарство омогућио да виде макете авиона с почетка Другог светског рата. Сем оних којима је немачка авијација напала Југославију изложене су и макете авиона којима су им се супроставили југословенски пилоти. Изложбу планирану за април ове године нешто више од два месеца одложиле су рестриктивне мере уведене као одговор на епидемију корона вируса, а сем Историјског архива и Народног музеја Краљево значајан допринос организацији дали су чачански макетари. У Историјском архиву подсећају на податак на значај изложбе која помера
О
бројне флоскуле везане за пораз војске Краљевине Југославије током априлског рата на свим фронтовима. Доказ се огледа у податку да је значајан отпор неупоредиво снажнијем агресору пружило четири стотине педесет девет авиона југословенског ваздухопловства чији су пилоти успели да изведу контранапад на територију Аустрије, Мађарске и Албаније. Изложба се оцењује значајном за националну, али и локалну историју због податка да априлски рат има предгенезу у фабрици авиона која је у предратном периоду постојала и радила у Краљеву. Председник Макетарског клуба „Спинер“, и Макетарског савеза Србије, др Драган Косић циљем изложбе оцењује жељу да се у минијатури прикаже наоружање сила осовине и краљевског ваздухопловства. Изложба је прилика за подсећање да је ваздухопловство Краљевине Југославије било доста јако за прилике из прве половине двадесетог века, јер су од укупног броја борбених авиона половину чи-
нили најмодернији типови. Према званичним подацима Југославија је располагала са седам стотина авиона, од којих нису сви били у употреби, а према неким изворима укупан број је достизао хиљаду летелица, што је био импозантан број у односу на земље из најближег окружења. И поред значајних борбених капацитета изостао је адекватан отпор агресору, понајвише због својеврсног расула у земљи коме није могла да се одупре ни војска. Иако није било јачег организованог отпора о појединачним случајевима сведочи и ова изложба која открива детаље из живота осамдесет шест јунака неба који су погинули у сукобу са немачком авијацијом. - Већ првог дана напада на Југославију са аеродрома у Ровинама полетела су два авиона типа „бристол бленхајм“ који су бомбардовали циљеве у Аустрији и Мађарској. Изузимајући нападе британског краљевског ваздухопловства то је био први напад на силе осовине у Другом светском рату о чему се, из разноразних разлога,
врло мало зна. Генерал Лер је на суђењу после рата изјавио како је то било велико изненађење за Немце, а иако штета од неколико десетина уништених камиона, петнаестак авиона и два три складишта, за силе осовине није представљала велики губитак доста је успорила њихове акције па су почели са стахопоштовањем да се односе према оном шта ће затећи касније. Историјске чињенице кажу да је у том тренутку у војсци владало велико расуло, да је краљ са Генералштабом и својом свитом пребегао у Грчку а поједини генерали, као Владимира Крен, неколико дана раније пребегли у Аустрију са плановима оперативног деловања ваздухопловста, распоредом аеродрома ескадрила и слично, каже др Косић и подсећа да је бомбардовање Београда поновљено 7. 10. и 12. априла. Немачка је напала Краљевину Југославију са четири стотине осамдесет четири авиона, ловаца, бомбардера и извиђачких летелица, из којих је бачено четири хиљаде тона разноразних
бомби, први пут и запаљиве тешке по хиљаду килограма. О ефектима разорног дејства сведоче различити подаци, према једнима да је погинуло десет хиљада особа, по другима тек нешто више од четири хиљаде. Немачки извори сведоче о хиљаду пет стотина до хиљаду седамсто жртава страдалих при нападу на искључиво војне циљеве. Да нису гађани само они сведоче рушевине Народне библиотеке која је погођена у првом налету, Саборне цркве у којој је недељној служби присутвовао велики број верника, и Хотела Балкан у коме је погинуо и један члан владе. Користећи авионе типа хенкел, јункерс 87 и 88 и месершмит 109 Немци су доста прецизно бомбардовали циљеве захваљујући плановима фолксдојчера који су били врло активни. - На изложби су присутни сви авиони који су у том тренутку постојали у Краљевини Југославији и сви који су учествовали у априлском рату на страни сила осовине. То су мање познате и атрактивне макете, јер највећи број макетара воли врло захтевне макете
авиона из Другог светског рата. Данас свако зна како изгледа МИГ29, Сухој 32, фантом ф16, хорнет... Ово су мање познате макете авиона из кутије, састављене по саставници у облику ком су некад постојали, са оригиналним ознакама и бојама да би макета била такмичарска. Изложене су четрдесет четири макете авиона и четири биораме као скупови макета у одређеној размери сложених да тачно приказују догађај који се збио у историји, каже др Косић уз подсећање да је изложба у холу испред Свечане сале зграде Градске управе отворена до 16. јула. Макетарски клуб Спинер, основан 1996. године од стране група ентузијаста, организатор је „Спинер купа“ које слови за такмичење са најдужом историјом у земљи. До сада је одржан двадесет два пута, а краљевачки макетари верују да ће двадесет треће издање у првој суботи октобра надмашити сва претходна. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
65
20.6.2021.
МАГАЗИН 500
66
У предвечерје великог празника
ТРАЈАЊЕ ВИДОВД - Уочи Видовдана на платоу испред Духовног центра ,,Владика Николај Велимировић“ Свечана академија у форми културно-родољубиво -уметничког програма. - Организатор удружење чланова Ансамбла Косовски Божури које пуних шеснаест година по земљи и свету преноси сведочења истине о страдањима на Косову и Метохији. - Позив Краљевчанима да се напоје лепотом музике и речи и тако допринесу трајању Видовданског завета раљево је град који је деценијама уназад несебично примао све који су проценили да им ова средина пружа услове за безбедан живот, понајвише расељене Србе са страдалних подручја Босне, Херцеговине, Српске Крајине, Хрватске а понајпре Косова и Метохије. То је и разлог да град дише и мирише Видовданским заветом, што је повод за потребу да тај мирис овог лета треба вратити у душе његових житеља, понајвише омладине која, под притиском и теретом масовних медија и лоше друштвено
К
постављених принципа, вапи за истинским идеалима које не може лако да препозна, иако их јако осећа. Зато је приближавање Видовдана прилика да, уз благослов епископа жичког Јустина, дан уочи великог празника на платоу испред Духовног центра ,,Владика Николај Велимировић“ буде организована Свечана академија у форми културно-родољубиво-уметничког програма. Организатор несвакидашње манифестације су ,,Божури“, удружење чланова Ансамбла Косовски Божури које пуних шеснаест годи-
ДАНСКОГ ЗАВЕТА на по земљи и свету, од Русије, Белорусије, Киргизије, Немачке, Швајцарске, Аустрије па до Америке, као сопствену мисију преноси сведочења истине о страдањима на Косову и Метохији. Овом приликом значајну подршку у организацији програма пружиће Туристичка организација Краљева, Дом Војске Србије и многи људи добре воље. Поред Косовских Божура, са стиховима и тоновима насталим у енклавама на Косову и Метохији, у програму ће наступити велики хуманитарци Група 357 у акустичном саставу, уметник светског гласа и жице гуслар Бојана Пековић, млади песник и писац Милан Ружић, који својим речима храбро и јасно истиче, буди и позива на суштину и група ,,Река“ која уметнички обрађује епске песме. Свечану академију ће као домаћини отворити „Хор Свети архиђакон Стефан“, а наступиће и краљевачка група „Херувими“. Уверење да ће догађај бити благотворан за Краљево и његове грађане, посебно за културни живот који је у последње две године у затишју и сенци пандемије корона вируса, повод је за позив суграђанима да се напоје лепотом музике и речи и тако допринесу трајању Видовданског завета. Т. Радовановић
67
20.6.2021.
МАГАЗИН 500
68
Светлана Миленковић
Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Светлана Миленковић (1)
НОВА ГЕНЕРАЦИЈА ГЛУМАЦА - Школе глуме за најмлађе значајне су за развој личности јер се у њима најбоље развија покрет, а језик учи много боље него у школи. Контакт са другом децом посебно значајан за развој. – Велики број различитих улога хендикеп при упису на факултет. – Две награде за тумачење мушке улоге. – За студије на факултетима драмских уметности потребно је више од жеље. - Студије глуме немају увек довољну подршку родитеља. - Реалније сагледавање ситуације потврђује да глумачко није занимање које може да обезбеди довољну зараду за пристојан живот што пресудно утиче на жељу родитеља да се шанса за то потражи у некој другој области. - Међу десетинама монолога и песама тромесечно трагање за оним који би оставили најбољи утисак на комисију за полагање пријемног испита
69
лумачки позив је у краљевачким оквирима деценијама уназад важио за посебно повлашћено занимање, а привилегију да се њиме баве имали су само ретки појединци. Тако су се на прсте једне руке могли избројати они у које су Краљевчани гледали са поносом и посебним уважавањем. Разлог је можда и чињеница да у локалним оквирима није било прилике за запошљавање, па су ретки који су уопште успели да се упишу на неку од високошколских установа које школују ову врсту кадра каријеру градили најчешће у београдским позориштима. Последњих неколико година приметно је интензивније интересовање младих за бављење овим послом, па је неколицина њих већ стекла факултетске дипломе, неки мастер и докторске, а два пута толико приводи крају студије глуме. Разлог лежи у чињеници да се професионализацијом позоришта стварају услови бар за наду да би у блиској будућности глумачко занимање могло бити добра прилика за перспективнији живот у овом граду. Први наговештаји да глума може бити занимање код значајног броја оних који су се за то определили најчешће се јавља још у најранијом младости, у време код нико од њих није ни свестан да оно као такво постоји. У случају Светлане Миленковић први знаци били су видљиви и пре поласка у школу, у време о коме сведоче само сећања чланова породице потврђујући жељу да похађа неку од школа глуме за најмлађе. Да је жеља за тим била јача него код осталих било је приметно и изван породице, па су се суседи потрудили да дођу до потребних информација и препоруче школицу глуме „Здраво да сте“ у којој је са децом радила глумица Краљевачког позоришта Душанка Шана Цвијовић. Много година касније Светлана се сећа да у то време још није знала ни да чита, па су јој у савладавању текстова помагале мајка и старија другарица. За петогодишњу Светлану, и тек неколицину мало старијих, прилика да покаже шта знају били су скечеви и кратке приче са два или три лика, а онда је дошла „Мала принцеза“
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
Г
70
- Имала сам главну улогу и диван костим за који сам веровала да је из епохе, а сећам се пуне сале и маме која је имала већу трему него ја. Још нисам била свесна шта радим, јер је то за мене била игра као и за већину друге деце која је почињала у исто време кад нико нема већих жеља и амбиција тако да је, баш због тога, то био најлепши период. Ни први разред основне школе није донео значајнији помак, а то што нисам знала да читам чини ми се да је више било стресно за моју маму и другарице са којима сам ишла на глуму него за мене. Сваке године смо спремали по једну представу, касније су се прикључиле још неке девојчице из мог разреда, тако да је то био један леп период јер сам имала другаре из школе са којима сам размењивала искуства. Све је било толико лепо да бих свој деци препоручила да пробају због дружења и развоја личности јер се у школици најбоље развија покрет а језик учи много боље него у школи, а долазите у додир са другачијом децом што је посебно добро за развој – каже Светлана. Велики број улога у овом периоду значајно је утицао на стицање глумачког искуства што ће се много година касније показати као мали хендикеп при упису на факултет где се предност даје онима који га немају у толикој мери, па представљају добар материјал за обликовање. Посебно интересантним младим глумцима су се чинила путовања и учешћа на бројним фестивалима где је требало показати колико су, над вршњацима из других средина, надмоћни у савладавању глумачке и осталих вештина везаних за појављивање на сцени. Највише прилике за то у неколико наврата су пружиле „Мајске игре“ у Бечеју одакле су се Краљевчани по правилу враћали са значајним наградама. У историји позоришта је познато да је у недостатку довољног броја тумача женских ликова овај задатак повераван мушкарцима. Да има и супротних случајева потврђује пример Светлане Миленковић која је чак два пута награђена као најбољи тумач мушке улоге
Петручија у представи „Пољуби ме Като“ по адаптираном тексту „Укроћена горопад“ Вилијема Шекспира. Ма колико да се награда на било ком фестивалу чини значајно сјај ове донекле је на основношколском узрасту помутила доза непријатности због чињенице да је добијена за тумачење мушког лика. За највећи број полазника школа глуме је на овом нивоу само вид забаве и прилика да се на користан начин проведе слободно време. Због тога не чуди што највећи број оних који у њој проведу и по неколио година прилику за професионалну афирмацију тражи у неким другим областима. Пред крај основношколског периода највећи број деце, најчешће уз асистенцију родитеља, већ ствара прилично јасну слику о томе чиме ће се бавити, па се на време усмерава према стручним школама. Све чвршће опредељење да ће глума бити основно занимање Светлану је одвело према општем смеру краљевачке Гимназије који пружа довољно могућности за широко образовање толико потребно за успешно бављење овим послом. Некако у то време Душанка Цвијовић је одустала од даљег рада са децом, па се година дана паузе пре него је групу преузела Александра Ковачевић није неповољно одразило на интересовање за глуму поготово ако се зна да код деце у таквим околностима може да спласне до забрињавајућих граница. Студије глуме су једне од ретких на које је упис могућ и после треће године средње школе, а за највећи број оних који се опредељују за ово занимање то је добра прилика да се бар осети атмосфера пријемног испита и боље припреми за наредну годину. Овом идејом вођена је и Светлана која се током периода средње школе глумачки усавршавала код Биљане Костантиновић и укључивала у по неку од представа са редовног репертоара позоришта. - Мој колега Стефан Миликић и још неки наши другови чинили смо групу и од тада смо нераздвојни. Било је у то време још деце која су желела да упи-
71
72
МАГАЗИН 500 20.6.2021.
73
20.6.2021.
МАГАЗИН 500
74
шу академију, али је за то потребно више од жеље, потребно је много рада и одрицања а ја знам колико је мени и родитељима било напорно, колико је било непроспаваних ноћи, треме, чекања да се вратим са пробе и са пута. На почетку треће године почињем полако да се спремам за академију иако сам знала да нећу уписати јер је то прилично ретко. Зато се нисам толико озбиљно ни спремала, јер сам желела да видим како изгледа испит, а после четврте да пробам озбиљније. Није ми изгледало толико стресно колико причају, отишла сам, испричала шта имам и изашла. Те године су пробали још Стефан Миликић и Драгана Ђурђевић, а то што нисмо успели није нас спречило да даље радимо па је Драгана уписала следеће године, Стефан и ја се предомислили – каже Светлана. Искуства многих који су се окушали у овом послу потврђују да студије глуме немају увек довољну подршку родитеља, чак ни оних који су постигли значајне резултате у овој области. Реалније сагледавање ситуације потврђује да глумачко није занимање које може да обезбеди довољну зараду за пристојан живот што пресудно утиче на жељу родитеља да се шанса за то потражи у некој другој области. У случају Светлане Миленковић то је било право, а студије у Крагујевцу прилика за сарадњу са позориштем у овом граду које има довољно дугу традицију. Хендикеп је у то време било сазнање да у ансамблу нема довољно младих глумаца, али се изненадна шанса за ангажман у представи „Госпођа министарка“ измигољила само неколико дана раније кад је улога поверена другој особи. Да нечија несрећа по који пут другоме отвара врата догодило се и овом приликом кад је само десетак дана касније повреда спречила глумицу да настави са пробама, па је шанса пружена Светлани. Немају сви почетници прилику да заиграју на сцени великог позоришта, а крагујевачки Књажевско-српски театар „Јоаким Вујић“ као најстарије позориште у Србији по много чему, првенствено величини ансамбла, да-
леко превазилази капацитете позоришта у Краљеву. У таквим околностима разумљива је извесна доза страха сваког новопридошлог за који у конкретном случају није било довољно оправдања. Најбољи доказ је прихватање новог члана ансамбла који се показао довољно квалитетним за ангажман у још три представе. Све веће обавезе негативно су се одразиле на студије што је било довољно да се потражи одгвор на питање шта се уопште тражи на правима. - Код куће нису били баш одушевљени кад су видели да сам доста попустила на факултету, али су и они знали да то са правима неће ићи баш лако јер ми је наметнуто. Нису нешто много негодовали, нити су се превише противили али им није било драго, мада су долазили да гледају представе. Гостовали смо и у Краљеву, долазили су да ме виде и био је то леп период у мом животу па сам, да ли због среће или нечег другог, одлучила да напустим права и да упишем академију. За то су по мало криви сви, људи из краљевачког и крагујевачког позоришта и другарица са академије која је била срећна док се ја на правима мучим, полажем неке испите а видим да нисам задовољна тиме. Убеђивали су ме да упишем, јер нећу моћи овако да играм, а за права ми никад није касно да завршим, јер ми је до краја основних студија остало још годину и по дана – прича Светлана. За припрему пријемног испита требало је пронаћи особу са довољно искуства у овом послу, а таквом се показала Нада Блам са којом је два пута недељно током три месеца међу десетинама монолога и песама трајало трагање за оним од којих се очекује да оставе најбољи утисак на комисију за полагање пријемног испита. И поред уверења да у другим околностима можда и не би изабрала тај програм у тим тренуцима је једини избор било послушати савете искусне глумице која је добар број млађих већ припремила за успешно полагање овог испита. Од кад постоји Факултет драмских уметности у највећем делу заинтере-
соване јавности влада уверење да на успех, сем талента и показаног на пријемном испиту, воде и неки други фактори што код највећег броја кандидата, поготово оних из унутрашњости, појачава страх од неуспеха. Да он није оправдан потврђено је у тренутку објаве резултата који су потврдили да је прескочена прва степеница и да тек предстоји тежак период доказивања талента при чему одлучујуће могу да буду и најмање ситнице. Пет дана испуњених напорним радом са професорима обележени су притиском који додатно појачавају различите приче оптерећујући све кандидате до стања које највећи број њих сматра својеврсним хаосом. Све време превлађујуће делује дилема да ли ће у одсудном тренутку чланови комисије бити довољно пажљиви и расположени, али и да ли ће сами моћи да пруже оно што су толико дуго припремали. Они који су на то припремљени лакше од других подносе неуспех, а иако је у конкретном случају потврдио да је на испиту било бољих кандидата није поколебао жељу да се проба на другом месту. Да се лакше преболи допринело је уверење да су други кандидати показали више, али и чињеница да за јадиковање нема превише времена, јер је до полагања у Косовској Митровици остало само још неколико дана. Показало се он није био ни за нијансу мање захтеван, нити је критеријум био блажи, али се разликовао по томе што је пружао само једну шансу да се докаже ко заслужује да буде уписан. Светлана је шансу искористила и трасирала пут којим ће наредних година кренути још неколико Краљевчана. Иако је у том тренутку у Митровици владало полуратно стање па у град није било пријатно отићи ни на краће време, а камоли живети наредне четири године што је знатно теже падало њиховим родитељима, десеторо примљених је коначно олобођено великог притиска и са нестрпљењем очекивало почетак нове школске године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
75
76
МАГАЗИН 500 20.6.2021.
77
78
МАГАЗИН 500 20.6.2021.
На репертоару Биоскопа “Кварт” Лука Смештен у прелепом приморском граду на италијанској ривијери, Дизнијев и Пиксаров анимирани филм „Лука“ доноси причу о младом дечаку који проводи незаборавно лето испуњено галетима, пастом и бескрајним вожњама скутера. Лука дели авантуре са новостеченим пријатељем, али је њихова забава угрожена добро чуваном тајном о морским створењима из другог света скривеним испод површине воде. Породичну авантуру у 2Д формату синхронизовану на српски језик, у трајању од пет минута више од сат и по, Енрико Касароса је режирао према сценарију који су написали Џеси Енријус и Мајк Џонс, а водеће улоге тумаче Стрибор и Срђан Чолић, Урош Јовчић, Небојша Миловановић, Вања Милачић и Слободан Нинковић. Филм се приказује до среде 23. јуна у пројекцијама које почињу у 18 сати.
Паклене улице 9 Дом Торето води миран живот са Лети и њиховим сином Брајаном, али зна да изван њиховог мирног хоризонта увек вреба опасност. Овог пута прет-
ња ће приморати Дома да се, ако жели да спаси оне које највише воли, суочи са гресима из прошлости. Његова екипа се окупља како би зауставила врхунског возача и веома вештог убицу који намерава да уништи свет, човека који је случајно и Домов напуштени брат Џејкоб. Акција се одиграва широм света, од Лондона и Токија, од централне Америке до Единбурга и од тајних бункера Азербејџана до препуних улица Тбилисија. На том путу ускрснуће стара пријатељства, стари непријатељи ће се вратити, историја ће бити написана поново, а право значење породице биће на тесту као никада до сада. Акциони трилер у 2Д формату траје седам минута мање од два и по сата а Џастин Лин га је режирао као и треће, четврто, пето и шесто поглавље франшизе која је прерасла у светски блокбастер. Поред њега сценарио потписује Данијел Кејси, а водеће улоге тумаче Вин Дизел, Шарлиз Терон, Хелен Мирен, Лукас Блек и Мишел Родригез. Филм се приказује до 23. јуна, а пројекције почињу петанест минута пре 20 сати.
Призивање зла: Ђаво ме је натерао „Призивање Зла: Ђаво ме је натерао“ је седми филм из света „Призивања“, најдуже и најпознатије хорор франшизе у свету. У последњем наставку открива застрашујућу причу о терору, убиству и непознатом злу које је шокирало чак и искусне истраживаче паранормалног Еда и Лорен Варен. Један од њихових сензационалнијих случајева започиње борбом за душу једног младића, и одводи их далеко од свега што су икад пре видели, па ће се први пут у историји Сједињених Америчких Држава оптужени за убиство бранити опседношћу демоном. Хорор трилер у 2Д формату траје осам минута краће од два сата, Мајкл Чивс га је режирао према сценарију који су написали Дејвид Лесли Џонсон Мек Голдрик и Џејлс Вен, а водеће улоге тумаче Вера Фармига, Патрик Вилсон, Џулије Хилиард, Реири о Конор и Сара Кетрин Хук. Филм је на репертоару биоскопа до 22. јуна, а пројекције почињу петнаест минута после 22. сата.
79
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
Филмови које смо гледали - 1969.
80
81
Србија је „неплодна жена,,? Сви је „силују“ а влада „бела куга“.
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
Србија је - „мртво море“!? Потопише је – „спасиоци“!
82
Добрица Кобрица
ЧАКАНОВИЋ
„Кримос држава „фабр
си,, хране гладне; рикује“ и једне и друге!
Власт је „чврста и отпорна“; све док је раја – покорна!
83
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
www.minjina-kuhinjica.com
84
Из Мињине кухињице
ПИЛЕЋИ РАЖЊИЋИ СА ПОВРЋЕМ Код нас сви у породици, а и шире, воле роштиљ, а искрено и не знам има ли ко да не воли. Још кад уз роштиљ повежемо лепо време и лепе теме, онда уз осмех уживамо у гозби. Тренутно није најпривлачније време за роштиљ у природи, али док не буде, ту је тераса као идеална замена. Је л волите и ви роштиљ ? Шта највише спремате или волите?
Потребно: 2-3 пилећа филеа 1 црвена паприка 1 црвени лук 1 мања тиквица 3 кашике маслиновог уља 3 кашике сока од лимуна 1 кашичица оригана 1 кашичица сувог биљног зачина 1/2 кашичице белог лука у праху
Месо оперите и убрусом просушите а онда исеците на парчиће. Ставите у чинију па додајте исецкано поврће. Промешајте, па додајте маслиново уље, сок од лимуна, оригано, бели лук у гранулама, суви зачин и бибер. Добро промешајте. Месо и поврће наизменично слажите на дрвене штапиће за ражњиће које сте претходно држали у води. Месо ставите на загрејан роштиљ који сте претходно премазали уљем. Кад се доња страна мало изгрилује, месо премажите уљем па окрените другу страну и њу премажите уљем. Грилујте уз повремено окретање ражњића. Пилеће ражњиће послужите уз сезонску салату. Напомена: Уместо лука у гранулама ставите чен или два пасираног белог лука.
85
Четири деценије градског базена
ПРЕГРШТ АТРАКТИ
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
- Почетак сезоне на градском базену обележен концертом урбане музике у извођењу групе „Гама зрак“ која ове године обележава четрдесет година рада. - Првог дана бесплатно коришћење погодности које пружа овај спортски објекат. - До краја летње сезоне дневна карта двеста педесет а месечна четири хиљаде динара. - Породицама са троје и више деце попуст од педесет посто. - Уз школу пливања за најмлађе, корективно пливање и индивидуални тип рада. - Почетком јула обука за спасиоце првог нивоа. - У току формирање женског ватерполо клуба, првог у региону. - Ватерполо лига стартује 17. јула. - Током два јулска дана Меморијални турнир „Дане Лукић“
86
Фото: М. Радовановић
ИВНИХ САДРЖАЈА
87
рви пут од оснивања 1971. прошле године је изостало коришћење градског базена током летње сезоне, а разлог су ограничења која је наметнула епидемија корона вируса. Знатно повољнија епидемиолошка ситуација почетком јуна разлог је да се са много више оптимизма приступи припремама за почетак нове сезоне, тим пре што се ове године обележава четири деценије постојања и рада спортског објекта који послује у оквиру Спортског центра „Ибар“. И поред знатно повољније епидемиолошке ситуације тренутне околности и даље обавезују на повећану опрезност која је у оквиру ове установе дефинисна као императив. То је и повод да два дана пре пријема првих корисника грађанима буде упућено упозорење о неопходности за одговорно понашање како би се избегла опасност која је током прошле године одлучујуће утицала на паузу у раду.
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
П
88
Бар део онога што је пропуштено током претходне у Спортком центру настоје да надокнаде у овој, а жеља да суграђанима покажу шта су припремили повод је да првог дана рада улаз буде слободан за све који су се зажелели погодности које пружа овај објекат. Осим тога приређен је концерт урбане музике у извођењу групе „Гама зрак“ која ове године, као и базен, обележава четврту деценију постојања. У Спортском центру „Ибар“ током летње сезоне обећавају низ додатних садржаја, за најмлађе коришћење тобогана који се, и поред скептичних коментараа везаних за техничу исправност, оцењује у потпуности безбедним за коришћење. Свима којима је при одлуци за посету базену најважнија цена упућена је порука да се не разликује од пројектоване за прошлу годину, тако да дневна карта кошта двеста педесет а месечна четири хиљаде динара. На повластицу од полови-
не цене месечне карте могу да рачунају само породице са троје и више деце, а да им повољност буде ускраћена на дневном нивоу разлози су техничке и организационе природе. Значајни сарадници Спортског центра и ове године су Пливачки ватерполо клуб „Краљево“ и Пливачки клуб „Делфин“ са лепезом услуга које укључују школу пливања за најмлађе, корективно пливање и индивидуални тип рада. Значајним се оцењује податак да сви тренери имају потребне дозволе за рад, а обезбеђен је и довољан број спасилаца. Ове године ће, у сарадњи са Удружењем спасилаца на води Србије и подршку Спортског центра „Ибар“, почетком јула први пут бити организована обука за спасиоце првог нивоа. Информације о условима уписа у школу пливања доступне су у просторијама „Делфина“, и посредством друштвених мрежа, а у складу са обавезама полазника тре-
нинзи се организују у преподневним и поподневним часовима. У овом спортском удружењу посебно истичу податак да су, поред тешке ситуације узроковане прекидом рада градског базена током лета прошле године, успели да за више од сто чланова одрже континуитет пливања у Хотелу „Пегаз“. Повољности које пружа „Делфин“ овод лета ће моћи да користе посетиоци базена „Аква дрим“ у Самаилима и новог „Талас“ који од 1. јула почиње да ради у Чибуковцу. Прилику да се савладају први пливачки завеслаји пружа и Пливачки ватерполо клуб „Краљево“ који упис нових чланова врши у својој канцеларији на базену, подједнако у преподневним и поподневним часовима. У оквиру клуба паралелно раде пливачка и ватерполо секција за почетнике, а сем класичних тренинга организује се и спортско пливање. У клубу подсећају да је у току формирање женског ва-
терполо клуба, првог у региону, од кога се очекује да већ од наредне сезоне учествује у лигашком такмичењу. Ограничења у раду градског базена која је током прошле године наметнула епидемија корона вируса утицала су на прекид рада клуба до септембра, када су тренинзи отпочели у Крушевцу. За разлику од клубова који имају затворене базене два тренинга недељно у дане викенда основни су разлог за нешто слабије резултате у регионалном такмичењу. Припреме за нову сезону повод су за учешће на турнирима у Бору, Пироту и интернационаном у Нишу уз учешће екипа из Шведске и Бугарске. Дан пре извлачења парова за почетак лигашког такмичења познато је да су клубови подељени у две групе, јужне у којој ће, уз домаће из Суботице, Сенте и Београда, наступити и ватерполисти бањалучког Борца и јужне у којој ће ривали Краљевчанима бити ватер-
полисти Параћина, Пожаревца и Врњачке Бање. Првенство почиње 17. јула, а консолидација екипе један је од разлога да се до краја сезоне не очекује значајнији пласман. Основним циљем дефинисан је ослонац на домаће играче, а да екипа буде додатно ослабљена утицала је повреда репрезентативца Вељка Танкосића који је одлучио да лето искористи за опоравак пред наставак такмичења у тиму Црвене звезде. Током два јулска дана Краљевчанима се пружа прилика да, у оквиру Меморијалног турнира „Дане Лукић“, на градском базену присуствују утакмицама актуелног првака државе, Радничког из Крагујевца, у сусретима са екипом из Краљева. Остали противници очекују се након потврде учешћа ватерполо клубова из Крушевца, Пожаревца, Врњачке Бање, Ниша и једног из Бугарске. Т. Радовановић
89
Хуманитарна атлетска трка
ЗАЈЕДНО ПРОТ
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
- На реконструисаном атлетском стадиону старт хуманитарног јавног тренинга уз учешће четрдесет три атлетичара из Краљева, Бора, Зајечара, Пожаревца и других градова. - Дужина стазе од два километра изабрана је како би се омогућило да два круга истрче и особе које болују од церебралне парализе. - Деведесет одсто деце оболеле од церебралне парализе везано за инвалидска колица. - Међу учесницима особе из различитих друштвених сфера, свештеник, програмер, војна лица, репрезентативка у коњичком спорту. - Наредних година сличне хуманитарне акције
90
Фото: М. Радовановић
ИВ ПАРАЛИЗЕ
91
уманитарне акције различитог типа све су присутније у јавности, а најчешће намењене прикупљању финансијских средстава за лечење појединих болести. Посебно атрактивним показале су се активности појединаца који, су трчањем на великим растојањима, настојали да скрену пажњу јавности на постојање проблема и мотивишу становништво крајева кроз које су пролазили да се укључе у акције прикупљања новца. Познанство стечено током једне од таквих акција прошле године мотивисало је генералног секретара Атлетског клуба „Краљево“ Милана Костића да, у сарадњи са Друштвом за церебралну дечју парализу, организује хуманитарну акцију и прикупљање средстава од стартнине учесника. Припреме за трку отпочеле су у априлу а окончане претходног викенда на реконструисаном атлетском стадиону стартом јавног тренинга уз учешће четрдесет три атлетичара из различитих делова земље, Краљева, Бора, Зајечара, Пожаревца и других градова. Да пласман учесника није био приоритет потврђује податак да су сви учесници добили медаље које потврђују да су сви победници. Добрим начином за промоцију трке потврдиле су се друштвене мреже и неколико веб сајтова намењених обавештавању заинтересованих за учешће у манифестацијама овог типа. Управо то допринело је да учешће потврди велики број истакнутих чланова заједнице тркача, али и истакнутих личности из других области јавног живота. - У промоцији су нам доста помогли појединци као Миленко Јанићијевић из Бора, који је трчањем победио церебралну парализу, или Слободан Јокић из Пожаревца који је овако победио мулутплу склерозу. На овај начин су смањили последице болести и мотивисали велики број учесника да дође у Краљево. На полумаратонима и маратонима се окупи три до четири стотине тркача, а на мање трке сличне овој дође мањи број људи који желе да трче кроз град што представља спој туризма и спорта. Зато сваки град који би организовао нешто слично мора да има осећај да је то пун погодак у погледу туризма, каже Костић. Иако је планирано да део стазе буде
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
Х
92
дуж јавних путева и кроз саобраћај технички проблеми спречили су организаторе у спровођењу ове идеје и утицали на одлуку о комбинацији атлетске стазе на стадиону и простора у непосредној близини који обухвата део леве обале Ибра и Улице „4. краљевачки батаљон“, како би учесници били видљивији јавности. Дужина стазе од два километра изабрана је како би се омогућило да два круга истрче и особе које болују од церебралне парализе. Иако искуство потврђује учешће оболелих појединаца у полумаратону и маратону процене стручњака сведоче да за највећи број дужина стазе не би требало да пређе четири километра. - Тако смо се и определили за дужину стазе како би могли да учествују и грађани који се никад нису опробали у овом спорту. Предвиђено је да пријављивање учесника траје од 22. априла до 23. маја, али је продужено до 1. јуна, а део од хиљаду динара стартнине намењен је подмиривању трошкова организације. Сви учесници добили су стартни број, учесничку медаљу и ланч пакет, а за нешто више од двадесет из других градова организовано је предавање свештеника Владимира Јовановића у Господар Васином конаку, каже Костић. Податак да је деведесет одсто деце оболеле од церебралне парализе везано за инвалидска колица повод је за жељу да се што већи број њих појави на старту атлетског стадиона. Да не буде остварена утицали су неповољни метеоролошки услови и киша која је спречила долазак великог броја жељних да присуствују догађајима ове врсте. Позитивни резултати и реакције учесника трке појачавају жељу организатора везану за друге видове хуманитарних пројеката наредних година. Идеја о томе је присутна дуже време, а у каквим условима и ком облику биће одлучено пре доношења коначне одлуке. Сви учесници потврђују задовољство ефектима овог јединственог догађаја и најављују учешће и наредних година, а посебно радује податак да је међу њима било особа из различитих друштвених сфера, свештеника, програмера, војних лица, чак и репрезентативка у коњичком спорту. Т. Радовановић
93
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 20. И 26. ЈУНА
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
20. јун
94
451 — Битка на Каталаунским пољима: Западноримски војсковођа Аеције зауставља навалу Атилиних Хуна на Галију. 1214 — Издавањем посебне повеље основан универзитет Оксфорд, најстарији у земљама енглеског говорног подручја. 1459 — Турци улазе у небрањено Смедерево и Српска деспотовина престаје да постоји. 1756 — У ћелији затвора у Калкути угушила се 123 од 146 британских војника које је ухапсио индијски гувернер Бенгала. Затвор касније постао познат као „црна рупа Калкуте“. 1789 — Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав, што је био увод у почетак Француске револуције. 1819 — У енглески град Ливерпул упловио брод „Савана“, први пароброд који је препловио Атлантски океан. Путовање од америчке луке Савана, у Џорџији, трајало 27 дана и 11 часова. 1891 — Британија и Холандија дефинисали границе колонијалних поседа на острву Борнео. 1928 — Пуниша Рачић је у атентату у Народној скупштини убио двојицу посланика ХСС, смртно ранио Стјепана Радића и ранио још тројицу посланика ХСС. 1944 — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату. 1960 — Кракотрајна Федерација Мали, коју су чинили Суданска Република (данас Мали) и Сенегал, добила је независност од Француске. 1960 — Амерички боксер Флојд Па-
терсон у мечу у Њујорку нокаутирао Швеђанина Ингемара Јохансона и постао први боксер који је успео да врати титулу светског првака у тешкој категорији. 1963 — СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“ после Кубанске кризе. 1972 — 19 припадника Бугојанске групе је тајно прешло југословенскоаустријску границу. 1973 — У Аргентину се после 18 година избеглиштва вратио бивши председник Хуан Доминго Перон. За председника поново изабран у септембру 1973. 1991 — Парламент Немачке тесном већином изгласао премештање престонице из Бона, који је био главни град Западне Немачке, у Берлин. Источна и Западна Немачка ујединиле се у октобру 1990. 1992 — Лидери Чешке и Словачке Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке у две државе. Председништво Босне и Херцеговине прогласило ратно стање, објавило општу мобилизацију и увело радну обавезу. 2000 — Француски суд ослободио оптужби немачког лекара Ханса Муенка, који је радио у лабораторији у логору Аушвиц, уз образложење да је сувише стар за судски процес. Ослобађајућу пресуду против њега 1947. донео суд у Кракову, у Пољској, где је ухапшен после рата, а потом пуштен на слободу. Француска медијска кућа Вивенди, односно њена кабловска ТВ Канал плус и канадска компанија Сиграм постигли договор о уједињењу у послу вредном 33,7 милијарди долара, којим је практично створена нова глобална медијска снага.
2001 — Скупштина Србије усвојила Закон о једнократном порезу на екстрапрофит и екстраимовину стечену коришћењем посебних погодности у време режима Слободана Милошевића. Перуански суд осудио Американца Лорија Беренсона на 20 година затвора због сарадње с левичарском герилом у брзо угушеној побуни за свргавање Конгреса Перуа. Генерал Первез Мушараф положио председничку заклетву, заменивши Мухамеда Рафика Тарара, који је на функцији председника Пакистана фигурирао од војног удара који је 1999. извршио Мушараф. 2002 — У експлозији гаса у руднику у кинеској провинцији Хејлунгђанг, на
североистоку Кине, погинуло 115 особа. 2003 — Председник Италије Карло Азељо Ћампи потписао закон којим је петорици италијанских лидера омогућено да се код кривичног гоњења позову на имунитет. Тим потезом заустављено суђење премијеру Силвију Берлусконију због корупције. 2015 — Србија постала првак света у фудбалу до 20 година, поразивши Бразил резултатом 2:1.
21. јун 217. п. н. е. — Римљани предвођени Гајем Фламинијем су поражени у бици код Тразименског језера када су упали у Ханибалову замку. 1813 — У бици код Виторије, британска војска под вођством војводе од Велингтона поразила је снаге Наполеоновог брата Жозефа, краља Шпаније. 1881 — Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. Први путнички воз ка Нишу кренуо је са бе-
оградске железничке станице 3. септембра 1884. 1919 — По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скапа Флоу у Шкотској. 1942 — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника. 1945 — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима. 1948 — Продуцентска кућа Колумбија рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике. 1963 — Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII. 1963 — Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а. 1970 — У финалу Светског фудбалског првенства Бразил је у Сијудад Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа. 1981 — На општим изборима у Француској убедљиво су победили социјалисти и постали најјача партија са 38% укупних гласова. Лидер социјалиста Франсоа Митеран у мају исте године постао је председник Француске. 1990 — У Мађарској је званично поново отворена берза, коју су комунистичке власти затвориле 42 године раније. У земљотресу на северу Ирана погинуло је око 100.000 људи. 2002 — Бивши директор Радио-телевизије Србије Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора због погибије 16 радника те телевизије у НАТО-бомбардовању 23. априла 1999. По правоснажности пресуде 20. маја 2001, Милановић се два месеца крио у Црној Гори, где је ухапшен у полицијској акцији „Сабља“ и спроведен у затвор Забела код Пожаревца.
22. јун 217. п. н. е. — Птолемеј IV Филопатор је поразио селеукидског краља Антиоха Великог у бици код Рафије. 168. п. н. е. — Римљани под заповедништво Луција Емилија Паула су поразили код Пидне македонског краља Персеја, који се предао након битке и тиме окончао Трећи македонски рат. 1533 — Турски султан Сулејман I Величанствени са Аустријом потписао уговор о миру, после другог неуспешног похода на Беч. 1593 — Аустријска војска је нанела тежак пораз Османском царству у бици код Сиска. 1815 — После пораза код Ватерлоа Наполеон Бонапарта абдицирао и други пут. 1826 — У Панами, на иницијативу јужноамеричког револуционара Симона Боливара, одржан Панамерички конгрес, у циљу уједињења јужноамеричких република. 1874 — Успостављена прва телеграфска веза Бразила и Европе. 1894 — Афричка држава Дахомеј, Бенин, постала француска колонија. 1914 — Српски краљ Петар Карађорђевић повукао се са власти, а краљевска овлашћења добио његов други син Александар, који је 1. децембра 1918. постао регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ после смрти оца, 1921. 1940 — Француска у Другом светском рату потписала капитулацију у Компјењу, месту у којем је француски маршал Фердинанд Фош 1918. примио капитулацију Немачке после Првог светског рата. Генерал Шарл де Гол у Лондону образовао владу Слободне Француске. 1941 — Почела операција Барбароса, у Другом светском рату, у којој су Хитлерове трупе с више од 150 дивизија напале СССР дуж целе граничне линије између Балтичког и Црног мора. Италија и Румунија објавиле рат СССР. Централни комитет Комунистичке партије Југославије упутио проглас у којем је позвао народе Југославије на
95
20.6.2021.
МАГАЗИН 500
96
устанак против немачке окупације. 1944 — СССР је покренуо операцију Багратион против немачке армијске групе Центар. 1945 — Окончана је битка за Окинаву победом Американаца. 1965 — Јапан и Јужна Кореја у Токију потписали споразум о успостављању дипломатских односа. 1965 — Дијего Армандо Марадона је у четвртфиналу Светског првенства 1986. против Енглеске постигао гол руком и гол који је касније проглашен голом столећа. 1994 — Представници Русије у седишту НАТО у Бриселу потписали приступницу Партнерству за мир. 2000 — Свемирска летелица САД „Марсов осматрач“ открила назнаке о постојању воде на Марсу. 2001 — Немачка почела исплату ратне одштете људима које је нацистичка власт током Другог светског рата држала на принудном раду. Уставни суд Турске забранио рад главној опозиционој происламској Партији врлине, која је у Парламенту имала 102 посланика, због њене антисекуларне активности. Месец дана касније половина посланика те партије основала нову странку Саадет. 2003 — У оквиру своје друге посете Босни и Херцеговини поглавар Римокатоличке цркве Јован Павле II први пут је посетио Републику Српску. Током државне посете Лондону председник Русије Владимир Путин био и званичан гост Бакингемске палате, што је први пут после 1874, када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор држао замрзнуте односе с Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II. Премијер Индије Атал Бехари Ваџпаји допутовао у званичну посету Пекингу. То је прва посета једног премијера Индије Кини за последњих 10 година.
23. јун 1501 — Португалски поморац Педро Кабрал вратио се са путовања на којем је запосео подручје данашњег
Бразила и назвао га Илха да Вера Круз. Прва насеља на том подручју Португалци основали 1521. 1757 — Британци су победом у бици код Пласеја индијским гувернером Бенгала, учврстили власт у источној Индији. 1785 — Турска војска скадарског везира Махмуд-паше Бушатлије ушла у Цетиње и по трећи пут срушила Цетињски манастир. 1791 — Француски краљ Луј XVI и краљица Марија Антоанета откривени су у покушају бекства и ухапшени код Варена. 1848 — Почео Јунски устанак париских радника због избацивања социјалиста из привремене владе и затварања народних радионица. Устанак за три дана угушио генерал Луј Кавењак. 1945 — Јапански командант, генерал Мицуру Ушиђима, извршио самоубиство после пораза јапанске војске на острву Окинава, у једној од најкрвавијих битака у Другом светском рату. Према званичним подацима, током борби за Окинаву погинуло 234.183 војника и цивила. 1947 — Конгрес САД усвојио ТафтХартлијев закон, којим је ограничено право радника на штрајк. Шеф државе добио право да на 80 дана суспендује сваку штрајкачку акцију коју оцени опасном по националну безбедност. 1956 — Пуковник Гамал Абдел Насер изабран за председника Египта. 1960 — Патрис Лумумба постао први председник владе нове независне државе Демокартске Републике Конго. 1970 — Јапански студенти се у Токију сукобили с полицијом током великих демонстрација против продужења америчко-јапанског пакта о безбедности. 1985 — Изнад Атлантског океана експлодирао боинг 747 компаније Ер Индија. Погинуло свих 329 путника и чланова посаде. За подметање бомбе у авион оптужени сепаратисти Сики. 1993 — Нигеријски диктатор, генерал Ибрахим Бабангида, поништио председничке изборе одржане 12. јуна и онемогућио повратак демократије.
1994 — Јужна Африка после деценије међународне изолације због политике апартхејда, поново заузела место у Генералној скупштини Уједињених нација. 1999 — Југословенски економисти из невладине Групе 17 проценили да је укупна економска штета после НАТОбомбардовања Југославије 29 милијарди и 608 милиона динара. 2001 — Влада Југославије усвојила Уредбу о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. 2016 — Британци су се тесном већином од 51,89% — 48,11% на референдуму изјаснили за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније. 2016 — Ер Србија је обавила први лет на релацији Београд—Њујорк.
24. јун 474 — Јулије Непот је присилио римског узурпатора Глицерија да абдицира и прогласио је себе царем Западног римског царства.
1340 — У бици код Слија, енглеска флота под вођством Едварда III је скоро потппуно уништиштила француске поморске снаге. 1497 — Енглески морепловац Џон Кабот се искрцао у Њуфаундленду у првој европској експедицији од времена Викинга и прогласио га поседом Енглеске. 1509 — Хенри VIII, други монарх из династије Тјудор, крунисан је за краља Енглеске. Током владавине раскинуо је са Ватиканом и 1534. основао Англиканску цркву. 1529 — Склапањем мира у Капелу завршен је рат између протестаната и католика у Швајцарској. 1793 — У Француској је усвојен први републикански устав којим је извршна власт подређена скупштини. 1812 — Трупе Наполеона Бонапарте (611.000 војника) прешле су реку Њемен и ушле на територију Русије. 1821 — Симон Боливар је са 8.000 јужноамеричких родољуба победио 4.000 шпанских ројалиста у бици код Карабобоа и ослободио Венецуелу од
шпанске власти. 1822 — Формирано је прво београдско обшчество (општина). Обшчество је бирало варошког кнеза, а кнез Милош Обреновић је именовао полицајце и кметове. 1859 — Наполеон III је потукао Аустријанце у бици код Солферина у Ломбардији. Швајцарац Жан Анри Динан, који је тада организовао помоћ за хиљаде рањеника, основао је 1864. Црвени крст. 1882 — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Вилхелма Штајница. 1894 — Италијански анархиста Санто Касерио убио је у Лиону председника Француске Мари Франсоа Сади Карноа. 1901 — У Паризу је отворена прва изложба 19-годишњег шпанског сликара Пабла Пикаса, која је одушевила ликовне критичаре. 1912 — На Олимпијске игре у Стокхолму отпутовала је прва српска олимпијска екипа, атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић. Тиме је озваничено чланство Србије у Међународном олимпијском комитету, чији је члан постао Светомир Ђукић. 1916 — Почела је битка на Соми у Првом светском рату. Након пет месеци, колико су трајале борбе, снаге Антанте освојиле су око 200 km² територије уз губитке преко милион људи на обе стране. 1945 — Парада победе у Москви 1945. 1947 — Један амерички пилот изјавио је да је на небу видео необичан предмет који је описао као „тањир који лети кроз воду“. После овог догађаја почео је да се користи термин „летећи тањир“. 1948 — У покушају да спрече обнављање немачке државе на простору који су држали западни савезници, совјетске трупе су почеле блокаду Западног Берлина заустављањем друмског и железничког саобраћаја према том граду. Током 300 дана, колико је блокада трајала, град је снабдеван преко ваздушног моста. 1960 — Југославија, Грчка и Турска су распустиле Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој са-
радњи и узајамној помоћи закљученом на Бледу 8. августа 1954. 1973 — Најстарији светски државник Емон де Валера дао је у 90. години оставку на функцију председника Ирске, на којој је био од 1959. 1975 — У близини њујоршког аеродрома „Кенеди“ срушио се авион „Боинг 727“ америчке компаније „Истерн ерлајнс“. Погинуло је 113 људи од 124 колико их је било у летелици. 1989 — Смењен је генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг, јер се противио употреби силе против студената на тргу Тјенанмен 4. јуна. На његово место изабран је Ђанг Цемин. 2001 — Југословенска ватерполо репрезентација постала је шампион Европе. У операцијама руских снага безбедности у Чеченији убијен је вођа чеченских побуњеника Арби Барајев. Слободан Милошевић осудио је Уредбу владе СРЈ која омогућава његово изручење Хашком трибуналу и назвао је „правним дивљаштвом без преседана“. 2002 — Председник СР Југославије Војислав Коштуница сменио је начелника Генералштаба Војске Југославије генерала Небојшу Павковића. У железничкој несрећи у Танзанији на линији Дар ес Салам-Кигома погинула је 281 особа. 2003 — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у Лондон у четвородневну посету Великој Британији, где је био званични гост Бакингемске палате. Путин је први руски лидер који је дошао у посету краљевству после 1874. када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор је држао замрзнуте односе са Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II. 2004 — Међународни кривични суд у Хагу саопштио је да ће се прва званична истрага тог суда усредсредити на ратне злочине почињени током десетогодишњег грађанског рата у Демократској Републици Конго (бивши Заир) од јула 2002. године, када је ступио на снагу Римски статут којим је суд
97
основан. 2010 — Након три дана игре, на турниру у Вимблдону завршен је убедљиво најдужи меч у историји професионалног тениса у којем је Американац Џон Изнер победио Француза Николу Махија резултатом 70:68 у гемовима, у петом сету. 2016 — Британци су се тесном већином од 51,89% — 48,11% на референдуму изјаснили за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније.
МАГАЗИН 500
20.6.2021.
25. јун
98
841 — Франачки принчеви Лудвиг Немачки и Карло Ћелави су нанели пораз цару и свом брату Лотару у бици код Фонтноа. 1530 — Аугзбуршка конфесија је предата цару Карлу V. 1788 — Вирџинија је постала 10. савезна држава која је усвојила устав САД. 1867 — Американац Лисјен Смит из Охаја патентирао бодљикаву жицу. 1872 — Језуити избачени из Немачке, 99 година пошто је папа Клемент XIV укинуо тај римокатолички ред. 1876 — У бици код Литл Биг Хорна индијанско племе Сијукси под командом поглавице Лудог Коња победило јединицу VII коњичке дивизије генерала Џорџа Армстронга Кастера. Кастер погинуо са сва 264 војника. 1920 — У Вуковару је после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и изменио назив партије у Комунистичка партија Југославије. За председнике Централног партијског већа су изабрани Павле Павловић и Јаков Ластрић, а за секретаре Сима Марковић и Филип Филиповић. 1925 — У Ужице стигао први воз популарно назван „Ћира.“ Престао да саобраћа 1974, када је укинута пруга уског колосека. 1938 — Даглас Хајд инаугурисан за првог председника Ирске. 1942 — Британско ратно ваздухопловство у Другом светском рату бомбама засуло немачки град Бремен,
важну поморску луку. 1944 — Америчка и британска морнарица су бомбардовале Шербур да би подржали напредовање јединица Армије САД које су се бориле у бици за Шербур. 1950 — Нападом севернокорејских трупа на Републику Кореју почео Корејски рат. 1959 — СССР предложио успостављање денуклеаризоване зоне на Балканском полуострву и у Јадранском мору. 1963 — Премијер јужне конгоанске провинције Катанге Моиз Чомбе приморан да поднесе оставку. 1966 — Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе. 1975 — Премијерка Индије Индира Ганди прогласила ванредно стање да би зауставила кампању за њено повлачење са власти. Ухапшени лидери опозиције, синдиката и интелектуалци. Мозамбик после 477 година стекао независност од Португалије, први председник постао Самора Машел, лидер Фронта за ослобођење Мозамбика. 1988 — У Луксембургу потписана Декларација о успостављању званичних односа Европске заједнице и Савета за узајамну економску помоћ. 1991 — Последње совјетске јединице напустиле Чехословачку, 23 године после војне интервенције Варшавског пакта којом је прекинута реформистичка политика Александра Дубчека. Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ. То је појачало напетост у СФРЈ, која је касније прерасла у рат у Хрватској и Босни и Херцеговини. 1993 — Ким Кембел постала прва жена на челу Владе Канаде. 1995 — Шеик Хамад бин Калифа Ал Тани државним ударом са власти збацио оца, шеика Калифу, емира Катара. 1996 — У експлозији камиона-бомбе у стамбеном насељу војске САД код града Дахран у Саудијској Арабији погинуло 19 Американаца и рањено око 400 особа различите националности. За напад оптужени припадници саудијске милитаристичке групе Хезбо-
лах. 1999 — САД понудиле награду од пет милиона долара за информације које би омогућиле хапшење ратних лидера Републике Српске и председника Југославије Слободана Милошевића, оптужених за ратне злочине. 2001 — У Албанији владајућа Социјалистичка партија прогласила победу на парламентарним изборима, упркос нередима који су за последицу имали затварање 15 изборних јединица. Индонежански председник Абдурахман Вахид допутовао у званичну посету Аустралији, прву после 26 година, чиме је почела нова ера у односима две земље. 2003 — САД „замрзле“ финансијску имовину 55 бивших званичника Ирака, укључујући Садама Хусеина.
26. јун 363 — Римски цар Јулијан је убијен током повлачења из Сасанидске Персије, а на римски престо ступио Јовијан, једини римски цар рођен у Сингидунуму (данашњем Београду). 1409 — Католичка црква је упала у двоструку шизму како је Петрос Филаргос устоличен за папу Александра V на концилу у Пизи, поред папе Гргура XII у Риму и папе Бенедикта XII у Авињону. 1541 — У борби за власт шпанских конкистадора, у Лими убијен освајач Перуа и оснивач града Лима Франсиско Пизаро. 1690 — У Београду, на Калемегдану, одржан велики српски народно-црквени сабор на којем је одлучено да се
прихвати позив аустријског цара Леополда на заједничку борбу против Турака, али са територије Угарске. 1831 — Леополд I од Белгије постао први краљ Белгије 1843 — Хонгконг проглашен британском краљевском колонијом, са Хенријем Потинџером као првим гувернером. 1848 — У Румунији, гувернер револуције у Букурешту ослободио Роме ропства. 1858 — Потписивањем мировног уговора у Тјенцину завршен Други опијумски рат. Кина се уговором обавезала да отвори нове луке за европску трговину и да легализује увоз опијума. 1867 — Са Београдске тврђаве скинута турска застава, која се четири века вијорила над градом. Три месеца раније Турци су предали кључеве Београда кнезу Михаилу Обреновићу, али је на Београдској тврђави поред српске остала турска застава. 1877 — У ослободилачком рату Србије и Црне Горе против Турске (1876— 78) Црногорци су код Спужа потукли турску војску коју је предводио заповедник Скадра Сулејман паша. 1881 — Српски кнез Милан Обреновић закључио са Аустроугарском “Тајну конвенцију” којом се Србија обавезала да ће престати са агитацијом у Босни и Херцеговини и да неће закључити ниједан међународни споразум супротан интересима Беча. За узврат је добио подршку у проглашењу краљевине и независност Српске православне цркве од Цариградске патријаршије. 1906 — У француском граду Ле Ман одржана је прва аутомобилска Гран при трка. 1917 — На Солунском пољу стрељани генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић Апис и мајори Љубомир Вуловић и Раде Малобабић, који су пред војним судом осуђени на казну смрти због наводног атентата на регента Александра Карађорђевића. 1941 — Финска се придружила Немачкој у Другом светском рату и објавила рат Совјетском Савезу у којем је учествовала три године.
1945 — У Сан Франциску су представници 50 земаља, укључујући Југославију, потписали Повељу о оснивању УН, која је ступила на снагу 24. октобра. 1960 — Лаврентиј Берија, шеф МВД-а, је ухапшен по налогу Никите Хрушчова и других чланова Политбироа. 1960 — Бивша француска колонија Мадагаскар је стекла независност као Малгашка Република; британски протекторат Сомалиленд постао је независна држава, а 1. јула се ујединио с Италијанском Сомалијом под називом Сомалија. 1970 — Александер Дупчек, лидер чехословачког реформистичког покрета (“прашко пролеће”) искључен је из Комунистичке партије Чехословачке. 1977 — Афричка држава Џибути стекла је независност после 117 година француске владавине. Амерички певач Елвис Пресли одржао свој последњи концерт у Индијанаполису. Умро је два месеца касније. 1991 — ЈНА је кренула у акцију у Десетодневном рату да спречи одвајање Словеније од СФРЈ. 1992 — Током рата у Босни, генерални секретар УН Бутрос Бутрос-Гали позвао је босанске Србе да у року од 48 сати зауставе офанзиву на Сарајево, а босанске Муслимане да деблокирају сарајевски аеродром. 2000 — Научници из 18 земаља декодирали су 85% људског генома, чиме је отворена нова ера у људској медицини. У научним круговима у свету оцењено је да дешифровање људског генома представља највеће откриће у историји човечанства. 2001 — Представници седам земаља Балкана (СРЈ, БиХ, Албаније Бугарске, Хрватске, Македоније и Румуније) потписали су, у оквиру Пакта за стабилност југоисточне Европе, Меморандум о разумевању о слободној трговини. БиХ, СРЈ и Хрватска потписале су споразум којим се обавезују да реше проблем 1,2 милиона избеглих и расељених лица током ратова у бившој СФРЈ (1991—95). 2004 — После 14 година прекида, у хрватски град Сплит стигао је први воз из Београда.
99
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs