Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 503 * 11. јул 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 503

Хвала што читате

11.7.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

3

11.7.2021.

МАГАЗИН 503

4

У оквиру истоименог пројекта МагазИН открива

Град Краљево подржава Садржаји изне

реализацију пројекта „Непознато Краљево“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања ети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

5

6

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

12 18 24 28 32 36 42 52 54 56 66 68 70 72 78

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Дневна политика против историје Квалитет испред цене Опрез неопходан Књиге на дар Поезија сведеног језика Елита града Краљева Глумци као птице селице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Харис Џиновић Наличја српског лица Из Мињине кухињице Чека се нова са Олимпијаде У подруму од двадесет метара Времеплов

7

8

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

9

10

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

11

12

Сретен Јовановић

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

Изостало обележавање два значајна датума

ДНЕВНА ПОЛИТИКА ПРОТИВ ИСТОРИЈЕ - Обележавање Дана борца, као државног празника у периоду од 1956. до 2001. године, сведочи о односу према жртвама које су пале у борби за ослобођење од окупације и фашизма. - Краљево има посебне разлоге да обележава ове дане зато што је, као мученички град, дало велике жртве у четворогодишњем рату. - Све што се дешавало пре осам деценија треба да буде довољна опомена, а то може једино уколико се чува култура сећања на тај период. - Обележавање два значајна догађаја из историје за неки наредни период препуштено Друштву за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“. - Неопходно да држава донесе одговарајаћи акт и законски регулише начин обележавања значајних догађаја из историје ве до распада земље почетком деведесетих година прошлог века Дан борца је, као државни празник на целој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије а касније и Савезне Републике Југославије, обележаван сваког 4. јула. Тога дана освежавано је сећање на дан кад је 1941. године, на седници Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, у Београду

С

донета одлука о подизању оружаног устанка против окупатора. За државни празник овај дан је проглашен 26. априла 1956. и прослављао се сваке године до распада земље, а потом само у Србији све док, одлуком Владе, није укинут 2001. године. Упркос томе празник се у Краљеву и даље обележавао у организацији Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата, полагањем венаца и цвећа на Споменик

отпора у парку поред железничке станице. Активни учесници овог догађаја годинама уназад били су представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције, борачких удружења и организација цивилног друштва који су са овог места слали поруку о потреби сећања на жртве бораца, невино страдалих грађана и инвалида, који су у то време стали у одбрану отаџбине од фашизма завојевача, сила осовине

13

11.7.2021.

МАГАЗИН 503

14

Рим - Берлин - Токио. Три дана касније Дан устанка народа Србије против фашистичког окупатора, обележавао се полагањем венаца на споменик у Ковачима, подигнут у знак сећања на тридесет четири борца овог краја који су изгубили животе у ратовима од 1912. до 1999. године, а након тога полагањем венаца у Обрви. С обзиром на свакодневну промену епидемиолошке ситуација и знатно повећање броја оболелих на територији града, у циљу заштите становништва и поштовања препорука Градског штаба за ванредне ситуације како би се спречило ширење заразе, прошле године није било организованог полагања венаца ни 4. ни 7. јула. Упркос томе из локалне самоуправе је стигла потврда да пали борци, хероји који су дали живот за одбрану слободе и домовине, никада неће бити заборављени. Све до прошле године највиши представници локалне самоуправе су са ових места слали поруке да обеле-

жавање ових датума сведочи о односу према жртвама које су пале у борби за ослобођење од окупације и фашизма. Била је то и прилика за потврду да се, без обзира што више нису државни празници, тих дана треба сећати због свих предака који су дали животе одазивајући се позиву за одбрану земље. Да парадокс буде већи ове године се обележава осам деценија од историјских одлука и почетка Другог светског рада на територији Југославије што је повод да на значај, полагањем венаца, подсете председник Народне скупштине Ивица Дачић и председница Владе Србије Ана Брнабић. У години јубилеја на актуелна дешавања подсећа Сретен Јовановић који је пре осам година одлучујуће утицао да се, после година паузе, у Краљеву на адеквтан начин настави са обележевањем значајних датума из историје. У ситуацији кад је то изостало без званичног објашњења разлога склон је уверењу како све што се дешавало пре осам деценија треба да буде довољна

опомена, а то може једино уколико се чува култура сећања на тај период.

- Очигледно је да смо народ који брзо заборавља време иза нас, а да је дневна политика више присутна него историја. Историјски подаци и чињенице су непобитне. Ми смо антифашистичка земља у којој су од почетка рата постојале две линије отпора, а касније се то свело на једну опцију са партизанским одредима и Комунистичком партијом на челу. После Другог светског рата датуми везани за историју обележавани су на примеран начин, а победник додавао и неке елементе који нису били тачни, али је чињеница да је фашизам постојао, да смо били окупирана земља и да смо као народ успели да се одупремо и будемо на страни победника. Четврти и седми јул су битни датуми. Наша држава је вођена жељом да има добру сарадњи са Европом, а у Европи су и оне земље које су биле поражене у рату и имале за циљ да се елиминишу из сећања злочине које су

чинили, а ми знамо шта се десило октобра месеца 1941. године, каже Јовановић. Однос према догађајима из ближе или даље историје у локалној средини се мењао у складу са односом снага на политичкој сцени и опцијом која је успела да обезбеди већину у парламенту. То је био и разлог да се промени однос према обележавању јулских празника, а иницијатор су биле странке леве оријентације које баштине сећање и поштовање према жртвама ратова. Добра потврда је податак да је непосредно након демократских промена 2000. године спласнуло и интересовање за адекватно одавање почасти страдалима у масовном стрељању цивилног становништва у октобру 1941. године, а да то није био случај у другим срединама. О томе сведочи пример Крагујевца у коме никада није мењан однос према жртвама о чему сведоче и директни телевизијски преноси на програмима јавног сервиса, каквих у Краљеву нема већ деценија-

ма. Својеврсно затишје трајало је пуних осам година а онда је, на иницијативу социјалиста, почело оживљавање које поново доживљава кризу. Једним од разлога сматра се и податак да су се у другој половини 1941. године окупатору супроставиле партизанске и четничке јединице, а податак да су заједно деловале против непријатеља у значајном периоду после рата скрајнут из историје.

Као припадник леве политичке опције, и потомак стрељаних на лагерском гробљу пре осам деценија, Јовановић тешко доживљава чињеницу да се значајни делови из овог периода историје обележевају на различит начин. То потврђује податак да су у појединим деловима земље представници локалних самоуправа, војске, полиције и организација цивилног друштва обележили Дан борца и Дан устанка народа Србије баш као што је

Заборавност Народ који заборавља прошлост нема будућност. Народ који заборавља своју прошлост - слеп иде у будућност. Народ који не познаје своју прошлост, не може да разуме своју садашњост и нема будућност. Народ који није свестан прошлости, није достојан ни садашњости ни будућности. Народ који заборавља своју прошлост, нема ни сопствену будућност. Народ који заборавља своју историју осуђен је да му се она понавља. Ако хоћете да уништите један народ, уништите његову културу и историју.

15

11.7.2021.

МАГАЗИН 503

16

то последњих десетак година чињено и у Краљеву.

- Немамо право да мењамо историју и да нешто измишљамо, а сви који смо дошли до неког образовања морали смо то да знамо, иако су се десничарске снаге трудиле да прикажу неку другачију историју која није донела победу овој држави. Да ли је уопште требало да улазимо у борбу и пружамо отпор? Можда би боље било да смо били Немци, и говорили немачки, или пре тога Турци? Вероватно не би знали за наше песме, наше коло, обичаје, народну ношњу и оно што нас веже са прецима. Сећам се када сам предложио да се деца врате на Спомен гробље, или Спомен парк, где је стрељано више хиљада људи а Краљево имало најтежи дан у историји. С обзиром да је формирање власти било доста проблематично прихватани су моји предлози а то је касније, до ове године, било нормално. Ова два датума не могу да раздвојим, јер су венце положили председник Скуштине и Владе, највишег законодавног и извршног тела у држави. Зато ми није јасно зашто то не може у градовима, у конкретном случају у Краљеву, ако то држава прихвата, јер је неспорно да се народ успротивио окупацији и силама зла, каже Јовановић. У одсуству спремности локалне самоуправе да организује обележавање два значајна догађаја из историје то је за неки наредни период препуштено Друштву за неговање традиције ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ које, да парадокс буде већи, за активности планиране током ове године из градске касе није добило ни динара. Податак да удружење нема стабилно финансирање, нити запослене који би се бавили организацијом обележавање годишњица догађаја ове врсте, појачава стрепњу да ни у наредном периоду не би ни требало очекивати сличне активности. Са друге стране овогодишње искуство потврђује да ни држава то није препустила организацијама цивилног друштва, о чему сведоче председници Народне скупштине и Владе. Апсурдом посебне врсте оцењује се

податак да ни Савез удружења бораца Народноослободилачког рата, као организација која се деценијама бавила активностима ове врсте, у Србији нема сигурни извор финансирања као што је то случај у другим државама проистеклим из некадашње Југославије. Отуда жеља да се, бар на локалном нивоу, преко одборника Социјалистичке партије Србије у Скупштини града изврши притисак за враћање неких активности у колосек из кога су исклизнуле.

- Уколико будемо наставили да заборављамо неке догађаје мислим да ћемо доћи у ситуацију да се извињавамо што смо се уопште успротивили окупатору који је овде дошао да заузме земљу и остварује своје интересе, али и да се извињавамо за жртве које смо им нанели у одбрани наших њива, ливада фабрика и осталог. Данас када се само гледа у туђе двориште, а не у своје, имамо пуно негативног набоја у себи. Без обзира да ли ценимо слободу или не, морамо знати да је неко за њу дао живот, у много случајева и неко наш, па бар из тог разлога морамо да ставимо

прст на чело и са позиција на којима се налазимо упитамо се да ли је ово што радимо довољно, каже Јовановић и подсећа на неопходност да држава донесе одговарајаћи акт и законски регулише начин обележавања значајних догађаја из историје. Као одборник Скупштине града, и помоћник градоначелника у једном периоду, Јовановић се сматра заслужним за обележавање Дана ослобођења Краљева у Првом светском рату и оживљавања добровољног омладинског рада који је замро после само три године са образложењем да је, упркос вишеструке користи, рецидив комунистичког периода. У овом тренутку нема поузданих информација на који начин ће се обележавати значајни датуми из јесењег периода, а скептици страхују како би судбину јулских празника могао да доживи Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату, понајвише јер се поклапа са 29. новембром који се везује за стварање друге Југославије. Т. Радовановић

Јулски догађаји 1941. Политбиро Централног комитета Комунистичке партије Југославије је 4. јула 1941. године позвао све народе поробљене државе да дигну устанке против фашизма као зла које се надвило над Европом и целим светом. Непуна три месеца пре тога Краљевина Југославија је нападнута од стране фашистичких сила које су предводили Мусолини и Хитлер, а Краљево има посебне разлоге да обележава овај дан зато што је, као мученички град, дало велике жртве у четворогодишњем рату. Током Другог светског рата погинуо је велики број родољуба, а одавање почасти свима који су се борили за слободу земље само је део дуга за све што су учинили и један од начина за неговање културе сећања на наше претке. Након доношења одлука о подизању оружаног устанка против окупатора почеле су организоване активности у појединим деловима земље па је он, само три дана касније, прво подигнут у Србији кад је у Белој Цркви изведена прва оружана акција Рађевачке партизанске чете под командом Жикице Јовановића Шпанца. Шест дана касније устанак је подигнут у Црној Гори, а 22. јула и Словенији када је изведена оружана акција Рашичке партизанске чете код Тацена у близини Љубљане. Напад герилских одреда Босанске крајине на Дрвар, Босанско Грахово и Оштрељ, и њихово ослобођење, повод је да се 27. јул на територији Босне и Херцеговине славио као Дан устанка, а напад герилских одреда из околине Доњег Лапца на Срб обележио је истог дана почетак организованог отпора у Хрватској. Последњи су устали Македонци, 11. октобра када је изведена оружана акција Прилепског партизанског одреда у овом граду.

17

18

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

Почиње Месец јавних набавки

КВАЛИТЕТ ИСПРЕД ЦЕНЕ

- Иако је од усвајања првог закона о јавним набавкама прошло скоро двадесет година сваки други грађанин Србије и даље не зна готово ништа о начину на који се спроводе. - Четири петине грађана би пристало да се изгради мање километара путева, уколико би били квалитетнији, или набави мање возила јавног превоза, ако мање загађују животну средину. - У протекле три године већина понуђача ниједном није учествовала у набавкама. - Институције и јавна предузећа годишње потроше више од четири стотине четрдесет милијарди динара на јавне набавке - Позив понуђачима, наручиоцима и стручној јавности да укажу на проблеме, изазове и могућа решења за транспарентније и фер поступке набавки

19

11.7.2021.

МАГАЗИН 503

20

склади са законом који уређује овај поступак јавна набавка је дефинисана као набавка на основу уговора о јавној набавци добара, услуга или радова које набавља један или више јавних или секторских наручилаца без обзира да ли су намењени за јавнe сврхе или обављању неке од секторских делатности. Суштина је да државни органи, организације, установе и друга правна лица, који се финансирају новцем пореских обвезника, врше набавке на начин који ће спречити злоупотребе и омогућити набавке по најповољнијим условима. Иако је од усвајања првог закона о јавним набавкама прошло скоро двадесет година сваки други грађанин Србије и даље не зна готово ништа о начину на који се спроводе. Упркос томе четири петине анкетираних грађана би пристало да се изгради мање

У

километара путева, уколико би били квалитетнији или набави мање возила јавног превоза, ако мање загађују животну средину. У исто време четири петине понуђача сматра да најнижа цена не треба да буде кључни критеријум, већ квалитет изабраних производа, радова и услуга. То је показало истраживање ставова о јавним набавкама које је Национална алијанса за локални економски развој спровела уз подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу, а чији ће резултати бити представљени током овог месеца у оквиру кампање „Месец јавних набавки“. Поводом годину дана од примене новог Закона и е-Портала за јавне набавке Национална алијанса и удружење „Понуђачи Србије“ покрећу кампању коју је подржала и Агенција Сједињених Америчких Држава за ме-

ђународни развој у оквиру пројекта „Јавно-приватни дијалог за развој“. Кампања је прилика за позив понуђачима, наручиоцима и стручној јавности да путем сајта jpd.rs укажу на проблеме, изазове и могућа решења за транспарентније и фер поступке набавки. Разлог се огледа у податку да сваки четврти понуђач нема поверење да су поступци поштени, а скоро половина не испуњава услове па већина у протекле три године ниједном није учествовала у набавкама. У таквим околностима верују да би их боља контрола, транспарентност и примена других критеријума осим цене, мотивисали да се активирају. Уз то наручиоци не користе чешће критеријум квалитета, јер немају модел на основу којег би поставили набавку, па сматрају да су такве набавке ризичније. Истраживање потврђује да инсти-

туције и јавна предузећа годишње потроше више од четири стотине четрдесет милијарди динара на јавне набавке, па би требало да новац пореских обвезника троше на најквалитетније могуће производе и услуге, али и да је у деведесет одсто случајева најнижа цена једини критеријум. Због тога се заговара боља контрола спровођења уговора, накнадна промена вредности набавке и извођење радова у складу са понуђеним. Крајњим циљем оцењено је јачање поверења у систем и конкуренцију у поступцима који су у Србији међу најнижим у Европи. О томе сведочи податак о само два и по понуђача по тендеру, или педесет пет одсто набавки са само једном понудом. Због тога се циљем до истека наредне године оцењује потреба да критеријум економски најповољније понуде буде заступљен бар у трећини

поступака, а да просечан број понуђача буде бар три и по. Новим Законом о јавним набавкама предвиђено је да се од средине прошле године сви поступци спроводе искључиво електронски, преко новог Портала јавних набавки. Досадашње искуство сведочи да је новим регулаторним оквиром задовољно скоро две трећине понуђача и чак деведесет седам одсто наручилаца, а већином су задовољни квалитетом портала. У удружењу „Понуђачи Србије“ потврђују да је две трећине понуђача упознато са податком да се јавне набавке спроводе онлајн, а деведесет одсто њих сматра да је портал допринео унапређењу ефикасности спровођења поступка. И поред тога желе даље унапређење транспарентности и поједностављење процедура како би у већој мери учествовали у поступцима.

Првих шест месеци примене новог закона сведочи да је обустављено седамдесет одсто тендера што је повод да се, поред изградње поверења у систем набавки, кроз пројекат даље ради на унапређењима функционалности портала и олакша учешће, посебно малим и средњим предузећима Током Месеца јавних набавки биће одржани округли столови са понуђачима и наручиоцима, као и округли сто о зеленим набавкама на којима ће бити детаљно представљени резултати истраживања и иницијативе за даље јачање капацитета свих учесника у поступцима за примену прописа, веће учешће еколошких и социјално-инклузивних набавки, као и унапређење контроле и заштите права понуђача. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

22

23

Епидемиолошка ситуација повољнија

ОПРЕЗ НЕОПХОДАН

МАГАЗИН 503

11.7.2021.

- Побољшање епидемиолошке ситуације, и смањено интересовање грађана за вакцинацију, повод за промену режима рада пункта за вакцинацију у дворани Спортског центра „Ибар“ у Рибници који ће од 9. јула радити сваког дана, сем недеље, у периоду од осам до шеснаест сати. - До даљег без редовних обавештења Завода за јавно здравље Краљево о развоју епидемиолошке ситуације

24

з Градског штаба за ванредне ситуација стиже потврда да је, у складу са обавештењем Завода за јавно здравље Краљево који је од почетка епидемије вируса корона извештавао о развоју епидемиолошкој ситуацији на територији града, али и општина Врњачка Бања и Рашка, епидемиолошка ситуација оцењена као повољна па је престала потреба да доставља дневне извештаје о променама у овој области. У

И

Штабу подсећају да ће, у случају погоршања епидемиолошке ситуације, Завод за јавно здравље наставити да доставља неопходне информације. И поред повољне епидемиолошке ситуације на територији града, грађанима је упућен апел да се и даље придржавају превентивних мера како не би дошло до погоршања, али и да се заштите јединим сигурним начином – вакцинацијом, како би сачували себе и друге и спречили ши-

рење вируса корона. Побољшање епидемиолошке ситуације, и смањено интересовање грађана за вакцинацију, повод су за промену режима рада пункта за вакцинацију у дворани Спортског центра „Ибар“ у Рибници. С тим у вези у Дому здравља Краљево подсећају да ће, почев од 9. јула, пункт радити сваког дана, сем недеље, у периоду о осам до шеснаест сати. Т. Радовановић

25

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН 503

11.7.2021.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

26

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

27

28

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

Донација Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“

КЊИГЕ НА ДАР - Донацијом књига Краљеву завршена овогодишња акција у шест градова Србије. - Наставак након Међународног сајма књига.

- Библиотекама двадесет једног града и општина у Србији уручено више од десет хиљада наслова. - Нема довољно издања намењених слепим и слабовидим особама. - Прилика за интензивирање сарадње на пољу културе су Дани Српске у Краљеву. - Могућност да се изађе из досадашњих оквира, а понуда програмских садржаја обогати у складу са интересовањем домаћина. - У Министарству привреде зелено светло за сусрете привредника. - Књижевно Краљево има дугогодишњу сарадњу са писцима из Републике Српске.

- Жичка хрисовуља пет пута песницима који су пореклом или живе у Републици Српској

29

лада Републике Српске je пре скоро две деценије отворила Представништво у Србији сa циљем да обавља послове на унапређењу економске, научно-техничке, културне, социјалне, информативне, просветне, спортске и друге сарадње са различитим субјектима, укључујући и послове који се односе на спровођење Споразума о успостављању специјалних паралелних односа. Представништво тежи да постане репрезентативан привредно-културни центар који представља и промовише све потенцијале и ресурсе Републике Српске са жељом да просторије у Београду буду место где ће се окупљати привредници, уметници и други ствараоци заинтересовани за јачање и обогаћивање сарадње, како би заједничком енергијом и радом допринели бољем животу и разумевању између грађана и народа Србије и Републике Српске, односно Босне и Херцеговине. Акција поклањања књига библиотекама у Србији, која се сваке године спроводи у сарадњи са општинама и градовима, настављена је у уторак 6. јула, када је шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић посе-

МАГАЗИН 503

11.7.2021.

В

30

тио Краљево. Пре него је, заједно са самосталним стручним сарадником у Представништву Ањом Вукелић и књижевником Душком М. Петровићем, уручио донацију Наодној библиотеци „Стефан Првовенчани“ на пријему који је приредио градоначелник Краљева разговарало се о сарадњи у оквиру програма, акција и манифестација које Представништво реализује у градовима и општинама Србије. Донацијом књига Краљеву завршена је овогодишња акција Представништва у шест градова Србије, која ће бити настављена након Међународног сајма књига у Београду. У оквиру ове акције библиотекама двадесет једног града и општина у Србији уручено је више од десет хиљада наслова.

- Од првог дана сматрам да је најважнији задатак да радимо на програмима који су у функцији очувања нашег националног идентитета и опстанка на овим просторима. Уколико успијемо очувати наш национални идентитет, језик, писмо, културу и тадицију, имајући у виду да смо ипак изузетно вриједан народ, наша економска будућност и перспектива ће бити извесне. Ја се највише залажем да радимо на програмима, да дамо пуни допри-

нос, да створимо утисак у јавном мњењу и сваком нашем човеку, да смо један етнички простор на ономе што се зове култура, језик, писмо, традиција, вјера, и да ту нема ни граничних прелаза ни цариника, ни било кога да смета да функционишемо, нагласио је Цицовић. У Представништву потврђују жељу за отварањем нових пројеката, а прве активности везане су за ИПА 3 програм који, због смањеног утицаја политике, пружа много више могућнсти за сарадњу. Од деветнаест година колико је присутан у Представништву Цицовић најуспешнијим оцењује последњих осам током којих су Србија и Република Српска заједнички усаглашавали све значајније пројекте. Најбоља потврда огледа се у податку о више од три стотине милиона евра намењених инвестирању у Републици Српској и заједничли рад на изградњи аутопутева према Бањалуци и Сарајеву. Обилазак библиотека у Србији прилика је за закључак како немају довољан број издања намењених слепим и слабовидим особама, а значајна издавачка делатност аудио и издања штампаних Брајевим писмом добра је прилика да се

у наредном периоду донирају краљевачкој Библиоетци како би допунила понуду коју већ има. Прилика за интензивирање сарадње на пољу културе су Дани Српске у Краљеву у првој половини септембра који отварају могућност да се изађе из досадашњих оквира, а понуда програмских садржаја обогати у складу са интересовањем домаћина. Посебно значајном оцењена је потреба за интензивирањем привредне сарадње, а прва новаприлика требало би да буде сусрет привредника за шта је добијено зелено светло у Министарству привреде. Две владе су постигле договор и усагласиле законодавни оквир за подршку инвеститорима из Србије на исти начин као инвеститоре који инвестирају у Србији, поготово кад су у питању мала и средња предузећа.

- Имамо програм са комором да направимо директне сусрете, направимо анкету И видимо зашта постоји интерес, па да се људи сусретну и у директним разоворима видимо како се сарадња може проширити. Најважније је да сачувамо јединство, идентитет и све што нас карактерише, али морамо паралелно радити

и на ономе шта је економија. Трећа прича је оно што радимо са туристичким организацијама на промоцији домаћег и дефинисању заједничких туристичких производа да страног туристу задржимо што дуже на овим просторима. Краљево је интересантно као туристичка прича тако да ћемо изаћи са конкретниом предлозима, каже Цицовић. Значајна донација Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ је део програма даривања књига библиотекама са којима Представништво Републике Српске има квалитетну сарадњу и онима са којима планира да је успостави. А да књижевно Краљево има дугогодишњу сарадњу са писцима из Републике Српске најбоље сведочи податак да је један од првих добитника Жичке хрисовуље, као једне од најугеднијих песничких награда Србије, Рајко Петров Ного а ове године Никола Вујчић.

- Наша библиотека има многобрјне конекције са писцима из Републиле Српске, а нашу најзначајнију награду је пет пута дала песницима који су пореклом или живе у Републици Српској. То су Рајко Петов Ного, Гојко Ђого, Ђорђе Сладоја, Нилан Ненадић и Стеван Тонтић. Наша

издавачка делатност, која улази у трећу деценију са издавањем поетских књига, до сада је објавила неколико збирки песама песника из Републике Српске. Библиотека има сјајну сарадњу са Друштвом библиотекара Републике Српске, њихова председница је била наш гост на међуанродном скупу а ми на једном скупу библиотекара у Требињу. У оквиру Дана Републике Српске у Краљеву представили смо други том Енциклопедије Републике Српске, а наш најзначајнији пројекат, изложба Стефан Првовенчани у историографији и књижевности, била је гост у Требињу, потврдио је директор Библиотеке Миша Милосављевић. Током двадесетог века Краљево је деценијама одржавало пријатељске односе са Гораждем, а након захлађивања због ратних збивања половином последње деценије прошлог века, обновљени су са Новим Гораждем. Краљевачка културно-уметничка друштва сваке године гостују у Републици Српској, а Културноуметничко друштво „Студеница“ је било учесник фестивала у Требињу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

11.7.2021.

МАГАЗИН 503

32

Никола Вуjчић добитник Жичке хрисовуље

ПОЕЗИЈА СВЕД - Добитник Жичке хрисовуље за ову годину песник Никола Вујчић, за поезију сведеног језика у трагању за једином речју. - Признање подразумева уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења, а делу добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор - Преображење 2021.

- Песме лауреата представљају чистилиште језика од баналности и небитности, а тек након помног и дугог дестилисања, пробања језика, опипавања реченица, окретања и обртања хрпе говора, запоседну суверени простор. - Вујчић је песник који умешно и срећно прави спојеве високих апстракција и обичних слика, један од најпостојанијих чувара речи и њихове пуноте у доба брбљања без граница

ДЕНОГ ЈЕЗИКА а Спасовдан сваке године жири Жичког духовног сабора – Преображење традиционално саопштава име добитника Жичке хрисовуље, једне од најпрестижнијих песничких награда у Србији. Награда се додељује за песничка дела која у себи спајају традиционалне и савремене токове српског песништва, а овогодишњи жири у коме су, поред председника др Драгана Хамовића, били Дејан Алексић, Ана Гвозденовић и Милош Милишић, донео је одлуку да добитник престижног признања за 2021. буде песник Никола Вујчић, за поезију сведеног језика у трагању за једином речју. Повод за овакву одлуку је потврда да су речи у његовој пажљиво и посвећено исписиваној поезији, „колективни јунаци

Н

и главни тематски фокус“. Према чврстом уверењу председника жирија песникове речи испитују једне друге, оспоравају их и оверавају. У песмама их нема одвише, али свој набој дугују проживљеном искуству које остаје изван језика. Вујчићеве речи су бића, ентитети, ситнице у кутији, сува слама, аутобус у квару, час прозори. Песме овогодишњег лауреата представљају чистилиште од баналности и небитности, а тек након помног и дугог дестилисања, пробања језика, опипавања реченица, окретања и обртања хрпе говора, запоседну суверени простор.

- Песник чини обазрив, али сигуран искорак преко пречишћене стварности речи. Тај искорак је у знаку повратка простору заснивајућег сећања, повратак за-

вичају, затртом протеком времена и историјским бесом и oмразама. Завичају опсталом једино у сликама које се и речима могу призвати, као тајни пламен унутарњег бића. И лирски сиже песме „Потпаљивање ватре“, на пример, значи повратак. То је наоко обичан опис радње зачињања ватре. А да ли се потпаљивање ватре икако може узети као обичан чин. Топлина и страшна снага ватре што се зазива није само физичког него и метафизичког карактера. У збирци „Сведочење“ светлост запоседа истакнуту позицију. Лирска минијатура, под насловом „Говор“, настала је зарад тога да се истакне спрега између ватре, светлости и речи: у паперју ватре легу се речи које завирују да нас виде. У песми „Скривање у

33

34

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

речи“, објављеној у збирци Скривености, обнавља се мотив ложења ватре, отворено поистовећује тај чин са песничким стварањем. Живописна и базична слика коју можемо присно представити и са њом се дубоко саживети - записао је председник жирија у образложењу одлуке о награди. Никола Вујчић је оцењен као песник који умешно и срећно прави спојеве високих апстракција и обичних слика, један од најпостојанијих чувара речи и њихове пуноте у доба брбљања без граница, не само изван поезије него и у ономе што се узима као поезија. То је песник који одмерава тежину и терете речи и вредности тишине, а не расипа их узалуд и случајно, па се његове песме читају у себи, јер тада најдубље одјекују. Значајно песничко признање подразумева уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења, које се уручују у Жичи 19. августа, а поезији добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор. Жички духовни сабор је на велики празник Преображење установљен у тешким временима за Србију с циљем да промовише повратак духовним вредностима, а многе публикације које су настале на трагу ове манифестације трајан су белег њеног постојања. Као најстарија преображењска културна манифестација у Србији започет је 1992. године на иницијативу песника краљевачког Књижевног клуба, а већ следеће прихваћен као градска манифестација чији су организатори Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб. Манифестација је зачета у оквиру 29. такмичења села Србије уручењем 1.500 књига огранку краљевачке библиотеке у Жичи, које су сакупљене у акцији Радио Београда „Књига солидарности“. Након промоције едиције „Слово“, од пет књига песама краљевачких аутора у издању истоименог графичко-издавачког предузећа и Књижевног клуба, одлучено је да се сваке године једном српском песнику додели Жичка хрисовуља. Током четвртвековног постојања манифестација је

три пута мењала назив. Прве године је названа Дани преображења, потом Српски духовни сабор Дани преображења, да би се од 1997. усталио назив Жички духовни сабор – Преображење. Сабор баштини највредније из српске културне традиције и заоставштине с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију универзалних и локалних вредности из области културе и историјске прошлости, а његов саставни део били су научни скупови који су допринели новом читању српске прошлости и вредновању споменика културе из Долине векова. У склопу Сабора приређена су четири научна скупа, „Старо наслеђе у савременој српској поезији“, „Културно наслеђе и његова заштита“, „Жича – уметност, историја“ и „Рудо Поље – Карановац – Краљево: од првих помена до Првог светског рата“. Саставни део свих ових година биле су ликовне изложбе и концерти извођача и аутора озбиљне музике компоноване по мотивима народног стваралаштва и традиције.

Централни део Сабора посвећен је српским песницима којима се у Трпезарији манастира Жиче додељује Жичка хрисовуља, а о делима лауреата разговара се за округлим столом критике након чега краљевачка Библиотека штампа зборник радова који представља незаменљиво штиво за изучавање домаће поезије. Досадашњи добитници награде су Добрица Ерић, Милутин Петровић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Иван В. Лалић, Милосав Тешић, Бранислав Петровић, Стеван Раичковић, Алек Вукадиновић, Матија Бећковић, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Милован Данојлић, Мирослав Максимовић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје, Новица Тадић, Братислав Р. Милановић, Петар Пајић, Иван Негришорац, Гојко Ђого, Петар Цветковић, Ранко Јововић, Ђорђе Нешић Живорад Недељковић, Мошо Одаловић, Стеван Тонтић, Владимир Јагличић и Милан Ненадић а свима су, сем Добрице Ерића, штампани зборници радова. Т. Радовановић

Никола Вујчић Након што је дипломирао на Филолошком факултету у Београду Никола Вујчић је био уредник часописа „Знак“, главни и одговорни уредник „Књижевне речи“, уредник у Књижевној омладини Србије, главни и одговорни уредник листа Вукове задужбине „Задужбина“ и уредник у издавачкој кући „Филип Вишњић“, а члан је српског ПЕН центра. Од прве „Тајанствени стрелац“ 1980. објавио је књиге песама „Нови прилози за аутобиографију“, „Дисање“, „Чистилиште“, „Кад сам био мали“, „Препознавање“, „Звук тишине“, друго допуњено издање „Нови прилози за аутобиографију“, „Расути звук“, „Докле поглед допире“, „Докле поглед допире и друге песме“, „Сведочење“ и „Скривености“. У Темишвару му је на румунском језику објављена књига „Ноћи и друге песме“, у Скопљу на македонском и Пловдиву на бугарском „Докле поглед допире“, а у Варшави на пољском „Тишина у камену“. Песме су му превођене на енглески, немачки, француски, шпански, шведски, руски, чешки, словачки, мађарски, јерменски и словеначки језик. Вујчић је приредио роман Меше Селимовића „Круг“, „Антологију српске народне књижевности за децу“ и „Изабрана дела“ Григора Витеза. Од 1993. кад му је додељена награда „Браћа Мицић“, уследиле су „Змајева награда“ Матице српске, „Дисова награда“, награде „Мирослав Антић“, „Ђура Јакшић“, „Бранко Миљковић“, „Скендер Куленовић“ и „Стеван Пешић“, „Заплањски Орфеј“, „Кондир Косовке девојке“ и „Златни сунцокрет“.

35

11.7.2021.

МАГАЗИН 503

36

Захвалнице победницима са републичких такмичења

ЕЛИТА ГРАД - Пригодне награде намењене ученицима који су, у оквиру календара такмичења Министарства просвете, науке и технолошког развоја, освојили једно од прва три места на републичким такмичењима. - Међу педесетак награђених ученици основних пкола „4. краљевачки батаљон“, „Светозар Марковић“, „Живан Маричић“, „Чибуковачки партизани“, „Милун Ивановић“ и „Стеван Мокрањац“, а међу средњошколцима Гимназије, Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ и Музичке школе „Стеван Мокрањац“

рај школске године је прилика за сумирање десетомесечног рада и валоризацију резултата постигнутих у различитим фазама образовног процеса, како ученика тако и просветних радника. То је и време кад локална самоуправа, крајем јуна или првих дана јула, додељује пригодна признања ученицима основних и средњих школа који су освојили једно од прва три места на такмичењима које организује Министарство просвете, науке и технолошког развоја, али и просветнм рад-

К

ницима који су допринели да се остваре. Уверење да су знање и успеси вредни пажње јавности повод је за пригодну свечаност у Свечаној сали Градске управе коју су овом приликом испунили најуспешнији са републичких такмичења, њихови родитељи и просветни радници чији су посвећеност послу, амбициозност и истрајност у припреми ученика у значајној мери допринели да таленат и рад допринесу постизању врхунских резултата. Ништа мање значај-

ним није оцењена ни жеља да резултати буду додатни мотив за даље напредовање, а да они који су ове године постигли најбоље резултате по завршеном школовању постану одговорни чланови друштва, лидери у својим областима и добри примери за друге. Из Школске управе стиже подсећање да су пригодне награде намењене ученицима који су, у оквиру календара такмичења Министарства просвете, науке и технолошког развоја, освојили једно од прва три места на републич-

Фото: М. Радовановић

ДА КРАЉЕВА 37

МАГАЗИН 503

11.7.2021.

ким такмичењима, а да би већ наредне године требало очекивати да обухват буде проширен. Међу педесетак награђених су ученици основних пкола „4. краљевачки батаљон“, „Светозар Марковић“, „Живан Маричић“, „Чибуковачки партизани“, „Милун Ивановић“ и „Стеван Мокрањац“, а међу средњошколцима Гимназије, Пољопривредно хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ и Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Ученици Основне школе „4. краљевачки батаљон“ освојили су седам награда. Најбољи су били Вук Барлов и Искра Васиљевић као победници републичког такмичења из математике и физике у категорији шестих разреда. У истој старосној категорији Петра Чапрић је освојила друго место на такмичењу из физике. Матуранти ове школе освојили су четири значајне награде,

38

Матеја Величковић трећу на такмичењу из физике а Дарија Васиљевић две друге из предмета српски језик и књижевност, једно у области српски језик и језичка култура а друго на Књижевној олимпијади. О надмоћи ученика ове школе сведочи и треће место Лене Петрић на такмичењу у познавању српског језика и књижевности. Ученици Основне школе „Светозар Марковић“ су на републичким такмичењима освојили по једно прво и друго и четири трећа места. Лука Обућина и Михаило Томовић су трећепласирани на такмичењу из предмета техника и технологија и математика у категорији ученика петих и шестих разреда. Друга награда на такмичењу из физике припала је ученику седмог разреда Душану Лазићу, а трећа из географије његовом вршњаку Илији Пењишевићу на

Републичком такмичењу талентованих ученика. Успешни су били и матуранти, Лена Милосављевић освајањем треће награде на такмичењу из ликовне културе на Републичкој смотри ученичког ликовног стваралаштва за основне школе а Неда Столић прве на такмичењу из музичке културе на Републичком такмичењу у певању традиционалне песме. Ученици Основне школе „Браћа Вилотијевић“ освојили су шест првих и два друга места, сви из предмета музичка култура и категоријама соло и групно певање. Марко Јевтовић и Андрија Данчетовић су другопласирани у категорији ученика петих разреда, Николина Карапанцић, Љубица Жарковић, Мина Вељовић и Стефан Штављанин међу седмацима а Мирјана Бајчета међу малим матурантима.

Најбоља у обе категорије, соло и групно певање, била је Николина Карапанџић. Ученицима школа „Живан Маричић“, „Милун Ивановић“ из Ушћа и „Чибуковачки партизани“ припала је по једна награда на републичким такмичењима. Матурант Страхиња Качаревић је вицешампион у познавању немачког језика, Благоје Корићанин у скоку у даљ, а Никола Бељаковић трећепласирани у трци на шездесет метара. Три награде су припале ученицима Основне музичке шшколе „Стеван Мокрањац“, Ленки Томашевић и Марти Жуковски прва места на такмичењу виолиниста у категорији првог и трећег разреда на Репбличком такмичењу музичких школа Србије и хармоникашу Новици Неговановићу, другопласираном на истом такмичењу у категорији

ученика шестог разреда. Међу средњошколцима најуспешнији су били гимназијалци, а на такмичењима која организује Министарство просвете, науке и технолошког развоја награђено је седамнаест ученика. Дарку Николићу је припала трећа награда на такмичењу из математике и друга из физике у категорији првака, а Павлу Николићу трећа из физике у истој старосној категорији. Треће награде припале су Андреју Бантулићу на такмичењу из физике и Божидару Бркићу из географије у оквиру Националне географске олимпијаде ученика средњих школа. Треће место на републичком такмичењу освојила је и женска кошаркашка екипа Гимназије у саставу Марија Тришовић, Марта Терзић, Дијана Арсовић, Анастасија Стојановић, Теодора Стоја-

новић и Сара Ђоровић. Ученик трећег разреда Пољопривредно хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ Андрија Поповић био је најбољи у трци на четири стотине метара, а наградама се окитило и седам ученика средње Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Матурант Александар Илијовски добитник је награда у три категорије, прве међу виолинистима и у дуету са виолон челистом Вуком Младеновићем из предмета камерна музика, а друге са саксофонискињом Миљаном Соколовић. Матуранткиња Јана Вељовић је била друга међу виолинистима, Вук Младеновић најбољи међу виолончелистима а ученик трећег разреда Лука Сретеновић освајач друге награде из предмета виола, сви на Републичком такмичењу музичких школа Србије. Т. Радовановић

39

40

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

41

42

Стефан Миликић

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Стефан Миликић (2)

- Иако свака година студија доноси нешто ново прва се чини значајном због чињенице да представља својеврсну клацкалицу због уверења да се у појединим моментима јавља доза несигурности.

- Љубав према плесу поново долази до изражаја током мастер студија, а први сусрет са корео драмом повод је за идеју да се на сцену поставe Гетеови „Јади младог Вертера“. - Мастер студије подразумевају реализацију самосталног пројекта а Стефан и колегиница Оливера Батић дошли су на идеју да, у сарадњи са драматургом Гораном Баланчевић, припреме представу „Сањари“ по роману Жилбера Адера. - Живот позоришне представе само у ретким приликама превазилази оквире једне сезоне, што је основни мотив потраге за новим како би се одржао какав такав континуитет у раду. За разлику од других средина у Краљеву је препозната потреба за ангажовањем младих глумаца. - Свакоме се пружа прилика да покаже колико је савладао занат који све теже обезбеђује сигурност и услове за безбрижан живот

Фото: М. Радовановић

ГЛУМЦИ КАО ПТИЦЕ СЕЛИЦЕ

43

а колико они који се први пут уписују на факултет жељно очекивали почетак школске године одвајање од куће појачава жељу да се по који пут врате. И поред најбоље жеље да то учини Стефану Миликићу је током прва два месеца студија било онемогућено због напете ситуације на северу Косова и Метохије и недовољно информација о томе да ли се може прећи преко барикада на путевима којима је становништво ових крајева изражавало незадовољство према свему што је угрожавало безбедан живот. Ма колико да су тензије попуштале током читаве прве године студија ситуација је била неизвесна што је у великој мери утицало на студенте глуме на Факултету уметности да се, већ на првом кораку у новој средини, ослоне једни на друге у настојању да преброде све тешкоће. Иако студентима глуме током прве две године студија нису дозвољени професионални Стефан Миликић се сврстава у ред ретких којима је омогућено учешће у представи „Гнев божји“ Краљевачког позоришта у време кад, због забране коришћења земљотресом оштећене сале, није било могуће извођење на матичној сцени. Због гостовања у бројним позориштима широм земље, посебно у најудаљенијим деловима, превише времена се губило током путовања, али ни то није могло да поколоба жељу да се успешно испуњавају, за ову врсту студија посебно захтевне, обавезе. Ентузијазам неопходан да се преброде и највећа искушења био је довољан да Стефан, као покретач бројних активности, мотивише и друге студенте како би до краја студија остали снажна и компактна група која једино на тај начин може да опстане. Можда због тога, а можда и по нечег другог, прва година је свима, Миликићу посебно, остала у сећању као незаборавна, понајвише због ентузијазма који ни у једном тренутку није губио на интензитету. Значајним се чини податак да је професор дозволио учешће и у представи „Чишћење идиота“ по тексту Милана Марковића у режији Александре Ковачевић која је Миликићу поново поверила главну мушку улогу. Иако сва-

МАГАЗИН 503

11.7.2021.

М

44

ка година студија доноси нешто ново прва се чини значајном због чињенице да представља својеврсну клацкалицу због уверења да се у појединим моментима јавља доза несигурности. Најбољи начин да се неутралише је учешће у представама а оно, уз сагласност професора, није недостајало. Студије глуме у Косовској Митровици се, за разлиику од других факултета ове врсте у земљи, разликује и по томе што се након свака два месеца настава изводи у Београду. Студенти то оцењују знначајним због прилике да своје умеће искажу, и усавршавају, и на другим сценама а није без значаја ни могућност упознавања са другим дешавањима у овој области каквих је највише у главном граду. Велике обавезе у великој мери утичу на стицање толико потребног искуства због чега у таквим околностима ни у једном моменту није било тешко да се током истог дана буде и у Београду и у Краљеву, а за путовања користи време кад је највећи број других у дубоком сну.

- Иако је премијерно извођење представе „Чишћење идиота“ наишло на добар пријем публике представа није имала дуг век. Са њом смо наступили у пратећем програму фестивала „Јоаким Вујић“ у Лазаревцу, а посебно задовољство било је да играм са Предрагом Павловићем, Зораном Церовином, Биљаном Костантиновић, Александром Перишићем и Јеленом Илић што је будило нову радост игре јер ми је Биљана, која је водила школу глуме, сада директни партнер на сцени и игра моју мајку. Јелену Илић сам до тада само гледао и дивио јој се, а у улози сестре омогућила је једно од назаборавних искустава. Она је неко кога пратим од малена, ко ми је увек био некако недодирљив а сада игра најдиректнијег партнера у сценама међусобног отварања током којих је све ишло глатко и јако лепо, иако је процес био стерсан због времена које смо имали да направимо представу. Све иде својим током, а у позоришту ме позивају да ускочим у представу „Ружно паче“. Долази лето и ништа се не ради до септембра кад почиње припрема пригодне академије поводом 14. октобра у којој учествују млади глумци

Лидија Цветић, Милена Јовашевић, Драгана Ђурђевић, Светлана Миленковић, Страхиња Бичанин и ја. Сценски ораторијум „Они људи“ је прилика да играм са Биљаном Талић, Аном Јеротијевић, Милетом Недељковићем, Предрагом Павловићем и Зораном Церовина што са доживео као јако занимљиво искуство – каже Миликић. Прва следећа прилика за окупљање нове генерације младих глумаца је занимљив радионичарски приступ креирању представе под вођством Радослава Миленковића који обогаћује искуство и појачава задовољство због ретке прилике да се у свом граду учествује у још једном занимљивом пројекту за шта деведесето одсто других студената нема прилику. Чини се да је за оволико присуство у Краљевачком позоришту најзначајнија Александра Ковачевић која је још једном дошла до закључка да Миликић боље од осталих чланова ансамбла може да изнесе нови лик у представи „Вина и пингвина“ која се на репертоару позоришта успешно изводи пуне три године а била је учесник фестивала „Јоаким Вујић“ у Грачаници. Новаприлика за потврду талента, и доказивање глумачких способности, је полулуткарска представа за децу до шест година „Звезда луталица“ са Биљаном Талић и Светланом Миленковић, а потом „Чаробњак из Оза“. Све оне су прилика да специфична појава на позоришној сцени буде препозната и ван Краљева, посебно у позоришном свету јужно од Београда.

- Прву шансу са „Гневом божјим“ сам добро искористио и сваке године имам једну до две премијере у Краљевачком позоришту. Долази „Ивица и Марица“, а после тога ништа. Сад радимо две нове представе, „Краљевство јоргована“, по тексту Горане Баланчевић, и „Машта може свашта“ у адаптацији и режији Миодрага Динуловића – каже Миликић. Једна до две премијере годишње не умањује жељу за прихватање свега што се понуди. То обезбеђује континуите у раду, а повољно утиче и на одржавање кондиције што се чини значајним у тренутку поновног интересовања за плес. Главним кривцем се чине сценске

45

46

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

47

МАГАЗИН 503

11.7.2021.

игре код проф. др Вере Обрадовић која битно утиче да љубав према плесу долази до изражаја током мастер студија, а први сусрет са корео драмом повод је за идеју да се на сцену постави Гетеови „Јади младог Вертера“. Мастер студије подразумевају реализацију самосталног пројекта а Стефан и колегиница Оливера Батић дошли су на идеју да, у сарадњи са драматургом Гораном Баланчевић, припреме представу „Сањари“ по роману Жилбера Адера. И поред великог поштовања према Краљевачком позоришту, које се на бројним фестивалима дрмаског стваралаштва доказало као једно од најбољих јужно од Београда а Стефану пружило прилику да тумачи значајне улоге у неколико представа, не јењава ни жеља да се самосталним радом достигну још већи домети. Чекање да шансу пружи неко други није се увек показало као делотворно, што је довољно за бројне активности којима се учвршћује позиција на позоришној сцени. Прилика су „Са-

48

њари“ у сопственој режији први пут приказани на сцени београдског позоришта Дадов. Да нема препрека које би спречиле реализацију било ког новог пројекта доказује и учешће у представи „Незапажени“ у оквиру мастер рада колегинице Кристине Јевтовић. Гостујуће појављивање прилика је за успостављање посебних односа који воде ка сазнању да се полако профилише по много чему јединствен тандем који ће као такав наставити са радом и у другим пројектима. Сваки од њих је увек нова прилика за учвршћивање добрих односа са бројним ствароацима различитог профила од којих се посебно значајном чини Милена Марковић и њен утицај на ток студија. Необуздана енергија Стефана Миликића главни је кривац за жељу да се укључи у реализацију што више представа које се, захваљујући широкој лепези способности, по много чему разликују од оних у којима учествују друге колеге.

Добар пример за потврду овог става је представа „Животна доба“ по мотивима циклуса концерата за виолину и оркестар „Четири годишња доба“ Антонија Вивалдија. Пре само неколико месеци настала је као корео драма за децу која је до сада изведена на бројним сценама од крајњег севера земље до границе са Црном Гором. Велика понуда а све ограниченије могућности за наступе повод су за потрагу за сценама на којима је извођење могуће под условом да има слободних термина и довољне жеље доносиоца одлуке о успостављању сарадње. Иако сваки млад човек након стицања академског звања тежи ка успостављању сталног радног односа на неодређено време у случају глумаца то најчешће није могуће због сплета неповољних околности. Због тога су готово сви, међу њима и Миликић, принуђени да као хонорарни сарадници склапају уговоре за ангажовање у одређеном периоду. Неповољном околношћу сматра

се чињеница да живот позоришне представе само у ретким приликама превазилази оквире једне сезоне што је основни мотив потраге за новим како би се одржао какав такав континуитет у раду. Положај глумаца се знатно разликује од једне до друге средине понајвише због способности локалне самоуправе да се на адекватан начин постави према њима. И док су само неке од њих препознале потребу да овој врсти уметника обезбеде бар здравствено осигурање, и измире трошкови доприноса за пензијско и инвалидско, у Краљеву то још није случај што генерацију младих глумаца, у време док уредба владе ограничава запошљавање у јавном сектору, ставља у подређен положај. Повољност представља податак да је у Краљеву, за разлику од других средина, препозната потреба за ангажовањем младих глумаца па се свакоме пружа прилика да покажу колико су савладали занат који све теже обезбеђује

сигурност и услове за безбрижан живот. Тржиште је све мање, а глумаца све више, што пресудно утиче на репертоарску политику и чињеницу да боље пролазе способни да испуне очекивања редитеља.

- Трудим се да верујем у свој квалитет, верујем да он излази на видело, али не одбијам улоге. Имам у искуству једну представу у позоришту са префиксом народно где сам, после само десет дана, одустао јер нисам видео своје место у том анасамблу. Нисам се покајао ,нити превише размишљао да ли је требало тако да поступим, али мислим да је било боље и за њих и за мене. Иако глума није занимање од кога може да се живи и даље немам одговор на питање шта даље. Трудим се да оно што ми је поверене урадим на најбољи могући начин, а све улоге које сам тумачио до сада уверавају ме да сам то чинио довољно квалитетно – каже Миликић. Иако је недовољно искуства пред камером један од разлога неуспеха на ка-

стингу за снимање филма, мала улога у серији Немањићи прилика је за учвршћивање самопоуздања у сусрету са новим медијем, али и за контакте у ишчекивању позива за неку нову сарадњу. Ма колико глумачко занимање било атрактивно а телевизија и филм, уз популарност, нудили и прилику за нешто бољу зараду млади глумац нема дилему пред могућношћу за стални ангажман у позоришту и са знатно мањим примањима. Миликић се придружује групи оних који су спремни да професионалну каријеру граде на сцени локалног позоришта, али не одбацује могућност да се доказује и у другим срединама. Повод је уверење да су глумци, откад постоји ово занимање, препознавани као птице селице које су, у оквиру бројних позоришних трупа, после само пар дана у једном настављале према неком другом месту. Т. Радовановић

49

50

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

51

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 503

11.7.2021.

Кућни љубимци на тајном задатку

52

Роџер је пас луталица који брине о напуштеним животињама Робо-Ситија тако што краде храну од богатих и доноси је мање богатим. Приликом једне такве крађе упознаје Белу, богату и размажену мачку са којом започиње класичну свађу. За то време роботи преузимају Робо-Сити, а у томе им помаже градоначелник који жели да протера све друге становнике града. Бежећи од робота Роџер и Бела сусрећу бројне друге животиње које су власници заборавили приликом бега па схватају да, упркос разликама, морају да се ослоне једни на друге како би преживели. Породичну авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, Рајнхард Кос је режирао према сценарију који је написао са Оливером Хазлијем. Филм траје два минута дуже од сат и по, а у верзији на српском језику гласове анимираним јунацима позајмили су Урош Јовичић, Јелена Ракочевић, Јелена Јовичић, Милан Тубић и Марко Марковић. Филм се приказује до 14. јула, а пројекције почињу у 18 сати.

Црна удовица Скарлет Џохансон репризира улогу Црне удовице Наташе у акционом спектаклу, шпијунском трилеру „Црна удовица“, првом филму четврте етапе Марвеловог филмског универзума. Флоренс Пју тумачи лик Јелене, Дејвид Харбор је Алексеј, познатији као Црвени Чувар, а Рејчел Вајс Мелина. Научно фантастучну акциону авантуру, чије трајање за тринаест минута премашује два сата, Кејт Шортленд је режирала према сценарију који су написали Џек Шефер, Нед Бенсон и Ерик Пирсон. Филм се приказује до 21. јула у пројекцијама које почињу петнаест минута пре двадесетог сата.

колико је заробљеним рударима преостало ваздуха. Трилер у 2Д формату, и трајању од сто три минута, Џонатан Хинсли је режирао према сопственом сценарију, а водеће улоге тумаче Лајам Нисон, Лоренс Фишбурн, Ембер Мидтандер, Холт Мек Калани и Мет Мек Кој. Филм је на репертоару још данас, а последња пројекција почиње петнаест минута после двадесет другог сата.

Временска петља

Ледени пут Након што се сруши рудник дијаманата у далеким северним деловима Канаде, како би спасио животе заробљених рудара немогућу спасилачку мисију изнад залеђеног океана, по залеђеним путевима и екстремним условима, предводи искусни возач камиона. Уз отапање воде, и претњу коју нису могли да предвиде, пред њима је изазов дуг три стотине миља и временска граница од тридесет сати,

Војни специјалац у пензији Рој Пулвер изнова проживљава један исти дан који се увек завршава његовом бруталном смрћу од стране непознатих плаћеника, или приликом бежања од њих. Сваким новим буђењем након ликвидације, Рој скупља делић по делић информације која би требала да га доведе до одговора ко жели да га убије, зашто се непрестано враћа из мртвих и понавља кобни дан? … Исправљајући ствари Рој може да постане најбоља верзија себе, ако успе да се спаси од поновне смрти. Научно фантастични акциони трилер траје тачно сто минута, а Џое Карнахан га је режирао према сценарију у чијем писању су учествовали још Крис и Еди Бори. Водеће улоге тумаче Френк Грило, Мел Гибсон, Наоми Вотс и Анабел Волис, а филм се приказује до среде 24. јула у пројекцијама које почињу у 22,15.

53

МАГАЗИН 503

11.7.2021.

Филмови које смо гледали - 1973.

54

55

56

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

57

58

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

59

60

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

61

62

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

63

64

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

65

Политичари су „пријатељ“ народа? Искључиво из сопственог интереса!

МАГАЗИН 503

11.7.2021.

Политичар, који је све и свашта, најчешће је – нико и ништа!

66

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Прошло врем Дошло време

ме „гутања и ћутања“!? е: „гакања и плакања“!

Србин је „ковач своје несреће“?! И среће својих изабраних!

67

МАГАЗИН 503

11.7.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

68

Из Мињине кухињице

ТОРТИЉА ЧИПС Познато је да мушкарци воле гласно да навијају док гледају утакмице. За мир у кући и гледање фудбала са уживањем, ево једне слане занимације која ће окупирати ваше јаче половине, а једини звук који ће се чути тих 90 минута биће мљацкање !

Потребно за чипс: 3 веће тортиље морска со бели лук у гранулама

И још треба: 1 авокадо 1/2 црвеног лука 1 кашика сока од лимете( може и лимун) со и бибер чери парадајз кисела павлака са 20%мм Тортиље сложите једну на другу па већим округлим секаче (фи 10-12цм) исеците круго-

ве. Од остатка тортиља исеците парчиће. У загрејаном уљу испржите чипс. Требаће вам само минут, евентуално два, зависно од температуре уља. Вадите на убрус и одмах поспите морском сољу и белим луком у гранулама. Можете грицкати само чипс, без било каквог додатка, али можете направити гуацамоле сос. Очистите авокадо, изгњечите, па додајте исецкан лук, сок од лимете/лимуна, мало коријандера, со и бибер. Промешајте па додајте исецкан чери парадајз. У мању чашу сипајте гвакамоле, па преко киселу павлаку. Декоришите по жељи и послужите уз тортиља чипс. Напомена: Домаћи чипс најбоље је јести док је свеж, али га можете сачувати и дан два тако што га оставите у зиплок кесу из које сте претходно истиснули сав ваздух који можете или у вакум посудама.

69

11.7.2021.

МАГАЗИН 503

70

Златна медаља стигла у Краљево

ЧЕКА СЕ НОВА СА - Градоначелник Краљева и његов помоћник за омладину и спорт примили суграђанку Невену Јовановић, чланицу репрезентације Србије која је освојила златну медаљу на недавно завршеном Европском првенству за кошаркашице. - Да је Краљево град кошарке потврђује суграђанин Василије Мицић који је проглашен за најкориснијег играча Евролиге. - Очекивања пред значајна такмичења увек су велика. - Невена чланица олимпијског тима Србије на овогодишњим играма у Токију богатој спортској понуди овог лета, и ишчекивању почетка Олимпијских игара у Токију, посебну пажњу јавности привукло је Европско првенство за кошаркашице на коме је репрезентација Србије још једном показала да јој нема премца на старом континенту. Више од првенста Европе у фудбалу пажњу краљевачке спортске јавности привукле су утакмице женске кошаркашке репрезентације, понајвише због очекивања да суграђанка Неве-

У

на Јовановић доприносом коначном успеху потврди поверење које јој је указала селекторка Марина Маљковић. Успеси овог типа увек су повод за славље, а добрим начином годинама уназад показао се дочек најбољих спортиста, уз директан телевизијски пренос, на тераси зграде Скупштине Београда. Повратак кошаркашица кућама прилика је да им се искаже поштовање у локалним срединама, а у Краљеву је то био пријем Невене Јовановић који су при-

А ОЛИМПИЈАДЕ редили градоначелник и његов помоћник за спорт и омладину. Била је то прилика за потврду да је Краљево град кошарке о чему сведочи и суграђанин Василије Мицић који је проглашен за најкориснијег играча овогодишње Евролиге.

- Драго ми је да је Краљево још једном добило медаљу и што је велики број спортиста из Краљева показао да је ово спортски град. Захвална сам грађанима Краљева на подршци током Европског првенства и надам се да ћемо им ми, и остали спортисти, донети још пуно радости. Наша очекивања пред сва значајнија такмичења су увек велика, јер пар последњих година редовно остварујемо значајне резултате. Олимпијске игре су највеће такмичење на планети са доста добрих екипа, па још не знамо све учеснице. Ми се бавимо нашом игром и ако будемо играли на нивоу на коме смо играли на последњој утакмици мислим да не треба да се бојимо никаквих противника, рекла је Невена одговарајући на новинарско питање шта очекује од најзначајнијег светског такмичења. Т. Радовановић Фото: М. Еадовановић

71

72

Живојин Илић

МАГАЗИН 503 11.7.2021.

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Живојин Илић (1)

- Слога је седамдесетих година прошлог века имала квалитетан тим који није прошао квалификације за Прву савезну лигу, али је био стабилан друголигаш. - У последње време у Слоги се дешавају неке чудне ствари па не може да буде стандардни друголигаш, чак ни стабилни српсколигаш. - У Краљево долазе фудбалери сумњивог квалитета. - Слога је доста одсутна са фудбалске сцене, и од правог фудбала. - Гледаоци нису имали прилике да гледају квалитетне утакмице, па се изгубио критеријум шта значи добар фудбалер.

- Међу девет дошљака осам слабих. - У Краљеву нема довољно љубави према фудбалу. - За разлику од градова из окружења, међу њима и знатно мањих са краћом традицијом фудбалске игре, једино Краљево није успело да има прволигаша

Фото: М. Радовановић

У БУНАРУ ОД ДВАДЕСЕТ МЕТАРА

73

11.7.2021.

МАГАЗИН 503

74

време кад је пажња фудбалске јавности усмерена према вечерашњој финалној утакмици Европског провенства на Вемблију, између репрезетација Енглеске и Италије, мало је оних чије је интересовање усмерено према проблемима који, пред почетак припрема за наредну сезону такмичења у оквиру западне групе Српске лиге, оптерећују локалног лигаша. После кратког излета у Прву лигу Србије, и пласмана који је у редовима челника локалне самоуправе оцењен као највећи успех у историји клуба, уследило је очекивано отрежњење чињеницом да ће се Слога од половине августа наћи у друштву које не одговара њеном реномеу. Осврт на претходну сезону сведочи да краљевачки фудбалери нису дорасли такмичењу у Првој лиги Србије, а најбоља потврда је податак да су после тридесет четири утакмице само пет успели да победе, једанаест одиграју нерешено а доживе осамнаест пораза. То је и разлог што су првенствену трку завршили на послед-

У

њем месту са двадесет шест бодова што је последица чињенице да су постигли само осамнаест голова а педесет три пута вадили лопту из сопствене мреже. Међу онима који су се више од осталих радовали сваком успеху, а теже доживљавали неуспехе, је Живојин Илић који је бели дрес заволео почетком шездесетих година прошлог века кад се са породицом доселио у Краљево. Само два месеца пре тога провео је у најмлађем погону чачанског Борца, а у новој средини наставио са припадницима генерације која је у категорији омладинаца успела да се пласира у Прву савезну лигу и одмери снаге са најбољим тимовима некадашње Југославије. Многи од младих фудбалера су касније остварили значајну каријеру, а међу првима који су потписали петогодишње уговоре са Слогом били су Зоран Петронијевић, Бранко Вукићевић и Живојин Илић, у фудбалском свету познатији као Чале. Било је то време највећих успеха Слоге под вођством

тренера Драгутина Спасојевића и председника клуба Данила Ивановића.

- Слога је била много јак тим, у рангу са Борцем из Чачка, Напретком из Крушевца, Слободом из Ужица и Радничким из Крагујевца. Биле су то утакмице које се памте, јер је имала квалитетан тим који није прошао квалификације за Прву савезну лигу, али је био стабилан друголигаш. Напредак је дуго прволигаш, Раднички испадао из лиге па се враћао а Борац сада доживљава то што је доживела Слога, каже Илић који је фудбалску каријеру наставио у Трстенику где је четири године заредом врло успешно играо на месту центарфора. Фудбалску турнеју наставио је у Морави из Ћуприје, а процена тренера да ће бити кориснији на позицији левог халфа показала се исправном јер је на овом месту играо до краја каријере током које је бранио боје зајечарског Тимока и крушевачког Напретка. Приближавање краја активног играња повод је за повратак у Слогу одакле је, после неколико година, на-

кратко приступио локалном Металцу како би тренеру Митићу помогао да стабилизује тим. Последња година играчког стажа у Трстенику била је довољна за учвршћивање одлуке о наставку фудбалског живота на позицији тренера и завршетак Више тренерске школе након које је стекао УЕФА лиценцу. Осврт на период од неколико деценија уназад сведочи да је Илић био успешан тренер, а тимови чију је стратегију креирао остваривали значајне резултате. Доказ је Трстеник који је од најнижег ранга успео да се пласира коју категорију више, потом крушевачки Трајал кога је после неуспеха у квалификацијама за Другу лигу током прве године рада већ следеће успео да уведе у овај ранг такмичења. Друголигашка каријера настављена је у свилајиначком Радничком, који је у јакој конкуренцији завршио сезону као трећи на табели, потом Напретку који је, после годину дана паузе, успео да врати у лигу баш као и Слога у коју се

вратио након тога. Наставак тренерске каријере везан је за рад са нижеразредним клубовима, Омладинцем из Новог села коме се на путу ка вишем рангу такмичења испречила шабачка Мачва, потом Трстенику па Подунавцима кога је на истеку последње сезоне, као једини сеоски клуб, успео да уведе Српску лигу у којој ће током наредне покушати да се супростави краљевачком лигашу. Током дугогодишње каријере није слабило интересовање за судбину Слоге, њене успоне и падове, али ни узроке који су кумовали таквом стању.

- У последње време се у Слоги дешавају неке чудне ствари па не може да буде стандардни друголигаш, чак ни стабилни српсколигаш, да не причамо о инфраструктури и људима који чине управу клуба. Све то изостаје, а долазе разноразни фудбалери сумњивог квалитета па се изашло из неких оквира. У Краљеву има фудбалера, Краљево зна шта је фудбалер а у Слогу доводе играче са стране што човек просто не може

да верује. Слога је доста одсутна са фудбалске сцене, и од правог фудбала, испадала је у зону а гледаоци нису имали прилике да гледају квалитетне утакмице, па се изгубио критеријум шта значи добар фудбалер. Иако је имала изванредне играче који су ту поникли дешавало се да дође по неки са стране, јер мора и то да се догоди, а не да од девет дође седам или осам слабих. Из Краљева је отишло доста играча који су добро играли у тимовима у којима су били ангажовани. Одлазили смо јер смо били млади и волели да играмо, али и што је конкуренција у тиму била изузетно јака. После је Слога почела да се осипа и све је кренуло наопако, каже Илић, што је могло да се примети током утакмица са клубовима у којима су значајан део чинили њени бивши играчи. Ма колико било тешко поредити период од пре неколико деценија са данашњим није спорно да је, каже Илић, много тога било решавано на значајније бољи начин. Иако то није

75

МАГАЗИН 503

11.7.2021.

било приоритет, нити се љубав према фудбалу могла поредити са износом материјалне накнаде за уложени труд, није спорно да су фудбалери тога доба зарађивали а нико није имао потребу да проверава како је управа обезбеђивала новац за исплату, од улазница, чланарине, спонзора, томболе или било чега другог. Сви су знали да у одређено време дођу до благајника и добију договорени износ, а ако је исплата по који пут закаснила дан или два нико то нико није узимао за зло јер је приоритетним сматрана љубав према овом спорту. Време падова је, по правилу, прилика за још једно подсећање на потребу да се Слога подигне на виши ниво а сваки пут кад изостане значајнији корак потврда да нико не предузима иницијативу. У таквим ситуацијама није необично уверење како у овој средини нема довољно љубави према фудбалу, а појединачни случајеви нису ни приближно довољни за успех као што је то случај у другим деловима земље.

76

- Знам шта за Крушевац значи Напредак, јер се то осећа у ваздуху што овде није случај. Знам како се воли чачански Борац, како се воли Раднички, јер сви имају управе које обезебеђују паре па један мали Трстеник има већи буџет од Слоге. Никад нисам улазио у то колики су буџети, али је то срамота јер бројни српсколигаши, где је Слога, имају знатно више. Ваљевска Будућност која је испала из лиге има буџет преко двадесет милиона динара, Раднички из Пирота двадесет пет, милановачко Таково, поред Металца, између петнаест и шеснаест а и Слога из Пожеге, која већ пет шест година јури другу лигу, има велики буџет, јер је све подређено фудбалу. Друго је питање да ли из школе излазе довољно квалитетни играчи, или је можда и то урушено. Слога из Пожеге је продала Напретку играча за двадесет хиљада евра, што је солидна сума за омладинца, па су презадовољни ако једном годишње имају једног таквог, да не причамо о играчима из млађих категорија који треба да

нађу место тиму. Таквих играча је све мање јер оно мао што вреди иде, и треба да иде, каже Илић. Последњих деценија приватне школе фудбала су преузеле примат у формирању квалитетних играча, ако не врхунског квалитета за одлазак у иностранство и наступе у најбољим домаћим клубовима, бар довољно добре за Слогу. Најуспешнијом се потврдила „Бубамара“, чији су најуспешнији ученици након Слоге наставили каријеру у другим клубовима, потом „Кикер“, „Аполон“ и друге. Из угла фудбалских стручњака основни задатак би требало да им буде школовање играча за клубове у средини из које су потекли, како би у млађим категоријама имали представнике у највишем рангу такмичења и били добра база за период кад стичу фудбалску зрелост.

- Колико су се ствари промениле сведочи податак да смо ми другачије доживљавали фудбал него садашњи клинци. Фудбал нам је био све у животу, једино занимање због кога смо за-

постављали и школе. Могућности данашњих клинаца, што се тиче неких других ствари, су много веће, час хоће да се баве фудбалом час неће, па се љуте и напуштају. Уколико нема љубави тешко је постати фудбалер, то мора да се научи а то раде и тренери. Ми смо живели за фудбал и играли добро и кад нема пара, само зато што смо га волели. Не могу неки људи да буду у управи само што то желе, немају појма о томе а неће ни да питају. У већини управа садашњих клубова присутно је непоштовање ауторитета, јер неко ко никад није шутнуо лопту не може да познаје фудбал боље од мене који сам играо целог живота. Иако је таквих било и док сам играо у Краљеву, а настојали су да утичу и на састав тима, већину су чинили највиђенији људи који су само желели да помогну, каже Илић и подсећа на прву прозивку после летње паузе дан раније и податак да се мало зна са каквим ће тимом Слога започети јесењи део првенства.

За разлику од градова из окружења, међу њима и знатно мањих са краћом традицијом фудбалске игре, једино Краљево није успело да има прволигаша па је у појединим периодима било тешко предвидети шта би се могло догодити. Такво искуство дели и Живојин Илић који је позив из Лучана подредио зонашу из Трстеника и пропустио прилику да заигра у елитном рангу такмичења.

- У време кад је Слога била стандардни друголигаш они су били патикари, али су направили велелепни стадиони и играју Прву лигу а овде ни ексер није укуцан. На утакмицама у Крушевцу у ложи седе највиђенији људи, бивши играчи који су постали легенде, цео град је живео за фудбал, направили су стадион у центру града, а то код нас не постоји. И данас људи из управе иду у фирме и траже помоћ, али је основна ствар да ли челници града желе, или не желе, да имају прволигаша. Овога пута су дали зелено светло да се административно иде у лигу, ми

смо после само годину дана завршили првенство као последњи на табели а то најбоље говори колики је немар. Слога као екипа није имала квалитет потребан за тај ранг такмичења, а ни са играчима које смо довели нисмо успели да обезбедимо бар опстанак у лиги, каже Илић уверен да би у супротном ситуација била знатно повољнија. Уверење се заснива на искуству многих клубова које потврђује да је после прве године у вишем рангу такмичења знатно лакше наставити борбу за бодове наредне године. У ситуацији кад је Слоги пред крај јесењег дела такмичења прошле године запретила опасност у помоћ је позван доказани интернационалац Борис Буњак, али ни то није помогло. Они који се сећају тешких периода из ранијих времена подсећају на став дугогодишњег првотимца Милутина Јакића који је Слогу својевремено окарактерисао као бунар дубок двадесет метара у који је упала кофа, а нема куке да се извади. Т. Радовановић

77

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 17. И 23. ЈУЛА

МАГАЗИН 503

11.7.2021.

11. јул

78

1276 — Папа Адријан V је наследио Иноћентија V као 186. римски папа.

1533 — Папа Климент VII екскомуницирао је енглеског краља Хенрија VIII, одбивши претходно да поништи његов брак с Катарином Арагонском и озакони везу с Аном Болен.

1796 — Одиграла се завршна фаза битке код Мартинића, након које Пипери и Бјелопавлићи улазе у састав Црне Горе 1882 — Британска медитеранска флота је почела са бомбардовањем Александрије у оквиру Англо-египатског рата.

1921 — Монголија је прогласила независност под називом Народна Република Монголија. Одржано је прво званично првенство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у ватерполу. Победило је Сомборско спортско друштво.

1940 — Француски херој из Првог светског рата Филип Петен је постао председник Вишијевске Француске.

1960 — Премијер провинције Катанга у Конгу Моиз Чомбе прогласио је независност те покрајине, чиме су почели вишегодишњи немири у тој афричкој земљи.

1978 — У експлозији цистерне с течним гасом у шпанском медитеранском туристичком кампу у месту Сан Карлос де ла Рапита погинуло је око 200 људи.

1979 — Америчка свемирска станица „Скајлаб“, након шестогодишњег кружења око Земље, распала се приликом приземљења.

1987 — УН су прогласиле за петомилијардитог становника планете но-

ворођеног дечака у Загребу Матеја Гаспара.

1991 — Авион са ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у Џеди, у Саудијској Арабији. Погинули су сви путници и чланови посаде (261).

1995 — У рату у Босна и Херцеговини Војска Републике Српске је заузела Сребреницу. Више од 30.000 људи, углавном жена и деце, пребачено је на територију под контролом владе у Сарајеву. Снаге Војске Републике Српске осуђене су касније да су на том подручју извршиле масакр и да је убијено око 8.000 босанских муслимана.[1][2] 1996 — Судско веће Хашког трибунала потврдило је оптужнице за ратне злочине и геноцид против председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданта Ратка Младића. Суд је за њима расписао међународне потернице.

2000 — Уз посредовање председника САД Била Клинтона, у Кејмп Дејвиду су почели преговори о питању суверенитета над Јерусалимом између израелског премијера Ехуда Барака и палестинског вође Јасера Арафата.

2001 — У Камбоџи је одобрено доношење закона који би омогућио суђење бившим лидерима Црвених Кмера, током чије владавине је убијено 1.700.000 људи.

2003 — На осму годишњицу масакра у Сребреници у Поточарима код тог града сахрањени су посмртни остаци идентификованих 282 особе муслиманске националности, убијених у лето 1995. Том чину присуствовало је око 20.000 људи.

2004 — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.

12. јул 1191 — Енглески краљ Ричард Лављег Срца заузео је у Трећем крсташком рату град Акру.

1543 — Енглески краљ Хенри VIII оженио се шести и последњи пут. Овог пута са Катарином Пар, удовицом лорда Латимера.

1690 — У бици на Бојну током Славне револуције, енглески краљ Вилијам

III Орански победио је католичке снаге Џејмса II. 1806 — У Паризу је формирана Рајнска конфедерација у коју је ушло шеснаест немачких држава под протекторатом Наполеонове Француске. То је означило и крај Светог римског царства, које је укинуто 6. августа када се Франц одрекао царске немачке круне. Конфедерација се распала 1813. године након Наполеоновог пораза у Битке код Лајпцига.

1913 — Српска војска је у Другом балканском рату започела опсаду Видина.

1920 — Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод.

1941 — На Петровданском сабору Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора под протекторатом фашистичке Италије.

Након напада Немачке на СССР у Другом светском рату, совјетска влада и Велика Британија потписале су у Москви споразум о узајамној помоћи и заједничкој борби против нацистичке Немачке.

1943 — У бици код Прохоровке у Другом светском рату, немачке и совјетске војске су се сукобиле у највећој тенковској бици свих времена.

1960 — Француска је признала независност колонија у Африци: Дахомеја, Нигера, Горње Волте, Обале Слоноваче, Чада, Централне Африке и Конга.

1979 — Гилбертова Острва у Тихом Океану су стекла независност у оквиру Британског комонвелта под називом Република Кирибати после 87 година британске колонијалне управе.

1993 — Земљотрес на северу Јапана активирао је клизишта и покренуо џиновске морске таласе (цунамије), у којима је око 200 људи изгубило живот.

1997 — Кубанска влада је, након лабораторијских испитивања, потврдила аутентичност посмртних остатака легендарног герилског вође Ернеста Че Геваре, пронађених у Боливији, где је убијен, а потом пребачен на Кубу, на основу споразума влада двеју земаља.

1998 — Француска је победом над Бразилом у Паризу у финалу светског фудбалског првенства, први пут постала првак света у фудбалу.

2001 — САД су објавиле црну листу земаља које нису започеле борбу против трговине људима. На том списку налазе се 23 земље, укључујући Израел, Грчку и Саудијску Арабију. Бивши бугарски цар Симеон II прихватио је кандидатуру за премијера те земље. На ту дужност је званично изабран у парламенту 24. јула.

2002 — У Београду је започела рад Комисија за ираду Уставне повеље будуће државне заједнице Србије и Црне Горе.

2003 — Савет безбедности УН продужио је мандат међународним мировним снагама у Босни и Херцеговини (СФОР) за годину дана и затражио да сви оптужени за ратне злочине буду приведени правди. Сна-

ге Сфора размештене су у Босни и Херцеговини у јануару 1996.

2006 — Акцијама Хезболаха започео је Либански рат против Израела.

13. јул 1573 — Окончана је седмомесечна опсада Харлема у оквиру Осамдесетогодишњег рата.

1822 — Грчка војска код Термопила победила турску војску у рату за независност Грчке.

1837 — У Бакингемску палату палату у Лондону уселила се Викторија I, као први британски монарх.

1878 — Окончан Берлински конгрес којим су Србија, Румунија и Црна Гора добиле независност, Аустроугарска монархија право да окупира османску Босну и Херцеговину а Бугарска аутономију унутар Османског царства.

1887 — У Београду започела званична метеоролошка мерења и осматрања на Провизорној опсерваторији.

1919 — Британски дирижабл R34 слетео у Норфок чиме је постао прва летелица која је прелетела Атлантски океан, од Уједињеног Краљевства до САД. Путовање је трајало 182 часа ефективног лета.

1930 — У Монтевидеу, главном граду Уругваја почело је прво светско фудбалско првенство.

1941 — У Црној Гори је почео Тринаестојулски устанак против италијанског окупатора.

1943 — Кључна фаза Курске битке у Другом светском рату окончана је победом совјетске војске. У бици је учествовало око 6.000 тенкова. Немачка војска је изгубила око 2.900 тенкова. Погинуло је и повређено најмање 230.000 војника.

1944 — Почела је совјетска офанзива на Прибалтик у Другом светском рату. Црвена армија заузела је град Вилњус у Литванији.

1968 — У експлозији бомбе у биоскопу „20. октобар“ у Београду које је подметнуло Хрватско револуционарно братство погинула је једна особа, а 77 је повређено.

1975 — Лансиран је амерички све-

79

11.7.2021.

МАГАЗИН 503

80

мирски брод „Аполо“ из Кејп Канаверала у Флориди. Овај свемирски брод учествовао је у првој совјетско-америчкој мисији у свемиру.

1977 — Њујорк због нестанка струје остао у потпуном мраку. Полиција је ухапсила око 3.000 пљачкаша.

1985 — Рок концерти под називом „Live Aid“ у организацији певача и хуманитарног радника Боба Гелдофа одржани напоредо у Лондону и Филаделфији. Преко 60 милиона долара је било прикупљено. Телевизијски пренос концерта је пратило око 1,5 милијарда гледалаца широм света. Совјетски скакач мотком Сергеј Бубка први пут у историји тог спорта прескочио шест метара у Паризу, чиме је постигао и светски рекорд.

1992 — Јицак Рабин преузео дужност премијера Израела и рекао да је спреман посетити престонице арапских земаља ради постизања мира на Блиском истоку.

1995 — На Цетињу проглашена аутокефална Црногорска православна црква, коју досад није признала ниједна православна црква на свету. Свечаности је присуствовало око 300 верника.

1996 — У Берлину је одржан фестивал под називом „Love Parade“. На улицама Берлина уз техно музику играло је око 500.000 људи. Био је то највећи јавни скуп у том граду после Другог светског рата.

1999 — У центру Техерана више хиљада иранских студената сукобило се с полицијом због одлуке власти да забрани све митинге и незванична окупљања.

2000 — На Косову и Метохији полиција Уједињених нација саопштила је да се током првих шест месеци 2000. године у региону догодило преко 1.900 инцидената; да је убијено 19 особа и да је извршено низ напада, отмица, силовања и подметања пожара.

2001 — Генерал Первез Мушараф, пакистански председник, стигао у Индију на самит посвећен смиривању односа Пакистана и Индије. Ли Шаомин, кинеско-амерички научник, осуђен у Кини због шпијунирања у корист Тајвана. Кинеске власти

наредиле његову депортацију. САД су затражиле од Кине да реши и случајеве пет затворених научника, такође америчких држављана. Формиран Одбојкашки клуб “Борац” из Бање Луке.

2006 — Почео је рат нападом Израела на Либан, где је Израел у задња 3 дана рата бацио преко 4 милиона касетних бомби, од чега је остало неексплодирано око 1 милион. Због велике количине бачених касетних у веома кратком року, дошло је до великог страдања цивила. После овог догађаја је почела кампања за забрану касетних која је резултирала доношењем конвенције о забрани касетних 1. августа 2010. у Уједињеним Нацијама.

2008 — У Малаги ватерполисти Црне Горе на дебитантском наступу освојили Европско првенство победом над репрезентацијом Србије.

2016 — Тереза Меј преузела место председника Владе Уједињеног Краљевства након повлачења њеног партијског колеге Дејвида Камерона. Меј је тако постала тек друга жена на месту премијера после Маргарет Тачер.

14. јул 765 — Цар Сјуан-цун из династије Танг је побегао из престоница Си’ана пошто су се Ан Лушанове снаге приближиле граду током Ан Луашнове побуне.

1789 — Народ у Паризу заузео затвор Бастиљу, симбол монархије, у ком је било заточено свега неколико затвореника. Тај дан се сматра почетком Француске револуције и преокретом у европској историји. Тај се дан прославља као национални празник у Француској.

1867 — Код енглеског града Редхила шведски изумитељ динамита, Алфред Нобел, први пут демонстрирао свој изум.

1889 — Одржан скуп социјалистичких и комунистичких организација из Немачке и Француске, познат као Друга интернационала. Поред оснивања Друге интернационале, донета је резолуција о осмочасовном радном дану и о прослави 1. маја као дана међуна-

родне солидарности радника.

1900 — Војске Алијансе осам држава су заузеле Тјенцин током Боксерског устанка.

1901 — Отворено прво радничко позориште у Србији представама изведеним у кафани „Радничка касина“.

1902 — Основано је Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ у Сарајеву.

1933 — Националсоцијалисти у Немачкој, који су у јануару под вођством Адолфа Хитлера дошли на власт, забранили све опозиционе странке.

1933 — Почела је нацистичка еугеника са усвајањем Закона за спречавање наследно оболелог потомства који је захтевао обавезну стерилизацију сваког грађанина који пати од неког наводног генетског поремећаја.

1958 — Под вођством генерала Абдула Карима у Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ Фејсал II и премијер Нури ел Саид, чиме је Ирак

постао република.

1959 — Поринут је први брод на атомски погон, USS Long Beach у Квинслију, у Масачусетсу. Брод је постизао брзину од 30 чворова на сат а имао је два нуклеарна реактора.

1965 — „Маринер 4“, америчка сонда лансирана 1964. године, направио је прве фотографије Марса.

1969 — После пораза репрезентације Хондураса од Салвадора у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 1970. и нереда усмерених против салвадорских миграната у Хондурасу, војска Салвадора је напала Хондурас.

1976 — Кинески грађевинари завршили железничку пругу названу „Танзам“, која је повезала луку Дар ес Салам у Танзанији и Замбију. У Канади је укинута смртна казна.

1992 — Амерички бизнисмен српског порекла, Милан Панић, постао први премијер Савезне Републике

Југославије.

1997 — Хашки трибунал осудио босанског Србина Душана Тадића на 20 година затвора због учешћа у етничком чишћењу босанских Муслимана на подручју Приједора, у северозападној Босни.

1999 — После 17 година од краја рата између Аргентине и Уједињеног Краљевства за Фолкландска Острва, обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном Атлантику.

2000 — 25 година по завршетку Вијетнамског рата САД и Вијетнам склопили трговински споразум, који је Вијетнаму отворио врата Светске трговинске организације. Суд у Мајамију донео пресуду по коме највеће америчке компаније за производњу цигарета морају платити 145 милијади долара на име одштете пушачима са Флориде због угрожавања здравља.

2001 — Влада Србије је саопштила да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата између Савезне Републике Југославије на једној и НАТО пакта и побуњених Албанаца са простора Косова и Метохије на другој страни.

2016 — Најмање 84 људи изгубило је живот, а 100 је повређено на шеталишту у Ници пошто је камион улетео међу шетаче током прославе Дана пада Бастиље. Возач камиона убијен, у возило пронађене ручне гранате и наоружање.

15. јул 1099 — У Првом крсташком рату Крсташи су освојили Јерусалим.

1399 — Прво писано спомињање Јагодине, града у централној Србији, у извештају кнегиње Милице дубровачкој општини.

1240 — Новгородска војска кнеза Александра Невског је поразила шведску војску у бици на Неви.

1410 — пољско-литвански краљ Владислав II Јагело победио је Тевтонски ред у бици код Гринвалда.

1795 — Марсељеза постала званич-

но химна Француске.

1813 — Почела велика Турска офанзива на свим фронтовима. Са запада је надирао босански везир са око 100.000 војника. Турска војска је сломила отпор Срба на Морави, Дрини и Тимоку.

1834 — Шпанска инквизиција је званично распуштена након скоро 356 година терора.

1869 — Француз Иполит Меж Морис је пантентирао маргарин, прехрамбени производ којим се покушала спречити масовна глад сиромашних слојева становништва.

1918 — Почела је Друга битка на Марни у Првом светском рату офанзивом немачке војске под командом генерала Ериха Лудендорфа.

1920 — Одлуком Привременог народног представништва, име државе Краљевство СХС је промењено у Краљевина СХС, тако да је од тог датума званичан назив државе био Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

1937 — Пуштен у саобраћај канал Москва-Волга. Канал је дуг 128 km, дубок 5,5 метара и широк 85 метара. Тиме је регулисана река, а Москва је постала лука повезана са пет мора.

1941 — Први пут употребљене „каћуше“, прво ракетно оружје уведено у ратна дејства. То плотунско ракетно оружје употребљено је у бици код Орше у Другом светском рату.

1946 — Завршен је Београдски процес, суђење Драгољубу Михаловићу и још двадесеттројици оптуженика.

1958 — На захтев председника Камија Шамуна, америчке снаге искрцале су се у Либану, чиме је започета њихова интервенција. Тиме су власти САД омогућиле Камију Шамуну да се поново кандидује за место председника.

1968 — На линији Москва-Њујорк успостављен први директни путнички авио-саобраћај између САД и СССР. Летове су почели обављати авиони компанија Аерофлот и Пан Америка.

1974 — Група грчких официра у кипарској Националној гарди и присталица припајања Кипра Грчкој извршила војни удар збацивши са власти председника и архиепископа Макариоса III.

81

11.7.2021.

МАГАЗИН 503

82

Власт је преузео Никос Сампсон, бивши лидер странке ЕОК, a архиепископ Макариос III привремено напустио Кипар.

1975 — Сојуз 19 ракета којом је управљао астронаут Алексеј Леонов и Аполо 18 под командом Томаса Стафорда лансирани су у орбиту око Земље, у оквиру совјетско-америчког програма којим је предвиђено њихово спајање у свемиру, два дана касније летелице су се спојиле у орбити, а посаде су размениле поклоне и руковале се. То је била прва права сарадња у свемиру два, у то време, непомирљива непријатеља.

1983 — Јерменски терористи напали просторије турске ваздухопловне компаније на париском аеродрому Орли. Том приликом погинуло је шест и рањено 46 људи.

1992 — Одржан скуп под називом „Жута трака“ чији је циљ био протест против дискриминације и претњи припадницима других етничких група. Скуп су организовали невладина организација Центар за антиратну акцију и странка Грађански савез Србије, а непосредан повод за протест било је присилно исељавање Хрвата из војвођанског села Хртковци.

1995 — Акцијом војске Шри Ланке окончана највећа офанзива тамилских побуњеника од 1987. године. Током те акције погинуло је најмање 300 људи.

1999 — На Косово и Метохију стигао шеф цивилне администрације Уједињених нација, Бернар Кушнер, а после доласка међународних мировних снага. Војни званичници су прогласили Косово и Метохију једним од најопаснијих места на свету због великог броја мина које су поставиле све стране у рату.

2000 — Зимбабве је поново уредио законом статус црних сељака на фармама у поседству белаца.

2001 — Шеик Хасина, премијер Бангладеша, после пет година напустио свој положај. На њему се задржао дуже од свих својих претходника.

2016 — Део турске војске је покушао државни удар против турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

16. јул 1054 — Кардинал Хумберт од Силва Кандиде, изасланик папе Лава IX, и цариградски патријарх Михајло су екскомуницирали један другог, што се узима за крајњи чин Великог раскола.

1212. - Битка код Лас Навас де Толоса, једна од најзначајнијих битака реконкисте.

1661 — Први пут у Европи једна банка је издала папирне новчанице. То је учинила Стокхолмска банка.

1790 — Амерички председник Џорџ Вашингтон је потписао Закон о резиденцији, одобравши место дуж реке Потомак за будући главни град САД, што ће касније постати Вашингтон.

1861 — Основано је Српско народно позориште у Новом Саду.

1867 — Жозеф Моније, француски врлтар, патентирао је у Паризу армирани бетон.

1917 — Спречен покушај бољшевика у преузимању власти у Русији. Лав Троцки је био ухапшен, а Лењин се повукао у илегалу.

1925 — У Багдаду је почело заседање првог изабраног парламента Ирака.

1935 — Постављен први паркинг мерач на свету у Оклахома Ситију.

1945 — У пустињи код града Аламогордо у држави Нови Мексико војска САД је извршила Тринити тест, прву пробу атомске бомбе.

1950 — На стадиону Маракана у Рио де Жанеиро фудбалска екипа Уругваја у финалу светског првенства победила екипу Бразила резултатом 2:1.

1951 — Белгијски краљ Леополд III абдицирао у корист сина Бодуена.

1965 — Отворен је 11,6 km дуг тунел испод Монблана који је повезао Италију и Француску.

1969 — Аполо 11, амерички свемирски брод, лансиран је из Кејп Канаварела у историјску мисију ка Месецу.

1976 — Бивша португалска колонија Источни Тимор анектирана од стране Индонезије, чиме је постао индонежанска 27. покрајина.

1979 — Садам Хусеин је постао председник Ирака.

1990 — У земљотресу на Филипинима погинуло више од 1.600 људи.

1994 — Делови комете ШумејкерЛиви 9 су почели да ударају у планету Јупитер, а први фрагмент је изазвао ватрену лопту чија је температура достизала око 24.000 К.

1998 — Албанци са Косова и Метохије конституисали паралелан косовски парламент. Полиција је запосела просторије и запленила документа о раду парламента.

2001 — Хуан Антонио Самаран, председник Међународног олимпијског комитета од 1980. године, пензионисан а затим именован за почасног председника МОК. Наследио га је Жак Рог, белгијски хирург. Кинески и руски председници Ђанг Цемин и Владимир Путин потписали пријатељски пакт којим су постављени принципи партнерства две земље у функцији заштите својих интереса.

2003 — Војним ударом је свргнута

влада афричке острвске државе Сао Томе и Принсипе. То се догодило док је председник Фрадике де Менезес био у приватној посети у Нигерији.

17. јул 1440 — Пољски краљ Владислав III Јагелонац крунисан за краља Угарске као Владислав I у Стоном Београду.

1453 — У бици код Кастијона Французи победили Енглезе, што је означило крај Стогодишњег рата.

1890 — Сесил Роудз је постао премијер колоније Рт добре наде у Јужној Африци.

1917 — Британска краљевска кућа променила је своје име Сакс-КобургГота у Виндзор због антинемачког расположења у Британији током Првог светског рата.

1918 — Бољшевици су стрељали царску породицу Романов у Јекатеринбургу.

1936 — Војним пучем у Мелији у Шпанском Мароку против недавно изабране левичарске владе Народног фронта премијера Мануела Асање у Шпанији је почео Шпански грађански рат.

1945 — У Потсдаму је почела Потсдамска конференција о послератној будућности Европе.

1955 — Волт Дизни је у Анахајму отворио први Дизниленд.

1968 — У Ираку је оборена влада Абдула Арефа, а на власт је дошло десно крило партије Баас. Председник републике, а касније и владе, постао је генерал Ахмед Хасан ел Бакр.

1969 — У Шпанији, генерал Франсиско Франко именовао је за свог наследника принца Хуана Карлоса, који је преузео вођство државе 22. новембра 1975, два дана након диктаторове смрти.

1973 — У Авганистану је проглашена република након војног удара којим је прекинута четрдесетогодишња владавина краља Мохамеда Захир Шаха. Председник је постао бивши премијер Мохамед Дауд Кан.

1975 — Амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ спојили су се у Земљиној орбити. Команданти летјелица, Алексеј Леонов и Том Стафорд, разменили су честитке, при чему је Рус говорио енглески, а Американац руски.

1979 — Диктатор Никарагве Анастасио Сомоза Дебајле дао је оставку и побегао из земље, а власт је преузео левичарски сандинистички покрет Данијела Ортеге Сааведре.

1981 — Више од 100 људи је погинуло, а 550 рањено када су израелски авиони бомбардовали палестинска подручја Бејрута.

1981 — 114 особа је погинуло, а више од 200 је повређено због пада висеће стазе у хотелу Хајат риџенси у Канзас Ситију.

1984 — Лансиран је совјетски свемирски брод „Сојуз Т12“, а члан посаде Светлана Савицкаја постала је прва жена која је „прошетала“ свемирским простором изван летелице.

1994 — Бразил је на светском фудбалском првенству у САД освојио че-

тврту шампионску титулу.

1996 — Амерички путнички авион „Боинг 747“ на линији Њујорк-Париз експлодирао је изнад Атлантског океана, након што је полетео са аеродрома Кенеди. Погинуло је свих 230 путника и чланова посаде.

1998 — Посмртни остаци руског цара Николаја II Александровича и чланова његове породице, пренети из Јекатеринбурга 80 година након убиства, сахрањени су у Санкт Петербургу. Свечаној церемонији присуствовао је и председник Русије Борис Јељцин. Цунами изазван снажним земљотресом на дну Пацифика однело је шест села на северозападној обали Папуе Нове Гвинеје. Погинуло је око 2.000 људи. На конференцији ОУН у Риму, представници 120 земаља усвојили су статут којим је успостављан први стални Међународни кривични суд за ратне злочине. САД су одбиле да се прикључе том суду. До марта 2003. споразум је ратификовало 89 земаља.

2000 — Башар ел Асад постао је председник Сирије, обећавши приликом инаугурације да ће наставити непопустљиву политику према Израелу какву је водио његов отац Хафиз ел Асад, који је умро 10. јуна.

2001 — На основу одлуке владе СРЈ, принц Александар Карађорђевић и чланови његове породице уселили су се у краљевску резиденцију у Београду која је југословенској краљевској породици одузета после Другог светског рата. Након завршетка сукоба на Косову и Метохији и престанка ваздушних напада НАТО-а на СРЈ, истражитељи Међународног суда за ратне злочине из Хага пронашли су, према изјави портпарола тужилаштва суда Флоренс Артман, током 1999. и 2000. године 876 гробница на Косову и ексхумирали 4.392 жртве од којих је 2.099 идентификовано.

2014 — Малезијски путнички авион Боинг 777, који је летео из Амстердама за Куала Лумпур, оборен је ракетом изнад Донбаса, при чему је погинуло је свих 298 путника и чланови посаде.

83

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs