Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 504 * 18. јул 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 504

Хвала што читате

18.7.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

18.7.2021.

МАГАЗИН 504

У оквиру истоименог пројекта МагазИН открива

Град Краљево подржава Садржаји изне

реализацију пројекта „Непознато Краљево“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања ети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

18.7.2021.

МАГАЗИН 504

У овом броју: Брже до мора Рат за воду Дарко Рундек и Екипа Заједно до решења проблема Бусер јужне Србије Пут мира и спокоја Корона на путу књиге Студије у току рата На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Колико пара толико музике Времеплов

12 14 20 30 34 38 48 58 64 66 68 70 72 78

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 504 18.7.2021.

Авионом до Солуна до краја летње сезоне

БРЖЕ ДО МОРА - Национална авиокомпанија Републике Србије покренула летове из Краљева до Солуна. - Летови једном недељно до 24. августа. - У авионе уз строго поштовање процедура и прописа земље у коју се путује. - Карте преко Контакт центра Ер Србија, у пословницама или продајним пунктовима, по цени од 4.730 динара у једном смеру а 9.578 за повратну. - Такса за куповину карте, у коју је укључена кабинска торба тешка до осам и лична до четири килограма, дванаест евра. - Уплате готовином, вирмански, платним картицама и чековима грађана ајновије информације из националне авио компаније Ер Србија сведоче о поновном успостављању међународног авио саобраћаја са Аеродрома „Морава“ и прве летове према Солуну. Иако је најављиван за почетак туристичке сезоне прошле године први лет је одложен до 13. јула

МАГАЗИН 504

18.7.2021.

ове, понајвише због ограничења која је наметнула пандемија корона вируса. Поласци из Краљева планирани су сваког уторка од осам сати ујутру, а повратак из Солуна истог дана поподне. Цена карте за путоваљaње у једном смеру износи четрдесет четири eвра, повратна осамдесет девет, а могу се

набавити преко Ер Србија Контакт центра, у пословницама или продајним пунктовима. Превозник подсећа да за карте купљене преко Ер Србија Контакт центра, у пословницама компаније или продајним пунктовима, може бити наплаћена такса за издавање а за резервације и куповину преко

www.airserbia.com се не наплаћује. Такса за куповину карте, у коју је укључена кабинска торба тешка до осам и лична до четири килограма, је дванаест евра a сва плаћања, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате, могу се извршити готовином, вирмански, платним картицама и чековима грађана. Цене су дате по особи и укључују тарифу, таксе, све трошкове и доплате од стране авио-компаније, а подложне су променама у зависности од расположивости места у авиону. Из Ер Србије стиже подсећање путницима да се понашају одговорно и пре путовања обезбеде неопходна документа у складу са правилима наметнутим од државе ка којима се обавља авио саобраћај. Од њих се очекује да се приликом боравка на аеродрому понашају одговорно, да не долазе без заштитне маске и да прате упутства истакнута у терминалној згради која ће добијати од особља Ер Србије. Аеродроми Србије су предузели све потребне мере заштите, како би путници и запослени на аеродрому остали безбедни током боравка и рада а, као и до сада, и убудуће ће обавештавати јав-

ност о новостима везаним за поновно успостављање редовног путничког авио саобраћаја. Путницима се препоручује да путовање започну код куће и да, кад год су у могућности, користе опцију пријављивања на лет преко интернета како би смањили контакт са другим људима. Додатном мером опрезности сматра се штампање, или преузимање, електронске карте за укрцавање у авион пре него што се стигне на аеродром. У складу са одредбама које су тренутно на снази, пријављивање на лет преко интернета могу да изврше само власници пасоша земље у коју се путује. Иако се препоручује мерење телесне температуре пре пута могуће је да она поново буде мерена на аеродрому, а у случају да буде повишена путник је у обавези да се врати кући. На аеродром могу да уђу само путници који су понели заштитне рукавице, маску и средство за дезинфекцију руку, уз препоруку да стигну одређено време пре лета како би благовремено обавили све потребне процедуре. Уместо некадашњих два препоручује се долазак три сата пре лета уз подсећање на оба-

везу држања довољне физичке дистанце од осталих особа на аеродрому, а да се испоштује физичка удаљеност у редовима за пријаву на лет неопходно је пратити ознаке на поду и постављене знакове. Путницима се препоручује да се код надлежних органа земље у коју путују информишу о општим ограничењима путовања, као и о условима који се односе на њих лично, уз подсећање да поједине земље захтевају попуњавање онлајн обрасца за пријаву или да се добије посебни QР код пре путовања. Појединим категоријама путника биће обезбеђене одређене посебне погодности, па ће сви који имају више од шездесет пет година имати предност при пријављивању на лет, док ће породице то моћи да учине на посебним шалтерима, како би процес пријављивања био што бржи и ефикаснији. Тренутна ситуација је повод да поступак укрцавања у авион буде измењен, с циљем да се олакша одржавање физичке дистанце, а како би физички контакт између путника био сведен на минимум, укрцавање ће се вршити од последњих ка предњим редовима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Отпор градњи малих хидроцентрала

МАГАЗИН 504

18.7.2021.

РАТ ЗА ВОДУ

- Након што су извори воде дати под концесије побунили су се становници Старе планине, Пирота, Јошаничке бање, Петровца на Млави, Краљева, Ниша, Зрењанина, Суботице, Ужица, Београда и других места. - Концерт Дарка Рундека и Екипе под називом „Певамо у глас рекама за спас!“ на Тргу српских ратника у Краљеву. - Концерт део кампање „Спасимо плаво срце Европе“ посвећене очувању река у региону Краљева, које су угрожене планираном градњом мини хидроелектрана. - Мале хидроелектране производе премало струје, а праве превелику еколошку штету. - Градња малих хидроцентрала се у значајној мери финансира новцем свих грађана, а исплати током неколико година. - Струја произведена у малим хиидроцентралама не може да надомести велике губитке у електричној мрежи

18.7.2021.

МАГАЗИН 504

ницијатива „Право на воду“, која окупља организације и појединце уједињене у борби за приступ води, формирана је због уверења да сваки човек мора имати приступ довољној количини квалитетне воде како би задовољио животне потребе, а да би се то остварило неопходно је директније укључивање становништва и локалних заједница у процесе одлучивања о овом ресурсу. Као јавно добро вода се све чешће налази на удару великих приватних компанија које продиру у сектор снабдевања, чиме се омогућава приватизација водних добара, а у ситуацији кад је интерес заједнице подређен примарном стицања профита, широм планете започета је борба против таквих корпорација. Након што су извори воде дати под концесије, прешло се на отимање зона водозаштите, насипа, река, потока и других водних добара што је изазвало реакцију људи широм Србије, па су се побунили становници Старе планине, Пирота, Јошаничке бање, Петровца на Млави, Краљева, Ниша, Зрењанина, Суботице, Ужица, Београда и других ме-

ста. Бранитељи река почели су да се уједињавају очекујући да им се придруже и локални покрети, синдикати, активистичке групе и друга удружења, академска заједница и грађани. Јединственим циљем оцењена је потреба да вода постане право заштићено уставом и законским актима који би гарантовали одрживо снабдевање домаћинстава квалитетном водом за пиће на непрофитној основи. „Право на воду“ подсећа да имовински статус не сме бити услов приступа води. Разлог се огледа у потврди да у Србији готово половина градских водовода производи неисправну воду, а у Војводини око шест стотина педесет хиљада људи користи воду загађену арсеном. Због тога се неопходном сматра потреба за јачање јавних инвестиције у инфраструктуру која ће омогућити приступ квалитетној води, а посебно помоћи сиромашнијим крајевима да достигну потребан ниво стандарда. На путу ка остварењу тог циља неопходним се оцењује враћање у јавно власништво свих изворишта и бања, које су приватизоване или дате под концесију, обустава градње малих

Ива Марковић хидроелектрана, уз потребу да се електрична енергија добија из других обновљивих извора, регулисање строжих еколошких стандарда који гарантују одрживо и дугорочно коришћење воде и адекватна контролу њиховог поштовања, изградња јавне инфраструктуре за пречишћавање отпадних вода и рад на спровођењу по-

литике која ће у сектору индустрије и пољопривреде предупредити загађење. Посебно угроженим подручјем оцењена је територија града Краљева између Гоча и Голије на којој се налазе Специјални резерват природе Гоч – Гвоздац, Парк природе Голија и Резерват биосфере Голија – Студеница, заштићени због вредности река и потока, шумских система, биолошке разноврсности и пејзажа јединствене лепоте које насељава велики број птица и риба, а станишта су са заштићеним врстама дрвећа и других биљних и животињских врста. Иницијатива „Право на воду“ са локалним активистима, стручњацима и уметницима, више од годину дана указује на погубност градње мини хидроелектрана у овако важном подручју и позива градске власти да из просторног плана избришу локације за градњу малих хидроцентрала. Једним од начина да се шира јавност упозна са опасностима које прете оцењена је кампања „Уметници за реке Балкана“, у оквиру ње и концерт Дарка Рундека и Екипе под називом „Певамо

у глас рекама за спас!“ на Тргу српских ратника у Краљеву. Иницијатива „Право на воду“ приредила га је као део кампање „Спасимо плаво срце Европе“ и посветила очувању река у региону Краљева, које су угрожене планираном градњом мини хидроелектрана. На позив организатора да подрже кампању одазвало се више хиљада суграђана којима је пружена прилика да проведу угодно вече и упознају се са опасностима на које указује Ива Марковић из Иницијативе „Право на воду“. - Сарађујемо са иницијативом „Сачувајно планинске реке Краљева“ која се бори против градње малих хидроелектрана у заштићеним подручјима Гоча и Голије. Циљ нам је да се локална самоуправа освести и закључи како то није добар пут, нити зелена енергија, јер мале хидроелектране производе премало струје а праве превелику еколошку штету. Зато некада морамо да изађемо на терен, и физички спречавамо радове у различитим крајевима Србије, а волели бисмо да Краљево има институционалну могућност да усвоји локални мораторијум, односно забрану издавања дозвола за градњу малих

хидроцентрала док не видимо да на републичком нивоу постоје закон и стратешки документ који ће их избрисати као решење. Планирамо да направимо предлог онога што треба да се усвоји, а већ су усвојиле општине Књажевац, Ариље и Параћин. Основ постоји па ни Краљево не терамо да уради нешто што није виђено, него желимо да они који заступају грађене имају црно на бело одлуку о томе да више неће да се граде мале хидроцентрале, каже Марковић. Значај улоге локалних прокрета и иницијатива огледа се у потреби притиска на органе који инвеститорима могу да ускрате издавање дозволе за градњу као основе за бројне повољности и могућност апликације за различите субвенције. Противници изградње малих хидроцентрала упозоравају да се градња малих хидроцентрала у значајној мери финансира новцем свих грађана и тако исплати током наредних неколико година. Сем тога, прописи обезбеђују инвеститорима право на повлашћену цену откупа произведене електричне енергије на основу ставке о обновљивим изворима у месечним рачунима

МАГАЗИН 504

18.7.2021.

свих грађана. У Иницијативи „Право на воду“ упозоравају да струја произведена у малим хиидроцентралама не може да надомести велике губитке у електричној мрежи, па решења за уштеде треба тражити у унапређењу система преноса и производње у постојећим постројењима. У таквим околностима неадекватном мером се оцењује преусмеравање малих речних токова у цеви, чиме се уништава живи свет а становништву у близини скраћује могућност наводњавања усева и напајања стоке. Стрепња да инвеститори у појединим случајевима посежу за подземним водама, и ускраћују могућност за задовољавање основних потреба становништва, појачава уверење да штета која се чини вишеструко премашује оквире користи. То је још један повод за уверење о потреби да градски челници схвате размере опасности и донесу одлуке којима се оемогућава изградња малих хидроелектрана. Податак да су Просторни план Репу-

блике Србије до 2035. године, закони о водама, енергетици и обновљивим изворима енергије усвојени за само недељу дана, по хитном поступку и без јавне расправе, потврђује да грађанима Србије није пружен ни минимум могућности да реагују и укажу на трагичне последице. - Недопустиво је да у демократској земљи постоји такав вид усвајања закона. И Закон о заштити природе, који води рачуна о заштићеним подручјима као што су Гоч и Голија, има реченицу у којој се каже да је забрањена градња малих хидроцентрала, а после како ипак може ако се утврди јавни интерес који утврђује држава и тако оставља простора да се и даље граде. Словенија је одавно уставом дефинисала воду као људско право, па не може бити роба, а то се не односи само на мале хидроелектране и обале него и на све што је везано за воду као ресурс. Зато не може ући на тржиште и бити продавано, па ниједан други про-

пис не може бити умешан у тако важну ствар као што је основна људска потреба за воду. Електране се и даље граде јер постоје интереси који су толико јаки и поред притиска јавности и апела против градње. Битка да се меродавни уразуме, и увиде своје грешке, је тешка али ће морати да се настави путем притиска јавности, да се људи на локалу организују и организују протесте, каже Марковић. А да таквих покушаја има сведочу еколошки устанак у Београду уз учешће представника еколошких организација и покрета из свих крајева земље. Била је то прилика да се на девет страна конципирају заједнички захтеви као врста стратешког усмерења и начин како организација која се бави животном средином види наредне кораке и ствара услове да их доносиоци одлука разумеју. И док значајан број грађана и организација цивилног друштва подржава напоре да се утиче на забрану даље изградње малих хидроцентрала пред-

ставници државних органа приговарају активистима да су егзистенцијално толико добро намирени, па им је остало само још да се баве екологијом. Друга страна је одлучна у тврдњи да су еколошки проблеми све више егзистенцијални а потврду налазе у ставу да у значајној мери угрожавају живот, здравље и боравак становништва у одређеним подручјима одакле су принуђени да се исељавају од тренутка кад речни токови буду усмерени према цевима хидроцентрала. Концерт у Краљеву био је прилика да се пошаље порука којом се потврђује да је борба за воду универзална категорија, ма колико се чинило да су локални протести усамљени и не могу да произведу значајнији ефекат. Добри познаваоци прилика упозоравају на сличност ситуације у региону о чему сведочи једнобразност проблема, непријатеља и механизама који омогућавају активности чији се крајњи ефекат мери негативнм последицама по ста-

новништво. Значајним се оцењује допринос Дарка Рундека и Екипе који су се, и поред великих обавеза због серије концерата у региону, одазвали на позив Краљевчана и бесплатним концертом помогли да глас о погубности градње малих хидроелектрана стигне до што већег броја Краљевчана. Основна идеја је да их мотивише на отпор и притисак како би у локалном парламенту биле донете одлуке које дугорочније онемогућавају све активности које могу имати негативне последице по становништво, пре свега градњу малих хидроцентрала. „Право на воду“ окупља појединце одлучне у намери да вода добије правни оквир, буде заштићена законом који би онемогућио да постане предмет препродаје и стицања профита, а уједно заштићена од загађења. Тренутна ситуација, и дешавања у овој области, све више подсећају на својеврсни рат за воду као изузетно важном ресурсу. Две године постојања Иницијативе прили-

ка је за потврду задовољства бројем оних који су схватили поруку и стали у јединствен фронт за одбрану постулата на којима се темељи њен рад. И поред тога присутно је чврсто уверење да предстоји жестока борба док се не промени однос према води као природном ресурсу. Иако се сарадња са краљевачким еколозима, који су прибавили значајну документацију о градњи малих хидроцентрала, оцењује добром чини се да каскају за истомишљеницима у другим деловима земље где је отпор оваквим активностима значајно организованији. Зато се значајном оцењује јединствена порука локалном становништву да схвати суштину проблема пре него што буде касно као што је то случај на просторима где су већ никле хидроцентрале, посебно падинама Жељина, Голије, Гоча и Столова на локацијама Колске, Гокчаничке и Грајићке реке, Савошнице, Бревине, Желебића, Предолске, Дубочице и Сокоље. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 504 18.7.2021.

ДАРКО РУНДЕК и Екипа

МАГАЗИН 504 18.7.2021.

18.7.2021.

МАГАЗИН 504

Младима потребна психолошка подршка

ЗАЈЕДНО ДО РЕШ - Резултати испитивања спроведеног међу краљевачким средњошколцима упућују на потребу психолошке помоћи која би у значајној мери поправила тренутну ситуацију и омогућила им да у безбедном окружењу разговарају и решавају проблеме. - Најкориснијим типом подршке оцењује се психолошки и емоционални. - Конкретни предлози усмерени су ка оснивању група за подршку са психотерапеутом, оснивање удружења и клубова младих

ШЕЊА ПРОБЛЕМА ровна организација младих Србије, као савез сто девет удружења, представља њихово највише независно представничко тело. То је заговарачка платформа за унапређење положаја младих која делује као спона између њих, организација чланица, различитих доносиоца одлука и пружаоца програма и услуга за младе. Осим заговарања, организацијама чланицама служи као сервис за јачања капацитета, док мрежа организација које

чине Кровну организацију младих помаже чланицама да јачају међусобне везе и заједнички делују. Заговарачка платформа заступа интересе младих, осигурава активно учешће и развија системска решења у циљу унапређења њиховог положаја кроз развијање стратешких партнерстава, међусекторску и међународну сарадњу и јачање капацитета организација чланица и других субјеката омладинске политике.

Као таква организација је испитивала да ли, у којој мери и на који начин, је младима у Краљеву потребна психолошка помоћ. Истраживање у које су укључени ученици свих средњих школа спроведено је путем анонимног упитника са двадесет једним питањем, једним отвореног а осталим затвореног типа. Питања су дистрибуирана путем интернета и кроз школе, слањем меилова психолозима и педагозима, а упитник је испунило двеста осамдесет

18.7.2021.

МАГАЗИН 504

пет испитаника. Више од две трећине су особе женског пола, безмало двадесет седам одсто мушког а остали нису изразили жељу да се изјасне. У истраживању је учествовало тридесет осам ученика прве, педесет два друге, осамдесет три треће а сто дванаест четврте године средње школе. Међу њима је један ученик Шумарске школе, два Уметничке, пет Економско-трговинске, двадесет три Електро-саобраћајно техничке школе „Никола Тесла“, тридесет ученика Музичке а по педесет два Медцинске школе и Гимназије. Листу учесника у истраживању затвара Пољопривредно хемијска школа „Др Ђорђе Радић“ са деведесет три ученика што представља трећину укупног броја анкетираних. Скоро две стотине испитаника потврђује да живи у домаћинству са четири до шест чланова, седамдесет три да их је између један и три, а деветнаест да их има шест или више. Сто једанаест од укупног броја живи у приградском

насељу, сто пет у ужем градском језгру, а шездесет девет у сеоском насељу. Осамдесет осам анкетираних признаје да су у потпуности религиозни, шездесет осам у великој мери, а шездесет два делимично. У великој мери није религиозно двадесет четири, а четрдесет три уопште није религиозно. Верске обичаје у потпуности поштује деведесет испитаника, у великој мери деведесет пет, а делимично седамдесет три. У великој мери их не поштује двадесет три а четири је признало да њихова породица у потпуности не поштује верске обичаје. Потпуно поверење у своју породицу има седамдесет анкетираних ученика средњих школа у Краљеву, у великој мери сто осамнаест, а делимично педесет шест. У великој мери их нема двадесет четири а једанаест нема уопште. Кад су у питању пријатељи потпуно поверење у њих има седамдесет шест, у великој мери сто осамнаест, а делимично педесет шест. Насупрот то-

ме у великој мери им не верује двадесет четири, а уопште не верује једанаест испитаника. О ставовима о LGBTQ+ заједници изјаснило се двеста шездесет девет ученика, у потпуности је подржава осамдесет четири, у великој мери четрдесет четири а делимично четрдесет осам. Ову заједницу у великој мери не подржава двадесет један испитаник, а уопште не подржава седамдесет два. Сто двадесет троје испитаних није могло да процени да ли је њихова породица конзервативна, а по четрдесет два је оценило да их карактерише либерално или конзервативно схватање. Либерално схватање у великој мери испољавају породице шездесет осам испитаника, а десет сматра да су у потпуности конзервативна. Половина испитаника проводи слободно време у друштву пријатеља, како оних са којима се виђају, тако и онлајн. Слободно време у кругу породице проводи педесет девет испитани-

ка, са партнером четрдесет три а остали сами. Искуство жртве вршњачког насиља имало је седамдесет осам анкетираних, педесет шест није могло да процени, а сто педесет један нису били жртве. Апликације за упознавање користи само тридесет девет испитаника, док двеста четрдесет шест признаје да није корисник. На питање да ли се сматрају члановима LGBTQ+ заједнице двеста тридесет испитаних је одговорило негативно, двадесет пет позитивно, двадесет седам није били сигурно а троје је потврдило хомофобичан одговор. Тридесет од укупног броја анкетираних уопште није информисано о овој заједници, двадесет седам је веома неинформисано, а седамдесет девет делимично. Осамдесет четворо признаје да је веома информисано, а шездесет пет у потпуности. На питање намењено онима који себе сматрају или нису сигурни да

ли су чланови заједнице одговорило је седамдесет четири испитаника. Питање се односило на меру у којој имају подршку породице и пријатеља, па је тако двадесет шест одговорило да нема нимало подршке, двоје нема у великој мери, а четрнаест делимично. Девет испитаника има у великој мери подршку породице и пријатеља, а двадесет троје у потпуности. Особу која припада овој заједници познаје сто осамдесет три, а не познаје сто двоје испитаних ученика средњих школа. Тридесет двоје сматра да постојање групе за психолошку подршку није нимало корисно, четрдесет троје да у великој мери није корисно а педесет троје да је делимично корисно. У ситуацији кад је педесет троје потврдило да је у великој мери корисно, а сто четрдесет пет да би постојање такве групе било у потпуности корисно, просечна оцена испитаника је достигла приближно четири. Скоро две трећине испитаника најкориснијим типом подр-

шке оцењује психолошки и емоционални, а конкретни предлози усмерени су ка оснивању група за подршку са психотерапеутом, оснивање удружења и клубова младих. Петина испитаника није дало никакав одговор, а остатак сматра да је потребно пружити подршку жртвама вршњачког и породичног насиља, едуковати и подићи свест о табу темама. Три четвртине анкетираних ученика, или двеста двадесет четири, сматра да је Краљеву потребна група за подршку младима, тридесет седам није било сигурно, док двадесет четири верује да таква подршка није потребна. Закључак изведен на основу резултата испитивања упућује на потребу психолошке помоћи за средњошколце, јер би у значајној мери поправила тренутну ситуацију и омогућила им да у безбедном окруженњу разговарају и решавају проблеме. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

18.7.2021.

МАГАЗИН 504

Пиротски ћилим најближи уласку на УНЕСКО листу

БИСЕР ЈУЖНЕ СРБИЈЕ - Ткачка колонија на Старој планини организована са циљем популаризације ткања и усавршавања традиционалне вештине израде ћилима. - у Србији жене популационо предњаче, али су на тржишту рада у мањини. - Колоније јединствени екосистем за афирмацију ткачког заната. - Јавни радови у култури би, на изради рукотворина као пословних и дипломатских поклона, обезбедили посао за стотине жена. - Уметничке рукотворине имају посебну културну вредност иротски ћилим је међу свим српским ћилимима најближи уласку на УНЕСКО листу нематеријалног културног наслеђа. Ово је порука шесте по реду ткачке колоније на Старој пла-

нини која је окупила више од тридесет жена из целе Србије, а организована са циљем популаризације ткања и усавршавања традиционалне вештине израде ћилима.

У оквиру колоније, коју је организовало удружење произвођача рукотворина Етно мрежа, уз подршку Националне алијансе за локални економски развој, града Пирота, Мини-

старства пољопривреде и амбасаде Сједињених Америчких Држава, у четвртак је одржан дипломатски дан на коме су се, међу еминентним званицама, нашли амбасадори Канаде и Белгије Џајлс Норман и Кун Дам, амбасадорка Португала Марија Вирхинија Пина, Филомина Обрајен из Међународног клуба посетилаца Београда и Кристина Цетл, испред председништва Међународног клуба жена. Сви они пружили су јединствену подршку колонији и активностима на економском оснаживању жена у руралним крајевима. У Етно мрежи подсећају на податак да у Србији жене популационо предњаче, али су на тржишту рада, нарочито у неразвијеним крајевима, у мањини. То је повод за настојање да се оснажи фигура жене као равноправног члана заједнице који доприноси економском и туристичком развоју земље, нарочито

на југу. Уз колоније, које представљају јединствени екосистем за афирмацију ткачког заната, Етно мрежа се залаже да се опет омогуће јавни радови у култури који би, на изради рукотворина као пословних и дипломатских поклона, обезбедили посао за стотине жена. За ткачку колонију се пријавило више од тридесет жена из свих делова земље широм Србије. Највећи број њих је смештен и ради у Спортско рекреативном центру Дојкинци, а најискусније ткаље у пиротској Техничкој школи, све са циљем популаризације ткања, како би постало стуб и локалног развоја и културног туризма. Градоначелник Пирота Владан Васић оцењује да уметничке рукотворине, а највише ћилими из пиротског краја, имају посебну културну вредност због чега се градска управа труди да подржи пројекте оснаживања жена и обезбеђивања њихове економске независности.

Разлог се огледа у уверењеу да је, захваљујући Етно мрежи, Националној алијанси и локалној самоуправи, пиротски ћилим постао бисер Јужне Србије, а Ткачка колонија традиционална манифестација коју сви радо посећују. Пиротско ћилимарство је стекло препознатљивост због посебне вештине ткања на вертикалном разбоју и шара које су због боја карактеристичне за ово поднебље, а разлогом што је уписано у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, је то што га локална заједница препознаје као део свог идентитета. На Ткачкој колонији истичу да је активно деловање локалне заједнице, попут едукативних програма и ткачких радионица, најбољи начин да се доприноси очувању заната, што отвара могућност кандидовања на Унескову листу. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

МАГАЗИН 504 18.7.2021.

Горан Суша

МАГАЗИН 504 18.7.2021.

Године бродомоделарства и макетарства

ПУТ МИРA И СПОКОЈA - Краљево једини град у земљи који је имао макетарски и бродомоделарски клуб. - До брода спремног за излагање прође доста времена, од шест месеци до две или три године рада по три четири сата дневно. - До „летона“ пуних седам година. - Макетарство и бродомоделарство опуштају и развијају моторику, што је посебно значајно у време када је живот оптерећен стресним ситуацијама. - Међу краљевачким макетарима подједнако заступљене различите категорије чланова, пионири, кадети и јуниори. - Краљевчани прваци Европе у бродомоделарству. - На двадесест четири Спинер купа није било незадовољних одлукама судија

олико је формирање Макетарског клуба „Спинер“, половином последње деценије двадесетог века, деловало стимулативно на неодлучне најбоље потврђује Горан Суша који је баш тада започео успешну каријеру бродомоделара и макетара. Годинама пре тога у њему је тињала жеља да се бави нечим креативним, а доживела кулминацију у време првог Спинер купа када је био у прилици да види изузетне макете авиона тенкова и бродова. Значајнијим од тога оцењује познанство са Крсманом Дачовићем Кићом и браћом Радичевић. Близанци Милош и Марко су у то време били основци, а Кићо возач шлепера који је током радног века пропутовао Европом уздуж и попреко, а у Италији био у ситуацији да се упозна са бродомоделарима и макетама бродова. Приближавање пензије било је до-

МАГАЗИН 504

18.7.2021.

бар мотив за формирање удружења бродомоделара, а у историји „Кормила“ међу оснивачима је записано и име Горана Суше. Макетари су од оснивања клуба 1995. организовали Спинер куп, а трећи по реду био је изузетна прилика да се међу препознатљивим пластичним макетама нађу први бродови. Било је то време кад се тешко долазило до материјала за градњу а комплети за склапање бродова, какви су се могли набавити само у иностранству, изузетно скупи. Све је много јасније ако се зна да је инфлација добијала забрињавајуће размере, а највеће плате од двадесетак немачких марака неупоредиво ниже од цена модела, по који пут вредних и више од хиљаду. У таквим околностима једино решење које је водило према добрим моделима бродова били су планови добијени љубазношћу фабрике која је производила делове за са-

стављање. Великим ентузијастима је то било довољно за почетак и израду првих делова од парене букве, чамовине или липе, направљени су први калупи за ливење бродских топова различитог облика и величине, али и свега што је било неопходно за израду првих бродова. У недостатку адекватног простора за окупљање и размену искустава добрим се показала Дачовићева радионица у Рибници у којој је, након много времена проведеног у консултацијама, настала флота од неколико бродова. Било је то довољно за учешће на Спинер купу и први корак ка висинама какве су до данас достигли краљевачки бродомоделари. Међу првим бродовима била је цела Колумбова флота, дубровачка галија, амерички брод „ConsOtuOon“ који је учествовао у грађанском рату, још познатији „CuPy Sark“ из енглеске трговачке флоте ангажоване на превозу зачина из Индије. Колико се Краљево разликовало од других средина у земљи најбоље потврђује податак да је једино имало макетарскт и бродомоделарски клуб. - Макетари „Спинера“ су радили пластичне макете од готових делова комплета који су били знатно јефтинији него бродови, а бродомоделари искључиво дрвене макете. Иако је бродомоделарски клуб „Панон“ основан у Панчеву неколико година раније, већ

при првим сусретом са нашим бродовима потврдио је велико изненађење квалитетом израде, јер смо их радили са две оплате. Прва је била од летвица димензија два пута пет милиметара од липе а друга од парене букве, али се после спајања нису виделе линије споја. Прву мању изложбу имали смо у Краљеву 2001. године, а 2004. гостовали на изложби бродова у боци Драгослава Михајловића у Новом Саду. Било је то за нас велико признање, а када смо донели макете Новосађени су били запањени са колико су прецизности урађени. Доказ да нису имали представу о томе шта радимо огледа се у податку да на изложби више нико није обраћао пажњу на њихове бродове. Била је то значајна одскочна даска за почетак озбиљног рада чији су домети видљиви и данас, каже Суша који је од дубровачке галије из седамнаестог века и француског трговачког брода „летон“ израдио тек неколико пловила ове величине. Разлог се огледа у потврди да од првих корака да брода спремног за излагање прође доста времена, од шест месеци до две или три године рада од по три четири сата дневно. Колико време израде зависи од величине, али и бројних обавеза аутора, најбоље је могао да се увери Суша који пре почетка рада на „летону“ није могао да претпо-

стави како ће процес трајати пуних седам година. Могао је трајати две мање колико је због других обавеза потрајала пауза у раду, можда и краће да је било финансијских могућности за куповину готових делова на којима се заснива рад макетара. Ма колико да отвара могућност за плодотворнији рад ограничавајућим фактором се по правилу потврде изузетно високе цене, какве нису приступачне највећем броју оних који би пожелели да у својој колекцији имају по који брод. Да то не буде елиминисано у потпуности омогућавају детаљни планови бродова са довољно информација да се сваки од више стотина делова изради самостално. Да пут до циља није ни кратак ни једноставан потврђује податак о неопходности познавања више различитих техника, посебно обраде дрвета, а да се уложени труд исплатио најбоље потврђује податак да је баш са овим бродом учествовао на бројним такмичењима. За излагање ограничено на прва два брода криво је интензивирање интересовања за макетарство и израда првих модела авиона, још више посебна категорија у макетарству, фигуре личности из различитих периода историје. Разлог се огледа у високом захтевима за прецизност израде која је доведена до савршенства у фигурама римског ратника и мускетара награђених златном меда-

љом. Признања истог ранга подједнако су додељивана за израду бродова и фигура све до последњег Спинер купа у јесен прошле године кад је Суши, после дужег периода, припала бронзана медаља. - Највише волим бродове које сам израдио, можда и због тога што је моделарство теже јер за разлику од моделарства, где постоје готови, сваки део мора да се уради ручно. Ипак, и макетарство и бродомоделарство су изузетни као хоби, јер вид мора да буде изузетно добар и оштар а рука прецизна и смирена. То је хоби који опушта и развија моторику, а човек мора да буде смирен и сконцентрисан што је посебно значајно у данашње време када имамо живот оптерећен стресним ситуацијама. Зато би деца још у периоду основне школе требало да имају занимацију ове врсте. Не мора да то буде врхунски састављена макета, нити толико прецизан рад, али је сигурно да развија те способности и појачава смиреност, каже Суша и подсећа да су међу краљевачким макетарима подједнако заступљене различите категорије чланова, међу њима и најмлађи пионири, кадети и јуниори. Највећим успехом бродомоделара оцењује се шампионска титула, и златна медаља, Марка Радичевића на Европском првенству којој је придодата

МАГАЗИН 504 18.7.2021.

18.7.2021.

МАГАЗИН 504

Милошева бронзана, што је допринело да Краљевчани буду прваци Европе у екипној конкуренцији. Широка лепеза расположивих модела пружа могућност избора па се макетари, према личнима афинитетима, опредељују за различите категорије, авионе, хеликоптере, тенкове, камионе, друга војна транспортна средства или фигуре код којих до изражаја долазе способности какве је Суша усавршавао током дугогодишњег занимања за сликарство. Тек повремено пажњу привуче и по који авион, а последњи у колекцији је „јункерс 88А1“ који је учествовао у бомбардовању Југославије у априлском рату 1941. године. Искусни макетар сведочи да се при избору руководи историјским значајем модела за националну историју у којој значајно место заузимају авиони произведени у Краљеву пред почетак Другог светског рата. Дугогодишње искуство у области макетарства и бродомоделарства сведочи да се квалитет темељи на високом

степену прецизности која у потпуности елиминише могућност брзог рада. - Сваки детаљ мора да буде прецизно урађен тако да немам много модела, два брода, десет макета, по неколико фигура и авиона и једну групну макету од двадесетак фигурица величине два центиметра коју чине коњи и коњаници, аустријски витезови који су учествовали у крсташким ратовима, каже Суша и признаје да је уложени рад најчешће одлучујући при одустајању од продаје, ма колико понуда била примамљива. Одређен степен квалитета најбоља је препорука за макетаре каквима се указује поверење да на такмичењима оцењују квалитет израде у различитим категоријама. Овај степен поверења указан је и Суши који је у више наврата, са осталим члановима комисије, оцењивао радове пријављене за такмичење. Правилником који дефинише начин оцењивања сваком клубу је омогућено да делегира одређен број чланова ко-

мисије, углавном освајача златних медаља на неком од претходних такмичења. Основни задатак је оцена у којој је мери такмичар одговорио захтевима модела, а одлуке жирија су у највећем броју случајева једногласне. Да има и супротних примера потврђује једно од такмичења на коме нису могли да се определе између два по квалитету готово идентична модела, па су аутори поделили прво место. Оштром оку судија ретко промакну и најситнији недостаци, а ако који пут и погреше сваком од незадовољних се пружа прилика да уложе жалбу и затражи поновну проверу. Колико су мерила уједначена најбоље потврђује податак да на двадесест четири до сада организована Спинер купа није било незадовољних њиховим одлукама. Довољан број награда на домаћим такмичењима мотив је за жељу да се са једним од бродова појави на неком од значајнијих у Европи. Такава покушај је две године заредом онемогућила пан-

демија корона вируса због које је отказивано такмичење у Мађарској као једно од најзначајнијих у Европи. - Планирам да одрадим и трећи брод што би могло да потраје следећих десет година, јер је „Суверен мора“ најлепши од свих једрењака. Дугачак је више од једног метра, има богату орнаментику и велики број детаља, због чега вредност готовог брода састављеног од ручно израђених делова може да достигне и двадесет хиљада евра. Иако ћу у наредном периоду да се бавим претежно фигурама, планирам да урадим и неки од носача авиона који су учествоали у бици за Мидвеј где су Јапанци, поред три носача авиона, изгубили и рат. Један од њих је онај са кога је адмирал Јамамото водио битку, а други амерички носач авиона као једини који није потопљен у Перл Харбуру, каже Суша. Озбиљност посла и обимност радова за које је потребно знатно више времена него за било који брод до сада

појачавају уверење да би током деценија које предстоје могао бити део породичне колекције која се преноси са генерације на генерацију. Значајнијом од златних медаља оцењује се порука онима који још нису изабрали хоби којим би се бавили у даљем животу. Она упућује на потребу да осмисле кутак у коме ће да проводе слободно време, развијају своје способности и учвршћују духовни мир. Он је, поручује Суша, посебно значајан у периоду кад треба бити духовно стабилан да би се одупрло бројним изазовима пред којима се налази сваки појединац, посебно млади. У ситуацији кад су родитељи све више окупирани радним обабезама, а често раде од јутра до мрака, деца су препуштена сама себи у сусрету са изазовима који прете психичким проблемима. Макетарски клуб „Спинер“ је место које пружа довољно простора да се многи од њих превазиђу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 504 18.7.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

Из Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“

МАГАЗИН 504

18.7.2021.

КОРОНА НА ПУТУ КЊИГЕ

- И поред ограничења која је наметнула епидемија Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ успела да реализује два традиционална програма, Светосавску академију и Краљевданску беседу. - На Преображење уручење Жичке хрисовуље а у октобру Вече са добитником и стручни скуп посвећен његовој поезији. - Министарство културе и информисања финансијски подржава традиционалне манифестације и програме Библиотеке, током претходне године са шест милиона динара, а ове нешто мање. - Због влаге одбачено неколико хиљада наслова, књига и серијских публикација. - Током лета рад ограничен на једну смену, за кориснике у периоду између осам и шеснаест сати а суботом од девет до четрнаест. - Одличним ученицима основних и средњих школа бесплатан упис. - Читаоцима свих узрастних категорија доступно око двеста хиљада серијских, монографских и других публикација

Фото: М. Радовановић

Мр Миша Милосављевић

18.7.2021.

МАГАЗИН 504

пидемија корона вируса је оставила дубок траг у готово свим областима живота и постала главна тема која више од годину и по дана окупира пажњу светске јавности. Значајније разлике нема ни у локалним оквирима где су њени ефекти знатно видљивији, а негативни још нису ни изблиза искорењени. Насупрот њима има области у којима су успешно амортизовани, па се ситуација полако стабилизује и враћа у оквире из којих је искочила половином марта прошле године. О ефектима којима је епидемија запретила библиотекарству сведочи директор Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ мр Миша Милосављевић и подсећа да је главни удар дочекан у тренутку кад се очекивао

наставак повезивања са сличним установама из окружења, започет годину дана раније. Међу таквима се прво нашла Градска бибилиотека и читаоница из Херцег Новог, а успостављању партнерског односа са библиотеком из Бериња, у пограничној области са турским делом острва, кумовао је некадашњи амбасадор Републике Кипар у Србији Константинос Елиадес. Њихови представници били су гости на међународном стручном скупу у Краљеву, и Жичком духовном сабору Преображење, а онда се на путу проширења круга сарадника из региона, библиотекама Словеније, испречила епидемија корона вируса. Некако у то време интензивирано је интересовање за један од значајнијих пројеката Библиотеке, изложбу под

називом „Стефан Првовенчани у књижевности и историографији“ која је, после Новог Сада, Новог Пазара, Београда, Лазаревца и других градова у земљи, гостовала у Требињу, Херцег Новом, Беранама, Никшићу, Подгорици и Скопљу. Ванредне околности условљене епидемијом осујетиле су планове за гостовања у Хрватској, а дуга пауза основни је разлог трагања за начинима да се представи становништву ових простора. Пандемија је спречила долазак колега из пољског града Зелена Гора на научни скуп који ће, уколико то прилике дозволе, у присуству гостију из Републике Српске и Северне Македоније, бити одржан четврти пут, ове године не тему „Бублиотеке и туризам“. Да не буду осујећени сви планови

Библиотеке сведочи прошлогодишња манифестација Жички духовни сабор Перображење који је, у складу са епидемиолошком ситуацијом, подељен у два сегмента. На Преображење је добитнику значајног књижевног признања уручена Жичка хрисовуља а у октобру, поводом Дана Краљева Краљевдана, одржан стручни скуп посвећен књижевном раду лауреата и традиционално Вече са добитником. Ванредно стање уведено половином марта прошле године затворило је врата Библиотеке на скоро два месеца, а да читаоцима не буде у потпуности укинута могућност позајмљивања књига омогућено је да их наруче путем електронске поште. Са попуштањем рестриктивних мера на истеку прве половине године постепе-

но је нормализован рад појединих одељења, на крају и читаонице која је до стварања услова за нормалан рад примала само по пет корисника. - Библиотека је позната по програмима и радионицама за децу, али је током ванредног стања све морало да буде стопирано. Иако смо неке програме реализовали онлајн, преко друштвених мрежа, нисмо пресрећни јер немамо повратну информацију колико су пропраћени. Тек када су попустила ограничења реализовали смо неке програме под условима који су прописани а након неколико месеци, кад је стање нормализовано, почели смо да радимо пуним капацитетом. Докле ће то да траје не знам, па пратимо упутства кризног штаба. Преко лета немамо никакве активности што се тиче

промоција, а Жички духовни сабор ће и ове године бити у два дела, на Преображење уручење Жичке хрисовуље и Вече са добитником, а у октобру стручни скуп посвећен поезији Николе Вујчића, каже мр Милосављевић. И поред ограничења која је у првој половини ове године наметнула епидемија Библиотека је успела да реализује два традиционална програма, Светосавску академију крајем јануара и Краљевданску беседу поводом имендана Краљева 19. априла. Иако се са завршетком школске године постепено пасивизирају поједине активности у Библиотеци се озбиљно припремају за обележавање Дана Краљева Краљевдана у првој семици октобра. Колико су, и поред свих ограниче-

18.7.2021.

МАГАЗИН 504

ња, програми Библиотеке озбиљно конципирани најбоље сведочи поверење Министарства културе и информисања које финансијски подржава традиционалне манифестације и програме. За њих је током претходне године издвојено шест милиона динара, ове нешто мање, што представља значајну суму у буџету установе. Тридесет пет запослених ангажовано је у више сегмената од којих сваки чини значајну целину у раду установе. Библиотека је 1994. године добила статус матичне за подручје Рашког округа, а тиме задатак да прати и подстиче развој библиотечко-информационе делатности на овом простору. Уз Народну библиотеку „Стефан Првовенчани“, са огранцима у Матарушкој Бањи и Ратини, мрежу библиотека Рашког

округа чине библиотеке Врњачке Бање, Новог Пазара и Тутина, специјалне библиотеке Народног музеја, Историјског архива и Завода за заштиту споменика културе Краљево, Музеја „Рас“ из Новог Пазара, месне библиотеке општег типа Културног центра „Рибница“ и Дома културе „Студеница“ Ушће. Списку су додате библитеке Дома ученика средњих школа, Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, осамнаест бибилотека у средњим и четрдесет шест у основним школама. Монографске публикације на Позајмном одељењу доступне су корисницма старијим од четрнаест година, а приступ књигама и електронском каталогу је слободан, па могу самостално да претражују фонд који садржи дела класичне и савремене књижевно-

сти, школску лектиру и књиге из различитих области науке и знања. Формирање Научног одељења везује се за селекцију првог примерка, а подразумева издавајње књижног фонда састављеног од приручника, енциклопедија, речника, лексикона, књига о Краљеву и оних које су писали Краљевчани. По вредности књижног фонда одељење је најрепрезентативније у саставу установе, јер сабира релевантне стручне публикације из свих области науке и људског знања. Читаоница располаже са педесет читалачких места, а публикације из фонда Научног одељења није могуће позајмити за коришћење ван установе. Дечје одељење се простире се на више од три стотине квадратниох метара, а осмишљено је и опремљено

као вишенаменски простор у коме се приређују културно-образовни програми, креативне и едукативне радионице и изложбе. Посебно актрактиван део фонда чини збирка стрипова „Стрипотека“, са четрдесет наслова и осамдесет годишта стрипова, што је чини јединственим примером на одељењима посвећеним деци широм земље. Захваљујући подршци Министарства културе и информисања формиран је „Кутак за тинејџере“, са посебно издвојеним књижним фондом, и обезбеђен посебан рачунар уз могућност бесплатног коришћења бежичног интернета. Модерно опремљена читаоница Дечјег одељења, са 25 корисничких места, доступна је најмлађим члановима за индивидуални или групни креативни рад и учење.

Одељењу за обраду поверена је каталогизација монографских публикација за Позајмно одељење за одрасле, Дечје одељење, Научно одељење, Завичајно одељење и огранке па, захваљујући ауторском, стручном и предметном електронском каталогу, корисници могу брзо и лако, путем интернета, да дођу до потребних информација. Значјним се оцењује Одељење периодике са више од три стотине наслова часописа, шеснаест хиљада свезака часописа и двадесет четири наслова новина. На одељењу се врши аналитичка обрада изабраних текстова из периодичне литературе, који се издвајају по критеријумима стручне, научне, културно-историјске и документарне вредности.

Завичајно одељење, формирано 1976. године, прикупља, обрађује и чува књижну и некњижну грађу о Краљеву и Краљевчанима. Фонд одељења чини неколико хиљада монографских публикација, десетине хиљада новинских исечака, разгледница, фотографија, плаката, каталога, рукописа, позивница, програма и флајера који представљају значајну грађу за локалну историју. Међу њима су монографије села и институција, књиге о догађајима и личностима важним за локалну историју, публикације о бањама, рекама, путевима, изворима, културно-историјским споменицима, локалним обичајима, манифестацијама и другим знаменитостима. Значај дигитализације завичајне периодике и некњижне грађе допринео је да Зави-

МАГАЗИН 504 18.7.2021.

чајно одељење постане библиотечки центар за дигитализацију, а даљи развој одељења водио је креирању веб апликације са идејом да обрађена завичајна дигитализована грађа буде доступна за онлајн претрагу и најудаљенијим корисницима. Издавачка делатност Народне библиотеке се у претходних четврт века потврдила као изузетно значајна, о чему сведочи податак да заузима угледно место међу издавачима песничких књига. У оквиру едиције Поезија данас објављено је сто седамдесет књига што Библиотеку чини најзначајнијим издавачем у овој области о чему сведоче бројне награде. Значајно место припада часопису „Повеља“ који, уз Подршку Минстарства културе и информисања, излази три пута годишње а тематски је усмерен ка књижевности, уметности и култури. Настојање да се просторије учине пријатним за боравак везано је са сталним улагањима у одржавање, па су средства добијена од Завода за заштиту споменика културе искоришћена за препокривање зграде, постављање новог пода и ситније поправке. Скоро два милиона динара добијених од Канцеларије министарке без портфеља за демографију и популациону политику било је довољно за неопходне радове и опремање Дечјег одељења. Стално обогаћивање библиотечких фондова захтева обезбеђење довољног простора за складиштењем у адекватним условима. Да то често није случај потврђује депо који ни у време кад је библиотека добила на коришћење просторије, у којима егзистира од седамдесетих година прошлог века, није био планиран за ову сврху. - Пре две године смо имали велики проблем, јер смо због влаге морали да одбацимо неколико хиљада наслова, књига и серијских публикација. Услови у депоу нису добри, па смо урадили пројекат за климатизацију и вентилацију како би могли да конкуришемо за средатва. Имамо и проблем са водоводним цевима које пуцају, а како смо недавно имали поплаву радимо пројекат замене инсталација. Има обећања да ћемо ребалансом буџета добити потребна средства, јер је замена инсталација оцењена ургентним захватом, а урађен је и пројекат енергетске ефикасности како би могли да учествујемо на конкурсу за средства. То је пројекат милионске вредности чију су изра-

ду, са по половином вредности, финансирали град и министарство, каже мр Милосављевић. Досадашње искусто сведочи да локална самоуправа има довољно слуха за потребе ове установе и буџетом за сваку годину планира средства у складу са предложеним програмима. У Библиотеци значајним оцењују разумевање одељења друштвених делатности, финансија и градоначелника који је био покровитељ обележавања сто педесет годишњице организованог читалишта у овој средини. Највећи део запослених су високо образовани библиотекари који доприносе успешном функционисању установе. Као и претходних година први проблеми се појављују током лета због чега је рад ограничен на једну смену, за кориснике у периоду између осам и шеснаест сати а суботом од девет до четрнаест. Традиционална акција која се спроводи сваког лета одличним ученицима основних и средњих школа пружа могућност бесплатног уписа чиме се попуњава број од око десет хиљада чланова. У Библиотеци признају да је епидемија корона вируса утицала на пад интересовања нових чланова за упис, али се са стабилизацијом епидемиолошке ситуације тренд уписа враћа у уобичајене токове. Последња ревизија библиотечких фондова сведочи о нешто мање од двеста хиљада серијских, монографских и других публикација које су на располагању читаоцима свих узрастних категорија. И поред потврде да је то испод европских и стандарда који је утврђен за матичне библиотеке краљевачка се сврстава међу оне које имају највише књига. Куповини нових издања годишње је намењено око два милиона динара што је, уз средства од продаје сопствених, довољно за десетак хиљада наслова. Степен развоја унапређиван последњих деценија довољан је за потврду да су постојећи, и будући, чланови добродошли у установу у којој могу да задовоље и најзахтевније потребе за књигама и другим публикацијама. Добру прилику за то пружа међубиблиотечка сарадња којом се стварају услови за набавку и онога чега нема у споственим фондовима. Битно је само, поручује Милосављевић, да читалац зна шта жели. Т. Радовановић

Седам деценија позоришног живота у Кеаљеву: Владимир Јовановић (1)

МАГАЗИН 504

18.7.2021.

СТУДИЈЕ У СТАЊУ РАТА

- Из перспективе прилично стидљивог основца глума би могла да буде последње занимање којим би се бавио, али само уколико не би имао другог избора. - Преброђена прва значајнија препрека у животу означава почетак озбиљног преиспитивања. - Преломни тренутак у животу кад је Небојша Дугалић у Краљевачком позоришту почео да режира представу „Путујуће позориште Шопаловић“. – Неуспех на пријемном испиту за упис на факултет као гром из ведра неба. – На другој години студија професорка дикције оборила цео мушки део класе. - За глумца је важно да учи сазнаје и ради на себи, а представа је егзекуција

Фптп: М. Радпвановић

Владимир Јовановић

МАГАЗИН 504 18.7.2021.

агли пораст интересовања за глумачка занимања условио је да према високошколским установама које школују кадрове у овој области крене све већи број младих Краљевчана, а најмлађи међу њима је Владимир Јовановић студент треће године глуме на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Звечану. На узрасту на коме су многи каснији глумци навелико размишљали о будућем занимању у његовом случају није било никаквих назнака које би указивале на интересовање за овај позив. Први одласци у позориште везују се за дечје представе које су биле на репертоару позоришта суботом пре подне, а чињеница да их није пропуштао ни у једном тренутку није наговештавала повећано интересовање за овај начин изражавања. Из перспективе прилично стидљивог основца то би могло да буде последње чиме би се бавио, али само уколико не би имао другог избора. Разлог лежи у уверењу да никако не би могао да се појави пред неколико стотина посматрача, а да при томе оне осећа велику дозу нелагодности која спречава иоле слободније понашање. Имитирање познатих личности из јавног живота, која се појављују на филму и теклевизији, није неуобичајено за основношколски узраст чак ни код оних који немају никакве склоности према позоришту. У време кад је Школа глуме „Сцена“ при Краљевачком позоришту организовала аудицију за пријем нове групе полазника Јовановић је био тек седми разред основне школе и, као и бројни вршњаци, маштао да фудбалску каријеру гради у неком од великих клубова, можда и са друге стране границе. Иако о томе нема поуздане потврде чини се да је уочена склоност ка имитирању била мотив мајци Наташи да га пријави за аудицију, мада постоји латентна сумња како је то био покушај да га одврати од фудбала. Опседнутост поезијом Мирослава Антића била је повод за избор песме из богатог опуса овог аутора што је, уз монолог из комедије Бранислава Нушића

и имитацију професора, требало да покаже трочланој комисији како има материјала на коме се гради глумачка личност. Једина жеља стидљивог тинејџера била је да у време кад изађе на позорницу у сали, сем комисије, не буде више никог. Први поглед на салу потврдио је да од бројних учесника, а било их је више од осамдесет, у пратњи чланова породице готово да није било места у позоришној дворани. Од почетка, сат пре поднева, до изласка на сцену шест сати касније неко је засијао а неко се обрукао, што није спречило будућег глумца да се довољно фокусира на постављени задатак, а колико је успео најбоље потврђује податак да су се чланови комисије искрено смејали. Чини се да је десет дана до објављивања резултата више стрепела мајка него Владимир који потврђује да преброђена прва значајнија препрека у животу означава почетак озбиљног преиспитивања. - До тада сам много волео фудбал и био убеђен да ћу бити фудбалер, али ми је драго што сам се заразио овом причом, јер је позориште стварно огромна зараза. У осмом разреду сам кренуо на часове глуме, а следеће године уписао Медицинску школу иако нисам видео себе у у овој области. И данас сматрам да ретко ко са 15 година може да донесе праву одлуку, па на избор занимања најчешће утичу родитељи. У мом случају отац је био за трговачки позив, мајка за медицину, а ја за нешто треће. Због почетних обавеза у школи, али и због фудбала у коме сам имао неке резултате, нисам баш био редован у школи глуме. Изостајао сам са часова, али сам волео позориште као институцију и гледао представе, иако ме глума није превише занимала. Тренирао сам фудбал, мењао клубове и прелазио из једног у други, све док кум Радослав Пајић, који је већ глумио у позоришту, није инсистирао да одлучим чиме желим да се бавим. Онда сам пресекао и престао да тренирам фудбал, и то ми је била прва озбиљнија одлука после десет и по година, па сам имао више времена за позориште.

Дошла је и представа „Љубавни јади први“, сачињена од песама дечјих песника Мике Антића, Недељка Попадића и Љубивоја Ршумовића, а од нас двадесет петоро мени је поверен повелики део текста што ме је заинтригирало па сам почео редовније да долазим. Родитељи никад нису наметали своје мишљење, па су ми увек пружали подршку, што је редак случај кад је у питању избор овог позива. Преломни тренутак је наступио кад је Небојша Дугалић у Краљевачком позоришту почео да режира представу „Путујуће позориште Шопаловић“ по тексту Љубомира Симовића – сећа се Јовановић. Био је то повод више за чешћи долазак и дуже остајање у позоришту до потребе да се присутвује пробама које су трајале два пута по пет сати. И док је одушевљење виђеним расло сразмерно је јачало незадовољство родитеља, првенствено због страха да би могло негативно да се одрази на школске обавезе које су полако потискиване у други план. После прве представе у Школи глуме пред полазницима је био нови изазов, припрема за озбиљнији драмски текст коме је претходила подела улога на основу утиска након интерпретације монолога изабраног по жељи. У време кад је на телевизији емитована популарна серија „Вратиће се роде“ погодним се учинио један од монолога који је на аудицији имао прилике да чује и Дугалић. Интерпретација га је заинтригирала до мере да је затражио да је чује још једном и упита за амбицију о евентуалном бављењу глумачким позивом. Иако је био тек у првој години средње школе став искусног глумца био је довољан да заинтригира машту и наредних година јача жељу за упис на неку од академија уметности. Она је додатно ојачана након поверења које је указала Александра Ковачевић која је Јовановићу понудила улогу у представи „Ружно паче“. Од премијере 2009. године престало је интересовање за све сем позоришта. Фудбал је већ био у другом плану, уверење да га рад у здравству не интересује постаја-

18.7.2021.

МАГАЗИН 504

ло све јаче, а како у позоришту није било прилике за интензивније ангажовање погодним се учинио драмски студио Групе „Група“ који се сматра посебно значајним за сазревање. Једна за другом ређале су се улоге у представама „Женски разговори“ по текстовима Душана Радовића, потом „Контролни“ Милене Деполо и гостовања у Београду, Крушевцу и Крагујевцу. Све чвршће уверење да је глума једино занимање којим би се бавио коначно је учвршћено учешћем у извођењу „Смрти у кући“ по лирским записима Богдана Мрвоша поводом 14. октобра на краљевачком Спомен гробљу. - Онда се десио први неуспех. После четврте године средње школе сам изашао на пријемни испит на Академији уметности у Новом Саду за који сам се одлучио због великог броја колега из овог града које сам упознао на радионици, а у Београд нисам хтео ни сам не знам зашто. Неуспех је деловао посебно стресно, јер сам мислио да је пријемни био јако квалитетан. Говорио сам монолог Војина из „Бановић Страхиње“, Јеротија Пантића из „Сумњивог лица“ и „У квргама“ Милана Ракића. Класу је примао Никита Миливојевић, а ја сам био убеђен да сам добро спремио испит. Зато је неуспех деловао као гром из ведра неба понајвише што сам мислио како ћу сигурно да прођем. Вратио сам се у „Групу“, а да не бих губио време запослио се и шест месеци радио као магационер да би у тренуцима осаме преиспитивао себе, пре свега мотиве због којих желим да се бавим глумом. Схватио сам да ћу дефинтивно тиме да се бавим и, уз неколико представа за децу, прошао кроз неколико луткарских и сценско-плесних радионица под вођством глумаца из Новог Сада. У оквиру „Пепи“ фестивала на Гочу, као амбијентални театар, радили смо Ибзенов текст „Пер Гинт“, а радионице којима је током десет дана присуствовало нас десетак водили су глум-

ци Српског народног позоришта Вишња Обрадовић и Ервин Хаџимустедић и драматург Иван Правдић. Радионице и представе су допринеле изграђивању моје глумачке личности па сам у марту дао отказ у магацину и почео припреме за нови пријемни испит, овога пута сам – каже Јовановић. Нову класу студената те године је примао Љубослав Мајера, а ни нови неуспех није поколебао жељу за студије глуме за шта се прилика пружала на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Звечану где је нову класу примао Дејан Цицмиловић. Иако је у почетку, због ситуације на простору Косова и Метохије, владао известан отпор према животу у овој средини повољност је била и сазнање да на факултету већ студира неколико Краљевчана што је у знатној мери утицало да период адаптације на нове услове протекне што безболније. Еулекс, КФОР и Косовска полиција на сваког новопридошлог делују прилично збуњујуће па ограничено кретање до поноћи ствара утисак неке врсте ратног стања. Због тога се први семестар и чини посебно тешким, понајвише на психолошком плану, због још једног преиспитивања разлога за долазак у ову средину. Студије глуме се сматрају посебно захтевним посебно због чињенице да се, за разлику од других, већи део дана проводи на факултету. Настојање студената да се максимално посвете великим обавезама начин је да се превазиђу бројне тешкоће, а вежбе глуме и игре кроз различите врсте сукоба и циркуске тачке само су увод у озбиљнији рад каквим су се показали „Галеб“ Антона Павловича Чехова, „Луди од љубави“ Сема Шепарда и Нушићеве једночинке. Једном од значајнијих представа сматра се „Путујуће позориште Шопаловић“ због чињенице да је, после учешћа на неколико фестивала, представа проглашена најбољом на Урбан фесту, али и да је неколико година раније

било повод за професионално бављење глумом. Током прве две године студентима глуме нису дозвољени професионални наступи, а изазов посебне врсте био је позив за учешће у представи „Чаробњак из Оза“. Додатни мотив био је сазнање да окупља групу младих глумаца жељних да покажу шта су научили током студија. - Било ми је тешко јер нисам наилазио на разумевање факултета, поготово у другој години студија кад је професорка дикције оборила цео мушки део класе, јер смо нас четворица добили улогу у једној представи па нисмо долазили редовно на предавања, а она није имала довољно разумевања за то. Положио сам све испите осим тога, али сам паузирао шест месеци и за то време овде ништа нисам радио. Са почетком наредне године студија кренули смо да радимо представу „Плеј Андрић“. То је другачија врста позоришта којим раније нисам имао прилике да се бавим, па ми је два месеца припреме много значило. До два сам на предавањима, а у позоришту пробе од пет поподне због чега сам долазио из Митровице и спавао само по пет до шест сати у току дана. Блок настава од понедељка до среде била је повољност, па сам усклађивао обавезе како сам знао и умео. За глумца је важно да учи сазнаје и ради на себи, а представа је егзекуција. Опет нисам наишао на разумевање, па сам ишао на пробе на своју одговорност иако не смемо да изостајемо са предавања ако се поклопе са другим обавезама. У међувремену сам променио професора, и прешао код Милана Плећаша, па усклађивао обавезе два месеца. Уз нас петоро млађих и четворо старијих глумаца Краљевачког позоришта био сам у ситуацији да се са 23 године бавим Андрићем што је јако значајно за сазревање и као човека и као глумца – каже Јовановић. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Свемирски баскет: Ново наслеђе

глер. Главне улоге тумаче Дон Чидл, Крис Дејвис, Сонека Мартин Грин и Седрик Џое, а филм се до 28. јула приказује у термину од 18 сати.

Спирала страха

МАГАЗИН 504

18.7.2021.

Црна удовица

Трансформацијско путовање у филму „Свемирски баскет: Ново наслеђе“ открива колико су далеко неки родитељи спремни да иду како би се повезали са својом децом. ЛеБрон и његов син Дом заробљени су у дигиталном простору, па ЛеБрон мора да их одведе кући на сигурно, водећи са собом и Багса, Лолу и целу банду ноторно недисциплинованих цртаних јунака. У филму се појављују и многе професионалне кошаркашке звезде у улогама у којима до сада нису виђене. Акциону авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, којој недостаје пет минута да би трајала пуна два сата, Маколм Д. Ли је режирао према сценарију који су написали Џоел Тејлор, Тони Ритенмајер и Кинан Ку-

Скарлет Џохансон репризира улогу Црне удовице Наташе у акционом спектаклу, шпијунском трилеру „Црна удовица“, првом филму четврте етапе Марвеловог филмског универзума. Флоренс Пју тумачи лик Јелене, Дејвид Харбор је Алексеј, познатији као Црвени Чувар, а Рејчел Вајс Мелина. Научно фантастучну акциону авантуру, чије трајање за тринаест минута премашује два сата, Кејт Шортленд је режирала према сценарију који су написали Џек Шефер, Нед Бенсон и Ерик Пирсон. Филм се приказује до 21. јула у пројекцијама које почињу петнаест минута после двадесетог сата.

Самјуел Л. Џексон у једној је од главних улога у новом наставку, уз још једну глумачку легенду Криса Рока. Под будним оком цењеног полицијског ветерана Маркуса, храбри детектив Езекиел „Зек“ Банкс и његов партнер преузимају истрагу убиства која језиво подсећају на страшну прошлост. Заробљен у продубљујућој мистерији, Зек се нашао у средишту морбидне игре убице. Хорор трилер у 2Д формату траје три минута дуже од сат и по, а Дерен Лин Бусмен га је режирао према сценарију који су написали Џош Столберг и Пит Голдфингер. У водећим улогама наступају још Мерисол Николс и Марк Мингела, а филм се приказује до 21. јула у пројекцијама које почињу сат и по пре поноћи.

МАГАЗИН 504

18.7.2021.

Филмови које смо гледали - 1964.

МАГАЗИН 504

18.7.2021.

„Велики“ су Срби, б то су постизали на

Чести су избори, са њима – замене! Размислите Срби, има ли – промене?

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

ивали све „већи“; српској несрећи. Моћ и сила рађају полтронство; полтронство је мрља на потомство!

Избори, избори, избори, избори(смо) се, за изабране!?

МАГАЗИН 504

18.7.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

ТИРАМИСУ ТОРТА ОД ПАЛАЧИНКИ Потребно: За палачинке: 2 паковања Др Еткер Палачинке од хељдиног, јечменог и овсеног брашна 700 мл газиране минералне воде 800 мл воде 40 мл уља

За фил: 2 паковања Др Еткер Тирамису 500 мл млека 100 г шећера у праху И још треба: Др Еткер Какао Припрема палачинки: У посуду за мућење сипајте газирану минералну воду, воду, уље и додајте садржај кесица. Умутити миксером да маса буде уједначена. Палачинке пеците

на загрејаном и подмазаном тигању, пречника 21 цм. Оставите да се палачинке охладе, па их исеците на пречник од 20 цм, најлакше уз помоћ Др Еткер десертног тањира. Припрема фила: У посуду сипајте млеко и садржај кесица. Мутити миксером најмањом брзином, а затим највећом брзином око 3 мин. Додајте шећер у праху и још кратко умутите. Филовање: На тацну ставите прву палачинку и кашику фила. Премажите, а онда тако урадите и са преосталих 18-19 палачинки. Декоришите по жељи и поспите какао прахом. Оставите да се охлади макар сат времена. Напомена: Од ове количине смесе за палачинке, можете испећи око 23-24, а фила имате за око 19-20, тако да можете повећати фил за још једно паковање или префиловати мање палачинки. Да би сте појачали слађи укус, сваку палачинку, пре фила, можете премазати мармеладом од јагода, па вам то и препоручујем.

Живојин Илић

МАГАЗИН 504 18.7.2021.

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Живојин Илић (2)

КОЛИКО ПАРА ТОЛИКО МУЗИКЕ - Пред почетак нове сезоне такмичења у Западној групи Друге лиге нису отклоњене бројне дилеме, па опрезнији нису спремни да прогнозирају развој догађаја и шансе локалног лигаша током наредних неколико месеци. - Публици није пружен ни минимум шанси да у сусрету са локалним лигашем види неки од бољих клубова у земљи. - Слога је дошла у ситуацију да не зна хоће ли почети такмичење у Српској лиги, још мање које ће место да освоји до краја првенства. - Стрпљење играча због неисплаћених зарада попушта после месец или два, па напуштају тим. - Пред почетак првенства песимизам у делу јавности и фудбалских стручњака. - Решење у сопственој школи фудбала. - Дерби са неким од сеоских клубова из ближег окружења

акон месец дана неизвесности, очекивања и прогноза, окончано је надметање најбољих фудбалских репрезентација старог континента и мада је прошло тек седам дана све што се дешавало на Европском првенству полако пада у заборав. То је прилика да се интересовање фудбалске јавности усмери на локалне теме а у Краљеву скори почетак првенства западне групе Српске лиге у којој ће, после неуспелог излета у виши ранг такмичења, фудбалери Слоге покушати да оправдају висока очекивања и потврде како заслужују много више од положаја у коме су се нашли. У време кад је екипа увелико требало да се припрема за бројне изазове који предстоје нема довољно података о саставу тима који ће изаћи на терен пре првог звиждука судије половином наредног месеца. Бољи познаваоци фудбалских прилика у Краљеву, међу којима је и Живојин Илић,

МАГАЗИН 504

18.7.2021.

страхују да се не понови ситуација из претходне сезоне која је почела са великим бројем нових играча, што у локалној средини подгрева сумњу да то и није било најбољи потез. Услов за поверење иоле квалитетнијег играча је стабилно финансирање и довољна количина пара чиме Слога, оптерећена значајним дуговима из претходог периода, и није у ситуацији да се похвали. Кад се у раскораку између жеља и могућности посегне за играчима са стране појачава се незадовољство домаћих што се у великој мери одражава на коначни резултат. Податак да се неуспех често везује за стручни штаб и управу клуба у неким круговима појачава стрепњу да тренутни састав не оставља довољно простора за оптимизам. И поред потврде да су игру бројних генерација фудбалера Слоге креирали добри тренери, резулзтати остваривани последњих година то не би могли да потврде.

Све указује на податак да пред почетак нове сезоне такмичења нису отклоњене бројне дилеме, па опрезнији нису спремни да прогнозирају развој догађаја током наредних неколико месеци. - Рано је причати о томе, али има неких који се појаве, два три дана буду ту и постану чланови управе, а можда знају људе који треба да дају паре. Ако немаш фирму да даш онда си ауторитет да одеш у неку другу и тражиш, а они то немају па је ситуација, што се тога тиче, врло лоша. Колико сам могао, помогао сам Слоги да уђе у Другу лигу и дао свој допринос али не могу да волим Слогу само кад сам у њој. Слога се воли увек. Зато ми је тешко кад гледам утакмицу и не могу да верујем кад чујем различите дискусије. Никад не волим да изгуби, не волим да ико изгуби, поготово не клуб у коме сам играо. Сада је све поремећено, једни мисле овако, други онако, а то не иде на добро.

Једном смо причали о потреби да сви будемо заједно, и стари играчи и ново руковоство јер мислим да би наша идеја и визија биле како треба, али не можемо да обезбедимо паре па опет зависимо од оних који треба да дају. Ситуација је врло тешка, а кад год је таква иде се на преговоре са општином, они зову приватнике да помогну, што се десило више пута, али ништа од тога, каже Илић. Иако су проблеми са финансирањем клуба сваки пут повод за интензивирање идеје о приватизацији, искуства оних који су прошли кроз овај процес не дају довољно оптимизма за тврдњу да је то добро решење. Покушаја да се у фудбалски клуб инвестира у Краљеву је било пре неколико година и, ма колико у великом делу јавности било присутно уверење како је Слога почела да личи на клуб, процес није доведен до краја па је почело срозавање, падала је све ниже и дошла у

ситуацију да се за повратак у виши ранг бори са сеоским клубовима. Разлози за повлачење финансијера никад нису објављени, а сви покушаји да се клуб доведе до нивоа са кога је почело срозавање нису дали видљивијег резултата. Високу цену платила је и публика којој није пружен ни минимум шанси да у сусрету са локалним лигашем види неки од бољих клубова у земљи. Трачак наде појавио се пред почетак претходног првенства кад је административним потезом направљен значајан искорак који је многима, па и представницима локалне самоуправе, замаглио вид због уверења да је остварен највећи успех у историји клуба. - Кад неко упадне у лигу треба у њој и да остане, али и да има базу а не да уместо три четири квалитетна доведе девет до дванаест нових играча. Публика ће увек прихватити играча који је добар, а то сам имао прилику да осе-

тим на сопственој кожи кад сам стављао главу тамо где играч из локалне средине неће ногу. Крајњи датум да српсколигаш почне припреме је 5. јули, јер је до почетка првенства половином августа остало само месец и по дана. Ако се до тада не скупе играчи од било каквог резултата нема ништа, а Слога је дошла у ситуацију да не зна хоће ли почети такмичење у Српској лиги, да не причамо које ће место да освоји до краја првенства, каже Илић. Тежак камен око врата представљају дуговања из претходног периода која се, са каматама, мере десетинама хиљада евра. У то нису урачунате обавезе према играчима посебно онима са стране, па прети опасност да напусте клуб и прилику за стабилнијом зарадом затраже у другој средини. Иако тачних података о примањима нема процењује се да играч у овом рангу такмичења кошта пет стотина евра ме-

18.7.2021.

МАГАЗИН 504

сечно. Онима са стране треба обезбедити смештај и исхрану што, помножено са бројем ангажованих играча, сваког месеца може да достигне висок износ. У ситуацији кад се значајна помоћ очекује од локалне самоуправе није без значаја податак да се исплаћује у ратама са размаком од по неколико месеци, што не обезбеђује сигурност за стабилно функционисање. Дугогодишње искуство потврђује да стрпљење играча због неисплаћених зарада попушта после месец или два, па напуштају тим, а ако се свему дода неодговарајућа инфраструктура у коју годинама није значајније улагано онда је јаснији песимизам који пред почетак првенства провејава у делу јавности и фудбалских стручњака. - Једино што су промењена врата на свлачионицама и канацеларији и постављено мало седишта, а капитално ништа. Не знам да ли ће се правити нови стадион, надам се да ће се нешто променити ако се то деси, али не може стадион све да покрене. То је дубље питање за људе који воде овај град, и да ли је спона између клуба и управе са људима из општине на нивоу какав би требало да буде? Верујем да би петнаест милиона било довољно за сезону у овом рангу такмичења, али под условом да се зна где иде сваки динар јер има свега и свачега, а то тешко може да се деси у Краљеву. Друга варијанта је приватизација, да дође неки лудак и да му дају клуб, јер нема другог решења па ће бити као и досад, а то не пије воду, каже Илић. Проблеми локалног лигаша стална су тема разговора бивших играча Слоге који се, с времена на време, срећу различитим поводима. Иако су сусрети прилика за размену мишљења, слагање и размимоилажења, у једном су сви јединствени, колико пара толико музике. Живојин Илић се сврстава међу фудбалске стручњаке који верују да

решење треба тражити у сопственој школи фудбала као бази која ће да изнедри довољно квалитетне играче за потребе клуба. Док се то не оствари годину или две у нижем рангу такмичења, можда и коју више, не треба сматрати као смак света. - Хајде да направимо план за три године, али да циљ буде Друга савезна лига и да будемо стабилан друголигаш. Знам да људима који воде клуб није лако, али знам и да ће питати са чим се то ради, како да се обезбеде средства. Зајечар има председника општине који је полудео за фудбал, а то је веома важна ствар. Нове стадионе почели су да праве једино у Лозници и Зајечару, а код нас још ништа. Ту је улога председника општине, код нас не верујем ни да долази да гледа утакмице, а кад сам ја играо цео град је живео за фудбал. Млади људи другачије гледају на ствари, а и да смо ми у управи све би се свело на причу да немамо паре. Слога ће вероватно да функционише на начин да се скупљају недељу дана, да се умоле да почну, ко хоће хоће ко неће неће, а то ће да буде тужно. Друго је питање да ли оваква каква јесте може да конкурише за прво место. Треба бити реалан, јер знамо да не може зато што се једва скупљају, а онда се клупко одмотава и нађеш се у ситуацији за испадање. Тако је било кад је испала у зону, ја дођем на игралиште, а поред ограде висока трава што је довољно да видиш и схватиш да Слога пропада. Слогу волим, и гледам је кад год имам прилику, а иако нисам песимиста не знам шта бих рекао пред почетак нове сезоне, каже Илић. Податак да на територији града Краљева има више фудбалских клубова него у Црној Гори довољан је да се схвати колики је притисак на скромна средства која се у градском буџету одвајају за развој спорт. Податак да се додељују у складу са

рангом такмичења у којима наступају различити клубови појачава стрепњу да Слога током нове такмичарске сезоне неће моћи да рачуна на исту количину средстава као у претходној. Није тајна ни да средства треба тражити у другим изворима, а један од добрих из кога се одливају значајна је текућа буџетска резерва. У таквим околностима значајним се оцењује разумевање градског руководства за проблеме који оптерећују клуб, пре свих финансијске јер Слога не може да се покрене без пристојног буџета примереног рангу такмичења у коме се нашла на крају претходне сезоне. Пред почетак нове све је чвршће уверење да у супротном не може очекивати извеснију перспективу, па се страхује за могућност да дуже остане у овом рангу такмичења, можда и нижем, па не би било необично очекивати да игра дерби са неким од сеоских клубова из ближег окружења. У ситуацији кад опрезнији верују како би период од неколико наредних година био довољан да се клуб стабилизује, и постане стабилан учесник неког од виших нивоа такмичења, мало је вероватно очекивати спремност локалних привредника да толико дуго улажу у област која све више подсећа на рупу без дна. Мало оптимизма пружа уверење да ситуација о којој се закључује на основу недовољног броја података и није толико неповољна. Осврт на период од пре неколико деценија сведочи да је однос према фудбалском љубимцу био знатно повољнији него у данашње време. Оних који су чврстим везама били везани за клуб још има међу активним чиниоцима фудбалске сцене, па верују да би са истом количином средстава постигли знатно више и довели Слогу тамо где јој је место, а то сигурно није ово где се силом прилика нашла на крају последње сезоне. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 24. И 30. ЈУЛА

МАГАЗИН 504

18.7.2021.

18. јул

1290 — Краљ Едвард I је протерао Јевреје из Енглеске. 1536 — Енглески краљ Хенри VIII издејствовао од парламента доношење одлуке о непризнању папске власти. Тиме се утро пут ка стварању независне протестантске Англиканске цркве. 1870 — На Првом ватиканском концилу проглашена је догма о папиној непогрешивости (инфалибилитет) о питању вере и морала свих верника. 1870 — Почео шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка. Победио је Адолф Андерсен. 1877 — Почео шаховски турнир „Франкфурт 1887.“, Немачка. 1925 — Адолф Хитлер, будући нацистички лирдер Немачке објавио је први том свог личног манифеста Мајн Кампф. 1942 — Окончана је битка на Козари у Другом светском рату немачка војска је, уз помоћ војске НДХ, после више од месец дана борбе, победила југословенске партизане на планини Козари. у Босанској Крајини. Многа села су била спаљена, а око 50.000 људи одведено је у логоре. 1942 — Сједињене Америчке Државе су објавиле рат Бугарској, Мађарској и Румунији у Другом светском рату. 1971 — Шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Ум ел Кајвејн и Фуџејра склопило је споразум о оснивању федерације Уједињени Арапски Емирати. 1972 — Власти Египта су затражиле од власти Совјетског Савеза да повуку свих 20.000 војних саветника, при че-

му су оптужиле совјетске власти да нису послале обећано оружје. 1976 — Нађа Команечи је постала први гимнастичар у историји Олимпијских игара која је добила маскималну просечну оцену 10 на Олимпијским играма 1976. 1991 — Председништво СФРЈ донело је на седници у Београду одлуку о повлачењу Југословенске народне армије из Словеније, пошто је Словенија 25. јуна прогласила самосталност. 1992 — Ратни бротови НАТО пакта упловили су у Јадранско море ради контроле спровођења санкција Савета безбедности Уједињених нација. Ово је била прва таква операција у Европи после Другог светског рата. 1994 — У Буенос Ајреса, главног града Аргентине, у експлозији подметнуте бомбе у центру јеврејске заједнице погинуло је 96 људи. 1995 — Након дугог периода мировања, вулкан Суфријер је започео еруцију која је нанела велике штете острву Монтсерат. 2000 — Индонежанска војска признала је учешће неких својих трупа на муслиманској страни у дуготрајном хришћанско-муслиманском рату на острвима Малуку. 2001 — Скупштина Србије усвојила је законе о радио-дифузији, о борби против организованог криминала и мафије, као и закон којимсе Ресор државне безбедности (РДБ) МУП-а Србије трансформише у самосталну Безбедносно-информативну агенцију (БИА). 2003 — Здравко Муцић, босански Хрват, пуштен је из затвора Хашког трибунала после одслужења седам година од деветогодишње казне на коју

осуђен за злочине над Србима у логору Челебићи код Коњица у Босни и Херцеговини. 2013 — Градско веће Детроита, са дугом од 20 милијарди долара, поднело је захтев за одлазак у стечај, што представља највећи банкрот једне општине у историји САД.

19. јул 64 — Изгорело две трећине Рима у пожару, а цар Нерон је оптужио хришћане да су подметнули пожар, чиме

је себи дао изговор да их прогна из Рима. 711 — Омејадске снаге предвођене Тариком ибн Зијадом су победили у бици код Гвадалете Визиготе предвођене краљем Родериком. 1333 — Едвард III је поразио у бици код Хелидон Хила Арчибалда Дагласа у последњем рату за независност Шкотске. 1545 — Брод „Мери Роуз“, понос ратне флоте енглеског краља Хенрија VIII, потонуо је у каналу Солент између обале јужне Енглеске и острва Вајт. Живот је изгубило више од 700 људи. 1553 — Мери Тјудор проглашена је за краљицу Енглеске. Удајом за шпанског принца Филипа приближила се Ватикану и прогонила протестанте, због чега је названа Крвава Мери и Католикиња Мери. Током њене владавине, Енглеска је изгубила Кале (1558), своје последње упориште у Француској. 1864 — Победом у Трећој бици за Нанкинг кинеска династија Ћинг је угу-

шила Тајпиншки устанак. 1870 — Француски цар Наполеон III објавио је рат Пруској, који је имао тешке последице по француско Друго царство. Француска војска претрпела је тежак пораз у бици код Седана (2. септембра), цар је заробљен, а у Паризу је проглашена република. 1877 — Одржан је први тениски турнир у Вимблдону. Победио је енглески тенисер Спенсер Гор. 1883 — На брду Стражилово изнад Сремских Карловаца сахрањени су посмртни остаци српског песника Бранка Радичевића, након што су, 30 година после његове смрти, пренети из Беча. 1900 — Отворена је париска подземна железница (метро). 1936 — Отпочела је социјална револуција у Шпанији, коју је у дело спроводила анархо-синдикалистичка Национална Конфедерација Рада - ЦНТ 1937 — У Београду је дошло до сукоба полиције и демонстраната (“крвава литија”) који су протестовали због подношења скупштини на ратификацију конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Конкордат је потписан у јулу 1935, али због отпора јавног мњења није ступио на снагу. 1941 — Британски премијер Винстон Черчил почео је кампању под називом „В за победу“ (V for Victory) у Другом светском рату. 1943 — У намери да ослабе италијански фашистички режим, савезници су у Другом светском рату из 700 авиона засули бомбама аеродроме и војне полигоне у близини Рима. 1956 — Лидери Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер, потписали су Брионску декларацију о заједничкј противблоковској политици, што је означило почетак стварања Покрета несврстаних земаља. 1974 — Шпански диктатор Франсиско Франко због болести је привремено предао власт принцу Хуану Карлосу, који је 1975, после Франкове смрти, постао краљ Шпаније. 1980 — У Москви су отворене 22. Олимпијске игре, које је бојкотовало више од 40 земаља због совјетске инвазије на Авганистан.

1985 — Услед бујице блата изазване рушењем насипа у долини Става у Италији погинуло је 268 особа. 1989 — Пољска Народна скупштина изабрала је генерала Војћеха Јарузелског за председника Пољске. 1994 — Народна скупштина Републике Српске одбила је План територијалног разграничења у Босни који је почетком месеца Контакт група понудила зараћеним странама. СР Југославија, од које се очекивало да утиче на босанске Србе да прихвате предложени план, кажњена је пооштравањем међународних санкција, а у Босни је настављен рат. 1996 — На захтев међународних представника у послератној Босни председник Републике Српске Радован Караџић поднео је оставку на све јавне функције. 1997 — Ирска републиканска армија објавила примирје у својој 28-годишњој кампањи против британске власти у Северној Ирској. 2000 — Русија је представила светском тржишту ново противтенковско оружје монтирано на приколици кроскантри мотоцикла. 2001 — Британски политичар и писац Џефри Арчер осуђен је на четири године затвора за кривоклетство и злоупотребу правде.

20. јул 1054— Патријарх Михаило је сазвао сабор који је одржан 20. јула у Цариграду. На овом сабору је донета одлука да се поступци папских легата одбаце и осуде, а на саме легате је бачена анатема. Након тога дошло је до Великог раскола, oдносно до трајног одвајања Римокатоличке црквe од васељенског Првославља. 1654 — Потписан англо-португалски споразум којим су почели дугогодишњи савезнички односи Енглеске и Португалије. 1866 — Аустријска флота под командом Вилхелма фон Тегетофа је потпуно разорила италијанску флоту код острва Вис. 1917 — Потписана Крфска декларација о стварању заједничке државе Ср-

18.7.2021.

МАГАЗИН 504

ба, Хрвата и Словенаца. Декларацију потписали премијер Србије Никола Пашић и председник Југословенског одбора Анте Трумбић. 1944 — Немачки пуковник Клаус Шенк гроф фон Штауфенберг, извршио атентат на нацистичког лидера Адолфа Хитлера подметањем бомбе под његов сто у бункеру „Вучја јама“ код Берлина. Хитлер лакше повређен, а завереници погубљени. 1954 — У Женеви склопљен споразум о примирју у Индокини, којим је завршен Први индокинески рат против француске колонијалне управе у том делу света. 1969 — Амерички космонаут Нил Армстронг постао први човек који је ступио на Месец. Армстронг на Месецу био два сата и 21 минут, после чега се вратио на свемирски брод „Аполо 11“. 1974 — Турске снаге извршиле инвазију на Кипар, заузеле луку Киренију и кренуле према Никозији. 1976 — Америчка сонда Викинг 1 спустила се на Марс после 11 месеци лета и почела да шаље на Земљу јасне снимке те планете. 1982 — У експлозијама бомби које су поставили припадници Ирске републиканске армије у Хајд парку и Риџентс парку у центру Лондона погинуло 10 британских војника. 1988 — Јужноафричка Република, Ангола и Куба прихватиле споразум о повлачењу страних трупа из Анголе и о признавању независности Југозападне Африке, данашње Намибије. 1994 — Шеф израелске дипломатије Шимон Перес допутовао у посету Јордану као највиши израелски функционер који је до тада посетио Јордан. 1996 — Побуњеници из племена Хуту напали избеглички логор супарничког племена Тутси у Бурундију и побили око 320 особа, махом жена и деце. 2000 — После девет дана преговора завршен блискоисточни мировни самит у Кемп Дејвиду. Решење за вишедецинијски сукоб није нађено, а сукоби Израела и Палестинаца настављени. Корзикански националисти прихва-

тили, после преговора у Паризу, понуду француске владе о аутономији острва. Тиме окончане 20-годишње тензије између сепаратиста и власти. 2001 — После 20 година паузе из Багдада кренуо први путнички воз ка Турској, који је наредног дана стигао у Газиантеп. Немачки лидери полагањем венаца званично одали пошту официрима за атентат на Адолфа Хитлера пре 57 година. Карло Ђулијани, италијански активиста и анархиста је убијен током демонстрација против Групе 8 у Ђенови 2001. године од стране италијанских карабинијера. 2011 — Ухапшен Горан Хаџић, бивши председник Републике Српске Крајине.

21. јул 230 — Папа Понтијан је наследио Урбана I као 18. папа. 285 — Диоклецијан је именовао Максимијана за цезара и свог савладара. 365 — Критски земљотрес је изазвао цунами који је разорио Александрију. 976 — Основана аустријска кнежевска лоза Бабенберга која је владала Аустријом до 1246. Њихов породични архив постао основни фонд данашњег Државног архива у Бечу. 1242 — Луј IX је у бици код Тајбура окончао побуну својих вазала Хенрија III и Хјуа X Лизињана. 1403 — У бици код Шрузберија краљ Хенри IV је победио побуњенике. 1542 — Папа Павле III формирао инквизицију, конгрегацију кардинала са овлашћењима да прогоне јеретике, како би појачао борбу против протестантизма. 1542 — Прво искрцавање француских војника на обалу острва Вајт током француске инвазије острва Вајт. 1542 — У бици код Јемгума током Осамдесетогодишњег рата Фернандо Алварез де Толедо је победио Луја од Насауа. 1718 — Закључен је Пожаревачки

мир којим су окончани Аустријско-турски рат и Турско-млетачки рат. 1773 — Папа Климент XIV издао папску булу „Dominus ac Redemptor“ којом је распустио језуитски ред. 1774 — Русија и Турска су склопиле Кучуккаинарџијски мир којим је окончан Руско-турски рат. 1798 — Наполеон Бонапарта после победе у бици код пирамида завладао Египтом. 1820 — Дански физичар Ханс Кристијан Ерстед представио своје откриће, електромагнетизам. 1861 — Снаге Конфедерације су однеле победу у првој бици код Бул Рана, првом великом окршају Америчког грађанског рата. 1873 — Почео шаховски турнир у Бечу. Победио је Џозеф Хенри Блекбурн. 1897 — Едвард, принц од Велса је отворио галерију „Тејт” у Лондону. 1904 — Завршена градња Транси-

бирске железнице од Москве до Нахотке код Владивостока. Железница грађена 13 година. 1925 — На Скоупсовом суђењу средњошколски наставник биологије Џон Т. Скоупс је осуђен због предавања еволуције и кажњен са 100 долара. 1940 — У балтичким државама Литванији, Летонији и Естонији успостављена совјетска власт. 1944 — Америчке трупе су се искрцале на Гвам започевши битку за Гвам. 1948 — У Београду у Дому Гарде у Топчидеру отпочео седмодневни Пети конгрес КПЈ, на ком је изабран нови ЦК КПЈ и подржано југословенско руководство у борби против Информбироа. 1949 — Сенат САД је ратификовао Северноатлантски споразум. 1954 — На Женевској конференцији Вијетнам је подељен на Северни и Јужни Вијетнам. 1960 — Сиримаво Бандаранаике постала премијер Цејлона, као прва

жена у свету која је дошла на чело владе. Она је на то место дошла по убиства њеног мужа Соломона. 1970 — Након 11 година изградње завршена је Асуанска брана у Египту. 1973 — Упркос протестима светског јавног мњења Француска почела серију нуклеарних проба у јужном Пацифику. 1974 — Грчка је прихватила резолуцију Уједињених нација о прекиду ватре на Кипру, дан после турске инвазије. Наредног дана исту резолуцију прихватила и Турска. 1977 — Избио је четвородневни Либијско-египатски рат. 1983 — У Пољској укинуто ратно стање, уведено у децембру 1981. 1983 — Најнижа забележена температура на свету на насељеној локацији од −89,2°C је измерена у станици Восток на Антарктику. 1993 — У поплавама и клизиштима проузрокованим једномесечним кишама у Индији, Бангладешу и Непалу погинуло око 1.000 људи, а више милиона принуђено да напусти домове. 1994 — Руски писац Александар Солжењицин стигао у Москву после двомесечног путовања по Русији, из које је 20 година раније отишао у егзил. 1995 — Представници 16 земаља на Међународној конференцији о Босни у Лондону упозорили босанске Србе да ће, ако нападну „заштићену зону“ УН у Горажду, бити суочени са узвраћањем које укључује употребу ваздушне силе. 2008 — У Београду ухапшен хашки оптуженик Радован Караџић, бивши председник Републике Српске. 2011 — Окончан је Насин програм спејс-шатлова слетањем шатла Атлантис после мисије СТС-135.

22. јул 838 — Војска Абасидског калифата је у бици код Анзена поразила византијску војску којм је командовао сам цар Теофило. 1209 — Крсташи су убили више хиљада становника града Безијеа током Албижанског крсташког рата.

1456 — Неуспешно завршена турска опсада Београда. Угарске снаге предводио је Јанош Хуњади. 1739 — Турска војска у бици код Гроцке победила Аустријанце и приморала их да напусте Србију и Београд. Београдским миром 18. септембра Београд и територије северно од Западне Мораве после 21 године поново припали Отоманском царству. 1812 — У бици код Саламанке, у Шпанији, Британци под командом војводе од Велингтона поразили Наполеонову војску којом је командовао маршал Огист Мармон. 1933 — Амерички пилот Вили Пост је постао прва особа која је сама облетела Земљу након скоро осам дана. 1934 — Америчког пљачкаша банака и убицу, „државног непријатеља број један“ Џона Дилинџера, у Чикагу, после 13 месеци потере, убили агенти ФБИ. 1941 — Почео устанак против њемачког окупатора у Словенији, под организацијом комуниста. 1943 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле италијански град Палермо, на острву Сицилија. 1944 — У Лублину у Другом светском рату група пољских политичара, послата из СССР, формирала Комитет народног ослобођења, који је Москва признала као привремену пољску владу насупрот избегличкој влади у Лондону. 1946 — У експлозији бомбе коју је у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму подметнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника. 1972 — Совјетска космичка сонда „Венера-8“ спустила се на површину Венере са које је 10 минута, пре него што су изгорели инструменти, емитовала податке. 1981 — Турски терориста Мехмет Али Агџа осуђен на доживотну робију због атентата на папу Јована Павла II 13. маја. После 20 година пуштен из затвора и у јуну 2000. предат Турској. 1988 — У екплозији аутомобилабомбе у близини сиријске војне базе у западном Бејруту погинуло седам, а

18.7.2021.

повређено 48 особа. 1991 — Председништво СФРЈ је издало наредбу о разоружавању и демобилизацији свих илегалних војних формација у Хрватској. 1992 — Највећи колумбијски кријумчар дроге Пабло Ескобар побегао из затвора. 1994 — Позивајући се на економску кризу председник Рафаел Калдера суспендовао уставна права у Венецуели. 1996 — Испуштањем пакета с храном из авиона Уједињене нације почеле програм хуманитарне помоћи за око 700.000 људи у јужном Судану, којима је запретила смрт од глади. 1997 — Италијански суд осудио нацистичког СС официра Ериха Прибкеа на пет година затвора за злочине почињене у Италији за време Другог светског рата. 2001 — Почеле припреме професионалних ронилаца за извлачење нуклеарне подморнице „Курск“, која је у августу 2000, током вежби у Баренцовом мору, потонула на дубину од 107 m, а свих 118 чланова посаде погинуло. 2011 — У два повезана терористичка напада у Ослу и на острву Утоја Андерс Брејвик је убио 77 особа.

МАГАЗИН 504

23. јул

1759 — Руси у Седмогодишњем рату, под командом генерала Петра Семјоновича Салтикова, потукли пруску армију у бици код Каја, на истоку Немачке. 1828 — Вилијем Барт из Мичигена, САД, патентирао „типографер“, који се сматра првом писаћом машином. 1840 — Британски парламент донео закон о уједињењу Горње Канаде, с претежно енглеским, и Доње, с претежно француским становништвом, у провинцију Канаду са заједничким парламентом. 1914 — Аустроугарска упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву, захтевајући да у истрази учествују и аустроугарски

полицајци. Србија одбила захтев сматрајући да је то задирање у суверенитет државе. Аустроугарска 28. јула објавила рат Србији. 1920 — Француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала I, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом. 1942 — Немачке трупе почеле надирање према Стаљинграду, где је вођена једна од највећих битака Другог светског рата. Завршена 2. фебруара 1943. немачким поразом. 1942 — Почеле су са радом гасне коморе у логору Треблинка, убивши око 6.500 Јевреја који су дан раније транспортовани из Варшавског гета. 1946 — У експлозији бомбе коју је у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму подметнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника. 1952 — У Египту извршен војни пуч под вођством генерала Мохамеда Нагиба, којим је збачен краљ Фарук I. На престо ступио његов малолетни син Фуад II, а наредне године проглашена република на челу с генералом Нагибом. 1952 — У Паризу је основана Европска заједница за угаљ и челик, прва претеча Европске уније. 1967 — У центру Детроита насељеног претежно Афроамериканцима су избили расни немири у којима су на крају страдало 43 особе, повређене су 342, а око 1400 зграда је запаљено. 1974 — Грчка војна влада позвала Константина Караманлиса да се врати из избеглиштва у Паризу и формира Владу, што је био крај седмогодишње владавине војне хунте у Грчкој. 1982 — Међународна комисија за лов на китове донела одлуку о потпуној забрани комерцијалног лова на китове. Забрана ступила на снагу 1985. 1983 — Борба за независност Тамила ескалирала у грађански рат у Шри Ланки, када су тамилски побуњеници убили 13 војника, а синхалешка већина одговорила убијањем хиљаде тамилских цивила на југу земље. 1991 — Комунистичка партија СССР објавила нацрт платформе којом се

прихватају приватна својина, интеграција економије у светско тржиште и слобода вероисповести. 1995 — Ален Хејл и Томас Боп су открили Хејл-Бопову комету. 1995 — Уједињене нације издале наредбу о распоређивању Снага за брза дејства на подручју Сарајева. 1996 — У Сарајево стигао први контингент оружја из америчког програма „Опреми и обучи“, намењен армији Федерације Босне и Хецеговине. 1997 — Скупштина СР Југославије изабрала Слободана Милошевића, дотадашњег председника Србије, за председника СРЈ. Испред скупштинске зграде окупило се више хиљада људи, једни су изражавали подршку, а други протестовали, док су београдски студенти акцијом „Једна изгубљена глава, једна ципела“ обележили осам година Милошевићеве владавине, током које је огроман број младих људи напустио земљу.

1999 — Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио, боравећи у свемирској станици „Мир“ 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру. 1999 — У селу Старо Грацко, на Косову и Метохији убијено је 14 Срба док су на својим имањима жњели пшеницу (Масакр у Старом Грацком).[1] 2000 — Ленс Армстронг другу годину заредом победио на престижној трци „Тур де Франс“, иако су лекари током његовог лечења 1996. проценили да су мале шансе да преживи јер болује од рака. 2001 — Једини међународни аеродром у Шри Ланки затворен када су „Тамилски тигрови“ извршили терористички напад на оближњу војну ваздухопловну базу. У нападу убијено 18 људи, а уништено или оштећено 13 авиона. 2007 — Први Омбудсман у Србији положио заклетву у Скупштини Србије.

24. јул 1567 — Шкотска краљица Мери Стјуарт приморана је да абдицира због антипротестантске политике. Наредне године побегла је у Енглеску где је затворена, а након 18 година тамновања оптужена је за учествовање у издаји и погубљена. 1701 — Антоан да ла Мот Кадилак основао је на обали језера Мичиген трговачки центар Поншартрен, који се касније развио у град Детроит. 1704 — Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преузеле су Гибралтар од Шпанаца. 1783 — Краљевство Картли-Кахети и Руска Империја су потписали Георгијевски споразум, чиме је Грузија постала руски протекторат. 1799 — Наполеон је извојевао своју последњу победу у освајању Египта, потукавши турску војску код Абукира. 1804 — Српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића. 1824 — Резултати првог испитивања јавног мњења у свету објављени су у америчкој држави Делавер уочи председничих избора у САД. 1866 — Тенеси је постао прва америчка држава која је поново примљена у Унију након Америчког грађанског рата. 1883 — Метју Веб, први човек који је 1875. препливао канал Ламанш, утопио се приликом покушаја да преплива реку изнад Нијагариних водопада. 1923 — У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе. 1943 — Бомбардовањем Хамбурга, савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију „Гомора“. 1946 — САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику.

1967 — Француски председник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек!“, што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона. Де Гол је био приморан да скрати посету Канади. 1972 — Југословенске службе безбедности су ухватиле последње чланове Бугојанске групе. 1974 — Константин Караманлис је, после седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу и прогласио општу амнестију за све политичке затворенике. 1976 — Амерички свемирски брод „Викинг 1“ спустио се на Марс да испита да ли постоје могућности за живот на тој планети. 1990 — Амерички ратни бродови у Персијском заливу стављени су у стање приправности због концентрације ирачких трупа на кувајтској граници. 1993 — Централна банка Русије саопштила је да ће у оквиру драстичне монетарне реформе предузете у борби против инфлације, из оптицаја повући све новчанице штампане пре 1992. 1995 — Бомбаш-самоубица, члан милитантне исламске организације Хамас, активирао је бомбу у аутобусу у Тел Авиву од чије је експлозије погинуло шест, а рањено 32 човека. 1996 — У предграђу Коломба, главног града Шри Ланке, погинуло је 57, а рањено више од 500 људи у експлозији две бомбе подметнуте у приградски воз, за шта су оптужени тамилски побуњеници. 1999 — У селу Старо Гацко, на Косову, убијено је 14 српских сељака док су на својим имањима жњели пшеницу. 2001 — СР Југославија је добила шесту савезну владу с премијером Драгишом Пешићем на челу, функционером Социјалистичке народне партије Црне Горе. 2003 — Босански Србин Дарко Мрђа признао је пред Трибуналом у Хагу кривицу за убиство око 200 Муслимана и Хрвата на планини Влашић у лето 1992, а Тужилаштво је заузврат одустало од оптужбе за истребљење и злочин против човечности.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs