МАГАЗИН Година IX * Број 505 * 25. јул 2021. * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
2
МАГАЗИН 505
Хвала што читате
25.7.2021.
Краљевски
МАГАЗИН
3
25.7.2021.
МАГАЗИН 505
4
У оквиру истоименог пројекта МагазИН открива
Град Краљево подржава Садржаји изне
реализацију пројекта „Непознато Краљево“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања ети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства
5
25.7.2021.
МАГАЗИН 505
6
У овом броју: Потрага за заслужнима Стање стабилно Стижу дигиталне колегинице Подршка активној инклузији Један је Мики Годину дана наде Хоби дубоких корена Свуда пођи, кући дођи Магична привлачност писане речи На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Поглед из другог вагона Времеплов
12 16 18 22 24 28 40 48 58 64 66 68 70 72 78
7
Фото: М. Радовановић
8
МАГАЗИН 505 25.7.2021.
9
10
МАГАЗИН 505 25.7.2021.
11
МАГАЗИН 505
25.7.2021.
У сусрет Дану Краљева Краљевдану
12
ПОТРАГА ЗА ЗАСЛУЖНИМА - Комисија за награде и признања Градске управе упутила јавни позив грађанима, предузећима, установама, организацијама, месним заједницама, друштвима, стручним и другим удружењима, да поднесу предлоге за доделу признања и награда града Краљева за ову годину. - На листи осам појединачних признања звање заслужног грађанина, предузећа и установе, спортске организације, образовне установе, удружења грађана, Октобарска награда града Краљева и специјална награда за подстицај хуманости која носи име Милована Главчића. - Последњи рок за предају писаних образложених предлога 20. август. - Уручење признања и награде на Дан града Краљева Краљевдан
13
С
МАГАЗИН 505
25.7.2021.
вечана седница Скупштине града поводом Дана Краљева Краљевдана прилика је да се уруче значајна признања појединцима и органзацијама који су у периоду између два празника постигли значајне резултате у областима којима се баве. Списак награда је последњих година проширен, па предложени кандидати и ове могу очекивати једно од осам признања. Поред звања почасног грађанина они који су остварили резултате значајније од других ове године могу очекивати доделу диплома заслужног грађанина, предузећа и установе, спортске организације, образовне установе, удружења грађана, Октобарску награду града Краљева и специјалну награду за подстицај хуманости која носи име Милована Главчића. Тридесетак дана пре доношења одлуке о награђенима Комисија за награде и признања Скупштине града упутила је позив грађанима, предузе-
14
ћима, установама, организацијама, месним заједницама, друштвима, стручним и другим удружењима, да поднесу предлоге за доделу признања и награда града Краљева за ову годину. Предлагачима је ове године остављено довољно времена да дефинишу образложене предлоге и у писаној форми их доставе најкасније до 20. августа, а пружена им је могућност да, пре истека рока, додатне информације добију у Одељењу за скупштинске послове Градске управе. Звање почасног грађанина града Краљева додељује се као највиша лична почаст и израз посебног поштовања онима који уживају велики углед у земљи и свету, а додељује се за учињена хумана дела, дугогодишњи рад и остварења у области научно - истраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и другим областима друштвеног и јавног живо-
та, који су од изузетног значаја и представљају трајну вредност за град. Диплома се може доделити и грађанима који немају пребивалиште на територији града, као и страним држављанима уколико је њихов допринос од изузетног значаја за Краљево. Прилика да понесу звање заслужних пружа се предузећима и установама за дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији града. Диплома се може доделити и предузећима и установама чије седиште није на територији Краљева као и страним предузећима и установама, ако се процени да њихов допринос за град има изузетан значај. Право на Диплому заслужне спортске организације имају оне које су дугогодишњим радом и изузетним
успесима у спорту и физичкој култури допринели развоју и афирмацији Краљева, а признање се може доделити и спортским организацијама чије седиште није на територији града, као и страним спортским организацијама, ако је њихов допринос од изузетног значаја за локалну средину. Заслужном образовном установом сматра се она која докаже да је дугогодишњим радом остварила изузетне успехе у области просвете којима се доприноси развоју и афирмацији града. Диплома се може доделити и образовним установама чије седиште није на територији Краљева, као и страним образовним установама за допринос од изузетног значаја. Диплома заслужног удружења грађана града Краљева додељује се удружењима грађана за хумана дела, дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури,
спорту и другим областима, као и за друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији града Краљева. Поред локалних може се доделити и удружењима чије седиште није на територији Краљева, као и страним удружењима грађана, ако је њихов допринос од изузетног значаја за град. Највише признање је Октобарска награда града Краљева додељује се појединцима или групама аутора за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота. Услов је да је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или на други начин у периоду од 1. августа прошле до 31. јула ове године, може се доделити и за целокупно стваралаштво, а додељује се лицу које је држављанин Републике Србије.
Као новоустановљено признање Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ додељује се грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама за хумана дела и подстицај хуманости у различитим областима друштвеног и јавног живота за период од 1. августа претходне до 31. јула ове године. Специјална награда се може доделити и грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама чије пребивалиште, односно седиште, није на територији Краљева, као и страним држављанима, предузећима, установама, удружењима или организацијама, уколико је њихов допринос значајан за град Краљево. У комисији потврђују да ће у разматрање бити узети само благовремено поднети предлози, а признања и награде биће уручени на Дан града Краљева, Краљевдан - 7. октобра. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
15
16
МАГАЗИН 505 25.7.2021.
Резултат провере квалитета воде и ваздуха у јуну
СТАЊЕ СТАБИЛНО Р
азматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења по правилу су прва тема седница Градског већа једном у месецу. Тако је било и на тридесет деветој по реду од конституисања актуелног савеза на којој су чланови Градског већа упознати са резултатима провере у јуну ове године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље Краљево потврђује да је у току јуна провераван квалитет сто четрдесет три узорка воде за пиће из мреже градског водовода и петнаест узорака сирових вода са црпних станица. Из мреже градског водовода је, по хигијенско епидемилошким индикацијама, на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед анализирано сто педесет шест узорака, а на периодични два а сви у, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о
хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода из мреже градског водовода у току јуна била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току јуна биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на свим мерним местима дрфинисаним програмом мониторинга. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 су биле испод граничних на мерном месту Полицијска управа, а према истим критеријумима испод граничних су биле и вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла.
На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године. За минулу годину биће утврђен као просек измерених резултата за 2018, 2019. и 2020. Просечни индикатор служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5 а ради заштите здравља становништва. Обавеза Завода за јавно здравље је да месечне извештаје редовно доставља градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Т. Радовановић
Фото: М. Радовановић
- Током јуна провераван квалитет сто четрдесет три узорка воде за пиће из мреже градског водовода и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. - Вода из мреже градског водовода хигијенски исправна. - Ибар без фенолних материја. - Сви параметри квалитета ваздуха испод граничних и толерантних вредности
17
Од јесени први лични виртуални асистенти
СТИЖУ ДИГИТАЛ
МАГАЗИН 505
25.7.2021.
- Водич кроз административне процедуре двадесет четири сата дневно доступан за упите о најважнијим градским темама. - Пружање информација у реалном времену доноси велике уштеде грађанима, привреди и локалној самоуправи. - Информације о издавању пореских уверења, уверења из матичних књига и књиге држављана, остварењу права на дечији или родитељски додатак, висини пореског дуга, радном времену градских органа, телефонима и актуелним дешавањима. - Растерећење дела посла како би службеници могли да се посвете сложенијим процесима који се још увек не могу дигитализовати
18
ЛНЕ КОЛЕГИНИЦЕ
19
25.7.2021.
МАГАЗИН 505
20
Г
рађани Шапца и Сомбора ће од септембра, као први у земљи, добити личног виртуалног асистента који ће их водити кроз административне процедуре и двадесет четири сата дневно бити доступан за упите о најважнијим градским темама. МИА (Municipal inteligent asistent) је четбот који замењује одласке на шалтере, а процењује се да ће пружањем информација у реалном времену доносити велике уштеде грађанима, привреди и локалној самоуправи. Становницима ових места ће бити пружена прилика да на јединствен начин добију информације о издавању пореских уверења, уверења из матичних књига и књиге држављана, или прођу
кроз поступак за дечији или родитељски додатак. Осим о дечијем додатку и пореским уверењима, грађани ће моћи да се распитају и о висини пореског дуга и како да добију уверење о измиреним обавезама по основу локалних јавних прихода, а биће им на располагању и информације о радном времену градских органа, телефонима и актуелним дешавањима. Дигиталне „колегинице“ су све заступљеније у свету, а Сомбор и Шабац први ће у Србији добити једну захваљујући пројекту „Унапређење општинских услуга у Србији и БиХ увођењем четбот апликације“, који спроводе ГИЗ, САГА, Национална алијанса за локални економски развој, Привредна Комора Репу-
блике Српске и Регионална мрежа за повољно пословно окружење у југоисточној Европи. Представници пројекта су челницима два града свечано уручили лиценце за увођење четбота, а услуга ће моћи да се користи путем сајта града, Вибер-а и Фејсбук Месинџера. Бројне анализе потврђују како је службеницима у Шапцу за пружање информација о издавању пореског уверења на шалтеру или путем мејла у просеку потребно десет минута, а пет телефоном. Када се то помножи са више од десет хиљада захтева долази се до податка о безмало хиљаду пет стотина педесет сати. О очекиваним уштедама сведочи податак да се у Сомбору више од четири стотине сати потроши
природном разумевању језика и машинском учењу, глобално постаје технологија која помаже јавној управи да унапређује услуге, а пројекат је прилика не само да се помогне бољој комуникацији и јачању веза између самоуправа и становништва, већ и да се сазна више о потребама и навикама корисника, како би се унапредиле сопствене услуге. „Унапређење општинских услуга у Србији и БиХ увођењем четбот апликације“ је део ширег програма девелоППП немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој, а обухвата и две локалне самоуправе у Босни и Херцеговини, Бијељину и Лакташе, у којима ће МИА помагати средњошколцима да се информишу о условима за добијање
студијских стипендија и процесу пријаве. Врло јасна очекивања потврђују да ће се увођењем интелигентног виртуелног асистента у јединице локалне самоуправе унапредити квалитет и ефикасност пружања услуга, посебно ако се зна да ће бити на располагање корисницима двадесет четири часа дневно седам дана у недељи. Осим тога очекује се да ће коришћењем дигиталних услуга ове врсте електронске управе грађани и привреда уштедити знатно време, јер се смањују посете општинским службама, а скраћивањем дугачких бирократских процедура повећава задовољство корисника. Т. Радовановић
Фото: НАЛЕД
на одобравање дечијег додатка, а да ће део тог времена преузети МИА чија улога није да потпуно замени службенике, већ да их растерети дела посла, како би могли да се посвете сложенијим процесима који се још увек не могу дигитализовати. Нови систем комуникације заснован је на вештачкој интелигенцији, а разговор са новим асистентом у великој мери изгледа као комуникација са било којом другом особом. У одељењу за софтверска решења компаније САГА не крију велико задовољство инжењера због прилике да у радно окружење уведу савремене технологије, на истом нивоу развоја као у најразвијенијим друштвима. Коришћење четбота заснованог на
21
Кров над главом за хиљаду и по особа
ПОДРШКА АКТИВНН
МАГАЗИН 505
25.7.2021.
- Европска унија издвојила више од десет милиона евра за изградњу, куповину и реконструкцију станова и кућа, као и мере социјалне инклузије, за четири стотине двадесет једну породицу у деветнаест градова и општина Србије, међу њима три са простора Рашког управног округа. - Донација Европске уније ће омогућити изградњу, куповину и реконструкцију социјалних станова и кућа и тако обезбедити кров над главом за око хиљаду и пет стотина чланова. - Деветнаест изабраних пројеката се реализује у оквиру програма за који је Европска унија издвојила двадесет седам милиона евра
22
Д
онацију за обезбеђивање крова над главом за становнике из осетљивих друштвених група добили су Бољевац, Владичин Хан, Врњачка Бања, Вршац, Гаџин Хан, Жагубица, Коцељева, Кула, Лебане, Лозница, Љубовија, Нови Пазар, Оџаци, Панчево, Рашка, Свилајнац, Топола, Чачак и Шабац. Почетак спровођења пројеката социјалног становања и активне инклузије био је прилика да шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић и министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић посебно истакну његов значај. Он се огледа у потврди да ће донација Европске уније омогућити изградњу, куповину и реконструкцију социјалних станова и кућа и тако обезбедити кров над главом четири стотине двадесет једној породици са око хиљаду и пет стотина чланова. Донација је оцењена резултатом одговорности модерних, европских,
демократских друштава чији економски раст иде руку под руку са одрживошћу и инклузијом. То је и основ на коме се очекује да потврди конкретне резултате, базиране на европским вредностима једнакости, толеранције и социо-економског раста. Посебно значајним оцењен је податак да је међу око хиљаду и по особа значајан број младих који напуштају смештај, жене жртве породичног насиља, припадници ромске националне мањине и особе са инвалидитетом. Више од бројки значајним се сматрају реални људи, стварне приче и животни изазови као посебан повод да се пружи помоћ. Уз честитке јединицама локалне самуправе којима су намењене донације изабраним градовима и општинама међу деветнаест јединица локалне самоуправе, које учествују у програму социјалног становања, упућен је позив да у својим срединама допринесу социјалној инклузији оних којима је помоћ најпотребнија. Министри су се сложили и прихватили да у својој области деловања учине највише што могу како би се најосетљивијим породицама и поје-
динцима омогућило да живе достојанствен живот и буду активно укључени у друштво а у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре да дају активни допринос планирању и спровођењу пројеката социјалног становања и инклузије. Уз стамбена решења, предвиђена је помоћ у образовању, запошљавању, самозапошљавању и приступу социјалним услугама, што би требало да осигура одрживост програма помоћи породицама које живе у неадекватним условима и ризику од сиромаштва. Деветнаест изабраних пројеката се реализује у оквиру програма „Подршка Европске уније социјалном становању и активној инклузији“, за који је Европска унија издвојила двадесет седам милиона евра. Програм спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге у партнерству са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, и у сарадњи са Министарством за европске интеграције. Т. Радовановић
Фото: УНОПС
НОЈ ИНКЛУЗИЈИ
23
Сећање на највећег господина југословенске кошарке
ЈЕДАН ЈЕ МИКИ
МАГАЗИН 505
25.7.2021.
- Мики Вуковић се сматра једним од највећих имена светске кошарке, посебно у женској конкуренцији, о чему сведочи богата спортска, а посебно тренерска, каријера проткана бројним клупским и репрезетативним успесима међу којима посебно место заузима више од тридесет значајних титула у земљи и иностранству. - Прави пример патриоте, педагога и промотера правих спортских вредности који је делом и ликом подстакао и надахнуо бројне успешне и познате спортисте и спортске стручњаке
24
25
К
МАГАЗИН 505
25.7.2021.
раљевачку спортску јавност, посебно љубитеље кошарке, на истеку прве половине јануара ове године погодила је вест да су српска и шпанска, али и европска и светска кошарка, остале без легендарног стручњака Михајла Микија Вуковића, једног од најпознатијих суграђана и добитника Дипломе заслужног грађанина града Краљева за 2014. годину. Побољшање епидемиолошке ситуације у другој половини ове године омогућило је члановима његове породице, супрузи Гордани и синовима Дејану и Игору, да допутују из Валенсије и у Краљево донесу урну са његовим посмртним остацима како би била положена у породичну гробницу. Тим поводом организован је комеморатив-
26
ни скуп као још једна прилика за сећање на великана светске и највећег господина југословенске кошарке. Мики Вуковић се сматра једним од највећих имена светске кошарке, посебно у женској конкуренцији, о чему сведочи богата спортска, а посебно тренерска, каријера проткана бројним клупским и репрезетативним успесима међу којима посебно место заузима више од тридесет значајних титула у земљи и иностранству. Успех је већи ако се зна да је остварен у земља где је кошарка на изузетно високом нивоу. Комеморативни скуп је прилика за подсећање да је Мики рођен у угледној краљевачкој породици 25. јуна 1944. године, а након завршене основне школе и гимназије стручно усавр-
шавање започео на Рударско геолошком факултету и Београду, а окончао у Тузли. Прве кошаркашке кораке начинио је у млађим категоријама Слоге, као припадник генерације која је након титуле шампиона Србије у јакој конкуренцији успела да се пласира међу три најбоље у Југославији. После краће играчке каријере у тузланском Јединству Мики се посветио тренерском позиву и започео импозантну тренерску каријеру. Као тренер Јединства остварио је изузетне успехе, а након две узастопне шампионске титуле и Купа Југославије потврдио да је његов тим најбољи у Европи. О кратком излету у мушку кошарку сведочи једна сезона у тузласнкој Слободи која је, под њего-
вим руководством, успела да се одржи у најелитнијем домаћем такмичењу. Колико је Мики био успешан као селектор и помоћник селектора женске репрезентације Југославије сведочи бронзана медаља са Универзијаде у Кобеу и сребрне освојене на Олимпијади у Сеулу и светском првенству кошаркашица у Малезија. Круном тренерске каријере оцењује се низ успешних сезона у елитном кошаркашком такмичењу Шпаније, као најквалитетнијем клупском такмичењу у Европи. Најбоља потврда огледа се у податку да је са екипом Дорна Годела из Валенсије освајао титулу првака Шпаније пет пута заредом, у периоду између 1991. и 1995. године, Куп Шпаније четири пута, а два пута ти-
тулу првака Европе. О супериорности тима који је створио најбоље сведочи титула првака света у Бразилу до које је дошао без иједног пораза. Серија успеха настављена је са екипом Памеса из Валенсије са којом је освојио Куп краља, а након вицешампионске титуле купа Европе наставио рад као саветник и допринео освајању Улеб купа. У кошаркашким клубовима Вуковић је познат као прави пример патриоте, педагога и промотера правих спортских вредности који је делом и ликом подстакао и надахнуо бројне успешне и познате спортисте и спортске стручњаке. Мики је остао запамћен по спремности да богато искуство и велико знање подели са оним који имају жељу да са њим сарађују, а младим ге-
нерацијама као пример како се бављење спортом и неговањем спортских вредности постаје успешан стручњак и човек. У Краљеву се значајним оцењује податак да је увек, и свуда, са поносом истицао своје порекло, али и да је имао значајног удела за опстанак Слоге у пролигашком такмичењу Југославије у време кад се сматрало једним од најквалитетнијих у Европи. Поред свих лепих речи изречених о њему као човеку, тренеру и спортском раднику остаће неизбрисива чињеница да је рано постао, а до краја живота остао, највећи господин југословенске кошарке. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
27
Почели радови на поправци моста преко Мораве
МАГАЗИН 505
25.7.2021.
ГОДИНУ ДАНА НАДЕ
28
О
д кад је пре годину дана мост преко Мораве између Грдице и Опланића затворен за саобраћај, након што је у време обилних поплава нанос велике количине различитог материјала трајно оштетио два носећа стуба, мештани села са леве стране реке принуђени су да до града у једном смеру путују десетак километара дуже. Велике проблеме имали су и власници пољопривредних имања на десној обали реке, посебно у време јесењих радова прошле и пролећних ове године, због чега су с времена на време уклањали препреке и на сопствени ризик прелазили преко моста. Иако су буџетом за ову годину планирана знатна средства за поправку моста почетак радова је одлаган из непознатих разлога, а добар део саобраћаја преусмерен преко моста између Адрана и Опланића неколико километара узводно. Како ни један ни други нису пројектовани за саобраћај тешких камиона, који нико није ни покушао да контролише, све извеснијим се чинило очекивање да ће бити нарушена стабилност и обустављен саобраћај. Кад се и то догодило, а незадовољство мештана почело да добија на интензитету, отпочели су дуго очекивани радови на мосту који је затворен за саобраћај пре годину дана. Колико ће трајати, и кави ће бити крајњи ефекти, то у овом тренутку још нико није у спреман да потврди.
29
30
МАГАЗИН 505 25.7.2021.
31
32
МАГАЗИН 505 25.7.2021.
33
34
МАГАЗИН 505 25.7.2021.
35
36
МАГАЗИН 505 25.7.2021.
37
38
МАГАЗИН 505 25.7.2021.
39
40
Др Драган Косић
МАГАЗИН 505 25.7.2021.
Четврт века краљевачког макетарства
ХОБИ ДУБОКИХ КОРЕНА - Темеље краљевачког макетарства поставио пуковник Стеван Драгојевић који је са групом ентузијаста основао Макетарски клуб „Спинер“. – „Спинер куп“ такмичење са најдужом традицијом у земљи. – На такмичењу сваке године између две и три стотине макета. – Изостало разумевање и финансијска подршка локалне самоуправе. - Макетарски клуб „Спинер“ један од оснивача Макетарског савеза Србије који окупља клубове из Панчева, Сенте, Ужица, Чачка и Новог Сада. - Од десет регистрованих на територији Србије седам су чланови Савеза и учествују на једном од три до девет такмичења која се организују током године. - Макетарство ће опстати и поред свих проблема који спутавају његов развој, понајвише због нових људи који се у овој области генеришу сваког дана
41
25.7.2021.
МАГАЗИН 505
42
Н
ије необично да деца по угледу на родитеље крену истим путем било да је то избор занимања, спорта или било какве друге активности, а да има и супротних примера сведочи др Драган Косић који је макетарство као хоби изабрао захваљујући сину Бојану. Било је то средином последње деценије прошлог века кад је при Дому Војске у Краљеву основан Макетарски клуб „“Спинер, а др Косић пожелео да тинејџера усмери ка до тада у овој средини непознатим креативним активностима. Колико је избор био добар сведочи одушевљење и једног и другог, посебно Бојана који је до поласка на факултет израдио велики број квалитетних макета о чему најбоље сведочи податак да је три пута био првак Југославије у категори-
ји кадета а окитио се и вицешампионском титулом на европском првенству макетара у Мађарској. Потпуна посвећеност макетарству допринела је да др Косић постане председник Макетарског клуба „Спинер“, касније и Макетарског савеза Србије, са великом жељом да унапређује и промовише посебно креативан хоби, а мотивише што већ број најмлађих да му се посвете и дају што већи допринос. Деценије искуства у овој области основа су за потврду да код најмлађих, пионира, јуниора и кадета, преовладава склоност према различитим летелицама новијег датума, а да са стасавањем расте интересовање за макете које имају историјски значај, теже се раде или се теже долази до потреб-
не документације. Колико се сфере интересовања разликују сведочи склоност др Косића према камионима, можда и због тога што је ово мање заступљена област макетарства. Професионалне обавезе, рад у клубу и Макетарском савезу, ограничили су лепезу израђених макета на тек неколико камиона, па се приближавање краја радног века сматра добрим поводом за жељу да се ускоро интензивирају активности у овој области. Најзаслужнијим за постављање темеља краљевачком макетарству сматра се пуковник Стеван Драгојевић који је са групом ентузијаста основао Макетарски клуб „Спинер“. Они који су остали иза њега, и наставили пут који је трасирао, одали су му почаст организацијом традиционалног такмичења
макетара које носи његово име. За титулу најбољег надмећу се аутори макета подељених у две категорије, авиона и историјских минијатура које обухватају возила, тенкове, артиљеријска оруђа и све остало. - Клуб је од почетка био окренут раду са младима, а сновни мотив је било дружење и развијање другарског односа. Жеља нам је од почетка била да младе научимо техничкој култури и отргнемо их од нуз ефеката модерне цивилизације. „Спинер“ је одлично пословао тако да смо од 2002. до 2004. године, док смо били под патронатом Ваздухопловног савеза Југославије, освајали прва места у категоријама јуниора и сениора. Ситуација у клубу се компликује кад млади такмичар оде на студије, јер
се због обавеза и новог посла тешко враћа, али смо увек фабриковали нове чланове који су такође постизали добре резултате. Алекса Викторовић је два или три пута био првак Југославије а Душко Тановић четири пута заредом, сада већ под капом Макетарског савеза Србије јер нам је Ваздухопловни савез Србије 2005. године окренуо леђа и није више желео да такмичење буде под његовим патронатом, каже др Косић. Колико појединачни импресивним се оцењују и резултати клуба који је од 1999. године, као једини у земљи, успео да у континуитету организује двадесет два „Спинер купа“. Први пут је то било само неколико дана пре почетка НАТО агресије, а у клубу верују да ће, уколико се на путу не испречи непо-
вољна епидемиолошка ситуација, бити организован двадесет трећи пут. О успеху клуба најбоље сведочи податак да су други такву манифестацију успели да организују највише четрнаест пута. Четврт века од оснивања клуба сведочи да макетари припадају посебној врсти дружељубивих и гостољубивих људи што је видљиво на сваком од њихових сусрета, на такмичењима или другим манифестацијама. Добра потврда је спремност да искуства стечена упорним радом поделе са другима, али и одсуству жеље да се жале ни у тренуцима кад процене да су на неком од такмичења оштећени. У прилог томе иде чињеница да се број примедби на суђење у тако дугом периоду може избројити на прсте једне руке.
43
25.7.2021.
МАГАЗИН 505
44
О угледу који међу макетарима ужива „Спинер куп“ сведочи податак да се сваке године за такмичење пријави између две и три стотине макета. На број пријављених за прошлогодишње није значајније могла да утиче ни епидемија корона вируса о чему најбоље сведочи податак да је пријављено више од две стотине радова. Од свих у земљи масовније је једино такмичење у Београду, понајвише због великог броја самосталних макетара који нису чланови ниједног клуба. Организатори са посебним поносом истичу примере учесника који спремају макете специјално за такмичење у Краљеву. О озбиљности са којом се приступа организацији сваког најбоље сведочи екипа ентузијаста укључених у организацију. Међу њима су припад-
ник Војске Србије Иван Милојевић, познат по изузетно прецизно направљеним макетама и ангажовању у техничким пословима клуба. Раме уз раме са њим су Небојша Мирковић, Сретенка Ђурић, Бранко Грбић, Петар Лековић, Владан Максимовић, Горан Суша и други. Значајним се оцењује и допринос Милоша и Марка Радичевића из Бродомоделарског клуба „Кормило“ који изузетним моделима бродова изложби дају посебан визуелни ефекат. Макетарски клуб „Спинер“ је један од оснивача Макетарског савеза Србије који окупља клубове из Панчева, Сенте, Ужица, Чачка и Новог Сада. Од десет регистрованих на територији Србије седам су чланови Савеза и учествују на једном од три до девет
такмичења која се организују током године. У периоду између 2005. и 2012. организовано је по девет годишње, што се сматра изузетним за земљу величине Србије, а основни разлог што је последњих неколико година број смањен на три до четири огледа се у потврди да локалне самоуправе немају довољно спремности да средствима буџета финансирају овај вид активности грађана. У то су најбоље могли да се увере у „Спинеру“ који три године заредом није добио ни динара из градске касе, па куп опстајава захваљујући разумевању појединаца добре воље. У таквим околностима значајном се оцењује сарадња са Туристичком организацијом Краљева и помоћ при обезбеђењу статуе популарног Милутина
која се, уместо пехара, додељује победницима у свим категоријама. А да се „Спинер куп“ не сведе само на оцењивање макета сведочи настојање организатора да учеснике упозна са историјом крааљевачког краја и организује посете локалитетима значајним за историју. Такмичења макетара организују се по правилима које је национални савез преузео од међународне организације која је прецизно дефинисала категорије и однос величина сваког модела. Размера се сматра једним од значајних фактора при оцељивању, а ма колико се чинило да су модели мањих димензија тежи за израду код већих има знатно више делова што процес рада чини знатно компликованијим.
Правилима о организацији такмичења прецизирано је да једна макета може бити пријављена за било које такмичење у земљи, али само једном у току године. Уз то такмичарима је омогућено да се надмећу у свим категоријама, али само са две макете, а да строга правила буду испоштована помаже евиденција о учешћу на такмичењима. О квалитету израде и детаљима који најчешће одређују победника одлучују судије међу којима су макетари са највећим искуством и златним медаљама са великог броја такмичења. Евиденција о таквима води се у Макетарском савезу Србије, а организаторима се препушта да са тог списка изаберу оне за које процене да ће на најбољи начин оценити домете уче-
сника такмичења. Уобичајено је да, уз два гостујућа, у трочлану екипу за оцењивање буде укључен и један од домаћих судија, под условом да нема сопствену макету у категорији у којој оцењује домете осталих. - „Спинер“ је постизао изузетне резултате на такмичењима под патронатом Макетарског савеза, који је основан 2008. а почео да ради мало касније, а награде су се последњих година углавном освајале у категорији историјских минијатура у којој су неприкосновени истакнути чланови нашег клуба Зоран Нешић и Ненад Јовић. Јовић је две године био државни првак, а Нешић годинама најбољи у категорији историјских минијатура са надалеко чувеним диорамама које у категорији сениора освајају прва ме-
45
25.7.2021.
МАГАЗИН 505
46
ста, каже др Косић. За разлику од ране фазе развоја макетарства ситуација је сада знатно повољнија због могућности набавке делова и опреме неопходне за рад. Првих година прилику за то је пружала само једна продавница у Београду, а монопол на тржишту одлучујуће утицао на високе цене и неприступачност великом броју макетара, посебно почетника. Иако их у последње време има више делови за највећи број квалитетних макета и даље се набављају у иностранству, најчешће у време значајних такмичења која се организују у различитим земљама. Краљевачки макетари су оријентисани према Мађарској, у којој се одржава једно од три
највећа европска такмичења, а посебне повољности пружа макетарски бувљак са широком понудом свега што постоји на тржишту. Макетарско искуство сведочи да је за израду квалитетне макете неопходно између тридесет и педесет сати рада, за оне врхунског квалитета и више. То је само један од показатаље колико је макетарство непрофитабилан хоби у коме се напоран рад компензира задовољством након окончања последње операције. Ма колико би се лаику чинило како макете истог модела треба да буду што је могуће сличније искуство сведочи да се по правилу разликују, а најбоља потврда су такмичења макета истих
модела. Др Косић указује на изложбу на којој је један аутор изложио више од сто макета истог модела популарног авиона МИГ21, или авио митинг у Батајници са више од тридесет макета истог авиона. Позната су такмичења посвећена појединим типовима авиона, „месершмит“, „фантом“ и други. И поред евидентног напретка српски макетари каскају за колегама из иниостранства, посебно онима из Средње Европе, понајвише због материјалне ситуације и трошкова неопходних за израду сваке макете. - Економија је врло јасна, а кад се све узме у обзир наши макетари постижу солидне резултате, посебно на такмичењу у Мађарској где су
појединачни успеси сваке године све већи, а јаз између макетара из дугих делова Европе све мањи, иако евидентно још постоји, каже др Косић. Посебно значајним у макетарству оцењује се завршна обрада и бојење које, сем осећаја за употребу одговарајуће нијансе, подразумева и довољан степен прецизности, поготово код макета најмањих димензија, а поступак се сматра окончаним кад се макета употпуни ознакама какве је модел имао у време док је био у оперативној употреби. Иако је макетарство хоби који се по много чему разликује од других, пре свега у напорном раду, стрпљењу и прецизности, радује податак да међу
младима не јењава интересовање за њега. Мада по који пут кочница буду изазови животног окружења, и повољности које пружају савремене технологије, извесно је да не треба стрепети за будућност макетарства које је у Краљеву, са традицијом дужом од четврт века, пустило дубоке корене. Прилика за потврду овог става је и двадесет трећи по реду „Спинер куп“ у првој суботи октобра за који се макетари припремају озбиљно као и свих двадесет два до сада. Дугогодишња традиција је довољан разлог да учесници добро знају за потребу да најновије макете пријаве на време, а добрим начином за то оцењени су видови комуникације путем друштвених мрежа.
У „Спинеру“ су уверени да ће, и поред неразумевања локалне самоуправе при додели средстава којима се субвенционира реализација пројеката удружења грађана, овогодишњи куп бити организован на завидном нивоу. Још више да ће макетарство опстати и поред свих проблема који спутавају његов развој, понајвише због нових људи који се у овој области генеришу сваког дана. Добру основу пружа индустрија производње делова за велики број различитих модела која, поред постојећих, увек настоји да тржишту понуди нешто ново и довољно атрактивно. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
47
48
Владимир Јовановић
МАГАЗИН 505 25.7.2021.
Седам деценија позоришнг живота у Краљеву: Владимир Јовановић (2)
СВУДА ПОЂИ, КУЋИ ДОЂИ - Са три државне академије, у Београду, Новом Саду и Митровици, и више приватних годишње изађе најмање седамдесет нових глумаца. - Од тренутка кад је Краљевачко позориште кренуло путем професионализације нагло је порасло интересовање за глумачка занимања. – У последњих неколико година петнаестак Краљевчана завршили одговарајуће академије, или су при крају студија. – Глумачке трупе једини начин да млад глумац опстане и да му буде решено егзистенцијално питање. - Неповољна ситуација каква је данас не може да траје вечито. - Краљевачко позориште је представом „Плеј Андрић“ направило огроман репертоарски искорак. - Публика на позориште гледа као вентил и неку врсту разоноде, а оно не треба да буде разонода него сучељавање, преиспитивање, сазнавање. - Дистанцирање од позоришта би направило ненадокнадиву празнину у животу. - Глума је изазован, али тежак, посао који захтева пуно одрицања, несебичности, љубави, страсти
49
50
МАГАЗИН 505 25.7.2021.
С
тудије глуме подразумевају много читања дела најразноврснијих аутора, од класичних до савремених, а иако Шекспир, Молијер, Морожек, Симовић и други представљају само део обавезне литературе најозбиљнијим се, током припреме представе „Плеј Андрић“, учинио српски нобеловац. Такав утисак има студент глуме на Факултету уметности Владимир Јовановић. Након успешно завршене треће године студија ово лето је протекло у припреми представе „Краљевство јоргована“, по истоименом тексту Горане Баланчевић, чија се премијера на сцени Краљевачког позоришта очекује почетком октобра. У рад је укључена претежно екипа младих глумаца којима се у овом позоришту годинама уназад поклања посебна пажња. Последња година студија прилика је за размишљање о дипломској представи што је, чини се, главна преокупација свих дванаест студената којима је препуштено да сами изаберу текст, редитеља и све који могу да допринесу како би била што успешнија. Подела би требало да пружи довољно простора сваком од њих да покаже шта је научио током студија, а трагање за адекватним текстом води ка размишљању о реализацији две различите представе у којима би било ангажовано по шест учесника. Од тренутка кад је Србија приступила реализацији основних студија по Болоњској конвенцији у различитим занимањима је све израженија потреба за кадровима са звањем мастера које омогућава да дипломирани аудио визуелни уметник – глумац у случају сталног запослења добије тек три хиљаде динара додатка на плату која се иначе сматра мизерном. До тог звања води још једна година озбиљног и напорног рада ма колико је стално запослење, поготово за младе
глумце, на све дужем штапу. То је и разлог да се сва размишљања о сталном послу потисну у други план, а сва пажња усмери на завршетак студија. Краљевачко позориште се последњих неколико година профилисало као једно од ретких на широком простору земље која поклањају посебну пажњу представама за најмлађе гледаоце. Најбоља потврда су „Ивица и Марица“, „Чаробњак из Оза“, „Ружно паче“, „Меца и деца“ и две награде Мали Јоаким на Фестивалу представа за децу у органиазацији Заједнице професионалних позоришта Србије. Учешће у некима од њих, али и радионицама посвећеним луткарству, повод је за посебну врсту интересовања. - То је можда пут којим бих се усудио да кренем. Бугари су најбољи луткари на Балкану, а у Бугарској постоји посебна луткарска академија, па сам размишљао да се током годину дана мастер студија посветим овом виду изражавања, тим пре што је Нови Сад неостварена жеља, а сигуран сам да у Митровицу нећу. Мислим да ситуација у земљи, и у граду, није на завидном нивоу поготово што сваке године, због хиперпродукције, са три државне академије, у Београду, Новом Саду и Митровици, и приватни којих не знам ни колико је изађе најмање седамдесет глумаца, а у позориштима дефинитино нема места за све. Одговор на такву ситуацију је полако враћање ономе што је било на почетку, а то су глумачке трупе. У овом систему, оваквом начину функционисања и прерасподели, то је једини начин да млад глумац опстане и да му буде решено егзистенцијално питање – каже Јовановић. Од тренутка кад је Краљевачко позориште кренуло путем професионализације нагло је порасло инте-
ресовање за глумачка занимања, а најбоља потврда је петнаестак младих који су у последњих неколико година завршили одговарајуће академије, или су при крају студија. Истраживање које је вршио МагазИН потврђује како сви имају амбицију да оставе дубљи траг у локалном позоришту. Незгода је у томе што ни оно не може битније да утиче на промену ситуације. Због тога највећи број дипломираних глумаца, са њима и Владимир Јовановић, размишља о самоорганизовању у глумачке трупе, писању пројекта и конкурисању за доделу средстава неопходних за њихову реализацију. Оно што их још одржава је оптимизам и уверење да неповољна ситуација каква је данас не може да траје вечито. Да је тако он би, а и други, одавно дигли руке од свега и посветили се неком профитабилнијем послу. Оптимизам је нешто што краси свих петнаесторо уверених да су једини који у наредном периоду могу нешто значајно да ураде на овом плану. Иако су свесни ситуације у коју је запала професија и даље су присутна различита мишљења о путевима и начинима да се из ње изађе. - То су мање више техничке ствари, да ли радити ову или ону представу, да ли се бавити позориштем за децу, да ли радити представе за одрасле и са колико глумаца. Свесни смо стања у коме се налазимо као и да смо током четири године на факултету, и поред свих невоља, прилично заштићени. Права борба креће након завршетка студија, а ја желим да верујем у бољу будућност и не желим да одустанем јер позориште, упркос свему, мора да настави да живи – каже Јовановић. Један од начина да се дође до било каквог посла су повремени кастинзи преко агенција које настоје да задовоље захтеве редитеља за одређеним типом тумача улога. Међу онима који су кренули овим
51
52
МАГАЗИН 505 25.7.2021.
53
25.7.2021.
МАГАЗИН 505
54
путем био је и Јовановић коме се није посрећило да добије улогу у серијалу Војна академија и једном играном филму. И поред неуспеха учешће је нешто што провоцира у позитивном смислу и даје нову покретачку снагу при сваком следећем покушају. Студентски филм у режији Јоване Аврамовић је ново корисно искуство поготово након сазнања да на факултету овом начину изражавања није посвећивана посебна пажња. Наговештај да би такав предмет на академији у Митровици могао да буде уведен већ од наредне године мала је утеха бројним Краљевчанима који су завршавали студије, или их завршавају. Након смене генерација стални ансамбл позоришта чине тек неколико глумаца средње генерације са богатим искуством, а по потреби га допуњавају млађи међу којима и они који праве прве професионалне кораке у овој области. Млађи су јединствени у оцени да су подједнако потребни једни другима што на најбољи начин потврђује неколико последњих представа са репертоара позоришта, а да је ситуација у култури боља, па да позориште има двадесетак запослених глумаца различите старосне доби, и репертоар би био разноврснији. Овако је тренутни састав одлучујући фактор при креирању репертоара који се, у складу са познавањем прилика, оцењује мање или више добрим. Свака од представа са репертоара подложна је оцени како широке тако и стручне јавности, а према онима из других позоришта упућени су и погледи колега који, док прате ситуацију у тим срединама, покушавају да изврше адекватна поређења. Озбиљнији поглед потврђује да је Краљевачко позориште представом „Плеј Андрић“ направило огроман репертоарски искорак и да иде узлазном путањом. Отуда уверење да би требало радити на више сличних, не само због праћења нових форми него да би позориште понудило публици нешто другачије од уобичајеног. Пред вечитом дилемом да ли правити представе по укусу публике или жирија на неком од фестивала нема
конкретног одговора, а пракса показује да највећи број позоришта, у зависности од тренутка, не одбацује ни једну ни другу опцију. - Немам одговор како би то могло да се реши. Публика на позориште гледа као вентил и неку врсту разоноде, а оно не треба да буде разонода него сучељавање, преиспитивање, сазнавање. Краљево је мала средина, век представе је кратак, а школоване публике јако мало па углавном једни исти људи долазе у позориште, а вероватно је тако и у другим срединама. У оквиру драмског студија Група Група направили смо фестивал Анфитеатар, и довели пар добрих представа које су имале успех на нивоу целе Србије. Приметно је да су у публици различити људи од оних који долазе на представе Краљевачког позоришта, људи других схватање и поимања позоришта. У публици има младих, али не у довољној мери, а постали су пробирљиви и зато што им се сервирају свакојаке глупости у које упливавају. Да ли можемо да утичемо на своју генерацију? Наравно, и то је оно што радимо почевши од тога да пресрећемо људе на улици и позивамо их у позориште. По томе је Анфитеатар јако драгоцен – каже Јовановић. За разлику од бројних припадника сличних генерација који прилику за запошљавање и солидну зараду траже у иностранству глумци су хендикепирани највише због непознавања језика, па и они којима се посрећи да добију коју од улога углавном играју епизодне улоге странаца. Понајвише због тога, и везаности за Краљево, ни један од неколицине младих глумаца који су имали храбрости да проговоре о стању на краљевачкој позоришној сцени ни немају превише жеље да оду из свог града јер желе да створе нешто од трајне вредности. Актуелни тренутак обележава неизвесност којој се не види крај, а пре би се рекло да се у блиској будућности неће много шта променити на боље. Ма колико то деловало депримирајуће и разочаравајуће још није довољно јако да пољуља оптимизам оних који верују да би дистанцирање од позори-
шта направило ненадокадиву празнину у животу. Пред Владимиром Јовановићем су још две године студија што се сматра довољно дугим периодом за преиспитивање ставова пре доношења коначне одлуке. До тада наставља да се бави глумачким послом с несмањеном енергијом која надокнађује све што се изгуби у сфери материјалних вредности. - Од љубави се не живи, али мислим да је ово нешто мало јаче, јача је хемија. У овим годинама ми је циљ да радим са што више људи, да не правим паузу и да одржим континуитет, који је јако значајан за развој младог глумца, и упознам што више људи са којима бих размењивао знање и енергију. Држава се полако повлачи из културе, па будућност позоришта видим у различитим независним пројектима. Један од њих би нас петнаестак могли да реализујемо већ од наредне сезоне уколико не буде прилике за заснивање сталног радног односа. Најважнија ствар за сваког младог човека који хоће да се бави овим послом је преиспитивање самог себе и мотива зашто хоће да се бавим њиме. Многи на глуму гледају кроз фоторепортере, камере, телевизијске риалити шоу програме, али она није то. Глума је изазован, али тежак, посао који захтева пуно одрицања, несебичности, љубави, страсти због чега се за глумце не каже џабе како морају да буду мало ћакнути. Није лако, нити ће да буде лакше, а нема ни црвеног тепиха ни рефлектора. Глума је крвав рад који захтева много одрицања и преиспитивања, самоспознаје и ко зна чега још... – каже Јовановић. Изазова је много, различитих идеја још више. Једна настала у Групи Група води ка оснивању алтеративне омладинске сцене као места за све младе који би желели да се баве позориштем без обзира да ли су глумци, редитељи, драматурзи, сценографи, костимографи... У Краљеву их има довољно а, кажу, биће их још више. Највећи број признаје да живи за реализацију те идеје. Т. Радовановић
55
56
МАГАЗИН 505 25.7.2021.
Душан Стојић 1949 - 2021 После дуге болести у Матарушкој Бањи је преминуо новинар, песник и музичар Душан Стојић, дугогодишњи дописник Вечерњих новости, главни и одговорни уредник листа Фабрике вагона Наша фабрика, један од оснивача Жичког духовног сабора Преображење и Књижевног клуба Краљево. У медијским круговима остао је запамћен као добитник Награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе, Новембарске награде Културно-просветне заједнице Краљева и Октобарске награде града Краљева
57
In memoriam: Душан Стојић (1)
МАГАЗИН 505
25.7.2021.
МАГИЧНА ПРИВЛАЧНОСТ ПИСАНЕ РЕЧИ
58
- Интересовање за специфичан вид изражавања писаном речју појавило се још на преласку из основне у средњу школу када је са неколицином другова направио прве руком писане и осликане „Жичке новине“ на четири стране у два примерка. - Новинарство је најлепше ако се напусти на време. - Крајем осамдесетих година прошлог века улога и место новинара су били све сложенији због праћења политичких догађаја којих је у време општејугословенских деоба било све више. - Краљево средином деведесетих међу првима изразило став против Милошевићевог режима, а протесте започели опозициони прваци штрајком глађу у згради Скупштине општине
Душан Стојић
59
Фото: М. Радовановић
60
МАГАЗИН 505 25.7.2021.
Ј
едан од најстаријих активних новинара у Краљеву Душан Стојић новинарством је као професијом почео да се бави крајем шездесетих година прошлог века након изненада прекинутих студија журналистике на београдском Факултету политичких наука. Тог времена данас се сећа по студентским демонстрацијама на којима је 2. јуна 1968. учествовао као средњошколац. Већ следеће године почиње активније бављење занимањем у коме ће остати до краја радног века који још траје, а први кораци везани су за хонорарни рад у „Ибарским новостима“, Радио Краљеву и Радио Врњачкој Бањи која је у то време била препознатљива и веома слушана у већем делу Србије. Чињеница да је више од 40 година активан у овом послу доказује да он не може да се обавља толико дуго ако се не воли. У време када полако размишља о одласку у заслужену пензију о занимању, за које у тешким тренуцима није имао превише речи хвале, каже да је најлепше ако се напусти на време. Стојић га, иако нарушеног здравља, није напустио ни после толико година. Интересовање за специфичан вид изражавања писаном речју појавило се још на преласку из основне у средњу школу када је са неколицином другова направио прве руком писане и осликане „Жичке новине“ на четири стране у два примерка. Поред трчања за лоптом једина разонода генерација вршњака било је читање књига из кога се рађала љубав према писању поезије која је све више привлачила средњошколца. Из тог периода потичу прве песме и учешће на књижевним вечерима са познатим краљевачким песником Љубишом Мишићем. Иако су студије журналистике трајале кратко Стојић и данас са поносом прича о одличним оценама, деветкама и десеткама, из најтежих предмета. Мало неозбиљност и пропуштени испитни рокови, а мало активније бављење новинарством које тражи пот-
пуну посвећеност у дужем периоду, одвајали су га од студија. Да боравак у Београду није био узалудан потврђује податак да је током њега савладао стенографију у то време неопходну за бављење новинарским послом. Није тада још било разноврсних справица за снимање, магнетофона, диктафона, телефакса и сличног, а о интернету нису могли да размишљају ни највећи оптимисти. Они мало вичнији стенографији успевали су да на терену запишу већу количину података, преточе их у текстове и издиктирају дежурном у редакцији који је чекао у договорено време. Познавање стенографије било је одлучујуће при запошљавању у „Фабрици вагона“ 1973. године, а основни задатак било је записивање свега што се дешавало на седницама Радничког савета, колегијума директора и других органа овог предузећа. Сваки иоле значајнији колектив је у то време имао средство информисања, а „Фабрика вагона“ лист „Наша фабрика“ који је након песника Богдана Мрвоша уређивао Милан Пантовић. - Упознавао сам живот у фабрици, а уз Пантовића учио занат и почео да уређујем омладинске билтене. „Фабрика вагона“ је расла и развијала се, а пред крај седамдесетих година имала око 5.000 радника. Када је почетком осамдесетих Пантовић отишао у Бихаћ, и остао у Босни, преузео сам обавезу да уређујем новине. Штампали смо 5.000 примерака, а „Наша фабрика“ се пажљиво читала и у граду. Кад смо примили првог новинара са дипломом Факултета политичких наука Кату Јовановић формирали смо редакцију у којој је уз нас био Стојан Петковић који се зналачки бавио карикатуром. Интересовао га је и спорт, па је цртао карикатуре, уређивао спортску страну, писао и неке друге извештаје тако да је „Наша фабрика“ добила физиономију правих новина – прича Стојић. Бележили су новинари фабричког листа историју предузећа, завирива-
ли у сваки кутак огромног фабричког комплекса и познавали сваког од скоро пет хиљада запослених. Знали су где се шта производило, присуствовали седницама органа утправљања, колегијума, радничког савета, синдиката и за нека друга времена чували оно што се дешавало у сваком од њих. Историја Фабрике вагона представља неизоставни део историје Краљева, па је у том смислу и значајан рад оних који су је помно бележили и у сваком тренутку знали колика је производња вагона, друмских возила, приколица, полуприколица, дампера... Производили су се у Фабрици вагона, по лиценци аустријске фирме „Кука“, специјални камиони за превоз смећа опремљени пресама за сабијање и паковање, а приколице и полуприколице у сарадњи са италијанском фабриком „Калабрезе“. Осим друмских и шинских возила свих врста инжењери „Фабрике вагона“ пројектовали су, а радници направили, у Европи јединствен двадесетчетвороосовински вагон за превоз специјалних терета. Из Краљева је на различита тржишта годишње одлазило за данашње прилике невероватних 1.100 теретних вагона, а производња тако организована да је пред крај године из фабричког круга излазило и 30 вагона дневно. Фабрика је имала и посебно квалитетан програм процесне опреме који су чинили специјални резервоари и цистерне. - Пратили смо колико је чега направљено од уговарања и набавке материјала до финализације, контроле квалитета и фарбања. Фабрици је придружена ливница која је као засебан погон функционисала у Чибуковцу, а „Термопластика“ је производила клима уређаје и индустријску пластику. Програм „Фабрике вагона“ је био разноврстан, а југословенско тржиште било преуско па су се извозили претежно вагони. Југословенске железнице нису могле да апсорбују 1.000 вагона годишње, а није било ни
61
25.7.2021.
МАГАЗИН 505
62
потребе, па су се извозили на афричко тржиште, Индонезију, Индију, Совјетски савез, Бразил у коме су наши инжењери по домаћој технологији пројектовали сличну фабрику – прича Стојић. Са све већом производњом расле су и амбиције новинара, па је лист уместо једном излазио два пута месечно, а информисање допуњавано дневним билтенима штампаним у штампарији. Све више посла за троје људи било је довољан повод за пријем у стални радни однос још два новинара и секретара редакције са задатком да врши и корекцију свега што је написано. Због велике жеље да буду што актуелнији поред споровозних тема у листу су се појављивале и информације од само дан пре него што би се по један примерак нашао пред сваким од великог броја радника. И ма колико да се из данашње пер-
спективе чини да лист једног предузећа какво је у то време била „Фабрика вагона“ треба да објављује хвалоспеве, и велича руководство, није било необично да се на његовим страницама појаве озбиљни критички текстови који су указивали на одређене проблеме. Рад свих органа предузећа пратила је изузетно развијена радничка контрола са циљем да спречи евентуалне неправилности, од оних најситнијих до крупних које би у значајној мери могле да утичу на пословање. У време када је пословање модернизовано увођењем великих компјутерских система пре формирања посебног сектора требало се одлучити за један од два водећа произвођача потребне опреме, ИБМ или Ханивел. И управо у таквим ситуацијама радничко самоуправљање је показивало сву парадоксалност постојања, јер се и при опредељивању за куповину врхунске
технологије одлучивало на зборовима радника. Без трунке омаловажавања и најбезначајнијег радника у систему пословања у данашње време је тешко поверовати да су они могли да надгласају руководство при доношењу значајних одлука за будућност предузећа. Све то помно су бележили хроничари дешавања у „Фабрици вагона“ са посебним освртом на активност радничког савета и синдиката. У време једнопартијског система одлучујућа је била реч партије која је била присутна у свим организационим јединицама предузећа. Иако је у органима управљања, синдикатима и другим, било припадника свих структура, инжењера, економиста и других стручњака, одлучујућа је, због бројности, увек била улога мајстора који су редовно долазили на зборове на којима се одлучивало између осталог и о платама. - Имали смо добре плате. Осамде-
сетих година кад смо правили вагоне за Ирак као главни уредник листа у једном тренутку кажем да толико пара не смем да примим јер је много, па без трунке демагогије након сазнања да толико нисам очекивао, помислим да вратим пола плате. Чак и ако вратим пола остаје ми више од осталих који су били задовољни износом, а и чињеницом да су плате исплаћиване редовно – каже Стојић. Пред крај осамдесетих година у јеку друштвених промена на просторима Југославије назирала се криза, па су сви који су гледали мало даље настојали да обезбеде сигурнију егзистенцију. Сем тога сан сваког новинара, који је силом прилика везан за информисање у неком предузећу, био је да постане члан значајније медијске куће. И за време проведено у „Фабрици вагона“ Душан Стојић је сарађивао са „Вечерњим новостима“, а како се сталном дописнику
из Краљева приближавао одлазак у пензију све више се јављала потреба за адекватном заменом, провереним и поузданим новинарем са довољном количином искуства коме се може веровати - Ситуација у држави је била све озбиљнија, а политика била све доминантнија, тако да су теме из живота, привреде и приче о обичним малим људима потиснуте у други план. „Новости“ нису имале дописнике у сваком граду, па сам као дописник из Краљева покривао простор од Врњачке Бање, преко Рашке и Новог Пазара, до Тутина и Сјенице где су се дешавале многе за редакцију интересантне ствари. Посао је био све захтевнији, а технологија још није била толико развијена, па се углавном комуницирало телефонима, а текствови и фотографије до Београда путовали аутобусом. Тутне се возачу нека кинта, ови из
редакције пошаљу курира на аутобуску станицу и текст сутра буде у новинама. Улога и место новинара су били све сложенији јер смо понајвише морали да пратимо политичке догађаје којих је у време општејугословенских деоба било све више. И на локалном нивоу је мноштво партија све до 1996. године кад су почели протести. Краљево је било у то време међу првима које је изразило став против Милошевићевог режима, а протесте започели Миле Корићанац и Марко Петровић штрајком глађу у згради Скупштине општине. Протести су се од половине новембра преселили на трг у центру града и трајали све до „лекс специјалиса“ када је у фебруару следеће године Слободан Милошевић признао да у Србији постоји опозиција, а у Краљеву први опозициони председник општине постао др Радослав Јовић. Т. Радовановић
63
64
МАГАЗИН 505 25.7.2021.
На репертоару Биоскопа “Кварт” Свемирски баскет: Ново наслеђе
Трансформацијско путовање у филму „Свемирски баскет: Ново наслеђе“ открива колико су далеко неки родитељи спремни да иду како би се повезали са својом децом. ЛеБрон и његов син Дом заробљени су у дигиталном простору, па ЛеБрон мора да их одведе кући на сигурно, водећи са собом и Багса, Лолу и целу банду ноторно недисциплинованих цртаних јунака. У филму се појављују и многе професионалне кошаркашке звезде у улогама у којима до сада нису виђене. Акциону авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, којој недостаје пет минута да би трајала пуна два сата, Маколм Д. Ли је режирао према сценарију који су написали Џоел Тејлор, Тони Ритенмајер и Кинан Куглер. Главне улоге тумаче Дон Чидл, Крис Дејвис, Сонека Мартин Грин и Седрик Џое, а филм се до 28. јула приказује у термину од 18 сати.
Г.И. Џое: Змијске Очи
Након што је спасио живот наследнику, трдоглави самотњак Г.И. Јое – Змијске Очи, примљен је у древни јапански клан Арашикаге. По доласку у Јапан, Арашикаге уче Змијске Очи тајнама нинџа ратника, али му пружају и нешто за чиме је дуго жудео, ту је нашао и свој дом. Међутим, када тајне из његове прошлости буду откривене, Змијске Очи ће морати да прође испит савезништва и части, чак иако то значи губитак поверења оних њему најближих. Акциону авантуру у 2Д формату, чије трајање за минут премашује два сата, Роберт Швенке је режирао према сценарију који су написали Иван Спилиотопулос, Џое Шарпнел и Ана Вотерхаус, а водеће улоге тумаче Хенти Голдинг, Ендрју Коџи, Самара Вивинг, Урсула Корберо и Питер Минсах. Филм се приказује данас у пројекцијама које почињу у 20м15 и 22,30 а од сутра до 28. јула у 20,15.
Сенка шпијуна
Радња филма смештена је у време Хладног рата, а заснива се на истинитој причи о британском пословном човеку Гревилу Винију који је, због честих путовања, постао занимљив британској тајној обавештајној служби МИ6 која га је потом регрутовала у једног од курира за најтајније информације. Вини је склопио тајно и опасно партнерство са совјетским чиновником Олегом Пенковскијем како би дошао до тајних информација потребних да се спречи нуклеарни рат и смири кубанска ракетна криза. Драмски трилер у 2Д формату траје тачно сто једанаест минута, а Доминик Кук га је режирао према сценарију Тома О Конора. Водеће улоге тумаче Диминик Камбербач, Мераб Нинидзе, Рејчел Броснахан, Џеси Бакли и Ангус Рајт, а прикзује се до 28. јула у пројекцијама које почињу 22,30.
65
МАГАЗИН 505
25.7.2021.
Филмови које смо гледали - 1963.
66
67
МАГАЗИН 505
25.7.2021.
Набављају све више кад је Србима -
68
Ако је лојалан врхушке „подрепник,, од директора, постаће – „саветник“!
Добрица Кобрица
ЧАКАНОВИЋ
е црквених звона; „одзвонило“! Са мачем смо статус решавали; ал’ главом га нисмо сачували!
У Србији, постоје легалне мреже; и непознат број – илегалних!?
69
МАГАЗИН 505
25.7.2021.
www.minjina-kuhinjica.com
70
Из Мињине кухињице
ЈАФА ЧИЗКЕЈК Основа од кекса: 120 г маслаца/маргарина 100 г шећера у праху 300 г млевене плазме 120 мл газираног сока од поморанџе
Чиз фил: 550 г крем сира 180 г шећера у праху 2 кашике сока од лимуна 250 мл слатке павлаке 1 кесица желатина + 50 мл хладне воде 70 г чоко комадићи
Прелив: 300 мл сока од поморанџе 125 г шећера 1 кесица желатина
И још треба: 9 јафа кекса сок за умакање кекса Основа од кекса: Измиксајте маслац и шећер у праху. Додајте млевену плазму и још мало измиксајте. Сипајте сок, промешајте и смесу изручите у калуп величине 22 цм. Из-
равнајте, па преко сложите јафа кекс претходно умочен у сок. Оставите у фрижидер да се хлади док припремате фил. Чиз фил: Желатин прелијте са 50 мл хладне воде и оставите да набубри. Крем сир и шећер у праху сипајте у суд и миксером кратко умутите. Додајте слатку павлаку и све заједно измиксајте. Набубрели желатин загрејте у микроталасној на 4-5 секунди. Ако немате микроталасну, загрејте на рингли, али пазите да не ври. У желатин сипајте 2-3 кашике чиз фила, добро промешајте па све сипајте у фил. Измиксајте, па додајте чоко комадиће. Промешајте и изручите преко основе од кекса. Вратите у фрижидер на хлађење. Прелив: Желатин прелијте са 50 мл сока и оставите да набубри. Остатак сока и шећер ставите да проври. Склоните са рингле и додајте набубрели желатин, промешајте и оставите 10-15 минута да се мало прохлади. Ако се створила пена, можете је скинути. Чиз извадите из фрижидера и полако сипајте прелив. Најбоље је да то радите кутлачом. Пажљиво пребаците у фрижидер и оставите најмање на 3-4 сата, да се охлади и стегне. Танким ножем пређите по ивицама калупа и скините обруч или користите ацетатну фолију.
71
72
Раде Тодоровић
МАГАЗИН 505 25.7.2021.
Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Раде Тодоровић (1)
- Фудбалски интернационалац и власник Фудбалског клуба „Кикер“ Раде Тодоровић једини Краљевчанин који је, у дресу Нирнберга, играо у Бундес лиги. - Управа Слоге није желела да има омладинце у највишем рангу такмичења. - Пред пуним стадионом у Нирнбергу против минхенског Бајерна. - Најлепши фудбал са играчима из локалне средине. - После шест месеци каљења у другим клубовима десетак играча способних за наступ у Српској лиги. - Са двадесетак домаћих и само неколико са стране Слога је играла најлепши фудбал у западној групи Српске лиге. - Добар основ да се Слога прошета кроз лигу, пређе у виши ранг такмичења, изгради нов стадион и закуца на врата Европе. - Фудбалски клуб рупа без дна, поготову у нижем рангу лигашког такмичења
Фото: М. Радовановић
ПОГЛЕД ИЗ ДРУГОГ ВАГОНА
73
МАГАЗИН 505
25.7.2021.
П
74
риближавање тренутка кад ће судија дати знак за почетак прве утакмице западне групе Српске лиге, у којој ће током нове сезоне краљевачки лигаш покушати да докаже како је ту доспео стицајем несретних околности, интензивира разговоре о шансама да се докопа Прве лиге Србије. И док су оптимисти готово сигурни да ће се то догодити опрезнији покушавају да, анализом дешавања у ранијем периоду, открију узроке слабијих резултата и укажу на начине који би краљевачким фудбалерима омогућили дугорочнији опстанак у вишем рангу такмичења. Међу такве се сврстава фудбалски интернационалац и власник Фудбалског клуба „Кикер“ Раде Тодоровић, једини Краљевчанин који је, у дресу Нирнберга, играо у Бундес лиги. Пре тога је прошао кроз све структуре краљевачке Слоге, од најмлађих до првог тима, а наставио као функционер са веома високим амбицијама. Фудбалски пут започео је много година раније, у време кад још није било школа фудбала, па су заљубљеници у овај спорт трчали за лоптом свуда где год је било услова за то, неретко и по улицама због чега је морао да буде заустављен саобраћај. Раде није имао ни пуних седам година кад га је, у време турнира на Хигијенском заводу, запазио тренер Младог радника из Грдице и позвао да, као најмлађи, приступи породици која је изнедрила велики број квалитетних играча. Млади радник се годинама сматрао својеврсним предсобљем Слоге, а сви који су променили клуб оставили су дубок траг у новој средини. У такве се сврстао и Тодоровић чији је таленат препознао тренер омладинаца Слоге Драган Јовановић Гацо кад је, после само годину дана фудбалског полетарца у Младом раднику, схватио да је тиму, који претендује на улазак у квалитетну омладинску лигу Југославије, потребан играч овог профила. Да Слога предњачи у неславним рекордима било је видљиво и пред крај осамдесетих година прошлог века кад, као једини од организатора завршног турнира, није успела да се пласира у виши ранг такмичења. Мала је утеха
уверење да је разлог спортска неправда, јер је до циља водио само још један гол. За прво место у групи борили су се још вршњаци крагујевачке Заставе, шабачке Мачве и Рудара из Костолца, а Слога је судбоносни гол примила пред крај утакмице кад је имала два играча мање. Више од три деценије од тада у фудбалским круговима и даље провејава уверење како управа Слоге није желела да има омладинце у највишем рангу такмичења. - Требала нам је победа од три или више голова разлике против Рудара који је повео са један према нула а ми брзо преокренули резултат и повели са четири према један. То је значило да пролазимо, али судија даје црвени картон нашем голману Угреновићу што је за дечји фудбал било ван памети. Десетак минута пре краја и ја сам добио други жути картон, па црвени, тако да смо остали са девет играча. До краја утакмице примили смо сумњив гола, а при резултату четири према један судија није свирао чист пенал у нашу корист. Била је то трагедија и за нас и за тренера а касније смо сазнали, мада не знам да ли је истина, како неки људи из Слоге нису желели да идемо даље. Растурили смо се као екипа, а ја почетком деведеестих заиграо у првом тиму као један од најмлађих дебитаната. Били смо веома талентована генерација. У Врњачкој Бањи смо резултатом пет према један победили неприкосновени Напредак из Крушевца, а да то није било случајно потврдили седам дана касније у Трстенику кад смо и у куп такмичењу били бољи са два гола у мрежи противника. Свима смо ставили до знања да смо најбоља екипа у региону из које су сви играчи куцали на врата првог тима, сећа се Тодоровић као још један од бројних бивших фудбалера који потврђују како је у то време цео град живео за Слогу. Најбоља потврда огледа се у податку да је стадион по правилу био пун, па су најмлађи фудбалери жељно очекивали дан кад ће се наћи у првом тиму. Повољном се оцењује обавеза да тим почне утакмицу са најмање три играча млађа од двадесет једне године, а посебним податак да су најчешће заме-
њивани већ после првог аута. Ма колико такве тренутке доживљавали тешко довољна сатисфакција била је што су се нашли у тиму. Да Слога нема превише среће у квалификацијама за виши ранг такмичења, или останак у лиги, потврђује бараж са Бачким Јарком кад је, по ко зна који пут, била присиљена да се пресели у Српску лигу. Младом играчу коме се смешило чланство у младој репрезентацији Југославије то се није чинило изазовним, па је бели дрес заменио сиво маслинастом униформом Југословенске народне армије. Непосредно пре тога успео је да се упише на факултет у Приштини са жељом да након одслужења војног рока настави студије. Утакмица Слоге против репрезентације Југославије обележена је инцидентом након кога је бунтовном Тодоровићу претило избацивање из клуба. Посебан изазов био је чињеница да су утакмицу гледали еминентни фудбалски стручњаци Слободан Сантрач и Миљан Миљанић, а у Краљево допутовао крем југословенског фудбала. Значај утакмице за локалног лигаша био је довољан за процену како би Тодоровић, иако перспективни репрезентативац, био кориснији у тиму Слоге. Иако је то доживео као изазов посебне врсте разочаравајућим је оцењена одлука тренера Каличанина да га изостави из тима који је почео утакмицу. Прилика је пропуштена на полувремену, а до експлозије незадовољства дошло је у тридесет седмом минуту што је утицало на одлуку да напусти терен и оде у свлачионицу. И поред објективне претње да буде избачен из клуба дошло је до смиривања ситуације, а тренер касније у позитивном смислу одлучујуће утицао на развој каријере. - Отишао сам у Приштину где ме је први човек клуба Миша Албијанић упитао зашто, а ја потврдио како хоћу да будем најбољи. Кад је почео да се смеје обећао сам да ћу се вратити назад ако не будем најбољи, а после само месец дана постао сам најбољи играч овог члана Друге Б лиге. У тешко време 1995. године лига је била јака али смо као први ушли у Другу А, а следеће у
75
25.7.2021.
МАГАЗИН 505
76
Прву, док је Слога остала у Српској лиги. Са позиције шпиц играча прешао сам на везну, па десно крило, а током мењања места одлучујуће су биле брзина и продорност. Из Приштине сам отишао у ОФК Београд, где је било много младих играча, одатле у Рад да би се 1998. године, стицајем околности, вратио у Слогу и са феноменалном екипом играо Другу лигу. Пут ме даље водио у Напредак из Крушевца, па Сутјеску из Никшића где је тренер био бивши играч Радничког и Олимпика из Марсеја Жарко Оларевић. У то време сам имао позив из Обилића али сам изабрао Сутјеску и нисам се покајао, јер сам стекао много пријатеља који су утицали на мој живот и породицу, каже Тодоровић који је интернационалну каријеру отпочео у софијској Славији. И поред примамљиве понуде Партизана избор је пао на Славију, а да се није покајао Тодоровић се уверио у тренутку кад се појавила могућност да постане бугарски држављанин и члан националног тима. Да се то не деси по-
трудио се тренер Нирнберга Аугенталер који је понудио могућност да заигра у Бундес лиги, као једној од четири најбоље у Европи. Круном каријере Тодоровић оцењује деби против минхенског Бајерна на препуном стадиону, а ни петнаестак минута у тиму пред крај утакмице ни пропуштена стопостотна шанса да се изједначи резултат нису могли да умање задовољство због остварења дечачког сна. Након две године Немачкој фудбалски пут је водио у Украјину, па Русију, а иако је могао да игра још дуго породични разлози, и радови на изградњи спортског центра, били су довољан разлог за повратак кући. - Имао сам обавезу, па сам се вратио да као играч и потпредседник клуба помогнем Слоги да се дигне из пепела. Тада због кризе нисмо имали ништа, Слога је играла у Српској лиги а седам кола пред крај требало је да испадне. Потрудили смо се да помогнемо, Слога је остала у лиги па је прво требало да средимо стадион. За председника клуба је изабран Милан Туфег-
џић, који је разумео нас млађе, а за потпредседнике Бобан Дмитровић и ја. На једном састанку у општини добили смо подршку председника др Милоша Бабића, а за тренера довели мог саиграча Горана Драгићевића. Имали смо буџет од триста хиљада динара од којих су сто педесет били трошкови секретара, тренера и економа, а играчи играли за две, четири и осам хиљада динара месечно. Тренирали смо као професионалци, у прва четири кола остварили три победе, а Слога је играла најлепши фудбал. Те године нисмо ушли у Другу лигу, јер је Металац из Горњег Милановца био финансијски јачи, али смо ударили темеље какви се не памте ни у граду ни у фудбалским структурама на западу, јер се појавило нешто ново што нас је красило, каже Тодоровић. Екипа је састављена искључиво од играча из локалне средине, а од великог броја оних који још нису стасали за овај ранг такмичења најбољи послати на каљење у Поповиће и Магнохром. Колико је то био добар потез било је
видљиво после шест месеци кад су ове две екипе изнедриле десетак играча способних за наступ у Српској лиги. Добри познаваоци прилика у овој области склони су да верују како је Слога, са двадесетак домаћих и само неколико са стране, играла најлепши фудбал у западној групи Српске лиге. Колико је то био добар мамац сведочи спремност Зорана Милашиновића да, вођен пре свега локалпатриотизмом, на скупштини обележеној бројним несугласицама преузме обавезу финансирања. Дуг према „Водоводу“, стар тридесет година, процењен је на десет хиљада евра, а заслугом председника општине др Милоша Бабића у потпуности анулиран. Био је то добар основ да се, уз солидан тим појачан најбољим играчем Суперлиге Бобаном Дмитровићем и још тројицом Краљевчана, Слога прошета кроз лигу, пређе у виши ранг такмичења, изгради нов стадион и закуца на врата Европе. - Ако желим да се бавим овим, и пишемо историју, желим да направимо нешто што ће остати иза нас. Прво су
сви мислили да сам луд, а ја и данас тврдим да би све то направили и пребацили седиште западне групе у Краљево. Ужице је имало свој период, Чачак је имао свој период, потом и Крагујевац, а ми никада нисмо имали ништа. Увек смо, што се каже, носили воду другима, и били у другом вагону, а највећа замерка људима у краљевачком фудбалу била је што смо цео живот радили за друге а никада за себе. Највећи проблем у краљевачком фудбалу је човек, тај главни замајац, а ми смо имали проблем да смо увек били разједињени и то је највећи разлог што је Слога овде. Зоран је имао врло високе амбиције и много тога донео клубу, пре свега финансијску стабилност. Све што је направио пре десет година поклонио је од срца као велики локалпатриота, али ја нисам желео да учествујем у тој причи зато што су се око њега окупили људи који су другачије размишљали и само климали главом како он каже. Нисам видео перспективу да ће се нешто десити, па сам напустио ту причу уз
обавезу да помогнем играчима које сам довео и људе који су били уз нас. Покушао сам да се вратим, да будем само играч и помогнем тренеру Ђорђу Коковићу који је дошао са великим амбицијама, али то није функционисало. Клуб мора да има домаћина, а да би функционисао да све структуре дувају у истом смеру. Добро је да дође и до несугласица, јер треба уважити сва мишљења и изабрати најбоље. После толико година опет сам у праву, али шта имамо од тога кад немамо ни стадион, ни људе, ни тренере, ни судије, немамо ништа, каже Тодоровић док подржава приватизацију и поред потврде да је фудбалски клуб рупа без дна, поготову у нижем рангу лигашког такмичења. И поред тога што има сопствени клуб, Тодоровић о Слоги прича са великом љубављу, јер то заслужује. Признаје како је његова прва љубав, таква ће увек и бити, а на њу гледа кроз људе у клубу и нешто што траје деценијама. Т. Радовановић
77
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 25. И 31. ЈУЛА
МАГАЗИН 505
25.7.2021.
25. јул
78
306 — Римска војска у Ебуракуму (данашњи Јорк) извикала за цара Константина I, сина преминулог Констанција I Хлора. 1261 — Алексије Стратигопул, царски војсковођа Михаила VIII Палеолога ушао у небрањени Константинопољ, чиме је престало да постоји Латинско царство. 1593 — Краљ Француске Анри IV, краљ Наваре пре доласка на француски престо 1589. и вођа француских протестаната, прешао у католицизам. 1712 — Војска швајцарских протестанских кантона у бици код Вилмергена потукла снаге католичких кантона, чиме су у Швајцарској окончани верски ратови. 1848 — Аустријанци у бици код Кустоце поразили снаге Сардинске краљевине, сузбивши први значајнији напор за уједињење италијанских територија у јединствену државу. 1878 — Прва кинеска дипломатска мисија у САД стигла у Вашингтон. 1893 — Званично је отворен Коринтски канал који спаја Коринтски залив и Егејско море. 1898 — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Зигберта Тараша. 1898 — Војска САД у шпанско-америчком рату окупирала Порторико, који је Париским мировним уговором исте године уступљен САД. Истог дана 1953. добио статус придружене државе САД. 1907 — Јапан прогласио протекторат над Корејом с правом контроле владе те земље. 1909 — Француски пилот Луј Блерио први авионом прелетео Ламанш.
Раздаљину од 40 километара од Лебарака, код Калеа, до Довера прелетео за 37 минута. 1917 — Холанђанка Мата Хари је осуђена на смрт под оптужбом да је шпијунирала за Немце током Првог светског рата. 1934 — Нацисти у Бечу убили канцелара Аустрије Енгелберта Долфуса. 1943 — Италијански диктатор Бенито Мусолини приморан, после седнице Великог фашистичког већа, да поднесе оставку. Краљ Виторио Емануеле III за премијера именовао маршала Пјетра Бадоља. 1952 — Ступио на снагу уговор о Европској заједници за угаљ и челик, што је била прва фаза стварања Европске уније. 1956 — У судару италијанског и шведског брода “Андреа Дорија” и “ Стокхолм” испред обале САД у Атлантском океану погинуле 52 особе. 1957 — Тунис је постао република, а за првог председника је изабран Хабиб Бургиба. 1963 — СССР, САД и Уједињено Краљевство закључили уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу. 1968 — Папа Павле VI забранио верницима Римокатоличке цркве све вештачке методе спречавања зачећа. 1982 — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат у Бејруту потписао декларацију којом је прихватио резолуције Уједињених нација о постојању државе Израел. 1991 — Совјетски председник Михаил Горбачов предложио лидерима Комунистичке партије Совјетског Савеза нову платформу у којој изградња комунизма више није основни циљ и
позвао их да одбаце застареле идеолошке догме. 1992 — Италијанска влада послала 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију. 1994 — Израел и Јордан у Вашингтону потписали декларацију којом је окончано ратно стање између две државе. 1995 — Међународни суд за ратне злочине на простору СФРЈ у Хагу подигао оптужнице против Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и још 21 особе, углавном ко-
манданата и стражара затвореничких логора у Босни. Председник Републике Српске Радован Караџић и генерал Ратко Младић оптужени за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности. 2000 — Суперсонични авион “конкорд” компаније Ер Франс срушио се близу Париза непосредно по полетању, при чему је погинуло 109 путника и чланова посаде и четири особе на земљи. 2001 — Генерал Хрватске војске Рахим Адеми, оптужен за злочине над Србима 1993. у Медачком џепу, код Госпића, у Хрватској, предао се Хашком трибуналу. На основу одлуке Судског већа 20. фебруара 2002. Адеми пуштен на слободу до почетка суђења. 2002 — Председник Русије Владимир Путин потписао закон којим се Русима дозвољава да продају и изнајмљују земљишне поседе, први пут од 1917. 2011 — Специјалне јединице Косовске полицијске службе, Росу, запо-
челе заузимање административних пунктова Јариње и Брњак на северу Косова. Као одговор на акције власти у Приштини, локални Срби су започели блокаду најважнијих путних праваца.
26. јул 811 — Бугари под каном Крумом су у бици код Плиске нанели тежак пораз Византинцима под царем Нићифором I, који је тада погинуо. 1815-Одиграо се бој на Дубљу, у ком су устаници под водством Милоша Обреновића потукли војску Ибрахим Марјаш-паше из Никшића 1847 — Либерија, држава ослобођених америчких робова који су се доселили у Африку, постала прва независна република у Африци. 1817 — У Радовањском лугу код Велике Плане у зору, убијен је вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе. 1822— Почетак битке код Дервенакије, у којој су грчки револуционари предвођени Теодорисом Колокотронисом победили Отоманске снаге Махмуд Драмали паше. 1858 — Лајонел Ротшилд постао први Јеврејин члан доњег дома британског парламента. 1887 — Излази прва књига о Есперанту Лудвика Заменхофа 1909 — Покушај Владе Шпаније да у Каталонији мобилише резервисте за борбе у Мароку довео до устанка у Барселони, који је крваво угушен. 1941 — Председник САД Френклин Делано Рузвелт „замрзао“ сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску трговину. 1945 — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству победили лабуристи и њихов лидер Клемент Атли на месту премијера заменио Винстона Черчила. 1950 — Амерички војници, током Корејског рата, починили масакр над стотинама ненаоружаних избеглица у селу Но Гун Ри. 1953 — Нападом на касарну „Монкада“ у граду Сантијаго де Куба, Фидел Кастро почео борбу против режима диктатора Фулгенсија Батисте.
1956 — Египатски председник Гамал Абдел Насер национализовао Суецки канал, који је био под контролом англо-француске компаније. 1963 — У земљотресу у главном граду Македоније, Скопљу, погинуло више од 1.000 људи, а град разрушен. 1965 — Малдивска острва у Индијском океану, британски протекторат од 1887, стекла независност. 1974 — Константин Караманлис формирао прву цивилну владу после седмогодишњег војног режима у Грчкој. 1995 — Перу и Еквадор се споразумели о демилитаризованој зони од око 500 km² у пограничном амазонском подручју, окончавши једномесечан рат. 1999 — Окончан Каргилски рат. 2001 — Хашки трибунал отпечатио оптужницу против пензинисаног генерала Војске Хрватске Анте Готовине, који је окривљен за злочине над Србима за време и после операције „Олуја“ 1995. у Крајини, у Хрватској. Готовина од тада у бекству. 2002 — У Хашком трибуналу саопштено да је пензионисани адмирал ЈНА Милан Зец, у недостатку доказа, ослобођен оптужби за ратне злочине у околини Дубровника 1991.
27. јул 1189 — Велики жупан Стефан Немања угостио је у Нишу немачког цара Фридриха I Барбаросу на његовом пропутовању кроз Србију у Трећем крсташком рату, и понудио му савез против Византије. 1214 — Филип II Август је у бици код Бувина поразио удружене војске Светог римског царства, Енглеске и Фландрије, чиме је срушено Анжујско царство Јована без Земље. 1794 — Национални конвент је наредио хапшење и погубљење вође Владавине терора Максимилијана Робеспјера након што је позвао на погубљење више од 17.000 „непријатеља Француске револуције“. 1540 — Под оптужбом за велеиздају, погубљен је Томас Кромвел, главни саветник енглеског краља Хенрија VIII.
79
25.7.2021.
МАГАЗИН 505
80
1675 — У бици код Сазбаха, у Холандском рату, погинуо је француски војсковођа Анри Тирен, командант француске војске у Тридесетогодишњем рату. 1789 — Конгрес САД основао је Одељење за спољне послове, које је касније постало Стејт департмент. 1830 — У Француској је избила тродневна „Јулска револуција“ изазвана одлуком краља Шарла X Бурбонског да укине слободу штампе, распусти тек изабрану скупштину и промени изборни закон. Краљ је абдицирао и емигрирао у Шкотску. 1839 — Почео је Први опијумски рат Кине и Велике Британије када су кинеске власти у луци у Кантону заплениле и уништиле 20.000 сандука опијума. 1874 — У Крагујевцу је покренут лист „Глас јавности“, гласило социјалиста Светозара Марковића. 1921 — Канадски лекари Фредерик Грант Бентинг и Чарлс Бест изоловали су инсулин, што је убрзо омогућило ефикасно лечење дотад смртоносне шећерне болести. 1941 — Нападом герилских одреда под вођством комуниста на Срб, Дрвар и Босанско Грахово почео је организовани устанак у Босни и Херцеговини и Хрватској. 1950 — Отворена је прва деоница аутопута Братство и јединство ЗагребБеоград дужине 382 km. 1953 — У Панмунџому је потписан споразум о примирју у Корејском рату, чиме је окончан трогодишњи рат у којем је погинуло 1,6 милиона Корејаца и Кинеза и преко 118.000 припадника трупа УН. 1954 — Велика Британија и Египат постигли су споразум о окончању 72годишње британске контроле над Суецким каналом. 1955 — Аустрија је обновила државни суверенитет пошто су земљу након 17 година напустиле стране трупе немачке по завршетку Другог светског рата, а савезничке 10 година касније. 1985 — У државном удару у Уганди свргнут је председник Милтон Аполо Оботе, који је био шеф државе од 1966. до 1971, када га је оборио Иди
Амин Дада. Други пут је постао председник 1979. 1989 — Кристер Петерсон проглашен је кривим и осуђен на доживотну робију због убиства шведског премијера Олофа Палмеа 1986. Он је касније ослобођен, а убиство је остало неразјашњено. 1990 — Белорусија је прогласила независност од тадашњег Совјетског Савеза. 1996 — Током Олимпијских игара у Атланти експлодирала је бомба у забавном парку. Погинуло је двоје и рањено 110 људи. 1998 — Бивша стажистикиња у Белој кући, Моника Луински дала је прву изјаву истражитељима и тиме прекинула шестомесечну ћутњу у вези са љубавном афером са америчким председником Билом Клинтоном. 2001 — САД су продужиле санкције Ирану и Либији на још пет година. 2007 — У селу Јабуковац надомак Неготина, 39-годишњи мештанин села Никола Радосављевић, наоружан ловачком пушком, убио девет а теже ранио двоје особа. После злочина покушао самоубиство, али је спречен и ухапшен.
28. јул 1330 — Српски краљ Стефан Дечански потукао у бици код Велбужда војску бугарског цара Михајла Шишмана. Шишман погинуо у тој бици. 1586 — Томас Хериот из Колумбије донео прве кромпире у Енглеску. Крајем XVI века кромпир пренет и у Шпанију. У почетку гајен као украсна биљка, али због пораста становништва, ратова и глади широм Европе ушао и у исхрану. 1737 — Аустријанци окупирају Ниш и Османлије им предају кључеве града. 1821 — Перу прогласио независност од Шпаније. 1858 — Први пут употребљен отисак прстију као знак идентификације. Употребио га Вилијам Хершел у Индији, када је узео отисак од Рађјадара Конаија са полеђине једног уговора. 1868 — Ратификован је 14. аманд-
ман Устава САД, којим су црнци добили право на држављанство САД. 1876 — У бици на Вучјем долу, код Билеће, Црногорци победили турску војску под командом Муктар-паше и нанели јој тешке губитке, око 4.000 мртвих и рањених и 310 заробљених. 1914 — Аустроугарска објавила рат Србији, месец дана после атентата на престолонаследника Франца Ферди-
нанда у Сарајеву. Даљи ток догађаја довео до Првог светског рата. 1919 — У Амстердаму почео Међународни синдикални конгрес, на којем је основан Интернационални савез синдиката, познатији под називом Амстердамска синдикална интернационала. 1937 — Јапанци у Другом кинескојапанском рату заузели Пекинг.
1940 — Британци у Другом светском рату одбили немачки напад на медитеранско острво Малту. 1941 — У одмазди за пожаре у немачким гаражама Немци у Београду у Другом светском рату стрељали више од 120 људи, махом Јевреја, комуниста и њихових симпатизера. 1943 — Краљевско ваздухопловство је у операцији Гомора бомбардовало Хамбург, изазваши ватрену стихију која је усмртила 42.000 немачких цивила. 1945 — Амерички бомбардер Б-25 у густој магли ударио у „Емпајер стејт билдинг“ у Њујорку, тада највишу зграду у свету. 1976 — У земљотресу у којем је потпуно разорен кинески град Тангшан погинуло најмање 242.000, а повређено 164.000 људи. 1984 — Председник САД Роналд Реган отворио Олимпијске игре у Лос Анђелесу, које су бојкотовали СССР и још неке земље тадашњег совјетског блока као реванш за амерички бојкот Олимпијских игара у Москви 1980. 1999 — Европски суд за људска права прогласио француску државу кривом за тортуру над затвореником осумњиченим за растурање дроге. То је била прва пресуда овог суда једној европској земљи. 2000 — Мировне трупе Уједињених нација ушле у делове граничног подручја између Либана и Израела. Израел 24. маја, после 22 године, повукао трупе из окупационе зоне од 15 km. 2001 — Алехандро Толедо преузео дужност председника Перуа, као први председник индијанског порекла у историји те земље.
29. јул 1014 — Византијски цар Василије II је у бици на Беласици нанео тежак пораз војци цара Самуила. 1148 — Опсада Дамаска је окончана тешким поразом крсташа и водила је до прекида Другог крсташког рата. 1526 — У походу на Угарску, турска војска после тронедељне опсаде заузела Петроварадин. Турци потом освојили суседне градове у Срему и код
Осијека изградили мост на реци Драви, прешли у Угарску и 29. августа потукли, код Мохача, војску краља Лајоша II. 1588 — Енглеска флота под командом лорда Хауарда и сер Франсиса Дрејка поразила шпанску Непобедиву армаду код Гравелена. 1878 — Почела аустроугарска окупација Босне и Херцеговине, на основу договора европских сила на Берлинском конгресу. 1900 — Анархиста Гаетано Бреши у Монци убио италијанског краља Умберта I. Наследио га син Виктор Емануел III. Атентатор 1901. извршио самоубиство. 1937 — Јапанске трупе окупирале, у Другом кинеско-јапанском рату, кинески град Тјенцин. 1940 — Почела битка за Британију Немачке на Уједињено Краљевство у Другом светском рату. 1941 — Вишијевска Француска и Јапан потписали споразум о заједничком протекторату над Индокином. Француска наставила управљање Индокином, а Јапан послао трупе. 1946 — У Паризу почела мировна конференција земаља-победница у Другом светском рату. Мировни уговори, усаглашени током заседања конференције од 29. јула до 16. октобра, потписани 10. фебруара 1947. 1948 — На стадиону „Вембли“ у Лондону отворене прве Олимпијске игре после Другог светског рата. 1967 — Током Вијетнамског рата, у пожару оштећен амерички носач авиона Форестал при чему је погинуло 130 људи. 1973 — Грци се на референдуму, који је расписала војна хунта, изјаснили за укидање монархије, а вођа војне хунте, пуковник Јоргос Пападопулос, постао председник Грчке. 1981 — У катедрали светог Павла у Лондону венчали се наследник британског престола принц од Велса Чарлс и Дајана Спенсер. 1985 — Алан Гарсија инаугурисан за новог председника Перуа и с 36 година постао најмлађи шеф државе на свету. 1992 — Бивши источнонемачки ко-
81
25.7.2021.
МАГАЗИН 505
82
мунистички лидер Ерих Хонекер дошао у Берлин после осам месеци боравка у чилеанској амбасади у Москви, да се суочи са оптужницом за смрт многих немачких грађана који су преко Берлинског зида покушали да побегну у тадашњи Западни Берлин. 1994 — Бивши италијански премијер Бетино Кракси осуђен на осам и по година затвора под оптужбом за превару. Кракси пресуду дочекао у избеглиштву у Тунису, где је и умро. 1996 — Кина извела нуклеарну пробу јачине 4,3 степена Рихтерове скале на Лоп Нору, а потом обећала да ће се убудуће придржавати мораторијума на нуклеарне пробе. 1999 — У Сарајеву почео самит Пакта за стабилност Југоисточне Европе. Делегације 39 земаља и представници 17 међународних организација 30. јула усвојили декларацију о демократизацији и економској обнови Балкана. Србији, која није позвана на Самит, поручено да може да се прикључи Пакту када прихвати демократске промене. 2005 — Астрономи су објавили откриће Ериде.
30. јул 101. п. н. е. — Римски конзул Гај Марије је поразио Кимбре у бици код Верцела и тиме на дуже време отклонио опасност од Германа. 1419 — Хусити, следбеници погубљеног чешког верског реформатора Јана Хуса, испровоцирани бацањем камења на њихову процесију, упали су у Градску већницу у Прагу и кроз прозор избацили католичке чланове градске управе, заједно с градоначелником. То је био почетак хуситских ратова. 1930 — Уругвај у Монтевидеу, победом у финалу Светског фудбалског првенства, над Аргентином 4:2, постао први светски шампион у фудбалу. 1935 — У Уједињеном Краљевству објављена прва џепна књига, према идеји Алена Лејна да направи „књигу која ће имати цену као 10 цигарета“. Прва књига била „Аријел“ Андреа Мороа. 1941 — На Ливањском пољу извр-
шена масовна убиства Срба од стране хрватских усташа. Више: Покољ у Челебићу, Доњи Рујани. 1945 — Јапанска подморница И-58 је потопила америчку крстарицу Индијанаполис, усмртивши 883 морнара. 1971 — Амерички васионски брод „Аполо 15“ с космонаутима Дејвидом Скотом и Џејмсом Ирвином спустио се на Месец. У судару јапанског борбеног и путничког авиона „боинг 727“ погинуле 162 особе. 1974 — Турска, Грчка и Велика Британија потписале споразум о прекиду ватре на Кипру. 1975 — У Хелсинкију почела Конференција о европској безбедности и сарадњи која је окупила државнике 35 земаља, укључујући лидере СССР и САД Леонида Брежњева и Џералда Форда. Југословенску делегацију предводио Јосип Броз Тито. КЕБС касније трансформисан у Организацију за европску безбедност и сарадњу. 1980 — Пацифички архипелаг Нови Хебриди стекао независност под називом Република Вануату, после 74 године британско-француске управе. 1989 — Радикални чланови совјетског парламента формирали групу за притисак за брже реформе. Групу водили Борис Јељцин и Андреј Захаров. 1993 — Лидери босанских муслимана, Срба и Хрвата постигли, на мировним преговорима у Женеви, договор о уставном уређењу Босне и Херцеговине као савеза република Републике Српске, Херцег-Босне и Републике Босне. И поред договора, рат у Босни настављен и трајао до децембра 1995, када је у Дејтону потписан мировни споразум. 1997 — У експлозијама бомби два арапска бомбаша-самоубице на препуној јерусалимској пијаци погинуло 18, повређено најмање 170 људи. САД укинуле дванаестогодишњу забрану путовања америчких грађана у Либан пошто су добиле гаранције владе у Бејруту да ће учинити све да спречи тероризам. 1999 — Напуштајући обале Панам-
ског канала после готово једног века, САД званично затвориле „панамску операцију“. 2001 — Канада прва држава на свету која је, упркос великим протестима лекара, дозволила тешким болесницима да узгајају марихуану и користе је за лечење. 2002 — За премијера Хрватске поново изабран Ивица Рачан. 2008 — Бивши председник Репу-
блике Српске Радован Караџић изручен из Београда Хашком трибуналу.
31. јул 1201 — Јован Комнин Дебели је на кратко преузео византијски престо од Алексија III Анђела, али је ускоро ухваћен и погубљен. 1423 — Енглеска и бургундска војска су у Стогодишњем рату поразили
Французе у бици код Кравана близу Осера. 1498 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо на трећем путовању у Нови свет открио острво које је назвао Тринидад. 1648 — У борби с Турцима погинуо прослављен српски јунак из Равних Котара Вук Мандушић, уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића најомиљенији јунак народне ускочке епике. 1658 — Велики могул Аурангзеб прогласио се царем у Индији. 1789 — Руске и аустријске трупе, под командом грофа Александра Суворова и војводе од Кобурга, победиле турску војску код Фокшанија у Румунији. 1849 — У бици код Шегешвара погинуо мађарски песник и револуционар Шандор Петефи, један од вођа националног покрета 1848. 1914 — Убијен француски политичар и историчар Жан Жорес, један од оснивача Француске социјалистичке партије и оснивач и уредник „Иманитеа“, касније листа француских комуниста. 1917 — Британском артиљеријском ватром започела је битка код Пашендала. 1919 — Вајмарска скупштина је усвојила Вајмарски устав, којим је укинута царевина и успостављена република. 1941 — Немачки маршал Херман Геринг дао писмену директиву шефу полиције Рајнхарду Хајдриху да сачини нацрт плана за истребљење европских Јевреја. 1944 — Као пилот савезничког авиона у Другом светском рату, над Медитераном погинуо француски писац Антоан де Сент Егзипери, аутор „Малог принца“, једне од најчитанијих књига у свету. 1954 — Италијанска експедиција коју је предводио Ардито Десио прва освојила врх Годвин Остин, познат као К2, на Каракоруму, други највиши планински врх на свету, висок 8.611 метара. 1959 — Група баскијских студената је основала сепаратстичку организаци-
ју ЕТА. 1964 — Амерички васионски брод без људске посаде „Ренџер 7“ емитовао прве снимке тамне стране Месеца. 1969 — Папа Павле VI стигао у Уганду, у прву папску посету Африци. 1971 — Амерички астронаути Дејвид Скот и Џејмс Ирвин, чланови мисије „Аполо 15“, другог дана боравка на Месецу провели више од шест часова у вожњи лунарним возилом. То је била прва вожња по тлу Месеца. 1991 — Председници СССР и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета. 1993 — Нападом Израела на југ Либана, током којег је убијено 140 људи, а 500.000 избегло према северу земље, прекинуто једнонедељно примирје на Блиском истоку. 1994 — Савет безбедности Уједињених нација одобрио употребу силе у Хаитију, чиме је дозвољена војна интервенција коју су против војног режима предводиле САД, и омогућен повратак на власт избеглог председника Жан-Бертран Аристида. 2001 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Стевана Тодоровића на 10 година затвора због злочина над муслиманима и Хрватима у Босанском Шамцу током рата у БиХ. 2002 — На основу споразума влада Босне и Херцеговине и Хрватске у Карловцу бивши лидер цазинских муслимана Фикрет Абдић осуђен на 20 година затвора, за ратне злочине од 1993. до 1995. у тадашњој Аутономној Покрајини Западна Босна. 2003 — Министар одбране Србије и Црне Горе Борис Тадић допутовао у Израел. То је прва посета министра одбране у историји две земље. Хашки трибунал осудио босанског Србина Миломира Стакића на дуживотни затвор због злочина против човечности над несрбима у Приједору и околини 1992. Он је први оптуженик коме је тај суд изрекао доживотни затвор. Аустријанац Феликс Баумгартнер први падобраном прелетео Ламанш, падајући брзином већом од 200 km на сат.
83
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs