МАГАЗИН Година IX * Број 506 * 1. август 2021. * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
2
МАГАЗИН 506
Хвала што читате
1.8.2021.
Краљевски
МАГАЗИН
3
1.8.2021.
МАГАЗИН 506
4
У оквиру истоименог пројекта МагазИН открива
Град Краљево подржава Садржаји изне
реализацију пројекта „Непознато Краљево“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања ети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства
5
1.8.2021.
МАГАЗИН 506
6
У овом броју: У каси остало сто шездесет милиона Неравноправан однос Свако може да се утопи Претње топлотног таласа Хепатитис не може да чека Породично макетарство Магична привлачност писане речи Инстаграм бајка Трагање за самим собом На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Највећи рудник талената Времеплов
12 18 20 24 28 34 42 48 54 60 62 64 66 68 74
7
Фото: М. Радовановић
8
МАГАЗИН 506 1.8.2021.
9
10
МАГАЗИН 506 1.8.2021.
11
Прва половина године успешна
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
У КАСИ ОСТАЛО СТО Ш
12
ШЕЗДЕСЕТ МИЛИОНА - Од почетка године до истека шестог месеца градски буџет остварио приходе и примања од продаје нефинансијске имовине који се приближавају износу од милијарду и осамсто милиона динара, што потврђује да је план остварен са мање од четрдесет пет одсто. - У истом периоду потрошено нешто више од милијарду и седам стотина милиона динара што је резултирало исказивањем буџетског суфицита од скоро сто шездесет милиона. - Фискални суфицит, буџетски суфицит коригован за примања по основу отплате кредита и продаје финансијске имовине, умањено за издатке по основу датих кредита и набавке финансијске имовине, четрдесетак хиљада динара мање
13
1.8.2021.
МАГАЗИН 506
14
стек прве половине године је прилика да се сумирају резултати пословања у првих шест месеци о којима најбоље сведочи Извештај о реализацији Одлуке о буџету града Краљева за период јануар - јун 2021. године достављен на разматрање члановима Градског већа. Извештај садржи остварене финансијске резултате, преглед прихода, примања, расхода и издатака према функционалној, економској и програмској класификацији буџетских корисника. Од почетка године до истека шестог месеца буџет је остварио укупне приходе и примања од продаје нефинансијске имовине који се приближавају износу од милијарду и осамсто милиона динара, што потврђује да је план остварен са мање од четрдесет пет одсто. У истом периоду потрошено је нешто више од милијарду и седам стотина милиона динара, што је резултирало исказивањем буџетског суфицита од скоро сто шездесет милиона. Извештај потврђује да фискални суфицит, буџетски суфицит
И
коригован за примања по основу отплате кредита и продаје финансијске имовине умањено за издатке по основу датих кредита и набавке финансијске имовине, износи четрдесетак хиљада динара мање. У поређењу са истим периодом претходне године укупни приходи и примања су већи за сто двадесет седам милиона динара, или нешто више од седам процената. У структури прихода и примања, са износом који у више од триста педесет четири милиона премашује милијарду динара, највеће учешће имају порези на доходак, добит и капиталне добитке, имовину, добра и услуге и други које плаћају предузећа. Они су, у поређењу са истим периодом прошле године, номинално већи за скоро сто осамдесет милиона динара. Највеће учешће у пореским приходима има порез на доходак, добит и капиталне добитке, који премашује милијарду динара, од чега порези на зараде запослених достижу скоро осам стотина педесет милиона а у укупним приходима и
примањима од продаје нефинансијске имовине учествују са више од половине. Порез на имовину од физичких и правних лица, наслеђе, поклон, капиталне трансакције за пренос апсолутних права, премашио је двеста четрдесет милиона динара што је, у односу на исти период претходне године, више за скоро половину, што је последица повећања пореза на заоставштину, наслеђе и поклон. Због веће наплате комуналне таксе за држање моторних, друмских и прикључних возила, као и накнаде за промену намене пољоприврдног земљишта, боравишне таксе и посебне накнаде за заштиту и унапређење животне средине, порез на добра и услуге се приближио износу од педесет осам милиона, што је за скоро осамнаест милиона више него у истом периоду прошле године. Повећање за нешто више од три и по милиона бележи се по основу комуналне таксе за истицање фирми на пословном простору, а скоро двадесет осам је безмало један и по проценат
укупних прихода и примања од продаје нефинансијске имовине. Приходи од донација, помоћи и трансфера представљају текуће приходе буџета сагласно Закону и посебним решењима на основу учешћа на конкурсима за поједине пројекте од значаја за град, и донација од међународних организација, а скоро триста осамдесет четири милиона је тек нешто више од четрдесет четири одсто планираних средстава. Групу других прихода чине камата на средства Консолидованог рачуна трезора, а на основу спроведеног Јавног позива за прикупљање понуда пословних банака за депоновање средстава по виђењу на домаћем финансијском тржишту новца, накнада за коришћење простора и грађевинског земљишта, комуналне таксе за коришћење простора на јавним површинама, приходи од давања у закуп, административне таксе, допринос за уређивање грађевинског земљишта, приходи од новчаних казни за прекршаје и друге, а износ који премашује сто двадесет четири милиона је
тек две петине средстава планираних Одлуком о буџету за ову годину. У оквиру других прихода највеће учешће су имали приходи од имовине, камата код пословних банака на средства по виђењу, приход од имовине који припада имаоцима полиса осигурања, накнада за коришћење шумског и пољопривредног земљишта, комуналне таксе за коришћење простора на јавним површинама, допринос за коришћење грађевинског земљишта и накнада за заштиту животне средине. Од давања у закуп непокретности у државној својини коју користе органи и организације градова и установа, јавне службе које се финансирају из буџета, закупнина за грађевинско земљиште у корист нивоа градова, давања у закуп, односно на коришћење непокретности у градској својини које користе градови и индиректни корисници њиховог буџета, пружања услуге боравка деце у Предшколској установи, градске административне таксе, такса за озакоњење објеката и прихода који својом делатно-
шћу остваре органи и организације градова, реализовано је шездесет седам и по милиона динара или мање од четрдесет пет одсто планираних средстава. Приходи су остваривани и од новчаних казни за прекршаје и привредне преступе, предвиђене прописима о безбедности саобраћаја на путевима, новчаних казни изречених у прекршајном поступку за прекршаје прописане актом скупштине града, новчаних казни за прекршаје по прекршајном налогу и казни изречених у управном поступку у корист нивоа града и осталих новчаних казни, пенала и одузете имовинске користи. Њима треба додати мешовите и неодређене приходе, остале приходе у корист нивоа градова, закупнине за стан у државној и градској својини, приходе од меморандумских ставки и продаје нефинансијске имовине. Током првих шест месеци ове године расходи и издаци извршавани су непосредно за директне кориснике буџетских средстава, а индиректним буџетским корисницима средства су тран-
15
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
сферисана на подрачуне код Управе за трезор. У складу са одредбама Одлуке о буџету, а због обезбеђивања ликвидности, економичности и ефикасности у коришћењу буџетских средстава Одељење за привреду и финансије Градске управе града Краљева донело је Упутство за израду финансијских планова којим је дефинисан обим средстава који буџетски корисници могу да преузимају. У складу са упутством буџетски корисници су достављали финансијске планове за коришћење средстава у периоду јануар - јун, на које је Одељење за привреду дало сагласност. Према усаглашеним подацима са корисницима буџета укупни консолидовани расходи и издаци током првих шест месеци ове године реализовани су у износу од милијарду и седамсто једанаест милиона динара, или тек трећину планиране суме. У структури расхода највеће учешће имају плате, додаци и накнаде запослених и социјални доприноси на терет послодав-
16
ца, за шта је утрошено нешто више од триста осамдесет четири милиона динара или петнаест милиона и седам стотина хиљада више него у истом периоду прошле године. За грејање, електричну енергију, платни промет, комуналне услуге, услуге комуникација, трошкове осигурања, закуп имовине опреме и друге, исплаћено је више од сто педесет осам милиона динара што сведочи о повећању од скоро четири и по милиона у односу на претходну годину. Путовања заспослених у градској управи коштала су грађане Краљева скоро сто хиљада динара месечно, што се сматра значајном уштедом у односу на претходну годину кад је потрошено сто осамдесет хиљада динара више. Трошкови услуга по уговору, који укључују административне и компјутерске, услуге образовања и усавршавања запослених, информисања, стручне услуге, репрезентацију и друге, премашиле су сто шездесет пет хиљада дина-
ра што је за тридесет два милиона више него у првој половини претходне године. Уштеда од два милиона и триста хиљада динара остварена је код плаћања специјализованих услуга а нешто више од тридесет осам милиона потрошено је за услуге образовања, културе и спорта, медицинске услуге, услуге одржавања националних паркова и природних површина, услуге очувања животне средине и друге. Трошкови текућих поправки већи су за четрнаест милиона динара, а сто двадесет шест је потрошено за одржавање зграда, објеката, опреме и путне инфраструктуре. За административни материјал, материјал за пољопривреду, образовање,усавршавање запослених, саобраћај, образовање, културу и спорт, материјал за одржавање хигијене и угоститељства, потрошено је милион и шест стотина хиљада динара више него претходне године, па су се укупни трошкови приближили износу од двадесет пет милиона динара.
Субвенције за пољопривреду и јавним непрофитним предузећима су премашиле четрдесет четири милиона, што је за скоро тридесет више него претходне године. Двадесет један милион више је исплаћено као накнада за социјалну заштиту, а нешто више до седамдесет милиона динара за допунско материјално обезбеђење, превоз одређених категорија, прворођене бебе, новчану помоћ породицама са троје и више деце, незапосленом породиљама и вантелесну оплодњу. Листу трошкова затварају трансфери осталим нивоима власти, а безмало двеста десет милиона динара утрошено је на основно и средње образовање, социјалу и примарну здравствену заштиту. Да се није штедело при трошењу средстава текуће буџетске резерве сведочи податак да је девет стотина хиљада динара потрошено на име обезбеђивања недостајућих средстава у вези обрачуна извршених радова на
реконструкцији дела објекта Здравства 2 и реконструкције базена са минералном водом Специјалне болнице за рехабилитацију „Агенс“ у Матарушкој бањи, тридесетак хиљада више на име обезбеђивања недостајућих средстава за реализацију пројекта „Кратки вредносни ланци, наша шанса за бизнис“, који град Краљево реализује у партнерству са Асоцијацијом за развој Ибарске долине, и трећина тих средстава за обезбеђивања недостајућих средстава за суфинансирање пројекта „Дрвореди на левој обали Ибра у граду Краљеву“. Решењем о ангажовању текуће буџетске резерве милион динара је потрошено за обезбеђивања недостајућих средстава за потребе суфинансирања пројекта „Израда и спровођење програма субвенције замене котлова за индивидуалне системе грејања“, десет милиона за обезбеђивања недостајућих средстава за потребе исплате накнаде дела трошкова сахрањивања породица-
ма чији су чланови преминули услед болести COVID 19, а два и по на основу Јавног позива Министарства рударства и енергетике за доделу средстава за финансирање Програма енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова који спроводе јединице локалне самоуправе. Посебним решењем је одобрен утрошак пет стотина тридесет хиљада динара за реконструкцију, адаптацију – текуће одржавање објеката МЗ Милочај у циљу одржавања манифестације „Спортски дани у Милочају“, а два милиона и седам стотина педесет хиљада за исплату помоћи активним туристичким агенцијама које послују на територији града Краљева, које су као претежну делатност регистровале делатност путничких агенција у циљу отклањања штетних последица проузрокованих епидемијом заразне болести COVID 19. Т. Радовановић Фото: М.Радовановић
17
Истекао рок за подношење пријаве
НЕРАВНОПРА - Улагање у екологију није стимулисано, па је потребно реформисати накнаду за унапређење животне средине. - Износи које ће привредници морати да издвоје крећу се у распону од пет хиљада до два милиона динара. - Ни ове године неће зависити од тога колико се заиста загађује заједнички животни простор већ од величине бизниса и делатности у којој привредници послују. - Накнада није у складу са стварним количинама емитованих штетних гасова, па је плаћају и они који су уложили значајна средства у постављање постројења за пречишћавање оследњег дана јула већем делу привреде је истекао рок за подношење пријаве ради плаћања накнаде за заштиту и унапређење животне средине, познатије као еко-такса. Износи које ће привредници морати да издвоје крећу се од пет хиљада до два милиона динара, али ни ове године неће зависити од тога колико заиста загађују заједнички животни простор већ од величине њиховог бизниса и делатности у којој послују. Разлог треба тражити у чињеници да у
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
П
18
Србији још није почела примена начела да загађивач плаћа, по коме би трошак требало сразмерно да сносе они који највише угрожавају животну средину. У таквим околностима они за накнаду издвајају износ који није у складу са стварним количинама емитованих штетних гасова, па плаћају колико и други који су уложили значајна средства у постављање постројења за пречишћавање. Због тога се сматра да улагање у екологију није стимулисано, па је потребно реформисати накнаду
за унапређење животне средине, због чега је Национална алијанса за локални економски развој понудила предлог решења ресорном министарству. Првим кораком оцењена је потреба да се накнада за заштиту и унапређење животне средине интегрише у накнаду за загађење, а да привредни субјекти тако интегрисану накнаду плаћају по стварној количини загађења. Уз то, очекује се проширење листе обвезника који би плаћали накнаду, тако што би се укључили они из локал-
АВАН ОДНОС них регистара извора загађења, и допунила листа штетних материја за коју се плаћа накнада. Према предлогу достављеном министарству висина накнаде по тони емисије постепено би се повећавала у наредне три године, у износу од десет процената, до достизања реалних вредности. Уједно се верује како би то стимулативно деловало на привреднике да, улагањем у постројења за пречишћавање, умање загађење. Према уредби која прописује висину еколошке таксе, обавезу да плате износ од пет хиљада динара имаће микро предузећа и предузетници у сектору трговине, било да су продавнице хране, бутици, продавнице играчака, цвећаре, апотеке, ресторани, кафићи и веб портали. Таксу морају да плате и власници фризерских салона, фитнес или спортских клубова, власници стоматолошких ординација, вртића, било какве школе, туристичке или рачуноводствене агенције, адвокатске канцеларије... Малим загађивачима оцењени су
хотели, банке, телекомуникационе компаније, железница, ваздушни саобраћај и још неке делатности, а малим, средњим или великих предузећима износ накнаде повећава се на педесет, сто двадесет пет или пет стотина хиљада динара. Као мале загађиваче држава види и своје институције, централну банку, судове, Фонд пензијског и инвалидског осигурања, Републички фонд здравственог осигурања, одбрану и друге органе јавне управе. У средње загађиваче сврстани су највећи део пољопривреде, део прерађивачке индустрије и енергетике, грађевинарство, саобраћај и снабдевање водом и управљање отпадним водама за које се износ накнаде креће у распону од десет хиљада до милион динара. Међу великим загађивачима су узгој живине и свиња у сектору пољопривреде, рударство и већи део прерађивачке индустрије и енергетике, а висина накнаде одређена је на износ у распону од двадесет хиљада до два милиона динара. Позитивним помаком оцењује се
чињеница да се пријаве локалним пореским администрацијама подносе електронским путем, а након две накнаде додатно унапређење би се постигло увођењем процедуре у којој би привредници сами радили обрачун према количини емисија и електронски плаћали обавезу. У таквим околностима локалне пореске администрације би само контролисале исправност уплата и биле растерећене непотребне израде великог броја решења. Према тренутно важећој процедури привредници пре плаћања морају да сачекају добијање решења о висини накнаде, а компанија послује у више општина, уколико су неке од њих телекомуникациони оператери, банке, трговински ланци који раде и у више од сто или сто педесет, не могу да поднесу обједињену пријаву, већ то морају да учине за сваки град и општину понаособ и новац уплате на исто толико рачуна. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
19
На Светски дан превенције утапања
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
СВАКО МОЖЕ ДА С
20
- Утапање у базену, мору, реци, језеру или неком другом купалишту сврстава се међу десет водећих узрока смртности деце и младих до двадесет четири године. - У Србији се од 2016. до 2020. утопило педесет двоје младих људи и деце, прошле године педесет пет а ове више од двадесет. - Највећи број смртних исхода ове врсте било могуће спречити. - Светски дан превенције утапања први пут обележен ове године под геслом „Свако може да се утопи, али нико не би требало“. - У оквиру Каравана спасилаштва на води манифестација са циљем да се, на различитим пунктовима, грађанима скрене пажњу на опасности које прете и укаже на потребу поштовања правила понашања на воденим површинама
СЕ УТОПИ...
21
1.8.2021.
МАГАЗИН 506
22
рема подацима Светске здравствене организације у свету се сваке године утопи двеста тридесет шест хиљада људи, скоро шест стотина педесет сваког дана или двадесет шест сваког сата. Утапање у базену, мору, реци, језеру или неком другом купалишту сврстава се међу десет водећих узрока смртности деце и младих до двадесет четири године. Према званичним подацима у Србији се од 2016. до 2020. утопило педесет двоје младих људи и деце, прошле године педесет пет а ове, на воденим површинама и дивљим купалиштима, више од двадесет. Непоштовање правила купалишта узрок је одређеног броја утапања на базенима, а поражавајућим се оцењује податак да је највећи број смртних исхода ове врсте било могуће спречити. Скупштина Уједињених нациjа је на седамдесет петом заседању донела резолуцију о глобалноj превенцији утапања, а 25. јула ове године у целом свету
П
је први пут обележен Светски дан превенције утапања под геслом „Свако може да се утопи, али нико не би требало“. Тим поводом је Црвени крст Србије отпочео низ активности са циљем подизање свести грађања о безбедности на води, поступању у случају поплава и промоцији спасилачког позива. У њих су укључене показно едукативне активности везане за деловање у случају поплава, увежбавање пружања прве помоћи за спасиоце на води, едукативне активности на тему такмичења у спасилаштву и промоција такмичења у спасилаштву на води. У оквиру Каравана спасилаштва на води, у сарадњи са Организацијом Црвеног крста Краљево, на Ибру је реализована манифестација са циљем да се, на различитим пунктовима, грађанима скрене пажњу на опасности које прете и укаже на потребу поштовања правила понашања на воденим површинама. Активности су реализоване на четири
пункта посвећена безбедности на води, понашању током и након поплава, пружању прве помоћи и такмичарској дисциплини спасилаштва на води. Организатори не крију жељу да промовишу позив спасилаца на води како би мотивисали младе да, адекватно стручно оспособљени, обезбеђују купалишта у својим срединама. Црвени крст Србије је започео манифестацију 25. јула, у оквиру Светског дана превенције утапања, а након демонстрације на Ади Циганлији караван се у петак зауставио у Краљеву одакле је настави опрема Брусу, Александровцу и даље. Локалним оргабнизацијама Црвеног крста остављен је задатак да наставе активности током читавог лета, а циљне групе су волонтери, грађани који су се затекли на купалиштима и спасиоци на води. Црвени крст Србије је надлежни национални грански спортски савез за спасилаштво на води, који стручо оспо-
собљава спасиоце како би добили уверење о оспособљености неопходно за рад на купалиштима. Формирање служби спасавања на води поверенео је локалним организацијама Црвеног крста у оквиру националног тима за трагање и спасавање за деловање у случају поплава. Оспособљеност за деловање у ванредним ситуацијама спасиоци су доказали током поплава 2014. године, у Београду, Ваљеву и Обреновцу, а локална организација Црвеног крста и Краљеву током претходих година. - На Ибру са волонтерима увежбавамо веслање и мотивисање да буду спасиоци и чланови националног тима за деловање у случају поплава. Са њима смо провеславали овај део Ибра и показивали основне спасилачке технике на тему извлачења човека из чамца, како спасавати особу са обале бацањем спасилачке врећице или ужета, а учили их и како се весла на брзим водама, каже стручни сарадник Црвеног крста Ср-
бије Ранко Демировић. Колико су краљевачки волонтери у ранијем периоду допринели раду Црвеног крста Србије најбоље сведоче примери Стефана Невестића коме је, после година преданог рада у локалној организацији, поверена улога асистента на програму припреме и одговора на несреће, спасилаштво на води и планинама. Дугогодишњи члан националног тима за деловање у случају поплава је Душан Адамовић, а међу млађима бивши председник младих волонтера Црвеног крста Урош Коматина, сада је национални тренер и инструктор у области деловања у несрећама, смањења ризика од катастрофа, ублажавања последица елементарних непогода и других опасности. - Из Краљева веома често добијамо добре и едуковане волонтере који могу да напредују даље у структури и покрету Црвеног крста, како у земљи тако и у свету. До сада још нико није исказао по-
требу за деловањем ван земље, али смо константно у контакту са колегама у свету, не само са националним друштвима Црвеног крста већ и са њиховим спасилачким службама као чланицама европске и светске федерације за спасавање на води чији је члан и Црвени крст Србије. Прво саветовање на тему безбедности на води је одржано још 1978. године, у оквиру Југословенског Црвеног крста, а једна од наших волонтерки која је имала контакте са међународном активношћу у области сапасавања на води је председница националне комисије за такмичење у спасилаштву на води Јелена Вукосављевић. Између осталог једна је од међународних судија Б категорије која нас је успешно представљала у свету - каже Демировић уз позив заинтересованима за оспособљавање на тему спасавања на води да се јаве месној организацији Црвеног крста. Т. Радовановић
23
1.8.2021.
МАГАЗИН 506
24
Екстремно високе температуре и здравље
ПРЕТЊЕ ТОПЛО - Топлотним таласом се сматра метеоролошка појава коју карактеришу повишене температуре атмосферског ваздуха са вредностима изнад тридесет два степена током три и више узастопних дана. - Велике врућине представљају ризик по безбедну вожњу, јер много брже доводе до умора и исцрпљености који узрокују сваку трећу саобраћајну незгоду на путевима, а неминован су пратилац дугих вожњи, нарочито у ноћним и неповољним климатским условима. - Спољна температура од двадесет пет степени у аутомобилу за само десетак минута може достићи и четрдесети подељак Целзијусове скале. - Деца су осетљива на екстремне температуре, а могу се прегрејати три до пет пута брже него одрасле особе, па може доћи до топлотног удара са фаталним последицама
ОТНОГ ТАЛАСА кстремно високе температуре које су обележиле крај пролећа и почетак лета, и проблеми које могу изазвати по здравље становништва, повод су да Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ упути становништву низ предлога како би се заштитили од негативних последица. Једна од првих препорука подразумева избегавање интензивне физичке активности током најтоплијег дела дана, у периоду између једанаест и седамнаест сати. Свуда где је то могуће препоручује се одржавање температуре затвореног простора испод тридесет два степена током дана, а испод двадесет четири ноћу. Ово је посебно важно за децу узраста до две и особе старије од шездесет година, као и за хроничне болеснике.
Е
Иако знаке и симптоме не испољавају брзо као одрасли на високе температуре су посебно осетљиви новорођенчад, одојчад и деца узраста до четири године, што је довољан разлог да се не изводе напоље за време топлотног таласа. Ако је то из било ког разлога неопоходно препоручује се да то буде само у раним јутарњим или вечерњим сатима. Ако напољу бораве бебе и деца млађа од годину дана неопходно је да увек буду у хладовини, а кад су напољу потребна је одговарајућа заштита од сунца која подразумева памучну широку гардеробу светлих боја која не стеже и шешир. Памучна одећа светлих боја која није тесна, заштита за очи и главу од сунчевих зрака уз коришћење наочара за сунце, препоручује се и одраслим особама, а ста-
ријим уздржавање од излагања сунчевом зрачењу у најтоплијем делу дана, посебно не срчаним болесницима и оболелим од шећерне болести. Уколико старија особа мора да изађе из куће, препоручује се да то уради у јутарњим или вечерњим часовима, а током дана уноси доста течности, највише воде, избегава пића и напитке који садрже алкохол, кофеин и шећер. У овом периоду исхрана треба да се сведе на лаке оброке, уз избегавање тешке и високо калоричне хране са високим садржајем шећера. Током боравка на отвореном препоручује се кретање по хладовини и чешћи одмори, а туширање млаком водом неколико пута на дан. Пре уласка у возило које је стајало на сунцу, обавезно је отворити прозоре и врата, укључујући и пртљажник, како би
25
1.8.2021.
МАГАЗИН 506
26
се током неколико минута обезбедило проветравања и расхлађивања аутомобила. Употреба клима уређаја треба да омогући унутрашњу температуру за пет до седам степени нижу од спољашње, а током вожње по високим температурама, и дужим релацијама, потребно је да се на свака два сата праве паузе у трајању од најмање петнаест минута. Из Института за јавно здравље стиже подсећање да проветравање возила, унос довољне количине течности и лагано истезање отклањају прве знаке умора који се обично јављају након другог сата вожње. Велике врућине представљају ризик по безбедну вожњу, јер много брже доводе до умора и исцрпљености који узрокују сваку трећу саобраћајну незгоду на путевима, а неминован су пратилац дугих вожњи, нарочито у ноћним и неповољним климатским условима. Родитељима се скреће пажња да децу не остављају у паркираном возилу на сунцу, чак и са отвореним прозорима, јер спољна температура од двадесет пет степени за десетак минута може достићи и четрдесети подељак Целзијусове скале. Ако је спољна температура тридесет пет степени последице могу бити теже, јер температура у аутомобилу може да нарасте до педесет степени. Упозорења родитељима заснована су на потврди да су деца осетљива на екстремне температуре, а могу се прегрејати три до пет пута брже него одрасле особе, па може доћи до топлотног удара са фаталним последицама. Здравствени радници упозоравају да организам на излагање дејству повишене амбијенталне температуре током дужег периода времена реагује процесом физиолошке адаптације, што се сматра изузетно важним за особе које у тим условима средине први пут започињу са радпм. Иако до значајног степена адаптације долази већ након неколико дана по првом излагању повишеној амбијенталној температури, процес аклиматизације може трајати недељама. Након аклиматизације долази до појачаног лучења зноја веће дилуције, и умеренијег повећања срчане фреквен-
ције него на почетку експозиције, па се за постизање правовремене прихватљивим сматра распоред физичких активности при којима се у прва два дана запослени излаже дејству температуре у радној средини у трајању од трећине радног времена. Сматра се да је трећег и четвртог радног дана постигнут известан степен аклиматизације, па је допуштено да запослени на радном месту са повишеном амбијенталном температуром проведе половину дужине, а петог и шестог се експозиција продужава до две трећине радног времена. У случају прекида рада ради одмора, или болести, неопходно је да се аклиматитација понови по истом распореду. Аклиматизација се сматра потпуном уколико је запослени способан да проведе целокупно радно време у условима повишене температуре, на нивоу физичких активности које захтева одређено радно место. Уколико се не спроведе регуларна аклиматизација, или се рехидрација обавља нерегуларно, може доћи до поремећаја терморегулације различитог степена, од појаве локалних промена као што је топлотни осип до топлотног исцрпљења и топлотног удара. Топлотним таласом се сматра метеоролошка појава коју карактеришу повишене температуре атмосферског ваздуха са вредностима изнад тридесет два степена током три и више узастопних дана, што је често праћено повећањем процента релативне влажности а смањењем брзине струјања ваздуха, који додатно оптерећују систем терморегулације организма. Зато феномен летњег смога са повишеном температуром атмосферског ваздуха представља додатни фактор ризика по здравље, посебно урбане популације. У групу лица са повећаним ризиком по здравље у условима повишене спољашње температуре спадају особе које болују од хипертензије, компромитоване периферне циркулације, шећерне болести, цереброваскуларне патологије, гојазности, хроничне опструктивне болести плућа или других хроничних обољења респираторног система, бу-
брежних обољења, алкохолизма и обољења коже која на захваћеном подручју компромитују рад знојних жлезда. Ризику од оболевања услед поремећаја механизма терморегулације изложене су и категорије здравих људи, мала деца, запослени у пољопривреди, директно изложени дејству ултравиолетних зрака и повишене спољне температуре, запослени у индустрији, перманентно изложени дејству вештачких извора топлоте, запослени у административним и другим делатностима, у лоше вентилираним просторијама у којима су присутни други микроклиматски фактори неповољни по здравље а који утичу на терморегулацију, професионални спортисти или особе које упражњавају рекреацију на отвореним теренима. Уколико је температура спољашње средине приближна или иста као температура тела једини механизам одавања топлоте је евапорација, јер телесну температуру не снижава знојење, већ испаравање зноја са површине коже којим се постиже хлађење од 580 kcal на литар зноја. На степен евапорације утичу амбијентална температура, проценат релативне влажности ваздуха и укупна површина коже изложена утицају микроклиматских фактора средине. Најзначајнији фактор који утиче на интензитет евапорације је релативна влажност ваздуха, јер су у условима високе релативне влажности и малог дефицита влажности, вредности притиска влаге у ваздуху приближне притиску зноја на кожи који се због тога слива низ тело. Као последица компромитоване евапорације, може доћи до озбиљне дехидрације организма па се, у условима повећане релативне влажности и отежаног одавања топлоте, посебно значајним оцењује брзина струјања ваздуха која доводи до убрзане размене топлоте у интимној зони ваздуха, па се повећава дефицит влажности у непосредној околини тела и олакшава евапорација зноја са површине коже. Т. Радовановић Фоото: М. Радовановић
27
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
У Србији обележен Светски дан хепатитиса
28
ХЕПАТИТИС НЕ - У свету сваких тридесет секунди једна особа умре од болести повезаних са хепатитсом. - Седамдесет хиљада особа у Србији већ заражено хепатитисом. - Прошле године регистроване сто тридесет четири особе оболеле од свих облика хепатитиса Б и Ц. - Највећи ризик за хроничне облике вирусних хепатитиса Б и Ц у узрастним категоријама од тридесет и више година. - Потпуно бесплатно анонимо тестирање, без упута и здравствене књижице, за све особе које препознају било који ризик. - Светски дан хепатитиса се сваке године обележава 28. јула, а ове под слоганом који треба да укаже на хитност напора потребних за уклањање хепатитиса као опасности за јавно здравље до 2030. године. - Вирусни хепатитис би био елиминисан као јавноздравствени проблем кад би било дијагностиковано деведесет одсто инфицираних, а осамдесет одсто од тог броја добило адекватну терапију
МОЖЕ ДА ЧЕКА ао акутну или хроничну упалу јетре, хепатитис карактерише клиничка слика која се, исто колико прогноза и терапија, разликују од случаја до случаја. Оно што се не разликује је да се манифестује боловима у пределу абдомена, повишеном телесном температуром, повећањем јетре и другим симптомима. Неки хронични облици болести манифестују се малим бројем знакова и симптома и то тек када је дошло до цирозе, дуготрајне упале која је довела до замене јетрених ћелија везивним ткивом. Хронични вирусни хепатитисје запаљење јетре узроковано вирусима које траје дуже од шест месеци а, у зависности од типа вируса, могу бити типа А, Б, Ц, Д, Е, Ф и Г, одкојихсуБиЦвируснајчешћиразлозинастанка хроничне инфекције јетре. Хепатитиси Б и Ц се могу пренети путем крви, коришћењемнестерилногприбораприли-
К
коммедицинскихинтервенција,токомпружања хигијенских или козметичких услуга као што су тетоважа, пирсинг, педикир, маникир и друге. Ризичним се сматрају коришћење заједничког прибора за личну хигијену са инфицираном особом, примањетрансфузијекрвиикрвнихдеривата, нарочитопре1994. године, сексуални односи, стоматолошкеинтервенције, самајкенадете током порођаја као и коришћењем заједничкогнестерилногприборазаузимање дрога. Здравствени радници упозоравају на погрешно уверење да се болест преноси руковањем, грљењем или боравком у истој просторији са инфицираном особом. Познато је да су оболели друштвено дискриминисаниизразлогаштоопштајавност има бројне предрасуде о популацији која је заражена хепатитисима Б и Ц, па се сматра да су то искључиво интравенски наркомани, особе хомосексуалне оријен-
тације, или сексуални радници. Различите процене потврђују да готово седамдесет одстоинфицираних неприпадапоменутим категоријама становништва, а познато је и да хепатитисЦдугогодинанедајеникакве симптоме, иако прогресивно нарушава функцију јетре. Заражена особа има благе неспецифичнесимптоме, вируссеоткрива случајно, или кад је болест узнапредовала доцирозеиликарциномапасувидљиви, а само петина оболелих сазна да носи овај вирус. Иако је рак јетре шести најучесталији облик карцинома, и трећи најчешћи узрок смрти широм света, код шире јавности је значајан недостатак свести о његовој повезаностиса хепатитисом. У таквим околностима, при великој преваленци и смртности од карцинома јетре, у већини европских земаљасамо петнаест одстостановника зна да су узрочник вирусни хепатитиси. Глобално гледано око деведесет
29
1.8.2021.
МАГАЗИН 506
30
одсто случајева карцинома јетре могу се приписати хепатитису Б и Ц, а према подацима Светске здравствене организације у 2015. години је милион и 340 хиљадаљуди умрло од последица вирусних хепатитиса, 325 милиона су носиоци вируса Б или Ц, а свака педесетаособауЕвропиинфицирана је хепатитисом Ц. Светскиданхепатитиса се сваке године обележава 28. јула са циљем да се укаже на значај подизања свести о упали јетре која изазива тешке болести овог органа и хепатоцелуларни карцином. Овогодишња глобална тема „Хепатитис не може да чека“ иазбрана је збогпотребе да се укаже на хитност напора потребних за уклањање хепатитиса као опасности за јавно здравље до 2030. године. Хитност је условљена потврдом да у свету сваких тридесет секунди једна особа умре од болести повезаних са хепатитисом. То се оцењује посебно значајним усред пандемије корона вируса због потребе да се спрече негативне последице које би могле доћи до изражаја кад се стабилизује стање са овом врстом инфекције. Иако тачан број оболелих у Србији, а ни у свету, није познат на основу учесталости инфекције у околним земљама претпоставља се да је преваленција један одсто што значи да је седамдесет хиљада особа већ заражено хепатитисом. Ситуацију додатно компликује уверење да постоји велики број неоткривених носилаца вируса,штоотежава превенцију и елиминацију болести као јавно здравствене претње. Ако се свему дода стигма која прати ову дијагнозу, па пацијенти крију да су оболели, јасно је зашто је у јавности присутна крива слика о опасности која прети. У Србији је од 2018. године за најприоритетније категорије оболелих уведена иновативна терапија са пет лекова коју је добило двеста педесет пацијената који за то испуњавају услове. Прошле године су регистроване сто тридесет четири особе оболеле од свих облика хепатитиса Б и Ц што је, у складу са подацима Светске здравствене организације, за две трећине мање у односу на 2018. Подаци истраживања потврђују да је највећи ризик за хроничне облике вирусних хепатитиса Б и Ц у узрастним категоријама од тридесет и више година, а да се пацијенти јављају у здравствени систем тек када су приметне последице дуготрајне инфекције типа цирозе и хепаци-
луларног карцинома. Међу њима је двоструко више мушкараца него жена, а позитивним се оцењује податак да током претходне године није било смртних случајева. Здравствени радници подсећају на податак да се ради о крвно преносивим инфекцијама због чега је неопходно поштовање препоручених мера заштите, пре свега коришћење личне заштитне опреме и стерилних инструмената приликом пружања козметичких и медицинских услуга и прибора за инјектирање код корисника психоактивних супстанци. И поред значајних повода за задовољство, посебно у случају хепатитиса Б за који у календару вакцинације већ петнаест година постоји адекватна вакцина и светски добар резултат покривености од деведесет пет одсто, у овој области и даље има проблема. О томе сведочи далеко комплекснија ситуација са хепатитисом Ц и недовољно поуздани подаци о броју оболелих, јер се код осамдесет посто инфицираних не развија никаква клиничка слика док не дође до цирозе. У мају ове године формирана је радна група за хепатитисе при Министарству здравља са задатком да креира програм превенције и контроле вирусних хепатитиса до 2025. године. Акценат је на стављен на превенцију и лечење болести са циљем да се до 2030. инциденца инфекције смањи за деведесет а и морталитет за шездесет пет посто. Ка том циљу води потпуно бесплатно анонимо тестирање, без упута и здравствене књижице, за све особе које препознају било који ризик. Иако би се могло учинити да су бројни проблеми које је донела пандемија корона вируса у други план потиснули друге болести опасности које доносе хепатитиси типа Б и Ц добар су разлог да се на њих обрати посебна пажња. Колико је то оправдано најбоље сведочи податак да је, према подацима Светске здравствене организације усветуу2017. години живело око триста двадесет пет милиона особа са неким обликом хроничног хепатитиса. Поразно звучи податак да је регистровано два милиона и осамсто педесет хиљада новоинфицираних особа имилион и четири стотине хиљада смртних исхода. То ову инфекцију ставља на друго место по учесталости међу свим заразним болестима, одмах иза туберкулозе, при чему са хе-
патитисом живи девет пута више људи него са ХИВ-ом. Ови резултати су повод да Светска здравствена организација, у циљу елиминације вирусниххепатитиса као јавноздравственог проблема до 2030. године, усвоји Стратегију глобалног здравственог сектора за вирусне хепатитисе. Стручњаци процењују да би вирусни хепатитис био елиминисан као јавноздравствени проблем кад би било дијагностиковано деведесет одсто инфицираних, а осамдесет одсто од тог броја добије адекватну терапију. Према подацима Института за јавно здравље„ДрМилан ЈовановићБатут“ уСрбији је током 2018. годинепријављено шест стотина петнаест случајева хепатитиса, или пет одсто свих заразних болести, што је за деведесет осаммање него годину дана раније. То је скоро за половину мање у поређењу са 2013. кад је регистрован највећи број случајева у посматраном десетогодишњемпериоду.Позитивни помаци сматрају се резултатом имунизације против вирусногхепатитиса Бшто је допринела да се у последњих десет година региструје јасан тренд смањења броја особа оболелих. Насупрот томе приметан је тренд пораста стопе новодијагностикованих хроничних случајева вирусниххепатитиса БиЦ, аповећање везује за промене у пракси тестирања и извештавања. Обележавање Светског дана хепатитиса прилика је за подсећање да највећи ризик за преношење вируса изазивача болести, због велике концентрације, представља контакт са крвљу инфициране особе. Мада се вирус налази и у другим телесним течностима, и свака особа може да се инфицира, познато је да постоје и оне код којих је ризик повећан. У такве се сврставају особе које размењују нестерилни прибор за инјектирање дрога, особе подвргнуте медицинским и стоматолошким интервенцијама које су обављене неадекватно стерилисанимилинестерилисаним инструментима за вишекратну употребу, приликом тетоважа, пирсинга и појединих козметичких услуга које се обављају нестерилним прибором. Опасности од инфицирања изложене су особе које размењују прибор за личну хигијену, бријаче, четкице за зубе и слично, али и оне које ступају у сексуалне односе без коришћења заштитних средстава. Т. Радовановић
31
Мере заштите од инфекције корона вирусом
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
БУДИМО ОДГОВОРНИ
32
• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.
33
34
Небојша Мирковић
МАГАЗИН 506 1.8.2021.
Једном макетар, увек макетар: Небојша Мирковић
ПОРОДИЧНО МАКЕТАРСТВО
ознато је да се интересовање за одређене активности јавља у најранијој младости, а да пресудни за одлуку о избору често буду наизглед неважни детаљи. О томе сведочи пример Небојше Мирковића који је на старту тинејџерског доба у излогу продавнице у главној улици први пут видео кутије са деловима за склапање макета, углавном авиона који су коришћени током Другог светског рата. Можда и не би да пажњу нису привукле на стаклу исцртане силуете авиона које су се ту задржале и након што је из излога нестала последња макета. Небојша
П
је имао тек десетак година кад је једна од посета Чачку у Робној кући Партизанка потврдила могућност набавке делова макете, а врхунац задовољства доживи при склапању првих. Ни после неколико деценија није избледело сећање на прве моделе састављене према приложеном упутству иако се, у недостатку одговарајућих боја и ознака, на први поглед нису много разликовали једни и од других. Да све што је лепо по који пут не траје превише дуго могао је да се увери почетком деведесетих година прошлог века кад је распад земље у
знатној мери ускратио могућности за набавку нових делова за склапање. Да могућност израде нових макета не буде у потпуности ускраћена било је видљиво приликом једне посете краљевачком бувљаку на коме се, међу различитим стварима, нашао и комплет делова за склапање авиона. Трачак наде за значајно побољшање стања у овој области био је видљив половином деведесетих година кад су се у часописима појавиле прве рекламе које су најављивале могућност куповине нових модела. Дугогодишње макетарско искуство
Фото: М. Радовановић
- Распад земље почетком последње деценије двадесетог века у знатној мери ускратио могућности набавке делова за израду макета. - Прва интересовања су најчешће везана за макете авиона, а интересовање за озбиљнији рад у овој области слаби у време бројних изазова пред којима се налазе тинејџери. - Нови импулс донела је супруга Сретенка Ђурић која се од првих дана заједничког живота активно укључила у израду макета. - Паралелан рад на неколико макета, у једном тренутку и двадесет започетих. - Одсуство спремности озбиљног макетара да се одрекне власништва над иједним од завршених модела
35
1.8.2021.
МАГАЗИН 506
36
сведочи да су прва интересовања најчешће везана за макете авиона, али и да интересовање за озбиљнији рад у овој области слаби у време бројних изазова пред којима се налазе тинејџери. Слично искуство дели и Мирковић који неколико година није успевао да пронађе довољно мотива да се озбиљније посвети макетарству, а онда је стицај околности одлучујуће утицао да се поврати пољуљано поверење и појача интересовање које није попустило ни до данас. Прилика за то били су чести одласци у Београд и могућност набавке најновијих модела макета, како авиона тако и различитих транспортних и борбених средстава. Повољност се огледа и у податку о појави све више продавница у којима је било могуће набавити по који од комплета, што је појачавало жељу да се колекција обогати. Иако је формирањем Макетарског клуба „Спинер“, при Дому Војске, омогућено да се на редовним изложбама квалитет макета упореди са остварењима других заљубљеника у ову активност све до 1999. године није било превелике жеље за учешће на некој од њих. - Крајем 1999. сам дошао на једно такмичење и донео макету а онда су ме питали ко сам, и шта сам. После 2000. поклопило се више ствари јер сам, након рањавања, као ратни војни инвалид имао више времена, а повећана су примања и могућност набавке макета какве није било током изолације земље деведесетих година. Иако по који пут попусти интересовање за рад од 2000. није било значајнијих пауза, а сваки пут кад би попустило интересовање за авионе појачавано је према другим макетама, као што су борбена возила или цивилни аутомобили. Могућност набавке нових макета повећана је приликом одласка на такмичења у друге градове, али и све већи број продавница које су набављале нове моделе које је могуће купити и преко интернета, каже Мирковић. Нови импулс у раду донела је супруга Сретенка Ђурић која се од првих дана заједничког живота активно укључила у израду макета. У почетку је то била само помоћ у порипреми делова за склапање, по који пут бојењу и за-
вршној обради у процесу током кога је јачала жеља да провери своје макетарске способности. Уверење како може бити подједнако успешна значајно је утицало на жељу за доказивање у атмосфери која је све више попримала карактер такмичарске. Ипак, то није умањило жељу да једно другом помажу, првенствено у фазама израде макете које су им блискије. И поред великог броја макета различитих облика и величина, који премашује више стотина, тачно се зна која је чија. О томе би се могло закључивати и по величини, јер је Сретенка показала веће интересовање за моделе мањих димензија, можда и због тога што рад са већим бројем ситнијих делова тражи посебну прецизност и стрпљење. Да није ограничена само на такве сведочи податак да се у макете највећих димензија сврстава носач авиона. Податак да се Небојша дуже бави макетарством, а да је до почетка заједничког живота израдио педесетак макета, списак до сада завршених чини дужим него Сретенкин. О томе сведочи прецизна ециденција завршених после 2000. године на којој се нашло око две стотине макета различитог облика и величине. Породичну колекцију употпуњава седамдесетак Сретенкиних међу којима није могуће наћи две исте, јер се и исти типови авиона најчешће разликују по начину фарбања и ознакама земље у којој су били у оперативној употреби. Количина слободног времена одлучујућа је при опредељењу да се заузме место у стану резервисано за израду различитих макета, а могућност да га користи само једна од супружника не ускраћује могућност другом да гледа или помаже. У таквим ситуацијама, каже Мирковић, није необичан сукоб мишљења, поготово у ситуацијама кад се примети да је направљена грешка. То се по правилу дешава уколико се прескочи неки од корака, без обзира што се код десетина других макета није дешавало а разлози су различити, најчешће пад концентрације након дуже времена проведеног у раду. Иако је велики број грешака могуће исправити постоје и оне код којих то није могуће
без видљивих последица. Дугогодишње искуство и сарадња са макетарима из земље и иностранства сведочи о различитом приступу изради макета. За разлику од макетара који рад на неком од нових модела не почињу док у потпуности не заврше претходни Мирковић се сврстава међу оне који паралелно раде и по неколико макета, а у једном тренутку је било и двадесет започетих. - Постоје људи који се задовољавају тиме што купе макету и никада не почну да раде. Код мене то није случај али имам проблем да радим до неке фазе па изгубим интересовање, јер ми пажњу привуче нека друга, па трећа макета. Тако ми је требало две три године да завршим макете започете пре земљотреса у Краљеву кад је добар део делова изгубљен. Због тога сам касније морао сам да их направим како бих завршио макете, па се процес започет две три године пре земљотреса продужио на шест до седам после њега. И то је утицало на одлуку да не почињем много нових пре него завршим претходне, тако да сада радим паралелно на само пет или шест макета а сличан однос има и супруга, с тим што
37
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
паралелно ради две до три. То и није тако лоше јер се увек појави нешто ново што није случај ако се проведе превише времена у изради само једне макете, каже Мирковић. Године рада и стотине готових макета добра су основа за висок ниво очекивања при изради сваке нове и потврду одсуства стопостотног задовољства при завршетку рада. Оно се темељи на уочавању и најситнијих грешака какве нису видљиве највећем броју посматрача. Мирковић се сврстава у ред макетара са значајном залихом комплета делова за склапање различитих макета, што елиминише потребу трагања за новим у дужем периоду. Ако се зна да таквих има безмало сто педест онда је
38
јасно колика су средства потребна за куповину чак и кад цена најједноставнијих не премашује неколико евра. Кад се укупним трошковима дода куповина боја, ознака и алата неопходног за рад, онда је јасније што посвећеност макетарству као хобију захтева бројна одрицања. Податак да је деведесет одсто са списка од две стотине макета и даље у власништву Небојше Мирковића на најбољи начин потврђује одсуство спремности озбиљног макетара да се одрекне власништва над иједним од завршених модела. Да има и супротних случајева сведочи искуство из почетног периода рада кад је другима уступио неколико макета слабијег квалитета, које су служиле за увежбавање и про-
весру појединих поступака. Да у овој области има и злоупотреба потврђују ретки случајева учешћа на такмичењима са радом другог аутора уз по неку измену, најчешће у боји и ознакама. А да израда макета може да буде бизнис потврђују примери израде по наруџбини намењени колекционарима. Од 2000. године, кад је отпочело активније бављење макетарством, Мирковић је редован учесник такмичења која се сваке године одржавају у Краљеву, Сенти, Београду, Новом Саду, Панчеву, Нишу, Ужицу, али и околним земљама, Северној Македонији, Бугарској, Мађарској, Босни и Херцеговини. Уверење да свако време доноси нове изазове огледа се у потврди да је у време док је клуб имао просторије у Дому
војске дружење макетара било знатно интензивније. Од кад је то изостало принуђени су на приватна дружења и размену искустава по становима, што није умањило успехе које оставрују на такмичењима. Иако одлучујуће зависе од конкуренције на такмичењима до сада остварени резултати клуба, а и појединачни, сматрају се веома добрим. Значајнијим од тога сви макетари оцењују могућност поређења сопствених домета са оствареним у другим срединама, поготово у ситуацијама кад се ради о истим типовима летелица или других средстава. Прилика за поређење макетарске умешности увек су макете истог типа, трагање за евентуалним грешкама у бојењу и постављању адекватних ознака, посебно на лателицама из пери-
39
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
ода када није било фотографија у боји ни могућности да се верно прикаже стварно стање. Сем колико толико повољних радних услова, пре свега квалитетног осветљења неопходног за манипулацију са најситнијим деловима, одлучујућим за достизање одговарајућег квалитета оцењује се довољан ниво жеље за успехом. Она је и мотив који макетарима омогућава да данима проведу и по неколико сати за радни столом у настојању да достигну савршенство. Мирковић се сврстава међу макетаре који тешко могу да процене колико
40
је времена потребно за завршетак једне макете, поготово ако паралелно ради на више од њих. Иако је компликованост модела у највећем броју случајева одлучујући фактор не треба занемарити ни друге субјективне природе, али и потребу да се макетама припреманим за изложбе посвети посебна пажња. Од почетка рада у овој области код Мирковића не јењава интересовање за авионе и хеликоптере, а посебном повољношћу оцењује се спремност макетарске индустрије да понуди тржишту што већи број различитих модела. Макетарско искуство дуже од две деценије сведочи да су на
листи најзахтевнијих за рад макете авиона коришћених током Првог светског рата, посебно двокрилаца. Бројни су разлози због којих рад на некој од макета протекне дуже него што је планирано, па није необично да се макетар и после неколико сати рада нађе на почетку и крене изнова. Разлог су по правилу проблеми различите врсте, по који пут и грешке произвођача у шта је недавно био у прилици да се увери и Мирковић. Највећи се увек везују за губитак или трајно оштећење било ког од оригиналних делова, због чега је неопходна умешност посебне врсте како би се израдио на други на-
чин. Значајним за толико дуго времена посвећеног макетарству оцењује се постојање клуба који се много пута потврдио као незаменљива помоћ при решавању и најмањег проблема. - Дружимо се, сарађујемо и то нам много значи, а да овај клуб није постојао много ствари не бих ни видео ни доживео, колико за такмичења толико за набавку макета, размену искуства и све остале. Да сам једина особа у овом граду а немам са ким да поделим искуство баш бих био на губитку, каже Мирковић. Од појаве интернета знатно је олакшан приступ информацијама о разли-
читим моделима, чиме се у великој мери олакшава доношење одлуке о куповини. За разлику од времена кад је сваки модел био непознат до мере да је и отварање кутије било повод за одушевљење посебне врсте, данас се о моделу зна све и пре него се одлучи за куповину. Мирковић се сврстава у заљубљенике код којих не постоји дилема да ли наставити или не, па верује да ће састављати нове макете све док за то буду постојали и минимални услови, пре свих добар вид. У таквим околностима не треба занемарити податак да су у раду највећег броја макетара неминов-
не дуже или краће паузе. Оне се најчешће везују за одређени период живота али могу бити и друге природе, финансијске или немогућност набавке делова за рад. Бројни су примери који сведочи да највећи број макетара после паузе наставља са некадашњим активностима, а познати су и неки који су то чинили и после више деценија. Прилика за упознавање са повољностима које пружа овај вид активности су изложбе и сусрети са искусним макетарима, а прилика за први следећи у Краљеву је „Спинер куп“ у октобру ове године. Т. Радовановић
41
In memoriam: Душан Стојић (2)
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
МАГИЧНA ПРИВЛАЧНОСТ ПИСАНЕ РЕЧИ
42
- Трпињска цеста у Борову била је кобна за многе који су њом пролазили октобарских дана 1992. године, па и дописника „Вечерњих новости“, а редакцијски задатак да га замени на опасном терену поверен је дописнику из Краљева Душану Стојићу. - Кад су престале борбе, а све цеви из којих се данима просипао смртоносни товар охладиле, могло је да се прошета улицама Вуковара који је изгледао сабласно. - Сем регуларне војске на вуковарском ратишту су деловали добровољаца који су се сами организовали и као слободни стрелци долазили у зону разних операција. - Трећу борбену формацију чинили су припадници Српске добровољачке гарде коју је предводио Жељко Ражнатовић Аркан. - Били су изузетни борци и изузетно организовани и није истина да су били лопови. - Кад Арканови борци крену да одбаце хрватске снаге што даље мештани Даља су са тракторима кретали за њима и упадали у куће што се касније приписивало Аркановцима
Душан Стојић
43
еља сваког новинара, поготово оних из фабричких листова у унутрашњости, увек је била да професионалну каријеру наставе у неком од локалних листова или радио станица. Ретки су они који су веровали да би као такви могли да постану дописници дневних листова, поготово не оних са највећим тиражом у земљи какве су биле „Вечерње новости“. Прилика која се не пружа тако често пружена је Душану Стојићу у време кад се негде у даљини назирао слом земље, а тек коју годину након што је пред крај осамдесетих година почео да ради у „Вечерњим новостима“ букнуо је рат на просторима бивше Југославије. Балван револуција започета у реону Плитвичких језера полако се преко Српске Крајине ширила према истоку да би пред крај 1991. године стигла до Славоније. Ратних збивања на овим просторима није било скоро пола века, па је била оправдана жеља уређивачког колегијума да има правовремене информације из тог дела земље. Дописник „Новости“ из Вуковара је извештавао о свему што се догађало све док рат није попримио озбиљне размере, па су у помоћ прискочиле колеге са леве стране Дунава и Саве, пре свих Милан Жегарац. Трпињска цеста у Борову била је кобна за многе који су њом пролазили октобарских дана те године, па и Жегарца, а редакцијски задатак да га замени на опасном терену поверен је дописнику из Краљева Душану Стојићу. Сазнање да одлази у зону интензивних ратних операција није пријатно, али је почетком октобра, после само две године у колективу, прихватио део радне обавезе у „Вечерњим новостима“. Само дан након позива да се јави редакцији упутио се Душан Стојић на сахрану колеги Жегарцу, а затим према Борову селу у коме ће остати све до децембра кад су заустављена ратна дејства, а у овај крај дошли први „бели шлемови“. - Вуковарска голгота је била стра-
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
Ж
44
шна. Иако је време учинило своје сећам се да сам првих месеци по повратку у ушима стално чуо грмљавину која ме је враћала у Вуковар. Југословенска армија је још постојала, и била активна, а у оквиру ње војни прес центар који је координисао рад новинара. Интересовање светске јавности за догађаје у Хрватској било је велико, а међу новинарима бројних редакција било је и оних из Јапана – прича Стојић. Новосадски корпус је покривао подручје од Борова села, преко Тење, Трпиње и већег дела Барање до Осијека, а Стојић са пажњом пратио дешавања и свакодневно извештавао редакцију. Краљевачки резервисти су у то време били стационирани у Шиду, па и поред жеље да пише о њима није било ни мало једноставно од Борова села, у коме су свакодневно вођене жестоке борбе, преко Богојева путовати у Нови Сад, па Сремску Митровицу, да би посетио земљаке. Сналазили су се новинари на различите начине и док су са великим интересовањем посматрали колеге из иностранства опремљене најсавременијим комуникационим уређајима извештаје су редакцијама углавном слали телефоном. Свако јутро су дописници дневних листова, са официрама који воде операције, прелазили неколико десетина километара од Вуковара до Осијека преко села Трпиња, Бобота, Дарда и Тења из којих су допирале потмуле детонације различитих експлозивних средстава. - Направимо круг и дођемо до штаба у Даљу. У Борову селу је била радио станица у којој су радиле четири девојке. Откуцам на писаћој машини текст па телефоном јавим редакцији. И док су колеге из других редакција користиле оклопна возила ја сам цело ратиште протутњао редакцијским „југом 55“. Пар пута се пробуши гума на ауту баш кад почиње гранатирање, па се склањам у неки ћошак за који верујем да неће да
гађају. Имао сам и фотоапарат „практику“ и редовно фотографисао да бих филмове преко Богојева слао у редакцију. Најупечатљивији, уједно и најтежи, утисак на мене оставили су рањеници. Кад видиш мрвог човека то је завршена ствар, али кад падне бомба, или нешто слично, усред групе војника, кад рањени држе утробу у шакама док не стигне прва помоћ то су страшне сцене. Биле су одвратне и оне кад свиње једу лешеве, као и све остало што носи рат – прича Стојић. Рат се у овом дели већ ближио крају, а најекстремнији припадници храватских снага након повлачења испред војске окупљали у Комбинату „Борово“. Кад су их припадници регуларне југословенске војске заробили ни десет аутобуса није било довољно да се сви транспортују до сабирног логора одакле је требало да буду размењени за борце и цивилно становништво које је као таоце држала друга страна. И поред инсистирања да буду размењени сви за све који су лежали у хрватским логорима у замену за неколико стотина хрватских војника ослобођено је тек двадесетак припадника ЈНА и цивила. Кад су престале борбе, а све цеви из којих се данима просипао смртоносни товар охладиле, могло је да се прошета улицама Вуковара који је изгледао сабласно. У надалеко по злу познатој Циглани патолог др Зоран Станковић је покушавао да са двојицом помоћника идентификује сваког од 700 лешева покупљених са градских улица. Било је међу њима војника обе сукобљене стране, највише припадника хрватског Збора народне гарде, али и цивила који су страдали на различите начине. Из сећања ратног репортера још нису избледеле слике масовних гробница које су након повратка Хрвата у Вуковар уређене, а Стојић никад после тога није био у ситуацији да се врати у југословенску Хирошиму. Све време боравка на ратишту
45
46
МАГАЗИН 506 1.8.2021.
свако се за смештај сналазио сам, Стојић углавном боравио код пријатеља које је стекао у Борову селу и Богојеву. У том периоду хранио се углавном на војничком казану иако је становништво, претежно српско, било изузетно гостољубиво према свима. Зима се увелико примицала, а вредни славонски домаћини добро припремили поготово што се није знало како ће да се одвијају ратне операције. Врло је незахвално вршити било какве процене о броју страдалих током тромесечних борби у овом крају, а наш саговорник верује да би цифра могла да се креће између три и четири хиљаде. Више од половине били су Хрвати, међу њима гро оних који су називани турбо усташама, док је остатак чинило српско становништво. Крај ратних операција представљао је велико олакшање за све, а иако су борбе утихнуле вуковарско питање је остало отворено следећих четири или пет година. И док се у хрватској терминологији тај период назива окупацијом међу српским становништвом је познатији као борба за ослобођење. На ратишту које се протезало од Вуковара до Осијека и Барање углавном су били стационирани југословенски војници међу којима је још било Албанаца, Македонаца и Босанаца. Многи од њих су погинули у борбама за ослобођење Вуковара пре него су се припадници Југословенске народне армије у децембру повукли из Хрватске. Осим њих било је добровољаца који су се сами организовали и као слободни стрелци долазили у зону разних операција где су званично били под контролом регуларне армије. Трећу борбену формацију чинили су припадници Српске добровољачке гарде коју је предводио Жељко Ражнатовић Аркан. - Много времена сам провео са Аркановим борцима на ратишту, чак и у директним борбама, а и у Ердуту где им је било седиште, где су спавали и хранили се, одакле су полазили у акције. Били су изузетни борци и изузетно организовани и није истина да су били лопови, јер нисам видео ни јед-
ног да је на ратишту украо било шта. Постојала је ратна анегдота која говори да су, кад Арканови борци крену да одбаце хрватске снаге што даље, а видео сам и ја мештане Даља који су са тракторима кретали за њима и упадали у куће што се касније приписивало Аркановцима. Био сам готово сваки дан са њима и знам да су били сјајни, изузетно организовани и увежбани борци који се у Ердуту купају, шишају и брију по повратку из акције, а рањенике шаљу на опоравак. Били су обучени као манекени, били војска за пример и кад их видиш дође ти да се истопиш од радости. Док су војници ЈНА подсећали на борце из Булајићеве „Козаре“, и других партизанских филмова, и кад пада киша били окупљени око ватрице, Арканови су имали „фордове“ комбије са тамним стаклима у које је улазило по десетак у два возила кроз њиве одлазили до линије фронта – прича Стојић. Поред јединица којима је командовао Аркан, страх и трепет на вуковарском ратишту, у Ердуту је било и седиште Територијалне одбране Српске аутономне области Славонија, Барања и Западни Срем на чијем се челу налазио командант специјалних одреда МУП Србије Радован Стојичић Баџа, касније убијен у једном кафићу у Београду. Са Аркановим борцима је била и Краљевчанка Олга Николић, медицинска сестра коју су сви звали докторка, а Стојић је препознао приликом одласка на војнички пасуљ у Ердут. Било је на фронту и других Краљевчана, пре свих медицинског особља међу којима се извесно време задржао и др Раде Вукашиновић након што је са Слободаном Николићем до Богојева, на војвођанској страни Дунава, допремио хуманитарну помоћ. - Кренули су у Караџићево, село дубоко у славонској територији на самој линији фронтра, да предају помоћ, а како нису познавали терен пођем да их проведем. Др Вукашиновић је још неко време остао тамо као лекар, а успомена на сусрет са њим ми је и данас врло драга. Кад сам се по престанку борби „југићем“ враћао кући нисам могао да верујем да је све мирно и да
ништа није срушено. Три месеца у непосредној близини фронта створило је утисак да је свуда рат и треба да има рушевина. Кад сам улазио у Краљево видим да ништа није дирнуто, па сам се питао да ли је то могуће. Одморио сам се, али не превише, јер сам брзо почео да радим – сећа се Стојић. Познанство са Жељком Ражнатовићем било је повод да само дан пре истека једне од најтежих година у животу уз помоћ Зорана Николића, који је обављао дужност потпредседника општине, у Дому друштвених организација одрганизује трибину намењену краљевачкој јавности. На трибини актива удружења новинара, уз неколико ратних извештача, у униформи се појавио и Аркан са групом бораца наоружаних хеклерима. Велика сала Дома друштвених организације је била крцата, а на догађај подсећају још само фотографије са контроверзним командантом Српске добровољачке гарде. И док се ситуација у Хрватској полако смиривала све више се говорило о могућим ратним сукобима на територији Босне и Херцеговине. Кад је коначно почело да се пуца и у Сарајеву избор за одлазак на ново ратиште поново је пао на Стојића, овога пута човека са довољно ратног искуства. У време кад је требало да се крене још су летели авиони до главног града Босне и Херцеговине, али само док се на аеродрому није појавио Душан Стојић. Са дистанце од двадесет и више година не може да разлучи да ли је срећа или несрећа то што је уместо Сарајева војним авионом кренуо до Бањалуке у намери да се копненим путем пребаци до крајњег одредишта. Пут је водио само до Јајца одакле се није могло даље, па је необављена посла након повратка у Бањалуку морао да се упути према Београду. У Сарајево је на лични захтев отпутовао један од старијих колега који је имао срећу да преживи покољ у Добровољачкој улици. Много пута се током свих ових година Душан Стојић питао шта би се десило да се он којим случајем затекао на том месту. Т. Радовановић Фоото: М. Радовановић
47
48
Зоран Станковић
МАГАЗИН 506 1.8.2021.
In memoriam: Зоран Станковић, Ни крив ни дужан међу инфлуенсерима
ИНСТАГРАМ БАЈКА
- Краљевачки пензионер на Инстаграму у кратком периоду привукао пажњу око тридесет хиљада других особа што је повод за додатно интересовање медија у настојању да открију узроке несвакидашњем феномену. - Бројни прилози објављени на телевизијама са националном покривеношћу, чак и у околним земљама, и чланци у новинама. - Текстови у новинама, телевизијски прилози, а десетине хиљада посета на Инстаграму добра основа да за само неколико дана готово цела Србија буде упозната са поступцима краљевачког пензионера. - Међу највернијим пратиоцима ученици краљевачких школа који показују жељу да направе заједничку фотографију. - Седамдесет до деведесет одсто младих између десет и тридесет година има налоге на Инстаграму. - Укупан број прегледа премашио милион
49
азвој технологије условио је појаву великог броја нових садржаја који привлаче пажњу све већег број особа различитог узраста, од најмлађих до оних који су дубоко загазили у позније године живота. Највећи бум последњих година направиле су бројне друштвене мреже, врста интернет услуге, која се најчешће јавља у облику платформе, прозора или wеб-странице. Окарактерисане су као простор који служи за међусобно повезивање корисника, а међу стотинама које постоје најпознатије су Фејсбук, Твитер, Тамблер, Фликер, Фоурсквер и друге међу којима, од октобра 2010. године, посебно место заузима Инстаграм. Од кад га је пет година касније, за око милијарду америчких долара, купио Фејсбук овај онлајн сервис је веома брзо придобио велику популарност, што потврђује више од сто милиона активних корисника у фебруару 2013. Иако је првобитно био намењен власницима уређаја попут Ај-
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
Р
50
фона, Ајпеда и сличних у априлу 2012. је постао доступан и за уређаје са Андроид оперативним системом. Инстаграм је оригинално био сервис за објављивање фотографија коме је у јуну 2013. пружена могућност објављивања видео-снимака у трајању до петнаест секунди. Данас се на Инстаграм могу поставити снимци трајања до једног минута и неограничен број слика које се ажурирају једном у 24 часа. Као друштвена мрежа Инстаграм се први пут помиње у 2012. години од када је корисницима омогућено да се повезују са другима и прате све њихове објаве. О атрактивности постављених садржаја најбоље сведочи број посета на страници, а прилику да се увери у то у првој половини године имао је краљевачки пензионер Зоран Станковић који се, ни крив ни дужан, неочекивано нашао међу инфлуесерима. Таквим се сматрају личности које имају велики број пратилаца на друштвеним медијима,
што потврђује како садржај који су поставили има моћ да утиче на мишљење и понашање других особа. Податак да је у кратком периоду привукао пажњу око тридесет хиљада других особа повод је за додатно интересовање медија који су настојали да открију узроке несвакидашњем феномену. Прилози објављени на телевизијама са националном покривеношћу, чак и у околним земљама, и чланци у новинама довољан су разлог да се за животни пут овог необичног, и надасве интересантног, пензионера заинтересује и МагазИН. Иако је рођен у Краљеву, и ту завршио основну школу, Станковић је добар део живота провео у другим градовима, а пут започео пред крај шездесетих година прошлог века кад је основу за будући позив потражио у суботичкој Железничкој техничкој школи. Две године касније учинило му се да веће могућности пружа Саобраћајна школа у овом
месту као степеница према вишој школи истог профила у Загребу. Период студирања обележен је сталним напорима да се обезбеди довољно средстава за живот, а прилику за то пружао је рад у оквиру студентског сервиса, потом послови ноћног чувара у различитим предузећима све док није добио стално запослење у Ремонтном заводу у Брегани, удаљеној двадесетак километара од Загреба према граници са Словенијом. Почетни проблеми младог брачног пара у знатној мери су олакшани кад је супруга добила стан од Привредне банке у којој је била запослена, али радост није дуго трајала јер је само неколико година касније било јасно да се над овим просторима надвија ратна опасност, а у посебно тешком положају нашли су се запослени у војним установама каква је била Ремонтни завод. Податак да је у то време у Краљеву мајка живела сама, а да је на само тридесетак километара Ремонтни завод у Чачку, одлучујуће је ути-
цао на опредељење за повратак кући. Станковићи су се 1991. године, као и велики број других који су делили сличну судбину, нашли на територији Србије која је пружала довољан степен сигурности. Да и она има границу потврдило се 2008. године кад је, због реформе војске, половина од осам стотина радника чачанског завода, добило отказ, међу њима и Станковић. Две године на евиденцији Националне службе за запошљавање, и још једна код приватног предузетника, биле су довољне за испуњење услова за одлазак у пензију. Мирни пензионерски дани у Краљеву бар једном у току године ускомешају се кад се Зоран упути преко границе, како би месец до месец и по дана провео код кћерке и унука. Последњи боравак у другој половини прошле године био је прилика да на поклон добије мобилни телефон са добром камером, што је пружало могућност да направи по коју фотографију како би је поделио са унуком и
кћерком која му је, да би олакшала комуникацију, отворила налог на Инстаграму и упутила у основне кораке коришћења он-лајн сервиса. - У мојој младости тога није било, ни те технике ни квалитетних фотоапарата, о телефонима са камером да не причамо. Није било ни интернета, ни Фејсбука, ни Инстаграма, ни Твитера... Правећи селфије почео сам сваки дан да објављујем по неколико слика, првенствено због себе. Правио сам портрете на различитим локацијама и стављао на свој налог, током неколико месеци накупило се доста фотографија, а док нисам ушао у ову причу чак око осам стотина. Момци из Београда који на Инстаграму имају налог @negujmosrbski видели су фотографије, па им се учинило занимљивим да пензионер од 67 година сваки дан објављује своје слике баш као и млађи људи. Нисам ни знао да су поставили једну моју фотографију на свој профил кад је телефон почео да сигна-
51
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
лизира како ми неко гледа слику. Отворим, видим на њиховом налогу своју слику и приметим да сваког секудна расте број прегледа. Нисам знао о чему се ради па позовем кћерку, а она ми објасни да су људи почели да лајкују и да је врло брзо било око двадесет хиљада прегледа. Онда се то прочуло, па је и другима постало интересантно - прича Станковић. Да се дешава нешто неуобичајено врло брзо се прочуло по целој земљи, а први доказ било је интересовање медија. О необичној ситуацији у којој се нашао пензионер појавили су се први текстови у новинама, а мање од седам дана било је довољно да се за ову појаву заинтересују и припадници седме силе из околних земаља, Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине. Интересовање јавности додатно су заголицали прилози на телевизијама Прва и Пинк, што је мотивисало Станковића да свакога дана постави нове фотографије. Нису били лењи ни они који су покренули лавину, па су се на профилу @negujmosrbski појавили текстови из штампе и телевизиј-
52
ски прилози, а хиљаде посета сваког од њих било је добра основа да за само неколико дана готово цела Србија буде упозната са поступцима краљевачког пензионера. О томе, каже Станковић, најбоље сведоче позиви пријатеља са широког простора некадашње Југославије, а колика је моћ друштвених мрежа потврђује интересовање оних који су се различитим поводима нашли у Краљеву да замоле за заједничку фотографију како би је објавили на својим профилима. Међу највернијим пратиоцима нашли су се ученици краљевачких основних и средњих школа, па нема дана да неколицина њих, кад препозна Зорана на улици, пожели да направи заједничку фотографију. - Мени Инстаграм у почетку ништа није значио, јер нисам ни очекивао да ће доћи до свега овога па сам био затечен да не знам како да објасним популарност и писање о мени, а све ми се чини као бајка. Краљевачки основци сваког дана показују жељу да направе заједнички селфи, јер им се то чини занимљивим, а још никога нисам одбио. Деца су
културна, замоле лепо тако да сам свакоме изашао у сусрет, њима је то интересантно, а мени не представља неки проблем. Многима из старије генерације је то чудно јер не знају, као што ни ја нисам знао, да седамдесет до деведесет одсто младих између десет и тридесет година има налоге на Инстаграму. Први пут ми није било јасно да ли се неко шали са мном, а кад сам мало упознао како функционише Инстаграм видео сам да доста интересантних објава из целе Србије, неке и са више од двеста хиљада прегледа. Иако може да се види свашта, ја постављам само своје фотографије, не очекујем никакву корист од тога мада може да се појави фирма или удружење које би искористило мој селфи за неку промоцију или рекламу. Имао сам понуду од једне шведске фирме да рекламирам неки производ, али је уговор који су ми послали био доста нејасан по питању мојих обавеза па нисам прихватио - каже Станковић. Онима који су били у прилици да бар једном погледају фотографије Зорана
Станковића није могао да промакне истанчан укус за облачење какав није сувише чест код особа тих година. О томе на најбољи начин сведочи избор различитих модних детаља међу којима значајно место заузимају наочари из богате колекције од тридесетак намењених заштити од сунца и неколико које побољшавају вид. Пажљивијим посматрачима није могао да промакне податак о пажњи која се посвећује избору гардеробе, посебно појачаној од тренутка кад је почео да привлачи толику пажњу јавности. А да има оних који добро запажају и најситније детаље потврђују коментари испод фотографија који се, сем одобравања или замерки због избора гадреробе, односе и на податке који ближе означавају локацију и време кад је фотографија настала. За разлику од пратилаца из других градова Краљевчани већ довољно добро познају трасу којом се креће Зоран Станковић, уобичајена места на којима испија кафу и поседи са старим, или скорије стеченим, познаницима. Да је утицај друштвених мрежа тешко одредити најбоље потврђује не-
давни боравак у Венецији и жеља бројних туриста који су га препознали да направе заједнички селфи. Колико за бројне друге Инстаграм је привукао велику пажњу Зорана Станковића, посебно статистички подаци који сведоче о броју пратилаца, прегледа сваке појединачне фотографије, коментарима, узрасту оних којима привлачи посебну пажњу, локација са којих га прате и много чему другом. Најзначајним се ипак чине бројеви који показују број прегледа, пратилаца и оних који су потврдили да им се по која фотографија допада више од осталих. Најинтересантније од свега је, каже Станковић, што се све догодило у веома краком периоду. - Почео сам да објављујем слике кад сам се, крајем октобра прошле године, вратио из Немачке не слутећи шта ће да проистекне из тих објава. Објављивао сам слике искључиво због себе, а сада мало више обраћам пажњу на гардеробу, јер сам схватио да сам постао медијска личност па није свеједно шта ћу да обучем и које ћу наочаре да ставим. За мене је све ово ново, јер нисам ни поми-
шљао да ће до тога доћи. Кад сам мало боље упознао Инстаграм закњучио сам да нико не ради ништа слично, па ћу наставити и даље да постављам интересантне фотографије као и до сада. Видим да сви певачи, глумци и друге јавне личности имају Инстаграм налоге које користе да би се обратили популацији која их прати, што је доказ популарности - каже Станковић уз потврду да је највећи мотив нешто више од тридесет хиљада пратилаца који сваког дана очекују нешто ново. Иако нема поуздане потврде, на основу податка да је свака фотографија прегледана више хиљада пута, процењује се да укупан број премашује милион, а то је добра прилика за потврду утицаја које може да има на Инстаграм истомишљенике. Уједно је, каже Станковић, добра прилика за апел најмлађима да добро размисле при избору локација за селфи, а бројни негативни примери из не тако далеке прошлости за савет да ни у ком случају не угрозе сопствени живот, поготово не због фотографије коју можда никад неће видети. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
53
1.8.2021.
МАГАЗИН 506
54
Александар Перишић
Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Александар Перишић (1)
ТРАГАЊЕ ЗА САМИМ СОБОМ - Љуба Мољац прапионир стендапа. - Бавити се позориштем са 14 година је луксуз, јер потражња за децом није велика и нема толико представа које захтевају такве улоге. - Наступ пред шест стотина посетилаца у Херцег Новом оцењен као најбоље извођење представе „Рогоња“ током скоро две деценије. – Пет неуспелих покушаја за упис на Факултет драмских уметности. – Дипломирани правник који се неће бавити овим послом. – Пауза од шест месеци продужена на седам година. – Српски командос за 21. век на одслужењу војног рока у краљевачкој Гимназији. – Као војник Мефисто у „Фаусту“. – Филип Трнавац у представи „Путујуће позориште Шопаловић“ по тексту Љубомира Симовића који је на сцену Карљевачког позоришта поставио Небојша Дугалић
55
тендап комедија је жанр у коме комичар наступа уживо пред публиком и директно јој се обраћа, а извођач је познат као комичар, стендап комичар, стендап забављач или само стендап. У овој врсти изражавања комичар најчешће говори низ смешних прича, вицева или бонмота, а неки користе реквизите, музику или мађионичарске трикове да би употпунили наступ. Стендап комедија се обично изводи у комичарским и ноћним клубовима, баровима, необурлескама, колегијумима, позориштима и другим местима, а поред наступа уживо, стендап се све више практикује објављивањем видео-снимака на интернету и телевизији. Мало је вероватно да је било шта од овога знао Александар Перишић кад се отиснуо у свет глуме у коме је лутао до тренутка кад је открио бесконачне могућности стендап комедије. Ма колико то изгледало чудно оно што се нагомилавало годинама испливало је на површину након година бављења глумом у Краљевачком позоришту, а у новије време доживљава врхунац на различитим сценама, претежно у Београду. Иако сећање на првих пет година живота није превише јасно на тај период подсећају приче старијих чланова породице који потврђују везаност за стрица Слободана Перишића, у метничким круговима познатијег као Кореја, и његово бављење музиком. Оно што је слушао он слушао је и Александар док је претурао по плочама и по коју врло рано почео да ставља на грамофон. Из тог периода потичу приче да је више од осталих волео Џимија Хендрикса, Џемса Брауна, Дејвида Боувија и и њима сличних. Жеља да се допадне другима јавила се врло рано, а прва прилика за то пружена је у основној школи у Адранима где је наставник ликовног васпитања Војкан Јеремић, половином последње деценије прошлог века, формирао драмску секцију. Било је то тешко време кризе и санкција међународне заједнице кад је и најмлађима било јасно да нешто није у реду, а баш то је изазивало страх који су, чини се,
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
С
56
лакше подносила деца са села. - Прва ствар која ми је привукла пажњу у драмској форми била је касета Љубе Мољца, једног од прапионира стендапа. Спорадичних појава било је и на простору Југославије, а у Словенији је то био Винко Шимек чије су плоче са стендап наступима имале милионске тираже. Љуба Мољац и Неша Лептир су се бавили овим што ја сада радим, али у сировијој форми. И Борис Бизетић је у то време био смешан, сада кад погледам на ту причу и није, а сем сарајевске „Аудиције“ биле су нам понуђене и друге сличне ствари. Млађи данас морају да схвате јако битну ствар, колико су срећни што им је све на извол‘те. Моја генерација је можда и последња која се одрицала ужине да би купила касету код Босанца, а онда је дошао интернет где си сваку песму могао да нађеш уз минимално, или ни мало, малтретирања. У таквим околностима ја сам прилично рано, већ са 12 година, себи фиксирао идеју како хоћу да будем глумац – каже Перишић. За тај период везује се улога Раке у „Госпођи министарки“ Бранислава Нушића, сцене из представе „Маратонци трче почасни круг“ Душана Ковачевића, фрагменти из „Аудиције“... а добар полигон да се покаже докле се стигло по правилу је пружао дан школе. Некако у то време школа у Адранима је обележавала стоту годишњицу постојања што је било повод за мало озбиљнији приступ креирању програма за шта је требало потражити помоћ неког искуснијег, па је избор пао на директора Краљевачког позоришта Миломира Недељковића. Период припреме био је нова прилика да се додатно избруси жеља за допадљивошћу, али и да се бар део драмског живота сагледа са друге стране. Нека нова енергија успешно је савладавала трему, а као нешто што је вукло напред означена је нека врста егзибиционизма. Врло брзо се показало да је рад на припреми представе користан, можда и због чињенице да је Недељковић због заслуга позван на матурско вече као гост. Била је то прилика за разговор о наставку школовања, али и позив будућем глум-
цу да сврати у позориште у коме се већ размишљало о новој представи у којој би могло да буде места и за које ново лице. У тим годинама тинејџере је више привлачио биоскоп, него позориште у које се долазило тек спорадично. Ни телевизија на два државна канала, и трећем у повоју, није пружала много могућности за избор у време кад је понедељком увече гледаоце са простора целе земље за мале екране везивала „Династија“. Ретки које није посебно привлачила покушавали су да задовоље потребу за овим видом забаве у једном од два локална биоскопа на чијем су репертоару врло често били шпагети вестерни италијанске продукције. Кад је 1998. године у Краљевачком позоришту отпочео рад на припреми представе „Рогоња“ некоме се учинило како би било интересантно да се допише улога, која не постоји у оригиналном тексту, и повери дебитанту на даскама које живот значе. Иако од тада, из ко зна којих разлога, представа није била често на репертоару задржала се на њему пуних деветнаест година. - Сећам се како сам мислио да знам шта радим, иако нисам знао шта значи оправденост поступка, па ми се дешавало да се пребацујем са ноге на ногу, јер сам у новом простору који није до краја мој. Имао сам великих проблема да схватим колико је глума озбиљан посао, а и позориште као такво, која правила треба поштовати и све те неке ствари које сам научио кроз године рада. Створио сам навику да не бацим костим кад га скинем и врло рано схватио оно што је можда најбитнија лекција, колико је сујета непријатељ. Видео сам шта је ружно и како не бих желео да се понашам. Позориште је прилично утицало на мене који сам дошао тамо у јако проблематичном периоду јер све што радимо, а нарочито у тим годинама, радимо да би се допали другима. Бавити се позориштем са 14 година је луксуз, јер потражња за децом није велика и нема толико представа које захтевају такве улоге – каже Перишић.
57
58
МАГАЗИН 506 1.8.2021.
Месец дана након краљевачке премијере петочлана глумачка екипа нашла се на Херцегновским априлским позоришним свечаностима што се показало као ново искуство које је појачавало првобитну жељу за озбиљнијим радом у позоришту. Иако је својеврсно загревање у Тивту, пред публиком у коме чланице удружења религиозних жена нису имале симпатија за ласцивне сцене, наговештавало дебакл наступ пред шест стотина посетилаца следећег дана оцењен је као најбоље извођење „Рогоње“ током скоро две деценије. Влада Путник је следеће године поставио на сцену представу сатиричара Ефраима Кишона „Варалица“. Са искуством дугим две деценије код Перишића ни до данас није избледео осећај незадовољства оствареним, понајвише због уверења да је био премлад за посебно захтевну улогу у представи која је доживела неславан крај јер је први пут одиграна само пет дана пре напада НАТО авијације на земљу. После претпремијере и премијере уследила је реприза која је означила и последње извођење представе кабаретског типа у којој је ангажован и велики играчки ансамбл. Све што се у земљи дешавало до почетка наредне позоришне сезоне, а и касније током јесени, значајно је утицало на чињеницу да је тешко поново окупити целу екипу. До новог ангажмана у представи „Перпетум мобиле“ прошло је пуних пет година обележених покушајима да се упише на Факултет драмских уметности, а императив да буде државни подстакнут је чињеницом да се за приватне нема пара. У периоду између 2000. и 2006. године после четири неуспешна, и паузе од две године, ни пети покушај није дао жељени резултат па је као једина утеха остао улазак у ужи избор оних који чекају шансу за упис. - Спремао сам се са пар људи који су урадили најбоље што су могли, али нам је сваке године нешто фалило. Дуго сам провео размишљајући шта
је то, док у једном тренутку нисам схватио да је илузорно и питати. Студирао сам права полууспешо, а на крају се испоставило неуспешно, и дружио са студентом Владе Јевтовића Ђорђем Марковићем који ме је наговорио да радимо заједно, јер зна професора и на шта ћемо да га „ватамо“. Ни пети пут нисам прошао, ова прича се оставља и морам да се окренем нечему. Било је то време тражења, дефинисања и редефинисања, кад немаш довољно ни знања ни искуства да знаш да ли је нешто добро или лоше, па тренираш да имаш став о нечему. За све то време живот шамара, а то се не дешава само мени. Касно сам схватио да је требало да кажем прво текући проблеми, а онда машта, грађење неких сценарија у глави и тако даље. Тек 2006. сам почео да се питам шта желим да радим и где видим себе, а једини одговор је био да ћу бити дипломирани правник који се неће бавити правом и тако сам заправо желео да купим време. Уписао сам трећу годину да купим још коју док завршим, па ћемо видети шта ћемо после. У међувремену сам пао годину и вратио се у Краљево на шест месеци да напуним батерије, а остао сам седам година – прича Перишић. Иако је током студија остварио тек епизодну улогу у представи Александре Ковачевић „Перпетум мобиле“ преовладава уверење да из позоришта никад није ни одлазио. Постојали су, каже, само периоди хибернације због школе и служења војног рока, једном приликом и због уверења да би у Београду могао да нађе посао како би функционисао што боље. Разлог лежи у чињеници да се све што би желео да ради дешава баш у тој средини. Српски командос за 21. век се 2007. године позвао на приговор савести и дуг према отаџбини отплатио у Гимназији међу онима који су само неколико година раније покушавали да обуздавајуу и зауставе шеснаестогодишњака који удара главом у зид.
Било је то лепо искуство поготово у време кад се драмској секцији ове школе драгоценом показала помоћ при постављању на сцену „Фауста“ у коме му је запала улога Мефиста. Значајнијим од тога чини се долазак Небојше Дугалића који је прихватио обавезу да на сцену Краљевачког позоришта постави представу „Путујуће позориште Шопаловић“ по тексту Љубомира Симовића. Улога Филипа Трнавца је нешто што би и по годинама могло да одговара амбициозном глумцу који трага за собом, а „Шопаловић“ је оцењен и као лепо искуство поготово након извођења у скоро свим значајнијим градовима у земљи и на фестивалу „Јоаким Вујић“. Ма колико рад у позоришту био атрактиван значајним се оцењује учешће у програмима који се 14. октобра сваке године изводе на Спомен гробљу стрељаних 1941. - Увек сам волео што радим 14. октобар, па ми је било јако битно да се прихватим тог посла, иако немам никога у гробљу осим суграђана, посебно у време кад се из града склањају тенкови који су ту да буду симбол ослобођења од највеће пошасти 20. века. И кад се мењају имена улица битно је да се не заборави шта се десило на том месту где је неко играо голф, а неко фудбал. Радо сам се прихватио представе „Смрт у кући“ по тексту Богдана Мрвоша који је режирала Александра Ковачевић, а свако од нас је играо неког од људи које бисте и сада могли да сретнете на улици, пекара из Новог Пазара, сељака са Брезне, студента, људе који су живели у Краљеву и околини. Са „Шопаловићем“ се 2009. године завршава фаза кад не знам шта ћу, а нисам хтео себи да дозволим да отворим конзерву са црвима који би могли да ми помрсе конце. Временом дође до неке нивелације, а мени постаје интересантан стендап који ми је сада главно занимање – каже Перишић. Т. Радовановић
59
На репертоару Биоскопа “Кварт”
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
Неукротиви Спирит
60
Лаки Прескот никада није упознала покојну мајку Милагро Наваро, неустрашиву каскадерку из малог града Мирадеро близу отворене границе. Попут своје мајке, Лаки баш и није љубитељ правила и ограничења, што код њене тетке Коре изазва доста брига. Лаки је под Кориним будним оком одрасла у граду на источној обали, а кад претера са искушавањем среће кроз превише ризичних вратоломија, Кора их обе сели у Мирадеро код Лакиног оца Џима. Лаки је дефинитивно им-
пресионирана поспаним градићем, а живот јој се промени када упозна дивљег мустанга Спирита, који дели њену страст за независношћу, и спријатељи се са две локалне јахачице, Абигејл Стоун и Пру Грејнџер. Пруин отац, власник стаје Ал Грејнџер, најбољи је пријатељ Лакиног оца, а када безосећајни каубој и његов тим пожеле да ухвате Спирита и његово стадо, и осуде их на тежак рад у заточеништву, Лаки окупља нове пријатељице и креће у авантуру како би спасле коња који јој је дао слободу и сврху и помогао да открије везу са мајчиним и мексичким наслеђем које није очекивала. Породична авантура у 2Д формату, синхонизована на српски језик, траје
два минута мање од сат и по, а Илејн Боген ју је режирала према сценарију који су написали Ори Волингтон, Кристин Хан и Џин Фјуско. У верзији на српском језику улоге тумаче Ирина Арсенијевић, Ивона Рамбосек, Дарија Врачевић, Марко Марковић, Александар Глигорић, Милан Антонић, Драган Вујић и Душица Новаковић, а филм се приказује до 11. августа у пројекцијама које почињу у 18 сати.
Авантура у џунгли Дизнијева авантура која долази право из тропских шума Амазоније, инспирисана је познатим истоименим тематским парком из Дизниленда који подразумева узбудљиву авантуру крстарења дивљим рекама и борбу са егзотичним зверима. Истраживачица Лили Хафтон улази у живот и ремети мир капетану малог брода Френку Волфу. Она долази из Лондона и наговара Френка да крену дивљим и непредвидивим Амазоном у потрагу за магичним дрветом које може да исцели све, али и да се окрене против добра уколико падне у руке погрешних људи. Акциона авантура у 2Д формату траје седам минута дуже од два сата, а настала је у режији Џауме Колет Сере
према сценарију који су написали Глен Фикара, Џон Река и Џон Голдштајн. Водеће улоге тумаче Двејн Џонсон, Емили Блант, Едгар Рамирез, Џеси Плимонс и Пол Ђамати, а филм се приказује до 4. августа у пројекцијама које почињу у 20 сати.
Путници У скоријој будућности, у којој је људска раса у опасности, група од тридесетак младића и жена послата је на експедицију у свемир како би колонизовали новооткривену планету. Група
је претходно тренирана за ту сврху, сузбијање емоционалних импулса и појачану интелигенцију, а кад посада открије узнемирујуће тајне о мисији, чланови почињу да пркосе обуци и истражују најпримитивније природне нагоне и импулсе. Док се живот на броду претвара у хаос, прожима их страх, пожуда и глад за моћи. Научно фантастичну авантуру са елементима трилера, у 2Д формату и трајању од сто осам минута, Нил Баргер је режирао према сопстевном сценарију а главне улоге тумаче Колин Фарел, Тај Шериден и Лили Рос Деп. Филм се приказује још вечерас, а последња пројекција почиње сат и по пре поноћи.
заточен у америчком војном затвору Гвантанамо Бају, а савезнике пронашао у Ненси Холандер и њеној сарадници Тери Данкан. Драма са елементима трилера траје девет минута дуже од два сата, а Кевин Мекдоналд је режирао према сценарију који су написали Мајкл Бронер, Рори Хејнс и Сораб Ноширвани. У водећим улогама појављу се још Тахар Рахим, Шејлин Вудли, Бенедикт Камбербач и Закари Леви, а филм се приказује до среде 6. августа у пројекцијала које почињу сат и по пре поноћи.
Дневник из Гвантанама Филм је заснован на истинитој причи и мемоарима са описом злостављања и мучења којима је Мохамеду Оулд Слахи био изложен током заробљеништва од 2002. до 2016. године. Двострука оскаровка Џуди Фостер налази се у улози Ненси Холандер, адвокатице која преузима случај Мауританца оптуженог да је ангажавао терористе који су забили авионе у торњеве Светског трговачког центра. Салахи је без оптужнице и суђења четрнаест година био
61
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
Филмови које смо гледали - 1964.
62
63
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
Званично што с више крију, нег
64
„Везисти“, раде преко „везе“!? „Безвезњаци“, преко грбаче!
Добрица Кобрица
ЧАКАНОВИЋ
саопштавају, о - откривају! У Србији је стање, толико озбиљно, да и сатира, није више – смешна!
Кад власти нису у реду; земља је у - нереду!
65
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
www.minjina-kuhinjica.com
66
Из Мињине кухињице
ВИШЊА ТИРАМИСУ У ЧАШИ Потребно:
ните са ринле и оставите да се прохлади.
250 г вишања 250 мл воде 5 кашика шећера 20 г пудинга укуса ванила 50 г беле чоколаде 2 паковања Др Еткер Тирамису 500 мл млека 100 г шећера у праху 20 пишкота + млеко за умакање
Припрема фила: У посуду сипајте млеко и садржај кесица. Мутити миксером најмањом брзином, а затим највећом брзином око 3 мин. Додајте шећер у праху и још кратко умутите.
Припрема вишања: У суд сипајте вишње, шећер и 125 мл воде. Ставите да се кува око 10 минута Остатак воде сједините са пудингом да нема грумуљице, па сипајте у вишње, додајте белу чоколаду и скувајте фил. Скло-
Пишкоте умакати у млеко и сложити на дну посуда. Преко пишкота сипајте фил, поспите какао, поново ставите пишкоте и фил а онда и вишње. Када су мање чаше или телице као моје, онда само ставите ред пишкота, ред фила и на крају вишње. Од ове количине добила сам веће чаше и 5 малих теглица, а све је прикажано у видеу.
67
68
Раде Тодоровић
МАГАЗИН 506 1.8.2021.
Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Раде Тодоровић (2)
НАЈВЕЋИ РУДНИК ТАЛЕНАТА - Пред крај прве декаде овог века слична ситуација је била и у фудбалским клубовима околних градова, а кад су један по један успевали да се опораве Слога је почела да губи корак. - Чвршћу потпору за оздрављење треба тражити у политичким структурама, пре свих онима који имају највећи утицај на живот локалне заједнице. - У ранијем периоду фубал подржаван са знатно више средстава из заједничке касе, а и успеси у другим спортовима су у великој мери последица адекватнијег односа власти. - Агонија краљевачког лигаша траје више од пола века. - Нема довољно оптимизма за будућност краљевачког фудбала. - Фудбал је постао огроман бизнис, економска грана у којој се у свету окреће највише новца
69
ечити сан свих фудбалских клубова одувек је био да се домогну највишег ранга такмичења, а у томе су успевали и они који су међу елитом провели бар једну сезону. Највећи број таквих потиче из средина које су економском снагом потврдиле спремност да финансирају такмичење за које су потребна значајна финансијска средства, али није необично да долазе из мањих средина у којима фудбал нема значајнију традицију. Краљево је један од ретких градова у земљи који никада није имао фудбалски клуб у друштву најбољих, па се и после пет деценија анализирају несретне околности због којих није направљен одлучујући корак. Трачак наде појавио се пре неколико година кад је ситуација у клубу стабилизована до нивоа који гарантује безбедност, а што коначни ефекат није онакав какав су желели љубитељи фудбала још нико није успео да објасни. Поред спортиста последице таквог стања најбоље осећа публика која није
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
В
70
била у ситуацији да присуствује утакмицама врхунског ранга, а колико је жељна иоле квалитетнијег фудбала најбоље сведочи куп утакмица против екипе Црвене звезде пред препуним стадионом. Сведок значајних дешавања у клубу је бивши играч, тренер и функционер Раде Тодоровоћ који подсећа да је пред крај прве декаде овог века слична ситуација била и у фудбалским клубовима околних градова, а кад су један по један успевали да се опораве Слога је почела да губи корак. Један од разлога види се у одсуству адекватних услова за одигравање утакмица, пре свега стадиона као значајног елемента спортске инфраструктуре. - Ми смо раније са другарима били задњи вагон, а сада нисмо ни то. Изгубљени смо у мраку, јер немамо ништа осим талента, а када забодемо шестар у Краљево видећемо да је у кругу од педесет километара около то највећи рудник фудбалских талената у Србији, јер је из Слоге доста играча отишло у Звезду, Пар-
тизан, иностранство. Слога је градски клуб, а да би функционисао први човек нашег града треба да седне са саветницима и види да ли је потребан Краљеву. Ако је потребан онда ћемо окупити људе и задужити човека који ће бити ту испред града, али само за финансијска средства. Спортски део треба оставити спортистима, у овом случају фудбалерима, а као следећи корак направити стадион и пратеће ствари. Ми педесет година играмо на костима људи, а можда успеха нема ни због тога. Одрастао сам уз утакмицу Слога Црвенка, а ми и даље причамо само о тој утакмици која је до данашњег дана рупа иза које немамо ништа, што је поражавајуће за све нас. Сви смо разочараним иако у фудбалу не можеш да направиш нешто а да не доживиш неправду. Сви смо ми доживљавали неправде, али је Слога ипак нешто изнад свих нас. Знам да има људи који би сутра били ту, и оберучке помогли, али то не иде без првог човека града
јер Слога није приватни клуб, каже Тодоровић као припадник велике групе бивших играча који нису спремни да за такво стање окриве било кога. И поред тога провејава уверење да чвршћу потпору треба тражити у политичким структурама, пре свих онима који имају највећи утицај на живот локалне заједнице. Потврда овог става тражи се у податку да је у ранијем периоду фудбал подржаван са знатно више средстава из заједничке касе, а да су и успеси у другим спортовима у великој мери последица адекватнијег односа власти. Ма колико сви били сагласни са констатацијом да пут опоравка није ни лаган ни кратак, неспорно је да агонија краљевачког лигаша траје више од пола века. Знају то добро и фудбалски стручњаци и играчи, па се ретко одлучују да дођу у Краљево макар и на једну сезону. Последица таквог стања је видљива пред почетак новог првенства када, каже Тодоровић, може да се рачуна на тринаест до петнаест изузетно младих играча,
што не пружа довољно оптимизма за будућност краљевачког фудбала. Чини се да нема ни довољно свести о стању у каквом се налази фудбал, па су опрезнији спремни да потврде како треба доста времена да би се из стања које се оцењује негативним дошло бар до нуле. Тек онда, каже Тодоровић, треба размишљати о постепеном опоравку кроз процес који сведочи да је фудбал жив организам. Светлом тачком у својеврсном фудбалском хаосу оцењује се податак да још увек има довољно деце спремне да шансу за успех у животу траже кроз фудбал, а најбоља потврда су школе фудбала. - Поред постојећих Слоги не треба сопствена школа фудбала. Треба јој добар однос са свим осталим што није имала никада, а највише се огрешила о Бубамару која је изнедрила значајан број квалитетне деце. Дала их је Слоги која је наплаћивала новац и фине цифре за Младеновића, браћу Дудић, Ковачевића, Луковића, а школама није купљен ниједан фудбал. Слога је имала свој локал,
свој стан и друге ствари, сада нема а где је то не знам, као што не знам где је новац од трансфера пре десет петнаест година. Немамо ништа осим можда жеље бивших фудбалера да имамо нешто. Ми смо све наше људе лако потрошили и постали слепо црево, посебно деведесетих година кад смо добили тридесет хиљада људи са Косова, али не и факултет па наша деца морају да иду у Београд и иностранство, каже Тодоровић. Замерке су упућене и на рад малобројних функционера који у вишим форумима нису успели да обезбеде било какве повољности за средину која их је делегирала, а могли су. Уместо повољнијих услова за одигравање утакмица изгубљено је и оно што је годинама постојало па је седиште окружног савеза из зграде у центру, каже Тодоровић, пресељено у подрум на периферији града. Жеља припадника млађе генерације да утичу на промене огледа се у Тодоровићевој спремности да пре неколико го-
71
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
дина стане на чело Фудбалског савеза Рашког округа. На путу ка том циљу испречили су се породични разлози, па је након оставке руковођење организације препуштено људима који и данас креирају фудбалску политику, а немају значајнију улогу у одлучивању. Коначни резултат огледа се у ускраћеној могућности присуства квалитетним утакмицама што се директно одражава на формирање адекватних критеријума према овом спорту. Једино што преостаје је велика жеља од које до сада није било велике користи и поред рудника богатог талентима од којих је значајан број завршио у Црвеној звезди, Партизану, репрезентацији Србије... - Фудбал је отишао предалеко и постао огроман бизнис, економска грана у којој се у свету окреће највише новца. Фудбал отвара сва врата у свету, даје могућност да упознајете друге људе и континенте, да развијате пријатељства. Да није било Слоге и фудбала ни ја не бих имао могућност да путујем, да говорим
72
пет шест језика, да упознам пријатеље, да имам другаре на сваком континенту. Зато сам се трудио да укажем колико су све ове ствари битне, посебно у време интернета кад се веома брзо живи а деца не желе да прихвате чињеницу да је фудбал одрицање. Оно што видите на терену то је најлепша слика, представа, али све што се ради до тога је одрицање од живота, другара, пријатеља свега. То је дугорочни и студиозни рад у коме таленат можда није ни један посто. Деведесет девет посто је рад, фанатизам, а најбитнији фактор је срећа, јер ако радите поштено и посвећено погледаће вас бог и доћи неко ко ће дати ветар у леђа, каже Тодоровић. Није тајна да су очекивања пред почетак сваког првенства висока, након уласка у виши ранг такмичења да се остане у лиги, а при паду степеницу ниже да се што пре врати у старо јато. Пред почетак нове етапе фудбалских такмичења у западној групи Друге лиге ни највећи оптимисти нису спремни да прогнозирају
исход на крају првенствене трке. У такве се сврстава и Раде Тодоровић уверен да разлоге умереном песимизму треба тражити у одсуству потребне инфраструктуре и људи способних да клуб изведу из дубоке кризе. Трачак наде види се у способности појединаца да окупе значајан број довољно оданих клубу, уједно стручних, како би помогли да се пронађе пут из незавидне ситуације у којој се нашла Слога. Као и много пута раније страхује се како би велика кочница могла да буде сујета која, као и у неким далеким временима, одлучујуће делује на ставове припадника различитих генерација о путевима за излазак из кризе и постављање на чврсте ноге. Онима који решење виде у најављеној изградњи новог стадиона не иде на руку податак да би то створило нове проблеме, пре свега трошкове и креирање програма којима би се обезбедила профитабилност. Да то није ни мало једноставно сведочи пример спортске дворане у Рибници за коју се верова-
ло да ће пословати профитабилно. И поред обећања да ће тако и бити клубовима је уступљена на коришћење без надокнаде, а одржавање пало на терет градског буџета. Очи доброг дела спортске јавности усмерене су према градском руководству од кога се очекује улога какву је некада имало у финансирању клуба. У таквим околностима по који пут се зажали што Краљево деценијама уназад није изнедрило личност која би имала значајнији утицај на рад фудбалских органа, па се и то сматра једним од разлога што је стање такво какво је. - Ја сам увек био лош прогнозер али једно знам, биће веома тешко. Српска лига је озбиљна полупрофесионална лига, за играче морате да имате уговоре, а ако Слога не јури прво место, и жели да се стабилизује, биће веома тешко а плашим се да ће бити и горе. Ми смо криви зато што не идемо у Београд, на Маракану и друге стадионе, него у Подунавце где су изванредан резултат направили
ентузијасти пуни љубави. Ма колико стајали са стране и причали фудбал је део нас, наш живот, а овако размишљају и остали који су прошли кроз Слогу. Неки од њих су се успавали па су, повређени и тужни, изгубили веру и отишли предалеко. Све су то спортисти, поштени људи нераскидиво везани за Слогу, а ја један од ретких који је порастао на стадиону, играо, вратио се, помагао, завршио каријеру и био фунционер у Слоги коју и данас волим. Проблем у структурама Слоге је што нису имали жељу да помогну клубовима, већ само да од њих узму, украду, отму и ту су настајала највећа размимоилажења. Зато је једини исправан пут да школе фудбала, уз сатисфакцију, помажу Слогу јер шта је она без школа фудбала. Мој савет је да што пре сагледамо ситуацију, будемо реални и кажемо како немамо ништа и не постојимо на фудбалској мапи ове Србије, да седнемо, погледамо се у очи и кренемо од нуле са структурма града и свима који би у клубу пронашли
себе јер је то једини пут ка оздрављењу, каже Тодоровић. У ситуацији кад се улагање у спорт сматра улагањем у бизнис, од кога се очекује ако не зарада оно бар повратак средстава, тешко је очекивати да онај ко улаже значајне паре буде искључен из одлучивања. Много пута се потврдило како је баш то велики проблем због чега се и они који би уложили значајнија средства не одлучују на такав корак. А да су некада јаке везе прекинуте најбоље сведочи искуство из времена кад су млади улагали посебне напоре како би се домогли белог дреса, а данас нису спремни ни да се одазову на позив, јер су изгубили поверење. Без обзира на све не јењава оптимизам да ће Слога још дуго егзистирати без обзира на све проблеме, баш као што је то чинила и свих деценија од оснивања до данас кад по ко зна који пут пролази кроз тежак период. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
73
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 25. И 31. ЈУЛА
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
1. август
74
527 — Источноримски (византијски) цар Јустинијан I (527—565.) ступио на престо - почетак једне од најсјајнијих владавина у римско-византијској историји. 1291 — Три кантона, Ури, Унтервалден и Швиц су су склопили савез за одбрану од Хабзбурговаца. Тај је савез био основа за стварање Швајцарске. Овај дан се прославља као национални празник Швајцарске 1560 — Шкотски парламент је укинуо папску јурисдикцију и одобрио калвинистичку вероисповест. Тиме је основана Шкотска црква. 1774 — Џозеф Пристли, британски хемичар, открио је гас који је назвао „dephologisLcated air“. Овај је гас данас познат као кисеоник. 1778 — Отворена је прва штедионица у свету у немачком граду Хамбургу. 1793 — Као прва земља у свету, Француска је увела метрички систем мера. 1798 — Британска флота адмирала Хорација Нелсона уништила је француску флоту под командом адмирала Франсоа Бријеса у бици код Абукира, близу Александрије. Наполеонова је војска у Египту после тог пораза остала одсечена од Европе. 1800 — Парламент Ирске је усвојио Закон о унији, којим ће се 1. јануара 1801. Велика Британија и Ирска ујединити у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. 1813 — Изашао је први број првог српског дневног листа, „Новина сербских“, у Бечу. Лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић.
Лист је угашен 1822. године због проблема са штампаријом. 1834 — Забрањено је ропство у целој Британској империји. Тиме је у британским колонијама ослобођено више од 770.000 робова. 1877 — У засеоку Ђурићи на планини Тари, Јосиф Панчић пронашао нову врсту оморике која је по њему добила име - Панчићева оморика 1894 — Због спора око Кореје, Јапан је објавио рат Кини. 1914 — Четири дана после аустроугарског објављивања рата Србији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је објавила рат Русији, док је Италија прокламовала неутралност. 1921 — Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је донела Закон о заштити државе, на основу којег је забрањен рад Комунистичкој партији и њеним посланицима у Скупштини (којих је било 58) поништила мандате. 1936 — 11. олимпијске игре у Берлину отворио је Адолф Хитлер. 1944 — У Вашави је избио устанак против немачке окупације. После двомесечних борби Немци су савладали устанике, а велики број њих послали у концентрационе логоре. 1958 — Јордански краљ Хусеин поништио је федерацију своје земље са Ираком. 1960 — Бенин је прогласио независност од Француске. 1966 — Почео је 11. пленум Комунистичке партије Кине. На пленуму је донета одлука о почетку „културне револуције“, која је трајала десет година. 1975 — Државници 35 земаља потписали су у Хелсинкију завршни документ Конференције о европској
безбедности и сарадњи (КЕБС, данас Организација за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС). Међу потписницима је био и југословенски председник Јосип Броз Тито. 1994 — Роман Херцог, председник Немачке, изразио је жаљење Пољацима због патњи које су претрпели током немачке окупације у Другом светском рату. 2000 — Екстремисти у Кашмиру у Индији извршили су седам напада у којима је око 90 људи убијено а више десетина рањено. Већина жртава су
били хиндуских ходочасници. 2001 — Тони Блер, премијер Велике Британије, започео је званичну посету Аргентини. То је била прва посета неког британског премијера Аргентини од Фокландског рата 1982. године. 2007 — У паду моста преко Мисисипија у Минеаполису 13 особа је погинуло, а на десетине је повређено. 2008 — Почео рат у Грузији који се водио између Грузије са једне и Русије и грузијских отцепљених територија Јужне Осетије и Абхазије са друге стране. Након неколио дана жестоких окршаја у овој области између грузијске војске и снага Јужне Осетије, грузијски војници су 7. августа покушали да заузму град Цхинвали, главни град Јужне Осетије. 2010 — Забрањене су касетне бомбе, једно од најмонструознијих конвенционалних наоружања, где према званичним подацима УН-а страда преко 95% цивила. Уједињене нације су изгласале ову конвенцију о забрани касетних бомби, када је првих 30. држа-
ва ратификовало ову конвенцију у својим парламентима.
2. август 338. п. н. е. — Македонска војска предвођена Филипом II је поразила удружену атинску и тебанску војску у бици код Херонеје, осигуравши тако македонску превласт у Грчкој и Егејском мору. 216. п. н. е. — У бици код Кане Ханибал је нанео највећи пораз римској војсци у историји. 461 — Западноримског цара Мајоријана свргао и после пет дана погубио војсковођа Рицимер. 1492 — Кристифор Колумбо је испловио из Лисабона ка Индији према западу. Открио је Бахаме, Америка 10. октобра 1492. 1552 — Договором у Пасауу поништен је Аугсбуршки Интерим из 1548., а лутерани (протестанти) су добили слободу вероисповести у Немачкој, што је озакоњено на сабору у Аугсбургу 25. септембра 1555. 1802 — Наполеон Бонапарта проглашен је „доживотним конзулом“ Француске, што му је дало право да именује наследника. 1830 — Француски краљ Шарл X Бурбонски абдицирао је под притиском Јулске револуције у Паризу. 1858 — Британски парламент усвојио је закон (India Bill) којим је индијска влада стављена под управу британске круне. 1877 — Завршен шаховски турнир „Франкфурт 1887.“ победом Џорџа Хенрија Мекензија. 1903 — У Македонији започео је Илинденски устанак за ослобођење од турске власти. 1928 — Италија је потписала 20-годишњи уговор о пријатељству са Етиопијом. 1934 — После смрти немачког председника Паул фон Хинденбург, Хитлер је себе прогласио фирером (вођа) и преузео апсолутну власт. 1935 — Уједињено Краљевство је донела закон према којем је реформисан систем управљања у Индији, одвојени су Бурма и Аден од Индије,
гарантована већа локална самоуправа у провинцијама и формирано централно законодавство у Њу Делхију. 1939 — Алберт Ајнштајн упозорио је америчког председника Рузвелта да немачки научници раде на производњи бомбе са уранијумом, после чега су у САД почели (почетком 1940) истраживачки радови за производњу нуклеарне бомбе. 1945 — Завршена је Потсдамска конференција на којој су совјетски вођа Стаљин, председник САД Труман и премијер Велике Британије Атли постигли договор о демилитаризацији и денацификацији Немачке и њеној подели на окупационе зоне после Другог светског рата. 1964 — Северновијетнамски патролни чамци су наводно отворили ватру на амерички разарач Медокс. 1970 — Британски војници су у Северној Ирској први пут употребили гумене метке ради смиривања нереда. 1980 — У експлозији на железничкој станици у Болоњи погинуло је 85 и рањено више од 200 људи. 1990 — Ирачка војска је напала Кувајт и окупирала га за један дан. Овај догађај је био повод за остварење аспирација САД, корз Заливски рат, о стационирању великог броја војника на Блиском истоку зарад очувања доминације над производњом и дистрибуцијом нафте. 1991 — Социјалистичка Република Црна Гора променила назив у Република Црна Гора 1992 — Алжирске снаге безбедности ухапсиле су 50 наоружаних исламских екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је пронађено 150 бомби. 1994 — Под претњом пооштравања међународних санкција СР Југославији, влада Србије позвала је вође Републике Српске да прихвате мировни план Контакт групе за Босну и упозорила их да ће у супротном бити одговорни за злочин против сопственог народа. 1997 — Вођа најјаче либеријске герилске фракције Чарлс Тејлор проглашен је председником Либерије, чиме је после седмогодишњег грађанског
75
рата окончана борба за власт у земљи. 1999 — У судару два воза у источној Индији погинуло је 285, а рањено око 300 људи. 2001 — Србин, генерал Радислав Крстић осуђен је у Хагу на 46 година затвора због масакра над босанским муслиманима у Сребреници 1995. 2005 — Авион Ер Франса, Ер Франс лет 358 је слетео са писте у Торонту, Канада. Сви путници су преживели несрећу а авион је тотално изгорео.
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
3. август
76
1347 — Енглески краљ Едвард III заузео је у Стогодишњем рату француски град Кале, који је остао под енглеском влашћу до 1558. 1571 — Турци су, након једанаестомесечне опсаде, заузели град Фамагусту на Кипру и извршили масакр становништва. 1675 — Французи су победили холандску и шпанску флоту код Палерма и заузели Сицилију. 1858 — Енглески истраживач Џон Спик открио је Викторијино језеро, извориште реке Нил. 1881 — Британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Уједињеном Краљевству омогућило да 1883. постане власник читаве зоне Суецког канала. 1884 — Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан. 1903 — Македонски устаници у Крушеву су прогласили Крушевску републику, која је потрајала десет дана. 1904 — Британци су напали Тибет и заузели главни град Ласу, а верски вођа далај лама је побегао у монголску престоницу Ургу (Улан Батор). 1914 — Немачка је објавила рат Француској, Белгија је одбацила захтев Немачке да њене трупе уђу у ту земљу, а Велика Британија је упозорила Немачку да би инвазија на Белгију значила општи рат у Европи. 1936 — амерички атлетичар Џеси Овенс је скоком у даљ 8,06 метара освојио прву од четири златне медаље
на олимијским играма у Берлину. 1940 — Литванија је формално постала део СССР под називом Литванска Совјетска Социјалистичка Република. 1940 — Италија је започела инвазију Британског Сомалиленда. 1958 — Под командом Вилијама Андерсона, америчка нуклеарна подморница „Наутилус“ је прва прошла испод леда на Северном полу. 1996 — Уједињене нације су саопштиле да је војска племена Тутси у Бурундију побила хиљаде Хуту цивила у серији покоља извршених између априла и јула.
4. август 1578 — Покушај Португалије да заузме Мароко пропао је поразом у бици код Алказаркивира, у којој су погинули португалски краљ Себастијан, краљ од Феза и маварски претендент на престо. 1704 — У Рату за шпанско наслеђе, енглеско-холандске снаге су заузеле шпански град Гибралтар. 1789 — Парламент Француске је, током Француске револуције, укинуо све привилегије феудалаца. 1791 — Потписан је Свиштовски мир којим је одређена граница између Аустрије и Отоманског царства. 1870 — Завршен шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка победом Адолфа Андерсена. 1914 — Немачке трупе напале су Белгију, Уједињено Краљевство је објавило рат Немачкој, а САД су прогласиле неутралност. Почетак опсаде Лијежа. 1916 — Данска је за 25 милиона долара уступила САД део Западноиндијских острва, укључујући Девичанска острва. 1936 — Премијер Грчке Јоанис Метаксас је суспендовао парламент и устав и упоставио Четвртоавгустовски режим. 1944 — У скровишту у Амстердаму Гестапо је ухапсио породицу Франк и још четворо Јевреја и депортовао их у концентрациони логор. После рата откривен је дневни 14-годишње девојчице Ане Франк, који представља један
од најпотреснијих докумената о страдању Јевреја у Другом светском рату. 1954 — Британски суперсонични борбени авион „Електрик Лајтнинг П1“ извео је свој први лет. 1983 — Бетино Кракси је, као први социјалиста, преузео дужност премијера Италије, постигавши рекорд у дужини опстанка једне италијанске владе после Другог светског рата.
1992 — Милиони црнаца окончали су дводневни генерални штрајк против владе белаца у Јужној Африци, током којег је убијено 30 људи. 1993 — Јапанске власти извиниле су се званично женама које су током Другог светског рата служиле као сексуалне робиње јапанским војницима. 1993 — Снаге Војске Републике Српске су освојиле све кључне положа-
је на планини Игман изнад Сарајева и затвориле обруч око града. 1994 — Након што је Скупштина Републике Српске одбила мировни план Контакт групе за Босну, СР Југославија је прекинула политичке и економске односе са Републиком Српском и затворила границу на реци Дрини. 1995 — Хрватска војска је, у операцији „Олуја“, ушла у српску енклаву (Република Српска Крајина), зону под заштитом УН. Око 250.000 Срба напустило је своје домове и кренуло, у највећем избегличком таласу у Европи од Другог светског рата, према Босни и СР Југославији. 1999 — У катастрофалним поплавама у Кини погинуло је више од 400 људи, а два милиона остало је без домова. 2000 — Британска краљица мајка Елизабета прославила је у Лондону 100. рођендан, као прва личност из краљевске породице која је проживела цео један век. 2001 — Палестина је издала званично саопштење о обустави оружаних напада на Израел. Овај позив без преседана указао је на неслагање између палестинских званичника и милитантне палестинске струје око освете због израелских напада. Председници Северне Кореје и Русије, Ким Џонг Ил и Владимир Путин, потписали су декларацију по којој се Северна Кореја мора придржавати мораторијума о ракетним пробама до 2003. године.
5. август 1552 — Турска флота под командом Синан-паше поразила је ђеновљанску флоту у бици код Понтиских острва. 1583 — Хемфри Џилберт основао прву енглеску колонију у Северној Америци, у Сент Џонсу на Њуфаундленду. 1716 — Аустријски принц Еуген Савојски са армијом од око 83.000 војника у бици код Петроварадина нанео тежак пораз турској војсци од 120150.000 људи под командом Дамада Али-паше. У бици погинуло око 3.027 аустријских и око 5-6.000 турских вој-
ника. Годину дана касније Еуген Савојски освојио Београд, који је остао под аустријском влашћу до 1739. 1824 — Грчка флота под командом Константина Канариса је поразила османску флоту у бици код Самоса. 1895 — Почиње шаховски турнир у Хејстингсу. 1914 — Црна Гора објавила рат Аустроугарској. Куба, Мексико, Уругвај и Аргентина прогласиле неутралност у Првом светском рату. Први електрични саобраћајни сигнали за регулисање различитих саобраћајних праваца постављени у авенији Еуклид и Источној 105. улици у Кливленду, у америчкој држави Охајо. 1915 — Немци у Првом светском рату окупирали пољску престоницу Варшаву. 1940 — Летонија ушла у састав СССР под називом Летонска Совјетска Социјалистичка Република. 1941 — Окончана је битка за Смоленск предајом око 300.000 совјетских војника. 1943 — Плотунима из 222 артиљеријска оружја у Москви су, у Другом светском рату, обележене победе над немачким трупама на Источном фронту. Совјетска армија ослободила градове Орел и Бјелгород. 1949 — У земљотресу јачине 6,7 степени Рихтерове скале у Еквадору погинуло око 6.000 људи, а око 100.000 остало без домова. 1960 — Буркина Фасо, која се тада звала Горња Волта, је добила независност од Француске. 1963 — СССР, САД и Уједињено Краљевство потписали у Москви споразум о забрани нуклеарних проба. 1974 — Председник САД Ричард Никсон признао да је учествовао у прикривању афере „Вотергејт“ и блокирању истраге о упаду у седиште Демократске странке у пословном центру „Вотергејт“. Поднео оставку 9. августа. 1994 — Авиони НАТО бомбардовали положаје Војске Републике Српске око Сарајева, пошто су припадници
77
Војске Републике Српске узели део наоружања из складишта мировних снага УН на планини Игман. 1995 — САД и Вијетнам успоставили дипломатске односе после вишедеценијског непријатељства и заложили се за унапређење међусобне сарадње. 2001 — Талибанска влада у Авганистану затворила осам страних хуманитарних радника под оптужбом да су ширили хришћанство међу муслиманима.
МАГАЗИН 506
1.8.2021.
6. август
78
1661 — Португал и Холандија потписали споразум према ком је Португал задржао Бразил, а Холандија Цејлон. 1796 — На Цетињу је Скупштина црногорских старешина изгласала „Стегу“, као први писани законски акт у Црној Гори. 1806 — Цар Франц I Хабзбуршки одрекао се титуле светог римског цара и прогласио се царем Аустрије, чиме престало да постоји Свето римско царство. 1807 — Српски просветитељ Доситеј Обрадовић прешао из Земуна у устаничку Србију, где је као први Карађорђев министар просвете остао до краја живота, 1811. 1825 — Боливија прогласила независност после готово три века шпанске владавине. 1890 — У њујоршком затвору Обурн погубљен убица Вилијам Кемлер. То је било прво извршење смртне казне на електричној столици. 1903 — Србија Дан рудара установљен је у знак сећања на 6. август 1903. када су се рудари Сењског рудника, код Деспотовца, штрајком изборили за повратак на посао тројице отпуштених колега, за скраћење радног времена и бесплатно уље за лампе за осветљавање јама, које су до тада сами плаћали. 1914 — Аустроугарска објавила рат Русији, а Србија и Црна Гора Немачкој у Првом светском рату. 1918 — Завршена је немачка офанзива на Марни. Последњи велики напад немачке војске у Првом светском рату завршен поразом, а око 100.000
немачких војника погинуло и повређено. 1926 — Америчка пливачица Гертруда Едерле постала прва жена која је препливала Ламанш. Пивање трајало 14 часова. 1932 — Отворен први Венецијански филмски фестивал. 1940 — Естонија ушла у састав СССР под називом Естонска Совјетска Социјалистичка Република. 1941 — Усташе су убиле око 600 становника села Пребиловци, углавном жена, деце и стараца. 1945 — Бачена је атомска бомба на Хирошиму, што је прво кориштење нуклеарног оружја у рату. 1962 — Јамајка је стекла пуну независност од Уједињеног Краљевства, више од 300 година пошто су је Енглези преотели од шпанских колониста 1655. 1965 — Амерички председник Линдон Џонсон је потписао Закон о праву гласа, чиме је он ступио на снагу. 1991 — Председништво Југославије једногласно усвојило одлуку о проглашењу потпуне и безусловне обуставе ватре на територији Републике Хрватске. 1995 — Хрватски авиони и артиљерија гађали српске избеглице које су у колонама напуштале територију Хрватске после офанзиве хрватске војске на Книнску Крајину. 1996 — Амерички научници објавили да су пронашли доказ да је на Марсу давно постојао живот, на основу испитивања остатака метеора пронађеног на Антарктику. 1997 — „Боинг 747“ „Коријан ерлајнса“ срушио се на путу из Сеула у близини аеродрома Гвам. Погинуло 228 путника и чланова посаде, а 26 их преживело. 1999 — Председник Русије Борис Јељцин затражио од Парламента да укине смртну казну у тој земљи. 2000 — Око 1.400 Литванаца признало да су као агенти или доушници радили за бившу совјетску тајну и обавештајну службу, КГБ. Литванија била под управом Совјетског Савеза од Другог светског рата до 1991. 2001 — Врховни суд Калифорније
донео одлуку да произвођачи ватреног оружја не подлежу законској одговорности за криминалну употребу њиховог оружја. 2003 — Суд у Мадагаскару осудио је бившег председника Дидијера Рацирака на 10 година тешког рада због проневере јавних фондова вредних осам милиона америчких долара. 2008 — Војска Мауританије извела је државни удар против председника
Сиди Мухамеда Абдулахија. Након хапшења председника и премијера сву власт је преузео Мохамед Улд Абдел Азиз. 2011 — Протестни марш због смрти Марка Дагана у лондоској четврти Тотенхем се окончао немирима, који су следеће четири ноћи изазвали талас насиља широм Енглеске.
7. август 1830 — Француска скупштина изабрала је Луја Филипа за краља Француске, након што је Шарл X био присиљен да абдицира у Јулској револуцији. Нови краљ је постао познат као „краљ грађанин“. 1858 — Краљица Викторија је за престоницу британског доминиона Канаде одабрала Отаву. 1912 — Русија и Јапан су потписали споразум о подели интересних сфера у Монголији и Манџурији. 1942 — Искрцавањем америчких поморско-десантних снага на острво Гвадалканал почела је битка за Гвадалканал на Пацифику у Другом светском рату. 1947 — Експедиција норвешког етнолога Тора Хејердала на сплаву „Кон Тики“ стигла је, након 101 дана пловидбе од Перуа, на архипелаг Туамоту у Полинезији. 1959 — Амерички сателит Експлорер 6 лансиран је из Кејп Канаварела. То је био први сателит који је послао фотографије Земље из свемира. 1960 — Кубански премијер Фидел Кастро објавио је одлуку о национализацији свих америчких компанија на Куби. 1990 — Афрички национални конгрес Нелсона Манделе одустао је, после 29 година, од оружане борбе против власти беле мањине у Јужној Африци, а заузврат је влада те земље прихватила разговоре о окончању система апартхејда. 1995 — Најмање 20 људи погинуло је у експолозији бомбе коју је у згради владе у Коломбу, у Шри Ланки, активирао један тамилски побуњеник, бомбаш-самоубица. 1996 — У Атини су се састали председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман и постигли договор о нормализацији односа између СР Југославије и Хрватске. Споразум је озваничен 23. августа 1996. 1997 — Камбоџански министар иностраних послова Унг Хуот је формално преузео дужност првог премијера, заменивши збаченог принца Нородома Ранарита.
Илегална организација косовских Албанаца Ослободилачка војска Косова преузела је одговорност за низ оружаних напада на полицијске станице на Косову и Метохији и позвала је Албанце у покрајини да подрже оружану побуну против српске власти. 1998 — У експлозији два аутомобила-бомбе у америчким амбасадама у Кенији и Танзанији погинуло је најмање 215 људи у Најробију и 11 у Дар ес Саламу, а рањено је више од 5.000 људи. Одговорност је преузела до тада непозната група Исламска армија за ослобођење светих места. 1999 — Исламске међународне бригаде стациониране у Чеченији су напале суседну руску републику Дагестан. 1999 — У Брчком, у Босни и Херцеговини, одржан је „Рок маратон ‘99“ на којем су се први пут од распада бивше СФРЈ и тиме узрокованог рата, окупиле рок групе из бивших југословенских република. Концерт је најављен као „скуп високог ризика“, али инцидената није било. 2000 — Група америчких и швајцарских научника саопштила је откриће девет нових планета које се крећу у орбити изван нашег сунчевог система, што је од значаја за напоре научника да открију живот на неком другом месту у свемиру. На Корзици убијен је из заседе оснивач главне герилске групе на том острву Жан-Мишел Роси и његов сарадник Жан-Клод Фратачи. 2001 — Филипинска влада и муслиманска сепаратистичка група, Исламски ослободилачки фронт Моро, потписали су примирје, што је корак напред у правцу окончања борби које трају декадама у јужним Филипинима. 2008 — Грузија је покренула офанзиву на сепаратистичку област Јужну Осетију, започевши шестодневни Руско-грузијски рат. 2008 — Наступом олимпијске фудбалске репрезентације у мечу са Аустралијом (резултат 1:1) започело учешће Србије на XXIX Олимпијским играма у Пекингу, прво самостално учешће Србије још од VI Олимпијских игара у Стокхолму 1912. године.
79
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs