Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 508 * 15. август 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 508

Хвала што читате

15.8.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

3

15.8.2021.

МАГАЗИН 508

4

У оквиру истоименог пројекта МагазИН открива

Град Краљево подржава Садржаји изне

реализацију пројекта „Непознато Краљево“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања ети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

5

6

МАГАЗИН 508 15.8.2021.

14 18 26 32 36 38 44 48 54 56 58 60 62 72 78 82

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Четири деценије у илегали Прети грозница Западног Нила Шест и по деценија са хармоником Песник воденица на Морави Одлазак првог човека Бродоградилиште из снова Жички духовни сабор Преображење Краљево последња станица На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице На плус четрдесет Опрезно до чврстих темеља Провера форме пред велика светска ... Времеплов

7

8

МАГАЗИН 508 15.8.2021.

9

10

МАГАЗИН 508 15.8.2021.

11

После годину дана наде назире се крај агоније

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

ЧЕТИРИ ДЕЦЕН

12

- Мост преко Мораве на путу између Грдице и Опланића ни после четири деценије од изградње није био уписан у катастар па званично није ни постојао. - Сличну судбину дели знатан број других инфраструктурних објеката. - Великом броју мостова истиче рок трајања, што појачава стрепњу да би ситуација у наредном периоду могла бити знатно гора. - Узрок оштећења неадекватно коришћење мостова за прелаз возила са теретом који вишеструко премашује максимално дозвољени

Фото: М. Радовановић

ИЈЕ У ИЛЕГАЛИ

13

15.8.2021.

МАГАЗИН 508

14

ише од годину дана траје агонија становника прекоморавских села на левој обали реке проузрокована прекидом саобраћаја преко моста на путу између Грдице и Опланића, најдужим после више од четири деценије колико је ова саобраћајница најкраћи пут до града. Већим проблемом од ускраћене могућности да брже стигну до школа и радних места мештани околних села су оценили неизвесност и стрепњу да и ове године сезону јесењих радова дочекају без могућности да брзо стигну до њива са друге стране реке. Због тога је разумљиво задовољство након потврде да су пре три недеље коначно почели радови на поправци за које се верује да су могли бити обављени знатно раније. Да то није једноставно како би се могло учинити сведочи вршилац дужности директора Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Краљево Марица Мијаиловић која је на ову дужност именована на истеку прве половине године. Непосредно након именовања суочена је са низом инфраструктурних проблема које је неопходно

В

решавати у што краћем року, злобници кажу због растућег незадовољства становништва које није добро само неколико месеци пре најављених избора на пролеће наредне године. Основним разлогом што су мештани околних села толико дуго чекали на почетак радова оцењује се податак да мост ни после четири деценије од изградње у јесен 1980. није уписан у катастар па се сматра да није ни постојао. Да ситауција буде гора у таквом положају су бројни други инфраструктурни објекти ове врсте на територији града Краљева грађени осамдесетих година прошлог века након значајнијих хаварија условљених различитим узроцима. По конструктивном систему који се понавља градиле су их инжењеријске јединице Југословенске народне армије, а у локалним самоуправама неко превидео обавезу да их легализује, и тако учини правно видљивим.

- Имали смо проблем да мост није био укњижен, ни уписан у катастар, а ми немамо ингеренцију и нисмо могли да интервенишемо над објектом који фак-

тички не постоји. Иако је требало да буде урађено осамдесетих година прошлог века то нико није урадио, па смо морали да спроведемо поступак уписа у складу са Законом о озакоњењу објеката. Након налаза које су урадиле наше колеге вештаци спроведен је поступак уписа у катастар, па је било могуће да уведемо извођача у посао. То је једини разлог што није могло раније да се интервенише, објашњава Мијаиловић. Брине и околност да после четири деценије рада у условима који често нису у складу са конструктивним карактеристикама мостова великом броју њих истиче рок трајања, што појачава стрепњу да би ситуација у наредном периоду могла бити знатно гора а судбину овог моста доживе и други. Да је и то могуће наговестила су оштећења на мосту преко Мораве неколико километара узводно, на путу између Адрана и Опланића, који је због оштећења у кратком периоду био затворен за саобраћај. Протести становника околних села, и најављена блокада Ибарске магистрале ако се до одређеног рока не оспособи за

саобраћај, убрзали су активности на поправци једног и пуштање у саобраћај другог моста за возила чија тежина не прелази три тоне. Ма колико се за оштећења која су нарушила стабилност и довела до затварања за саобраћај наводи старост моста није тајна да су настала у пролеће прошле године кад је висок водостај изазвао нагомилавање велике количине различитог материјала на носеће стубове. Пажљивији познаваоци прилика у овој области указују на немарност одговорних који нису уклонили наносе како би смањили притисак на стубове, а мало скептичнији страхују да би се то могло поновити и у наредном периоду. У исто време, из Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта стиже обећање да ће локална самоуправа ангажовањем свих расположивих капацитета штитити мостове од опасности ове врсте. У таквим околностима оправдано се поставља питање зашто то није чињено и у претходном периоду. Иако је обавеза државе да брине о водотоцима првог реда није тајна да ве-

лика количина различитог наноса до њих стиже из бујичних потока који су под ингеренцијом локалне самоуправе.

- Ми смо у обавези да одржавамо путну инфраструктуру на хиљаду и пет стотина тридесет квадратних километара територије града Краљева где има више од две и по хиљаде километара путева. Неретко се дешава да грађани самовољно интервенишу у кориту реке, али и да наносе материјал који приликом бујица преусмери ток па се дешавају хаварије, рушење пута и обале. Значајан фактор су климатске промене па се на малом простору у кратком периоду сручи велика количина падавина што не може да се предвиди како би се евентуално решио проблем, каже Мијаиловић и подсећа да грађани и даље бацају у реке велике количине смећа, аутомобиле, шпорете... Значајним узроком оштећења оцењено је неадекватно коришћење мостова за прелаз возила са теретом који вишеструко премашује максимално дозвољени у шта су могли да се увере и мештани Опланића током градње два

километра дугог заштитног насипа у Грдици. Неколико година по завршетку градње јасно је да нико није интервенисао и зауставио саобраћај, верује се због процене да заштита од поплава има већи степен приоритета. У Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта подсећају да је, од тренутка кад је после првих напрслина знатна оштећења претрпео један па други носећи стуб, ангажована екипа стручњака са задатком да сагледа чињенично стање и препоручи начине решавања проблема.

- Зато су постављене пресе, а мост пренапрегнут и подигут за два до три сантиметра. У међувремену је извршено препројектовање и урађен нови шип, а паралелно почеле да се раде и неке друге ствари. Било је неопходно ангажовање машине која ће пробушити шип који се поставља у челичној овојници са арматуром, али смо имали ситуацију да је била у Мрсаћу и Милочају јер се и тамо раде мостови а рад застао због измештања стуба ЕПС у Мрсаћу и далековода у Милочају. Обавеза је била да се проблем

15

15.8.2021.

МАГАЗИН 508

16

реши у мају, а како није ни до краја јуна направили смо састанак да дођемо до брзог и адекватног решења. Град није имао у буџету позицију за то, нити је имао у виду да ће доћи до такве ситуације, па је дао налог да се из средстава за одржавања финансира бушење рупа и бетонирање а ЕПС ће да обезбеди стубове, каблове и све што је потребно да се измести далековд у Милочају и бандера у Мрсаћу. Док се то радило машина је кренула ка Грдици, радила је двадесет минута, шип је постављен и бетониран а настављено је увезивање са мостома. Када се заврши скинуће се преса, а на захтев професора који је радио препројектовање стаза ће се због преоптерећења преместити на другу страну моста, каже Мијаиловић. Средства за неопходне радове обезбеђена су буџетом града за ову годину, а разлогом што неопходне активности нису отпочеле са првим данима јануара тумаче се пауза у раду због празника и компликованим процесом спровођења јавне набавке који је окончан тек у мају. Ма колико и мештани околних села и представници локалне самоуправе били задовољни почетком радова на поправци моста и једни и други сматрају да у наредном периоду треба појачати активности на контроли начина коришћења, пре свега за превоз терета ограничене тежине. У том смислу очекује се постављање одговарајуће сигнализације, појачана контрола саобраћајне полиције и Комунлане милиције и подизање свести грађан на виши ниво. Стрепњу за судбину мостова и путева у овом крају појачава интензивирање радова на градњи Моравског коридора и податак да ће инфраструктурни објекти ове врсте бити изложени оптерећењима каква нису предвиђена приликом пројектовања. Због тога се инсистира на снимању тренутне ситуације како би по окончању радова били враћени у стање какво је било пре почетка радова. Уз све то од извођача радова на коридору очекује се да достави

Марица Мијаиловић мапу путева које ће користити како би власници имања на том потезу били правовремено обавештени о евентуалним променама режима саобраћаја и путевима који ће евентуално бити пресечени. Податак да се већ користе путеви под ингеренцијом локалне самоуправе појачава потребу да се што пре потпише споразум којим би се регулисале обавезе извођача радова.

- Закључак стручних лица из Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта је да су мостови већ одрадили своје, па је наш предлог да се у ребалансу буџета обезбеде средства за израду пројектно техничке документације за двадесет три моста. Два су завршена, девет се раде а за десет имамо дозволе и документацију, али још нису решени имовинско правани односи. Имамо новце, Јавно предузеће је одрадило папирологију, имамо извођаче а не можемо да уђемо у радове зато што људи који имају парцеле неће да сарађују и дају сагласност како би могли да радимо. Знамо да људи немају довољно стрпљења, можда су се с правом љутили, али виде да постоји добра воља и да се убрзано ради. Протести не убрзавају радове, само их успоравају, ми смо изгубили доста времена и зато дајемо

све од себе да упаднемо у ритам и завршавамо радове, каже Мијаиловић. Озбиљни радови очекују се на мостовима Лешеву, на путу према Бајчетини, Мирковићевом потоку на територији Месне заједнице Раваница, преко Товарнице у Драгосињцима, у Петропољу, преко Вучјег потока у Милаковцу и Груже у Витановцу, у Сирчи код гробља и на путу према бањи у овом месту, али и другима. Вредност је процењена на износе између осам и двадесет једног милиона динара, а почетак радова коче једино нерегулисани имовинско правни односи. Оно што се дешавало претходних година основа је за стрепњу од климатских промена и обилних поплава због чега је неопходно ојачавање постојећих мостова на територији града Краљева, посебно оних на бујичним потоцима. Добра потврда је искуство из Гледића и река коју је у топлијем делу године лако прегазити а код обилнијих поплава добија снагу која може да озбиљно оштети, чак и однесе, мостове. Иако се такве ситуације сматрају екстремним све је присутније уверење о потреби довољног степена опрезности и израда оперативних планова који би укључили припрему становништва за овакве ситуације. Значајни трошкови и ограничења градског буџета основни су разлог за жељу да се решавању проблема приступа поступно и сваке године реализује бар један до два пројекта ове врсте. У супротном, каже Мијаиловић, наставило би се са досадашњом праксом да се, уместо елиминисања узрока, ради на отклањању последица. У склопу коридора повољности се очекују и од регулације тока Западне Мораве које додатно компликују паралелан рад на више фронтова, изградња и дигитализација аутопута. Да би се избегла негативна искуства из претходног периода неоходно је да се све уклопи у планска документа, а процес је до сада каснио због потребе да се уради хидролошка студија за свих сто десет километара аутопута. Т. Радовановић

17

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

Информација о актуелној епидемиолошкој ситуацији

18

ПРЕТИ ГРОЗНИЦА - У Србији потврђена два случаја грознице Западног Нила код особа мушког и женског пола из Јужнобачког и Сремског округа, старости шездесет три и педесет година са придруженим хроничним обољењима.

- Присуство генома откривено у домаћим комарцима са шест локација на територији Панчева и две на територији Београда. - Први оболели се региструју углавном у другој половини јула, а највећи број случајева се пријављује током августа. - На територији Србије инфекција је први пут званично регистрована крајем јула 2012. године, а од тада до 2020. године у хиљаду тридесет два случаја. У истом периоду је забележено деведесет осам смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила

ЗАПАДНОГ НИЛА а основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и лабораторијских критеријума на територији Републике Србије, до 6. августа су регистрована прва два потврђена случаја оболевања од грознице Западног Нила, која су се завршила смртним исходом. Према информацијама Института обољења су регистрована код особа мушког и женског пола из Јужнобачког и Сремског округа, старости шездесет три и педесет година са придруженим хроничним обољењима. Присуство генома вируса Западног Нила откривено је у домаћим комарцима са шест локација на територији Панчева и две на територији Београда.

Н

До 30. јула је и у земљама Европске уније у хуманој популацији пријављено оболевање од грознице Западног Нила у Италији, а од почетка сезоне и једна епидемије изазвана овим вирусом међу коњима. Грозница Западног Нила је сезонско обољење највише заступљено у периоду највеће активности комараца. За наше географско подручје карактеристично је да вектори постају активни у пролеће, током марта и априла, период њихове интензивне активности траје од краја маја до септембра а сезона трансмисије од јуна до новембра. Интензивни надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији спроводи се у сезони

трансмисије, од јуна до прве половине новембра, а пасивни надзор над тим обољењем у осталом периоду године. Имајући у виду досадашња искуства, како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула а највећи број случајева се пријављује током августа месеца. Институт за јавно здравље Србије је мрежи завода и института већ првог дана јуна проследио Препоруке за надзор над грозницом Западног Нила, а они клиникама за инфективне и тропске болести, односно инфективним одељењима општих болница на територији своје надлежности, уз напомену да се посебна пажња обрати на

19

15.8.2021.

МАГАЗИН 508

20

неуроинвазивне облике болести. У сарадњи са Националном референтном лабораторијом за арбовирусе Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ омогућена је етиолошка дијагностика енцефалитиса или менингитиса, а Институт за јавно здравље Србије прикупља све релевантне податке о оболелим особама, према протоколу за прикупљање и обједињавање информација. Грозница Западног Нила је на појединим подручјима Европе присутна од шездесетих година прошлог века, а спорадични случајеви и мање епидемије у хуманој популацији током последњих петнаест година регистровани су у неколико земаља источне и јужне Европе. Обољење се првенствено јавља у руралним областима, али је крајем прошлог века регистровано и у хуманој популацији у урбаним среди-

нама. Нагло повећање броја оболелих, и појава овог обољења у неким земљама Европе где га раније није било, регистровано је током 2010. године. О томе сведочи податак да је у земљама Европске уније, и суседним земљама, пријављено укупно триста четрдесет вероватних, или потврђених, аутохтоних случајева, са четрдесет једним смртним исходом. Највећи број оболелих, двеста шездесет две оболеле особе а тридесет пет умрлих, регистрован је у Грчкој, а аутохтоне случајеве инфекције вирусом пријавиле су Македонија, Румунија, Мађарска, Италија и Шпанија. На територији Србије инфекција је први пут званично регистрована крајем јула 2012. године, а од тада до 2020. године у хиљаду тридесет два случаја. У истом периоду је забележено деведесет осам смртних исхода који се могу

довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила. Током сезоне надзора 2020. у Србији нису пријављени случајеви оболевања у хуманој популацији, у земљама Европске уније их је било триста шеснаест а у суседним државама пријављено седамнаест оболелих. У истом периоду у европским и осталим државама регистровано је тридесет седам леталних исхода изазваних том инфекцијом, а у земљама Европске уније епидемије изазване вирусом у популацији коња и птица. Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца, а главни резервоар заразе су различите врсте птица. Вирус се у њима одржава, а човек је случајни домаћин са кога се инфекција не преноси даље. Већина особа инфицирана вирусом нема никакве симптоме и знаке боле-

сти који тек код петине подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Здравствени радници подсећају да код појединих особа долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести чији се симптоми манифестују као укочен врат, тупост, дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа због чега се захтева хоспитализација. Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија, а леталитет је већи код старијих особа, посебно старијих од седамдесет пет година.

Да би случај инфекције вирусом Западног Нила био потврђен код пацијента, уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика болести, неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору оболелог. У циљу смањења ризика од заражавања препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца које укључују употребу репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном, ношење комотне одеће дугих рукава и ногавица, а светле боје, избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца, у сумрак зору, и употреба заштитне мреже на прозорима, вратима и око кревета. Смањеном ризику од инфекције доприноси редукција броја комараца у затвореном простору, боравак у климатизованим просторима и избегавање

подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре. Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, постиже се исушивањем извора стајаће воде и места на које полажу јаја. Из истог разлога препоручујсе се најмање једном недељно пражњење воде из саксија за цвеће, посуда за храну и воде за кућне љубимце, из канти, буради и лименки. Препоручује се уклањање одбачених гума и других предмета који могу да прикупљају воду а у случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, придржавање свих мера превенције. У случају појаве било каквих симптома компатибилних са неуроиназивним обликом болести, неопходно је одмах се јавити изабраном лекару. Т. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 508 15.8.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

23

24

МАГАЗИН 508 15.8.2021.

Новица Неговановић 1945 - 2021

У крушевачкој болници је, после кратке борбе са болешћу изазваном инфекцијом корона вирусом, у седамдесет шестој години живота преминуо познати естрадни уметник, хармоникаш, певач и композитор народних песама Новица Неговановић. Одрастао у музичкој породици, у којој су отац и стриц свирали хармонику, Новица је од најраније младости показивао несвакидашњи таленат и интересовање за овај инструмент. Као и код многих других који су остварили значајне домете на естрадној сцени, први наступи везују се за почетак школовања у родном месту а настављени на различитим весељима у друштву оца и стрица. Прекретницом у богатој музичкој каријери оцењује се 1966. година кад је, на надметању хармоникаша у Сокобањи, победио у две категорије, као солиста и у дуету са Драганом Матићем Жилићем, и окитио се титулом прве хармонике Југославије. Само неколико година касније Новица се сврстао међу најпопуларније југословенске извођаче на овом инструменту, а његов приступ музици и виртуозност у извођењу народних кола постали су инспирација генерацијама млађих хармоникаша. Новица Неговановић је читаву декаду био музички уредник у продукцији грамофонских плоча и касета, а током богате каријере наступао на различитим манифестацијама у земљи и иностранству. Сахрањен је у среду на гробљу у Адранима.

25

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

In memoriam: Новица Неговановић (1)

26

ШЕСТ И ПО ДЕЦЕНИЈА ДРУЖЕЊА СА ХАРМОНИКОМ - Већ у петој години живота уз помоћ оца и стрица Новица је савладао прву композицију „Три ливаде нигде лада нема“. - Чим је научио сва слова чекао је четвртком у два испред радио апарата са свеском и оловком у руци не би ли записао стих које песме. - Најчешће би успевао да запише тек једну строфу, а потом чекао следећи четвртак стрепећи да ли ће бити емитована иста песма. – Још као петнаестогодишњак Новица Неговановић је знао близу две хиљаде песама од којих је највише научио од оца и стрица. – За нову „далапу“, какве су купили отац и стриц за по 320 хиљада ондашњих динара требало је продати добру краву, или ливаду у време кад је вредела више него данас. – Стриц је на леђима, као ранац, носио појачало тешко тридесетак килограма, а отац две хармонике Новица Неговановић

27

еђу бројним звездама које су се икада појавиле на краљевачком музичком небу чини се да најсјаније, и најдуже, сија она која је прве године по ослобођењу Краљева у Другом светском рату почела да светлуца у дому Милице и Драгише Неговановића из Адрана. Деда Радивоје Никетић који је много година раније пешице прегазио Албанију био је пресрећан што ће, кад унук порасте, имати коме да прича о свему што се дешавало у његовом животу. Ваљда због тога никоме није ни сметало што су све четворо прве године живота боравили у маленој жутој кући са само једном просторијом у којој се све одвијало око шпорета. Само једна кућа делила је ову од оне у којој је живео Драгишин брат Драган Јеремић који није имао деце. Мало то, а мало сазнање да би са одрастањем кућица била премала за све, и касније рођеног брата Предрага, била је добар повод да се Новица са навршене две године пресели у стричев дома, а и данас се, иако седамдесетогодишњак, добро сећа дана када га је мајка предала стрини. Драгиша, познатији као Гиле, и Драган били су надалеко чувени хармоникаши које су сви више него по именима препознавали као Митовце. Не оспоравајући очеве заслуге у васпитању Новица са прилично самоуверености тврди да је баш стриц најзаслужнији за све што се касније дешавало у његовом животу, а није имао ни пуне четири године кад су се Митовци чудно загледали један у другог, и насмешили, при сазнању да Новица тако рано показује таленат за музику. Било је то у време док су упорно покушавали да што боље увежбају Левачко коло, а Новица нетремице гледао у њих претворивши се у ухо у настојању да запамти сваки детаљ композиције. Толико пута ју је чуо да је истог дана био у ситуацију да целу отпевуши, од почетка до краја. Показао је то на путу према стричевој кући, а није ни био свестан шта се од њега очекује кад су затражили да понови. Кад је још једном беспрекорно отпевушио коло било је кристално јасно да поседује изузетан таленат који је упућивао на потребу за

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

М

28

озбиљнијем приступу музици. Већ у петој години живота уз помоћ оца и стрица Новица је савладао прву композицију „Три ливаде нигде лада нема“.

- Стриц је славио Ђурђевдан, а пракса је била да сваке године један музичар дође на славу и забавља госте. Те године је један свирао виолину, а ја настојао да запамтим што више тонова пре него одем у другу собу и пронађем их на малој хармоници „хонер“. Онако мали некако сам успео да донесем хармонику пред њега и одсвирам коло пред свима. Он је био зачуђен, одбацио виолину, загрлио ме и почео да љуби. Кренули су даље да ме уче, ја сам ојачао и у првом разреду основне школе први пут наступио у Дому културе у Адранима кад сам одсвирао и отпевао песму „Шумадијо шумовита земљо моја мила“ – прича Новица видно обрадован сазнањем да са још неким може да подели радост првог наступа. У време кад још није било озвучења певало се и свирало, како то музичари имају обичај да кажу, на суво што је још више појачавало узбуђење због првог наступа пред публиком. Много касније је Раде Арсовић купио прво појачало снаге једва 25 вати, какво је у то време производила краљевачка „Механика“. Једно такво чекало је Новицу на приредби у Жичи на коју га је после непроспаване ноћи повео стриц Драган. Несаницу је подгревало сазнање о новим техничким могућностима, јер није могао да замисли себе испред микрофона који ће помоћи да га добро чују сви у великој сали. Свирали су Митовци по свадбама, мобама, комишањима, прелима, поселима на које су од малена водили и Новицу у чијој је свести јачало сазнање о томе да све више воли да чује аплауз, поготово након што је онако мали и атрактиван уз свирање на хармоници све више почињао да певуши. Да би запевао требало је научити текстове песама до којих се долазило посебно тешко, а јединствена прилика били су радио апарати каквих није било много у Адранима. Стриц је имао детекторски радио

апарат који је више личио на телефон, а само једна особа могла да слуша звук који долази из слушалице након што се, уз помоћ кружне скале и кристала, пронађе одређена таласна дужина. Новица се сећа да је у то време Радио Београд четвртком у два поподне емитовао народну музику, а чим је научио сва слова чекао је у то време испред радио апарата са свеском и оловком у руци не би ли записао стих које песме. Најчешће би успевао да запише тек једну строфу, а потом чекао следећи четвртак стрепећи да ли ће бити емитована иста песма. Кад је Драган први у селу купио нов радио апарата марке „филипс“ Новица му се обрадовао бар онолико колико и цело село чији су се становници окупљали у дворишту сваке недеље око осам увече кад је почињало емитовање култне емисије Радио Београда „Весело вече“. Стриц најчешће није имао довољно столица и клупа за све госте који су, знајући за то, долазили са столицом у рукама само да би са радија, који би за ту прилику био посебно изнет из куће, слушали „Весело вече“. Много година касније Новица Неговановић признаје колико је срећан због сазнања да је живео у том периоду и почео да се бави музиком баш на такав начин, а то није било ни мало лако.

- Стриц је као старији харомикаш свирао на некој дијатонској хармоници на којој је исто дугме производило два различита тона у зависности од тога са које му се стране прилази. Учио сам да свирам, али ми прсторед није много одговарао, па почињем да резонујем и закључим како су ми неки прсти више запослени, а неки мање, због чега сам почео да тражим неки свој прсторед. Тата је свирао мало другачије, али се стриц више ангажовао око мене, јер је желео да научим што боље, па ме је водио код бољих музичара од себе. Одлазио сам у Матарушку Бању код Добривоја Ивановића, који је свирао фантастично и компоновао лепа кола, а касније сам сазнао да је код њега учио и Владета Кандић познатији као Бата Канда – каже Новица. Иако се сматрало да као петнаесто-

29

30

МАГАЗИН 508 15.8.2021.

годишњак изузетно добро свира показало се да увек може да се научи нешто више, а то више могао је да пружи Драган Матић Жилић из Бошњана код Варварина. Овај изузетан хармоникаш је далеке 1963. године победио на такмичењу за Прву хармонику Србије, а две године касније понео титулу најбољег у Југославији. Имао је апсолутни слух и био врло познат, и изузетно цењен, у музичким круговима. Две хармонике на којима су свирали Митовци разликовале су се у клавијатурама. Очева је била тврђа и служила за вежбу да прсти ојачају, а стричева меканија и дозвољавала поигравање које је водило ка широкој лепези најлепших тонова. Да би што боље савладао оно што је показивао Жилић Новица је пожело да то сними како би по повратку у Адране могао да преслушава све док не увежба да свира исто толико добро. У време кад није било приступа техничким помагалима која би то омогућавала шанса се изненада појавила након сазнања да нешто старији друг из Адрана има нов магнетофон марке „телефункен“. Као припадник мировних снага Уједињених нација провео је део војног рока у Египту и отуда донео магентофон који није био спреман да позајмљује било коме у селу, а камоли да га Новица носи у Бошњане. Много је времена прошло у убеђивању док коначно није попустио под притиском и сазнањем од колике је то важности за даље напредовање младог хармоникаша. Пут је возом од Адрана преко Краљева и Крушевца водио до Мрзенице одакле је до Бошњана требало ићи пешице, а тежина магнетофона није представљала посебну сметњу поред сазнања да ће му знатно помоћи кад се врати у село. До Бошњана је преко Западне Мораве требало прећи скелом која, због ниског водостаја, није могла да приђе до места на коме су је чекали, па је требало прескочити блатњави део до уласка у њу.

- Ја скочим и испустим магнетофон, а он падне у блато тако да нисам знао шта ћу да радим. Прво не могу да снимим оно због чега сам дошао, треба да вратим исправан магнетофон, а не знам како. Блато се осушило, па смо га полако очистили и он некако проради. Жилић је био земљорадник и радио тежачке послове, па смо га сачекали док се врати из њиве. Кад је стигао кући, узео хармонику а кад је почео да свира светске нумере као „Тико, тико“, „Хоро стакато“ и „Очи чорније“, помислио сам да је ванземаљац, да не причам како је свирао српска кола и песме. Гледам и мислим да ли је могуће да тако нешто излази испод прстију. Свирам и ја, стриц каже да ми је показивао а да сам и ја нешто петљао и проналазио, па замоли да провери да ли је то применљиво. Одсвирам на један, па на други начин, а Жилић се обрати стрицу и каже да ми више ништа не показује и да ме пусти самог да свирам. Као гром из ведра неба деловало је на мене кад је упитао да ли бих желео да свирам са њим, а у прво време нисам могао да верујем да ме то пита – каже Новица уз потврду да је од Жилића много научио, долазио стално у овај крај на свадбе и друга весеља где су, признаје, правили хаос. Није у то време било много певача, а међу водеће су се убрајали Заим Имамовић, Сафет Исовић, Нада Мамула, Беба Селимовић... Већ у то време Новица Неговановић је знао близу две хиљаде песама. Доста тога је научио од оца, добар део и од стрица, а срећи није било краја кад су Митовци у време кад је имао тек седам година купили нове „далапа“ хармонике од којих је свака коштала пуних 320 хиљада ондашњих динара. За те паре требало је продати добру краву, или ливаду у време кад је вредела више него данас. Након четвртог разреда основне школе пут је водио ка градским „4. краљевачки батаљон“, потом

„Светозар Марковић“, а викендом према Гружи где су свирали отац и стриц. Није било тешко пешачити од станице до неког од суседних села у коме су свирали, јер је посебна сатисфакција било сазнање да ће се појавити пред публиком. Школска другарица Живка Четровић била је задужена да до куће у Адранима однесе торбу са књигама док је Новица првим возом хитао на неко од весеља. Све што се заради на равне делове су делили отац и стриц, а Новица добијао тек колико му је требало за школовање. Весеља су се знатно разликовала од данашњих јер првих година није било ни шатора за госте ни озвучења. Кад су Митовци купили прво појавио се проблем како носити појачало са два уграђена звучника тешко тридесетак килограма. Стриц је на леђима као ранац носио појачало, а отац две хармонике. Било је то време кад је и бицикл представљао луксуз, па су као превозно средство до Мрсаћа, у коме је организована забава, једне зиме превозно средство биле санке.

- Идемо у Мрсаћ на забаву, мраз а не знамо како све да однесемо пешице па ставимо на санке, а пред зору кад се све заврши враћамо се кући. Имао сам неке цокулице које кад замрзне изгледају као две санте леда, па не могу ни да их распертлам. Стрина прво заложи ватру, отопи лед, па ми отпертла и скине цокуле. Било је напорно, али ми је представљало задовољство, а чак је и до школе сваког дана требало пешачити два сата у једном смеру. Ретко који камион је пролазио, а кад наиђе неки Бранко, кога су звали Суљо, био сам сигуран да ће да ме повезе. Касније је било и аутобуса, али није било пара, па сам опет ишао пешице. Трајало је то све до завршетка Шумарске школе у коју сам се уписао 1960. године кад је из Чачка пресељена у Краљево – прича Новица Неговановић. Т. Радовановић

31

Опроштај од естрадне легенде

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

ПЕСНИК ВОДЕНИЦА

32

А НА МОРАВИ

- Стихови песме „Воденичар на Морави“ обележили целокупно стваралаштво и живот адранског, краљевачког, српског и југословенског естрадног маестра. - Новица Неговановић се сврстава међу ретке уметнике кроз чије најуспешније композиције и стихове шуми Морава, вијоре се гриве очевих вранаца, пиркају ветрови, пуцкета славска свећа и чује се тихана молитва Светом Сави.

- О јединствености појаве на естрадној сцени сведочи податак да је у своје стваралаштво лако и успешно уткао народну традицију и обичаје, шумадијске реке и пропланке и вечери у којима путнику свици осветљавају стазе и богазе. - Смрт уметника тако великог формата није крај, већ почетак вечног живота. - У Сиднејској опери стоји плочица са именом Новице Неговановића јер је једини, после Френка Синатре и Тине Тарнер, успео да је испуни до последњег места

33

15.8.2021.

МАГАЗИН 508

34

мрт Новице Неговановића окупила је у Свечаној сали Градске управе велики број поштовалаца његовог изузетно богатог стваралаштва, како би се подсетили вишедеценијског рада и одали му захвалност за све што је учинио. Била је то прилика за подсећање да су стихови песме „Воденичар на Морави“ обележили целокупно стваралаштво и живот адранског, краљевачког, српског и југословенског естрадног маестра који је 9. августа изненада преминуо од последица болести изазване инфекцијом корона вируса. Новица Неговановић се сврстава међу ретке уметнике кроз чије најуспешније композиције и стихове шуми Морава, вијоре се гриве очевих вранаца, пиркају ветрови, пуцкета славска свећа и чује се тихана молитва Светом Сави. О јединствености појаве на естрадној сцени сведочи податак да је у своје стваралаштво лако и успешно уткао народну традицију и обичаје, шумадијске реке и пропланке и вечери у којима путнику свици осветљавају стазе и богазе. Кад ускоро не буде оне и онакве Мораве о којој је певао, на којој нема ни воденица ни помељара у Обр-

С

ви, Милочају, Поповићима, Адранима и Грдици, о њима ће сведочити само песме Новице Неговановића, а док буду трајале и о времену које је отишло у неповрат. У томе се огледа генијалност композитора, хармоникаша и певача Новице Неговановића, општи је утисак који су са овог скупа понели поштоваоци овог изузетног уметника. О угледу који је уживао међу колегама најбоље сведочи податак да се, као никада пре тога, у Свечаној сали окупило толико музичара, пре свега хармоникаша, да би одали пошту човеку који је за живота постао легенда.

- Када говоримо о неком човеку после његовог имена углавном кажемо шта је била његова професија. Ако кажемо да је Новица Неговановић био хармоникаш нећемо знати колико је добар композитор, ако кажемо да је био добар композитор заборавићемо какав је певач био. Од родних Адрана, преко Краљева Београда и Чикага, вратио се и затворио круг уметности која је волела и Адране и Краљево и Србију. Када је певао о Морави, о Ибру, Гружи, певао је о свакој српској реци. Када је говорио о женама певао је о свакој жени у нашем крају.

Волео је и музику и песму и живот. Волео је народ, јер да га није волео не би се овде вратио. Био је добар човек који је посветио живот завичају и био срећан када су отворене просторије подружнице Завичајног друштва у Краљеву. Његова велика жеља била је да споји Краљевчане који живе у граду на Ибру и Краљевчане у Београду, да се организује фестивал златних краљевачких хармоника и на томе је неуморно радио, подсетио је градоначелник Краљева и обећао да ће, у част Новице Неговановића, ове године бити организован фестивал о коме је сањао. Да смрт уметника тако великог формата није крај, већ почетак вечног живота, посведочио је професор Војислав Спасић и указао на част везану за познанство са тако великим уметником. Посебно значајним оценио је податак о познанству са таквим великаном и сусрете са њим који нису могли да прођу без доброг дружења, позитивне енергије и музике.

- Благе нарави, мирног карактера а ватрене енергије, успео је да споји три Мораве и да на најбољи могући начин подигне свој родни крај. Као човек ко-

ји се доста напутовао савршено је описивао како ближе тако и далеке крајеве и подарио им живот кроз стихове и мелодију. Тако су настале најлепше песме које продужавају живот нашег великана и неће дозволити да се он заборави. У Сиднејској опери, као највећој сцени на свету, стоји плочица са именом Новице Неговановића. Новица је био трећи по реду који је успео да Сиднејску оперу испуни до последњег места. Претходили су му Френк Синатра и Тина Тарнер. Оставио нам је аманет да чувамо нашу музику, да не заборавимо и да је не кваримо. Нико више од њега није написао песама посвећених једној реци која се налази у мом крају. У загрљају те реке, која је непресушни извор многим песницима, дарује вечност која ће њеним токовима увек преносити песме које је Новица написао. Неће бити никада заборављен, јер оно што је оставио обележило је другу половину двадесетог и почетак двадесет првог века. Поставио је шине и високо подигао лествицу. Нема у Србији славља и дружења, а да се не чује нека Новичина песма и то ће свима бити знак да није отишао. Само тренутно није присутан, нагласио је

Спасић. Од тренутка када је прихватио место председника Управног одбора Завичајног друштва Краљево Новица Неговановић је унео нову енергију у рад удружења које ове године обележава три деценије рада. На то је подсетио председник београдске подружнице Завичајног друштва Милан Новаковић и указао на тугу која се надвила над завичајем након што је из њега заувек отишао песник воденица на Морави, ибарских брзака, села и посела крај Мораве, песник ливада и стада.

- Окупљао нас је на дружењима и весељима својом песмом и звуцима своје хармонике. Сада смо неми и тужни, док у нама одзвањају акорди његових завичајних песама а „далапа“ међу анђелима свира „песме чудне моћи, душом господари...“. „Дође лето тридесето“ нашем Друштву, а не стигосмо да га прославимо како смо хтели. Прихватио си се да нас водиш и ми смо те следили. Уткао си у нас оптимизам и снагу „да музика никад не престане“. Започели смо велике завичајне планове. Живео си за поклон својим Краљевчанима концертом „Че-

тири хармонике“. Са твојим пријатељима од музике, са градом, завичајци Краљева и Београда реализоваће тај концерт, јер си ти оставио малог Новицу као доследног наследника. Са надахнутом причом о Кући севдаха у Сарајеву оставио си аманет, нама завичајцима и братском друштву „Стара Павлица“, да са градом и људима добре воље Краљево добије „Кућу хармонике“. Говорио си: „Нека „Кућа хармонике“ окупи на једном месту све хармоникаше, свираче и певаче који чувају и негују традицију народног певања и свирања, јер не постоји место на кугли земаљској као Краљево са својим музичарима. Твој оптимизам и снага пратиће нас да истрајемо у започетим активностима Завичајног друштва, а ти ћеш бити са нама док постојимо. И кад нам буде најтеже, покренуће нас она твоја „Кад уморан будем пао, ја судбину нећу клети...“, и „једном се живи, једном се мре...“. Почивај у спокоју и хвала ти за све, драги наш председниче, поручио је Новаковић у име свих завичајаца. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

Завичајци се опростили од Новице Неговановића

36

ОДЛАЗАК ПР Р - Завичајцима остала обавеза да реализују идеје које је Новица Неговановић изнедрио у кратком периоду колико се налазио на челу удружења грађана са тродеценијском традицијом. - Једна је да Краљево постане центар за младе уметнике. - Награду са именом Новице Неговановића као подстицај младим талентнима да и даље проносе славу народних обичаја и традиције. - Новица и његово часно име су били потребни, јер је имао невероватних идеја које је желео да реализује у оквиру Завичајног друштва Краљево редлог упућен градоначелнику Краљева да се подигне споменик Предрагу Живковићу Тозовцу, а сваке године организује естрадна манифестацију на којој би наступали млади хармоникаши, прве су одлуке које је, као председник Завичајног друштва, потписао Новица Неговановић. Тридесет година оданости и допринос раду Завичајног друштва у том периоду повод је да се поводом његове изненадне смрти, у новим просторијама

П

у Карађорђевој улици, уприличи комеморативни скуп и изрази поштовање према несвакидашњој појави у уметничком животу Србије. Завичајци су са великим жаљењем примили вест да их је Новица напустио у напону снаге, у време кад се спремао да Краљеву подари велики концерт уз учешће четири прве хармонике некадашње Југославије које потичу из ове средине. Нажалост, смрт га је прекинула у томе а завичајцима остала обаве-

за да у наредном периоду реализују идеје које је изнедрио у кратком периоду колико се налазио на челу удружења грађана са тродеценијском традицијом. Једна од њих је да Краљево постане центар за младе уметнике који ће сваке године наступати на тим манифестацијама у граду. Новица Неговановић се пре три године обратио Завичајном друштву и изложио низ идеја које су оцењене значајним а остваривим па су се до-

РВОГ ЧОВЕКА принос раду у досадашњем периоду, и уверење да је његова неукротива енергија довољна да се реализују, било довољно да му се поверу руковођење урдужењем.

- Таквој личности најмање је требало да у трећој деценији постојања прихвати да води Завичајно друштво Краљево. Његова одлука нам је много значила јер је његова личност, његова појава, уливала додатну снагу и енергију, храбрила нас да истрајемо у започетим пословима. Новица и његово часно име су нам били потребни, а он сам је имао невероватних идеја које је желео да реализује у оквиру Завичајног друштва Краљево. Његова изненадна смрт нас је оставила без Нолета, али све оно што је урадио, и што је потписао повељу о братимљењу Завичајног друштва Краљево и друштва Стара Павлица, обавезују да у времену које долази остваримо планове које је имао, истакао је генерални секретар удружења Зоран Николић. Након што је минутом ћутања ода-

та пошта изненада преминулом председнику присутни су били у прилици да још једном чују речи које је, поводом смрти дугогодишњег сарадника и пријатеља, дан раније написао Радош Бајић. Сећање на краткотрајно руковођење Завичајним друштвом освежио је први председник овог удружења грађана др Милан Матијевић.

- Град Краљево и многи грађани су с тугом примили вест да нас је напустио Новица Неговановић који већ тридесет година прати активност Завичајног друштва Краљево. Бројни су концерти и наступи на којима је учествовао на позив Васе Туцаковића и Завичајног друштва у нашим подружницама у Београду, Новом Саду и овде у Краљеву. Новица је увек био са Завичајним друштвом. Волео је Завичајно друштво. На крају крајева ми смо одлучили да Новици дамо поверење, а Завичајно друштво га изабере за свог председника. Новица је имао велике идеје и визије. Смрт га је затекла у бројним активностима међу

којима је организовање великог концерта „Четири хармонике“, на коме је требало да учествују прве хармонике бивше државе, и то је требало да се реализује ових дана. Имао је идеју да многе ствари које се дешавају на плану естраде повери Краљеву и да Краљево негује ту традицију. Новица је имао идеју да се направи велика манифестација која би окупљала младе таленте из целе Србије и да прерасте у традиционалну. Оставио нам је у наследство велике идеје и поставио велике задатке које ћемо морати да спроведемо, да гајимо традицију и сећање на њега, да на традиционалним концертима установимо награду са његовим именом која ће да даје подстицај младим талентима да и даље проносе славу наших обичаја и традиције, нагласио је др Матијевић и обећао да ће Завичајно друштво Краљево дуго памтити Новицу због свега што је до сада учинио. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

МАГАЗИН 508 15.8.2021.

БРОДОГРАДИЛИ И

38

Светски домети у градњи бродова (2)

ИШТЕ ИЗ СНОВА

- Да би направио макету брода човек мора да познаје много заната, рад са дрветом, металом, ливење, лемљење, плетење канап, везивање чворова... - З а Радичевиће више нема тајни у градњи бродова. - Доњи део око метар и шездесет центиметара дуге макете израђена од три хиљаде и триста бакарних плочица величине пет пута десет милиметара који на себи имају имитацију дванаест закивака.

- Цена брода, ма колика била, тешко може да буде адекватна надокнада за вишемесечни рад. - Сваки следећи пут је лакше направити бољу макету. – Поред бродова макете железница, кућа, зграда, диораме... - Почетника од мајстора дели само време.

– На рукама опекотине, пликови, трагови од лепка, ожиљци од скалпела

39

а се у Краљеву праве квалитетни бродови одавно је познато и изван граница Србије, а најбоља потврда су бројна признања на такмичењима у земљи и иностранству и чланови Удружења бродомоделара „Кормило“ из Северне Македоније, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Иако су сусрети са њима у последње време изостали због ограничења која је наметнула епидемија корона вируса у „Кормилу“ не губе наду да ће ускоро бити надокнађено све што је пропуштено током претходних годину и по дана. Прилика да се покаже како ни епидемија није могла да их омете у раду је велика изложба у Београду која се припрема за крај ове, или почетак наредне године. Биће то посебна прилика да да посетиоци, уз бродове из бродоградилишта у Рибници, виде значајан део из колекције од преко тридесет хиљада мапа које сведоче о променама у историји планете. Најагилнији у припреми нових макета су браћа Милош и Марко Радичевић који од оснивања 1998. године чине окосницу бродомоделарског удружења. Са десетак најновијих остварења, и још по један до три осталих чланова, верују да ће на најбољи начин потврдити шта могу вредне руке заљубљеника у ову врсту стваралаштва које се с правом додају атрибути уметничког. О степену продуктивности краљевачких бродомоделара сведочи податак да, по правилу, паралелно ради по више бродова различитог облика и величине. То је један од разлога што се у радионици, и различитим деловима породичне куће, налазе бродови у различитим фазама обраде, од почетних који укључују само оплату до оних којима недостаје још по који детаљ да би добили коначни облик. Разлог таквом начину рада је крајње прагматичан, а одлука проистиче из искуства које сведочи да је то у случају само једног поприлично монотоно. Као и у сваком правом бродоградилишту и у овоме важе

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

Д

40

принципи засновани на технолошким решењима. Она потврђују како сваки од учесника у градњи најчешће ради на сегментима које најбоље познаје и у којима остварује најбоље резултате.

- Свако ради свој део посла и оно што најбоље зна, ја основу а Марко везивања и слично. Све смо стандардизовали, знамо који се модел ради од ког материјала па је све јасно дефинисано, јер је основна идеја да брод у потпуности одговара оригиналном из периода кад је био у употреби, а дугогодишње искуство је засновано на проучавању обимне литературе са великим бројем података, каже Милош. Радичевићи се сврставају међу ретке, могло би се рећи јединствене, градитеље бродова који се у раду ослањају само на расположиву литературу, прецизне планове и веште руке. У таквој ситуацији на бродовима нема ниједног дела који није, од почетка до краја, прецизно израђен према њима, ма колико постојала могућност да се набави готов. Тако је било од почетних корака у овој области, а начин производње усавршаван стварањем потребних услова који подразумевају опремање потребним алатима и уређајима. Мајстори детаља потврђују да је баш то оно што макету чини добром, али не треба занемарити ни педантност и прецизност израде који готовом моделу дају посебну привлачност. То је, слажу се Милош и Марко, много лакше него кад су почињали пре скоро четврт века, јер на тржишту има довољне количине разноврсног и квалитетног материјала и алата неопходних за рад. Да се ништа не препушта случају сведочи традиционални приступ градњи бродова идентичан ономе који је био примењиван у стварности. Иако то на први поглед није видљиво о томе сведочи труп са две оплате, прва од липовог дрвета а друга од фурнира или танких летвица прецизних димензија. Од почетних корака

одређене фазе рада су доживеле знатна унапређења заснована на коришћењу различитих материјала, од дрвета, платна, канапа, боја до лакова, лепкова и других, а резултат су дуготрајних испитивања и различитих експеримената каквим би се у нормалним условима могли похвалити специјализовани институти при бродоградилиштима.

- Да би направио једну макету брода човек мора да познаје много заната, рад са дрветом, металом, ливење, лемљење, плетење канап, везивање чворова. Једра се прошивају а ако немате кога да то ради морате то да савладате сами, али и да добро познајете својства лепкова и других материјала који се користе у градњи. На броду не смете да оставите лепак, па морате да тражите онај који не оставља трагове, и користите лак који се не пресијава, јер је сјај забрањен у свету макетарства, каже Милош. Тежња ка савршенству сваку од фаза израде чини посебно тешком, а крајњи ефекат по који пут стави дилему пред посматрача кад покуша да открије који је од материјала коришћен. Да то који пут није једноставно сведочи савршено моделиран и обојен брод који више личи на пластични него остварење од великог броја летвица спојених на начин да се то и не примећује. Да за Радичевиће више нема тајни у градњи бродова најбоље потврђује податак о спремности да прихвате било који изазов. Таквим се сматра брод са сто десет топова и доњи део брода направљен од бакра.

- Доњи део око метар и шездесет центиметара дуге макете израђен је од три хиљаде и триста бакарних плочица величине пет пута десет милиметара који на себи имају имитацију дванаест закивака. Свака плочица је изрезана ручно, а потом залепљена, што је био изузетно захтеван процес који је тражио посебну прецизност, каже Милош. То су само неки од разлога због којих цена брода, ма колика била, те-

Милош Радичевић

41

15.8.2021.

МАГАЗИН 508

42

шко може да буде адекватна надокнада за уложени рад током шест месеци рада што на најбољи начин сведочи да мотиви бродомоделара имају другу основу. Схватају то и случајни посматрачи чија се прва реакција своди на чуђење због одлуке аутора да се одвоје од макете у коју је уложено толико рада. Радичевићи налазе оправдање у тврдњи да је сваки следећи пут лакше направити бољу макету, а довољан мотив је уверење да ће брод завршити у власништву неких добрих људи. Дугогодишње искуство је основ на коме се темељи став да све што је пре неколико година било велики проблем то више није.

- Долазио је човек из Ниша који је имао проблем са трупом и чим сам чуо код којег брода знао сам како да га решим, јер у глави имам решења за све проблеме које смо имали током година рада. По сто пута сам понављао неке операције док нисам решио проблем, а кад урадите једну макету пола тога имате у глави па се свака друга ради лакше и за краће време. Кад кажемо како можемо све да направимо то значи да излазимо из оквира бродомоделарства па смо, игром случаја, радили макете железница, кућа, зграда, диораме... а код нас су долазили и студенти архитектуре за макете које им требају, каже Марко. Начин живота који диктира коришћење савремених технологија у значајној мери утиче на понашање најмлађих који су више окренути рачунарима и паметним телефонима. То је и повод за стрепњу да би, да су постојали пре више од двадесет пет година, одлучујуће утицали на опредељење за бављење градњом бродова. Из свести Радичевића још није избледело сећање на прве кораке у бродомоделарству кад је вишемесечно ангажовање у раду на једној макети изазивало чуђење вршњака, по којих и отворену сумњу да са њима нешто није у реду. А оно за шта је било потребно више сати рада сада се, коришћењем адекватне опреме, доводи у разумљиве оквире. То је и повод за сећање на време кад су, да би колико толико олакшали рад, сами констру-

исали неопходне алатке. Најбоља потврда је мини електрична бушилица са мотором узетим са неке од играчака и држачем за бургије од старог шестара.

- Интересовање младих за ову врсту рада је све мање, па су спремни да се ангажују само за нешто у чему би провели неколико сати, евентуално дан. Интересовања их држи дан, два или три, а одустају кад схвате како треба више времена и рада, иако је све доступније него у време кад смо ми почињали. Ми ништа ни од кога не кријемо, па смо и човеку који је дошао из Београда потанко објаснили поступке и врсте материјала за рад. Кад је схватио колико је потребно рада прво је питао како нам се ово исплати, јер продајом не може да се заради. После тога ме пита колико дуго радимо, а кад сам рекао не много, двадесет и нешто година, само ме је погледао и заћутао. Зато често цитирам његов став да почетника од мајстора дели само време, каже Милош. О истрајности у раду најбоље сведоче руке двојице браће, опекотине, пликови, трагови од лепка, ожиљци од скалпела, што је повод за повећану опрезност у раду посебно при коришћењу машина које по који пут представљају велику опасност. Време проведено у савладавању различитих вештина никад није препрека да се помогне онима који почињу. Да има и супротних случајева сведочи изложба у Ремонтном заводу у Тивту 2003. и познанство са једним од локалних бродоградитеља. Марко је имао само двадесет година кад је добио позив да види његову колекцију уз препоруку да се по повратку у Србију посвети црквама и манастирима, а макетарима с јадранске обале препусти бродове. У време кад је браћу заинтригирала макета једног брода сазнање да планове има макетар кога нису познавали било је довољно за молбу да им уступи како би почели градњу. Одбијање да то учини један је од разлога за другачије понашање и спремност да се изађе у сусрет свакоме ко за тим искаже потребу.

Године заједничког рада допринеле су да међу браћом нема неспоразума, барем кад је у питању градња бродова. У почетку их је можда и било, али су један по један елиминисани у тренутку потврде да један од њих нуди боље решење проблема. Значајним у раду оцењује се олакшана могућност доласка до потребних информација, јер је добар део потребних доступан у електронском облику и посредством интернета. Милош и Марко сведоче о спремности да, и поред толико искуства стеченог радом, не одустају од жеље да свакодневно уче све више. Не јењава ни жеља да заврше сваки од започетих бродова. Препрека су по који пут породичне обавезе због чега се најбољим делом дана за рад оцењује ноћ, најчешће до раних јутарњих часова кад на миру могу да се посвете и најкомликованијим захватима.

- Има још макета које желимо да направимо. Међу њима је и започета два метра дуга макета брода „Јадран“. Труп дуг метар и двадесет стоји више од десет година јер треба доста времена да се заврши, а кад се заврши не знам ни где би ставили макету. Има још пар модела које имам жељу да направим јер свака представља нови изазов, баш као и свака друга макар је радио стоти пут, каже Марко. Мали број бродомоделарских клубова у земљи не даје довољно услова за формирање савеза, па су бродомоделари најчешће гости на изложбама макетара. Специјализована такмичења у окружењу су ретка, а информација о једном недавно одржаном у Ријеци је стигла касно па је изостало учешће краљевачких бродомоделара. Савршенство у раду довољан је мотив за одлуку да више не учествују на такмичењима, а једна од ретких прилика да суграђанима покажу достигнуте домете је Спинер куп у октобру сваке године. Подршка за учешће на неким другим скуповима стиже од локалне самоуправе, а средства којима се субвенционише рад удружења грађана, ма колико била скромна, увек се сматрају значајним. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Марко Радичевић

43

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

Жички духовни сабор „Преображење“ је значајна национална културна манифестација која ове године обележава 30 година постојања. Отуд, програм Сабора почиње свечаним отварањем изложбе „Преображења – 30 година Жичког духовног сабора“ чији су аутори мр Ана Гвозденовић, уредник за есеј и критику издавачке делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево и Мирјана

44

Савић, музејски саветник Народног музеја Краљево. Изложбу ће отворити др Драган Хамовић. Поред ове, отвара се и изложба „Наша суграђанка краљица Драга – Између славе и анатеме“ Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца, чији су аутори виши кустоси Ана Ранковић и Александар Марушић. Изложбу ће отворити др Љубодраг П. Ристић. Народни музеј Краљево ове године организује и ме-

Понедељак, 16. август Народни музеј, 20 часова СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ТРИДЕСЕТОГ ЖИЧКОГ ДУХОВНОГ САБОРА Др Предраг Терзић, градоначелник Краљева Њ. п. епископ жички г. Јустин Изложба ПРЕОБРАЖЕЊА – 30 ГОДИНА (Ана Гвозденовић, Мирјана Савић) Изложбу отвара Драган Хамовић Изложба НАША СУГРАЂАНКА КРАЉИЦА ДРАГА: ИЗМЕЂУ СЛАВЕ И АНАТЕМЕ Музеја рудничко-таковског краја Изложбу отвара Љубодраг П. Ристић Музички програм Традиционално певање НЕДА СТОЛИЋ солиста хора Арија ЖИЧКИ ДУХОВНИ САБОР ПРЕОБРАЖЕЊЕ 2021 Уторак, 17. август Народни музеј, 10 часова Научни симпозијум

ђународни научни скуп под називом „Од новинског извештаја до објективне историје: Карановац – Краљево у српским новинама 1835-1918.“ који ће трајати од 17-18. августа. Круна дешавања је додела „Жичке хрисовуље“ песнику лауреату 19. августа у трпезарији Манастира Жича. Добитник „Жичке хрисовуље“ за 2021. годину је песник Никола Вујчић.

ОД НОВИНСКОГ ИЗВЕШТАЈА ДО ОБЈЕКТИВНЕ ИСТОРИЈЕ КАРАНОВАЦ – КРАЉЕВО У СРПСКИМ НОВИНАМА 1835– 1918. Народна библиотека, 20 часова СA НИКОЛОМ ВУЈЧИЋЕМ Јана Алексић, Саша Радојчић, Никола Вујчић Среда, 18. август Народни музеј, 9 часова Научни симпозијум ОД НОВИНСКОГ ИЗВЕШТАЈА ДО ОБЈЕКТИВНЕ ИСТОРИЈЕ КАРАНОВАЦ – КРАЉЕВО У СРПСКИМ НОВИНАМА 1835– 1918. Двориште Аџића куће, 20 часова ПРЕОБРАЖЕЊЕ, ПЕСНИЦИ Ђорђе Деспић, Драган Јовановић Данилов, Злата Коцић Александар Марић, Петар Матовић, Ђорђе Нешић Марија Ракић Шаранац, Милосав Тешић, Станка Храстељ Четвртак, 19. август Трпезарија Манастира Жича, 12 часова УРУЧЕЊЕ ЖИЧКЕ ХРИСОВУЉЕ Ђорђе Нешић, Драган Хамовић, Никола Вујчић Небојша Дугалић, Јана Крижак, Верица Трикош Бојана Срећковић, Раде Милићевић

45

46

МАГАЗИН 508 15.8.2021.

47

Турнеја фестивала Слободна зона

КРАЉЕВО ПОСЛ

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

- Петнаеста турнеја филмског фестивала „Слободна зона“ кроз Србију.

- Фестивал заснован на идеји о децентрализацији културе и жељи да се ексклузиван филмски садржај учини доступним публици у већим градовима, али и мањим местима у којима биоскопи не постоје а културна дешавања су реткост. - Током четири дана пред Краљевчанима исто толико значајних филмских остварења европских кинематографија насталих претходни година. - Љубитељи седме уметности ускраћени за три најбоља филма по избору публике и селектора фестивала

48

ЕДЊА СТАНИЦА

49

15.8.2021.

МАГАЗИН 508

50

„Слободна зона“ је филмски фестивал основан 2005. године са идејом да се кроз популаризацију ангажоване кинематографије, која није део уобичајеног биоскопског репертоара, отвори простор за промоцију, промишљање и разумевање актуелних друштвених појава и проблема у свету, земљи и региону. Прве године је у једној биоскопској сали приказано двадесет документарних, играних и краткометражних ангажованих филмова из целог света, награђених на престижним светским фестивалима, а од тада се на програму „Слободне зоне“ сваке године приказује тридесет до четрдесет целовечерњих играних и документарних филмова. Фестивал се од 2013. године организује истовремено у три града, Београду, Новом Саду и Нишу, а пројекције се одржавају у десет биоскопских сала. После пројекција у новембру сваке године, фестивал наредне креће на Турнеју током које се публици у мањим градовима, местима и селима, пружа прилика да виде избор најбољих филмова. Турнеја подразумева бесплатне пројекције у више од педесет градова Србије, приликом којих се публици пружа прилика да ужива у најновијим остварењима у области играног и документарног филма и информише се у вези са темама које они обрађују. Петнаеста по реду Турнеја отпочела је 22. априла пројекцијом филмова у Крупњу а пре Краљева, где је завршена као и прошле године, обишла Обреновац, Панчево, Зрењанин, Осечину, Сремску Митровицу, Кањижу, Јагодину, Лесковац, Сомбор, Бечеј, Нови Бечеј, Србобран, Шабац, Крагујевац, Бољевац, Крушевац, Чачак, Сремске Карловце, Мокрин и Вршац. Број приказаних филмова је варирао, а у Краљево су стигла четири од седам најбољих по избору публике и селектора фестивала. Прве вечери је приказан деведесетоминутни филм „Ундине“, из селекције Женска линија, настао у копродукцији Немачке и Француске. Главна јунакиња је историчарка која ради као кустоскиња у једном од музеја у Берлину. нестварно је лепа, зна све о Хумболт Форуму, а начин на који износи знање о историји града изграђеног на мочвари, посетиоцима музеја је колико професионалан, толико и грациозан. Кад њена стара љубав Јоханес одлази, цео свет јој се распада. Дани пролазе а њен поглед, док држи презентације, лута према дворишном кафеу не би ли открила да ли је он и даље ту. Ундине случајно упознаје Кристофа, рониоца који ради на подводним истраживањима, заљубљује се у њега па се чини да нови живот тек почиње.

Тумач главне улоге Пола Бир је добила Сребрног медведа за најбоље остварење у овој области на прошлогодишњем фестивалу у Берлину. Најбољи из међународне селекције је осамдесет девет минута дуг филм Масуда Бакшија „Јалда, ноћ за опроштај“ који доноси причу о двадесетдвогодишњој Маријам осуђеној на смрт због убиства мужа, шездесетпетогодишњег Насера. С обзиром да је казна изречена једино може да јој помогне ћерка убијеног Мона, са којом мора да учествује у ријалити програму, као и број гласова за опрост који освоји од публике. Шоу се снима током Јалде, ноћи зимске краткодневице предвиђене за опрост, која је веома важна и поштована у иранској култури. Филм је снимљен на основу истинитих прича у којима телевизијски студио служи као судница и место за правду, а Маријам је та која мора да моли за опрост и живот. У настанку учествовали су ствараоци из Француске, Ирана Немачке, Швајцарске и Луксембурга, а водеће улоге тумаче Садаф Асгари, Бехназ Јафари и Бабак Карими. Жири прошлогодишњег Санденс фестивала је филму доделио главну награду, у Софији је награђен за најбољи сценарио а приказан је и на међународном фестивалу у Берлину. Из селекције 14+ изабран је шведски филм „Суне, дечак за све“. Филм прати причу о дечаку који жели да иде на пут, не било који већ школско путовање са Софи у коју је већ дуго заљубљен. То жели и она, па се заједно радују прилици која им се пружила све док Суне изненада схвати да је венчање његовог деде истог викенда кад и путовање. У таквој ситуацији поставља се питање како да га пропусти када му је деда уједно и најбољи пријатељ, и када је позван да баш он буде кум на венчању? Пошто не може да се одлучи за једну од тих варијанти, Суне бира обе, или нешто између. Филм редитеља Јона Холмберга, у коме главне улоге тумаче Елис Гердт, Баxтер Ренман и Теа Стјäрне, прошле године је приказан на фестивалима у Берлину, Риги и Хамбургу. Овогодишњу Турнеју затворио је немачко аустријски документарни филм „Лепши свет“ којим редитељ Ервин Вагенхофер покушава да одговори како треба да изгледа добар и успешан живот и да ли је другачији начин уопште могућ. Резултат је прича о перспективама без страха, повезаности у музици, природи и друштву и људима са различитим идејама, али са једним великим, заједничким циљем, одрживим и лепшим светом. Док приказује људе који стварају нешто иновативно и корисно редитељ трага за лепотом и добротом коју потврђују жене без образовања док граде соларне пане-

51

52

МАГАЗИН 508 15.8.2021.

ле по селима широм света. Такви су визионари који пуста поља трансформишу у нове зелене оазе, шумар који развија изградњу најздравијих кућа у свету, духовни вођа са својим несташним и суштинским порукама и његова сестра са Тибета са огромним срцем за младе, али и млади џез трио, пијаниста… Филм који их све спаја приказан је на међународном фестивалу у Прагу, фестивалу европског филма на Палићу и фестивалу у Утрехту. Љубитељима седме уемтности у Краљеву ускраћена је могућност да виде још три филма из програма овогодишње Турнеје, „У славу краљици“, „Пад краља“ и „Рока, девојчица која ће променити свет“. Током Хладног рата, четири легендарне шахисткиње из Грузије доносе револуцију у женском шаху широм целе планете и постају совјетске иконе женске еманципације. „У славу краљици“ открива њихове испреплетане биографије и приказује редак увид у садашњи живот шаховских звезда Ноне Гаприндашвили, Нане Александрије, Маје Чибурданидзе и Нане Јоселиани, као и хронику њиховог трајног наслеђа. Као резултат копродукције Грузије, Аустрије и Србије филм је настао прошле године, а режирале су га грузијске редитељке Татија Шкиртладзе и Ана Хазарадзе. Пре „Слободне зоне“ приказан је на фестивалима у Тбилисију и Луксембургу. Мануел је утицајни политичар у региону коме све иде од руке. Међутим, његов савршени живот почиње да се распада након што процуре вести о његовом учешћу у корупцијском фонду са једним од најбољих пријатеља Паком. Док медији почињу да извештавају о размерама скандала, странка се збија у редове и само Пако излази неозлеђен. Мануел је протеран из краљевства, а издали су га они који су му до пре само неколико сати били пријатељи. Иако странка жели да на њега свали сву одговор-

ност, Мануел се не предаје. Уз потпору супруге и ћерке схвата да је приморан на борбу против машинерије корупције која је годинама добро подмазивана, као и против партијског система у којем краљеви пропадају, али царства опстају. Филм настао пре три године приказан је на фестивалима у Лондону, Сан Себастиану и Торонту, траје скоро два и по сата а редитељ Родриго Сорогоyен је главне улоге поверио Антониу де ла Тореу, Моники Лопез и Јосепу Мариа Поу. Иако има тек једанаест година Рока је храбра, забавна и јединствена, а живи сама са веверицом док је тата астронаут „посматра“ из свемира. Уз то први пут креће у нормалну школу где ће се истаћи безбрижним и неконвенционалним карактером, а сукобити са школским насилницима. Али, неуморна девојчица не стаје, покушаће да освоји и срце своје баке, а бескрајним оптимизмом са новим пријатељима доказати како и дете има моћ да промени свет. „Рока – девојчица која ће променити свет“ је први дугометражни филм немачке редитељке Катје Бенратх у коме водеће улоге тумаче Луна Маxеинер, Каспар Фишер Ортманн и Луисе Рихтер. Од настанка 2019. године награђен је на филмском фестивалу у Гифону, а проглашен и за најбољи немачки дечји филм. После четири дана намеће се закључак да је вредело видети сваки од ових филмова, ако ни због чега другог онда због потврде да је остварења аутора из ових земаља могуће видети само у оквиру „Слободне зоне“. Ма колико да су опречни коментари малог броја присутних, а филмови нису остварења која ће се дуго памтити и препричавати, остаје жал због разочаравајуће посете која је била за нијансу боља него прошле године. Т. Радовановић

53

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Главни херој

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

„Главни херој“ је прича о просечном службенику у градској банци коме то занимање прија. Међутим, примећује да се у његовом окружењу дешавају прилично чудне ствари које се косе са нормалном свакодневицом. Његово име је Гај, момак који

54

тренутку кад главни јунак схвати да је његов живот инсцениран и да припада бруталној видео игрици. Тада му се пружа прилика да је сам исценира како би био оно што је увек прижељкивао. Акциона авантура са елемнтима комедије и научне фантастике траје пет минута краће од два сата, а настала је према сценарију који су написали Мат Либерман и Зак Пен. Режију потписује Шон Леви, а водеће улоге тумаче Рајан Рејнолдс, Џоди Комер, Таика Ваитити, Џое Кери и Уткарш Амбудкар. Филм се приказује до 18. августа, а пројекције почињу у 20 сати.

Барутски милкшејк

дубоко у себи прижељкује да буде слободан у сваком сегменту живота, а ту слободу добија на прилично бизаран начин. Филм је окарактерисан као комбинација акције, комедије и научне фантастике која обећава сјајну забаву за све генерације. Заплет почиње у

Сем је имала само дванаест година када је њена мајка Скарлет, као елитни убица, била приморана да је напусти па ју је одгојила Фирма, немилосрдни злочиначки синдикат за који је радила. Петнаест година касније, Сем је кренула стопама своје мајке и одрасла у жестоког серијског убицу који користи своје „таленте“ за чишћење најопаснијих нереда Фирме. Ефикасна је колико и лојална, али када високо ризични посао пође по злу мора да бира између служења Фирми и заштите живота невине осмогодишње девојчице Емили. Са метом на леђима Сем има само једну

шансу, да преживи и поново се споји са мајком и њеним смртоносним сарадницама Библиотекаркама. Ове три генерације жена морају да науче како да верују једна другој, супроставе се Фирми и њиховој војсци послушника и направе пакао онима који би могли све да им одузму. Акциона авантура у 2Д формату траје шест минута краће од два сата, а Нејвиот Папусадо је режирао према сценарију који је написао са Ехудом Левским. Водеће илоге тумаче Керен Гилан, Лина Хеди, Мајкл Јеох, Енџел Басет и Карла Гугино, а у периоду до 18 августа пројекције почињу петнаест минута после двадесет сати.

55

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

Филмови које смо гледали - 1962.

56

57

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

Поглаварство, пра а, раја ће, тек у п

58

„Збацили смо „аутократско седло,,! Набацише нам „демократски самар”!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

ави живот живи; перспективи.! Челници су себи саградили дворце! Народу су обећали, куле у облацима!

Док нас је водио бравар Броз; нисмо к'о данас, пропали скроз!

59

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

60

Из Мињине кухињице

БАВАРСКА ПЕЦИВА Потребно: 1 кесица сувог квасца 200 мл топлог млека 100 мл топле воде 1 кашичица шећера 1 кашичица соли 120 г Мегле путера 550 г брашна, меко ТИП 400 крупна со 1 кашика бикарбоне соде 100 г Steffel Gran Bavarese сир са племенитим плавим плеснима 100 г киселе павлаке 20 %мм 1 кашичица сувог влашца У суд сипајте млеко, квасац, шећер и кашичицу брашна. Оставите 5 минута па додајте истопљен Меггле путер, со и брашном замесите тесто. Покријте и оставите 30-45 минута.

Након тог времена тесто поделите на два дела. Од једног правите кифле а од другог переце. Од ове количине добићете по 6 комада, а обликујте како је приказано у видео рецепту. Ставите око 2 л воде да проври, па додајте кашику бикарбоне соде. Ставите кифлицу, кашиком попрскајте и кувајте око 10-15 секунди. Вадите дирекно на плех обложен папиром за печење. Тако урадите и са преосталим пецивом. Кифлице засеците на три места, а переце поспите крупном сољу. Пеците на 200 °Ц око 18 минута или зависно од ваше рерне. Припрема сирног намаза: У суд сипајте киселу павлаку, влашац, Меггле путер и Стеффел Гран Баваресе сир. Штапним блендером добро сједините. Послужите уз пециво.

61

МАГАЗИН 508 15.8.2021.

НА ПЛУС Ч

62

ЧЕТРДЕСЕТ

63

64

МАГАЗИН 508 15.8.2021.

65

66

МАГАЗИН 508 15.8.2021.

67

68

МАГАЗИН 508 15.8.2021.

69

70

МАГАЗИН 508 15.8.2021.

71

15.8.2021.

МАГАЗИН 508

72

Славиша Марковић Маре

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Славиша Марковић Маре (2)

- У кругу од педест километара готово да нема већег места чији фудбалери не наступају у елитном такмичењу. - Слога није успевала да им успешно парира, још мање да закуца на врата суперлиге. - Цех у великој мери плаћају љубитељи фудбала којима није пружена прилика да у својој средини гледају квалитетније утакмице домаћег фудбалског првенства. - Прилика за то у околним градовима, у крајњем случају само посредством телевизијских преноса. - У Краљеву постоје људи који воле фудбал, али мора нешто да их покрене а то су резултати клуба. - У време прелазног рока до нових фудбалера лакше долазе слабије рангирани клубови него Слога. - Играчима је некада била част да са моста посматрају тренинг Слоге, а данас неће ни да играју па одлазе у друге клубове

Фото: М. Радовановић

ОПРЕЗНО ДО ЧВРСТИХ ТЕМЕЉА

73

74

МАГАЗИН 508 15.8.2021.

елики број спортских радника, пре свих они који добро познају стање у краљевачком фудбалу, верује да је недостатак новца генератор највећег броја проблема у овој области. У ситуацији кад се најсигурнијим извором прихода сматра градска каса све очи су упрте у оне којима је указано поверење да брину о трошењу средстава. То је и разлог што се домети локалних клубова у лигашком такмичењу везују за градско руководство и подршку управама клубова. Поређење са неким прошлим временима указује да су у управама били најугледније особе способне да обезбеде довољно средстава за нормално функционисање клуба. У време кад је Славиша Марковић био члан стручног штаба то је било довољно да сву пажњу посвети само дешавањима на терену и помоћ тренеру Бранку Вукићевићу. Трајало је то пуне две и по сезоне, а онда је незадовољство играча због неиспуњених обавеза било довољно да вођење првог тима Слоге буде препуштено другима.

- Није имао више снаге да то прати, па су незадовољства и апатије били довољни да поднесе оставку, или су се договорили да буде смењен. Рекао ми је како више неће да ради, а ја да останем али ни у једном тренутку нисам размишљао о томе па сам изашао, јер ме је он ангажовао. Од деведесет четврте нисам се више враћао све док ме пре две три године садашњи председник Аца Мијатовић није замолио да дођем као стари играч. Тада сам присуствовао на неколико утакмица и то је све после 1994. године, јер сам био разочаран људима који су дефиловали кроз Слогу. Подржавам сваког тренера кога изабере управа, јер знам како мисли најбоље да уради ма колико било тешко, али је дефиловање тих људи, начин, манири и понашање, довело до великог разочарања, каже Марковић који значајним оцењује резултате остварене у раду са другим клубовима. Међу таквима је Металац који је под његовим руководством са четрнаестог, до краја првенствене трке, попео се до другог места на табели.

В

Статус лигаша успео је да сачува Чибуковац, екипа Вранеша прешла у виши ранг а Краљево Хајдук два пута остајао у Српској лиги. И поред тога ни у једном тренутку није престајало интересовање за Слогу, што посредством пријатеља који су присуствовали утакмицама, што преко медија. Дугогодишње фудбалско искуство довољно је за закључак да се током последњих деценија у знатној мери променио начин регрутовања млађих играча и попуњавања екипе. Ситуација је почела да се мења од појаве школа фудбала међу којима је најстарија Бубамара која постоји већ пуне три деценије. Оснивачи су бивши фудбалери од којих, каже Илић, готово да нема ниједног који није прошао кроз екипе које је тренирао. Значајним фактором у процесу формирања будућих фудбалера сматрају се родитељи који током неколико година издвајају значајна средства, што за месечну чланарину што опрему коју је некада обезбеђивао клуб. Значајна улагања повод су за жељу да се средства поврате, како то није реално очекивати у локалној средини они талентованији прилику траже у већим клубовима а очи највећег броја њих упрте су према Црвеној звезди и Партизану.

- Слога би требало да организује своју школу, а иако не знам колико млади играчи могу правно да се вежу за клуб мислим да би то било набоље решење. Нисам против довођења играча са стране, али само два или три који треба да буду пример и узор, да као носиоци игре буду бољи од осталих а не као неки који су долазили а нису заслужили да тренирају у Слоги. У исто време наша деца иду у друге клубове, иако би овде били знатно јефтинији јер клуб нема обавезу да им плаћа смештај и исхрану. Они морају да буду изнад наших младих фудбалера које треба фокусирати да један период не могу да оду из клуба. Са друге стране, људи који се ангажују да воде клуб не би требало да се мењају на сваких шест месеци, па треба да се добро размисли и одређен период раде са екипом са којом су почели, што би био добар пут повратка Слоге.

Имао сам прилику да пратим млађе селекције на утакмицама са екипама из окружења, а кад човек стане са стране и посматра не може да верује какве пресије се врше на децу од десет, једанаест година па се стварају лоши односи, каже Марковић. Да у фудбалу има поприлично лоших ствари потврђује утицај недовољно стручних на састав тима, а посебно опасним оцењује се тенденција да најмлађи, у време кад за то још нису довољно стасали, преживљавају разочарања пораза и радост победе. Чини се да у таквим ситуацијама мало ко мари за препоруке стручњака који заступају став по коме млађи од десет година не би смели да се такмиче. До тог периода препоручује се постепено усавршавање кроз забаву као пут ка сазревању како би касније на прави начин прихватили све што се од њих тражи. Пре само неколико година трачак наде у другачији однос према фудбалу у локалној средини унео је Зоран Милашиновић кад је преузео финансирање Слоге као значајан услов на путу ка вишем рангу такмичења.

- Сам помен Зорана Милашиновића би код сваког спортског радника требало да изазове велико поштовање, јер је један од водећих људи, можда и првих у овом делу региона, који је много допринео развоју кошарке. Максимално је давао све од себе, и уложио велику енергију, па не могу да схватим да није пропраћен и схваћен како је требало. Иако сам очекивао да се Слога врати на стазе старе славе могуће је да је дошло до раскола са градом, јер не верујем да би сам стао зато што није такав човек. Замерам му једино што је за тренера узео Ђола Коковића, који је остварио значајне резултате у раду са млађим категоријама а од сениора тренирао само Милочај. Слога је у том периоду имала доста успеха, повећано је интересовање публике а на стадиону доста урађено. Очекивања су била велика, али знам да није његова кривица што нису остварена, па мислим да би приватизација клуба била најбоље решење, ако по-

75

15.8.2021.

МАГАЗИН 508

76

стоје људи који би били спремни на такав корак. Овако, стално се јављају проблеми у финансирању најчешће са градом који или није био у могућности да обезбеди средства или људи у клубу нису били заинтересовани и довољно спортски настројени, каже Марковић. У кругу од педесет километара готово да нема већег места чији фудбалери не наступају у елитном такмичењу. И док су у њему проводили мање или више времена Слога није успевала да им успешно парира, још мање да закуца на врата суперлиге. У ситуацији кад је пала две степенице ниже не јењава уверење о потреби да буде бар стандардан друголигаш који размишља о пласману у виши ранг такмичења. Све испод тога би, каже Марковић, могло да се тумачи срамотом за средину из које је потекао значајан број квалитетних играча. Цех у великој мери плаћају љубитељи фудбала којима није пружена прилика да у својој средини гледају

квалитетније утакмице домаћег фудбалског првенства па су принуђени да прилику за тим траже у околним градовима, у крајњем случају само посредством телевизијских преноса.

- Пре годину и по дана тренирао сам први тим Младости из Врдила који је ушао у виши ранг такмичења и дуже од једне сезоне провео у добро организованом клубу какав нисам имао прилику често да видим. Они имају пар људи који су тако организовани да раде као један што показује терен, свлачионице, услови које су направили, однос публике, управе и играча. То сам напоменуо да бих причао о публици, јер је тамо било по хиљаду људи. Таквих имамо и у Рибници, Подунавцима, Ушћу, Конареву, има их и у Краљеву а сутра ће сви да гледају Слогу кад буде у вишем рангу такмичења. Док смо имали кошарку тражила се карта више, јер није могло да се уђе у халу, што потврђује да публика постоји, постоје људи који воле фудбал али мора нешто да их покрене а то су резултати клуба, да се види како се

нешто променило да клуб и иде на боље како би се укључили у ту причу, каже Марковић. О угледу који клуб ужива у свету фудбала могло би се закључивати и по учешћу особа из локалне средине у раду органа на одређеном нивоу такмичења. Ако их је и било из Краљева није из Слоге што је још једна потврда како недовољне спремности, можда ни способности, да изнедри такве из својих редова. Прелазни рок као период у коме играчи, у потрази за бољом, мењају средину сведочи да у Краљеву до таквих лакше долазе слабије рангирани клубови него Слога, па можда и у томе треба тражити разлоге скромних резултата који су обележили већи део историје овог клуба.

- Играчима је некада било част да са моста посматрају тренинг Слоге, а данас не можеш да их доведеш да играју јер одлазе у друге клубове. Док се ситуација не буде окренула, па играчима буде част да играју у Слоги, не треба ни очекивати значајније помаке.

Слога мора да сарађује са клубовима из окружења, а да би из њих црпела играче мора да их помаже колико финансијски толико играчки, као што је било некада. Ако се не вратимо на такав однос хијерархије да се зна да је Слога испред, да је остали прате и да ће имати корист ако је јака, не можемо очекивати значајније промене. То људи не схватају, а многи се и радују што је Слога ту где јесте, иако немају ништа од тога. Овде морају да дођу људи који су спремни да раде дугорочно, да се направи пројекат за наредних неколико година и да пратећи клубови стану иза тог пројекта. Играчи који још нису довољно спремни за Слогу играће код њих што би, са приватизацијом, било једино решење за будућност, каже Марковић. У ситуацији кад се слабији резултати оправдавају неадекватним условима наде се полажу и у почетак градње новог фудбалског стадиона а то, верују многи, доноси нове дилеме јер није реално очекивати да спортски објекат грађен заједничким парама

свих грађана буде предмет приватизације. У новим околностима клуб би могао да буде само корисник, а то неизоставно изискује нова, многи сматрају не тако мала, финансијска средства. Фудбалски стручњаци се слажу да после пада није лако стати на чврсте ноге и бити значајнији чинилац у фудбалском свету. У то су били у прилици да се увере многи, између осталих и краљевачки клубови међу којима и Слога која са великим амбицијама улази нову сезону такмичења. И док оптимистичнији верују у брзи повратак међу клубове са којима се такмичила током претходне сезоне опрезнији дају предност стрпљењу и стварању чврстих темеља за такмичење у годинама које тек долазе.

- Без обзира ко води клуб и какав је играчки кадар ако немају те циљеве треба да се помакну како би уступили место онима који желе, и могу, да врате клуб у виши ранг. Слога није јуче испала из лиге, а ако су ти људи два месеца седели и чекали да неко нешто

донесе, да се промени и летаргично настави даље, није им место у клубу. Ипак, треба да разговарају да ли могу да се промене услови и да ли имају подршку града. До краја полусезоне Слога треба да буде при самом врху табеле, да у другом делу првенства припреми пар играча, ојача финансијски и кадровски пре него што почне да се размишља о вишем рангу. Ако имаш циљ не може ништа да те изненади, а нама се увек деси баш то, каже Марковић и указује на невеселу чињеницу како нема сарадње са старим играчима од којих су многи, уз велика одрицања, спремни да помогну у било ком погледу. Међу таквима издвајају се имена фудбалских ветерана, и доказаних интернационалаца, колико за креирање стратегије првог тима толико и за рад са млађим селекцијама. Управо то се, верује Марковић, оцењује као најбољи начин за враћање на место где је Слога била седамдесетих година прошлог века, на корак до суперлиге. Т. Радовановић

77

Државно првенство у атлетици за млађе јуниоре

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

ПРОВЕРА ФОРМЕ ПРЕД ВЕЛ

78

ЛИКА СВЕТСКА ТАКМИЧЕЊА - Ангелина Топић државна првакиња у скоку увис и скоку удаљ.

- Из Краљева у Кенију на првенство света. - Дуња Сикима титули у трци на хиљаду и пет стотина метара додала победу на дупло краћој стази.

- Двоструким победницима придружио се члан суботичког Спартака Максим Пушкар који је победама на хиљаду и по и три хиљаде метара потврдио добру форму пред овогодишње Балканско првенство.

- Најбољим резултатом сезоне Стефан Јованов победио на такмичењу у бацању кугле, а другог дана такмичења понео и титулу државног првака у бацању диска. - Сомборац Михајло Катанић најбржи у тркама н а четири стотине метара, са и без препона

79

ва месеца након државног првенства за атлетичаре и атлетичарке на реконструисаном стадиону поред Ибра, Краљево је угостило млађе јуниоре и јуниорке који су се у деветнаест дисциплина надметали за титулу најбољег пред предстојеће Првенство Балкана у овој узрастној категорији. О постигнутим резултатима најбоље сведочи податак да је чланица Београдског атлетског клуба Мина Амиџић бацила кладиво даље од педесет три метра и тако остварила најбољи пионирски резултат. То је повод да се четрнаестогодишњакиња сврста међу фаворите и претенденте за висок пласман на Европском првенству које ће следеће године бити одржано у Словач-

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

Д

80

кој. Највреднијим на прошлонедељном такмичењу оцењен је резултат јуниорске вицешампионке Европе Адриане Вилагош из Сенте која је копље тежине пет стотина грама бацила преко шездесет пет метара. Чланица Атлетског клуба „Топ џамп“ Ангелина Топић ни овога пута није имала достојног конкурента ни у једној од две дисциплине у којима је наступала. Тако је постала двострука државна првакиња са титулама у скоку увис и скоку удаљ. Након Балканског првенства за млађе јуниоре које је јуче одржано на истом стадиону Ангелина лети за Кенију где је очекује учешће на јунорском првенству света. На оба такмичења учествује и Зорана Рокавец из земунске Младости ко-

ја је висином од 180 цм потврдила да је на правом путу. Листу путника за Најроби допуњава двострука првакиња Србије Дуња Сикима из зрењанинског Баната која је титули у трци на хиљаду и пет стотина метара додала победу на дупло краћој стази. Остварени резултат се оцењује посебно значајним ако се зна да су у изузетно квалитетној трци у којој су учестовале Саима Мурић из Новог Пазара и Маша Рајић из Пожаревца. Двоструким победницима придружио се члан суботичког Спартака Максим Пушкар који је победама на хиљаду и по и три хиљаде метара потврдио добру форму пред овогодишње Балканско првенство.

Најбољим резултатом сезоне Стефан Јованов је победио на такмичењу у бацању кугле, а другог дана такмичења понео и титулу државног првака у бацању диска. Најбржи у тркама на четири стотине метара, са и без препона, био је млади Сомборац Михајло Катанић, а висок ниво форме пред предстојећа значајна такмичења, и стабилност у резултату у категорији троскок показала је Теодора Боберић. Тако је ученица некадашњег рекордера и државног првака у скоку увис Драгутина Топића постала сигуран путник на првенство света које се између 17. и 22. августа одржава у Најробију. Најбољи међу спринтерима били су Новосађанка Калина Благојевић у трци на сто метара и атлетичарка Сирминума

из Сремске Митровице Вања Милановић на два пута дужој стази. У мушкој конкуренцији најбољи су били Страхиња Радаковић у трци на сто, а Александар Мићић на двеста метара. Филип Стојановски је био најбољи у до краја неизвесној трци на сто десет метара са препонама, а постигнут резултат није признат јер је ветар у леђа дувао брзином већом од дозвољене. У истој категорији у женској конкуренцији титула државног првака припала је Милани Опачић из новосадске Војводине која је оборила дотадашњи лични рекорд. Јуче је на истом стадиону одржано осамнаесто Првенство Балкана за млађе јуниоре, уз учешће четири стотине такмичара из седамнаест земаља чланица

Балканске атлетске федерације, а отпочело надметањем у троскоку за млађе јуниорке. Првенство Балкана представља једно од најмасовнијих атлетских такмичења и служи као својеврсна припрема за организацију Светског атлетског првенства у дворани, које ће бити одржано у марту следеће године. Међу учесницима овогодишњег такмичења најбројнија је репрезентација Турске са шездесет такмичара који су се надметали са вршњацима из Јерменије, Аустрије, Азербејџана, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Грчке, Израела, Северне Македоније, Молдавије, Црне Горе, Румуније, Словеније, Украјине и Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 15. И 21. АВГУСТА

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

15. август

82

1057 — Убијен шкотски краљ Магбет, који је 17 година раније освојио престо убивши тадашњег шкотског краља Данкана.

1261 — Михаило VIII Палеолог вратио Константинопољ и поново га прогласио престоницом Византије. Град 1204. освојили крсташи, спалили га и опљачкали и с Млечанима га прогласили престоницом Латинског царства, а престоница Византије премештена у Никеју (Никејско царство).

1444 — Сегедински мир 1534 — Шпански монах Игнасио де Лојола основао у Паризу римокатолички језуитски ред, којег је папа Павле III признао шест година касније.

1834 — Британски парламент усвојио закон о колонизацији Јужне Аустралије.

1843 — У Копенхагену отворен Тиволи парк.

1914 — Проласком брода „Анкон“ отворен Панамски канал, прокоп дуг 81,6 km, који у најужем делу средње Америке спаја Атлантски и Тихи океан. Канал је званично отворен тек у јулу 1920.

1914 – World War I: Beginning of the Battle of Cer, the first Allied victory of World War I. 1916 — У бици на Соми у Првом светском рату први пут употребљен британски тенк Марк I. 1918 — САД су прекинуле дипломатске односе с Русијом, након успостављања бољшевичке власти.

1944 — Искрцавањем савезничких трупа у јужној Француској у Другом светском рату почела је операција „Драгон“, чиме је отворен други фронт након искрцавања савезника у Нормандији у јуну. Основан КНОЈ 1945 — Кореја ослобођена од јапанске колонијалне власти након капитулације Јапана у Другом светском рату.

Полуострво је затим подељено на комунистички север и капиталистички југ.

1947 — Ступио на снагу акт о независности Британске Индије којим су, после 180 година колонијалне владавине Велике Британије, формиране Индијска Унија и Пакистан.

1948 — Јужна Кореја постала независна држава, а за председника је изабран Сингман Ри.

1950 — У земљотресу у североисточној индијској држави Асам погинуло више од хиљаду људи.

1960 — Проглашена независност афричке државе Конго-Бразавил, који је од 1886. био француска колонија под називом Средњи Конго.

1962 — Пробијен друмски тунел испод Мон Блана, којим је француски град Шамони повезан са италијанском долином Аосте.

1965 — Концерт Битлса у Њујорку окупио 55.600 људи, чиме је постављен светски рекорд у броју посетилаца и заради на поп концерту.

1969 — Почео је Фестивал музике и уметности у Вудстоку.

1971 — Бахреин стекао независност након 150 година британске колонијалне власти.

1973 — Окончано је америчко бомбардовање Камбоџе према одредбама Кејс-Черчовог амандмана који је забранио војне операције у Лаосу, Камбоџи и Северном и Јужном Вијетаму након Париских мировних преговора.

1975 — У војном пучу убијен председник Бангладеша Муџибур Рахман, први премијер након стицања независности у јануару 1972.

1990 — Председник Михаил Сергејевич Горбачов вратио совјетско држављанство Александру Солжењицину, добитнику Нобелове награде за књижевност, који је 1974. под притиском власти принуђен да емигрира на Запад.

1994 — У Судану ухапшен и изручен Француској један од најпознатијих светских терориста Иљич Рамирез Санчес, познат као „Карлос Шакал“.

1995 — Јапан је, 50 година након завршетка Другог светског рата, први пут јасно изразио жаљење због ратних акција у региону.

1996 — Након четири године поново отворен сарајевски аеродром за комерцијалне летове. На аеродром су током рата у Босни (1992—95) слетали само службени авиони и авиони са хуманитарном помоћи.

1998 — У једном од најтежих терористичких напада у Северној Ирској током готово 30 година насиља, у експлозији аутомобила-бомбе у месту Омаг, погинуло је 29 људи.

2000 — Амерички председник Бил Клинтон свечано предао руководећу

функцију у Демократској партији потпредседнику Алу Гору. Погинула дива хрватског глумишта Ена Беговић.

2001 — Потпуковник Војске Републике Српске Драган Јокић добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине који га је осумњичио за ратне злочине почињене над Муслиманима у Сребреници у јулу 1995. године. Македонски парламент одобрио долазак 3.500 војника НАТО у циљу разоружања албанских побуњеника.

2002 — Полиција у Зимбабвеу почела да хапси беле фармере који су се оглушили о владино наређење да напусте своју земљу како би она била додељена црнцима беземљашима.

2012 — Бацач Сијетл маринерса Феликс Ернандез имао је савршену утакмицу против Тампа беј рејса.

16. август 1717 — У бици код Београда у аустријско-турском рату, у којој се на страни Аустријанаца борило и 6.000 Срба из Војводине, принц Еуген Савојски потукао је турску војску и заузео Београд. Пожаревачким миром, који је уследио 1718. Ау-

стрији је припала северна Србија, Банат и северна Босна. Београд је остао под аустријском влашћу до 1739, када су га поново преузели Турци.

1777 — Америчке снаге предвођене генералом Џоном Старком су поразили британску и брунсвичку војску под командом Фридриха Баума у бици код Бенингтона.

1780 — Британска војска предвођена генералом Чарлсом Корнволисом је нанела тежак пораз америчкој војсци под командом Хорејшија Гејтса у бици код Камдена у Америчком рату за независност.

1812 — Амерички генерал Вилијам Хал је предао Британцима Форт Детроит без борбе.

1819 — У таласу протеста енглеских радника и припадника средње класе, који су тражили парламентарне и друге реформе, у Манчестеру убијено више људи, а неколико стотина рањено када су владине трупе послате да растуре протестни митинг.

1858 — Председник САД Џејмс Бјукенан и британска краљица Викторија разменили су телеграфом честитке поводом пуштања у рад прекоокеанског телеграфског кабла. То су биле прве поруке послате телеграфом преко океана.

1914 — Почела је Церска битка између Аустроугарске и Србије током Првог светског рата.

1919 — Образована је влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом Љубе Давидовића, састављена од представика Демократске странке и Социјалдемократске партије.

1953 — У Ирану је покушан државни удар, а шах Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље. После три дана, премијер Мохамед Мосадик је срушен, а шах се вратио на престо уз англоамеричку помоћ.

1960 — Кипар стекао независност, а архиепископ Макариос III постао је први председник Републике.

1960 — Џозеф Китинџер је скочио падобраном из балона са висине од 31,8 km, поставивши рекорде који су оборени тек 2012.

1974 — Ступио на снагу прекид ватре, постигнут посредством УН, између кипарских Грка и турских снага које су 20. ју-

ла извршиле десант на северни део острва. Једна трећина Кипра остала је под турском влашћу.

1994 — Упркос оптужби за тешке изборне преваре, Хоакин Балагер седми пут ступио на дужност председника Доминиканске Републике.

1995 — Ступио на снагу мировни споразум у Чеченији, након што су мање групе чеченских побуњеника предале оружје, а руске трупе почеле повлачење са линије фронта. Становници Бермуда су на референдуму гласали да остану британска колонија.

1997 — Немачка полиција ухапсила око 220 људи, учесника демонстрација које су широм Немачке организовали неонацисти поводом 10-годишњице смрти нацистичког лидера Рудолфа Хеса.

1999 — САД отвориле конзулат у бившем Сајгону, 25 година након драматичне евакуације њене амбасаде у том граду на завршетку Вијетнамског рата.

2000 — Радикални Талибани су у Авганистану затворили пекаре сиромашних удовица, објашњавјући тај потез доследном применом ислама који забрањује женама да раде.

2002 — Монсунске поплаве у јужној Азији однеле су животе више од 900 људи, а преко 25 милиона људи је расељено, јер су остали без кућа.

2003 — У писму Савету безбедности УН, Либија званично признала одговорност за терористички напад изнад шкотског места Локерби 1998. у коме је погинуло 270 људи. То признање је било услов да се Либији укину санкције које је СБ увео након тог напада.

17. август 986 — У бици код Трајанових врата, византијска војска под царем Василијем II је доживела тешку пораз од Самуилове војске.

1552 — У Београду штампана прва књига ћирилицом, позната као “Београдско четворојеванђеље”. Књигу, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином XVI века, штампао је Тројан Гундулић, припадник дубровачке колоније у Београду.

1743 — Миром у Абоу, којим је Руси-

83

15.8.2021.

МАГАЗИН 508

84

ји припао јужни део Финске, окончан руско-шведски рат (1741—43).

1786 — У Потсдаму умро пруски краљ Фридрих II Велики, који је током владавине од 1740. до смрти створио од Пруске европску силу. Наследио га је Фридрих Вилхелм II. 1850 — Данска продала Великој Британији сва утврђења и власничка права над Златном обалом у Африци.

1863 — Министар унутрашњих дела Србије, наредио је да се при Одељењима Управитељства вароши Београда наместе (поштански) сандучићи 1879 — Основана Француска компанија за изградњу Панамског канала на челу са Фердинандом де Лесепсом. Компанија је банкротирала 1889. изазвавши велики политички скандал у Француској, а градњу канала наставиле су САД, након што су 1902. откупиле француску концесију, дотад извршене радове и знатан део опреме за 40 милиона долара и основале Зону Панамског канала.

1892 — Потписан Француско-руски савез, један од уговора који је водио настанку Антанте.

1896 — Џорџ Кармак открио је злато у притоци реке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовнијих „златних грозница“.

1941 — Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба.

1943 — Америчка 7. армија под генералом Џорџом Патоном је стигла у Месину, а неколико часова касније и британска 8. армија Бернарда Монтгомерија, чиме је окончана савезничка инвазија Сицилије.

1945 — Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно прогласио независност Индонезије од Холандије и оснивање јединствене Републике Индонезије. Холандија је признала суверенитет Индонезије тек 1949, након четворогодишњег Индонезијског рата за независност.

1960 — Афричка држава Габон стекла независност од Француске.

1962 — Чувари Берлинског зида ранили 18-годишњег Петера Фехтера када је покушао да побегне преко Берлинског зида и пустили га да умре од губитка крви. Тај случај постао је симбол трагедије

до које је довело подизање зида између Источне и Западне Немачке, а двојица чувара оптужени су у јулу 1996. за убиство без предумишљаја.

1976 — У земљотресу који је изазвао огромне таласе, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи.

1985 — У експлозији аутомобилабомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повређено сто људи.

1987 — Немачки ратни злочинац Рудолф Хес, заменик Адолфа Хитлера, извршио самоубиство у 93. години у берлинском затвору Шпандау, у коме је издржавао казну доживотне робије на коју је осуђен у Нирнбершком процесу 1946.

1988 — Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак. С председником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел.

1990 — Након најаве Српског националног већа да ће расписати референдум о аутономији Срба у Хрватској, специјалне снаге хрватске полиције напале су полицијске станице у српским општинама Обровац и Бенковац. Срби су одговорили подизањем барикада на саобраћајницама, чиме је почела побуна Срба у Книнској крајини.

1996 — Са космодрома у Бајконуру у васиону је полетела прва Францускиња, Клаудија Андре Дешај, која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици “Мир”.

1999 — У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу са епицентром код града Измит, 150 km западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи.

2001 — Незадовољна радом владе Србије, Демократска странка Србије донела је одлуку да повуче своје представнике из владе. Био је то почетак озбиљне кризе у Демократској опозицији Србије (ДОС) која је изборном победом у септембру 2000. срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића.

18. август 1201 — Основан је летонски град Рига.

1156 — Француски краљ Франсоа I и папа Лав X су потписали Болоњски конкордат, уредивши односе између цркве и државе у Француској.

1648 — Турски султан Ибрахим I је смењен и убијен. Наследио га је Мухамед IV. 1708 — Британци су заузели Сардинију.

1805 — Српски устаници су први пут поразили редовну турску војску у бици на брду Иванковац код Ћуприје.

1812 — Наполеон Бонапарта је у бици код Смоленска поразио руску војску и наставио да напредује према Москви.

1870 — У бици код Гравелота, највећој бици у Француско-пруском рату Пруси су победили Французе и нанели им тешке губитке (више од 30.000 погинулих).

1877 — Асаф Хал је открио Марсов сателит Фобос.

1896 — Француска је окупирала Мадагаскар и прогласила га колонијом. Мадагаскар је независност стекао 1960.

1914 — Немачка је објавила рат Русији; председник САД Вудро Вилсон је прогласио неутралност САД у Првом светском рату.

1948 — У Београду је потписана Ду-

навска конвенција, којом је договорено да у управљању Дунавом и његовом пловидбом учествују само приобалне земље. Основана је и Дунавска комисија са седиштем у Будимпешти.

1954 — Џејмс Вилкинс је постао први црнац у америчкој историји који је учествовао у заседању владе САД. Седници је присуствовао као помоћник министра рада, јер су министар и његов заменик били одсутни.

1960 — У Илиноису у САД пласирана је на тржиште прва орална пилула за контрацепцију “Еновид 10”.

1964 — Спортистима Јужне Африке забрањено је да учествују на Олимпијским играма због политике апартхејда у тој земљи.

1964 — Аустралија и Нови Зеланд су одлучиле да повуку своје војнике из Вијетнамског рата.

1993 — САД су оптужиле Судан да подржава међународни тероризам и искључиле ту земљу из највећег броја програма америчке помоћи.

2000 — Индијанско племе за које се веровало да је нестало пре 80 година, лоцирано је у џунглама амазонске државе Акре у Бразилу.

2001 — У великим пожарима, после

вишенедељне суше у држави Вашингтон, изгорило је више од 37.200 хектара широм источног дела земље.

2001 — Председник Пакистана Первез Мушараф је поднео оставку услед могућности опозива.

19. август 636 — Арапи су у бици код Јармука у Сирији победили византијску војску и потом освојили све персијске области које је држала Византија.

1587 — Сигисмунд III, син шведског краља Јуана III и Катарине Јагело, постао је краљ Пољске. Након очеве смрти (1592) припала му је и шведска круна. Његово настојање да створи унију Пољске и Шведске изазвало је рат између две државе, а после пораза Сигисмундове војске 1598. био је приморан да се одрекне наследства на шведски престо.

1691 — Аустријанци под командом Лудвига Баденског потукли су Турке код Сланкамена и нанели им тешке губитке. У бици је погинуо и велики везир Мустафа Ћуприлић.

1839 — На свечаној седници Француске академије наука објављен свету проналазак фотографије.

1878 — После жестоких уличних борби аустроугарске трупе ушле су у Сарајево и успоставиле своју управу. Одлуком Берлинског конгреса 13. јула, Аустроугарска је добила право да на 30 година окупира Босну и Херцеговину, а 1908. ју је анектирала.

1910 — У Цетињу је пуштена у рад прва електрична централа у Црној Гори. Свечано пуштање у рад централе уприличено је поводом крунисања краља Николе, а служила је за осветљење Двора, Зетског дома, главне цетињске улице и неколико кућа виђенијих Црногораца.

1934 — Гласачи су у на референдуму у Немачкој одобрили спајања функција канцелара и председника, чиме је одобрено Хитлерово преузимање врховне власти.

1942 — Британске и канадске трупе извеле су десант на француску луку Дјеп, где су, уз велике губитке, разорили немачке војне објекте. Од око 6.000 савезничких војника, више од 4.000 је погинуло, рањено или заробљено.

1944 — Париз се ослободио од немачке окупације у Другом светском рату.

1960 — Совјети су лансирали Спутњик 5 у ком су били пси Белка и Стрелка, 40-ак више мишева, 2 пацова и различите врсте биљака.

1945 — У Вијетнаму је под руководством Хо Ши Мина и ослободилачког покрета “Вијетмин” почела “августовска револуција” против француских колонијалних трупа.

1953 — У војном удару, уз подршку САД, збачен је ирански премијер Мохамед Мосадик, а шах Мохамад Реза Пахлави вратио се из егзила у Италији да преузме власт.

1960 — Пилот америчког шпијунског авиона “U-2”, који је оборен изнад совјетске територије, Гери Пауерс осуђен је на 10 година заточеништва. Пауерс се спасио искакањем из авиона, али је потом ухапшен и осуђен, а 1962. је размењен за једног совјетског шпијуна.

1979 — Руски космонаути Владимир Љахов и Валериј Рјумин вратили су се на Земљу васионским бродом “Сојуз 34” после рекордних 175 дана проведених у свемиру.

1981 — Два америчка F-14 су оборила два либијска авиона Су-22 док је Америчка морнарица вршила војне вежбе у заливу Сидра.

1991 — У Совјетском Савезу је покушан државни удар којим су присталице тврде линије покушале да збаце са власти Михаила Горбачова, творца совјетске “гласности” и “перестројке“. Кључну улогу у сузбијању удара одиграо је тадашњи председник Русије Борис Јељцин, који је потом постао Горбачовљев главни политички ривал.

1995 — У саобраћајној несрећи на Игману, близу Сарајева, погинули су изасланик САД за бившу Југославију Роберт Фрејжер и тројица његових сапутника.

1996 — Шест руских, француских и америчких космонаута сусрело се на руској свемирској станици “Мир”, укључујући Клаудију Андре Дешај, прву Францускињу у космосу, која је тог дана на руску космичку станицу стигла руском ракетом “Сојуз-У“.

1999 — Испред зграде Скупштине СР Југославије у Београду одржан је један од највећих опозиционих митинга на којем

85

су затражене демократске промене у Србији и смењивање председника СР Југославије Слободана Милошевића.

2000 — Посмртни остаци, за које се верује да потичу од 14 Американаца који су проглашени несталим у Корејском рату, враћени су америчким војним властима.

2001 — Најмање 50 људи погинуло од подземне експлозије метана и угљене прашине у Украјини.

2003 — У бомбашком нападу на седиште Уједињених нација у Багдаду (Ирак) 23 особе су погинуле, међу којима и изасланик УН за Ирак Сержо Вјеиро де Мело. Одговорност за напад преузела је терористичка организација Осаме бин Ладена Ал Каида.

2005 — Започела је прва икада одржана заједничка руско-кинеска војна вежба.

МАГАЗИН 508

15.8.2021.

20. август

86

1741 — Руски морепловац данског порекла Витус Јонас Беринг открио је Аљаску.

1872 — Престао је да излази лист „Даница“, најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. три пута месечно штампан у Новом Саду. Лист, који је окупљао младе српске песнике романтичаре, Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, покренуо је и уређивао писац и правник Ђорђе Поповић.

1884 — Након четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице са које је у наредним данима кренуо први воз тек изграђеном пругом Београд-Ниш.

1907 — Почео шаховски турнир у Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка.

1940 — У граду Мексику смртно је рањен руски револуционар јеврејског порекла Лав Давидович Бронштајн, познат као Лав Троцки, један од вођа Октобарске револуције. Убиство је планинарским пијуком извршио шпански комуниста Рамон Меркадер, по Стаљиновом налогу. Троцки, који је по доласку Стаљина на власт био његов близак сарадник, а потом жесток противник, подлегао је ранама наредног дана.

1944 — Црвена армија је покренула Јаши-Кишињевску операцију против немачко-румунских снага, после које је Румунија објавила рат Немачкој.

1945 — Индонезија је добила независност.

1949 — Мађарска скупштина прихватила је совјетски модел државног уређења и променила назив државе у Народна Република Мађарска.

1950 — У Дубровнику (ФНРЈ) је отворена 9. шаховска олимпијада. То је прва шаховска олимпијада која је организована после 11 година паузе, настале првенствено због Другог светског рата, али и каснијих неспоразума у Међународној шаховској организацији (ФИДЕ) насталих углавном из политичких разлога, као манифестација блоковске поделе и последица Хладног рата.

1960 — Слетањем Спутњика V у ком су летеле керуше Белка и Стрелка, 40 мишева и два пацова је извршено прво успешно враћање живих бића из орбите на Земљу.

1968 — Трупе СССР и других чланица Варшавског пакта ушле су у Чехословачку да би онемогућиле спровођење реформи Александра Дубчека (“Прашко пролеће”).

1975 — САД су лансирале из Кејп Канаверала свемирски брод „Викинг I“ на Марс, где је стигао у јулу 1976.

1980 — Италијански алпиниста немачког порекла Рајнхолд Меснер је први успео да се сам попне на највиши врх света Монт Еверест без употребе кисеоника. Меснер је један од ретких алпиниста који је освојио свих 14 врхова виших од 8.000 m - колико их укупно има на свету.

1988 — У Титограду (Подгорици) и Колашину почели су масовни митинзи против тадашњег комунистичког руководства Црне Горе. Наредних месеци масовни протести захватили су целу републику, партијско и републичко руководство поднело је оставке у јануару 1989, а на власт су дошли Момир Булатовић, Мило Ђукановић и Светозар Маровић. Ступио је на снагу споразум о престанку осмогодишњег рата између Ирана и Ирака, који су посредници УН постигли са зараћеним странама 8. авгу-

ста.

1991 — Више од 100.000 људи се окупило испред зграде Врховног совјета СССР у знак протеста против државног удара чији је циљ био да се збаци председник Михаил Горбачов. У Москви је уведен полицијски час, Борис Јељцин указом је преузео команду над оружаним снагама СССР лоцираним у Русији.

1991 — Естонија је прогласила независност од Совјетског Савеза.

1994 — На Палама, Република Српска и Република Српска Крајина прогласиле су уједињење и усвојиле документ о присаједињењу СР Југославији.

1996 — Руске трупе опколиле су Грозни, хиљаде избеглица напустиле су главни град Чеченије. Рат у Чеченији почео је у децембру 1994. када је Борис Јељцин послао трупе да угуше покрет за независност републике у саставу Руске Федерације. У удесу транспортног авиона „Иљушин 76“ руске компаније „Спер ерлајнс“ близу писте београдског аеродрома у Сурчину, погинуло је свих 12 људи у летелици. Претходно је авион, који је из Београда полетео ка Малти, због отказивања навигационе опреме и система радио веза, кружио над градом око три сата, поку-

шавајући да се ослободи горива, али је приликом принудног слетања промашио писту.

1998 — САД су бомбардовале једну фабрику у Судану и неколико полигона за војну обуку у Авганистану, тврдећи да су мете повезане са терористичким нападима на амбасаде САД у Кенији и Танзанији 13 дана раније у којима је погинуло најмање 226 људи.

2000 — Лидер покрета за независност Источног Тимора, Хосе Александар Гусмао предао је команду над герилском армијом, након чега ће своју моћ јачати са позиције цивилног политичара.

2001 — Џиновска панда у истраживачком центру у Сечуану у Кини, родила је близанце, што је други пар близанаца у овој години у оквиру кинеског државног програма за очување и узгајање панди.

21. август 1690 — Аустријски цар Леополд I донео указ, познат као „Привилегиј“, којим су Срби на територији Аустрије добили одређене повластице. „Привилегиј“ гарантовао слободу вере, употребу јулијанског календара и право избора

архиепископа и других свештеника.

1897 — Енглески лекар Роналд Рос открио врсту комараца који преносе маларију, што је било пресудно за сузбијање болести која је узроковала смрт милиона људи. Један од првих добитника Нобелове награде за медицину, 1902.

1911 — Италијански конобар Вићенцо Перуђа украо из париског музеја „Лувр“ слику „Мона Лиза“ Леонарда да Винчија. Слика нађена и враћена у музеј 1913.

1944 — У Дамбартон Оуксу код Вашингтона почела конференција представника СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Кине о оснивању четири главна органа УН, а то су Савет безбедности, Генерална скупштина, Међународни суд правде и стални секретаријати.

1945 — Физичар Хари К. Даглијан, млађи смртоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос.

1947- Желимир Алтарац Чичак, сарајевски промотер рок музике, DJ, и новинар.

1959 — Хаваји су постали 50. савезна држава у саставу Сједињених Држава.

1959 — Багдадски пакт, војно-политички савез Турска, Велике Британије, Ирана и Пакистана, под водством САД, који је ступио на снагу 1995, променио назив у CENTO пошто се Ирак повукао из Савеза.

1961 — Џомо Кенијата, национални лидер Кеније, пуштен из затвора после девет година робије на коју су га осудиле британске власти под оптужбом да је вођа националистичке организације Мау Мау. По повратку у Најроби постао председник Кенијске афричке националне уније, а по проглашењу независне Републике Кеније постао председник и премијер.

1968 — Трупе чланица Варшавског пакта, изузев Румуније, окупирале Чехословачку. Око 200.000 војника заузело све значајне пунктове у земљи. Тиме угушено „Прашко пролеће“, покушај Комунистичке партије ЧехословачкаСР са Александром Дубчеком на челу да реформише систем. Том окупацијом устоличен принцип „ограниченог суверенитета“ источноевропских комунистичких земаља.

1975 — САД укинуле 12-годишњу забрану извоза на Кубу, али је ембарго на директну трговину Кубе и САД остао на снази.

1983 — Вођа филипинске опозиције Бењино Акино убијен по изласку из авиона на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД. Убиство организовао филипински диктатор Фердинанд Маркос, уклонивши тако најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984.

1990 — На централном градском тргу у Прагу 100.000 људи први пут слободно обележило годишњицу инвазије Варшавског пакта на Чехословачку 1968.

1991 — Маса демонстраната сукобила се у Москви са специјалним јединицама које су напале зграду руског парламента. Демонстранти разбијали прозоре на згради КГБ, Лубјанки и срушили споменик Феликсу Дзержинском. После 60 сати проведених у кућном притвору на Криму, совјетски председник Михаил Горбачов вратио се у Москву и преузео контролу над државом после неуспелог државног удара присталица „тврде струје“ совјетских комуниста. Хрватске власти почеле блокаду касарни ЈНА у Хрватској и ускратиле им снабдевање струјом, храном и водом. У наредним данима ескалирали сукоби ЈНА и хрватске војске у многим деловима Хрватске.

1991 — Летонија је прогласила независност од Совјетског Савеза.

1993 — Мировне снаге УН ушле, први пут после два месеца, у муслимански део Мостара у Босни и Херцеговини, где су затекле 55.000 људи на ивици глади. Борбе хрватских и муслиманских снага у Мостару почеле у мају 1993.

1999 — Начелник Генералштаба Војске Југославије, генерал армије Драгољуб Ојданић, изјавио да су у агресији НАТО на Југославију животе изгубила 524 припадника ВЈ, а да се 37 воде као нестало.

2000 — Словеначки пливач Мартин Стрел, који је под мотом „За мир, пријатељство и чисте воде“ пливао Дунавом од изворишта у Немачкој до ушћа у Црно море, оборио рекорд и ушао у Гинисову књигу с више од 2.900 препливаних километара. Стрел у поход кренуо 25. јуна.

87

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs