Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 509 * 22. август 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 509

Хвала што читате

22.8.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

22.8.2021.

МАГАЗИН 509

У оквиру истоименог пројекта МагазИН открива

Град Краљево подржава Садржаји изне

реализацију пројекта „Непознато Краљево“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања ети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

22.8.2021.

МАГАЗИН 509

У овом броју: Помешано задовољство Животна средина безбедна Напредњаци повели коло Треча доза вакцине, за и против Зрно за преображењску ризницу Слово о песми Наша суграђанка краљица Драга Шест деценија дружења са хармоником На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Слога - Таково Оборен светски рекорд Према трону скоком из Бунара Времеплов

12 18 20 26 34 40 44 50 58 60 62 64 66 8 72 78

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 509 22.8.2021.

Очи у очи са министарком рударства и енергетике

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

ПОМЕШАНО ЗАДОВОЉСТВО

Фото: М. Радовановић

- Краљево има стратешки значај за Србију па мора још више да се развија, поготово у инфраструктурном смислу. - Разговори са грађанима једини прави пут ка доношењу будућих одлука које се заснивају на ономе што виде као проблеме. - Енергетска ефикасност национални циљ и најзначајнији пројекат Министарства рударства и енергетике. - Подизању енергетске ефикасности, замени столарије и бољој изолацији стамбених јединица, намењено сто милиона евра. - Субвенције за постављање соларних панела у индивидуалним стамбеним објектима. - У наредне три године седамсто до осамсто хиљада домаћинстава може поставити соларне панеле. - Рачуни за електричну и топлотну енергију нижи за десет до двадесет одсто

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

ако нису честа појава, сусрети највиших државних функционера са грађанима и непосредни разговори са њима добра су прилика за увид у стање на терену и проблеме који у мањој или већој мери утичу на квалитет свакодневног живота. Један такав скуп уприличен је у Краљеву где је потпредседница Владе Србије, и министарка рударства и енергетике, др Зорана Михајловић са помоћницима и државним секретарима током три сата разговарала са тридесетак Краљевчана о проблемима везаним за водоснабдевање, напајање електричном енергијом, недостатком посла и другим. Посета Краљеву је прилика за потврду да не постоје мали и велики градови, ни мали и велики проблеми, али и да се проговори о значајним плановима Министарства рударства и енергетике и значајним инвестицијама у годинама које следе. У локалној самоуправи скупове ове врсте оцењују као добру праксу и изузетну прилику да се локални и републички функционери, у непосредном разговору са грађанима, упознају са њиховим проблемима и пронађу начине за институционално решавање. Податак да су неки од њих у области под ингеренцијом државних органа, а други органа локалне самоуправе, разлог је што су, поред министарке, њених помоћника и државних секретара, у разговоре укључени и директори јавних предузећа на локалном и републичком нивоу. Повољни ефекти разговора са грађанима основа су на којој се темељи жеља за сличне у будућности како би грађани могли да разговарају на различите теме са највишим државним функционерима. - За сваког човека његов проблем је највећи и врло често се дешава да те проблеме људи нису могли да реше јер нису везани само за једну институцију, град или предузеће. Некада су проблеми везани за неколико институ-

ција и некако ми се чини да са људима који управљају градом нађемо начина како да их решимо. Али, Краљево има стратешки значај за Србију па је дошло много инвестиција, поготово у инфраструктури, аеродром, почетак изградње Моравског коридора и све то што ће добити Србија. Краљево је и град који мора још више да се развија, поготово кад говоримо о инфраструктури, каже др Михајловић уз потвду да се једном од најзначајнијих инвестиција оцењује улагање у високонапонску мрежу, Трансбалкански коридор између Крагујевца и Краљева који укључује подизање трафостаница. Иако је највећи број питања био везан за области водоснабдевања, нешто мање квалитет нисконапонске мреже и друге комуналне проблеме, преовладава уверење да су грађани задовољни јер су добили одговоре на постављена питања. То, каже министарка, појачава оптимизам да ће наредних неколико месеци проблеми за које се зна да постоје заиста бити и решени. Разговори са грађанима оцењени су јединим правим путем ка доношењу будућих одлука које се заснивају на ономе што виде као проблеме. Ограничено време је једини разлог што половина од броја грађана који су били у прилици да разговарају са министарком шансу за то траже у некој будућој посети Краљеву. До тада могу да се надају да ће добити писмене одговоре након што су проблеме који их муче образложили неком од њених сарадника. Посета Краљеву је прилика за подсећање на подизање степена енергетске ефикасности као национални циљ и најзначајнији пројекат Министарства рударства и енергетике. - Најважније за Србију је да помогнемо домаћинствима да, изолацијом станова и кућа, смање потрошњу електричне и топлотне енергије. У четири града смо расписали јавне позиве, а у

наредних петнаест до двадесет дана очекујем да то ураде и остали. За нас је први јавни позив јако важан зато што ће нам показати, и већ показује, велику заинтересованост грађана. Али, исто тако ће нам показати можемо ли још нешто да упростимо и поједноставимо како би се људи што више пријављивали и како би их на јавном позиву, који ће бити крајем новембра и почетком децембра, било више и како бисмо кренули у замену столарије и изолацију станова и кућа, каже др Михајловић и наглашава да ће током наредне године за подизање енергетске ефикасности, замену столарије и бољу изолацију стамбених јединица, бити утрошено сто милиона евра. У Министарству рударства и енергетике подсећају на други јавни позив који се очекује почетком следећег месеца, а укључује субвенције за постављање соларних панела у индивидуалним стамбеним објектима. Компликована процедура је, уз знатне материјалне трошкове, била главна кочница масовнијем одзиву грађана да на овај начин произведе бар део електричне енергије за потребе домаћинства. До реализације идеје о постављању панела требало је прећи знатан број често непремостивих препрека због чега су власници стамбених објеката одустајали од првобитне идеје да на овај начин остваре уштеде у трошковима за електричну и топлотну енергију. - Људи из Министарства рударства и енергетике су се потрудили да припреме подзаконски акт који ће тражити од грађана само један једини корак, да се обрате ЕПС снабдевању и изразе

жељу да поставе соларне панеле. ЕПС ће изаћи на терен и са њима потписати уговор типског карактера за постављање соларног панела и производњу електричне енергије за њихове потребе. Нема више никаквих локацијских услова, грађевинских дозвола и потврда, већ само један једини корак. Наше процене су да у наредне три године минимум око седамсто до осамсто хиљада домаћинстава може поставити соларне панеле и постићи исплативост за неколико година, каже др Михајловић. Расписивањем јавног позива држава потврђује спремност да субвенционира постављање соларних панела износом од половине вредности а поступак ће, каже министарка, бити понављан и наредних година кало би грађанима било омогућено коришћење нових извора енергије, пре свих оних са атрибутом зелене. Прве процене указују да би у наредним годинама замена столарије, излоација станова и кућа уз постављање соларних панела,

22.8.2021.

МАГАЗИН 509

допринела да рачуни за утрошену електричну и топлотну енергију буду нижи за десет до двадесет одсто од вредности која се тренутно плаћа. Инвестициони план и програм Министарства рударства и енергетике, за које се очекује да буду представљени почетком следећег месеца, подразумева утрошак од седамнаест милијарди евра, што је једнако тренутним инвестицијама у области саобраћаја. Очекује се да реализација највећег дела планираних инвестиција отпочне наредне године, а буде настављена и неколико следећих. - Причам о огромним хидроелектранама које хоћемо да градимо, Ђердап три и Бистрица, о великим соларним електранама и електранама на ветар, али и гасним електранама. Суштина је да Србија крене у енергетску транзицију што не значи да ћемо сутра затворити термоелектране, али ћемо направити план и програм да у наредних двадесет до тридесет година смањујемо производњу на неквалитетан угаљ какав је лигнит, а повећавамо производњу електричне енергије из електрана које су зелене и здраве. То није само питање енергетике, то је дефинитивно питање конкурнтности целе српске привреде јер, не будемо ли се окренули зеленој енергетици доћи ћемо у ситуацију да плаћамо велике таксе, да наша привреда и индустрија трпе у сопственим производњама и то може да нам се обије о главу. Из тог разлога полако, корак по корак, као друштво окренућемо се зеленој економији и зеленој транзицији, каже др Михајловић. О великом интересовању грађана за сусрет са министарком сведочи значајан број суграђана који су се окупили испред зграде Градске управе, а кућама се вратили разочарани јер нису добили прилику за разговор. Пуна три сата је на пријем чекао шеф одборничке групе Староседеоци Краљева и околине у Скупштини града Иван Матовић, а на истеку рока предвиђеног за разговоре видно разочаран указао на низ недоследности које су обележиле овај несвакидашњи догађај - Нама који смо меилом послали

захтев за пријем стигао је одговор да није потребно заказивање, већ да овде будемо присутни од четрнаест до седамнаест часова. Онда су изашли са готовим списком и прозвали своје подобне, вероватно чланове странке са припремљеним питањима, и увели само петнаестак људи. Нико од обичних грађана није успео да уђе, па овде стоје људи који неће ни стићи на ред, јер се за петнаестак минута завршава пријем. Нико не зна одакле им списак, јер није било заказивања, и зашто су прозвали само своје па обични грађани Краљева нису успели да поставе питање, каже Матовић који се испред зграде Градске управе на Тргу Јована Сарића појавио са обимном документацијом везаном за градњу мини хидроцентрала Бревина и Студеница и грађевинска решења која је издала министарка. Жеља је била, каже он, да у име грађана постави питање проблема везаних за урбану регенерацију дела насеља у Доситејевој улици али и за мостове у Опланићима, Дрлупи и Поповићима, путевима за Сирчу и Милочај и остало што је са највишег нивоа обећано пре пуне две године, а још увек није завршено. Петнаестак минута пре истека рока планираног за сусрет са министарком нагло је спласнуо оптимизам окупљених испред зграде Градске управе од којих су многи разочарани кренули кућама. Међу малим бројем преосталих било је видно разочарање и уверење да је све само фарса и окупљање страначке војске владајућих партија. - Добар део њих познајем, знам чак и како се зову, има их и овде на клупи а то су њихови чланови странке, запослени, председници месних заједница. Све је договорено, а људи су ушли преко неког списка који не постоји јер није ни било заказивања. Од ових који су стварно дошли да нешто питају нико није ушао, а колико видим највише је људи из Доситејеве улице због проблема са урбаном регенерацијом. Има неких проблема и по месним заједницама, али видим и да је неко дошао да тражи посао, каже Матовић. Колико се стрпљење по који пут ис-

плати сведочи податак да је, у последњим минутима посете Краљеву, као последњи успео да се сретне са министарком, Матовић верује под притиском иницираним уверењем да ће пред медијима указати на низ пропуста који су обележили овај догађај. Током пет минута колико је преостало, чини се да је непријатније било присутним представницима локалне самоуправе након што је изнео податке о ономе што потпредседница владе није желела да чује. - Добио сам одговоре, али не оне које сам хтео да чујем. Ништа конкретно нисам ни очекивао али сам хтео да дођем као представник једног дела грађана, да видим да ли ће ме уопште примити, и у њихово име поставим нека питања. Питао сам да ли људима из министарства уопште дају праву информацију, или само оно што треба да чују, а мислим да се представници власти са локала нису осећали пријатно јер су њихове страначке колеге коначно чуле да постоји и нека друга истина, каже Матовић. Да постоје и другачија искуства сведочи представник мештана Доње Груже и гледићког краја Хранислав Милошевић који је сусрет са министарком доживео као настојање власти да решава проблеме на терену. Задовољство је појачано уверењем да догађај није политички и промотивни него оперативни скуп који појачава уверење да ће проблеми мештана овог краја бити решени. Милошевић подсећа да мештане мучи проблем магистралног водовода КраљевоКнић-Равни Гај и локалног водовода Витановац-Чукојевац-Гледић-Лешево. На листи оних који отежавају свакодневни живот су изградња фискултурне сале у Основној школи „Милунка Савић“ у Витановцу и малог базена у Витановачкој Бањи. Задовољство предаставника мештана појачава обећање министарке о пружању помоћи при решавању сва три и задатак државним секретарима и одговорним лицима локалне самоуправе да их реализују. Т. Радовановић

Према последњем извештају Завода за јавно здравље

ЖИВОТНА СРЕД

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

- Члановима Градског већа представљен извештај о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења у јулу. - За основни микробиолошки и физичко -хемијски преглед узето сто осамдесет четири узорака воде из система градског водовода, сто шездесет осам из мреже водовода и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. - У односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, сви узорци бактериолошки и физичко хемијски исправни. - Вода Ибра без фенолних материја. - Концентрација штетних материја у ваздуху испод максимално дозвољених вредности на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга

азматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења по правилу су прва тема седница Градског већа једном у месецу. Тако је било и на четр-

десет другој по реду од конституисања актуелног савеза на којој су чланови упознати са резултатима провере квалитета воде и ваздуха у јулу ове године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је током

месеца за основни микробиолошки и физичко-хемијски узето сто осамдесет четири узорака воде из система градског водовода. Из мреже водовода узето је сто шездесет осам узорака воде и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица а сви су, у односу на

ДИНА БЕЗБЕДНА контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним пет пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току јула била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиок сида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Риб-

ница. Извештај Завода за јавно здравље потврђују да су средње дваде сетчетворочасовне вредности сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида испод граничних на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 су мерене на мерном месту Полицијска управа, а резултати мерења потврђују да су биле испод граничних као и вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током нај-

мање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године, који служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5. Обавеза Завода за јавно здравље је да месечне извештаје редовно доставља градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Истраживање расположења бирача пред наредне изборе

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

НАПРЕДЊАЦИ

ПОВЕЛИ КОЛО

Фото: М. Радовановић

- Да су ванредни избори одржани овог лета странке владајуће већине могле би да рачунају на тридесет пет одсто гласова грађана. - Опозиционе партије које су бојкотовале претходне изборе добиле би четрнаест одсто гласова, оне које су изашле на осам, опозиција и бирачи који нису именовали партију за коју би гласали девет, неодлучни тринаест а они који су најавили апстиненцију двадесет један. - Мало вероватно да на изборе изађе осамдесет одсто грађана, јер се то није десило од осамдесетих година прошлог века. - Опозиционе странке би могле да освоје већину у Београду само под условом да направе договор и остваре синергетски ефекат коалиције. - Они који имају мању школску спрему чешће гласају за партије на власти. - Партије које су бојкотовале изборе највеће упориште имају међу факултетски образованим људима. - Веће јединство између чланова и симпатизера опозиционих партија него међу њиховим лидерима

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

о најављених ванредних парламентарних избора остало је мање од годину дана а различити аналитичари већ постепено испипавају пулс бирача у жељи да створе праву слику тренутног стања. Резултате једног недавно спроведеног истраживања пре десетак дана је објавио Истраживачко-издавачки центар Демостат. Истраживаче је интересовало за кога би грађани гласали да су парламентарни избори овог лета, да нема бојкота и да партије на њих излазе самостално, мисле ли да живе у једнопартијском систему или партијском плурализму, верују ли да ће актуелна власт истрајати на одбрани Косова и Метохије или ће попустити уз одређене уступке, да ли би прихватила улазак у Европску унију без Косова ако јој се то понуди, колико поверење имају у судство, здравство, школство, парламент, јавни сервис, катастар... Водећи истраживач Демостата Срећко Михаиловић сведочи да су резултати изведени након телефонске анкете на узорку од хиљаду испитаника, а иако се налази оцењују довољно валидним за територију целе земље то се не би могло рећи за поједине сегменте популације. Колико је било тешко доћи до грађана спремних да одговоре на постављена питања најбоље сведочи податак да је до једног или два требало окренути пет до шест бројева телефона. У ситуацији кад нема довољно података о особама које су пристале на разговор, телефонска анкета се не сматра најпоузданијом методом за прикупљање података. Михаиловић подсећа да је истраживање обављено између два изборна циклуса кад још нема довољно података о томе кад ће бити следећи избори нити које ће партије на њима учествовати, самостално или у оквиру коалиција чији се састав ни не назире, а о њему ништа не знају ни експерти који се баве овим темама ни политичари који учествују у изборној трци, понајмање они који треба да одлуче коме указати поверење. Због тога је проверавано опредељење грађана према групама политичких партија, колико појединачно толико након сврставања

у шест група према критеријумима који укључују понашање бирача на претходним изборима и понашање партијских лидера у преговорима око изборних услова који се дешавају ових дана. У засебне групе издвојене су странке владајуће већине, опозиционе које су бојкотовале и оне које су изашле на прошлогодишње парламентарне изборе, испитаници који нису именовали странку за коју би гласали али су рекли да ће гласати за опозицију, неодлучни гласачи и апстиненти. Резултати истраживања сведоче о доминантности група странака које у овом тренутку чине власт о чему сведочи податак да у овом тренутку могу да рачунају на тридесет пет одсто гласова, односно присталица у односу на укупан број испитаника. Да су избори организовани током овог лета опозиционе партије које су бојкотовале претходне изборе добиле би четрнаест а оне које су изашле на изборе осам одсто гласова, опозиција и бирачи који нису именовали партију за коју би гласали девет, неодлучни тринаест а они који су најавили апстиненцију двадесет један посто. Истраживање сведочи о доминацији напредњака и малом броју најављених апстинената, па се мало вероватним чини очекивање да на изборе изађе чак осамдесет одсто грађана јер се то није десило од осамдесетих година прошлог века. Аналитичари истичу да се, повезивањем података који важе за територију Србије са регионалном припадношћу, добијају занимљиви подаци у које се не може имати потпуно поверење, јер је број испитаника по регионаима мали. Резултати истраживања потврђују да се посебно издваја регион Београда у коме би опозиционе странке могле да освоје већину само под условом да направе договор и остваре синергетски ефекат коалиције. Закључак се изводи на основу садашњег изборног расположења бирача које дозвољава могућност да опозиција оствари изборну победу, али се, кад се кључ налази у рукама опозиционих лидера, шансе за то оцењују неизвесним, пре би се рекло малим. - Занимљиво поређење се односи

на то како су испитаници гласали на последњим председничим изборима 2017. а како гласају сада. Бавили смо се питањем изборне доследности, јер је код нас раширено мишљење како бирачи врло често претрчавају из једне странке у другу. Чињеница је да то чине политичари, док је то код грађана ипак нешто ређе, па не излази човек из групе гласача за Демократску странку директно да гласа за напредњаке, већ је био демократа па апстинент, па евентуално на другим или трећим зборима бира странку за коју ће гласати, што сведочи да постоји период одмора у којем се одлучују за нову партију. Они који су 2017. гласали за Сашу Јанковића на следећим изборима би у великом броју, чак седамдесет посто, гласали за партије које су бојкотовале прошлогодишње изборе. На другој страни, они који су гласали за Вучића у великом проценту су доследни и сада би осамдесет шест посто њих гласали за странке на власти. Они који су гласали за Луку Максимовића су прилично расути, па је тридесет један одсто њих неодлучан, а међу изборно оријентисанима доминирају они који гласају за партије које су изашле на прошле парламентарне изборе. Изборно опредељење је повезано са школском спремом, па они који имају мању школску спрему чешће гласају за партије на власти, са средњом такође али у мањој мери. Сваки други са основном школом и мање гласа за партије на власти, сваки трећи са средњом школом а сваки шести са факултетом. Партије које су бојкотовале изборе највеће упориште имају међу факултетски образованим људима и ту сваку четврти гласа за њих. Кад је реч о радном статусу издвајају се пензионери који гласају за СНС, иза њих су издржавана лица а мање од осталих, тек сваки четврти међу запосленима. Петнаест посто запослених гласа за партије које су бојкотовале изборе, а у сличним процентима изјашњавају се издржавана лица и пензионери, каже Михаиловић. Од грађана је тражено мишљење о шест релевантних тема које су у последњих неколико година присутне у јавности а у значајној мери деле грађа-

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

не, политичке странке и њихове лидере. За сваку од њих тражен је став о тренутном стању, потом како би требало да буде да би Србија напредовала, а истраживачи сведоче да занимљиви одговори показују реално стање односа између партија власти и опозиције. Највећа разлика у ставовима уочљива је у тврдњама које сведоче да ли су све партије исте или различите. Питање је постављено због честих тврдњи великог броја грађана да су све исте због чега им је свеједно за кога ће гласати јер, било шта да ураде, немогу очекивати било какву корист. Интересантним се оцењује податак да већина присталица странака власти тренутни политички систем оцењује вишепартијским, док они који су подржали прошлогодишњи бојкот заступају дијаметрално супротан став. Осамдесет одсто анкетираних који тврде да је систем претежно једнопартијски у значајној мери сведочи о великој супротности између присталица једне и друге

групе политичких партија. Да су све партије у пракси различите мисле они који подржавају власт, а знатно мање они који су бојкотовали прошлогодишње изборе. Грађани који подржавају власт сматрају да су медији подједнако отворени и за опозицију док они који подржавају бојкот заступају сасвим супротне ставове. Седамдесет девет посто испитаника из групације која подржава владајуће странке сматра да би власт прихватила улаз у Европску унију ако би им се то понудило. Сличне ставове заступа и друга страна, али у знатно мањем проценту. Највеће разлике приметне су у одговорима на питање везана за једнопартијски и вишепартијски систем и теми која се везује за промену власти и начина живота. Иако је евидентно присутно уверење како власт може да се мења, буде у рукама једних или других, највећи број испитанима не верује да би се то знатније одразило на квалитет

живота. Истраживање сведочи о постојању тема око којих нема великих размимоилажења, пре би се могло закључивати о значајном степену подударности ставова. Таквом се оцењује брига о животној средини у односу на економску корист, па присталице и једне и друге стране верују како треба посветити знатно више пажње овој области живота. Релативно јединство је видљиво и по питању признавања Косова, јер већина анкетираних сматра како актуелна власт то не треба да уради. Демостатова прогноза да би се после дванаест година власти Слободана Милошевића, потом Демократске опозиције Србије у разним варијантама, могло очекивати исто толико владавине напредњака својевремено је оцењена као својеврсна подршка Александру Вучићу. - Како се тих дванаест година приближава опозиција се нада да ће три дванаестице дати свој ефекат. Постави-

ли смо питање које показује суноврат нашег вишепартизма у задњих тридесет година. То је питање да ли грађани верују да живе у једнопартизму или партијском плурализму. Чак тридесет осам посто анкетираних сматра да живимо у нечем између, што говори о хибридном карактеру ове власти, а нарочитио представници опозиције сматрају да живимо у једнопартизму што је трагично. Трагичан налаз је да четрдесет три одсто анкетираних сматра како би ова земља брже ишла напред да је једнопартијска. То је застрашујуће јер се види ауторитарни потенцијал друштва и осећај да се земља не може модернизовати без ауторитарности, каже програмски директор Демостата Зоран Пановић уз констатацију да је много веће јединство између чланова и симпатизера опозиционих партија него међу њиховим лидерима. Расположење београдских бирача сведочи да је Странка слободе и правде утицајнија од свих из опозиционог

спектра што потврђује подршка више од тринаест одсто бирача. Иако је то тек половина оних на које могу да рачунају напредњаци све је чвршће уверење да опозиција шансу за преузимање власти тражи у овој средини, не толико због видљивости него могућности да исконтролише изборни процес на бирачким местима. Податак се сматра посебно значајним у светлу чињенице да тренутно једино напредњаци имају капацитет да у целој Србији контролишу више од осам хиљада бирачких места. Ванредни професор Факултета политичких наука у Београду др Душан Спасојевић ставља акценат на податак на политички недовољно артикулисано незадовољство које се ишчитава у питањима о поверењу у друштвене и политичке институције. Ставови о поверењу у здравство, школство, судство, парламент, јавни сервис и катастар сведоче о разлици између бирача опозиције и власти, што је видљиво и код

институција које нису примарно политичке. На основу резултата анкете намеће се закључак да бирачка тела, чак и она која подржавају власт, нису хомогена о чему сведочи велики број неслагања у перцепцији или оценама. Довољна потврда огледа се у податку да поверење у парламент има мање од половине бирача који подржавају владајућу странку. Да су две супростављене стране углавном доследне у ставовима потврђују неке јасне правилности и предоминантно проевропски део Србије у блоку опозиционих партија. На питање шта би требало да буде како би Србија напредовала шездесет осам посто бирача који подржавају бојкот опозиције сматра да је то улазак у Европску унију. Бирачи Српске напредне странке су мање јединствени, па је тек нешто више од половине проевропски оријентисано док се остали противе уласку у Европску унију. Т. Радовановић

МАГАЗИН 509 22.8.2021.

Пред нови талас опасности од инфекције корона вирусом

ТРЕЋА ДОЗА ВАКЦИНЕ, ЗА И ПРОТИВ - Седамдесет одсто дезинформација везаних за вакцинацију, које су се прошириле брже од епидемије, потиче од само дванаест особа а у Србији су им придодате и неке домаће специфичности. - Највише превара у више од осам стотина година српске медицине имало је врло негативан одјек. - Одбојност према свим информацијама из званичних извора. - Ако се обухват вакцинације и енергично не примењују против епидемијске мере, у првој половини септембра се може очекивати више од хиљаду новозаражених дневно. - Одлука о обавезној вакцинацији здравствених радника на клацкалици а властима не одговара пред изборе, јер би могло негативно да се одрази на расположење бирача. - Ковид је специфична болест, а ако се препозна на време и лечи врло је мала шанса да исход буде негативан

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

ам месеци од почетка масовне вакцинације против корона вируса у Србији је и даље присутна дилема какав би могао да буде даљи ток пандемије, колика опасност прети од нових сојева и колико имунизација може да буде одговор на изазове који предстоје. Иако је од почетка пандемије доста тога изговорено на ову тему великом броју грађана је све мање јасно шта се стварно догађа. Одговоре од компетентних саговорника потражила је Фондација Flexitarian Society, а обавезу да баце мало више светла на тренутну ситуацију прихватили су епидемиолог проф. др Зоран Радовановић, анестезиолог др Раде Панић и доцент Медицинског факултета имунолог Емина Милошевић. Од тренутка кад је Србија, међу првим земљама у свету, набавила довољан број вакцина различитих произвођача и понудила грађанству могућност да изабере ону у коју има највише поверења све више се приближава дну европске листе. Разлоге за то стручњаци траже у различитим факторима, између осталих у теоријама завере и измишљотинама од којих су многе дошле из света. Према неким подацима чак седамдесет одсто дезинформација, које су се прошириле брже од епидемије, потиче од само дванаест особа, а у Србији су им придодате и неке домаће специфичности. - Народ је тридесет година варан, подваљивано му је, и ником не верује, ни онима за које гласа. Постоји висока доза скептицизма, јер нас је кризни штаб обмањивао што се тиче броја оболелих и умрлих и то је имало две негативне последице. Једна је била да је створен лажни осећај сигурности и оптимизма јер, ако је само један умро у Србији, шта имам да се чувам. Умрло је много више, а највише превара у више од осам стотина година српске медицине имало је врло негативан одјек. С једне стране лажни и ничим изазван оптимизам а са друге, кад се схватило у којој мери се подваљивало, створена је одбојност према свим информацијама које стижу из званичних извора. У медијима са националним фреквенци-

јама давано је много простора тровачима јавног мњења, без икакве потребе, а постоји и упорност власти да буду прагматични а да се не замере бирачима. Кад се подвуче црта дошли смо до тога да је обухват јако мали, а из тога проистиче опасност у будућем периоду јер можемо да се заносимо како је вакцинисано педесет посто становништва, иако је то рачунато у односу на одрасле а не на све, каже др Радовановић. Здравствени радници упозоравају на лажни осећај сигурности након што је велики број становника примио само једну дозу вакцине, поготово ако се зна да ни најбоље не пружају стопостотну заштиту, Томе треба додати податке истраживања који показују да кинеска вакцина много лошије делује на старије особе, па реагују са педесет посто што значи да је заштићена тек свака друга. Ситуацију додатно компликује податак да је пад заштитне моћи временом приметан и код најбољих вакцина, па је велики број вакцинисаних, посебно они у првим месецима имунизације, изгубио заштитни ефекат. Ако се зна да је вакцинисан највећи број оних који су прележали корону, па не учествује у укупном броју јер постоји преклапање, јасна је забринутост пред пети талас инфекције који се очекује у септембру. Појачава је податак да од оних који су прошле године прележали болест у овом тренутку мало ко има довољан ниво антитела да буде заштићен. - У Европи је четврти талас а код нас пети, ако умемо да бројимо. Имали смо априлски талас па непотребан јулски, изазван одлуком да се обуставе све антиепидемијске мере ради организовања предизборних активности. Нови је био у јулу и августу, трећи у децембру прошле а четврти у фебруару и марту ове године. Чека нас пети који неће имати размере као претходна два, неће оболети пет или осам хиљада људи дневно, али је врло вероватно, ако у наредних неколико недеља не повећамо обухват вакцинације и не примењујемо енергичне противепидемијске мере, да ћемо у првој половини септембра пребацити број од хиљаду

новозаражених дневно, упозорава др Радовановић. Зато врло разумном оцењује одлуку стручног тела за имунизацију која се односи на заштиту особа чија је одбрамбена отпорност смањена због болести, терапије коју примају или других разлога. Сем њих препоручује се заштита старијих од седамдесет година и оних који имају више од педесет а болују од хроничних болести, пре свега шећерне и болести срца и крвних судова, а посебно гојазне особе. У ситуацији кад се примарном оцењује повећање обухвата вакцинације недовољно оптимистички делује податак да се вакцинација не одвија жељеном динамиком. Бољи познаваоци прилика у овој области верују да су се већ вакцинисали сви који су то хтели, а кад се број новопријављених не повећава бољом варијантом од бацања вакцина којима истиче рок оцењује се апликација треће дозе. Све чешће помињање обавезне вакцинације појединих категорија становништва, пре свега здравствених радника, доноси пред власт нови дилему. Критике су упућене и на адресу завода за јавно здравље у којима постоје одељења за промоцију здравља, а засноване на податку да се у овој области не ради ништа, или недовољно. Посебно забрињава податак недовољног одзива младих на вакцинацију па, кад се све узме у обзир, има довољно аргумената за примену треће дозе вакцине код најугроженијих категорија становништва. Председник Синдиката лекара и фармацеута Србије др Раде Панић разлог за проблеме, од почетка епидемије половином марта прошле године, види у здравству за које верује да функционише ван оквира закона. Разлог таквом стању види у податку да су на челу здравствених установа годинама уцењени вршиоци дужности директора, и министру здравља који се не разуме у посао који му је поверен због чега синдикат трећу годину заредом тражи његову смену. - У Србији влада тама, мрак, не можете доћи до информација. Велики проблем је медијски мрак који је учи-

22.8.2021.

МАГАЗИН 509

нио да имамо врло необавештене грађане јер немамо траснспарентне јавне податке како су набављене вакцине, ко их је контролисао, како су издате дозволе, колико је плаћено и где су произведене, јер није исто да ли је синофарм произведен у Кини или некој трећој земљи. Сваки здравствени радник који мало полаже нас етику морао би да буде вакцинисан и прихвати ризик, ако постоји, од последица вакцине. Последице болести и последице вакцине не могу да се пореде, а све што се дешава је последица тога што се у здравство и одбрану од епидемије мешају политичари. Прво и основно, Кризни штаб је нелегитимно тело, па треба да постоји републичка стручна комисија за заштиту од заразних болести. Предали смо доказе да је током епидемије у Србији било пуно обмане, а када томе додате оне који су некада били ауторитети, што се тиче класичне медицине, а сада заговарају другу причу због које би морала да им се одузме лиценца, онда долазимо до овога где се сада налазимо. Имамо довољну количину вакцина, а нема ко да их прими, имамо јако неедуковано становништво а са њим и добар део запослених у здравству. Осамдесет до деведесет посто лекара је вакцинисано, значајно мање немедицинског особља, а према подацима које имам најмање медицинских сестара па имамо проблем како фунционише здравствена заштита, каже др Панић. Велико незадовољство здравствених радника изазвала је најава обавезног ПЦР теста за све који се враћају са годишњег одмора а то, каже др Панић, осликава тренутно стање власти у Србији. Слично је и са обавезном вакцинацијом здравствених радника, а коначна одлука је даље на клацкалици због уверења да властима не одговара пред изборе, јер би могло негативно да се одрази на расположење бирача. Противуречном се оцењује и одредба Закона о заштити од заразних болести по коме је, у случају потребе да се заштите они који не могу да се вакцинишу, могућа обавезна вакцинација

здравствених радника. Све је више оних који верују да је тест за повратнике са годишњег одмора и обавеза пацијената који се примају на болничко лечење да буду вакцинисани, ако се правилно протумачи, својеврстан вид принудне вакцинације. Дилема се везује и за понашање здравстевних радника који би евентуално одбили обавезну вакцинацију, јер би им требало понудити одговарајуће радно место на коме нема контакта са пацијентима или са великим бројем особа. Уколико такво не постоји запослени би могао да се се суочи са отказом уговора о раду. - Највећи проблем је што се Србија налази стално у предизборној кампањи, а они који одлучују о епидемији се не разумеју у епидемију. Не ради се о томе колика је смртност од ковида, него да ли здравствени систем са својим капацитетима може свима да пружи услугу. Ковид је специфична болест, а ако је препознате на време и лечите врло је мала шанса да исход буде негативан. Ако не лечите, запостављате пацијенте како се радило код нас, дијагностиковано оболеле не лечите на време него их враћате кући, јер здравствени систем не може да прими тај број пацијената, онда за пет до седам дана имате тешко оболелог, каже др Панић. Податак да је набављено петнаест милиона доза вакцине води ка ставу да је то превише чак и кад би се вакцинисали сви грађани, па појачава сумњу да је неко зарадио велике паре а није достигнут жељени ниво колективног имунитета. Забринутост појачава сумња да би се и у наредном периоду могло очекивати прокужавање баш као и прошле године кад је, каже др Панић, власт пустила да се народ зарази не би ли се стекао колективни имунитет. Стрепњу додатно подгрева податак о жељи власти да достигне што виши степен имунитета пред пролећне изборе наредне године, а сем вакцинације једини избор је прокуживања становништва. Критичари свих потеза представника власти указују на недостатак потреб-

них информација на програмима електронских медија са националном покривеношћу, посебно оних које указују на опасности којима прети инфекција. Здравствени радници не споре значај вакцинације и верују да би ситуација у земљи била знатно боља кад би сви који су у могућности примили бар једну дозу. Потврда се види у енглеском искуству које сведочи како је много боље имати стопроцентну покривеност становништва једном дозом него само одређени број са две. Податак да је све већи број становника инфициран корона вирусом делта соја повод је да др Милошевић подсети како је његова репродукциона способност већа него претходних. Добра потврда огледа се у податку да једна особа у просеку зарази других седам, а то се у знатној мери одражава на подизање прага за достизање колективног имунитета. - Кад је у питању делта сој обухват вакцинације целе популације треба да буде деведесет одсто да би се достигао колективни имунитет. У том смислу треба ићи на максималан обухват, да се вакцинишу сви од дванаест година навише, јер су веома ретке особе које имају контраиндикације. Код инфекције делта сојем вируса прилив оболелих у здравствени систем је већи, а кад је таква ситуација имате проблем како збринути нековид пацијенте јер је здравствени систем оптерећен до границе издрживости. Зато поздрављам одлуку да се да трећа доза, обично шест месеци након иницијалне серије. Још немамо материјалне доказе на основу којих се одлучује о трећој дози, нема научних података који би показали какав би ефекат дала, да ли би у значајном проценту смањила проценат људи који би били хоспитализовани а да су претходно вакцинисани, каже др Милошевић уз апел здравственим властима да анализирају податке које је од почетка епидемије прикупио Иститут за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 509 22.8.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

Тридесети Жички духовни сабор Преображење

ЗРНО ЗА ПРЕОБРАЖ

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

- Далеке 1992. године мало ко је, сем књижевних ентузијаста, веровао да ће током наредних деценија Жички духовни сабор постати најважнија и најугледнија културна књижевна манифестација у Србији. - У оквиру Жичког духовног сабора организован дводневни међународни научни скуп под називом „Публицистика у развоју друштва и државе I: Карановац – Краљево у српским новинама 1835-1918.“. – Реферати двадесет четири аутора из Србије, Румуније, Бугарске, Чешке и других земаља

ЖЕЊСКУ РИЗНИЦУ

22.8.2021.

МАГАЗИН 509

рви дан друге половине августа годинама уназад је био време кад Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј Краљево и Књижевни клуб, пригодном свечаношћу најављују почетак Жичког духовног сабора Преображење као једне од најзначајнијих песничких манифестација у земљи. Тако је било више пута током претходне три деценије сем у неколико наврата када су ванредне околности запретиле да угрозе континуитет манифестације. Далеке 1992. године мало ко је, сем књижевних ентузијаста, веровао да ће током наредних деценија Жички духовни сабор постати најважнија и најугледнија културна књижевна манифестација у Србији. У великим искушењима Сабор је био током година рата у бившој Југославији деведесетих година двадесетог века и поново прошле године кад се на путу ка обележавању тродеценијског јубилеја испречила панде-

мија корона вируса. Ванредна ситуација на територији Краљева проглашена првих дана јула прошле године ставила је двадесет девето издање Жичког духовног сабора пред нова искушења и принудила да се још једном прилагођава тренутним околностима. Организатори су решење пронашли у одустајању од једних и одлагању других програма за време кад епидемиолошка ситуација буде стабилнија. Повољнија епидемиолошка ситуација пред крај лета ове године допринела је да се многе ствари врате у устаљене оквире, па је шеснаестог дана августа пригодном свечаношћу у Народном музеју отворен тридесети Жички духовни сабор Преображење 2021. Обележавање значајног јубилеја повод је да за први програм овогодишње националне културне манифестације буде изабрана изложба

„Преображења - 30 година Жичког духовног сабора“ коју су припемиле уредник за есеј и критику издавачке делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Ана Гвозденовић и музејски саветник Народног музеја Мирјана Савић. Намера аутора билa je да подсете на програмске садржаје организоване током три деценије постојања Жичког духовног сабора покренутог са циљем неговања, изучавања и афирмисања аутентичних вредности националне културе. Први је организован када се у Краљеву појавила потреба за надрастањем суровости времена и преображајем друштва, а наредне три деценије манифестација је задржала носеће елементе првобитног програма уз фину уметничку и слојевиту научну надградњу. Током три деценије стекла је достојне пратиоце у садржајима из области хуманистичких наука и различитих грана уметности, који су темама и значајем увелико над-

растали локалне оквире. Други сегмент изложбе резултат је настојања да се осврне на поезију досадашњих добитника „Жичке хрисовуље“ као једног од најзначајнијих признања за поетско стваралаштво. О богатству програма обележавања јубилеја сведочи изложба Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца названа „Наша суграђанка краљица Драга – Између славе и анатеме“ чији су аутори виши кустоси Ана Ранковић и Александар Марушић. Музеј је посветио пажњу знаменитој суграђанки, унуци Николе Милићевића Луњевице, образованој, а скрајнутој краљици Драги, која је променила српску историјску сцену па су на изложби представљени тужан историјски моменат Мајског преврата и други аспекти живота Драге Обреновић која је један период живота провела и у Краљеву. У уметничком делу програма наступила је солиста хора „Арија“ Неда Сто-

лић. У оквиру Жичког духовног сабора организован је дводневни међународни научни скуп под називом „Публицистика у развоју друштва и државе I: Карановац – Краљево у српским новинама 1835-1918.“ Краљевчанин Славољуб Маржик је у четири књиге објединио чланке, вести и нотице о Карановцу/Краљеву објављене у штампи која је излазила у Србији. Допринос оваквог подухвата огледа се у осветљавању прошлости града током скоро сто година па се оцењује немерљивим јер историографски материјал има велики значај и представља добро полазиште за даља истраживања. То је и разлог да Народни музеј Краљево, као издавач књига, у сарадњи са Институтом за политичке студије у Београду, Правним факултетом Универзитета у Београду и под покровитељством Града Краљево, организује научни скуп на коме је реферате изнело двадесет четири аутора

из Србије, Румуније, Бугарске, Чешке и других земаља. Другог дана манифестације Библиотека је била домаћин традиционалног сусрета са добитником Жичке хрисовуље, а сем Николе Вујчића који је говорио своје стихове у програму су учествовали један од најбољих познавалаца савремене српске поезије, професор Факултета ликовних уметности др Саша Радојчић, и др Јана Алексић из београдског Института за књижевност и уметност. Никола Вујчић се представио бираним стиховима из различитих периода стварања и потврдио образложење жирија да му се Жичка хрисовуља додељује за поезију сведеног језика у трагању за једном речи. Повод за овакву одлуку је потврда да су речи у његовој пажљиво и посвећено исписиваној поезији, „колективни јунаци и главни тематски фокус“, а према чврстом уверењу председника жирија испитују једне

22.8.2021.

МАГАЗИН 509

друге, оспоравају их и оверавају. У песмама их нема одвише, али свој набој дугују проживљеном искуству које остаје изван језика. Вујчићеве речи су бића, ентитети, ситнице у кутији, сува слама, аутобус у квару, час прозори. Песме овогодишњег лауреата представљају чистилиште од баналности и небитности, а тек након помног и дугог дестилисања, пробања језика, опипавања реченица, окретања и обртања хрпе говора, запоседну суверени простор. - Песник чини обазрив, али сигуран искорак преко пречишћене стварности речи. Тај искорак је у знаку повратка простору заснивајућег сећања, повратак завичају, затртом протеком времена и историјским бесом и oмразама. Завичају опсталом једино у сликама

које се и речима могу призвати, као тајни пламен унутарњег бића. И лирски сиже песме „Потпаљивање ватре“, на пример, значи повратак. То је наоко обичан опис радње зачињања ватре. А да ли се потпаљивање ватре икако може узети као обичан чин. Топлина и страшна снага ватре што се зазива није само физичког него и метафизичког карактера. У збирци „Сведочење“ светлост запоседа истакнуту позицију. Лирска минијатура, под насловом „Говор“, настала је зарад тога да се истакне спрега између ватре, светлости и речи: у паперју ватре легу се речи које завирују да нас виде. У песми „Скривање у речи“, објављеној у збирци Скривености, обнавља се мотив ложења ватре, отворено поистовећује тај чин са песничким стварањем.

Живописна и базична слика коју можемо присно представити и са њом се дубоко саживети - записао је председник жирија у образложењу одлуке о награди. Никола Вујчић је оцењен као песник који умешно и срећно прави спојеве високих апстракција и обичних слика, један од најпостојанијих чувара речи и њихове пуноте у доба брбљања без граница, не само изван поезије него и у ономе што се узима као поезија. То је песник који одмерава тежину и терете речи и вредности тишине, а не расипа их узалуд и случајно, па се његове песме читају у себи, јер тада најдубље одјекују. Уместо у дворишту Аџића куће традиционална манифестација Преображење, песници одржана је

просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“. Присутнима је омогућено да чују стихове неких од најаутентичнијих савремених српских песника, а казивали су их ранији добитници Жичке хрисовуље Милосав Тешић, Злата Коцић и Ђорђе Нешић, као и Драган Јовановић Данилов, Ђорђе Деспић, Петар Матовић, Марија Ракић и Александар Марић. Захваљујући пројекту међународне културне размене стваралаца Версополис прилику да се представи Краљевчанима имала је словеначка песникиња Станка Храстељ. Централни програм Жичког духовног сабора Преображење је уручење Жичке хрисовуље Николи Вујчићу у трпезарији Манастира Жиче. Значајно песничко признање подразумева уни-

катну златнопечатну повељу и икону Преображења, које се уручују у Жичи 19. августа. - Постоји у Србији много књижевних награда које нису овако конципиране и које се не додељују за духовност него за просту литературу. Овде под духовношћу не подразумевам само религиозно, односно хришћанско, схватање већ духовност у ширем културолошком смислу. Зато је ово значајна награда и награда великог престижа, нагласио је Вујчић. Да је признање за поезију која празнину простора и времена у свим димензијама испуњује речима и стварима сликама, сенкама из живота сећањима, осећањима, тишином и светлошћу, заслужено сматра протојереј ставрофор Љубинко Костић.

- Ваша је поезија и вапај за тишином. Тишину хватам као птицу на улици. Тишина те храни да би и сам постао тишина. Речи у вашој поезији имају јасни сјај. Речи су прозори, речи сјаје као срма и троше време. Дивите се Богу који је мудро поделио имена. Бог је брзо стварао свет и у сваку реч ставио је по неку ствар. Ваша поезија управо нам открива тајну преображења човека и твари а преображење препознаје вашу поезију. Ето нама дивног зрна бисера у песничку преображењску ризницу, поручио је Костић. Поезији добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

Реч добитника Жичке хрисовуље

СЛОВО О ПЕСМИ У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, а Бог бјеше ријеч. Она бјеше у почетку у Бога. Све је кроз њу постало и без ње ништа није постало што је постало. У њој бјеше живот, а живот бјеше видјело људима. И видјело се свијетли у тами, а тама га не обузе.

Свето Јеванђеље по Јовану

асни оци, браћо и сестре, уважени домаћини, драги пријатељи,

Указана ми је велика част да данас, на овом светом месту, примим признање које ће и моје име придодати низу песника који служе на част нашој поезији и култури. То је, за мене, и прилика да се, поново, јер о томе често размишљам, а ево сада и пред вама, наглас запитам - шта је, за мене, песма? Да пред вас изнесем неколико размишљања која су плод мога искуства или су ми, пак, блиска. Песма непрестано измиче својој дефиницији и свака, појединачно, може сведочити о свом настанку јер писање је скуп појединачних искустава. Свака

песма је плод свог правила можда створеног само за ту прилику. Како у том напрезању свих чула која нас воде у мноштво светова, у замагљене просторе, издвојити речи које ће творити песму? Како из те усталасалости речи и ватре језика, извући оно што називамо песмом? Путеви ка песми су различити и врло тајновити. Ја пишем споро и у маховима, увек оловком, а онда се дуго враћам свакој речи. Некад песма настане из само једне речи као и биљка из клице или из неке јаке слике коју сам спазио и која у мени одјекује, а онда је за њу битна свака реч, њен облик и звук, ритам стиха... А кад завршим песму осећам се заморено и празно, као да је песма буквално својим физичким

присуством боравила у мени. Настанак песме се завршава тек кад се утиша песников „унутрашњи глас“. Јејтс је песничку муку добро описао у песми „Адамово проклетство“ када каже да су за „један стих потребни сати“, а ипак „ако не изгледа као створен у једном тренутку, цео наш пипав посао је узалудан“. Пишући песму песник заправо открива себе у чудном саодносу виђеног и доживљеног. Стога је песма и нека врста аутоидентитета и самосведочења јер почива на властитим песниковим искуствима. Бити - значи осећати сопствено трајање, откривати себе у сопственом трајању у садашњем тренутку. Зато осећања треба процедити да би била добра за песму. За настанак пе-

МАГАЗИН 509 22.8.2021.

сме важна је баш та „равнотежа“ духовних стања и осећања. У сваку песму улажем цело своје биће, јер немогуће је написати песму а да се у њу не „уложиш сав“ како каже Настасијевић. То дубинско понирање у властите сфере даживљавања није питање само осећања већ и искушења које смо имали у поимању света. Речи су од нас искусније јер имају дуго памћење, оне све знају а од нас се само захтева умеће да их правилно распоређујемо и употребљавамо. Песник пишући песму је у стању помирености са свим изузев са речима које су у вечном кретању. Језик тече и треба га укротити, треба да се осети његова тврдоћа и титраји, његово пуно пулсирање. Свака добра песма мора да има мноштво слика, оркестрацију слика. Ја волим прецизне и јасне слике у којима има емотивности али и мисаоне густине. Роман Ингарден је на занимљивом поређењу сковао појам „опализација песме“ који је заживео у теорији књижевности. Песма је као драги камен опал у којој се преламају слике и значења као што се у њему преламају светлост и боје. Не потирући једна другу, боје се сваког трена појављују, преламају и губе баш као и слике и њихова значења у песми која творе њене танке слојеве. Преливање слика чини да у песми нема потпуне и коначне одређености, све се одвија у лелујању и бљескању значења, у њиховим дотицањима и преплитањима. Живимо у „брбљивом“ времену иако речи нису брбљиве већ их ми чинимо брбљиви, зато морамо заволети ћутање које ће нас очистити од свих испразности. И тишина и ћутање су облик присуства, речитији су од речи. Речи се тада, рекло би се, одмарају. Треба разликовати реалну тишину које је све мање, од њеног „двојника“ наше унутрашње тишине. У византијској и хришћанској култури срећемо појам „тихости“ (тиховања) у којој речи не замиру већ добијају нову снагу. Речи, ипак, траже да буду изговорене да би биле видљиве, да тако изнесу и наша осећања, да покажу наше унутрашње биће. Из ћутања као из своје

кошуљице оне ће да искоче, као да су први пут изговорене. Свако у себи носи своје ћутање. Ћутање је, врло често, благотворно, понекад је потиснуто, затрпано речима и треба га пронаћи у право време. Сви ми треба, пре свега, да научимо ћутати, само у ћутању се рађају истинске речи, каже један руски духовник. Ћутање представља и предах, одмор кад покушавамо да сагледамо властито животно искутво, кад трагамо за речима које ће то најбоље исказати, да би сведочили о нашем присуству. После ћутања речи би да буду најчистије јер навиру из дубине у којој се кристалишу. Ћутање дакле није пасивно људско понашање, напротив, у њему су речи и наша осећања врло активни. Оно је припрема за говор, за судар са нашом стварношћу. Оно је припрема и за писање. У песми проговара то ћутање које се скупљало у нама. Можда песму баш диктира наш унутрашњи глас који се пренуо из ћутања. Речи је потребно ковати тако да открију своје скривене облике, да што више кажу. Све се мења, али човеков унутрашњи свет није промењен кроз векове љубав, бол, смрт, срећа, осећања која нас чине живим бићем... иста су. Та, хајдегеровски речено „кућа бића“ иста је. Ширина човекових осећања није ништа шира али ту ширину још нико није измерио. Песма је непрестано мери и премерава међутим, ниједан је песник још није измерио. И неће. Моје песме су аисторичне у смислу јаснијег везања за конкретан простор или време. Оне се састоје од детаља и слика које сведоче о драматици мога али и било чијег другог бивствовања јер се не затварају и не исцрпљују у фактима сопствене реалности. Песма треба да има снагу сведочења јер у песми је запечаћено време њеног настанка. Стихови су за мене облик живота, жиивим са њима. Писати стихове за мене значи постојати. Ако је поезија жар људског (нашег) збивања и бивања, врхунац језика, у њој је и наш најважнији траг, најважније сведочење о нашем постојању и нашем бићу.

Свако од нас има своју властиту, малу историју коју носи као бреме. То је наше искуство. И сами смо постали време јер смо га апсорбовали. И не пролази време већ пролазимо ми. Наша срца су сатови који откуцавају то наше време. То је наше „мало време“ које обухвата нашу садашњост и прошлост и које граби будућност од „великог“, општег времена. Ми смо ту само у пролазу. Иначе у својим песмама покушавам да се вратим језичкој елементарности, „бистрини“ језика кроз коју се боље и даље види. Површина песме може бити бистра, али дубина јој мора бити препуна тајни. Није све у „видљивој стварности“. То је тек њена површина, а речи су као сонде које је премеравају. Свет јесте велик, али у нама он је „дубок као море“. Извор песме је увек нека тајна, нека унутрашња усталасаност и стихови су везивно ткиво за нешто јаче од нас самих. За мене су речи жива бића, неке ситне као бубице, неке плашиве - најежене, уплашене од истрошености, неки нови спојеви и додири уливају им нову снагу... Речи су и складишта. Реч одзвања у другој речи, речи се ланчано вежу и сашаптавају. Речи у себи, у својим слојевима који памте, носе унутрашње светове и далека времена. Кад им удахнем свој дах, кад их тако покренем, оне проговарају и о мом унутрашњем бићу. Пуно је мерача који мере наше животе, који желе да нас сврстају и укалупе, да уђу у све поре нашег бића. Мере нас а да за то и не знамо. Мере наша осећања, откуцаје срца, крв, плакање, мере и нашу душу коју „још нико није видео“. Празнина се населила у човеку модерног времена, то је простор без присности и смислености. Претварају нас у бројке, у статистику, у безличну масу... Данас је, можда, кључно питање - како сачувати себе и свој глас да се не утопимо у ту безличност? Мене од свега тога спасава песма. Хвала вам на овом признању и пажњи. У Жичи, на Преображење Господње, 2021.

22.8.2021.

МАГАЗИН 509

На отварању Жичког духовног сабора Преображење

НАША СУГРАЂАНКА - Виши кустоси Музеја рудничко-таковског краја Ана Ранковић и Александар Марушић, представили тужан историјски моменат Мајског преврата и друге аспекте живота краљице Драге Обреновић која је један део живота провела у Краљеву. - Задовољство краљевског живота окончано крвавим крајем који је означио крај династије Обреновића. - Краљица драга је била успешан преводилац и писац запажених књижевних дела, а самоуверено се кретала у домаћим и иностраним културним и политичким круговима. - Чаршија јој није могла опростити што је заузела место краљице поред низа београдских удавача које су могле дати престолонаследника

А КРАЉИЦА ДРАГА У

обичајено је да Жички духовни сабор Преображење у краљевачком Народном музеју буде отворен неком од значајнијих изложби креираних посебно за ту прилику, или поводом неког од значајнијих догађаја српске историје. Овога пута то је гостујућа изложба Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу који је посветио пажњу знаменитој суграђанки, унуци Николе Милићевића Луњевице краљици Драги, која је значајно утицала на промену српске историјске сцене. Аутори изложбе, виши кустоси Ана Ранковић и Александар Марушић, представили су

тужан историјски моменат Мајског преврата и друге аспекте живота Драге Обреновић која је један део живота провела и у Краљеву. Изложба сведочи о животу лепе и начитане Рудничанке која је, повинујући се очевој вољи, рано ступила у брак и постала удовица. После смрти родитеља преузела је бригу над млађим сестрама и браћом, а њен живот добија нове токове ступањем у службу краљице Наталије. Својеврсна компензација за превремене животне недаће била је наклоност, и љубав, младог српског краља а задовољство краљевског живота окончано је крвавим крајем који

је означио крај династије Обреновића. Више светла на живот краљице Драге бацио је др Љубодраг П. Ристић подсећањем да је једна од, не баш малобројних, личности српске историје чија је улога приказивана веома различито. То је последица политичких околности, озбиљности и објективности истраживачког приступа што није специфичност само овог поднебља, народа и домаће историографије. Зато се чарима историје као науке оцењује неопходност да се увек и испочетка могу сагледавати процеси и личности али под условом да се укаже нова архивска грађа или пронађу нови, објективни

22.8.2021.

МАГАЗИН 509

углови сагледавања проблема. Изложба је резултат вишегодишњих истраживања, прикупљања документације и предмета који сведоче да удовица Светозара Машина, дворска дама краљице Наталије, која је имала несрећан брак, сукобе са мужем и сином, љубавница па супруга младог краља Александра Обреновића, у конзервативној средини каква је била српска није могла да ужива опште симпатије. - Краљ Александар Обреновић није био само растрзан између оца и мајке већ и између српских политичара различитих оријентација и амбиција и између различитих иностраних утицаја. Син краља који се за абдикацију цењкао са сопственом државом, млад и подложан утицајима, краљ Александар је нашао уточиште у наручју нешто старије дворске даме која му није пружила само љубав већ и сигурност и политичке савете. Приликом указивања на њене амбиције и финансијске

апетите, те на привилегије које је обезбеђивала члановиам своје породице, често се заборављало да је она, за ондашње прилике, била веома образова-

на. Била је успешан преводилац и писац запажених књижевних дела. Самоуверено се кретала у домаћим и иностраним културним и политичким круговима. Колико је била оптуживана да је настојала да влада својим мужем и његовим владарским ингеренцијама, толико се борила да се, заједно са њим, одржи на површини мутних вода безбројних, често, неморално личних интереса и нечасних интрига. Почеци грађења култа њене личности назначени су у именовањима многих места по њеном имену и у њеном проглашавању за „краљицу Српкињу“. Међутим, рушење култа, ако је он уопште стигао да ухвати корене, почело је објављивањем вести о њеној неуспешној трудноћи. Чаршија јој није могла опростити што је заузела место краљице поред низа београдских удавача које су могле, тврдило се, дати и престолонаследника. Наде у неким иностраним владарским породицама да би се преко неке принцезе могао обзебедити

дуготрајнији утицај на српском двору и на српској политичкој сцени пропали су. Незадовољство војне камариле и новопечених српских капиталиста краљем Миланом преливало се и нарастало у Србији краља Александра. Само владар који је испуњавао њихове често нереалне и магловите националне идеје и трпао новце у њихове дубоке џепове могао је уживати њихове симпатије. Краљ Александар то није могао, а није се налазио у неразмрсивом клупку захтева и интереса. Краљица, старија од њега па и искуснија и спретнија у међународним односима, могла му је бити ослонац који поменутима није био по вољи, каже др Ристић. У таквим околностима није необично очекивање брзог краја српског краља, јер се и у београдској чаршији и дипломатским круговима све више говорило како је детронизирање отровом или бомбом готова ствар. О ситуацији на српском двору сведоче

извештаји из дипломатске преписке, а све што се дешавало на довољно поуздан начин сведочи како ни Драги ни Александру није било лако да живе у средини која их није ни волела ни поштовала. - Злочиначко и нечасно убиство је изазвало осуду и у домаћим и у иностраним круговима. Али, даље од неуспешне контразавере на челу са Миланом Новаковићем и професором Живојином Перићем у Србији се није отишло. Лондон је своје дипломатске односе са Београдом свео на посматрачки ниво, а Беч је, по ко зна који пут, испипавао терен за војну интервенцију. Следећих десетак година, успламтела политичка ситуација у Србији тињала је под спољнополитичким опасностима које су увек уједињавале нацију. Расправе о кривици завереника за убиство сузбијане су вештим политичким маневрима и жандармеријским акцијама. Дуго, за историографију чак веома дуго, одржавала се искри-

вљена и необјективна слика како о краљу Александру тако и о његовој супрузи Драги. Кривица није лежала само у неистраженој архивској грађи. Гледаоце ове изложбе треба свакако позвати на размишљања над старим и новим подацима, над текстовима нових углова посматрања. Краљица чије је име, углавном, памћемо уз негативну конотацију сада добија другачије карактеристике и оцене. Треба доста разумевања да се разгрну често ружне оцене и свестрано сагледају и разумеју како личне особине тако и околности друштва и времена у којима је она живела, поручио је др Ристић отварајући изложбу уз честитке ауторима и позив присутнима да уживају и препустите се размишљањима о судбинама значајних личности српске историје које су сломили таласи вечито мутних вода друштвених и политичких околности. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 509 22.8.2021.

In memoriam: Новица Неговановић (2)

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

ШЕСТ И ПО ДЕЦЕНИЈА ДРУЖЕЊА СА ХАРМОНИКОМ

- У време кад је бициклистички ас Радош Чубрић харао на тркама широм земље и Новица се, на предлог друга из детињства Раца Лукића, определио за бициклизам. - У полуфиналу такмичења за Прву хармонику Србије из конkуренције су елиминисани сви такмичари који би у финалу могли да угрoзе фаворизованог Бранимира Ђокића. - Пред такмичење 1966. године Новица је два месеца свакодневно активно вежбао по десет сати без скидања хармонике са леђа. – Пред 30 хиљaда посетилаца у конкуренцији 200 хармоникаша Новица Неговановић освојио прво место као солиста, и у дуету, што није успело више никоме током пола века такмичења у Сокобањи

Новица Неговановић

МАГАЗИН 509 22.8.2021.

вакодневно вежбање током читаве недеље, и наступи у дане викенда, неминовно су се одражавали на способност да се на одговарајући начин посвети обавезама у школи, али је жеља за усавршавањем била толико јака да су и професори Шумарске школе осетили предодређеност за музику и били довољно толерантни. То је утицало да Новица Неговановића са успехом заврши школу а да при том, за разлику од многих који су имали куд и камо мање обавеза, не понови ни један разред. Ма колико била јака жеља за формалним музичким образовањем није било могућности да се, у време кад у Краљеву није ни постојала, похађа музичка школа у Крагујевцу. То није омело Новицу да много касније, уз помоћ музичких педагога, научи све оно што му је потребно. Како је растао степен увежбаности расла је и жеља да у директном окршају са другима покаже колико је напредовао, а једино место за одмеравање снага била су бројна такмичења на којима су се окупљали млади хармоникаши из готово свих крајева земље, од Триглава до Ђевђелије. Иако је успех од једног до другог варирао увек је постојала тежња да оно што је спремио за такмичење одсвира што је могуће боље. У свежем сећању врхунског уметника су све оне ствари које је радио први пут у животу, међу њима и први концерт који је у Катрги организовао

надалеко чувени Обрен Пјевовић из Мрчајеваца са групом певача и инструменталиста „Распевана Шумадија“. Некако је, прича Новица, са хармоником успео да се угура у аутобус који је возио до Мрчајeваца одакле је пут настављен запрегом једног од музичара. На равном трапу један до другог стисли су се поред Новице нешто млађи Мирослав Илић, хармоникаш Цане Стојановић, затим Споменка Абрамовић, Лепа Илић и још по неко. Иако је наступао као члан оркестра онако мален користио је сваку прилику да између појединих тачака истрчи и одсвира по неколико тактова само да би добио аплауз. Кад су се након концерта распевани Шумадинци упутили према Мрчајевцима Новици није преостало ништа друго до да пут Адрана крене сам са тешком хармоником на леђима. Срећним моментом сматра понуду човека из оближњег Тавника да му помогне у ношењу, а и преноћиште да се током ноћи не би сам враћао у Адране. Свако од такмичења, ма ког ранга било, обележило би нешто чега се Новица дуго сећао. Једно о првих било је у Витковцу, а кад је као победник још једном требало да се појави пред публиком засвирао је толико агресивно да је откинуо каиш којим развлачи мех на хармоници. Више од маестралног наступа публика је са одушевљењем прихватила чињеницу да је тако мален дечачић откинуо каиш. Слично се десило нешто касније кад је са млађим братом Предрагом наступао на концерту у Коњуху. Темпераментан инструменталиста је до те мере агресивно свирао да се у једном тренутку мех његове хармонике раздвојио на месту лепљења, па је једна половина инструмента остала у левој а друга у десној руци. Није у том тренутку негативно могао да утиче ни грохотан смех свих присутних у сали, па је са посебном прибраношћу узео братовљеву хармонику и успешно привео крају извођење. Годинама у назад Ресторан „Париз“ је петком био место традиционалног окупљања музичара. Ту су се дружили, размењивали искуства, склапали по-

слове, а редован посетилац свих скупова био је и Новичин стриц Драган. Једног петка је, пре него што би пошао, Новици дао задатак да до повратка увежба ни мало лако коло од пет делова познато као „Петица“ Миодрага Тодоровића Крњевца. - Окваси марамицу и веже позади каишеве да не могу да одвежем, закључа ме у собу, па оде у Краљево а док се врати ја треба да научим коло да ме неки људи чују. Четири дела скинем лепо, а пето никако јер сам се мучио са басовима. Отворим прозор ниске приземне кућа, попнем се на столицу и хармоником одем код тате да ми покаже пети део. Он ми покаже, а ја се истим путем вратим и затворим прозор као да ништа није било. Сећам се да су дошли Раде Пројовић из Лађеваца, Бранко Јефтовић из Сирче и Цига Миловановић из Витановца пред којима сам сваког петка полагао аудицију и показивао шта сам научио од претходног – прича Новица. Као ни многим другим вршњацима ни Новици на том узрасту није увек успевало да одоли бројним изазовима, најчешће онима које је нудило бављење спортом. У време кад је највећи број младих трчао за лоптом индивидуалци су се опредељивали за друге спортове, а чињеница да је Радош Чубрић харао на тркама широм земље било је довољан повод да се и Новица, на предлог друга из детињства Раца Лукића, определи за бициклизам. Рацо је већ остваривао значајне резултате, учествовао на тркама са Чубрићем, и био троструки првак Србије у категорији контраша. Већ познати нагон и потреба за доказивањем да и у овој области може да буде бољи од осталих били су довољан разлог да, постављањем закривљеног управљача, за трке посебно прилагоди бицикл марке „рог“ који му је купио стриц. Прва трка обележена је победом у категорији контраша, а кроз циљ је прошао само који тренутак иза победника у категорији оних који су возили „специјалке“. Кружна трка возила се из центра града до Хајдук Вељкове улице према Ауто мото клубу, а затим поред Електрокомбината улази-

22.8.2021.

МАГАЗИН 509

ло у Улицу Олге Јовичић Рите. Тек на стотинак метара пред циљ успео је Новица да сустигне фаворизованог Чачанина и са пола точка предности пресече линију циља испред Биоскопа „Сутјеска“, данас Кафеа „Пасаж“. Ко зна којим би током текле каријере спортисте и музичара да се након пада на тренингу није повредио што је био довољан разлог да заувек остави бицикл. Да га одвоје од бицикла дуго су настојали родитељи и стриц којима су често помагале и бројне колеге музичари. Веома домишљат стриц би, у договору са другим музичарима, често започињао разговор о бициклизму, а ови саветовали да Новица избегава бицикл јер се то негативно одражава на прсте, па не може да свира добро. Пред такмичење за Прву хармонику Југославије 1966. године Новица Неговановић је већ имао 21 годину. Такмичење за Прву хармонику Србије две године раније није дало очекиване резултате, јер су већ у полуфиналном надметању из конуренције елиминисани сви такмичари који би у финалу могли да угрозе Бранимира Ђокића. Поред Новице елиминисани су врхунски хармоникаш Цига Миловановић, који је годину дана раније у Дуету са Зораном Пејковићем освојио прво место, затим Драгослав Живановић из Сиракова код Пожаревца и многи други. И следећу 1965. годину обележио је пех. Новица је са оцем до Сокобање путовао возом, а други колега такмичар својим „Фолксвагеном“ у коме су биле обе хармонике. Случај је хтео да до заказаног термина у суботу није стигао до места где је требало да се нађу. Услов да се појави у народној ношњи створио је посебан проблем, па је морао да је позајми од знатно ситнијег Владете Станојевића, а пред жири изађе са првом од хармоника које су поређане иза позорнице чекале да их власници подигну пред наступ. И у таквим условима успео је да покаже врхунско умеће и освоји треће место. Сазнање да је убедљиво најбољи те године био победник Драган Матић Жилић додатно је учврстило уверење да и треће место представља успех.

- Пред такмичење 1966. године два месеца сам свакодневно активно вежбао по десет сати без скидања хармонике са леђа. Преко хармонике сам ручавао, а кад пођем у комшилук неким послом не скидам хармонику и свирам. Фанатично сам вежбао, много добро се спремио и био сигуран да ћу да одсвирам без проблема. Нисам био сигуран да ћу да будем најбољи, јер је било 200 хармоникаша пред 30 хиљада људи на отвореном и по околним брдима. У жирију су били Миодраг Тодоровић Крњевац, Титов хармоникаш Тоша Елезовић и један професор из Ниша. Жилић је као прошлогодишњи победник имао право да свира дует, па смо наступили заједно, а ја и појединачно. Пошто смо као дует били бар 50 одсто бољи од свих других било је полемике око тога да ли и као солиста могу да добијем прву награду. Освојио сам оба прва места и то је највећи успех за пола века такмичења у Сокобањи. Пред сам наступ сам успео да заспим и одспавам мало, а брат Предраг каже да је био пред хотелом где су се хармоникаши окупили око Крњевца који је потврдио да неће бити никаквог намештања и да ће победити најбољи – сећа се Новица. Толико је био сигуран у себе да је био спреман на елиминацију у случају да му задрхти прст и промаши само један тон. Главни конкурент те године био је другопласирани Миле Ивановић који је изазивао одушевљење публике атрактивним извођењем бугарских кола. Трећи је био победник на такмичењу за Прву хармонику Србије Бранимир Ђокић, а четврти Слободан Аранђеловић отац познатијег Мирољуба Кемиша. Када је Новица као победник увече током доделе награда беспрекорно одсвирао тежи репертоар од такмичарског лакнуло је и Крњевцу који је коначно добио потврду да није погрешио кад је Неговановића прогласио за најбољег хармоникаша. Много година касније поверио се Новици и признао да је те године био у веома незавидној ситуацији. Као човек коме је након прележане туберкулозе одстрањено једно плућно крило

дуго је био везан за лекове који су стизали из Сједињених Америчких Држава, а доносио их је Кемишев ујак. Стицајем околности нашао се и у Соко Бањи на такмичењу очекујући да би уз малу помоћ председника жирија могао да победи његов сестрић. Одмах након што је Радио Београд објавио резултате такмичења, а да је Новица Неговановић апсолутни победник у две категорије, у Адранима је почело весеље. Кад је адрански виртуоз око 6 сати после подне са великим пехаром у рукама ступио у двориште родитељске куће оно је било пуно народа, а отац већ приставио казан у коме се кувала ракија. Сви су чекали да још једном чују Крњевчево и Хајдучко коло Микана Обрадовића са којима је, уз једну песму, на такмичењу надмашио све конкуренте. - Неколико година касније Миша Мијатовић је био на такмичењу коме су присуствовали неки опозиционари из Чикага, велики противници тадашње власти. Миша прича како је било кад сам ја победио па каже, Новица прође кроз Краљево, а гледају га као да је Тито прошао. Ови други нису могли да не прокоментаришу „са јаким си га човеком упоредио“ – прича са осмехом на лицу наш саговорник. Већ након матуре било је јасно да нема услова за даље школовање и да ће музика бити једино занимање. Само годину дана након победе у Сокобањи следи одлазак у војску и почетак дуге сарадње са Недељком Билкићем. Стицајем околности обојица су служила у истој војној области, а командант јединице чврсто решио да их споји било да Новица оде у Горњи Милановац, или да Билкић дође у Београд. Велика имена у свету народне музике у то време су били Радојка и Тине Живковић који су попустили пред притисцима Недељка Билкића да омогуће Новици наступ на једном од концерата у Дому ЈНА. Из сећања ни до данас нису избледеле речи Радојке Живковић која је након наступа закључила: „Криво седи, ал право беседи, овај мали много лепо свира“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 509 22.8.2021.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

Патролне шапе

Када њихов највећи ривал Хамдингер постане градоначелник оближњег Града пустоловина и почне да га пустоши, Рајдер и остале омиљене херојске куце крећу се највећом брзином како би се суочили са изазовом који је пред њима. Иако једна од куца мора да се помири са својом прошлошћу у Граду пустоловина, тим проналази помоћ новог савезника, паметне јазавичарке Либерти. Зајед-

но, наоружани новим узбудљивим уређајима и опремом, Патролне шапе се боре да спасу становнике Града пустоловина! Анимирана породична авантура у 2Д формату,синхронизован на српски језик, трае два минута мање од сат и по а Кал Бранкер је режираопрема сценарију који јенаписао са Бобом Барлином. Анимираним јунацима гласове су позајмили Марија Стокић, Милена Живановић, Бојан Хлишћ, Драган Вујић, Ања Орељ, Јована Цавнић, Марко Марковић, Милан Антонић, Милена Моравчевић, Бранислава Јевтић, Милан Тубић, Ивана Тењовић, Матеја Вукашновић, Никола Тодоровић, а филм се приказује до првог дана септембр ау пројекцијама које почињу у 18 сати.

Соба за бег 2: Без излаза Замршене загонетке и узбуђења у соби за бег поставио је редитељ Адам Робител. Нова прича прати шесторо незнанаца у ситуацији која измиче њиховој контроли па морају да се удруже како би открили трагове који ће их спасити или ће умрети. У

потпуно новим окружењима схватају да је свако од њих већ учествовао у тој смртоносној игри. Филм садржи елементе ранијих хорора као што су Коцка, Тестера или Колиба у Шуми што нису лоше референце са додатком научне фантастике у односу на дизајн и на свеприсутну контролу над протагонистима филма. Акциони хорор у 2Д формату траје два минута нмање од сат и по, Адам Робител га је режирао према сценарију Вила Хонлија и Марие Мелник а водеће улоге туначе Тејлор

Расел, Логан Милер, Томас Кокјурел, Индиа Муре, Холенд Роуден и Карлито Оливеро. Филм се приказује до среде 22. августа а пројекције почињу сат и по пре поноћи.

Стилвотер Филм прати причу радника на нафтној бушотини који путује у Марсеј да посети отуђену ћерку која је у затвору због убиства иако тврди да га није починила. Суочен са језичким баријерама, културолошким разликама и компликованим правним системом, Бил спроводи личну мисију да је ослободи. У том процесу спријатељује се са локалном женом и њеном малом ћерком и креће на лично путовање разоткривања и веcчег осеcћаја припадности свету. Драмски крими трилер у 2Д формату, који траје десетак минута краће од два и по сата, Том МекКарти је режирао прма сопственом сценарију а у главним улогама појављују се Мет Дејмон, Ебигејл Бреслин, Камил Котин, Дина Данаген и Роберт Пи-

терс. Филм се приказухје ди среде 25. августа, а пројекције почињу у 20 сати.

Велика бела ајкула Напета морска авантура се брзо претвара у праву ноћну мору далеко од обале. Забаван лет до удаљеног атола претвара се у ноћну мору за пет пут-

ника када им хидроавион буде уништен у чудној несрећи па се нађу заробљени на сплаву, сто миља од обале, а ајкуле вребају испод површине. Филм чије трајање за једанминут поремашује сат и по Мартин Вилсон је режирао према сопственом сценарију, а главне улоге тумаче Катрина Боуден, Арон Џекјубенко и Кими Цукакоши. Филм се приказује до 25. августа у пројекцијама које почињу у 22,30.

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

Филмови које смо гледали - 1964.

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

Полиција, неће Политичари ће

„Каква је власт неопходна нама? Спретна да се „носи“ са кризама!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

тући народ!? е га - дотући! „Успешним“ лобирањем по свету, српске вође граде, „ћеле куле“!

Избором сваке нове власти, Срби бирају и нове невоље!?

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

ГУРМАНСКА ЗАПЕЧЕНА ПАЛЕНТА Задњих пар година баш уживам у паленти. Некад је припремим као самостално јело, а некад као прилог уз главно, а код мене на сајту имате више рецепата за њу, ако вам затреба инспирација. Од када је Др Eткер у свој асортиман уврстио паленту, користим само њу и топло вам је препоручујем, јер за само два минута можете да је припремите и комбинујете уз сир, кајмак, јогурт, шта вам је воља.

Потребно: 175 г Др Еткер Палента 700 мл воде 1 кашичица соли мало бибера 1 кашичица сувог влашца 1/2 кашичице белог лука у гранулама 20 г путера 150 г сланине 1 чаша чери парадајза

60 – 70 г кајмака 1 лимун першун Сланину ситно исецкајте и пропржите. Извадите на убрус да се оцеди. У суд сипајте воду, бибер, суви влашац, бели лук у гранулама и путер. Када вода проври и путер се истопи, додајте со и промешајте, а онда постепено сипајте паленту непрестано мешајући, смањите температуру и мешајте још око 2 минута. Додајте пропржену сланину, још мало промешајте и сипајте у подмазан пекач величине 20 x 20 цм. Преко паленте распоредите кајмак, исечени чери парадајз и четвртине круга танко сеченог лимуна. Ставите у загрејану рерну да се запече на 200 °Ц око 20 минута. Поспите свежим першуном. Пријатно!

МАГАЗИН 509 22.8.2021.

Слога - Таково 0:1

Зацршено Првенство Балкана за млађе јуниоре

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

ОБОРЕН СВЕТ Т

Србију је на осамнаестом по реду надметању најбољих јуниора Балкана представљало четрнаест атлетичарки и петнаест атлетичара који су освојили укупно дванаест медаља, две златне, четири сребрне и шест бронзаних. - Адриана Вилагош из Сенте бацила копље десет сантиметара преко седамдесет метара чиме је надмашила себе и поставила нови светски рекорд у категорији млађих јуниорки. - Хитац другопласиране Лауре Жеравице из Хрватске двадесет метара краћи. - Ангелина Топић шампионка Балкана, Зорана Рокавец друга са истим резултатом

Фото: М. Радовановић

ТСКИ РЕКОРД

22.8.2021.

МАГАЗИН 509

епуну седмицу од државног првенства за јуниоре и јуниорке Краљево је угостило око четири стотине атлетичара ових старосних категорија, тренера и официјелних лица, из петнаест земаља чланица Балканске атлетске федерације, Аустрије, Азербејџана, Босна и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Грчке, Израела, Македоније, Молдавије, Црне Горе, Румуније, Словеније, Турске, Украјине и Србије. Првенство Балкана за млађе јуниоре представља једно од најмасовнијих атлетских такмичења и служи као својеврсна припрема за организацију Светског атлетског првенства у дворани, које ће бити одржано у марту следеће године. Колико су се такмичари припремили пред неколико значајних такмичења која се одражавају већ ове и следећих недеља најбоље потврђују остварени резултати међу којима је и један светски рекорд. Србију је на осамнаестом по реду надметања нај-

бољих јуниора Балкана представљало четрнаест атлетичарки и петнаест атлетичара који су освојили укупно дванаест медаља, две златне, четири сербрне и шест бронзаних. Према очекиваљу неприкосновена у бацању копља тежине пет стотина грама била је Адриана Вилагош из Сенте која је још једном потврдила изузетан таленат. О томе најбоље сведочи податак да је бацила копље десет сантиметара преко седамдесет метара чиме је надмашила себе и поставила нови светски рекорд у категорији млађих јуниорки. Колико је овај резултат значајан најбоље сведочи податак да је другопласирана такмичарка, Лаура Жеравица из Хрватске, бацила копље читавих двадесет метара мање. На залетишту скока увис појавило се десет такмичарки, а иако је првопласирана Ангелина Топић прескочила исту висину као Зорана Рокавец о победнику је одличио мањи број покушаја. Вицешампиони Балкана постали

су Теодора Боберић из београдског Атлетског клуба Топ Џамп у троскоку и члан Београдског атлетског клуба Филип Стојановски у изузетно занимљивој и неизвесној трци на сто десет метара са препонама. Трећи са истим резултатом био је Страхиња Радаковић из новосадске Војводине, па су о коначном пласману одлучивали стоти делови секунде. До вицешампионске титуле стигла је и мушка штафета у трци не четири пута по сто метара. Бронзане медаље освојили су Новосађанин Страхиња Радаковић у трци на сто метара са препонама и његов клупски друг Јован Странић у бацању кладива. Нови национални рекорд у бацању кугле тешке три килограма оборила је Анђела Обрађовић из чачанске Слободе, а до трећег места дошли су атлетичарка Београдског атлетског клуба Лара Полак у трци на четири стотине метара, Стефан Јованов члан Спартака из Олова у бацању кугле и Максим Пушкар из суботичког

Спартака у трци на три хиљаде метара. Наталија Драгојевић је заузела четврто место у троскоку, а Вања Дрча шесто у трци на сто метара са препонама, Јана Судимац у бацању диска, Маид Прељевић у скоку увис и Калина Благојевић у трци на сто метара. Позиција ниже припала је Вањи Милановић у трци на сто метара, Жарку Николићу у троскоку и Милићу Балши у трци на четири стотине метара. Теодора Бобетић је такмичење завршила на осмој позицији у дисциплини скок удаљ, Михајло Катанић у трци на четири стотине а Милица Томашевић на две хиљаде метара стипл. Девети међу вршњацима били су Милана Опачић у трци на сто метара са препонама, Александар Мићић на сто метара, Марко Марић у бацању копља и Андреј Јоксимовић у дисциплини две хиљаде метара стипл. Марко Брајовић је био девети у скоку удаљ, а Страхиња Радојевић дванаести у истој дисциплини.

Балкански шампиони су грчка атлетичарка Афродити Цацимаки у бацању кладива тешког три кила, Пламена Миткова из Бугарске у троскоку и скоку удаљ, Гркиња Марија Николета Антониади у трци на сто метара са препонама, словеначка спринтерка у трци на сто метара и Туркиња Озлем Тохумку у бацању кугле. У трци на четири стотине метара најбоља је била словеначка атлетичарка Каролина Збичајник, бацању диска Гркиња Кириаки Михелаки, а Туркиња Сиреја Јилдиз у трци на осам стотина метара. Златна медаља у трци на хиљаду и по метара припала је Украјинки Јулији Петрик, на два пута дужој стази Румунки Рут Кристини Василе а на две хиљаде Аурелији Стефанији Флореску. У трци штафета четири пута сто метара најбоља је била репрезентација Хрватске за коју су наступиле Николе Милић, Матеа Черина, Викторија Вујовић и Даниела Јелић. Шампион Балкана у трци на четири стотине метара је хрватски атлетичар

Марко Орешковић, на сто десет метара са препонама Румун Дариус Текиу, кладиво тешко пет кила најдаље је бацио словеначчки атлетичар Јакоб Урбанч, увис највише скочио Бугарин Лачезар Петков а у троскоку Лачезар Балчев. Сто метара је најбрже претрчао турски репрезентативац Тајгун Артан Озчан, а осам стотина метара румунски такмичар Аделин Даниел Поп. Шампион Балкана у бацању кугле је Ачи Пелер из Турске, у скоку удаљ бугарски такмилар Божидар Сарабојуков, а у трци на хиљаду и по метара Аустријанац Кевин Каменшак. Два пута дужу стазу најбрже је претрчао грчки атлетичар Емануил Георгиос Сгоурос, у трци на две хиљаде метара стипл најбржи био Аустријанац Самуел Лајтнер, копље најдаље бацио Турчин Мухамет Ханифи а у штафети четири пута сто метара најбља била екипа Турске у саставу Тајгун Артан Озчиан, Таха Озал, Орчун Уналан и Мухамет Фатих Гоч. Т. Радовановић

МАГАЗИН 509 22.8.2021.

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Зоран Милашиновић (1)

ПРЕМА ТРОНУ СКОКОМ ИЗ БУНАРА - Пред почетак првенства без фудбалера. - На првом тренингу између четрдесет и педесет играча и полуиграча, бивших фудбалера и оних који то тек желе да постану. - Искључење воде на стадиону довољан знак за сумњу да је град против опоравка Слоге. - На крају јесењег дела првенства тринаест бодова испред другопласиране екипе. - Први пораз у шестом колу наставка првенствене трке. - Тренери и играчи су одлазили и долазили, али се није мењала генерална стратегија за улазак у највиши ранг такмичења за први тим и млађе категорије. - За седам осам година потрошено око два милиона евра. - Најскупља сезона четири стотине хиљада. - Учешће локалне самоуправе петнаестак одсто. - Од седамнаест првотимаца петнаест из Краљева. – Међу једанаест најбољих осам млађих од двадесет година

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

вако ко би писао спортску историју Краљева направио би велики грешку уколико значајан простор у њој не би посветио Зорану Милашиновићу. Бројни су разлози који оправдавају овај став а најзначајнији да је, за неколико година које је посветио настојањима да са фудбалерима Слоге коначно оствари оно што нису успеле генерације пре њега, створио услове на које се чекало деценијама. Значај је већи ако се зна да је године пре тога посветио кошарци а у фудбал закорачио силом прилика, само зато што није могао да погази реч дату онима који су га на то наговарали. Сан свих младих кошаркаша одувек је био да заиграју у првом тиму Слоге, а како Милашиновић није успео да прескочи степеницу између јуниорског и првог тима прешао је у Машинац који је таворио у најнижем рангу такмичења. Требало је да прођу године да тим прескочи неколико степеница, а истек треће деценије живота био је добар знак за Милашиновића да окачи патике о клин и пред крај девете деценије прошлог века посвети се тренерском позиву. Колико је одлука била исправна најбоље потврђују резултати клуба који је успео да се домогне Прве српске лиге, и стао раме уз раме са већ доказаном крагујевачким Радничким, ваљевским Металцем, Железничарем из Чачка, Здрављем из Лесковца... О успеху екипе тоталних аматера, без икаквих примања и довољно тренинга, најбоље сведоче резултати какви нису могли да остану незапажени у кошаркашком круговима. Искорак у период живота кад је требало мислити на будућност био је довољан разлог да се посвети бизнису, тренерску функцију препусти професионалцима а у клубу остане као особа која доноси најважније одлуке и обезбеђује средства за успешну реализацију постављених задатака. Организационе способности нису могле да прођу незапажено у локалној средини па је Милашиновић, на наговор пријатеља, пристао да се придружи управи далеко познатијег клуба и помогне кошаркашима Слоге да се опораве и пласирају у Прву кошаркашку лигу. Након кратког периода уследио је повратак Машинцу, са жељом да настави

путем који је наговештавао нове успехе, а да очекивања нису била без основе сведочи податак да је екипа, уз помоћ сарадника, људи са факултета и пријатеља са којима је играо кошарку, до 2010. у три наврата стизала до суперлиге и играла у финалу куп такмичења. - Иако сам се томе противио, и нисам био одушевљен одлуком да уђем у Фудбалски клуб Слога, обећао сам неким људима и решио да то урадим. У лето 2006. сам почео као функционер, првенствено као финансијер и човек који је доносио важне одлуке. Осим ранга Српске лиге у Слоги није постојало ништа. Што се стадиона тиче катастрофа. Што се тиче првог тима, пионира, кадета, омладинаца, нула. Нисмо имали ниједног регистрованог фудбалера сем неких који су играли претходну сезону, имали исписнице у џепу и могли да бирају средину, али су изразили жељу да остану у Слоги. Кренули смо у тежак, мукотрпан и скуп посао, а како се ближило време почетка лиге није било много времена да се направи тим. Ипак смо успели да направимо солидан и мислили да ћемо одмах ући у Прву лигу Србије. Полако смо слагали коцкице око млађих категорија и то је био неки почетак, сећа се Милашиновић. Иако је неочекивано тешка ситуација у клубу деловала обесхрабрујуће трачак наде појавио се у тренутку кад се на првом тренингу појавило више од четрдесет заинтересованих да окуша срећу у новим условима. Већ на први поглед било је видљиво да међу њима има играча и полуиграча, бивших фудбалера и оних који то тек желе да постану. Након краћег тренинга који је, по изузетно топлом времену, одржао Ђорђе Коковић, уследио је шок изазван чињеницом да је искључењем воде фудбалерима ускраћена могућност да се окупају, чак и да се колико толико освеже. Разлог је био дуг из периода дужег од десет година а искључење воде довољан знак за сумњу да је град против опоравка Слоге. Као и у многим другим ситуацијама у помоћ је прискочио председник општине др Милош Бабић и омогућио прикључак на водоводну мрежу уз обавезу да се питање дуга решава у периоду који следи. Иако нема довољно података који објашњавају разлоге таквог понашања

први утисак сведочи о постојању великог броја противника оздрављења Слоге. Много година касније преовладава уверење да би, уз већу подршку локалне самоуправе, значајним искораком био остварен вишедеценијски сан, - Кад сам први пут ушао у свлачионице рекао сам, ово данас срушите. Одговорно тврдим, а то знају сви који су били са мном, да свлачионице и купатила нису била за људе већ за стоку. Не знам како ћемо сутра, на црево ћемо да се купамо, али ово срушите. Тако и урадимо и у том периоду смо на стадиону урадили много радова, направили смо нове свлачоинице, купатила, канцеларије, трибине. Такозвана трибина за седење је била веома ризична, јер је постојала могућност да падне. Зато смо поставили више од сто педесет армираних бетонских стубова и подупрли је да буде безбедна. На игралишту није постојао ниједан тоалет за публику па смо на сваком углу терена направили по један, препокрили ложу и посекли тополе због оправдане бојазни да се сваког момента сруше . Направили смо бунар за поливање терена, а из Турске увезли четири хиљаде столица које су тамо и данас. Драго ми је што је тако, али ми је жао што то неко ниподаштава, каже Милашиновић. Да у сфери фудбала по који пут важе правила која је неупућеном тешко разумети сведочи прва првенствена утакмица против чачанске Слободе. Сигурна победа најављена је неколико дана раније због обавезе гостију да врате три бода која им је Слога поклонила пред крај претходног првенства, како не би испали из лиге. - То што сте дали наплатите, мени не дугују ништа јер то не постоји, али не могу да им забраним да пусте да их победимо. У суботу ме зову јер су дошли људи из Чачка да потврде како ће прво полувреме играти да виде где су, а друго ћемо ми да победимо без проблема. Поновим да ми не дугују ништа, ми ћемо играти утакмицу нормално са жељом да победимо, а нико не може да верује шта причам. На утакмици лакрдија, они поведу са два нула, а ми ни из десет шанси не можемо да дамо гол. Онда ми поведемо, а кад један наш

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

играч погоди мрежу буде два разлике па играчи Слободе хоће да их бију јер су решили да изгубе са једним голом разлике. Стајао сам на трибинама, гледао и рекао да бих све са терена натоварио у аутобус па у затвор. Не могу да верујем шта се дешава, јер страхујем да ће неко посумњати како овако мислим да купујем бодове, каже Милашиновић. Иако је од почетка првенствене трке било јасно да је Слога фаворит вишег ранга се докопао Млади радник из Пожаревца, сумња се првенствено захваљујући судијама. Била је то потврда стрепњи из периода кад се Милашиновић још двоумио да ли да се упусти у фудбалску авантуру због наговештаја бољих познавалаца прилика у овој области да се поштеним радом, и без мутних радњи у какве су уплетене и судије, не може остварити успех ни у једном такмичењу. У другу такмичарску сезону ушло се

са подједнаким амбицијама и уверењем како се до циља може и без помоћи са стране. Основа за оптимизам огледа се у податку о стасавању млађих категорија играча и знатно квалитетнијем тиму од прошлогодишњег. Додатну снагу дао је искусни прволигашки играч Дејан Ранђеловић за кога се, након неколико утакмица за репрезнтацију, веровало како може сам да победи све. Уверење да је фудбал много комплеснија ствар него кошарка огледа се у потреби више од двадесет играча у првом тиму и млађим категоријама. Колико је Слога била респектабилан тим најбоље се огледало у податку да је јесењи део првенства окончала са тринаест бодова испред другопласиране екипе а први пораз доживела у шестом колу наставка првенствене трке. У сезони 2007/2008 нису више сметале ни судије што је била добра потврда уверења да се ка циљу може

и на други начин. Тренери и играчи су одлазили и долазили, али се није мењала генерална стратегија за улазак у највиши ранг такмичења првог тима и млађих категорија. - Могли смо да уђемо у суперлигу, али нисмо успели из неких, што објективних што необјективних, разлога. Два пута смо били надомак циља а нисмо ушли иако је приоритет био да имамо све три категорије у суперлиги Србије. Доста деце смо доводили са стране, из Рашке, Лешка, Лепосавића, Ужица и других градова. Имали смо тридесетак играча на стану и храни, све је много коштало па мислим да сам за тих седам осам година потрошио око два милиона евра. Био сам свестан како ће много да кошта, али сам очекивао и много бенефита, да ћемо продати неког играча и добијати новац од града. За време Мишка Бабића добијали смо солидна средства, не не-

што посебно, али се то касније смањивало. Најскупља сезона нас је коштала четири стотине хиљада евра, јер смо имали доста скупих играча са стране, друге између двеста и двеста педесет хиљада. Иако нисам сто посто сигуран нисам много погрешио кад кажем да је град учествовао у финансирању са око петнаест посто од те суме, каже Милашиновић. Колико је тадашњи тим напредовао могло је да се види на куп утакмици против Црвене звезде пред око шест хиљада гледалаца колико се окупило на Градском стадиону. Иако је београдски тим био фаворит седамнаест првотимаца Слоге, од којих петнаест из Краљева, није имало намеру да се преда без велике борбе. Да је тако сведочи податак како је Слога успевала да буде равноправни противник до пред крај утакмице, а поклекла у првом минуту надокадног времена. Велика жеља да се што пре

изједначи довела је до кикса и другог гола у мрежи домаћина, а елиминација из купа није могла да помути задовљство због добре игре најбољих једанаест међу којима је осам било млађе од двадесет година. Међу њима су били садашњи првотимац Црвене звезде Гобељић, који је тек напунио осамнаесту, годину дана старији Милетић који је касније играо у Партизану, па њихови вршњаци Василић и Ђорђевић. - Да нас је град подржао, и да сам наставио да сачувамо тај тим, ми би за годину две ушли у виши ранг и не би испали никад, а онда би могли да правимо оно што сам планирао. Продамо два три млађа играча, онда стижу нови па се направи круг, а то је била наша жеља. Од 2010. нема више подршке града, долази светска економска криза а моја фирма полако долази у проблеме, и све полако почиње да пада. Остао сам у клу-

бу још две три године, али је све било другачије. Нестао је ентузијазам, нестало је средстава, а екипа се полако осипала. Дешавало се доста ружних ствари због којих сам изгубио мотив, вољу и жељу, све је јењавало, није више било полета, тако да сам у сезони 2013/14, после осам година, напустио клуб. Остаје нам да се сећамо лепих ствари, а ружне да заборавимо. Разноразна села имају прволигаше, а Краљево није никад и питање је када ће имати и то је једини жал. Слога последњих тридесет година никад није била близу таквој организацији. Све што је требало урадили смо, а оно што сам урадио у Машинцу пренели смо на фудбалски клуб тако да имамо добар имиџ и базу да неко настави са много више лествице него ја који сам пошао из бунара, каже Милашиновић. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 22. И 28. АВГУСТА

МАГАЗИН 509

22.8.2021.

22. август

1138 — Енглези су поразили шкотског краља Давида I у бици застава у Јоркширу. 1485 — Енглески краљ Ричард III је погинуо у бици код Босворта, чиме је окончан Рат ружа и на престо дошао Хенри VII из нове династије Тјудор. 1567 — Шпански војвода од Албе Фернандо Алварес де Толедо почео, као војни намесник Низоземске, владавину познату као „Албин терор“, чиме је распламсао ослободилачки рат, окончан ослобађањем од Шпаније и оснивањем Низоземске републике. 1642 — У Енглеској почео грађански рат присталица круне и Парламента после изјаве краља Чарлса I Стјуарта да су чланови Парламента издајници. 1777 — Бенедикт Арнолд је искористио варку да убеди Британце да пристиже много веће америчка војска, што их је приморало да напусте опсаду Форт Стенвикса. 1791 — Избила је побуна робова у француској колонији Сан Доминго, чиме је почела Хаићанска револуција. 1859 — Због ратних неуспеха, финансијског слома и полицијског насиља у свим крајевима Аустријског царства цар Франц Јозеф сменио министра унутрашњих послова Александра Баха, познатог по спровођењу апсолутистичке и централистичке политике, „Баховог апсолутизма“. 1864 — Представници 22 државе потписали су у Прву женевску конвенцију. 1910 — Јапан је потписивањем Јапанско-корејског споразума из 1910. анектирао Кореју после пет година протектората над том земљом. 1914 — Аустроугарска је у Првом светском рату објавила рат Белгији. 1941 — Немачке трупе у Другом свет-

ском рату почеле опсаду Лењинграда. Битка за град окончана у фебруару 1944. победом Црвене армије. Током опсаде погинуло или умрло од глади 620.000 становника Лењинграда. 1941 — Из затвора у Сремској Митровици побегла су 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ. 1942 — Бразил је објавио рат силама Осовине. 1964 — Црнци су добили право гласа у Јужноафричкој Републици. 1971 — Председника Боливије, генерала Хуана Хосеа Тореса Гонзалеза, у војном удару оборио пуковник Уго Бансер Суарес. 1991 — Председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов укинуо ванредно стање и сменио чланове пучистичког комитета. Министар унутрашњих послова Борис Пуго извршио самоубиство. Председник Русије Борис Јељцин добио допунска пуномоћја од Врховног Совјета Руске Федерације. Пошто је 25. јуна Хрватска прогласила независност од југословенске федерације, председник Хрватске Фрањо Туђман упутио писмени захтев Председништву СФРЈ да се ЈНА повуче у касарне најкасније до 31. августа. 1995 — Парламент Етиопије изабрао Негаса Гидаду за шефа државе под новим именом Савезна Демократска Република Етиопија. 1996 — Конференција 61 државе у Женеви о разоружању окончана неуспешно пошто је Индија блокирала споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба.

23. август 1268 — Војска Карла Анжујског је поразила гибелинске присталице цара Конрадина код Таљакоца, што је означило пад династије Хоенштауфен са трона

Светог римског царства и Сицилије. 1514 — Турски султан Селим I победио је у бици код Чалдирана персијског шаха Исмаила, потом је освојио Сирију (1516). 1775 — Краљ Енглеске Џорџ III прогласио је америчке колонисте, који су у априлу почели борбе за независност америчких држава, побуњеницима и унајмио 20.000 немачких плаћеника да се обрачунају с њима. Амерички рат за независност завршен је победом колонија 1783. 1839 — На почетку Опијумског рата са Кином, Велика Британија је заузела Хонгконг. 1914 — Јапан је објавио рат Немачкој у Првом светском рату. 1939 — Министри иностраних послова Немачке и СССР Јоахим фон Рибен-

троп и Вјачеслав Михајлович Молотов потписали су у Москви споразум о ненападању, којим је Хитлеру отворен пут да нападне Пољску. 1942 — Почела је битка за Стаљинград, највећа битка у Другом светском рату. Завршена је 2. фебруара 1943. катастрофалним поразом Немаца и њихових савезника, који је означио прекретницу Другог светског рата на европском ратишту. 1944 — Савезничке трупе су у Другом светском рату ослободиле француски град Марсељ. Краљ Михај је распустио проосовинску владу генерала Јона Антонескуа и ставио Румунију на страну Савезника до краја Другог светског рата. 1945 — Привремена Народна скупштина Демократске Федеративне Југославије донела је Закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је одузет вишак земље и пољопривредне имовине земљопоседницима, црквама и манастирима и тзв. неземљорадницима. 1958 — ТВБ започиње емитовање свог првог програма — Дневника у 20 сати.

1962 — Амерички телекомуникациони сателит „Телстар” емитовао је први телевизијски пренос између САД и Европе. 1973 — Пљачкаш банке у Стокхолму узео је четворо људи за таоце. Током шест драматичних дана између пљачкаша и заробљеника развило се пријатељство које је касније описано и анализирано као „Стокхолмски синдром”. 1979 — Првак Бољшој балета Александар Годунов затражио је и добио политички азил у САД. 1990 — Совјетска република Јерменија објавила је независност, а Естонија је почела преговоре о одвајању од тадашњег Совјетског Савеза. 1992 — Око 200 младих неонациста је у присуству стотина одушевљених присталица напало хостел за избеглице у немачком граду Росток и сукобило се са полицијом. 1996 — Министри иностраних послова СР Југославије и Хрватске Милан Милутиновић и Мате Гранић потписали су у Београду, у Палати федерације, споразум о нормализацији односа. Споразуму је претходио сусрет председника Србије и Хрватске Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, 7. августа у Атини. У Београду је отворена канцеларија за везу хашког Међународног суда за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије. Канцеларија је отворена на основу споразума који су власти СРЈ и представници УН, после вишемесечних преговора, потписале у Њујорку. 1999 — Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио је, боравећи у свемирској станици „Мир” 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру. 2000 — Авион Ербас А320 компаније „Галф ер” са 135 путника и осам чланова посаде срушио се у воде Залива, на пет километара северно од обале Бахреина. Узрок пада био је пожар у једном од мотора. У удесу није било преживелих. 2001 — Јапански суд донео је одлуку да централна влада мора да плати одштету од 375.000 долара петнаесторици Корејанаца који су одмах по завршетку Другог светског рата преживели експлозију на јапанском броду.

24. август 49. п. н. е. — Оптиматске снаге предвођене Публијем Ацијем Варом и нумидијским краљем Јубом су нанеле тежак пораз легијама одане Јулију Цезару предвођене Гајом Скрибонијем Курионом у бици на Баграду. 79 — У ерупцији вулкана Везув нестали су римски градови Помпеја, Херкуланеум и Стабија, а хиљаде људи је погинуло. 410 — Визиготски краљ Аларих I ушао је у Рим и након три дана пљачке наставио ка јужној Италији са намером да пређе у Африку, али је на том путу умро. 1572 — У ноћи празника Светог Вартоломеја у Паризу је отпочео масакр хугенота (француски протестанти), у којем је до септембра побијено око 70.000 људи широм Француске. 1814 — Британци су у другом англоамеричком рату заузели Вашингтон, спалили и разорили град. 1821 — Потписан је Кордопски споразум, чиме је ратификован план из Игуале и окончан Мексички рат за независност. 1893 — Пожар у јужном делу Чикага оставио је без домова 5.000 људи. 1914 — Завршена је Церска битка у којој је српска војска под командом Степе Степановића потукла аустроугарску и однела прву савезничку победу у Првом светском рату. 1922 — Арапске земље су на састанку у Наблусу одбациле одлуку Лиге народа да Великој Британији повери мандат за Палестину. 1954 — Председник САД Двајт Ајзенхауер потписао је акт о стављању ван закона америчке Комунистичке партије. 1968 — Француска је извела прву пробу хидрогенске бомбе у јужном Пацифику и постала пета нуклеарна сила у свету. 1975 — Смртна пресуда шефу грчке војне хунте Јоргосу Пападопулосу и још двојици вођа војног удара 1967. замењена је доживотном робијом. 1976 — Двојица совјетских космонаута су се спустила на Земљу после 48 дана проведених у њеној орбити, током којих су у специјалној космичкој лабора-

22.8.2021.

торији извели низ опита. 1989 — Премијер Пољске постао је Тадеуш Мазовјецки, први некомунистички премијер у земљама совјетског блока од 1940. 1991 — Председник СССР Михаил Сергејевич Горбачов дао је оставку на место шефа Комунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије основане пре 93 године, која је у том тренутку имала 16 милиона чланова. 1991 — Парламент Украјине прогласио је независност од СССР. 1994 — Израел и Палестинска ослободилачка организација су постигли споразум да Палестинци на окупираној Западној обали добију аутономију у областима образовања, здравства, пореске политике, социјалне заштите и туризма. 1998 — Хиљаде анголских војника ушло је у Конго да помогне трупама председника Лорана Кабиле у борби против побуњеника предвођених припадницима племена Тутси. 2006 — Међународна астрономска унија је редефинисала појам планета и рекласификовала Плутон као патуљсту планету пошто он није „очистио простор” око своје орбите. 2016 — Турска започела војну интервенцију у Сирији.

МАГАЗИН 509

25. август

325 — У Никеји је завршен Први васељенски црквени сабор, који је сазвао римски цар Константин Велики. Никејски сабор осудио је различите јереси, посебно александријског свештеника Арија, успоставио доктрину о „светом тројству“ и реформисао Јулијански календар. 766 — Цар Константин V Копроним понизио је деветнаест високих званичника, након откривања завере против њега. Он кажњава вође, Константина Подопагоуроса и његовог брата Стратегиоса. 1248 — Холандски град Омен добија градска права и права на утврђења од Ота III, надбискупа у Утрехту. 1258 — Регент Ђорђије Моузалон и његова браћа убијени су током пуча под

вођством аристократске фракције, отварајући пут свом лидеру, Михајлу VIII Палеологу, да у крајњој линији узурпира престол Никејског царства. 1270 — Краљ Француске Луј IX Свети умро је у Тунису док је трајао Осми крсташки рат. 1537 — Формирана је Почасна артиљеријска компанија, најстарији преостали пук у британској војсци, а други по старини. 1543 — Антонио Мота и неколико пратилаца постају први Европљани који посећују Јапан. 1580 — Рат сукцесије у Португалу: шпанска победа у Бици код Алкантара доводи до Иберијске уније. 1580 — Галилео Галилеј демонстрира свој први телескоп за венецијанске законодавце. 1530 — Португалске снаге поразила је Краљевина Канди у Бици код Ранденивела на Шри Ланки. 1758 — Седмогодишњи рат: Фридрих Велики поразио је руску војску у Бици код Цорндорфа. 1814 — Рат из 1812.: Други дан Пожар у Вашингтону, британске трупе отварају ватру на Конгресну библиотеку, Трезор Сједињених Држава, Министарство рата Сједињених држава и друге јавне зграде. 1823 — Амерички крзнар (трапер) Хуг Глас је открио гризли медведа док је био на експедицији у Јужној Дакоти. 1825 — Уругвај је прогласио независност од Бразила. 1825 — Почиње Белгијска револуција. 1839 — У Ужицу је основана гимназија. 1842 — У Крагујевцу су уставобранитељи предвођени Томом Вучићем Перишићем подигли буну сељака незадовољних повећањем пореза и оборили са власти кнеза Михаила Обреновића. 1875 — Капетан Метју Веб је постао први човек који је препливао канал Ламанш, пливајући из Довера, из Енглеске, у Калис, у Француској, за 21 сат и 45 минута. 1883 — Француска и Вијет Нам потписују Уговор о Хуангу, признајући француски протекторат над Анамом и

Тонкином. 1894 — Китасато Шибасабуро открива инфективни агенс бубонске куге и објављује своје налазе у The Lancet. 1898 — Седам стотина грчких цивила, 17 британских стражара и британског конзула убила је турска мафија на Криту у Ираклиону, Грчка. 1814 — Први светски рат: Јапан је прогласио рат против Аустро-Угарске. 1814 — Први светског рат: Библиотеку Католичког универзитета у Лувену намерно уништава немачка војска. Хиљада незаменљивих књига у готици и ренесансних рукописа су изгубљене. 1816 — Створена је Служба Националних паркова Сједињених Држава. 1920 — Пољско-совјетски рат: Пољске снаге под командом Јозефа Пилсудског су успешно приморали Русе да се повуку од Варшаве у бици за Варшаву, одлучој бици Пољско-совјетског рата. 1921 — САД су потписале с пораженом Немачком мировни уговор, чиме је формално окончано ратно стање двеју држава у Првом светском рата. 1933 — Земљотрес у Диеки у области Мао, Сичуан, Кина, погинуло 9.000 људи. 1939 — Уједињено Краљевство и

Пољска формирају војни савез у којем Велика Британија обећава да ће бранити Пољску у случају инвазије од стране стране власти. 1940 — Британско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату бацило прве бомбе на Берлин. До завршетка рата 1945. на Берлин је пало око 80.000 тона савезничких бомби. 1942 — Други светски рат: други дан битке код источних Соломона; конвој јапанског поморског саобраћаја који се креће према Гуадалканалу повлачи се под савезничким ваздушним нападом. 1944 — Снаге Слободне Француске и Покрета отпора су ослободиле Париз у Другом светском рату. 1945 — Десет дана након завршетка Другог светског рата са Јапаном најављујући своју предају, наоружане присталице Кинеске комунистичке партије убили су америчког обавештајног официра Џона Бирха, који је по неким америчким правницима сматран за прву жртву хладног рата. 1948 — Одбор Представничког дома за антиамеричке активности одржао прво слање телевизијског извештаја: “Дан конфронтације” између Витакер Чемберса и Алгера Хиса.

1950 — Председник САД Хари Труман је нареди америчкој војсци да преузме контролу над националном железницом како би се спречио штрајк. 1961 — Председник Бразила Жанио Квардос је после само седам месеци на том положају неочекивано поднео оставку, наводећи као разлог неидентификоване „окултне снаге“. 1964 — Кенет Каунда је постао први председник Замбије. 1965 — Снежна лавина која се сручила с глечера у швајцарским Алпима затрпала је 108 људи. 1967 — Џорџа Линколна Роквела, оснивача америчке нацистичке партије, убио је бивши припадник његове групе. 1972 — Кина је први пут употребила вето у Савету безбедности УН и успротивила се пријему Бангладеша у светску организацију. 1980 — Зимбабве се придружи Уједињеним нацијама. 1981 — Амерички васионски брод без људске посаде „Војаџер 2“ имао је свој најближи прилаз Сатурну. 1989 — После 12 година и шест милијарди пређених километара, „Војаџер 2“ доспео је до планете Нептун, предпоследњој планети у Соларном систему у то доба, и њеном сателиту Тритон и послао на Земљу снимке тих небеских тела. 1991 — Белорусија је добила независност од Совјетског Савеза. 1991 — Почела је Битка за Вуковар. 1991 — Линус Торвалдс је објавио прву верзију оног што ће постати Линукс. 1992 — Почиње “Операција Смолућа” од стране Војске Републике Српске 1997 — Егон Кренз, бивши вођа источне Њемачке, осуђен је због политике убистава на Берлинском зиду. 1999 — На основу тајне оптужнице Хашког трибунала за злочине против човечности, у Бечу је ухапшен начелник Генералштаба Војске Републике Српске генерал-пуковник Момир Талић. Ухапшен је у сали у којој је у току био семинар о војној доктрини. 2001 — Мете-Марит Тјесем Хојби, самохрана мајка и бивша келнерица, удала се у Ослу за норвешког престолонаследника, принца Хакона. 2001 — Америчка певачица Алиах и

неколико чланова њене издавачке куће су погинули у авиону који је пао непосредно након полетања са аеродрома Марш Харбоур, Бахами. 2006 — Бивши премијер Украјине Павло Лазаренко осуђен је на девет година затвора због прања новца, преваре и изнуде. 2012 — „Војаџер 1“, свемирски брод, ушао је у међузвездани простор и постао први предмет произведен од стране човека који је то учинио. 2017 — Ураган Харви настао у Тексасу представљао је моћан ураган 4. категорије, најјачи ураган у Сједињеним Америчким Државама почев од 2004. године. У наредних неколико дана олуја је изазивала катастрофалне поплаве у великом делу источног Тексаса, убивши 106 људи и изазивајући 125 милијарди долара штете.

26. август 55. п. н. е. — Јулије Цезар напада Британију. 1071 — У бици код Манцикерта Турци Селџуци су поразили Византију. Сматра се пресудним догађајем одговорним за каснију пропаст Византије. 1278 — Ладислав IV Куманац и Рудолф I Хабзбуршки поразили су Отокара II у бици на Моравском пољу. 1346 — У бици код Кресија у Стогодишњем рату енглеска војска под Едвардом III поразила је знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Филипа VI. 1541 — Турски султан Сулејман II освојио је Будим и анектирао Мађарску која је потом до 1686. била турска провинција Будимски пашалук. 1789 — Национална уставотворна скупштина је усвојила Декларацију о правима човека и грађанина. 1883 — Почела је ерупција вулкана Кракатау на истоименом индонежанском острву између Јаве и Суматре, у којој је током два дана две трећине острва одлетело у ваздух, а у огромним таласима на западној Јави погинуло 36.000 људи. 1896 — Јерменски револуционари напали су Османску банку у Цариграду, што је довело до тродневних сукоба са

22.8.2021.

МАГАЗИН 509

властима у којима је погинуло 6.000 Јермена. У сузбијању јерменских тежњи за ослобођење током 1895-96. турске власти убиле су око 100.000 Јермена. 1914 — Почела је битка код Таненберга у Првом светском рату, у којој су Немци током четири дана готово уништили Другу руску армију. Погинуло је више од 30.000 руских војника. 1920 — Ратификован је 19. амандман Устава САД којим су жене добиле право гласа. 1939 — Југословенски премијер Драгиша Цветковић и вођа Хрватске сељачке странке Влатко Мачек потписали су споразум којим је установљена Бановина Хрватска, а лидер ХСС постао је потпредседник југословенске владе. 1944 — Бугарска, која је у Другом светском рату била на страни Сила осовине, саопштила је да иступа из рата и затражила примирје од Савезника. 1945 — У Београду је одржано треће заседање Антифашистичког већа националног ослобођења (АВНОЈ) на којем је Већу промењен назив у Привремена народна скупштина. Донета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су после Првог светског рата прикључени Италији. 1972 — Отворене су 20. олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника терористичке палестинске организације „Црни септембар“ на Олимпијско село и убиству 11 израелских спортиста. 1986 — Отровни гас убија 1700 људи у Камеруну. 1990 — У експлозији у јами „Добрњајуг“ рудника Крека у Тузли, која је изазвала дотада највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара. 1991 — Почеле су борбе у Вуковару између хрватских снага и Југословенске народне армије. Након тромесечних борби, јединице ЈНА ушле су 18. новембра у потпуно разрушени град. 1993 — Председник Русије Борис Јељцин осудио је инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968. и потписао је споразум о пријатељству са Чешком. 1996 — Јужнокорејски суд осудио је бившег председника Јужне Кореје Чун

Ду Хвана на смрт под оптужбом да је 1979. извео војни удар којим је приграбио власт, а његовог наследника Ро Те Вуа на 22,5 године затвора због подршке пучистима. 1997 — Фредерик Вилем де Клерк, последњи белац председник Јужне Африке, дао је оставку на функцију шефа опозиционе Националне партије и повукао се из политичког живота. 1999 — Русија је бомбардовања чеченских положаја, као одговор на инвазију Дагестана деветнаест дана раније, започела Други чеченски рат. 1999 — Више од 60.000 Бразилаца, окупљених на антивладином митингу испред зграде Конгреса, затражило је оставку председника Фернанда Хенрика Кардоза и крај његовог суровог режима. 2000 — Нови парламент Сомалије у егзилу је, након деветогодишње анархије у тој земљи, изабрао политичког ветерана Абдикасима Салада Хасана за председника. 2001 — Првог дана акције прикупљања наоружања од албанских побуњеника у Македонији, која је по одобрењу НАТО трајала око месец дана под називом „Суштинска жетва“, етнички Албанци су предали доста машинки, ручних минобацача и друго тешко наоружање.

27. август 55. п. н. е. — Римски конзул Гај Јулије Цезар се искрцао се на тло Британије са 10.000 војника VII и X римске легије. 1189 — Започела је Опсада Акре. 1388 — У бици код Билеће босанска војска под командом Влатка Вуковића је поразила османлијску војску. 1689 —Руско царство и Кина династије Ћинг су потписали Нерчински споразум о разграничењу. 1776 — Британске снаге предвођене генералом Вилијамом Хауом су поразили америчку Континенталну војску под командом Џорџа Вашингтона у бици за Лонг Ајланд, највећој бици Америчког рата за независност. 1793 — Град Тулон се побунио против Француске републике и допустио британској и шпанској флоти да заузму његову луку, што је довело до француске опсаде Тулона.

1813 — У бици код Дрездена Наполеон Бонапарта је са 130.000 војника поразио удружене аустријске, руске и пруске снаге од 200.000 људи. 1832 — Црни Јастреб, вођа индијанског племена Саука, се предао америчким властима, чиме је окончан Рат Црног Јастреба. 1896 — Почео и завршио се најкраћи рат у историји ратовања - Англо-занзибарски рат. 1907 — Краљ Србије Петар I Карађорђевић положио је камен темељац за зграду парламента у Београду по пројекту архитекте Јована Илкића. Градња је трајала готово 30 година, а прво заседање скупштине Југославије у њој одржано је 20. октобра 1936. 1916 — Италија је у Првом светском рату објавила рат Немачкој а Румунија Аустроугарској. 1921 — Велика Британија је поставила Фејсала, сина Шерифа Хусеина, вође арапских побуњеника против Турака, за краља Ирака. 1928 — У Паризу је потписан БрајанКелогов пакт којим су се земље потписнице одрекле рата као средства националне политике и решавања међудржавних сукоба и обавезале да ће

спорна питања решавати мирним путем. Међу 63 државе потписнице била је и Краљевина Југославија. 1936 — Постигнут је споразум о окончању британске окупације Египта, изузев зоне Суецког канала у којој су остале трупе Уједињеног Краљевства. 1940 — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1700 Звездара. 1945 — Америчке трупе су на крају Другог светског рата почеле искрцавање на тло Јапана. 1946 — Француска и Лаос су закључили споразум којим је Лаос постао краљевина под француском доминацијом. 1990 — САД су протерале 36 од 55 службеника амбасаде Ирака у Вашингтону. 1992 — У Лондону је завршена дводневна Међународна конференција о бившој Југославији, на којој су представници Републике Српске прихватили да тешко наоружање ставе под контролу УН. 1995 — Израел и ПЛО су у Каиру потписали споразум о проширењу палестинске аутономије и на Западну обалу. Аутономија је дотад била предвиђене само за област Газе.

2000 — У Москви је у пожару изгорео телевизијски торањ Останкино, један од симбола града. Торањ, висок преко петсто метара, саграђен је 1967. према плановима архитекте Николаја Никитина. 2001 — У израелском ракетном нападу на Западну обалу убијен је лидер Народног фронта за ослобођење Палестине Абу Али Мустафа. 2003 — Марс се приближио Земљи најближе у последњих 60.000 година, прошавши на растојању од 55.758.005 km.

28. август 475 — Западноримски војсковођа Флавије Орест свргао и протерао цара Јулија Непота и поставио на престо свог десетогодишњег сина Ромула Августула. 1619 — Фердинанд II постао је римско-немачки цар. Његова владавина је обележена борбом против протестантизма, што је подстакло ширење Тридесетогодишњег рата. 1805 — На скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији. 1849 — Аустријске трупе под командом Јохана Јозефа Радецког савладале су отпор Данијела Манина и заузеле Венецију, која је у марту 1848. прогласила независност. Аустријска власт одржала се до 1866. када је подручје Венеције припојено Краљевини Италији. 1850 — У Вајмару је први пут изведена опера Рихарда Вагнера „Лоенгрин“. Оркестром је дириговао Франц Лист. 1903 — Оснивачка скупштина Кола српских сестара 1910 — На свечаној седници Народне скупштине у Цетињу кнежевина Црна Гора проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем. 1916 — Немачка је у Првом светском рату објавила рат Румунији, а Италија Немачкој. 1922 — Радио-станица WEAF у Њујорку емитовала је, први пут у свету, рекламни оглас који је трајао 10 минута. 1936 — Завршен шаховски турнир у Нотингему победом Михаила Ботвиника.

1944 — Последњи немачки војници у Марсељу у Француској предали су се у Другом светском рату Савезницима; ослобођен је Тулон. 1963 — Борац за људска права Мартин Лутер Кинг одржао је пред 200.000 учесника протестног „Марша слободе“ на Вашингтон говор под називом „Сањао сам сан“. 1973 — У земљотресу југозападно од Сиудад Мексика погинуло је више од 500, а рањено око 1000 људи. 1975 — Француска је послала војску и полицију на Корзику да угуше демонстрације на којима је тражена аутономија. Французи су купили Корзику од Дјенове 1768. и од тада је део француске државе изузев периода 1794 — 1796, када је острво било под британском окупацијом. Шездесетих година 20. века ојачао је покрет за аутономијом. 1985 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1990 — Ирак је прогласио окупирани Кувајт 19. провинцијом Ирака. 1994 — На референдуму у Републици Српској 94% Срба изјаснило се против прихватања мировног плана Контакт групе за Босну и Херцеговину. 1995 — Од експлозије гранате на сарајевској пијаци Маркале погинуло је 37, а рањено 85 људи. Представници УН у Сарајеву оптужили су Србе за масакр цивила, а два дана касније авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске. Ово намештено гранатирање било је повод за улазак НАТО пакта у рат против Републике Српске и наставак акције НАТО пакта и Хрватске против Републике Српске Крајине започете двадесетак дана раније. Тим акцијама потпуно је протерано српско становништво са територије Книнске Крајине, као и српско становништво из западних и југозападних делова Босне и Херцеговине. Република Српска је војнички поражена и била је принуђена да потпише мир у коме је изгубила више од трећине своје дотадашње територије. 2001 — Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да је из масовних гробница у Србији ископано више од 340 лешева за које се претпоставља да су жртве рата на Косову 1999. године.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs