Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 510 * 29. август 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 510

Хвала што читате

29.8.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

29.8.2021.

МАГАЗИН 510

У оквиру истоименог пројекта МагазИН открива

Град Краљево подржава Садржаји изне

реализацију пројекта „Непознато Краљево“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања ети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

29.8.2021.

МАГАЗИН 510

У овом броју: Крај неизвесности Векови пролазе, сећања остају Уштеда половине средстава Јефтинија електрична енергија? Једнака права за све Време за зелени тренутак Одлучни за поштоавње свих захтева Од првог дана регуларно Чувари реда у Краљеву

12 16 24 28 34 38 42 46 50

52 60 62 64 66 68 74 76 78

Фото: М. Радовановић

Шест деценија са хармоником На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Мало простора за оптимизам ГФК Слобода - Слога Кикер - Телеоптик Времеплов

МАГАЗИН 510 29.8.2021.

29.8.2021.

МАГАЗИН 510

Одахнули мештани прекоморавских села

КРАЈ НЕИЗВ - После више од годину дана паузе омогућен саобраћај преко моста између Грдице и Опланића. - Тежина возила ограничена на три тоне, висина на два и по метра а брзина десет километара на сат. - Постављена одговарајућа саобраћајна сигнализација. - Током наредне недеље и препреке које ограничавају висину возила. - Припадници саобраћајне полиције и Комуналне милиције ће контролисати поштовање прописа. - Стрепња мештана околних села због пољопривредних машина које премашују прописану висину. - Без одговора заштоограничења нису уведене пре оштећења моста и ко је за то одговоран. - И поред свих страхова видљиво задовољство највећег броја мештана

ВЕСНОСТИ О

д кад је пре годину дана мост преко Мораве између Грдице и Опланића затворен за саобраћај, након што је у време обилних поплава нанос велике количине различитог материјала трајно оштетио два носећа стуба, мештани села са леве стране реке принуђени су да до града у једном смеру путују десетак километара дуже. Велике проблеме имали су и власници пољопривредних имања на десној обали реке, посебно у време јесењих радова прошле и пролећних ове године, због чега су с времена на време уклањали препреке и на сопствени ризик прелазили преко моста. Иако су буџетом за ову годину планирана знатна средства за поправку

моста почетак радова је одлаган из непознатих разлога, а добар део саобраћаја преусмерен преко моста између Адрана и Опланића неколико километара узводно. Како ни један ни други нису пројектовани за саобраћај тешких камиона, који нико није ни покушао да контролише, све извеснијим се чинило очекивање да ће бити нарушена стабилност и обустављен саобраћај. Кад се и то догодило, а незадовољство мештана почело да добија на интензитету, отпочели су дуго очекивани радови на мосту који је затворен за саобраћај пре више од годину дана. Иако сви радови још нису окончани средином минуле недеље уклоњене су препреке, постављена саобраћајна сиг-

нализација и омогућен саобраћај преко моста. Очекује се да наредних дана буду постављене препреке које ће ограничити пролаз возила виших од два и по метра, а мештани страхују да на другу страну неће моћи да прођу пољопривредне машине намењене берби кукуруза. Саобраћајни знаци ограничавају прелаз возилима тежим од три тоне, а из локлане самоуправе стиже потврда да ће припадници саобраћајне полиције и Комуналне милиције контролисати поштовање прописа строжије него пре оштећења моста. После више од годину дана све је мање спремних да говоре о недаћама након прошлогодишњих обилних падавина које су одлучујуће утицале на на-

29.8.2021.

МАГАЗИН 510

гли пораст водостаја. И док су пластичне боце и кесе различитих боја уобичајена појава у оваквим приликама чини се да је мало ко од одговорних, сем знатижељних пролазника, обраћао пажњу на велику количину друге врсте наноса који се задржавао на мостовима. Колику опасност представљају најбоље су могли да се увере мештани Опланића и њихове комшије којима је мост између овог села и Грдице једина веза са градом и њивама на другој страни реке. Иако је нанос грања, и балвана поприличне дужине и пречника, недељама повећаван готово нико, кажу мештани, није реаговао како би отклонио претећу опасност. Још једном се потврдило да река агресивно реагује на немар, па је кашњење у решавању проблема још једном постало узрок незадовољства становника овог и околних села којима је пут до града продужен за десет и више километара. Прилика да се нанос одстрани пропу-

штена је у време повишеног водостаја кад је са моста нешто и могло да се учини уз помоћ грађевинских машина, па је погрешна процена, или нешто друго, утицала на закаснелу реакцију јер је, са падом водостаја, растао размак наноса од површине моста. Кад се у томе није успело нагло је спласнуо ентузијазам и реци препуштено решавање проблема, а како је реаговала на немарност најбоље потврђује податак да је трајно оштетила два носећа стуба на средини моста и угрозила његову стабилност због чега су надлежни органи најадекватнијим оценили затварање за саобраћај. Био је то почетак мука мештана Опланића и околних села, али и оних са друге стране реке који су деценијама уназад свакодневно прелазили преко моста. Најпоузданији сведоци свега што се дешавало на овој локацији су риболовци који немају превише лепих речи за однос локалне самоуправе према мосту који је био у употреби пуних

четрдесет година. Наиме, 20. септембра прошле године навршено је четири деценије од датума када је, после вишемесечних радова на изградњи, мост коначно пуштен у саобраћај. Колико је био значајан потврдило се врло брзо кад је, због проблема на другим саобраћајницама око Краљева, сав саобраћај усмераван према овој локацији. О жељи надлежних да након најновијих проблема омогући пролаз путничким аутомобилима сведочи податак да је само неколико дана по затварању ослобођена једна саобраћајна трака, а да буде поново затворена утицало неодговорно понашање возача тешког камиона и пролаз мање безбедном страном моста. Већ тада је отпочео тихи рат између оних који су затворили мост и појединаца који су повремено уклањали препреке најављујући истрајност у настојањима да допру до њива на другој страни реке. Кад црвена трака дуж целог моста није

била довољна опомена приступило се везивању бетонских препрека за металну конструкцију, а бољи познаваоци прилика у овом крају већ тада су веровали да неће дуго издржати. Онима којима је неопходан прелаз тракторима довољна претња нису били ни саобраћајни знаци којима се потврђује забрана пролаза. Са десне стране реке постављен је непосредно на прилазу мосту, а са леве неколико стотина метара даље на раскрсници од које се одваја пут према Грдици. Незадовољство је спласнуло пред крај године након информације да су буџетом за наредну планирана средства за санацију моста, додатно након потврде да је изабран извођач радова чији се почетак очекује чим се за то стекну услови. Било је то довољно да бар на кратко време утихне необјављени рат чему је погодовао завршетак јесењих радова у пољопривреди и нешто мања потреба за прелазак трактора преко моста.

И док су надлежни најављивали изградњу новог моста на који би, сем што захтева значајна средства, требало чекати годинама, помиње се исправљање порушених стубова као алтернативно решење за успостављање саобраћаја док проблем не буде трајно решен. У недостатку правих, информација кружиле су различите приче о даљој судбини моста преко Мораве, а расло незадовољство мештана околних села које се манифестовало повременом уклањањем бетонских препрека. Прелаз је све време био омогућен пешацима који су се полако привикавали на неопходоност да од моста према граду, и у супротном смеру, користе услуге такси превоза а потом наставе пешице. Они други су будно пратили стање водостаја у очекивању да на мосту виде прве грађевинске машине. Незадовољство мештана је појачано на истеку прве половине маја кад, ни након што је водостај достигао нај-

нижу тачку за последњих неколико месеци, и даље нема наговештаја о почетку радова. До које је границе нарасло могло је да се види ових дана кад је непознати починилац уклонио препреке са обе стране моста како би омогућио пролаз пољопривредних машина неопходних за почетак пролећних радова. Вест о томе брзо се проширила по селу, па су мештани пожурили да искористе тренутне повољности поучени искуством које потврђује да задовољство неће дуго трајати. Да су били у праву потврдило се после два дана кад се на грдичкој страни појавила нова препрека у виду велике количине камена која спречава приступ мосту. Ограничење кретања тешких возила покаћава уверење да су она главни кривци за штету на мосту, па након свега што се дешавало питају зашто то није учињено пре оштећења моста и ко је за то одговоран. Одговора још нема. Т. Радованови Фото: М. Радовановићћ

Двеста осам година од смрти Јована Курсуле

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

ВЕКОВИ ПРОЛАЗЕЕ

Е, СЕЋАЊЕ ОСТАЈЕ - Славу великог непобедивог мегданџије Јован Петровић Курсула је стекао 1810. године после победе над Црним Арапином пре Боја на Варварину. - Није волео да командује, али ни да му неко командује, па је ратовао сам за себе. - У борбу је као изузетно добар коњаник ишао најрадије само са сабљом, а није користио ни кубуру ни пушку. - Иако није имао диплому великог војводе Јована Курсулу је изузетно ценио и сам Карађорђе. - Шанац на Великој ливади изнад Карановца имао је триста војника који су чували границе од напада из Новопазарске нахије. - По један шанац у Брезни и на Столовима. - Покренута иницијатива да улица од Ибарске магистрале до цркве у Цветкама понесе име Јована Курсуле. - Мурал на задружном дому

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

руштво за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ једино је у Краљеву које обележава све значајне догађаје из ближе и даље историје овога краја. Прилика за то није пропуштана ни у време ограничења које је донела пандемија корона вируса, а чланови друштва су се јуче још једном окупили у порти цркве у Цветкама како би обележили двеста осму годишњицу смрти Јована Курсуле, најпознатијег српског мегданџије из периода ослободилачких ратова против Турака. Шеснаестог дана августа 1813. године по старом, или тринаест дана касније по новом, календару у Цветкама је од рана задобијених у Боју на Делиграду преминуо најпознатији мегданџија Првог српског устанка Јован Петровић, у народу познатији под именом Курсула. Обележавање још једне годишњице његове смрти у Цветкама, где је провео највећи део живота, повод је да пре парастоса на гроб прослављеног јунака у порти сеоске цркве, у присуству чланова Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије које носи његово име, мештана и поштоваоца дела најпознатијег српског мегданџије, буду положени букети свежег цвећа. Уместо културно-уметничког програма који је ранијих година уочи Велике Госпојине организован у сали цветачке цркве испред гоба Карађорђевог војводе прочитани су стихови песама које сведоче о јунаштву Јова Курсуле. Овај дан је и прилика да хроничар овог краја др Милан Матијевић још једном подсети на најзначајније детаље из његовог живота започетог четрдесет пет година раније у Доњој Горевници код Мрчајеваца. Већ двеста осам година чува се успомена на Курсулу чије име носи краљевачко друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, што је добар повод за потврду да име овог народног јунака које никад неће бити заборављено. На некрополи у порти цветачке цркве, потомству је остављено богато меморијално наслеђе које говори о светлим тренуцима српске историје, а свако име урезано

на споменицима око цркве говори о јунаштву, о подвигу, о жртви узиданој у темеље слободне Србије. Иако се поуздано зна да му се мајка звала Магдалена, а отац Велимир, неки историчари сматрају да је његово име било Петар, јер је Јован носио презиме Петровић. Славу великог и непобедивог мегданџије Курсула је стекао 1810. године после победе над црним Арапином коју је у песми „Бој на Варварину“ опевао професор београдске Велике школе Јован Драгашевић. Јован Курсула је одрастао у родном месту, а у Цветке се преселио касније са мајком која се преудала после смрти мужа. Већ на почетку Првог српског устанка придружио се коњичкој јединици војводе Лазара Мутапа, учествовао у ослобођењу Чачка исте и Карановца следеће године, а био је један од истакнутијих учесника Боја на Мишару у коме су се посебно истакли Мутап и Рака Левајац. Историјски извори потврђују да је Курсула био веома развијен, проћелав човек беле пути најчешће одевен у гуњ, беле вунене чарапе и сељачке опанке. Као изузетно добар коњаник у борбу је најрадије ишао само са сабљом, а није користио ни кубуру ни пушку. Кад су га на самрти упитали чега се ужелео признао је да није ничега, јер се најахао добрих коња, наносио лепог оружја и насекао многих непријатељских глава, а посебно се истакао

у биткама на Црном врху и касније Варварину. Поуздано се зна да је Курсула 1806. године са Карађорђевим барјактаром Танаском Рајићем дочекао злогласног турског дахију Гушанца, који је повео турску војску на Тополу, потукли су га и натерали у бегство са војском према Јагодини. У септембру 1810. на Варваринском пољу српска војска се, под вођством Карађорђа а потпомогнута руском војском, сукобила са турском коју је предводио Рушид паша. Курсула је на Варваринском пољу победио турског мегданџију, а победа на мегдану опевана је у песми „Бој на Варварину“. За Србију је посебно тешка била 1813. након што је годину дана раније њену заштитницу Русију напао Наполеон Бонапарта. Био је то разлог због кога су повучене трупе са Дунава, из Молдавије и Влашке, а кад је Србија остала без заштите то су искористили Турци и напали је са три стране, најжешће из Босне одакле су војском командовали Дерен делија и Сулејман Скопљак паша. Устаници су направили план одбране земље одбијајући предлог врховног вожда Карађорђа, који је знао да без помоћи Русије неће моћи да пружи већи отпор, да се српске јединице повуку са граница док Русија заврши рат са Наполеоном, напусте утврђења и из планине пруже герилски отпор. Већина војвода у војном савету сагласила се

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

са предлогом погрешне тактике војводе Младена Миловановића да се бране у утврђењима као што су Делиград, Неготин и Шабац што је имало негативне последице, јер устаници нису могли фронтално да се супроставе знатно бројнијој турској војсци. Након 1809. године и пораза српске војске на Каменици код Ниша, где је погинуо војвода Стеван Синђелић, већ наредне су уследиле битке на Штубику, Малајници и Варварину где је на српској страни ратовала и руска војска под командом генерала Орука. Кад се између две војске појавио Црни Арапин изазивајући на двобој српске јунаке нико није смео да изађе на двобој што је било повод да Карађорђе љутито крене кроз логор и потражи, помало наглувог и не превише комуникативног, Курсулу који није волео да командује, али ни да му неко командује, па је ратовао сам за себе. Према неким подацима нашао га је како седи на ораховом пању и пуши лулу и указао на податак како нико из српске војске није имао довољно храбро-

сти да изађе на мегдан на шта је Курсула реаговао обећањем како ће да ућутка турског пса. Након што је узјахао као траву зелену и џандрљиву кобилу коју је звао Стрина, јер га је подсећала на стрину која је била баш таква, полако је пошао пред мегданџију, стао, истресао лулу, ставио је у чибукчију и латио се сабље која је била на леђима. Видевши да српски војник иде без пушке и кубуре Црни Арапин се зачуди па, пре него је Курсула почео да се приближава, опали са велике даљине али промаши. Страх да буде убијен довољно далеко од редова турске војске утицао је на жељу да се што пре врати, али Курсула мамузне Стрину и појури Арапина који се упутио према турском логору. Успео је да га стигне пред самим логором и одсече главу, сишао са коња, узео је и ставио у зобницу а потом донео у српски логор. Легенда каже да су Турци поздравили храброст српског мегданџије настојећи да умање њен значај тврдњом како Арапин и није био посебно значајан јунак.

Кад је професор Драгашевић испевао песму „Бој на Варварину“ она је постала толико популарна да су је деца рецитовала приликом пригодних школских свечаности, а старији знали напамет јер је подизала борбени морал и распиривала родољубље. Поред чињенице да је у Варварину подигнут споменик Јовану Курсули није без значаја податак да нема града у Србији без улице са његовим именом. Курсула је био посебно популаран све до Другог светског рата након кога побеђује нова идеологија, а српски јунаци се заборављају тако да омладина данас врло мало зна и о њему. Колика је била његова популарност сведочи и назив првог партизанског одреда у овом крају који је, након подизања устанка 1941. године, понео његово име. Мегдани су се почетком деветнаестог века водили по правилима аристократске Европе, двојица мегданџија са коња на пристојном растојању пуцали један на другог из кубуре, а настављали мегдан сабљама. Јован Курсула се

од осталих издвајао по томе што је побеђивао психички, јер је пре сваког мегдана мирно пушио лулу, а тек потом се хватао за сабљу. Било је у Србији тог времена још чувених мегданџија који су се често служили различитим лукавствима. Након што би дошли на одређено растојање и нанишанили према противнику испуштали би дим из луле како би противник помислио да је „слагала“ кубура, а кад би Турчин кренуо према српском мегданџији овај би га лако сравнио са земљом. Пре сваке битке Турчин мегданџија би излазио на бесном хату изазивао неког из српског табора да изађе, а исход мегдана имао је психичке последице на даљи ток битке. Мегдан се завршавао одсецањем главе, а поражени сахрањиван без ње. Турци су посечене главе набијали на коље око шанца, а овај обичај задржао се све до Српско-турског рата 1876. и 1878. године. Након битке код Самокова, у којој је изгинуо велики број српских војника, Турци су им одсекли

главе и набили на коље постављено око цркве у Куршумлији. Када је пре неколико година вршена реконструкција цркве пронађене су 32 лобање Срба који су побијени за време те битке. Непосредно пред турски напад са три стране у Србији је мобилисано свега шездесет хиљада војника који су се распоредили углавном на граници према Дрини. Војском су командовали војводе Сима Кнежевић и Милош Обреновић, а Зека Буљубаша „голаћима“, голим синовима које су чинили бећари добровољци. Након пораза у борби на Засавици, која је описана у роману Јанка Веселиновића „Хајдук Станко“, устаници су морали да се повлаче, а кад су почеле јесење кише и овлажен барут па пушке нису могле да дејствују, војводе Милош Обреновић и Сима Марковић су се повукли са војском. Одступницу су им чували војводе Зека и Шишо који су у борби и погинули а, бранећи Неготин на истоку земље 1813. године и Хајдук Вељко Петровић након што га је погодило

турско ђуле. Са југоисточне стране највећи одбрамбени бедем био је делиградски шанац пред којим су још 1805. године вођене крваве борбе. По Карађорђевом наређењу карановачки војвода Антоније Ристић Пљакић извршио је мобилизацију свих људи који су могли да носе оружје и са војском Крушевачке нахије држао шанац у Делиграду. Слутећи да ће Србија пропасти препустио је команду малим војводама Новчићу и Димитрију Парезану, а он се вратио у Карановац. На несрећу и Карађорђе се разболео па није могао успешно да командује због чега је, на предлог руског представника у Србији Родофеликина, прешао у Срем са великим бројем других војвода. У Боју на Делиграду учествовала је и карановачка војска, са њом и Јован Курсула, а историјски извори потврђују да је једног дана из малог изашао у велики шанац како би се са војводама Новчићем и Парезаном договорио о начину одбране. Стрину је оставио сеизу Љаљевићу из Милочаја, а док се

29.8.2021.

МАГАЗИН 510

консултовао са војводама Турци су изненада напали шанац због чега је Курсула, да би се дочепао кобиле, изашао из заклона при чему је задобио седамнаест рана од којих једну копљем које се заломило у бедру. Саборци су успели да га спасу, однесу у велики шанац, направе носила и, опијајући га успут љутом ракијом да не би осећао болове, допреме у Цветке где је живео само још неколико дана пре него је у 45. години преминуо од последица рањавања и сахрањен у мајчин гроб. На споменику код цркве брвнаре пише „Овде почива војвода Курсула који је умро 16. августа 1813. године. Иако није имао диплому великог војводе Јована Курсулу је изузетно ценио и сам Карађорђе. Поред великих војвода, као што су били Антоније Ристић Пљакић, Станоје Главаш, Милош Поцерац, Младен Миловановић, Хај-

Улица и мурал Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ покренуло је поступак да се једна улица од Ибарске магистрале до цркве у Цветкама назове именом Јована Курсуле. Повод је податак да у двадесет четири града или села на територији Србије постоје улице са његовим именом, а не и у месту где је провео највећи део живота. Месној заједници је упућен предлог да се на фасади задружног дома ослика мурал са ликом Јована Курсуле како би се код млађих нараштаја чувала култура сећања на јунака Првог српског устанка.

дук Вељко, Петар Добрњац, Миленко Стојковић, Стојан Чупић, који су командовали великим јединицама, постојале су и мале војводе. Међу њима су били војвода Горњег Ибра Радослав Јелечанин, команданти Јошанице Димитрије и Коста Којунџија, Јаћим Сућир из Грачаца, Јован Курсула и други. У дипломама које је издавао Карађорђе тачно је дефинисана територија под командом војводе које су имале обавезу да, кад се изда наређење, мобилишу све који могу да носе оружје. Тако је 1813. године војска Рудничке, Пожешке, Јошаничке, Крушевачке нахије и Горњег Ибра кренула у Бој на Делиграду, а исти случај је био и са нахијама оријентисаним према Дрини чији су војници у Засавици бранили шанац који је ишао од Саве. Шанац је било земљано утврђење испред кога су побијани палисади од

само Милош Обреновић. Након што су се поједине војводе осамосталиле и престале да слушају оболелог вожда, Карађорђе је био приморан да протера из земље Петра Добрњца и Миленка Стојковића који су му пружили отпор, па нису ни били на одбрамбеним позицијама. Овај период представља најтежи у историји током 19. века кад је Србија доживела масовно истребљење становништва. Турци су пљачкали све до чега су долазили, палили куће и терали народ у збегове од којих је у карановачком крају најчувенији био у Брезни који су напали и побили све што су у њему затекли. Ситуација се мења већ следеће године када је комплетан простор земље под влашћу Турака, а главни везир у Београду Сулејман Скопљак паша који је настојао да успостави бившу власт. У земљу се враћају јаничари, уводи се спахијски

систем и све што је постојало и пре Првог српског устанка, раја је могла да изгуби главу на сваком кораку, а Турци постали неограничени владари Београдског пашалука. Док је Карађорђе био у земљи војска је била под чврстом руком, а кад су видели да пружање отпора не даје резултате војници су се разбежали кућама да би заштитили породице. Чланове породице је на скровито место одвео и војвода Милош Обреновић који је 1814. ступио у контакт са Скопљак пашом и Марашли Али пашом и већ 1815. направио споразум са њима. Пре него је дигнут Други српски устанак угушена је Хаџи Проданова буна а Милош касније, захваљујући оружаном отпору и вештој дипломатији, успео да обезбеди аутономију. Потпуно је добијена тек 1833. године када је Србија постала аутономна кнежевина.

Т. радовановић Фото: М. Радовановић

дрвета и зашиљено коље да турска коњица не би могла да га прескочи, а кроз посебне отворе пуцало се према непријатељу који је нападао. Према Карађорђевом протоколу шанац на Великој ливади изнад Карановца имао је триста војника који су стално чували границе од напада из Новопазарске нахије, а по један шанац били су у Брезни и на Столовима. Турска војска је продирала у Србију са свих страна, а након што је порушен Делиград и заузета Неготинска крајина, у великом броју продрла и у Мачву. Бројна документа сведоче о масовном убијању становништва које је са стоком бежало у планине. И поред тога само 1813. године босански Турци су преко Дрине отерали петнаест хиљада грла стоке, период се памти по масовним пљачкама због чега је у земљи од војвода са народом остао

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

Суфинансирање мера енергетске ефикасности

УШТЕДА ПОЛОВИНЕ СРЕДСТАВА - За набавку и уградњу прозора и спољних врата са пратећим грађевинским радовима планиран утрошак два милиона и шездесет милиона динара. - Максимално учешће града и Републике Србије лимитирано на сто хиљада динара, са порезом на додату вредност, или до половине вредности радова по пријави. - Осамдесет пет хиљада динара за котлове и пећи а седамдесет пет за котлове на гас, или педесет одсто укупне вредности. - Конкурсна документација се може преузети на интернет страници града Краљева, или на пријавници Градске управе, а рок за подношење пријава је двадесет један дан од објављивања јавног позива

29.8.2021.

МАГАЗИН 510

еопходност да се у значајној мери повећа степен енергетске ефикасности стамбених зграда повод је да Градско веће града Краљева распише Јавни позив за суфинансирање мера енергетске ефикасности на породичним кућама и стамбеним зградама на територији града Краљева за 2021. годину. Планирана средства намењена су набавци и уградњи прозора и спољних врата са пратећим грађевинским радовима, набавку и инсталацију котлова или пећи на природни гас или биомасу. Право учешћа на јавном позиву има власник са местом пребивалишта у породичној кући или стану за који подноси пријаву, према решењу за порез или фотокопији личне карте. Услов је да поседује доказ о изградњи објекта пре доношења прописа којим се то регулише, грађевинску дозволу добијену кроз редован посту-

пак или поступак легализације, или решење о озакоњењу. Право је ускраћено онима који не живе у кући или стану за које подносе пријаву, ако су већ користили средства града за сличне активности као и они који су у претходне две године после достављања решења о додели бесповратних средстава за сличне активности одустали од спровођења. За набавку и уградњу прозора и спољних врата са пратећим грађевинским радовима планиран је утрошак два милиона и шездесет милиона динара, а максимално учешће града и Републике Србије је лимитирано на сто хиљада динара, са порезом на додату вредност, или до половине вредности радова по пријави. Власници стамбених објеката који планирају набавку инсталација на природни гас или биомасу могу да рачунају на максимално

учешће града и Републике Србије од осамдесет пет хиљада динара за котлове и пећи а седамдесет пет за котлове на гас, или педесет одсто укупне вредности. Јавним позивом није предвиђена рефундација трошкова за већ набављену опрему и извршене услуге, што значи да се не прихватају трошкови радова, набавке материјала и опреме пре првог обиласка комисије за преглед и оцену поднетих захтева за суфинансирање. Власници кућа и станова не могу да рачунају ни на трошкове у вези са одобравањем и спровођењем кредитног задужења, одобравања кредита, камата, кредитног бироа, осигурања кредита и слично. Неће се финансирати набавка опреме коју подносилац захтева за бесповратна средства сам производи, услуге које сам извршава ни други трошкови који нису

двадесет један дан од објављивања јавног позива. Попуњени и одштампани пријавни образац доставља се у три примерка, један оригинал и две фотокопије, са пратећом документацијом на писараници Градске управе или препорученом поштом. Благовременом доставом сматра се пошиљка предата најкасније до истека последњег дана рока утврђеног за предају конкурсне документације, а меродавним се сматра печат поште без обзира на датум приспећа пошиљке. Пријаве послате на било који други начин неће се узимати у разматрање као ни пријава која се сматра неуредном, ако у достављеној писаној форми недостаје било који документ јавног позива, а биће одбачена и пријава са документацијом чија садржина није у складу са јавним позивом. Град ће извршити пренос средстава

искључиво директним корисницима, а након што појединачни крајњи корисник изврши уплату целокупне обавезе и након реализације мере. Услов да се средства пренесу је потврда комисије да су радови изведени како је предвиђено предмером и предрачуном који је предат уз пријаву и у складу са записником пре првог изласка. Уколико корисник није наменски утрошио средства, или радови нису изведени у складу са предачуном који је поднео приликом пријаве, средства му неће бити уплаћена. Ако се приликом обиласка констатује да подаци нису истинити, или из неког разлога није у могућности да реализује набавку од одабраног директног корисника, подносилац захтева има право да изврши набавку од другог са листе и да о томе обавести комисију и достави нову профактуру. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

у складу са мерама енергетске санације. Уз попуњен и потписан пријавни образац подносилац захтева је дужан да приложи фотокопију личне карте са адресом пребивалишта, или очитану личну карту, фотокопије личних карата свих чланова домаћинства, предрачун са количином и ценом за опрему са уградњом од привредног субјекта са листе коју је објавио град. Листу потребних докумената допуњава копија решења о утврђивању пореза на имовину за претходну годину, копија грађевинске дозволе, или други документ којим се доказује легалност објекта, и фотокопија рачуна за утрошену електричну енергију за претходни месец. Конкурсна документација се може преузети на интернет страници града Краљева, или на пријавници Градске управе, а рок за подношење пријава је

Поједностављено постављање соларних панела

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

ЈЕФТИНИЈА ЕЛЕКТРИЧНА ЕНЕРГИЈА?

- Улагања у обновљиве изворе енергије кључ за здраву животну средину. - Министарство рударства и енергетике покренуло програм подстицаја за локалне самоуправе којима је за мере енергетске ефикасности обезбеђена половина средстава. - За програм се пријавило шездесет седам градова и општина и објавило своје јавне позиве за компаније које би биле ангажоване за постављање столарије, соларних панела и слично, а према расположивим подацима одазвало се чак три стотине фирми. - Очекује се да у наредне три године соларни панели буду постављени на објекте најмање седам до осамсто стотина хиљада домаћинстава. - Замена столарије, изолација станова и кућа уз постављање соларних панела, допринела би да рачуни за утрошену електричну и топлотну енергију буду нижи за десет до двадесет одсто

МАГАЗИН 510 29.8.2021.

омпликована процедура је, уз знатне материјалне трошкове, била главна препрека масовнијем одзиву грађана да бар део електричне енергије за потребе домаћинства произведу постављањем соларних панела. До реализације идеје о постављању требало је прећи знатан број често непремостивих препрека због чега су власници стамбених објеката одустајали од првобитне идеје да на овај начин остваре уштеде у трошковима за електричну и топлотну енергију. Током недавне посете министарке рударства и енергетике Краљеву највљено је поједностављење процедуре за постављање соларних панела на само један корак који подразумева да се, обраћањем ЕПС снабдевању, изрази жеља за постављање. То би требало да буде увод у потписивање типског уговора за постављање без обавезе обезбеђења локацијских услова, грађевинских дозвола и било каквих других докумената. Министарка је потврдила очекивање да у наредне три године соларни панели буду постављени на објекте најмање седам до осамсто стотина хиљада домаћинстава. Расписивањем јавног позива држава потврђује спремност да субвенционира постављање соларних панела износом од половине вредности а поступак ће, каже министарка, бити понављан и наредних година како би грађанима било омогућено коришћење нових извора енергије, пре свих оних са атрибутом зелене. Прве процене указују да би у наредним годинама замена столарије, изолација станова и кућа уз постављање соларних панела, допринела да рачуни за утрошену електричну и топлотну енергију буду нижи за десет до двадесет одсто од вредности која се тренутно плаћа. Мере и подстицаји за коришћење обновљивих извора енергија,

које за грађане и привреду предвиђају новоусвојена законска решења у области енергетике и рационалне употребе енергије, били су тема састанка коме су, заједно са представницима Министарства рударства и енергетике, присуствовали чланови савеза за заштиту животне средине и имовину и инвестиције Националне алијансе за локални економски развој. Енергетика је оцењена иновативном и технолошки изазовном облашћу која намеће потребу да се иде у корак са светом и стално прилагођавају прописи којима се дефинише стање у овој области. Због тога се Законом о коришћењу обновљивих извора енергије ствара клима да се свима који изразе жељу за улагање стави на располагање сет стимулативних мера и неопходна флексибилност за рад. Први пут су као вид подстицаја уведене такозване тржишне премије које ће се додељивати кроз онлајн аукције. Жеља је да се комплетна процедура регулише што пре како би инвеститори на време сазнали услове, квоте и све што ће се дешавати при првој лицитацији. Акценат ће у почетку бити стављен на ветар као обновљиви извор енергије, а разматра се могућност стварања услова за производњу соларне енергије. Поред тога, у плану су и корпоративни уговори који омогућавају непосредно повезивање купца и произвођача, али и стратешко партнерство јавног сектора са привредом. Све то, чуло се на састанку, потврђује уверење о једном од најмодернијих закона у области коришћења обновљивих извора енергије у Европи. У министарству потврђују да су бројна правна лица заинтересована за уградњу соларних панела и инсталирање постројења за производњу енергије за сопствену потрошњу, али и за пласирање

вишкова у мрежу, што би ускоро могло да буде омогућено системима купца произвођача. Значајним за мала правна лица оцењује се податак да им неће бити потребна грађевинска дозвола уколико њихови објекти имају мање од педесет киловата инсталисане снаге. Министарство рударства и енергетике ради и на Интегрисаном националном плану за енергетику и климу до 2030. године са визијом до 2050. као и на новој Стратегији развоја енергетике до 2040. са визијом до 2050. године.Помоћник министра у сектору за зелену енергију Мирко Ранђеловић каже да ће, уз придржавање постављених циљева и поштовање нове законске регулативе, до 2050. године бити задовољена половина капацитета за обновљивим изворима енергије. Активности које се спроводе у области рационалне употребе енергије, и оне које ће тек бити реализоване, биће обједињене и институционално уређене кроз рад Управе за енергетску ефикасност која ће ускоро бити формирана. Министарство је покренуло програм подстицаја за локалне самоуправе којим је за мере енергетске ефикасности обезбеђена половина средстава. За програм се пријавило шездесет седам градова и општина и објавило јавне позиве за компаније које би биле ангажоване за постављање столарије, соларних панела и слично, а према расположивим подацима одазвало се чак три стотине фирми. За стамбене зграде се припремају уговори о јавно-приватном партнерству између фирми и стамбених заједница, а размишља се и о увођењу ваучера за куповину производа са обележјем енергетске ефикасности који ће бити подељени домаћинствима. Т. Радовановић

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

29.8.2021.

МАГАЗИН 510

Корак ка изједначавању положаја предузетница

ЈЕДНАКА ПРАВА ЗА СВЕ

- Право на пун износ накнаде зараде предузетница ако за време трудничког одсуства привремено не одјаве обављање делатности. - Поред накнаде зараде у току коришћења права на породиљско и одсуство, уплата доприноса за обавезно социјално осигурање. - Одсуство са рада ради неге детета у трајању од две године за рођење трећег и сваког наредног детета, као пренос тог права на партнера. - Нове мере имају за циљ изједначење положаја предузетница са запосленим женама, а треба да допринесу политици подстицања пораста наталитета Републике Србије како дискриминаторском праксом не би представљала препреку онима које желе да се остваре као мајке. - Више од половине укупног броја радно способних жена незапослено. - Србија у 2021. остварила рекордни негативни природни прираштај

29.8.2021.

МАГАЗИН 510

обољшања положаја жена предузетница и остваривање права на коришћење трудничког, породиљског и одсуства са рада ради неге детета повод је за сарадњу кроз три предложене мере које су договорили Удружење „Маме су закон“ и Иницијатива „Дигитална заједница“. Унапређењу положаја предузетница треба да омогући право на пун износ накнаде зараде ако за време трудничког одсуства привремено не одјаве обављање делатности. Предузетницама се оставља могућност да у току трудничког одсуства овласте пословођу који ће водити њихову предузетничку агенцију, а оне добијају пун износ накнаде коју би добиле да су замрзнуле агенцију. Према важећем Закону о здравственом осигурању накнада зараде износи само половину оне коју би добијале да су привремено одјавиле делатност, што се сматра дискриминишућим у од-

носу на предузетнице које не желе да угрозе пословање привременим прекидом како не би изгубиле клијенте. Предлаже се да се женама које обављају самосталну делатност, поред накнаде зараде у току коришћења права на породиљско и одсуство, уплаћују и доприноси за обавезно социјално осигурање. Основ за то пронађен је у закону о доприносима за обавезно социјално осигурање којим је дефинисано да се приликом коришћења права на породиљско и одсуство са рада ради неге детета женама које обављају самосталну делатност не уплаћује пензионо и инвалидско осигурање, здравствено осигурање и осигурање у случају незапослености. За разлику од њих, женама које су запослене преко уговора о раду приликом коришћења ових права поред накнаде зараде уплаћују се и доприноси. Износ накнаде за жене предузетнице, у случају по-

родиљског и одсуства са рада ради неге детета, рачуна се тако што се прво утврди основица по којој је уплаћивала доприносе у периоду од годину и по које претходе коришћењу права, а затим се дели са осамнаест и коефицијентом 1,5. „Маме су закон“ предлажу да се износ накнаде рачуна по истом принципу као и за запослене жене, у односу на нето зараду, а иако је њихова нешто мања имају плаћене доприносе за време породиљског и одсуства са рада ради неге детета. Трећа мера подразумева право на одсуство са рада ради неге детета у трајању од две године за рођење трећег и сваког наредног детета, као пренос тог права на партнера. Према Закону о раду запослена жена за треће и свако наредно новорођено дете има право на породиљско и одсуство са рада трајању од две године. За разлику од њих, жене које обављају само-

сталну делатност немају право на толико одсуство, већ само у укупном трајању од једне године. Исти закон омогућава да се коришћење права одсуства са рада ради неге детета пренесе на оца, што није омогућено онима које обавља самосталну делатност, па се верује да би предложена мера изједначила примену права одсуства са рада за све уживаоце. Предлагачи потврђују да мере имају за циљ изједначење положаја предузетница са запосленим женама, а треба да допринесу политици подстицања пораста наталитета Републике Србије, како дискриминаторском праксом не би представљала препреку онима које желе да се остваре као мајке. Прошлогодишње истраживање Републичког завода за статистику сведочи да је више од половине укупног броја радно способних жена незапослено, што упућује на неопходност

усмерења активности државе према иницијативама које би подстакле запошљавање жена. Познато је да жене које су се упустиле у предузетничке воде често истичу предности оваквог начина пословања, због могућности да самостално воде посао. Насупрот томе, основни проблем оних које се баве самосталном делатности је њихова дискриминација у односу на остале у погледу права на коришћење трудничког, породиљског и одсуства са рада ради неге детета. Будући да је Србија у 2021. години остварила рекордни негативни природни прираштај верује се како држава не би смела дискриминаторском праксом да представља препреку женама које желе да се остваре као мајке. Тако три предложене мере треба да допринесу једнакости положаја предузетница са запосленим женама у погледу остваривања права на

трудничко, породиљско и одсуство са рада ради неге детета. Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарству за бригу о породици упућен је апел да што пре пошаљу кориговану инструкцију за спровођење одлука Уставног суда Србије који је одређене одредбе Закона о финансијској подршци породици са децом прогласио неуставним и на основу којих све жене које су се породиле у периоду од јула 2018. до објава одлука у Службеном гласнику имају право на обештећење. „Маме су закон“ су, сем Уставном суду, упутле дописе Министарству за бригу о породици, Министарству за рад и председници Владе Србије са образложењем зашто је упућена инструкција погрешна. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 510 29.8.2021.

Има промена на боље, али недовољно

ВРЕМЕ ЗА ЗЕЛЕНИ ТРЕНУТАК - У Србији постоје талас и тренд солидарности између различитих прогресивних зелено левих политичких актера. - „Не давимо Београд“ припада породици зелених партија и чврсто стоји на путу одрживог развоја, социјалне правде, транспарентности и јавности рада државних органа и поштовања људских права. - Залагање да зелено лева политика за двадесет први век у Србији добије јаче упориште у националном и локалним парламентима. - Спремност све већег броја грађана да дигну глас и устану у борби за бољи квалитет живота и остваривање грађанских права. - Локалне заједнице нису довољно информисане, па немају довољно разумевања за настојања да се спречи реализација великих рударских пројеката и градња мини хидроелектрана

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

арадња са зеленим покретима и странкама на европском нивоу и жеља да се упозна са стањем демократије, екологије и економије у Србији, повод је за позив копредседнику Европске зелене партије и члану Европског парламента Томасу Вајцу да посети Србију. Позив је упутила Иницијатива „Не давимо Београд“ како би показала Европи да и на овим просторима постоје талас и тренд солидарности између различитих прогресивних зелено левих политичких актера. Посета Србији је повод за обраћање јавности са поруком да „Не давимо Београд“ припада породици зелених партија и чврсто стоји на путу одрживог развоја, социјалне правде, транспарентности и јавности рада државних органа и поштовања људских права уз залагање да зелено лева политика за двадесет први век у Србији добије јаче упориште у националном и локалним парламентима. Подршка зелене странке и зелених организација сматра се посебно важном у међустраначком дијалогу који се спроводи под покровитељством Европске уније.

У оквиру вишедневне посете Вајц се сретао са политичким актерима и представницима организација цивилног друштва који су укључени у зелену транзицију Србије и транзицију која укључује социјалну правду, владавину права, транспарентност и функционисање институција. Последња у низу посета Србији, са циљем да подржи организације цивилног друштва, сведочи о променама и спремности све већег броја грађана да дигну глас и устану у борби за бољи квалитет живота и остваривање грађанских права. У исто време видљиво је како локалне заједнице нису довољно информисане, нити спремне да се укључе у разговоре па немају довољно разумевања за настојања да се спречи реализација великих рударских пројеката и градња мини хидроелектрана. Да у овој области нема довољно траснпарентности најбоље потврђује тајност уговора којима се регулишу односи две стране у реализацији пројеката велике вредности, што појачава узнемирење грађана због стрепње од могућих негативних последица по квалитет живота. Један од разлога за подршку организацијама

цивилног друштва у борби за модерну државу, добру владу и још бољи живот, је загађење ваздуха што је проблем готово свих балканских земаља. - Загађење ваздуха узрокује хиљаде и хиљаде смрти превремено рођене деце и утиче на свакодневни живот деце јер узрокује бројне случајеве астме. То је проблем који утиче на грађане, а ја сам импресиониран колико се организација цивилног друштва бори за своја права. „Не давимо Београд“ је израстао у значајан политички актер са масовном подршком становништва. Позитиван развој показује да се грађани залажу за демократију, плурализам партија и политичких актера који заступају њихове, а не парцијалне партијске или економске интересе. Ово је врло обећавајуће за Србију и један од разлога да смо започели процес пријема „Не давимо Београд“ у чланство породица европских зелених партија. Наша подршка је оријентисана према свим организацијама цивилног друштва и политичким актерима који се залажу за владавину права, транспарентност, социјалну правду и трансформацију

животне средине која грађанима гарантује добар квалитет живота. То је борба коју водимо широм Европе, и Европске уније у којој није све идеално. На овим просторима је развој отишао даље на многим пољима и зато подржавам политички притисак и подршку у становништву, каже Вајц. Сличне вредности подржава Фондација Хајнрих Бел блиска зеленој опцији у Немачкој која, захваљујући броју посланика у савезном парламенту, добија средства за подршку локалним политичком актерима и организацијама цивилног друштва које се залажу за социјалну правду, владавину права, транспарентност и функционисање институција. Сем Србије активности Фондације на територију Црне Горе и Косова и Метохије усмерене су на јачање веза и комуникацију са политичким истомишљеницима из региона, и целе Европе, са акцентом на Европску унију у којој су зелени покрети најјачи. - Неке од промена видимо у периоду од последњих петнаест година, када су поједине теме тек почињале да бивају важне, а пре свега причамо о заштити животне средине и одрживом

развоју. У том периоду ове теме не да су само добиле на важности него су и поједине организације бивале снажније и гласније. Не можемо да негирамо ни климатске промене, ни кризу, миграције, економски развој, сиромаштво, енергетско сиромаштво. Ако смо вредно радили, заједно са партнерима и организацијама цивилног друштва, дошао је зелени тренутак који ће трајати, а Фондација је спремна да подржава све зелене гласове у земљи, међу њима најдиректније „Не давимо Београд“ као политичког актера. Подржавамо и низ организација цивилног друштва које су блиске ономе што заговара „Не давимо Београд“ и које покушавају да се баве темама одрживог и приступачног становања, чистијег ваздуха, енергетске трансформације, како дивертификовати енергетску слику Србије, како становање омогућити приступачнијим, заштитити јавна добра, јавне сервисе учинити доступним свима, појачати урбану мобилност и смањити разлике између градова и села, каже заменица директора канцеларије Фондације Хајнрих Бел у Београду Паола Петрић уз подсећање да су пр-

ви зелени покрети прерасли у политичке партије пре пуне четири деценије. И поред несумњивог доприноса организација цивилног друштва промени односа грађана према условима живота неопходним се сматра даље јачање сарадње и коорднације активности локалних иницијатива. То се у првом реду односи на очување све угроженије животне средине, а најбоља потврда се огледа у притужбама грађана на институције које не делују довољно на спречавању одлагања отпада на места где то није дозвољено. То је и повод за препоруку организација цивилног друштва и политичким актерима да разговарају о овим темама како би скренули пажњу јавности, а институцијама показали како постоје и други начини за решавање проблема. Предност организација цивилног друштва огледа се и у потврди да грађани одлучују о политичкој већини, што ствара довољно простора за уверење како могу утицати на позитивне промене у друштву. Т. Радовановић Фото: Медија центар

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

У уторак протест просветних радника

ОДЛУЧНИ ЗА ПОШТОВАЊЕ СВИХ ЗАХТЕВА - Просветни радници не одустају од иницијативе за смањење броја ученика у одељењу, увођења праведних платних разреда, борбе за достојанствен живот и зараде као ни од тужби које су покренуте због небриге државе. - Иницијатива за смањење броја ученика у разреду темељи се на стратегији образовања која је важила до 2020. године. - У већини градова Србије сваке године се у први разред основне школе уписује све мање деце. - У последњих десет година Србија остала без више од осамдесет хиљада ђака. - Увођење праведних платних разреда доводи се у директну везу са одређивањем минималне цене рада. - Страх да плате просветних радника неће бити ни два пута веће од минималне зараде стављају их у подређен положај у односу на друге запослене у јавном сектору

Гордан Марковић

29.8.2021.

МАГАЗИН 510

очетак школске године је време кад просветни радници истичу нове захтеве, а родитељи ученика основних и средњих школа страхују да ли ће почети на време и без већих поремећаја у одвијању образовног процеса. Неколико дана пред почетак ове Унија синдиката просветних радника Србије најављује протест под називом „Не одустајемо“, испред зграде Владе Србије и Дома Народне скупштине. Разлог је одсуство жеље за одустајање од иницијативе за смањење броја ученика у одељењу, увођења праведних платних разреда, борбе за достојанствен живот и зараде као ни од тужби које су покренуте због небриге државе. Колегама из других крајева земље придружиће се чланови Синдиката образовања Краљево како би још једном подржали више пута истакнуте захтеве, међу првима о смањењу броја ученика у разреду. Иницијатива за то је, каже председник Синдиката образова-

ња Краљево Гордан Марковић, покренута у јуну ове године а мотивисана бројним разлозима. Један од њих везује се за потребу квалитетнијег образовања и могућност да просветни радници, у одељењима са мање ђака, сваком појединачно посвете већу пажњу. Колико је то оправдано сведоче специјализована одељења у средњим школама где је број ученика ограничен на двадесет. Иницијатива за смањење броја ученика у разреду темељи се на стратегији образовања која је важила до 2020. године, а иако је предвиђено да их буде највише двадесет четири ни до почетка ове године ништа није промењено. Разлог више су социјалдемографски разлози мотивисани потврдом да се у већини градова Србије сваке године у први разред основне школе уписује све мање деце. Мање их је и у завршним разредима што је у директној вези са бројем уписаних у средње школе. У синдикату

верују да би се смањењем броја ученика по одељењу амортизовао губитак одређеног броја одељења и сачувао значајан број радних места којима прети укидање. Смањење броја ученика у одељењима повод је за петицију заснованој на податку да је Србија у последњих десет година остала без више од осамдесет хиљада ђака. - На жалост, одељења и даље имају од тридесет до тридесет три основца/средњошколца, што је и довело до поделе на групе током пандемије. Смањење броја ученика у одељењу на европских двадесет до двадесет четири, позитивно би утицало на квалитет образовања, индивидуализацију наставе и олакшало услове рада, како за децу, тако и за наставнике. Предлажемо да се број ученика смањи у првом и петом разреду основне школе, првом разреду средње школе и у свим рубним деловима земље која интензивно остају без ђака, пише у петицији коју је по-

стручне спреме у позицију да примају минималану зараду. То има и практичне реперкусије, јер их држава практично дотира до минималне зараде, а страхује се да би доприноси за пензијско осигурање били плаћани на нижу основицу од реалне. Иако проста рачуница води ка очекивању да плате наставника буду три пута више страхује се да неће бити ни два пута веће од минималне зараде чиме се стављају у подређен положај у односу на друге запослене у јавном сектору. Све је, каже Марковић, довољан разлог за неопходност о увођењу праведних платних разреда од којих се очекује да побољшају материјалну ситуацију запослених у просвети. - Коначно, постоје тужбе које су запослени наставници подносили јер им није исплаћиван додатак за рад са ученицима по индивидуалном образовном плану за који, по уредби о коефицијентима, свима треба да се

плаћа по десет посто. Министарство просвете је признало да је та надокнада требало да буде исплаћивана кад је у марту променило уредбу о коефицијентима и укинула ову ставку. Међутим, наставници који мају право на то не одустају, па ће наплатити дуговања из претходне три године а Уставном суду је поднет захтев да се провери да ли је промена уредбе којом је та ставка укинута у складу са Уставом Србије, каже Марковић. Да то није једино потраживање сведочи захтев о исплати надокнаде за топли оброк и регрес појединим категоријама запослених у просвети, на првом месту оних који примају минималну зараду у коју није урачунат износ за ове потребе. Последица таквог односа према запосленима је велики број тужби и страх да ће држава, сем дуговања, морати да плати високе трошкове камата и судских спорова. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

кренула Унија синдиката просветних радника Србије. Просветни радници не одустају од захтева за увођење платних разреда на основу споразума које су два претходна министра просвете потписала са синдикатима. Иако је споразумом предвиђена примена од 1. јануара 2016. године, а последњим изменама Закона о запосленим у јавним службама од 2022. просветари страхују да би шестогодишња пауза могла да се продужи на неограничен период. Увођење праведних платних разреда доводи се у директну везу са одређивањем минималне цене рада, а у време док се још ломе копља колико би требало да изнесе незадовољство појачава податак да се не мењају коефицијенти по којима се израчунавају зараде за одређен степен образовања. Незадовољство просветних радника појачава стрепња о доласку запослених са четвртим и петим степеном

Пред почетак нове школске године

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

ОД ПРВОГ ДАН Н

НА РЕГУЛАРНО

- Кризни штаб за заштиту здравља становништва од заразне болести COVID-19 усвојио план Министарства просвете, науке и технолошког развоја са три модела организације образовно-васпитног рада који се могу примењивати током школске године. - У потпуно сигурном окружењу образовно-васпитни рад може да се одвија у школи, за све ученике у одељењу истовремено. - Вакцинисани наставници неће имати обавезу да носе маску све док не приђу ученику на метар и по растојања. - Комбиновани модел представља организацију наставе путем непосредног рада и онлајн, сличан прошлогодишњем кад је за ученике од првог до шестог разреда настава организована у школи, а за ученике седмог, осмог и средњошколце комбиновано. У највећем броју школа регуларна настава

29.8.2021.

МАГАЗИН 510

ројним изазовима са којима се на почетку сваке школске године суочавају родитељи ученика основних и средњих школа и ове године су придодате ванредне околности које је донела епидемија корона вируса. Због тога је недељама уназад код највећег броја њих била присутна стрепња због начина на који ће бити организована настава, понајвише код оних чија деца ове године полазе у школу. Појачавале су је различите информације и нагађања док дилему на истеку прве половине минуле недеље није отклонио Кризни штаб за заштиту здравља становништва од заразне болести COVID19 који је усвојио план Министарства просвете, науке и технолошког развоја са три модела организације образовно-васпитног рада који се могу примењивати током школске године. На седницу на којој се одлучивало

о томе позвани су представници синдиката, просветних радника, председници Форума београдских гимназија и Удружења педијатара којима је предочено да ће модели зависити од епидемиолошке ситуације и укрштања података о броју вакцинисаних, броју заражених, проценту позитивних тестова и како се примењују мере превенције у школама. Према сведочењу министра просвете, науке и технолошког развоја Бранка Ружића први модел се односи на потпуно сигурно окружење, где образовно-васпитни рад може да се одвија у школи, за све ученике у одељењу истовремено. На часовима у трајању од четрдесет пет минута деца ће седети заједно у клупама, а маске носити само кад разговарају. Вакцинисани наставници неће имати обавезу да носе маску све док не приђу ученику на

метар и по растојања. Комбиновани модел представља организацију наставе путем непосредног рада и онлајн, сличан прошлогодишњем кад је за ученике од првог до шестог разреда настава организована у школи, а за ученике седмог, осмог и средњошколце комбиновано. Одељења су подељена на групе до шеснаест ученика који су у школи били сваки други дан, а осталих наставу слушали на даљину. Трећи модел резервисан је за најугроженије општине које представљају велики степен ризика по здравље опште популације. Из Министарства просвете стиже потврда да ће редовна настава бити организована у највећем броју школа, а да ће епидемиолошку ситуацију у њима сагледавати Тим за школе, који чине представници Института за Јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ и ресорног министарства. Задатак је да

се маске као ни вакцинисани васпитачи. Неповољном околношћу сматра се податак да епидемиолошка ситуација није баш наклоњена, јер ће се почетак школске године поклопити са високом активношћу коронавируса, па треба стриктно поштовати све мере предвиђене за школске установе. На састанку је потврђено да предочени модели наставе показују како се креће са ситуацијом која подразумева да у школу долазе здрави ђаци, да су наставници што је могуће више вакцинисани, а ако нису морају да носе маске. Главним оружјем за борбу против корона вируса, које се недовољно користи, оцењена је вакцина, а став се заснива на процени да се са више вакцинисаних око деце смањује могућност уноса вируса у школе. Иако је на седници Штаба било говора о ковид

пропусницама и обавезној вакцинацији, и даље нема коначних одлука које се везују за ове теме. Податак да је вакцинисано приближно педесет два одсто пунолетних грађана не даје довољно повода за оптимизам о достизању довољног степена колективног имунитета. Зато се значајном оцењује потреба обавезне вакцинације здравствених радника, понајвише због очекивања да буду пример другима. У ситуацији кад је вакцинисано тек две трећине, одлука о пријему вакцине оцењује се делом одговорности оних чија је улога да едукују становништво. Процена да је вакцинисано мање од двадесет одсто младих појачава потребу примене додатних стимулативних мера, посебно ако се зна да се не очекује никакво затварање, јер сви морају да науче да живе са овим вирусом

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

прати и координише примену превентивних мера у раду школа, а на недељном нивоу разматра ситуацију у свакој појединачној локалној самоуправи и доноси одлуку који модел наставе може да се примењује. На основу критеријума у локалним самоуправама примењиваће се одређени модел, или комбинација модела, где ће се општине сврстати у зелену, жуту или црвену зону. Зелена представља низак ризик заражавања од коронавируса, жута средњи а црвена је симбол високог ризика заражавања. Уколико дође до промене модела школе ће о томе обавестити родитеље до петка у подне, а у случају двоје или више ученика позитивних на присуство вируса цела група ће прећи на онлајн наставу у трајању од десет дана. За предшколске установе важе препоруке из јула ове године, па деца ни даље нису у обавези да но-

29.8.2021.

МАГАЗИН 510

Србија суорганизатор Међународних војних игара

ЧУВАРИ РЕДА - У дисциплини Међународних војних игара, која се по први пут организује у Србији, надметање за титулу најбоље јединице војне полиције у конкуренцији екипа из Казахстана, Катара, Кипра, Ирана и Руске Федерације. - У својству посматрача представници Белорусије, Грчке, Египта и Мађарске. - Вечерас свечано отварање игара на Тргу српских ратника. - На простору војног комплекса „Жича“ гађања појединаца и тимова у условима који симулирају реалне борбене ситуације. „Патролна стаза војног полицајца“ на војном комплексу „Берановац“ у среду 1. септембра замишљена као сложени тест вештина

С 50

рбија је ове године, први пут, један од домаћина Међународних војних игара у оквиру којих ће се

до 3. септембра, на полигонима „Берановац“ и „Жича“, поред домаћина надметати екипе из Казахстана, Катара,

Кипра, Ирана и Руске Федерације, а у својству посматрача учествовати представници Белорусије, Грчке, Египта и

Мађарске. Такмичење у дисциплини „Чувар реда“, једне од тридесет четири у оквиру Међународних спортских игара које се одржавају на територији Руске Федерације и десет држава суорганизатора, састојати се од четири фазе, гађање, гађање патрола војне полиције, патролна стаза војне полиције и трка хероја. Последње две ће се на војном полигону „Берановац“ одржати уз присуство публике што је повод за позив грађанима Краљева да присуствују вечерашњем свечаном отварању игара на Тргу српских ратника. Учесници такичења су већ стигле у Краљево и током неколико претходних дана обавиле потребне припреме за почетак надметања у вреома атрактив-

ним дисциплинама што посетиоцима пружа прилику да се увере у знања и способности војне полиције као потврде колико је напредовала, ефикасна и способна да брани слободу земље. Војни полицајци из шест земаља прошли су кроз процес ригорозне селекције и такмичења на националном нивоу, како би стeкли право да бране боје својих држава на финалном надметању. Прве две фазе такмичења биће реализоване сутра и у уторак на простору војног комплекса „Жича“, а састојаће се од гађања појединаца и тимова у условима који симулирају реалне борбене ситуације. Трећа фаза названа „Патролна стаза војног полицајца“ на војном комплексу „Берановац“ у среду 1. септембра замишљена

је као сложени тест вештина које ће тимови морати да покажу приликом решавања тактичких задатака својствених њиховој служби. На истом месту, последњег дана такмичења, одржаће се завршна фаза названа „Трка хероја“ у оквиру које ће комплетан тим сваке земље од пет припадника полиције морати да за што краће време претрчи стазу дугу дванаест километара и савлада тридесет препрека, као својеврстан тест физичке припремљености и тимског духа. О регуларности такмичења, строгом поштовању пропозиција и евидентирању резултата бринуће се Главна судијска комисија у којој ће бити представници свих земаља учесница. Т. Радовановић

Фото: МОД

А У КРАЉЕВУ

Новица Неговановић

МАГАЗИН 510 29.8.2021.

In memoriam: Новица Неговановић (3)

ШЕСТ И ПО ДЕЦЕНИЈА ДРУЖЕЊА СА ХАРМОНИКОМ - Између седамдесетих и осамдесетих година прошлог века свака плоча Новице Неговановић коју је издао загребачки „Југотон“ била је два пута златна. - Тиражи грамофонских плоча са песмама „Ти анђео, а ја ђаво“ и „Прође лето тридесето“ примакли се бројци од 300 хиљада примерака. - Ансамбл који је предводио Новица Неговановић са подједнаким успехом је пратио извођаче и народне и забавне музике. – Пре наступа Новице Неговановића са екипом југословенских певача најакустичнија дворана на свету Опера хаус у Сиднеју, која прима 2.700 посетилаца, била напуњена само два пута.

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

еценије проведене на естрадној сцени обилују бројним догађајима којих се тешко сетити у току само једног разговора ма колико се неко за њега припремао. Али, има и оних на које сећање не бледи, а у такве Новица Неговановић убраја турнеју по Русији у време док је још био на одслужењу војног рока. Обучени у морнарске униформе Новица и Недељко Билкић су били део деветочлане екипе речне морнарице која је узвраћала посету колегама из црноморских јединица. Дани турнеје представљали су прави одмор после оних проведених у касарни, а више од свега годило је сазнање да су били ослобођени ношења тешких војничких чизама. Иако интензивнији концертни наступи почињу након одслужења војног рока било их је и раније. Мића Стојановић је организовао троипомесечне турнеје по целој Југославији, а певаче попут Лепе Лукић, Недељка Билкића, Кевсер Селимове, Ђорђа Желчевског и других пратио оркестар испред кога су били Драган Матић Жилић и Новица Неговановић. Ма колико су наступи на два концерта у два различита града сваког дана представљали посебно оптерећење много је

веће било задововољство обиласка јадранске обале од Копра до Улциња. И поред очекивања да после победа на такмичењу најбољих хармоникаша у Соко Бањи уследе позиви за снимање плоча тога и даље није било па су се наступи, сем повремених турнеја, сводили углавном на различита породична весеља. У то време познат и цењен певач Спасоје Дукић је наступао са „Распеваном Шумадијом“, а сарађивао са Драганом Алексићем, Сидом Марковић и Обреном Пјевовићем из Мрчајеваца. Кад је у Новици препознао оно што немају други хармоникаши уследио је позив да га, након бројних породичних весеља, позове на снимање плоче са правом момачком песмом „Пролази нам младост, све лето за лето“. Више од сазнања да је пробио лед значило је оно да ће на омоту плоче бити и његова фотографија са назнаком да је победник такмичења за Прву хармонику Југославије. Врло брзо ће се Новица Неговановић појавити и као композитор песме „Ах, зашто те пре не сретох“, за коју је написао и музику и текст, након које су на основу других текстова уследиле „Камено срце“, „Све бледи, све нестаје“ и небројано других.

Значајним догађајем након победе у Сокобањи Новица оцењује велики концерт на Ташмајдану на коме су певаче пратила у то време три најпознатија оркестра, Буце Јовановића, Радојке и Тинета Живковића и Секстет Душана Радетића. Улога победника сокобањског фестивала била је да наступи као солиста, без пратње оркестра. Осећајући се као перце на ветру отпочео је стидљиво, а случај је хтео да додатни ветар у леђа пружи бас гитариста оркестра Буце Јовановића Славко Стојановић, аутор песме „Дај да зора никада не сване“. Значај тренутка су

схватили и остали чланови окестра и прихватили пратњу, а Новица засвирао још агресивније. Слика о „запаљеном“ Ташмајдану је посредством телевизије допрла до свих делова земље. Бројни саговорници који су сведочили о стању на музичкој сцени потврдили су постојање строгих правила за снимање на носаче звука, а креирали су их еминентни музички стручњаци у које се, кад је народна музика у питању, убрајао Властимир Павловић Царевац. Ма колико да су народну музику карактерисале једноставне хармоније, а правила морала да се поштују и сваки тон одсвира тач-

но, необуздан темперамент је утицао да се Новица поигра са нотама на свој начин, јер је осетио да може да употреби нове акорде, па су због нових хармонских решења прве песме препознатљиве и данас Учешће на великом фестивалу у Паризу обележила је победа Зорана Калезића који је поверење публике задобио након што је отпевао песму Новице Неговановића. Случај је хтео да продуцент „Југотона“ пред наступ направи рокаду, па Новици додели песму Обрена Пјевовића која је прошла незапажено, а слично је било и следеће године када се једини пут појавио на фестивалу Илиџа. Сатисфакција је уследила исте године кад је на Београдском сабору у Дому синдиката тријумфовао захваљујући гласовима свих југословенских радио станица након што је маестрално извео композицију „Не враћам се више у туђину клету“ Радослава Грајића. Београдски сабор те године памти се и по познанству са краљем севдаха Сафетом Исовићем. - Већ су биле популарне моје песме „Прође лето тридесето“ и „Једна река у мом крају“, а као солиста на хармоници снимио сам за ПГП РТБ једну плочу кола.

И поред инсистирања Недељка Билкића уредник Мића Ђорђевића, који је продуцирао кола, одбије ме као певача иако није ни чуо снимке. Билкић је био упоран па оде у „Југотон“ код продуцента Обрада Јодловић и тако крене сарадња са овом кућом. Прва песма снимљена седамдесетих година прошлог века била је „Зна једино једна жена“, после тога „Прође лето тридесето“, а током наредних десет година свака моја плоча била је по два пута златна – прича Неговановић. За данашње прилике невероватном се чини тврдња да су се тиражи песама „Ти анђео, а ја ђаво“ и „Прође лето тридесето“ примакли бројци од 300 хиљада примерака. Био је то повод за покушај да ПГП убеди Неговановића да се врати старом јату. Задатак да га убеди добио је глумац Жика Николић коме није било тешко да пред све популарнијим Адранцем пусти по коју сузу при помисли да не могу да наступају заједно. Првих педесет хиљада плоча са песмом „Једна река у мом крају“, снимљеном за ПГП РТБ, врло брзо је продата па је наштампано и више од 250 хиљада. Колико је квалитетна сведочи сазнање да се пева и у данашње време. После

МАГАЗИН 510 29.8.2021.

много година понекад на површину исплива сумња да је одлазак из „Југотона“ био погрешан потез. Један од мотива у то време било је и сазнање да београдска продукција поклања више пажње промоцији и емитовању на телевизији него загребачка. Са дистанце од неколико деценија Новица је склон веровању да превише рекламе по некад и није најбоље што може да се догоди, тим пре што је „Југотон“ био изузетан по питању исплата, али и организације концерата у иностранству где је Неговановића уз авионску карту по правилу чекао мерцедес и смештај у најбољим хотелима. Ма колико био познат и популаран у великом делу поштовалаца добре народне музике наилазио је и на препреке као кад портир на улазу у зграду београдске телевизије није хтео да га пусти унутра само зато што је заборавио да понесе личну карту. Хит песма Новице Неговановића била је „Брзо живим“, а почетни кадрови телевизијског спота за њу снимљени на центру стадиона Црвене звезде пред пуним трибинама у паузи једне од утакмица. Након позива да гостује у Београдском програму био је убеђен да треба да отпева баш ту песму. У свечаном тамном оделу, и белој кошуљи коју је красила лептир машна, појавио се јунак наше приче пред уредником програма Слободаном Вујасиновићем и редитељем Јованом Ристићем. Као гром из ведра неба деловао је захтев да се пред камерама појави са песмом „Поји Миле волове на реци“ у којој се помињу високи партијски функционер Слободан Пенезић Крцун и партизани. Сазнање да ни једна од дотадашњих композиција није имала везе са политиком, а да би ова могла негативно да утиче на добар део публике, била је добар повод за одлуку да не наступа на телевизији док њен програм креирају ова двојица. На стваралаштво продуктивног аутора између 1970. и 1980. године у највећој мери су утицали трговачки путници који су по целој земљи прадавали нова издања грамофонских плоча, па је сваке године Новица Неговановић снимио бар једну, који пут и по две. Ма колико да је желео останак у родном месту превелике обавезе утицале су да се 1974. године

коначно пресели у Београд. Током вишедеценијске плодне каријере готово да нема значајније области на земљиној кугли, ако се изузму Африка и Јапан, у којој није гостовао. Посебно напорне биле су северноамеричке турнеје на релацији од Ванкувера до Торонта између којих се путовало седам дана, а сваког од њих био један концерт у неком од градова на овој рути. Између два наступа требало је прећи и по хиљаду километара, а кратко време због преузетих обавеза утицало је да се ноћи проводе у комбију док се учесници смењују за воланом. Посебно узбудљивим чинио се пут кроз Стеновите планине са много дивљачи због којих је морало да се чека на путу док прођу медведи или муфлони. Веома значајним Новица Неговановић оцењује наступ групе југословенских певача и инструменталиста у Опера хаусу у Сиднеју. На аустралијску турнеју пре четрдесет година из Југославије је путовао бар по један представник из сваке од република, а међу њима Марко Новосел, Радојка Шверко, Бора Дрљача, Зоран Калезић и други. Предност ансамбла који је предводио Новица Неговановић састојала се у томе што је са подједнаким успехом пратио извођаче и народне и забавне музике. До тог тренутка велика и најакустичнија сала на свету, у којој пред максимално 2.700 посетилаца наступају само највећа имена светске естраде, била је пуна само два пута. Први пут је успео да их привуче Френк Синатра, други пут неко чијег се имена Новица више и не сећа, а трећи пут југословенски уметници. Велики успех на домаћој, и међународној, музичкој сцени био је повод за понуду да први пут у животу ступи у стални радни однос, а позив је стигао из „Београд диска“ који ће врло брзо наставити рад као „Југодиск“. У тешком периоду, али продуктивним и добрим за браншу, захваљујућу угледу који је уживао међу интерпретаторима Новица је успео да под исти кров доведе највредније извођаче народне музике међу којима су били Сафет Исовић, Тозовац, Тома Здравковић, Бора Сужић Квака, Душица и Недељко Билкић, Хашим Кучук Хоки, Лепа Лукић, Предраг Гојковић Цуне...

- Пре него што су ме позвали да снимим плочу „И ја имам душу људи“ фирма је била пред затварањем због минуса од две милијарде динара. У „Београд диску“ је постојао материјал са снимцима фестивала Илиџа који никад није објављен. па сам направио 150 лонг-плеј плоча и исто толико касета са по десетак песама, а уз моју прву плочу, која је била спасоносна за фирму, трговачки путници су кренули са новим издањима, након чега су почеле да стижу паре од којих су запосленима куповани станови. Код нас су већ били Рокери с Мораву, а дошао је и Шабан Шаулић – прича Неговановић. По ко зна који пут се показало да је у добру лако добар бити, а да се на муци познају јунаци. За дотадашњи крах нико није био крив, а успехе су почели да својатају сви што је био основни повод да напусти предузеће. Због великих обавеза у продукцији изостали су концерти, а током дана кроз канцеларију Новице Неговановића пролазило на стотине људи. По завршетку редовног радног времена до касно у ноћ време је проводио у студију што је било изузетно напорно ма колико волео посао и безгранично му се предавао. Све што није могао сам радили су школовани симфоничари који су добро познавали ноте и неколико аранжера међу којима издваја војног музичара Драгана Кнежевића. Екипу врсних уметника допуњавао је Петар Сам који је безброј пута пратио Ђорђа Марјановића на турнејама по Совјетском Савезу. Искуство показује да су у то време опстајали само најбољи. Тачно се знало шта је забавна, шта народна или староградска музика, ко се бави једном, другом или трећом врстом, а иако је сваки од уметника био амбициозан и трудио се да буде најбољи, није било сујете. На то време сећају успомене на дружења, седељке, концерте и сарадњу са глумцима међу којима се посебно истичу Миодраг Петровић Чкаља, Јован Јанићијевић Бурдуш, Живка Матић, Жика Миленковић, Љуба Мољац, Ратко Сарић, Љуба Степановић познат као Стевка Божуревка... Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 510 29.8.2021.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

Патролне шапе

Када њихов највећи ривал Хамдингер постане градоначелник оближњег Града пустоловина и почне да га пустоши, Рајдер и остале омиљене херојске куце крећу се највећом брзином како би се суочили са изазовом који је пред њима. Иако једна од куца мора да се помири са својом прошлошћу у Граду пустоловина, тим проналази помоћ новог савезника, паметне јазавичарке Либерти. Заједно, наоружани новим

узбудљивим уређајима и опремом, Патролне шапе се боре да спасу становнике Града пустоловина! Анимирана породична авантура у 2Д формату,синхронизован на српски језик, трае два минута мање од сат и по а Кал Бранкер је режираопрема сценарију који јенаписао са Бобом Барлином. Анимираним јунацима гласове су позајмили Марија Стокић, Милена Живановић, Бојан Хлишћ, Драган Вујић, Ања Орељ, Јована Цавнић, Марко Марковић, Милан Антонић, Милена Моравчевић, Бранислава Јевтић, Милан Тубић, Ивана Тењовић, Матеја Вукашновић, Никола Тодоровић, а филм се приказује до првог дана септембра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Нечиста крв: Грех предака Филм прати причу о угледном српском трговцу Хаџи Трифуну, који покушава да очува мир са турским властима а одржи свој углед и утицај у Врању, важној варошици у близини границе са ослобођеном Србијом. Док припрема два сина да га наследе на позицији вође међу српским народом, муке му стварају не само моћни турски бегови него и његова породица. Трифун зато

доноси низ тешких одлука које ће касније утицати на његове потомке, јунаке романа „Нечиста крв“. Драму у 2Д формату, чије трајање за тринаест минута премашује сат и по, Милутин Петровић је режирао према сценарију који су, по роману Борисава Станковића, написали Милена Марковић и Војислав Нановић. Главне улоге тумаче Драган Бјелогрлић, Анђела Јовановић, Катарина Радивојевић, Феђа Штукан и Нела Михаиловић, а филм се приказује до 1. септембра у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Кендимен Добитник Оскара Џордан Пил ће ове јесени ослободити потпуно освежену урбану легенду о Кендимену која леди крв у жилама. Докле год досеже сећање мештана, мирно чикашко насеље терорише прича о духу убици, који уместо руке има куку, а кога врло лако могу призвати они који су довољно смели да пет пута за редом, гледајући се у огледало, понове његово име. Деценију након што су куле у насељу срушене, визуелни уметник Ентони Мекој

и његова девојка, директорка галерије Бријана Картрајт, усељавају се у до непрепознатљивости преуређен луксузни стан. Ентони ће открити застрашујућу истиниту причу која стоји иза Кендимена па, нестрпљив да одржи уметнички статус у чикашким круговима, почиње да истражује језиве детаље не слутећи да отвара врата у прошлост, раскринкава властити ум и покреће незаустављив талас насиља који га судара са током властите судбине. Савремену реинкарнацију култног

класика, чије трајање за минут премашује сат и по, млада редитељка у успону Ниа Дакоста режирала је према сценарију који је написала са Џорданом Пилом. а водеће улоге тумаче Тони Тод, Јахиа Абдул-Матин II, Нејтан Стјуарт-Џерет, Тејона Перис и Колмен Доминго. Филм се приказује још вечерас, а последња пројекција почиње два сата пре поноћи.

Плаћеница Од аутора великих биоскопских хитова Џон Вик и редитеља филма Казино Ројал долази женска верзија Џона Вика. Ана је највештији плаћени убица на свету, а као дете спасио ју је легендарни Муди и полако учио „породичном послу“. Када брутално убију човека који јој је био попут оца, а научио је свему што треба да зна о поверењу и преживљавању, Ана се заветује на освету. Акциони трилер у 2Д формату траје једанаест минута мање од два сата, Мартин Кемпбел га је режирао према сценарију Ричарда Венка, а водеће улоге тумаче Мајкл Китон, Меги Кју и Семјуел Л. Џексон. Филм се приказује до среде 1. септембра, а пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

Филмови које смо гледали

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

Тешко дисах у вр Добих астму, од „

Пенџетирај старе чизме, друже; пут „трновит“, а трајаће - дуже!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

ремену Слоба! „новога доба”! Докле ли ћу издржати побро? Све ми теже, вође кажу – добро!?

Сваког дана, кеса ми све тања; набрекла је она од обећања!

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

БРЗИ ПОСНИ РУЧАК –НА СТОЛУ ЗА 20 МИНУТА Потребно за 5 порција: 1 кг Фриком Ослић филет 450 г Фриком Златна мешавина 450 г Фриком Мешано поврће за чорбу морска со и бибер суви биљни зачин 1 кашичица брашна провансалска мешавина зачина першун лимун 1 црни лук 2 чена белог лука 1/2 кашичице сувог першуна 70 г пиринча Маринада: Сједините сок од лимуна, исецкан бели лук и пешун. Сипајте Фриком Златну мешавину у суд. Није потребно претходно одмрзавати. Посолите, побиберите и зачините Провансалском

мешавином зачина. Сипајте на папир за печење. Преко ставите Фриком Ослић, посолите, побиберите и прелијте маринадом. Направите пакетић како је приказано у видеу. Ако немате хефталицу, можете користити металне спајалице за папир. На исти начин направите и преостале пакетиће. Сложите на плех,а онда пребаците у загрејану рерну на 230 °Ц на 15-20 минута. Припрема чорбе: На уљу кратко пробржите исецкан црни лук, па додајте пиринач, који се претходно опрали, и још мало пропржите. Након тога додајте замрзнуто Фриком Мешано поврће за чорбу, суви биљни зачин по укусу и кашичицу брашна. Промешајте, па налијте топлу воду, око 1,5 литра, па кувајте 15 минута, нека ври. Склоните са ватре и додајте сецкан першун. Можете у почетку сипати само 1 литар, па тек при крају да додате остатак. Густину чорбе регулишите додатком воде.

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Зоран Милашиновић (2)

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

МАЛО ПРОСТОРА ЗА ОПТИМИЗАМ

- У Слоги је увек било људи којима успеси нису одговарали. - Нема одговора на питање зашто ова средина никад није имало прволигаша у овом спорту иако је изнедрила значајан број квалитетних појединаца. - У Краљеву нема значајних фирми спремних да стану иза Слоге. - Није чудо што Слога од овог првенства поново игра са сеоским клубовима што је тужно и велика срамота за ову средину. - Играчи се кладе против себе. - Кладионице уништиле спорт. - Жртва бројних неповољних околности у последњих неколико деценија су љубитељи фудбала. - Помоћ школама фудбала у стварању квалитетних играча уз обавезу да одређен период проведу у Слоги

ва пораза у прва два првенствена кола и последње место на табели појачавају стрепњу о нереалним очекивањима да се Слога брзо врати у друштво клубова са којима се надметала током претходне године. Пред јучерашње гостовање у Ужицу чини се да песимистичке прогнозе добрих познавалаца фудбалских прилика у локалној средини нису биле без основа. Један од њих је Зоран Милашиновић који је до пре само неколико година за Слогу учинио више него сви други заједно од оснивања клуба.

Основ су организационе способности које је из кошарке покушао да примени у фудбалу и то подржи са око два милиона евра. - У инфраструктури смо радили све што је било потребно. Кад смо имали проблема са санитетским возилима, јер људи из Службе хитне помоћи нису увек могли да дођу, купили смо санитетско возило. Кад смо имали проблем са заливањем терена ископали смо бунар и све довели на веома висок ниво за тај ранг такмичења јер је све било како треба и на врхунском ни-

воу, од путовања до потребне опреме. Што се тиче организације били смо испред осталих клубова, направили добар имиџ да су нас људи поштовали, а публика се вратила на утакмице, каже Милашиновић који је, иако није имао ниједну званичну функцију, био лидер који је доносио све значајне одлуке. Поверење које му је указано засновано је на искуству у кошаркашком спорту и високим функцијама у кошаркашкој организацији, али и чињеници да је пристао да подржи финансијски све што је требало како би играчи били

Зоран Милашиновић

29.8.2021.

МАГАЗИН 510

растерећени бриге о егзистенцији и сконцентрисали се према дешавањима на терену. А да се утакмице често не решавају на терену, већ и на неким другим местима, потврђују бројни примери из историје фудбалске игре. Први покушај да се то учини на старту првенства у коме је Милашиновић преузео водећу улогу обесхрабрио је поборнике сличних идеја па у каснијем току није било покушаја намештања резултата, првенствено због чврстог става дугогодишњег спортског радника да то није пут којим треба ићи. Много година касније преовладава уверење како је Слога лако могла да се докопа прволигашког такмичења да није било оваквог става њеног финансијера. - Требало је само да зажмурим и да се склоним, али нисам хтео да радим такве радње па то нисам дозвољавао, јер није у складу са мојим карактером. Сада могу да кажем како је то можда

била грешка, али то једноставно нисам ја, каже Милашиновић. Није неуобичајено да се после неуспеха у било којој области траже кривци за такво стање и најчешће налазе у онима који су имали одлучујућу улогу у доношењу важних одлука. Оштрицу критика ове врсте био је у ситуацији да осети и Милашиновић коме се одаје признање за највећи део онога што је урадио, а приговара због екипе сарадника коју је формирао. И док значајан број склоних критици сматра да у тиму није било довољно способних да га прате Милашиновић не оспорава могућност да је у фудбалском Краљеву било и стручнијих људи за које није знао. Да јесте за неке од њих би сигурно било места у тиму задуженом за стварање услова који воде ка остварењу плана који је поставио пре прихватања значајне улоге у клубу. - Што сам мислио да је у том моменту најквалитетније то је било у ти-

му, а сада ће сви рећи боље би било да није тај него неко други. Слога има неко проклетство. Кад сте функционер, тренер или било ко клубу, браните Слогу свим срцем, али ако нема места за вас из било ког разлога ви је нападате свим силама, оговарате, причате свашта. Било је квалитетних људи, а ја сам радио како сам мислио да је најбоље и са људима које сам имао на располагању. Да ми је неко довео бољег одмах би га запослио, али је коначна реч увек била моја. Спорт је лепа ствар, али нема клуба, тима или човека који није погрешио кад су играчи у питању. И ми смо направили превид, али такве ствари се дешавају. У Слоги је увек било људи којима успеси нису одговарали. Временом су се мењали, неко је отишао а неко остао, а пре него што сам напустио клуб измирио сам све обавезе и остао чист према свима, каже Милашино-

вић. Од седамдесетих година прошлог века, кад је Слога била најближе врхунском рангу такмичења, у фудбалској јавности траже се разлози због којих одлучујући корак није био успешан. О разлозима за изневерена очекивања трагало се на крају сваке сезоне такмичења, а трагаће се и у будућности. Ни после више деценија колико се у Краљеву игра фудбал нема одговора на питање зашто ова средина никад није имало прволигаша у овом спорту иако је изнедрила значајан број квалитетних појединаца. Милашиновић се придружује онима који верују да су разлози бројни, међу њима и одсуство довољно јаког и стабилног извора финансирања какве имају клубови у знатно мањим срединама из непосредног окружења. Лучани имају фабрику оружја која финансира фудбалере, Горњи Милановац привреду спремну да се ухвати у

коштац са бројним изазовима који одлучујуће утичу на збивања у овој области. Таквих има и у другим срединама, али не и у Краљеву у коме нема значајних фирми спремних да стану иза Слоге. Другим по реду ограничавајућим фактором оцењује се изостанак одговарајуће инфраструктуре за тренинге пионира, кадета, омладинаца и првог тима који су упућени на главни терен градског стадиона. Депримирајуће делује податак да у инфраструктурном погледу ништа није урађено ни пре ни после Милашиновића, још више да је након његовог одласка демонтирана новинарска трибина а конструкција продата за много мање пара него што је у њу уложено. Кад се изведе коначна рачуница долази се до поразног уверења како није чудо што Слога од овог првенства поново игра са сеоским клубовима баш као што је пре само неколико играла у Лађевцима и Ковачима а то је, каже

Милашиновић, колико тужно толико и велика срамота за ову средину. - Рекао сам зашто није било мог одлучујућег корака и можда ћу се због тога у будућности кајати, нарочито сада кад видим шта се ради и како се ради. Сад већ могу да кажем да се кајем што и ја то нисам радио, али ја сам спортиста, гајим спортски дух и неко поштење као и у животу. Тада је то било на високом нивоу, а данас више не постоји. Кад видим шта се ради жао ми је што тада и ја то нисам урадио. Слога је на крају претходног првенства испала из лиге, па су изневерена многа очекивања. На почетку првенства сматрао сам како није добро што је ушла у лигу из које ће на крају испасти осам екипа, што значи да је требало направити стравичан тим да би се опстало у лиги. Мој предлог је био да остане у Српској лиги и постепено прави тим, јер никад није добро кад је тим испред клуба. Мислим да је то била

29.8.2021.

МАГАЗИН 510

грешка, јер шта значи да једну годину играш прву лигу и само потрошиш паре. Апсолутно сам сигуран да прво треба направити клуб, инфраструктуру клуба, млађе категорије, да се крене, па постепено остварује успех првог тима и млађих категорија као што смо ми 2010. године дошли до онога што сам зацртао да, деведесет одсто играча буде из сопственог омладинског погона. Од тога нема боље ствари, а треба само неколико година доброг рада, каже Милашиновић. Велика очекивања значајног дела фудбалске јавности од најављене изградње модерног стадиона са осам хиљада места за седење у овом тренутку се не чине довољно јаким аргументом за значајнији напредак клуба коме недостаје много чега другог. У таквим околностима могло би се закључити да стадион и не значи много кад нема довољно квалитетне екипе која би на њему играла. Сем тога присутна је и стрепња да би, ма колико био добар, могао да се нађе на удару метеоролошких прилика и буде у знатној мери оштећен због недовољно коришћења и бриге о њему. Такав спортски објекат, каже Милашиновић, неће донети ни пионире, ни кадете, ни омладинце, ни први тим. На њему неко треба да игра, и озбиљно ради а то није могуће без значајне финансијске потпоре каква у тренутним околностима није на

видику. Податак да је фудбал скуп спорт, посебно врхунски, у значајној мери умањује оптимизам а појачава стрепњу да ни у наредним годинама, уколико се нешто значајније не промени у ставовима оних који воде Слогу, не треба очекивати никакав бољитак. - Имате Зорана Милашиновића који је потрошио два милиона евра на фудбал и покушате да га сатанизујете. Кад од њега направиш криминалца како ће сутра неко да дође и уложи паре? Неће нико! Нисам разочаран јер сам довољно искусан да видим куда све иде, и шта се дешава. Нажалост, све је постало реалност а изгубио се значај основа на којима почивају спорт и живот у коме сам растао. Играчи се кладе против себе, кладионице су уништиле спорт и више не видим ништа поштено у њему. Видите и сами колико се утакмица намешта, колико се новца појављује на кладионицама. Много је лошег, а кад ме питају кад ћу да се вратим кажем сутра, ако има спорта. Али нема га, а док га не буде нећу се вратити што значи да се нећу вратити никад. Иако моја очекивања генерално нису испуњена с поносом могу да кажем шта сам урадио у спорту, док је постојао. Сада не постоји, али се нисам покајао за оно што сам урадио. Није ме много ни изненадило, јер сам очекивао овакве ствари. Нисам ни човек

који се разочарава јер није остварио оно што је замишљао. Није се мени десило ништа што нисам очекивао, а памтим само лепе ствари, каже Милашиновић. Жртва бројних неповољних околности у последњих неколико деценија су љубитељи фудбала који, сем у ретким приликама које се пружају у куп такмичењима, немају прилику да присуствују квалитетнијим утакмицама па су оријентисани према околним градовима, неретко и према Београду. Једним од путева који воде ка ублажавању кризе оцењује се помоћ школама фудбала у стварању квалитетних

играча уз обавезу да, пре него оду у друге клубове, одређен период проведу у Слоги. Није тајна да играчи, кад превазиђу одређену средину, одлазе отварајући простор млађима. Такав проток играча у фудбалу се сматра нормалном појавом од које имају користи сви који су укључени у тај процес. Трагање за узроцима неповољне ситуације у краљевачком фудбалу сведочи о спремности бројних бивших играча, тренера и спортских функционера да заједничким снагама помогу да Слога коначно стане на здраве ноге. Значајним на том путу оцењује се

стабилан извор финансирања у дужем периоду, који у овом тренутку није на видику. Недавно објављен податак да је прволигашу из мале средине из локалног буџета исплаћен износ који премашује милион евра у Краљеву се доживљава као нормалан однос према клубу. Са друге стране страхује се да у недавно отпочелој сезони, и такмичењу за степеницу нижем од прошлогодишњег, не треба ни очекивати значајнија средства. Зоран Милашиновић се придружује онима који верују да у тренутној ситуацији циљ не би ни требало да буде прва лига, административно или купо-

вином бодова. До ње треба да води добро утабан пут од млађих категорија, уз стварање услова за градњу помоћног терена на коме може да се тернира. Колико је у праву сведочи прошлогодишње искуство краљевачких фудбалера који су добар део првенствене трке провели у доњем делу табеле, а завршили на последњем месту. А да је ситуација и даље озбиљна сведочи податак да је и у нижем рангу такмичења тренутно међу најслабије позиционираним екипама. . Радованови Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

ГФК Слобода - Слога 1:1

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

Кикер - Телеоптик 4:2

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 29. АВГУСТА ДО 4. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

29. август

1189 — Дубровник је склопио уговор са босанским баном Кулином којим се Дубровчанима даје слобода трговања у Босни без икаквих ограничења и намета. Уговор је један од најстаријих сачуваних докумената у региону. 1521 — Турци су под командом султана Сулејмана I Величанственог освојили Београд и прогласили га за седиште Смедеревског санџака. Београд је постао погранична тврђава из које је турска војска нападала Угарску и Аустрију. 1526 — У бици код Мохача турска војска под командом Сулејмана II Величанственог победила је трупе мађарског краља Лудовика II, који се приликом повлачења утопио у реци. Угарска држава се распала на три дела: један је потпао под Турке, другим је завладао угарски владар Јован Запоља, а трећи је дошао под власт Хабзбурга, који су након Запољине смрти 1540. преузели угарски престо. 1756 — Нападом на Саксонију, пруски краљ Фридрих II Велики је отпочео Седмогодишњи рат, први оружани сукоб свих европских сила који се потом пренео на ратишта у Азији и Северној Америци. Завршен је 10. фебруара 1763. миром у Паризу. 1820 — У Порту у Португалу је почела грађанска револуција која је присилила краља Жоаоа VI да 1821. донесе либерални устав, којим су укинути инквизиција и привилегије феудалаца. 1825 — Португал је признала независност Бразила под царем Педром I. 1842 — Завршен је Први опијумски рат између Кине и Велике Британије споразумом о миру у Нанкингу, према којем је Кина морала да отвори своје

луке за европску трговину под екстериторијалном режиму, а Хонгконг да препусти Британцима. 1873 — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Џозефа Хенрија Блекбурна. 1885 — немачки инжењер Готлиб Дајмлер патентирао је први мотоцикл. 1943 — У побуни против немачке окупације Данска је у Другом светском рату потопила своју флоту од 30 ратних бродова и неколико подморница. 1944 — На захтев избегличке владе Краљевине Југославије краљ Петар II Карађорђевић посебним указом одузео је команду генералу Дражи Михаиловићу и позвао Југословенску војску у отаџбини да се стави под команду Јосипа Броза Тита. Краљева одлука објављена је преко радија 12. септембра. 1945 — Трупе САД под командом генерала Џорџа Маршала почеле су у Другом светском рату искрцавање на тло пораженог Јапана. 1949 — СССР је у тајности извео прву експлозију атомске бомбе. Вест о томе објавиле су 22. септембра САД, Велика Британија и Канада. 1965 — Амерички васионски брод „Џемини V“, са астронаутима Гордоном Купером и Чарлсом Конрадом спустили су се у Атлантик након рекордних осам дана проведених у жемљиној орбити. 1978 — Председник Централног комитета Комунистичке партије Кине Хуа Гуофенг посетио је Румунију, Југославију и Иран. То је означило прекид изолације Кине из међународних активности, која је почела одлуком о „Културној револуцији“ у тој земљи у августу 1966. 1991 — Совјетски парламент је суспендовао Комунистичку партију и замрзао њене банковне рачуне, под оптужбом да је била умешана у поку-

шај државног удара (19-22. августа). 1995 — Под снажним међународним притиском, руководства СР Југославије и Републике Српске договорила су се о формирању јединствене делегације која ће учествовати у мировном процесу у Босни, а председник Србије Слободан Милошевић овлашћен је да преговара у име целе делегације. 1996 — Руски авион „Тупољев Ту154“, који је превозио рударе на удаљено арктичко острво, ударио је у један планински врх у Норвешкој. У тој најтежој авионској несрећи на норвешком тлу погинули су сви путници и чланови посаде (141). 1997 — Убиство 300 људи у једном алжирском селу једно је од најгорих крвопролића које су извршили исла-

мисти у тој земљи. 1998 — У несрећи кубанског авиона при полетању са аеродрома у Куиту (Еквадор) погинуло је 79 људи. 1999 — Становници Источног Тимора су, упркос страху од насиља, изашли на историјски референдум, на којем се 99% изјаснило за одвајање од Индонезије. 2001 — Врховни суд САД осудио је тројицу директора једне електронске фирме из округа Марин (Калифорнија) за илегалну продају опреме Индији, коју би она могла употребити за прављење нуклеарног оружја. 2013 — Отворена је прва продавница H&M у Србији, у Делта ситију (Београд).

30. август 1645 — Холанђани и амерички Индијанци склопили су примирје у Њу Амстердаму (Њујорк). 1757 — Руска армија је у Седмогодишњем рату, под командом маршала Степана Фјодоровича Апраксина, поразила пруске трупе у бици кодГрос Је-

герсдорфа. 1881 — Француски инжењер Клеман Адер патентирао је у Немачкој први стереофонски звучни систем. 1914 — У бици код Таненберга у Првом светском рату немачка Осма армија под командом генерала Паула фон Хинденбурга потукла је Другу руску армију генерала Александра Самсонова, која је изгубила око 30.000 људи. Генерал Самсонов је извршио самоубиство. 1918 — Приликом посете фабрици „Михељсон“ у атентату је рањен Владимир Илич Лењин. У лидера Совјетске Русије пуцале су припаднице Социјал-револуционарне партије Фања Каплан и њена сестра Дора. 1940 — У Бечу су завршени разговори представника Немачке, Италије, Румуније и Мађарске (Друга бечка арбитража) на којима су Немачка и Италија присилиле Румунију да уступи Бугарској јужну Добруџу, а Мађарској део Трансилваније. 1944 — Совјетска армија је у Другом светском рату заузела нафтна поља у Плоештију у Румунији, чиме је немачку војску лишила важног извора снабдевања горивом. 1945 — Велика Британија је поново успоставила своју власт у Хонгконгу, након три године и седам месеци јапанске окупације. 1957 — Сенатор Стром Турмонд из Јужне Каролине поставио је нови рекорд у опструкцији америчког Конгреса говорећи више од 24 сата против предлога закона о грађанским правима. 1963 — Између седишта влада СССР и САД, Кремља и Беле куће, лидери Никита Хрушчов и Џон Кенеди успоставили су после кубанске кризе, која је запретила општим нуклеарним сукобом, директну телефонску везу, познату као „црвени телефон“. 1973 — Кенија је забранила лов на слонове и трговину слоновачом. 1974 — Код Загреба се догодила тешка железничка несрећа у којој је изгубило живот око 150 људи. То је била највећа железничка несрећа у историји југословенског саобраћаја. 1992 — Прекинута је петомесечна

српска опсада Горажда. У складу са договором у Лондону, команда Војске Републике Српске повукла је око 1.000 својих војника. 1995 — НАТО је започео кампању бомбардовања положаја Војске Републике Српске током рата у Босни и Херцеговини. 2001 — Око 438 избеглица, махом из Авганистана, који су спашени са ферибота који је тонуо, наставило је да умире на норвешком теретном броду, јер им Аустралија није дозволила улазак у ту земљу. 2020 — Опозиција у Црној Гори предвођена просрпском коалицијом „За будућност Црне Горе”, с грађанским коалицијама „Мир је наша нација” и „Уједињена реформска акција”, победила је на изборима ДПС Мила Ђукановића после 30 година овога политичара на власти.

31. август 1056 — Након изненадне болести пар дана раније, византијска царица Теодора је умрла без наследника, чиме је изумрла Македонска династија. 1290 — Краљ Едвард I објавио је прокламацију о прогону Јевреја из Енглеске. 1876 — Дворска клика сменила је турског султана Мурата V под изговором да је луд, неколико месеци након што је дошао на власт и довела на престо његовог брата Абдула Хамида II. 1887 — Основан је Стрељачки савез Србије, 36 година после формирања прве стрељачке дружине. Савез је 1909. постао члан Међународне стрељачке уније, а стрелци из Србије су први пут учествовали на међународним такмичењима у Лондону и Хамбургу. 1888 — У Лондону је пронађено тело Мери Ен „Поли“ Николс прве жртве Џека Трбосека. 1897 — У Базелу почиње Први светски ционистички конгрес. Посланици које је сазвао аустријски новинар Теодор Херцл захтевали су успостављање јеврејске државе у Палестини. Двадесет година касније почели су преговори циониста и Велике Британије о поседу у Палестини у оквиру британ-

29.8.2021.

МАГАЗИН 510

ског мандата. 1902 — Почеле Антисрпске демонстрације у Загребу. 1907 — У Петрограду је потписан енглеско-руски споразум којим су Велика Британија и Русија поделиле интересне сфере у Персији, Авганистану и Тибету. 1920 — Прве радио вести емитоване су на станици 8MK у Детроиту у Мичигену. 1939 — Немачка је извела лажни напад на радио-станицу у Глајвицу, што јој је послужило као изговор да следећег дана нападне Пољску и започне Други светски рат у Европи. 1941 — Четници су после једнодневне борбе са Немцима ослободили Лозницу. 1944 — Совјетске трупе и тенкови ушле су, у Другом светском рату, у главни град Румуније, Букурешт, где су их грађани одушевљено поздравили. 1949 — Повлачењем Демократске армије Грчке у Албанију после њеног пораза на планини Грамос окончан је Грчки грађански рат. 1977 — Председник СФР Југославије Јосип Броз Тито допутовао је у прву посету Кини. 1980 — Пољски раднички лидери потписали су, након двомесечног штрајка, споразум са владом о праву на штрајк и признавању синдиката „Солидарност“, а Пољска је постала прва земља Совјетског блока у којој је дозвољен рад једног независносг синдиката. 1983 — У Манили је сахрањен вођа филипинске опозиције Бенињо Акина уз присуство више од милион људи. Убијен је десет дана раније на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД, чиме је филипински диктатор Фердинанд Маркос уклонио најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984. 1986 — Совјетски путнички брод Адмирал Нахимов је потонуо у Црном мору после судара са теретним бродом Пјотр Васев, при чему су погинуле 423 особе. 1994 — Трупе бившег СССР формално су окончале полувековно војно присуство у бившој Источној Немачкој и на

Балтику, церемонијом којој су присуствовали председник Русије Борис Јељцин и канцелар Немачке Хелмут Кол. 1997 — У саобраћајној несрећи у Паризу погинула принцеза Дајана и њен пратилац Доди ел Фајед. 2001 — У пожару изазваном експлозијом у ноћном бару у токијском забавном кварту Кабучико погинуле су 44 особе, а више десетина је повређено. 2003 — Стравично невреме (праћено олујом, пљуском, и великим градом) погодило Зрењанин и причинило огромну материјалну штету. Повређено више десетина особа. 2005 — У стампеду на мосту ал Алјман у Багдаду погинуло је 1.199 особа.

1. септембар 1355 — У једној повељи коју је потписао бан Стефан Твртко I Котроманић први пут се помиње утврђени град Високи у Босни. 1449 — Туму криза: (која се такође назива Криза твумске тврђаве), гранични конфликт између племена Оират и Монгола и кинеске династије Минг која је довела до хватања цара Џангцунга, и пораза војске од 500.000 људи од много мање силе. 1529 — Шпанска тврђава Санкти Спириту, првоизграђена у модерној Аргентини, уништена је од стране домаћина. 1531 — У Швајцарској је почео рат између Цириха, центра швајцарске реформације, и католичких кантона. Након што су боље организовани католички кантони победили у бици код Капела, седиште протестантизма премештено је у Женеву. 1532 — Краљ Хенри VIII је краљици Ани Болен, тада још увек обичној племкињи, доделио титулу Маркиза од Пембрука. 1604 — Ади Грантх, данас познат као Гуру Грантх Сахиб, свето писмо Сика, прво је постављено у Хармандир Сахиб, Златни храм, најважније и најсветије место ходочашћа у сикизму. 1644 — Битка код Типермуира, пр-

ва битка током грађанског рата између снага у Шкотској шкотских ројалиста, на челу са Џејмсом Грахамом, 1. маркизом од Монтросе и војске Ковенантерса. 1701 — Битка код Кјерија, део Рата за шпанско наслеђе. Победу су однеле аустријске трупе под командом Еугена Савојског. 1715 — Краљ Француске Луј XIV умро после владавине од 72 године, што је било дуже од било ког европског монарха. 1763 — Катарина Велика Руска потврђује планове Иван Ивановича Бетцкоја за оснивање Воспитательный дом-а у Москви 1772 — Мисија Сан Луис Обиспо де Толоса основана је у Сан Луис Обиспо, Калифорнија. 1772 — Колонисти из Масачусетског залива предузимају популарна реакцију на уклањање барута, директнију контролу војних продавница, војних залиха, оружја и барута названу аларм за прах. 1804 — Немачки астроном Карл Лудвиг Хардинг је открио Јуно, један од највећих астероида у Главном појасу. 1814 — Почео Бечки конгрес.

1831 — Високи Орден Светог Григорија Великог утврдио је папа Гргур XVI у Ватиканској држави за препознавање високе подршке Ватикану или Папи од стране мушкараца или жена, не обавезно римокатолика. 1836 — Нарциса Витман, једна је од првих белих жена говорника енглеског језика која се настанила западно од Роки Маунтаинс, и дошла у Вала Вала, у Вашингтону. Она и Елиза Харт Спалдинг (супруга Хенрија Спалдинга) постале су прве документоване жене из Европске Америке које су прешле планине Роки. 1836 — Основана је најстарија школа британског порекла у Јужној Америци школа Светог Андреја Скота. 1859 — Појавила се једна од највећих забележених короналних маса које су икада забележене, касније познате као догађај Карингтон. 1859 — Амерички грађански рат: Битка код Шантилија: јединице Војске Конфедерације победиле су трупе војске Уније у Шантилију, Вирџинија. 1864 — Амерички грађански рат: Генерал војске Конфедерације Џон Бел Худ наређује евакуацију Атланте, окончавајући четворомесечну опсаду гене-

рала Вилијама Текумсех Шермана. 1870 — У бици код Седана у француско-пруском рату, Пруси су под командом Хелмута фон Молткеа нанели тежак пораз трупама француског цара Наполеона III, што је довело до пада Другог царства. 1873 — Цешваио стаје на престол као краљ Зулу народа након смрти његовог оца Мпанде. 1878 — Ема Нут је постала први женски телефонски оператер на свету када је ангажована од стране Александра Грахма Бела у компанији Бостон Телефоне Диспач. 1878 — Војска Мухамеда Ајуба Кана потискују Британце у бици код Кандахара, окончавајући Други англо-авганистански рат. 1878 — Преко 400 људи је умрло у Великој Хинклеи ватри, шумској ватри у Хинклеи, Минесота. 1897 — Отворена је подземна улица Тремонт Стрит у Бостону, постајући први подземни систем брзог транзита у Северној Америци. 1900 — Велика Британија је анектирала Јужноафричку Републику. 1905 — Алберта и Саскачеван се придружују канадској конфедерацији. 1906 — Основана је Међународна федерација адвоката за интелектуалну својину. 1906 — Оклопно крстарица Јоргос Авероф је испоручена грчкој морнарици. Данас служи као музејски брод. 1914 — Санкт-Петербург мења име у Петроград. 1916 — Бугарска, као сарадник Немачке у Првом светском рату, објавила је рат Румунији. 1923 — У земљотресу који је потпуно разорио јапански град Јокохаму и готово уништио Токио, погинуло је најмање 142.000 људи, а 2,5 милиона је остало без домова. 1928 — Ахмет Зогу је прогласио Албанију за краљевину, а себе за краља. 1939 — Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат. 1945 — Скупштина Србије усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косов-

ско-метохијска област. 1952 — Објављен роман Старац и море. 1953 — У авионској несрећи је погинуо француски виолиниста Жак Тибо, члан чувеног трија са Алфредом Кортоом и Паблом Казалсом. 1961 — У Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су присуствовали представници 25 земаља и 40 антиколонијалних и ослободилачких покрета. После шест дана рада скуп је усвојио документе о принципима несврставања као независног ванблоковског чиниоца. 1962 — У земљотресу у северозападном Ирану разорено је преко 300 села, а погинуло је 12.000 људи. 1963 — Отворен стадион Црвене звезде 1969 — Група официра с младим пуковником Моамером Гадафијем на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику. 1972 — Амерички велемајстор Роберт Фишер је у мечу у Рејкјавику победио совјетског велемајстора Бориса Васиљевича Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак света у шаху. Титулу је изгубио без меча 3. априла 1975, када је одбио да прихвати услове Међународне шаховске федерације, а за првака света проглашен је руски велемајстор Анатолиј Карпов. 1974 — Анастасио Сомоза је изабран за председника Никарагве. 1981 — У Средњоафричкој Републици државним ударом свргнут је председник Давид Дацко. 1983 — Совјетски борбени авион је близу острва Сахалин оборио јужнокорејски авион „Боинг 747“, у којем је погинуло свих 240 путника и 29 чланова посаде. 1991 — Узбекистан прогласио независност од Совјетског Савеза. 1993 — У Женеви су пропали преговори о окончању 17-месечног рата у Босни и Херцеговини, пошто су представници босанских Муслимана одбацили мировни план међународних посредника. 1999 — UNHCR је саопштио да је, од јуна, када су окончани сукоби на Ко-

сову, око 200.000 Срба и Рома напустило ту српску покрајину, а да се на Косово и Метохију вратило 772.300 Албанаца избеглих током вишемесечних сукоба. 2000 — На предизборној конвенцији у београдском центру „Сава“, пред више од 3.000 грађана, лидери Демократске опозиције Србије потписали су документ „Уговор са Србијом“ којим су се обавезали да ће, уколико дођу на власт, успоставити демократску власт у Србији. 2004 — Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану у Северној Осетији са више од хиљаду талаца већином деце. Зах- тевали су пуштање чеченских побуњеника из затвора у суседној Ингушетији и независност Чеченије од Русије. (види талачка криза у Беслану).

МАГАЗИН 510

29.8.2021.

2. септембар

31. п. н. е. — У великој поморској бици код Акцијума у Јонском мору Октавијан је победио флоту римског војсковође Марка Антонија и египатске краљице Клеопатре. Победа је омогућила Октавијану освајање Египта и претварање Римске републике у царство. 1666 — У пожару који је четири дана харао Лондоном, ватрена стихија је готово уништила град. Страдале су многе грађевине међу којима и катедрала Светог Павла. 1752 — На основу одлуке британског парламента, у Уједињеном Краљевству и њеним колонијама Јулијански календар замењен је Грегоријанским. Други септембар био је последњи дан по Јулијанском календару. 1807 — Британска Краљевска морнарица је бомбардовала Копенхаген како би спречила Наполеона Бонапарту да против Британаца употреби данску флоту. 1829 — Склопљен је Једренски мир између Русије и Османског царства, којим су се Турци обавезали да Србији врате шест нахија ослобођених у Првом српском устанку и да признају аутономију Грчке. 1866 — На Криту је избила побуна против Турака и проглашено је укида-

ње турске власти и уједињење са Грчком, али је аутономија успостављена тек 1897. уз интервенцију европских сила, а Лондонским споразумом 1913. Крит је постао део Грчке. 1872 — У Хагу је почео Пети конгрес Прве интернационале на којем је одлучено да се седиште Интернационале премести у САД, где су постојали услови легалног деловања. 1895 — Завршава се шаховски турнир у Хејстингсу победом Пилсберија. 1898 — У бици код Омдурмана англо-египатске трупе под командом Хорација Киченера победиле су војску махдиста, после чега су Британци заузели све стратешке кључне положаје у Судану. 1945 — Јапан је на америчком броду Мисури, у Токијском заливу, потписао капитулацију чиме је и званично завршен Други свјетски рат. 1989 — Током демонстрација против апартхејда у Кејптауну, у Јужној Африци, полиција је ухапсила више од 400 демонстраната. 1996 —Лидери три опозиционе партије. Српског покрета обнове, Демократске странке и Грађанског савеза Србије, потписали су у Београду споразум о формирању коалиције „Заједно“, која је однела победу на локалним изборима у новембру, чиме је уздрмана дотада неприкосновена власт Слободана Милошевића.

3. септембар 1189 — Ричард Лављег Срца, крунисан је у Вестминстерској опатији у Лондону за краља Енглеске. 1759 — Из Португалије је почело протеривање римокатоличких језуита. 1783 — Велика Британија, САД, Шпанија и Француска су потписале су у Париски мир којим је формално завршен Амерички рат за независност. 1791 — Француска скупштина усвојила је устав којим је успостављена уставна монархија. 1806 — Српски устаници су поразили турску војску у бици на Делиграду. 1826 — Николај I Павлович Романов је крунисан за цара Русије. 1861 — Генерал Конфедерације Ле-

онидас Полк је напао неутрални Кентаки, приморавши државно руководство да тражи помоћ Уније. 1884 — Из Београда је кренуо први путнички воз на прузи Београд-Ниш, првој у Србији. Почетак градње 21. јуна 1881. обележио је сребрним будаком кнез Милан Обреновић. Испраћају воза, искићеног цвећем и српским тробојкама, поред великог броја грађана, присуствовали су угледни гости из Беча и Будимпеште. 1902 — Завршиле се антисрпске демонстрације у Загребу. 1931 — Краљ Југославије Александар Први Карађорђевић прогласио је октроисани Устав којим је озакоњена монархистичка диктатура, уведена 6. јануара 1929. 1939 — Два дана после немачког напада на Пољску, Уједињено Краљевство и Француска су објавиле рат Немачкој. 1939 — На кружној стази око Калемегдана, у Београду су одржане до тада највеће међународне аутомобилске трке у Југославији. 1939 — Немачка подморница У-30 је торпедовала и потопила британски путнички прекоокеански брод СС Ате-

нија, усмртивши 117 особа. 1943 — Англо-америчке снаге су се искрцале на италијанско копно у Другом светском рату. 1944 — Холокауст: Ана Франк и њена породица налазе се у последњем транспортном возу на путу од транзитног логора Вестерборк према концентрационом логору у Аушвицу, у који су дошли три дана касније. 1976 — Амерички васионски брод без људске посаде „Викинг 2“ спустио се на Марс и почео да шаље фотографије са те планете. 1985 — У саобраћајној несрећи на путу Београд - Нови Сад у својој 23. години, погинуо Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара. 1994 — Русија и Кина прогласиле су завршетак међусобних непријатељстава и договориле се да уклоне нуклеарне ракете које су биле усмерене из једне земље према другој. 1999 — Мисија УН на Косову и Метохији суспендовала је југословенски валутни закон и успоставила царинску контролу на граници Косова и Метохије са Бившом Југословенском Републиком Македонијом. 2001 — САД и Израел су повукле

своје делегације са конференције УН о расизму у Дурбану, у знак протеста због покушаја да се Израел означи као расистичка земља. 2004 — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 талац погинуо. (види Талачка криза у Беслану). 2009 — У серији експлозија које су погодиле фабрику муниције „Први партизан“ у Ужицу, погинуло седам а повређено 14 радника.

4, септембар 476 — Одоакар је срушио Западно римско царство и постао први варварски краљ Италије свргавањем цара Ромула Аугустула. 929 — Саксонска војска је после битке код Ленцена убила или заробила све Словене који су бранили тврђаву Ленцен. 1479 — Католички краљеви Кастиље и Арагона су потписали споразум из Алкасове са португалским краљем Алфонсом V и његовим сином, принцом Жоаом чиме је окончан Рат за кастиљанско наслеђе. 1669 — Млетачка република је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да одбрани град Ираклион, који је био под турском опсадом од 1648. 1843 — Тереза Кристина од Обеју Сицилија се ударала за Педра II од Бразила на државној церемонији. 1870 — Француска је постала република, чиме је окончано Друго француско царство Наполеона III. Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату. 1886 — Поглавица Апача Џеронимо, вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу. 1912 — Завршен је Албански устанак из 1912. када се турска влада сложила да испуни захтеве устаника. 1929 — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било

40 чланова посаде и 14 путника. 1944 — Британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен. 1970 — У Чилеу је Салвадор Аљенде као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973. у пучу чилеанске армије. 1972 — На Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Спиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној Олимпијади. 1974 — САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком. 1975 — Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву. 1992 — Бивши председник Бугарске Тодор Живков, који је смењен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова. 1995 — Под геслом „Уједињени Јерусалим је наш“, Израел је започео 15месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа. 1997 — У експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи. 1998 — Трибунал УН за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанду на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994. 1998 — Лари Пејџ и Сергеј Брин су у Менло Парку основали Гугл да промовишу свој аглоритам за претрагу интернета који су развили као студенти на Стенфорду. 2020 — Србија и Приштина су потписали економску изјаву о намерама у Сједињеним Државама која је водила ка свеопштој нормализацији односа који је председник привремених приштинских институција Хашим Тачи оцени као „историјски”. Последица те изјаве је израелско признавање Приштине и српско признавање Јерусалима као главнога града Израела.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs