Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 515 * 3. октобар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 515

Хвала што читате

3.10.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

3

3.10.2021.

МАГАЗИН 515

4

По завршетку пројекта који је помогла локална самоуправа МагазИН и даље открива

5

3.10.2021.

МАГАЗИН 515

6

У овом броју: Међу најбољим у земљи Лакше до посла Из дана у дан Нема разлога за панику Једанаест корака до циља Повежи се срцем Дигитална експедиција Мачкарада Култура на шинама У сусрет јубилеју На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Рибница - Партизан Шест деценија у одбојци Кикер - Војводина Слога - Мачва Ко у клин, ко у плочу Времеплов

12 16 20 22 28 32 38 40 46 50 56 58 60 62 64 66 72 74 76 82

7

Фото: М. Радовановић

8

МАГАЗИН 515 3.10.2021.

9

10

МАГАЗИН 515 3.10.2021.

11

Обележен Дан добровољних ватрогасаца Србије

МЕЂУ НАЈБОЉ

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

- Испред спомен плоче на кући у којој је био Ватрогасни дом, и из које су краљевачки ватрогасци почетком јесени 1941. године отишли у партизане, венце положили представници локалне самоуправе и Ватрогасног савеза Србије. - На догађаје од пре седамдесет девет година присутне подсетио др Милан Матијевић, у два мандата председник Ватрогасног друштва Краљево. - Краљевачки ватрогасци међу најбољим у Србији. - Добровољна ватрогасна друштва формирана у седамнаест месних заједница на територији града. - У склопу друштва комплетно опремљена тридесеточлана добровољна ватрогасна јединица чији су чланови дан пре празника присуствовали смотри ватрогасних јединица Србије

12

ЉИМ У СРБИЈИ

13

3.10.2021.

МАГАЗИН 515

14

Д

вадесет седмог септембра 1941. године двадесет шест чланова краљевачког Добровољног ватрогасног друштва су, у тачно заказано време, дошли до Ватрогасног дома у Улици Милана Топлице број 8. Након што су, једну испод друге, обукли више униформи, спалили архиву Ватрогасне чете и онеспособили телефон, постројили се да би засвирали марш и кренули према споменику у центру града. Пут их је водио даље до кафане „Задужбина“ па према мосту преко Ибра где су, парадним кораком, прошли поред немачке страже. Немцима ништа није било сумњиво, а оркестар се из Рибнице убрзо пребацио на Гоч и прикључио партизанском одреду „Јово Курсула“ да би, након формирања Прве пролетерске бригаде, ушао у састав ове јединице и постао званични оркестар Народноослободилаче војске Југославије. Да је акција била унапред добро припремљена сведочи повећано присуство добро наоружаних илегалаца у цивилу спремних да реагују уколико на мосту нешто крене погрешним током. Кад је видео да се стража припрема

да их заустави капелник Бранко Насаканда је затражио од ватрогасаца да засвирају у то време веома популарну немачку композицију Лили Марлен. Сведоци ових догађаја подсећају да је ватрогасцима било најтеже након што су се удаљили неколико стотина метара од моста због страха да би, ако потрче, могли да се одају. Ватрогасци су били принуђени да напусте град јер им је претила опасност да, после неколико неуспешних гашења пожара на Сењаку и немачким складиштима, буду окривљени као сарадници партизана. Податак да су и раније свирали на сахранама у околини био је добар повод за изговор да се и тога дана упуте према Рибници и Мошином гају, одакле су отишли у партизане. На ове догађаје и данас подсећају спомен плоче на згради некадашњег ватрогасног дома и месту окупљања у Мошином гају. Капелник Насаканда је касније стрељан, а многи од ватрогасаца нису преживели рат. У знак сећања на храброст краљевачке ватрогасне музике Извршни одбор Ватрогасног савеза је, након

ослобођења земље у Другом светском рату, донео одлуку да се 27. септембар прославља као Дан ватрогасаца Србије, врло брзо и Дан ватрогасаца Југославије. На овај дан се испред спомен плоче на кући у којој је био Ватрогасни дом, и из које су ватрогасци отишли у партизане, традиционално полажу венци а ове године су то учинили представници локалне самоуправе, Добровољног ватрогасног друштва Краљево, Ватрогасног савеза Србије и словеначких ватрогасаца из Марибора. Након свечане седнице Добровољног ватрогасног друштва Краљево, предвођени дувачким оркестром „27. септембар“, упутили су се према месту са кога су ватрогасци 1941. године кренули пут Гоча, а на догађаје из тог периода још једном подсетио председник друштва у два мандата др Милан Матијевић. Ванредне околности које диктира епидемија корона вируса и ове године су онемогућиле да значајан датум буде обележен на начин како је то чињено деценијама раније. Добровољно ватрогасно друштво Краљево обележава 27. септембар као свој празник у знак сећања на дан када

су ватрогасци Краљева са ватрогасним оркестром из окупираног града 1941. године прешли на слободну територију и прикључили се партизанској јединици „Јово Курсула“. Тих септембарских дана, немачке окупационе власти су вршили хапшења, стрељања и вешања радника, сељака и грађана, а у знак отпора ватрогасци су одлучили да се прикључе патриотским снагама које су се бориле против окупатора.

- Након што су обукли униформе, спалили архиву и онеспособили телефонске везе, постројили су се испред ватрогасног дома, тачно у дванаест сати засвирали марш и кренули према споменику у центру града. Поред капелника Бранка Насаканде у строју су били музичари Мирко Белобрк, Милорад Миловановић – Грчки, Славољуб Мирковић, Драгољуб Моравчић, Владимир Петровић, Милосав Спасојевић, а са њима и ватрогасци Миливоје Вујовић, Божидар Вукомановић, Бранислав Вукомановић, Милорад Педовић, Петар Петровић, Јанко Ћурчић, Иван Јурица, Славољуб Петровић, Рајко Стојановић и Никола Ђоковић.

Пошто се уверио да су се сви добро постројили са инструментима и узели све шта је требало, капелник је командовао: „Мирно! На десно! Напред марш!“, а добошар почео да добује, дајући такт за корачницу. Зачули су се звуци „Београд марша“, омиљене корачнице краљевачких ватрогасаца који су прошли поред споменика, па продужили према кафани „Задужбина“. Оркестар око кога су, док је марширао парадним кораком, скакутала деца сусретао је немачке војнике који су га поздрављали. Корачајући према мосту на Ибру, уз звуке маршева и корачница, ешалон је прошао поред страже на мосту, изашао из блокираног града и прешао у Рибницу, подсетио је др Матијевић. Добровољно ватрогасно друштво основано је 1. јануара 1933. године под називом Добровољно пожарно друштво Краљево, а оснивачи су били грађани са новчаним прилозима. За првог председника изабран је срески лекар др Михајло Младеновић, а за чланове првог Управног и Надзорног одбора познати краљевачки индустријалци и тр-

говци. У оквиру Добровољног пожарног друштва основана је Добровољна пожарна чета са дванаест пожарника. Током вишедеценијског трајања друштво и његови чланови прошли су кроз миронодопска и ратна времена, реорганизације и трансформације од добровољних ватрогасних, територијалних до професионалних ватрогасних јединица, из којих су увек излазили ојачани и храбрији. Заменик председника Добровољног ватрогасног друштва Краљево Милоје Бајчетић подсећа да се краљевачки ватрогасци сврставају међу најбоље у Србији. О томе сведочи податак да су ватрогасна друштва формирана у седамнаест месних заједница на територији града што ову средину чини најбројнијом у земљи. У склопу друштва егзистира комплетно опремљена тридесеточлана добровољна ватрогасна јединица чији су чланови дан пре празника присуствовали смотри ватрогасних јединица Србије где су били веома запажени. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

После годину дана паузе обновљен Сајам запошљавања

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

ЛАКШЕ ДО ПОСЛА

16

- Због ванредних околности условљеним епидемијом корона вируса Сајам запошљавања на Тргу Јована Сарића. - Организатори локална самоуправа са филијалом Националне службе за запошљавање, Регионалном привредном комором Моравичког и Рашког округа и Школском управом. - Потребу за новим радницима исказало девет послодаваца. - Најтраженији дипломирани машински, грађевински и електро инжењери, програмери, економисти, заваривачи, машинбравари, бравари, електромонтери, грађевински радници, геометри, шивачи, конфекционари, оператери за рад у текстилној и машинској индустрији. - Из краљевачке филијале Националне службе за запошљавање стижу оптимистичке информације о могућности да се у наредном периоду запосли више од хиљаду особа

17

Фото: М. Радовановић

3.10.2021.

МАГАЗИН 515

18

С

ајмови запошљавања замишљени су као прилика која послодавцима пружа могућност проналажења перспективних запослених, приправника или студената, а обично имају штандове компанија на којима је могуће оставити биографије и разменити посетнице. На универзитетском нивоу сајмови су намењени пружању могућности дипломцима да пронађу први посао, а догађаје ове врсте често спонзоришу центри за развој каријера. Разлог је уверење да представљају идеално окружење за упознавање и први контакт студената и будућих послодаваца. Све до прошле године сајмови ове врсте одржавани су и у Карљеву, а онда су ванредне околности условљене епидемијом корона вируса одложиле одржавање манифестације за нека бо-

ља времена. Процена да то дозвољава епидемиолошка ситуација била је довољна да локална самоуправа са филијалом Националне службе за запошљавање, Регионалном привредном комором Моравичког и Рашког округа и Школском управом побољшање услова за запошљавање још једном види у организацији сајма запошљавања за који је овом најповољнијом оцењен Трг Јована Сарића. Потребу за новим радницима исказало је девет послодаваца а из краљевачке филијале Националне службе за запошљавање стижу оптимистичке информације о могућности да се у наредном периоду запосли више од хиљаду особа. Да се последњих година ситуација на тржишту рада мења најбоље сведочи тражња за све квалитетнијим кадровима па су, међу потенцијалним

радницима високог образовног профила, најтраженији дипломирани машински, грађевински и електро инжењери,програмери и економисти. Међу онима са завршеним нижим нивоом образовања највише шансе за запослење имају заваривачи, машинбравари, бравари, електромонтери, грађевински радници, геометри, шивачи, конфекционари, оператери за рад у текстилној и машинској индустрији. Издвајањем десетак милиона динара локална самоуправе сваке године обезбеђује средства као подршку активним мерама запошљавања, а удружује их са Националном службом за запошљавање како би се подмирили трошкови јавних радова и стручне праксе која се оцењује добром приликом за стицање знања и вештина нео-

пходних за заснивање радног односа. Посебни подстицаји намењени су послодавцима како би се мотивисали да шансу за запошљавање пруже пре свих младим људима. О ефектима до сада предузетих мера сведочи податак да је током неколико последњих година до посла дошло седам хиљада Краљевчана, највише у фабрици Леони која запошљава више од половине тог броја. Еуротај запошљава око хиљаду радника, а међу домаћим привредницима предњачи Гир у коме је током последњих пет година број запослених готово утростручен. Са највишег места у локалној самоуправи стиже потврда да се у Краљеву сваког дана отварају нова радна места, па шансу за запошљавање имају и они који су некада радили у Магнохрому, Фабрици вагона, Каблару, Јасену и другим предузе-

ћима, а након што су у периоду транзиције остали без посла добијају другу шансу. Значајна средства за подстицај запошљавања обезбеђена су посредстом немачке организације Хелп, а прилику да набаве машине неопходне за обављање свакодневних послова добили су аутомеханичари, аутолимари и пружаоци других услуга. Током ове године потписан је уговор којим се влада Швајцарске обавезала да обезбеди више од два милиона динара намењених куповини машина и опреме за обављање различитих послова. Потврда успешне сарадње са локалном самоуправом, Националном службом за запошљавање и Регионалном привредном комором стиже из Школске управе Краљево. Она се оцењује посебно значајном због потребе

школовања квалитетних и компетентних појединаца спремних за рад код различитих послодаваца. Предуслов је да се континуално прате потребе привреде, а учесници усмеравају према образовним профилима који обезбеђују најбрже запошљавање. Сарадња са послодавцима огледа се у настојању да се, у складу са израженим потребама, обезбеди отварање специјализованих одељења за образовање по дуалном систему, а колико је последњих година било делотворно најбоље сведочи податак да се њихов број из године у годину повећава. Поред привредника активни учесници овогодишњег Сајма запошљавања били су Факултет за машинство и грађевинарство и Удружење пословних жена града Краљева. Т. Радовановић

19

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - Током последњих шест дана на присуство корона вируса тестирано три хиљаде пет стотина особа. - Присуство вируса потврђено у шест стотина тридесет једном случају. - Преминуло двадесет особа. - Број укупно инфицираних достигао двадесет три хиљаде осам стотина педесет пет.

- Рекордних седам смртних случајева у једном дану. - Нема података о укупном броју преминулих од почетка епидемије

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

И

20

звештај Завода за јавно здравље Краљево за територију града Краљева на дан 26. септембра сведочи да је у последња двадесет четири сата, у здравственим установама са подручја града, тестиран укупно двеста шездесет један узорак назофарингеалног бриса на присуство новог корона вируса који је потврђен код осамдесет четири особе. Тако је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије половином марта прошле године повећан на шездесет више од двадесет три хиљаде. О тежини клиничке слике хоспитализованих на одељењима Опште болнице „Студеница“ сведочи податак да су у истом периоду од последица болести коју изазива вирус преминуле четири особе.

Осврт на извештај Завода за јавно здравље од 26. септембра прошле године сведочи да је епидемиолошка ситуација била неупоредиво повољнија, јер је од педесет једног узорка бриса особа са симптомима болести узетог у здравственим установама на подручју Краљева откривен само један случај инфекције, па је укупан број повећан на хиљаду четири стотине седам. Извештај о стању епидемиолошке ситуације првог радног дана у недељи сведочи да је од претходног тестирано седам стотина седамдесет пет узорака бриса, а присуство вируса потврђено код сто осамдесет осам особа, чиме је укупан број за двеста четрдесет осам премашио двадесет три хиљаде, а у болници су од последица ковида-19

преминуле још три особе. Извештај Завода за јавно здравље сведочи о промени епидемиолошке ситуација на дан 27. септембaр прошле године кад су објављени резултати тестирања ПЦР методом током претходна двадесет четири сата. Сумња на инфекцију проверавана је код тридесет девет узорака бриса узетих од особа са симптомима болести, или другим индикацијама, а присуство ви-

руса потврђено у само три случаја који су укупан број повећали на хиљаду четири стотине десет. Колико је ситуација ове године озбиљнија могло би се закључивати на основу резултата тестирања брисева шест стотина четрдесет осам брисева међу којима је сто шездесет један оцењен позитивним на присуство вируса. Сем што је број укупно инфицираних повећан на четири стотине девет више од двадесет три хиљаде о озбиљности епидемиолошке ситуације сведочи податак да су у болници од последица болести преминуле још три особе. О новој промени епидемиолошке ситуације сведочи извештај Завода за јавно здравље за 29. септембар и податак да су током претходног дана тестирана пет стотина осамдесет четири узорка бриса, а присуство вируса потврђено код сто четрдесет особа. Сем што је укупан број инфицираних суграђана од почетка епидемије повећан на двадесет три хиљаде пет стотина четрдесет девет епидемиолошку ситуацију

погоршава податак да су борбу са болешћу коју узрокује корона вирус изгубиле још две особе. Најцрњим од почетка најновијег таласа показао се последњи дан септембра кад је са седам смртних случајева достигнут рекордан број у једном дану. Уз то је од шест стотина двадесет шест тестираних узорака бриса сто шездесет осам означено позитивним на присуство вируса чиме је укупан број инфицираних повећан на двадесет три хиљаду седам стотина седамнаест. Истог дана претходне године тестирано је двадесет пет узорака бриса, а присуство вируса није пронађено ни код једног па је број укупно инфицираних заустављен на хиљаду четири стотине један. Приближан број особа тестиран је и следећег дана, а међу шест стотина тридесет једним узорком бриса присуство инфекције је потврђено код сто тридесет осам. Број потврђених случајева инфекције од почетка епидемије је за осам стотина педесет пет према-

шио двадесет три хиљаде, а у Општој болници „Студеница“ од последица болести ковид-19 преминула је још једна особа. Првог дана октобра прошле године ПЦР методом је тестирано двадесет седам узорака бриса, а присуство вируса потврђено у три случаја чиме је укупан број инфицираних од почетка епидемије повећан на хиљаду четири стотине четрнаест. Осврт на минулу семицу сведочи да је за последњих шест дана на присуство корона вируса тестирано три хиљаде пет стотина особа, вирус потврђен код шест стотина тридесет једне, а двадесет није успело да се избори са болешћу коју изазива. Иако је до почетка последњег таласа прошло више од месец дана из Градског штаба за ванредне ситуације нема података о укупном броју преминулих, па се оправдано сумња како се ти подаци крију од јавности. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

И најмлађи на удару корона вируса

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

НЕМА РАЗЛОГ

22

- За четири недеље од почетка последњег таласа епидемије корона вируса због сумње на инфекцију обављено две и по хиљаде прегледа. - У две смене сваког дана, пре и после подне, између сто двадесет и сто педесет прегледа. - Од хиљаду и по тестираних присуство вируса потврђено у пет стотина случајева. - Међу инфициранима највише млађих средњошколаца и старијих основаца.

- Инфекција потврђена код детета старог шест месеци, у једном случају пре истека првог месеца од рођења

ГА ЗА ПАНИКУ

23

3.10.2021.

МАГАЗИН 515

24

О

д тренутка кад је половином марта прошле године проглашена епидемија корона вируса на територији Србије у великом делу јавности присутне су бројне дилеме, пре свих о евентуалним последицама инфекције на децу. Томе су допринеле често контрадикторне информације из различитих извора које су додатно појачавале забринутост родитеља. Да забринутост није безразложна сведоче подаци Службе за здравствену заштиту деце предшколског и школског узраста који потврђују да је за четири недеље од почетка последњег таласа епидемије због сумње на инфекцију обављено две и по хиљаде прегледа. Начелница Службе др Наташа Миленковић сведочи да се број прегледа у две смене сваког дана, пре и после подне, креће између сто двадесет и сто педесет што сведочи о раду пуним капацитетом. Иако је тестирањем хиљаду и по брисева присуство вируса потврђено у пет стотина случајева олакшавајућом се оцењује околност да је клиничка слика код деце знатно лакша него код одраслих, а манифестује се краткотрајном повишеном темпера-

Др Наташа Миленковић туром, некада ређом столицом, главобољом и боловима у костима. Међу инфициранима је највише млађих средњошколаца и старијих основаца, али вирус није заобишао ни најмлађе о чему сведочи потврђена инфекција код детета старог само шест месеци, у једном случају пре истека првог месеца од рођења.

Први резултати потврђују да више оболевају деца из породица у којима није вакцинисан ниједан од чланова, мада има и супротних случајева који су последица контакта са инфицираним вршњацима, у школи или различитим прославама. Све то је повод за апел да се вакцинише што већи број младих, а искуство Дома здравља потврђује да интересовање старијих од шеснаест година расте у односу на претходне месеце. Имунизација фајзер вакцином, као једином која је дозвољена за децу тог узраста, врши се на пункту за одрасле а код млађих у просторијама Службе за здравствену заштиту предшколске и школске деце која и даље, као и пре епидемије, обавља редовне активности. У њих су укључени превентивни прегледи и вакцинација против заразних болести у складу са важећим прописима. У Служби за здравствену заштиту деце предшколског и школског узраста успешно ради саветовалиште у коме два лекара специјалиста педијатријске медицине прате здравствено стање деце од навршених месец дана до шесте године живота. Од девет тимова

Школске амбуланте један је лоциран у Рибници, а остали распоређени на рад у две смене са основним задатком да брину о болесној деци.

- У склопу Службе су Развојно саветовалиште и Саветовалиште за младе, прво са два логопеда, педагогом који је од прошле године део нашег тима и психологом који је директорка успела да обезбеди преко јавних радова. Дефектолог логопед ради на отклањању последица поремећаја говора и развоја, психолог је задужен за пружање потпоре угроженим породицама, или деци ометеној у развоју, а педагог се по потреби укључује у раду са децом школског узраста. Са тридесет медицинских сестара ово је озбиљан колектив који се нада подмлатку након пензионисања три педијатра. Ако се свему додају одсуства са посла из различитих разлога можемо рећи да је кадар у великој мери оштећен, али се трудимо да успешно обавимо све задатке и сузбијемо последњи талас инфекције, каже др Миленковић. Иако су први случајеви инфекције корона вирусом код деце старијег школског узраста регистровани поло-

вином прошле године превентивним радом је спречено интензивније ширење у овој популацији о чему, и у другој години од проглашења епидемије, сведочи пад броја оболелих. Ма колико то било тешко са ограниченим капацитетима у Служби за здравстевну заштиту предшколске и школске деце верују да ће се успешно супроставити даљем ширењу инфекције међу младима. Служба којој је поверена примарна здравствена заштита увек је спремна за све задатке из своје надлежности. За све друге деца се упућују на Дечје одељење Опште болнице „Студеница“, у случају обољевања од болести коју изазива корона вирус а у складу са прописаним процедурама у београдски Клиничко болнички центар „Др Драгиша Мишовић“. Ма колико одлука о томе родитељима изгледала шокантно повод за оптимизам огледа се у податку да клиничке слике не захтевају лечење дуже од само неколико дана, али ни да у једном случају није било компликација. Од почетка најновијег таласа на лечење у Београд упућено је троје деце, а досадашња

искуства сведоче да су родитељи задовољни третманом и односом особља према пацијентима. У Служби за здравствену заштиту предшколске и школске деце указују на значај вакцинације старијих од дванаест година за заустављање ширења инфекције, посебно након потврде о повећању броја инфицираних. Да поред сумњи на инфекцију корона вирусом има и других послова сведоче друге врсте инфекција које се јављају у одређеним периодима године. Ако се томе додају контроле након оздрављења, издавање потврда о томе или за полазак у вртић и школу, јасније је колико су, са смањеним људским ресурсима због одласка у пензију, оптерећени запослени у Служби за здравствену негу предшколске и школске деце. Ванредни услови рада у значајној мери оптерећују и здравствене раднике и родитеље који, свесни озбиљности ситуације у којој су се сви нашли, имају довољно разумевања па нема негодовања као у неким мирнијим временима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

26

МАГАЗИН 515 3.10.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

27

Отворено писмо властима и грађанима Србије

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

ЈЕДАНАЕСТ КОРАКА ДО ЦИЉА

28

- Кризни штаб практично не постоји, а министар здравља и Влада не спроводе никакве мере заштите становништва. - Епидемија поприма размере најгорег децембарског таласа са рекордним бројем заражених, а не заостаје ни број умрлих. - За осам месеци масовне имунизације вакцинацијом обухваћено једва око четрдесет процената становништва. - Болнице пуне, места на респираторима нема а на пријем се испред болница чека по целу ноћ.

- Србија постали прва у свету по броју заражених по глави становника

29

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

И

30

звршни одбор и Савет удружења лекара „Уједињени против ковида“ упутио је последњег дана септембра писмо властима и грађанима Србије у коме наводи да Кризни штаб практично не постоји, а министар здравља и Влада не спроводе никакве мере заштите становништва. Лекари констатују да епидемија за то време поприма размере најгорег децембарског таласа са рекордним бројем заражених од почетка пандемије, при чему не заостаје ни број умрлих. За осам месеци масовне имунизације вакцинацијом је обухваћено једва око четрдесет процената становништва, а увид у стање на терену потврђује да су болнице пуне, места на респираторима нема, а на пријем се испред болница чека по целу ноћ. Поразно делује податак да је Србија постали прва земља у свету по броју заражених по глави становника. Лекари подсећају да су у рану јесен прошле године направили детаљан предлог плана и програма противепидемијске борбе по фазама, у марту апеловали да здравље грађана нема цену и да држава направи јасну стратегију борбе против епидемије. Од маја не престају апели за едукацију становништва по питању вакцинације, здравствене власти су у јуну позване на акцију а у августу упућено упозорење на нови пети талас. Све време едукују грађане на тему вакцинације, одговарају на питања и недоумице грађана, a константно, упорно и аргументовано износе стручна мишљења на која нико од одговорних не реагује. Да више не ћуте лекари су одлучили увередни да у Србији постоји друга агенда која нема за циљ заштиту њених грађана. Због тога по ко зна који пут упозоравају на нужност једанаест корака.

1. По моделу који смо предложили пре годину дана налазимо се у катастрофалној епидемиолошкој ситуацији и став УПК је да је у овом тренутку и под оваквим околностима хитно потребно затварање свих објеката који нису неопходни на најмање четири недеље. Након три недеље поново проценити ситуацију и одлучити да ли да

се мера настави или постепено попушта по предложеном моделу нивоа. Црни ниво затварања објеката између осталог значи: да су обустављени сви масовни скупови, забрањени догађаји (музика, спорт, забава, уметност…), прославе дозољене за највише четири званице (венчања, славе, рођендани), потпуно затворени сви угоститељски објекти (сем рада за доставу на кућну адресу), забрана свих спортских активности у затвореном, на отвореном највише две особе на растојању, у јавном превозу попуњеност капацитета највише до сваког другог седећег места уз коришћење више возила и апел да се користи само ако је нужно, сахране само уз присуство уже породице, комплетна настава онлине сем вртића за децу родитеља есенцијалних занимања, рад од куће што је више могуће, ако није могуће онда једна особа на четири квадратна метра, боравак у кући што је више могуће, без посета и окупљања која нису неопходна тржни центри и продавнице комплетно затворене сем прехрамбених продавница, апотека и бензинских станица које морају да лимитирају број купаца.

2. Обавезна вакцинација свих радника у здравству, просвети, полицији, војсци, јавним службама… током те четири недеље, у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести, коју смо предлагали још у јануару. Посебно увести да се у јавном сектору примене санкције за оне који не поштују ову обавезу.

3. Захтев Јавном Сервису (РТС) да у сарадњи са Катедрама за имунологију медицинских факултета и Друштвом имунолога Србије, направи образовни програм усмерен према различитим узрастима у циљу подизања свести о значају вакцинације по моделу који смо поставили.

4. Обуставити систематско сејање ненаучних ставова преко прорежимских медија и позвати медије на одговорност према грађанима у смислу укидања сензационалистичких садржаја када се ради о пандемији.

5. Да професионалне и сталешке организације (СЛД, ЛКС, одговарајућа

струковна удружења), као и пет Медицинских факултета, њихове катедре, научна већа и други органи, поставе питање одговорности својих чланова, који сумњама, извртањем чињеница, ксенофобијом и идејама о светској завери директно угрожавају здравље грађана.

6. Да Кризни штаб преузме одговорност за текући епидемијски талас, поштује научна сазнања, без калкулација о политичким ефектима предузетих мера, уз уважавајње искуства других европских земаља, чије су противепидемијске мере показале своју делотворност.

7. Захтевамо да Министарство здравља и Институт “Батут” редовно стављају на увид јавности ажуриране податке о оболевању и умирању од ковида 19, посебно по вакцоналном статусу и типу вакцина, на исти начин како се то чини у целом цивилизованом свету. И то смо већ тражили, неколико пута.

8. Да се дозволи ИНЕП-у и ИМИ-ју да стручној јавности доставе на увид податке од јавног значаја (заштити после друге дозе и, посебно, о опадању титра антитела током времена по врсти вакцине) у складу са важећим законским актима.

9. Да се повећа капацитет за тестирање и праћење контаката, установи тријажни позивни центар као што је УПК већ предлагао како би се смањио притисак на амбуланте и домове здравља и људи поштедели вишесатног чекања у редовима.

10. Да се постави питање одговорности органа и појединаца због кривичног дела понављаног непоступања по здравственим прописима у току епидемије (чл. 248 Кривичног законика) што се посебно односи на лекаре на вакциналним пунктовима који одвраћају грађане од вакцинације мимо протокола.

11. Да се осмисли дугорочни начин функционисања образовања тако да се заштите ђаци и студенти а да се не угрожава њихово образовање и ментално здравље.

31

Поруке Светског дана срца

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

ПОВЕЖИ С

32

СЕ СРЦЕМ

- Контролом главних фактора ризика може да се спречи најмање 85% превремених смртних исхода болести срца и крвних судова.

- Кампања поводом обележавања Светског дана срца посебно истиче значај кардиоваскулатних болести као водећег узрока смрти у свету.

- Болест коју узрокује корона вирус нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик, јер као особе нарушеног здравља након инфекције развијају тежу клиничку слику. - Ковид изазвао вишеструке последице код пет стотина двадесет милиона особа са кардиоваскуларним болестима. - Од болести срца и крвних судова у Србији током прошле године умрло више од педесет пет хиљада особа. - Већина кардиоваскуларних болести узрокована је факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати. - Скоро милијарда људи у свету има висок крвни притисак. - У Србији због коришћења дувана превремено умре петнаест хиљада људи

33

O

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

д последица болести срца и крвих судoва у свету сваке године умре скоро осамнаест милиона особа, а процењује се да ће до 2030. тај број порасти на двадесет три милиона. То је добар разлог да Светска федерација за срце упозори како, контролом главних фактора ризика у које се убрајају пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност, може да се спречи најмање 85% превремених смртних исхода. Опасности које прете од болести срца и крвних судова повод су да 2000. године буде установљен Светски дан срца, са циљем да информише јавност широм света да су ове болести водећи узрок смрти. За тај дан установљен је 29. септембар, а ове

34

године обележава се под слоганом „Повежи се срцем“. Координатор за промоцију здравља Завода за јавно здравље Краљево прим. др Драгана Тендјера Милићевић је искористила прилику да на овај дан, са партнерима из Црвеног крста и Дома здравља Краљево, на Тргу српских ратника скрене пажњу суграђана и шире јавности на могућности и значај превенције фактора ризика за настанак болести срца у време епидемије корона вируса. У времену када значајно оптерећује здравствене системе значајним се оцењује неопходност о подизању нивоа индивидуалне одговорности за сопствено и здравље целокупног друштва. Зато кам-

пања поводом обележавања Светског дана срца ове године посебно истиче значај кардиоваскулатних болести као водећег узрока смрти у свету. Здравствени радници упозоравају да болест коју узрокује корона вирус нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик, јер као особе нарушеног здравља након инфекције развију тежу клиничку слику, па је и ризик од фаталног исхода већи. О размерама опасности сведочи податак да је код пет стотина двадесет милиона особа са кардиоваскуларним болестима ковид изазвао вишеструке последице па, због страха од инфекције, подједнако трпе њихов пословни и породични живот.

Епидемиолошка ситуација у Србији Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова у Србији је током прошле године умрло више од педесет пет хиљада особа, нешто мање мушкараца него жена. Болести срца и крвних судова су, са учешћем од 47,3 одсто, водећи узрок умирања у Србији. Реуматска болест срца је узрок нешто мање од једног процента свих смртних исхода од кардиоваскуларних болести, хипертензивна болест срца скоро седамнаест а исхемијске болести срца за један проценат мање. Цереброваскуларне болести у овој категоризацији учествују са око осамнаест процената, док све остале болести срца и система крвотока чине 42,5 одсто смртних исхода од ових болести. Акутни коронарни синдром је, као најтежи облик исхемијских болести срца, водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, последњих неколико де-

ценија и у земљама у развоју. У ову групу обољења спадају акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Ова болест чини безмало половину свих смртних исхода од исхемијских болести срца у Србији током прошле године. Према прелиминарним подацима популационог регистра за ову болест дијагноза акутног коронарног синдрома је прошле године постављена код више од двадесет хиљада особа, што потврђује да је инциденција премашила сто деведесет шест на сто хиљада становника. Током године од овог синдрома је умрло скоро четири и по хиљаде особа па је стопа смртности премашила тридесет осам на сто хиљада становника. Већина кардиоваскуларних болести узрокована је факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати. Најзначајнији међу њима су висок крвни притисак и ниво холестерола, прекомерна ухрањеност или гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест.

Повишен крвни притисак Хипертензија је водећи узрок кардиоваскуларних болести широм света а висок крвни притисак се назива „тихим убицом“, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају. Крвни притисак се евидентира као однос два броја од којих горњи означава притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други кад је опуштен између две контракције. Нормалним крвним притиском се сматрају измерене вредности горњег мање од 120 и доњег од 80 милиметара живиног стуба. Прехипертензионим се сматра стање када се у више мерења добије горњи притисак између 130 и139, а доњи између 85 и 89 милиметара живиног стуба, а повишеним горњи између 140 и159 а доњи између 90 и 99 милиметара. Здравствени радници упозоравају да на глобалном нивоу скоро милијарда људи има висок крвни притисак, а да две

35

36

МАГАЗИН 515 3.10.2021.

трећине од њих живи у земљама у развоју. Процењује се да прехипертензију и хипертензију у Србији има скоро половина одраслог становништва, нешто више мушкараца него жена. Хипертензија је један од најважнијих узрока превремене смрти широм света, а забрињава чињеница о процени да ће до 2025. са овим живети више од милијарду и по особа.

Употреба дувана Изложеност дуванском диму повезана је са осам милиона превремених смртних случајева у свету годишње, у Србији због коришћења дувана преверемено умре петнаест хиљада људи, па се процењује да је пушење узрок настанка скоро десет одсто свих кардиоваскуларних болести. Познато је да пушачи, у поређењу са непушачима, имају два до три пута виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, а ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре шеснаесте године живота. Две године од престанка пушења ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а након петнаест изједначава са ризиком који постоји код непушача. У свету пуши сваки пети одрасли становник а у Србији, дуванске производе свакодневно конзумира трећина мушкараца и нешто мањи проценат жена.

Шећерна болест Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера пре првог обеда у крви премаше 7,0 ммол/Л. Кардиоваскуларне болести су узрок шездесет одсто свих смртних случајева особа са шећерном болешћу, а ризик је два до три пута већи код особа са типом 1 или 2 шећерне болести, и код особа женског пола. Учесталост дијабетеса код одраслих особа у свету износи десет процената, а у Срији готово два процента мање. Лекари упозоравају да шећерна болест, ако се не открије на време и не лечи, може довести до озбиљних компликација, укључујући срчани и мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију, ампутацију екстремитета и губитак вида. Због тога се препоручује редовно мерење нивоа шећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, јер се тако може побољшати квалитет живота оболелих.

Физичка неактивност Физичка неактивност спада у водеће факторе ризика за хроничне незаразне болести, а особе које су недовољно физички активне имају двадесет до тридесет одсто већи ризик од превремене смрти у поређењу са особама које су физички активне. Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета, или је мање од три

пута недељно интензивно активна мање од двадесет минута. Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања, а у свету је заступљена код скоро трећине одраслог становништва. Подаци истраживања указују да је ексцесивном седентарном стилу живота, који укључује седење од седам и више сати током уобичајеног дана, у Србији изложена скоро четвртина старијих од петнаест година.

Неправилна исхрана У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ указују на повезаност високог уноса засићених масти, транс-масти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Здравствени радници сматрају да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак петине свих болести срца и крвних судова, а да прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту три до пет пута повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре шездесет пете године живота. До настанка гојазности доводи учестало конзумирање високо-енергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, а повезано је са срчаним болестима, док њихова елиминација из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљима смањује ризик од настанка коронарне болести срца. У исто време правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.

Ниво холестерола у крви Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара, а на глобалном нивоу једна трећина исхемијских болести срца се може приписати овом фактору ризика.

Прекомерна ухрањеност и гојазност Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика, као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија, а резултати истраживања здравља становништва Србије 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе, сведочи да је више од половине становништва старијег од петнаест година било прекомерно ухрањено, предгојазним је оцењено нешто више од трећине а гојазним мање од процента преко једне петине. Истраживање потврђује о приближно истој распрострањености гојазности код особа оба пола, иако је за мање од два процента израженија код мушкараца. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

3.10.2021.

МАГАЗИН 515

38

Караван дигиталних вештина, писмености и безбедности

ДИГИТАЛНА Е - Дигитална експедиција, караван дигиталних вештина, писмености и безбедности који ће у наредна четири месеца посетити шеснаест градова Србије. - У Краљеву јуче и данас прилика да се научи како се купује или продаје преко интернета, отвори сопствени налог и користе услуге електронске управе, себи и пружи безбедно дигитално искуство и сазна какву одговорност носи објављивање онлајн садржаја

В

елики караван дигиталних вештина, писмености и безбедности кренуо је из Београда а на кратко се зауставио у Краљеву као седмој станици на путу кроз шеснаест градова Србије. Током два дана, јуче од пола десет до шест поподне и данас од десет до осамнаест сати, Краљевчанима је на Тргу српских ратника пружена

прилика да се, уз забавне садржаје и дружење, сусретну са најпознатнијим инфлуенсерима и инфлуенсеркама у Србији, а кроз радионице и разговоре упознају са основама дигиталне писмености и безбедности. Дигитална експедиција је оцењена као изузетна прилика да се научи како се купује или продаје преко интернета,

отвара сопствени налог и користе услуге електронске управе, себи и пружи безбедно дигитално искуство и сазна какву одговорност носи објављивање онлајн садржаја. Караван је покренут на иницијативу председнице Владе Ане Брнабић уз подршку Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства за рад, запошљавање,

борачка и социјална питања, Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, а у партнерству са Америчком агенцијом за међународни развој, организацијом Propulsion и Програмом Уједињених нација за развој. Да је развој технологије заувек променио реалност сведоче различите врсте технологија које чине значајан део стварности, јер је од њих тешко побећи. Значајнијим од тога оцењена је потреба да, када се користе мудро, технологије представљају значајну подршку животима у многим аспектима. У причама о дигиталном свету често се заборавља његова комплексност јер онлајн простор, поред иновативних прилика и практичности у многим апсектима, често уме да буде велика не-

познаница. Зато је Дигитална експедиција оцењена као прилика да се грађани, путем интерактивног програма са најактуелнијим предавачима из ове области, кроз дискусије и разговоре са домаћим инфлуенсерима, упознају са новим праксама и трендовима дигиталног света. Дигитална експедиција даје одговоре на бројна питања, како се постаје еГрађанин, купује или продаје на Интернету и како се безбедно користе повољности које пружа овај вид комуникације. Пре Краљева ове повољности пружене су становницима Београда, Пријепоља, Вршца, Шапца, Смедерева и Крушевца, а до краја експедиције могу да их очекују и у Чачку, Ужицу, Суботици, Алексинцу, Нишу, Врању. Пироту, Рашки и Новом Пазару.

На Порталу еУправа Републике Србије доступне су електронске услуге за грађане и привреду, а Платформа „Паметно и безбедно“ промовише подизање дигиталне писмености, дигиталних компетенција и дигиталне безбедносне културе код свих грађана Србије. Водичи за купце и продавце у електронској трговини бесплатно су доступни на платформи „Паметно и безбедно“, у секцији „е-трговина“, а Нова писменост је, као један је од најважнијих сегмената развоја друштва, усмерена на јачање дигиталне писмености грађана. Посебно значајном оцењује се неопходност стављања акцента на образовни систем, као и подршку у другим областима унапређења друштвене свести. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЕКСПЕДИЦИЈА

39

Прва изложба мачака у Краљеву

МАЧКАРАДА

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

- Изложба мачака у организацији Ветеринарске амбуланте „Србовет“.

- Уз пригодне поклоне власницима мачака понуђени различити корисни садржаји, пре свих квалитетна предавања о узгоју и неким болестима које представљају опасност по њихово здравље. - Избор најлепшег кућног љубимца ове врсте. - За разлику од паса у Краљеву мали број регистрованих мачака вакцинисаних против беснила. - Мачке не показују знакове заразе па могу бити опасније него пси. - Слабљење имунитета узрокује озбиљније проблеме. - Претерана гојазност која може да изазове озбиљне последице по здравље као и уринарни проблеми.

- Мачке подцењене у односу на псе

40

Д

обробит животиња се дефинише као комплексно питање које има научну, етичку, економску, културну, социјалну, религијску и политичку димензију јер је брига о њој заснована на уверењу да су животиње осећајна бића због чега је важно обратити пажњу да ли се налазе у добром стању или пате. Брига о добробити животиња укључује разматрање начина на које се држе, врши клање ради исхране, како се користе у научним истраживањима, као и начине којима људске активности утичу на добробит и опстанак дивљих врста. Добробит животиња подразумева физичко и психичко стање, у односу на услове у којима живи и умире, а у добром је када је здрава, ухрањена, безбедна, може да испољи понашања важна за физичко и ментално стање, ако јој је удобно и када не пати услед непријатних стања каква су бол, страх и стрес. Добро стање

добробити подразумева превенцију болести и адекватну ветеринарску негу, обезбеђивање склоништа, исхрану, стимулативно и безбедно окружење, хумано поступање и хумано клање или лишавање живота. Добробит животиња је у Србији дефинисана као обезбеђивање услова у којима може да остварује физиолошке и друге потребе својствене врсти, као што су исхрана и напајање, простор за смештај, физичка, психичка и термичка удобност, сигурност, испољавање основних облика понашања, социјални контакт са припадницима исте врсте, одсуство непријатних искустава као што су бол, патња, страх, стрес, болести и повреде. Закон уређује добробит животиња које могу да осете бол, патњу, страх и стрес животиња које се користе у производне, научно-истраживачке, биомедицинске и образовне сврхе, за изложбе, такмичења, при-

редбе и друге облике јавног приказивања, рад и службене животиње, кућне љубимце, напуштене и изгубљене и дивље животиње у заточеништву. Неопходност да се власници кућних љубимаца боље упознају са неким од ових тема, друже и покажу колико су одмакли у њиховом гајењу, повод је за прву изложбу мачака у организацији Ветеринарске амбуланте „Србовет“. Била је то прилика да се током двосатног дружења од пристиглих изабере најлепши кућни љубимац ове врсте а власницима су, уз пригодне поклоне, понуђени различити корисни садржаји, пре свих квалитетна предавања о узгоју и неким болестима које представљају опасност по њихово здравље. Осврт на тренутну ситуацију сведочи да велики број власника мачке држи искључиво у затвореном простору, и под контролом, па су заштићене од различитих болести. Насупрот њима

41

42

МАГАЗИН 515 3.10.2021.

43

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

мачкама које се пуштају ван станова, и друже се са другим које нису под контролом, прети опасност од заразних болести, посебно оних за које још не постоји адекватна вакцина. Ветеринари упозоравају да су међу њима мачји перитонитис, познатији као инфективни корона вирус, мачија сида, вирусна мачија леукемија и сличне, а позитивним оцењују податак да се ниједна од њих не преноси на људе. У „Србовету“ сведоче да је у Краљеву број регистрованих мачака веома мали што у значајној мери утиче на број оних које су вакцинисане против беснила. За разлику од паса код којих се оно манифестује као агресивност, мачке не показују знакове заразе због чега могу бити опасније него пси. То је разлог више, кажу ветеринари, да се поступи по препорукама за вакцинацију и тако избегну различита нежељена

44

и потенцијално опасна понашања ове врсте кућних љубимаца. Иако је у Краљеву, као и у другим деловима земље, најраспрострањенија средњеевропска домаћа мачка све је чешћа појава до скора веома ретких врста, руске плаве мачке, сијамска и персијске мачке а у последње време изузетно скупих врста које долазе из различитијих делова света, као што су бенгалска и абисинска мачка, џиновске меин кун и голокоже скин мачке. Иако се просечна тежина мачке креће између два и четири кила, није необично да се појаве и знатно теже о чему сведочи појава десет килограма тешког мачка на прошлонедељној изложби. Дугогодишња пракса лечења малих животиња била је повод да дипломирани ветеринар Јелена Терзин допутује из Београда како би краљевачким власницима мачака одржала

неформално предавање везано за њихову добробит. Основним циљем оцењена је потреба да се укаже на честе уринарне проблеме код мачака који су, статистички гледано, међу најчешћим системским проблемима ове врсте кућних љубимаца. Иако се једним од главних фактора за појаву проблема ове врсте оцењује стрес до стварања мокраћних кристала и камења може довести неадекватна исхрана, а све доводи до озбиљног обољења које може да се манифестује блокадом мокраћне бешике и немогућности уринирања што може да се заврши фатално.

- Жеља нам је да скренемо пажњу на адекватну исхрану и неке ствари на које власници треба да обрате пажњу, да ли маца нормално уринира, да ли је посип адекватан, да ли врши нужду ван посипа, да ли често уринира, како

изгледа боја мокраће и неки фактори који треба да покажу да ли постоји неко обољење, шта урадити и како инетрвенисати у таквим случајевима. Препорука је да се власник обавезно обрати ветеринару, али и утиче на смањење стреса који се код мачака угавном јавља ако постоји неки други љубимац, код увођења новог љубимца, у окружењу у коме постоји више маца, доласка гостију, промене амбијента или пресељења, што може довести до слабљења имунитета који узрокује озбиљније проблеме, каже др Терзин. Присутни су могли да добију више информација о одредбама закона који прописује чиповање мачака и обавезну вакцинацију против беснила једном годишње, зашто су вакцине важне, колико су честе и када се кућни љубимци ове врсте чисте од паразита,

а акценат је стављен на превентиву стресног окружења које неповољно утиче на здравље мачака. Повод за едукацију ове врсте је дугогодишње искуство које потврђује постојање више категорија власника мачака међу којим је и знатан број неодговорних па је, и поред доступности лекова и лакоће апликације, приметна појава паразита који угрожавају здравље. Поред власника који имају адекватан однос према мачкама и посвећују им потребну пажњу има и оних који су отишли корак даље, што за последицу има претерану гојазност која може да изазове озбиљне последице по здравље као и уринарни проблеми. А да нису једини потврђује појава дијабетеса и кардиолошки проблеми често изазвани претераном љубави која води ка погрешним потезима. Један од њих је претерана исхрана и ускраћена могућ-

ност за физичку активност што као последицу има потенцијално опасне болести. За савете о исправној исхрани мачака побринули су се представници фирме „Ројал вет“, увозника хране за кућне љубимце који је обезбедио прикладне поклоне за све учеснике. Предност хране коју преоручују власницима мачака огледа се у потврди да садржи све што им је потребно за нормалан живот, без потребе за применом било каквих додатних суплемената. „Ројал вет“ сарађује са Ветеринарском амбулантом „Србовет“ у едукацији власника мачака за које је процењено да су потцењене у односу на псе. Због тога је за њих припремљена специјализована храна чија се предност огледа и у податку да се разликује за различите расе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

МАГАЗИН 515 3.10.2021.

КУЛТУРА НА

46

Дан европске баштине у Пожеги, Чачку и Краљеву

А ШИНАМА

- Европски парламент прогласио 2021. годином европских железница.

- Специјалним возом кроз двадесет пет земаља. - Програм под називом „Култура на шинама“ на неколико локација у јавном простору, углавном на железничким станицама и у возу на релацији Пожега-Чачак-Краљево. - На три локације уприличене различите активности, читање поезије, радионице, изложбе, Фестивал сликовница „Чигра“, посета Железничком музеју у Пожеги, обиласци важних локалитета. - Колаж програм реализован је захваљујући партнерима: „Железнице Србије“, „Србија Воз“ и „Инфраструктура железнице Србије“

47

3.10.2021.

МАГАЗИН 515

48

Д

ани европске баштине је културно-туристичка манифестација која се сваке јесени, током септембра и октобра, организује широм Европе како би се представило културно наслеђе као заједничка баштина европских народа. Манифестација се користи за промоцију различитости културе, обичаја и традиције, а у Србији се од 2002. сваке године одржава као празник културе и туризма. У том периоду за посетиоце су отворена градска здања, објекти заштићени као споменици културе, музеји и друге установе које имају за сврху промоцију културе, а током манифестације организују се разгледања градских знаменитости, туристичких атракција и заштићених природних добара. Након што је Европски парламент прогласио 2021. годином европских железница дошло се на идеју да специјални воз прође кроз двадесет пет земаља што је мотивисало чачанске

библиотекаре да, са колегама из Краљева и Пожеге, симболички повежу грађане и културне институције три града. Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ из Чачка, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ из Краљева и Народна библиотека Пожега су ове године поводом Дана европске баштине организовали колаж програм под називом „Култура на шинама“, несвакидашњи културни аранжман на неколико локација у јавном простору, углавном на железничким станицама и у возу на релацији Пожега Чачак Краљево. Током путовања и посетама железничким одредницама на три локације уприличене су различите активности, читање поезије, радионице, изложбе, Фестивал сликовница „Чигра“, посета Железничком музеју у Пожеги, обиласци важних локалитета. Посебне приче посвећене су старом Ћири, али и новим возовима, а чароб-

не ликове из сликовница и вагона жеља на посебан начин су дочаравали писци и песници, библиотекари, туристички водичи, деца и млади и случајно, намерни путници. Са станице у Пожеги воз се према Краљеву упутио у четвртак четрдесет минута после седам сати а након кратког предаха у Чачку, и буђења уз причу, писак локомотиве је седамнаест минута након осмог огласио време за наставак путовања. По приспећу на перон краљевачке железничке станице песници су стиховима пожелети добродошлицу гостима којима је, након окрепљења и одмора припремљен програм током кога их је др Драгољуб Драшковић упознао са делом историје овог краја.

- Библиотека ми је указала част да кажем нешто о историји железнице везано за Краљево. Настојао сам да им кажем колико је железница дала драгоценог у деветнаестом и двадесетом веку кад су људи везани за железницу

постају велики књиженици и чују стихове које су за њих припремили Дејан Алексић и Снежана Тодоровић.

- Овим програмом, обележавајући њихову годину, излазимо у сусрет железници и надамо се да ће постати традиционалан, а да ћемо већ следеће године укључити и друге градове. Краљево је железничко и уметничко чвориште, па се надамо да ће се одазвати колеге из градова из којих долазе возови који се овде укрштају. Мислим да смо једини искористили овај догађај да промовишемо сигурност вожње железницом, која јесте најсигурнији вид транспорта, а промовишемо и сигурно читање. Желели смо да покажемо како то не мора буде индивидуални чин, па песме и приче читају познати књижевници а деца која имају афинитете према књижевности и лепој речи могу да искажу своје интересовање, каже директор краљевачке Библиотеке мр Миша Милосављевић.

Брзи воз је према Чачку кренуо већ у десет сати како би кроз отворене прозоре, у Овчарско-кабларској клисури, туристички водичи и љубитељи планинарења дочарали зашто се ово место назива пределом изузетних одлика. Прича је на знак машиновође накратко заустављена уподне, кад се у Пожеги завртела чигра и почела права игра да би се, након несвакидашњег путешествија, путници намерници вратили на почетна одредишта. Организатори ове несвакидашње манифестације посебно наглашавају идеју да се атрактивним програмом путнички воз представи као превозно средство које повезује људе и пределе у заједничко културно наслеђе што се у случају Пожеге, Чачка и Краљева практично и лако може извести кружном железничком рутом између три града. Колаж програм „Култура на шинама“ реализован је захваљујући партнерима: „Железнице Србије“, „Србија Воз“ и „Инфраструктура железнице Србије“.

Т. Радовановић Фото: М.Радовановић

учествовали у неким грозним догађајима као што је превожење заробљеника, и оних који су обележени као нижа раса, у концентрационе логоре, исељавање становништва из делова који су припојени Немцима, долазак Словенаца, њихов живот у Краљеву. Мој закључак је да железница треба да има само позитивну улогу, да повезује људе више него данас, да буде бржа него што јесте а да неки симболи те железнице, посебно у Краљеву, буду уређени на много лепши начин. Мислим пре свега на вагон који се налази преко пута станице, јер је слика људи који живе у граду то каква ће им бити железничка станица, паркови, споменици, да ли ће имати културу сећања на вишем цивилизацијском ниво него што је имају данас, каже др Даниловић. Током једносатног задржавања у Краљеву гостима је пружена прилика да виде изложбу Јелене Андрић која сведочи како од најмлађих читалаца

49

Завршен девети Краљевски Филмски Фестивал

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

У СУСРЕТ ЈУБИЛЕЈУ

50

Фото: Ђ. Живановић

- На две локације, у Мултимедијалном центру „Кварт“ и Културном центру „Евергрин“, тридесет пет филмова аутора из двадесет две земље. - Током четири фестивалска дана осам пројекција и предавање о дигитализацији и рестаурацији филмова. - Апсолутни победник фестивала документарни филм „Три песме за Беназир“ редитељског пара Елизабет и Гулустан Мирзеи, који нуди другачију стварност савременог Авганистана. - Награда за најбољи звук додељена пољском филму „Клингертово гњурачко одело“ а за монтажу француском „Пражњење“ Гиљома Шевалијеа који је монтирала Камил Шало. - Специјална награда жирија документарном филму Михаила Горобчука „Сенке твог детињства“. - По оцени жирија младих, састављеног од ученика краљевачких средњих школа, најбољи филм „Преусмеравање“ Матје Мегмонта

51

3.10.2021.

МАГАЗИН 515

52

К

ад је пре пуних осам година група младих пожелела да се одужи граду за неке од повољности које су уживали током студија на високим филмским школама мало ко је веровао да ће фестивал који су покренули без много средстава а са доста ентузијазма закорачити према десетом издању. У том периоду Краљевчанима је пружена јединствена прилика да виде остварења аутора краткометражних филмова из свих делова света и у директном разговору са њима усвоје сазнања до каквих се долази само у великим центрима. У Краљеву су гостовали филмски ствараоци из готово свих европских земаља, али и удаљених дестинација од Бразила и Сједињених Америчких Држава до Хонг Конга. Значајнијим од тога сматрају се

трајне везе са њима и контакти на размени искустава усмерених ка унапређењу филмског стваралаштва. Овогодишњи фестивал се унеколико разликовао од претходних, пре свега по броју приказаних филмова што су диктирали расположиви термини у салама за приказивање. Разлог је дужина филмова која се у највећем броју случајева приближавала максималној, ограниченој на двадесет пет минута. Пријаве за учешће на фестивалу поднели су аутори више од три стотине филмова из педесет седам земаља широм света, четрдесет четири из Русије двадесет пет из Србије, двадесет Италије, деветнаест Сједињених Америчких Држава, осамнаест из Француске, четрнаест Белике Британије, дванаест из Немачке а десет из Ирана и мање

од тог броја из осталих земаља. Селектор фестивала је за приказивање изабрао тридесет пет пристиглих из Израела, Белгије, Француске, Аустрије, Сједињених Америчких Држава, Русије, Авганистана, Црне Горе, Бразила, Србије, Норвешке, Ирске, Пољске, Италије, Канаде, Бразила, Турске, Бугарске, Босне и Херцеговине, Словеније, Швајцарске и Индије, а трочланом жирију који су чинили Рајко Ристановић, Јована Филиповић и Маја Вељић препустио да добро извага достигнућа у појединим областима и донесу одлуку о наградама. Фестивал је у петак 24. септембра, у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“, отварио филм „Бело око“ израелског редитеља Томера Шушана, а у програму ограниченом на седамде-

сет пет минута приказани су још белгијски „Мекано“ Хавијера Селона, француски „Направљен за шетњу“ који су режирали Рафаел Ботивеј и Еле Баило, па „Најбољи оркестар на свету“ аустријског редитеља Хенинга Бакхауса. Последњи филм прве фестивалске вечери „Велики додир“ дошао је из Сједињених Америчких Држава, а режирао га је Кристофер Тензис. Да Културни центар „Евергрин“ има кратком метру одану публику потврдила је прва вечерња пројекција у оквиру које су, за осам минута мање од сат и по, приказана четири филма, два из Русије а по један из Црне Горе и Авганистана. Јуриј Шолин је редитељ двадесетоминутног филма „Најда“ а Ника Горбушина четири минута дужег „Варја“. Из Подгорице је дошао краље-

вачкој публици од раније познат Бранислава Милатовића са филмом „Обрад“, а прву пројекцију у „Евергрину“ затворио је „Три песме за Беназир“ чији су аутори Елизабет и Гулустан Мирзеи. Другог фестивалског дана приказано је десет филмова, по пет у две пројекције у сали Биоскопа „Кварт“. Прва у три сата након поднева почела је двадесетдвоминутним руским филмом „Сенке твог детињства“ Михаила Горбчука након кога је публици пружена прилика да види „Више се нигде не осећам као код куће“ белгијске редитељке Вив Ли и бразилски „Та иста стара станица“ чију режију потписује Луиз Лепчак. До краја програма чије је трајање за седам минута премашило сат и по приказани су филм домаће аутор-

ке Анђеле Тончев „Стаклена тачка“ и двадесетоминутно остварење норвешке редитељке Елизабет Аспелин „Карла и Нордал“. Друга поподневна пројекција почела је два сата касније двадесетчетвороминутним филмом „Према Васоти“ домаћег аутора Петра Пешута, а у наставку програма, ограниченог на два минута мање од сат и по, приказани су француски „Преусмеравање“ Матју Мегмонта и „Одводњавање“ Гијома Шевалијеа. До краја друге фестивалске вечери публици је пружена прилика да види троминутни филм Дуње Ђорђевић „Принудни рад“ и „Невидљиви дечак“ ирског редитеља Џејмса Фицџералда. Вечерњи термин у Културном центру Евергрин истог дана био је добра прилика да се љубитељи филма боље упознају са начинима чу-

53

3.10.2021.

МАГАЗИН 515

54

вања, дигитализације постојећих и рестаурације оштећених филмова. У три пројекције трећег дана посетиоцима је пружена прилика да погледају петнаест филмова, у првој пројекцији домаће филмове „Сведок“ Анабеле Отос и „Упецан“ Николе Полића, „Снови усамљених људи“ пољског редитеља Марека Лешчевског, италијански „Тимова зима“ Ђулија Мастромаура и „Елегија“ канадског аутора Париша Шарме. Друга пројекција у „Кварту“ почела је бразилским филмом „Трајект“ Нилтона Ресендеа, а настављена четрнаестоминутним остварењем „Гас“ госта из Турске Утку Чирака који је након пројекције представљен посетиоцима. До краја програма, чије је трајање ограничено на три минута мање од сат и по, приказани су бугарски филм „Под истим кровом“ Симеона Тончева, „Лумен“ француског редитеља Готије Амбера и „Зашто не плешеш“ Исидоре Ратковић из Босне и Херцеговине. По устаљеној пракси пројекције у „Евергрину“ почињу у двадесет један

сат, а последња фестивалског дана филмом пољског редитеља Артура Вирзиковског „Килгертово гњурачко одело“. До краја вечери на програму су били осамнаестоминутни филм словеначког редитеља Мартина Дрекслера „Макс“, бразилски „Фантастични врт“ Фабиа Балда и Тико Дијаза, швајцарски „Ивица“ Заиде Кутау и Џералдине Цимер и индијски „Стаза“ Прадипа Курбаха. Фестивалу најоданији гледаоци, и аутори филмова који су допутовали у Краљево, са великим интересивањем су очекивали проглашење победника деветог по реду Међународног фестивала краткометражног филма Названог Краљевски Филмски Фестивал. Специјална награда жирија додељена је документарном филму Михаила Горобчука „Сенке твог детињства“ који на поетичан начин приказује свет из визуре мале Стеше, као и свакодневне бриге мајке која посматра своје дете како расте. Када падне мрак, дечји свет је подједнако занимљив и застрашујући, а филм има атмосферу

сна у коме слике саме долазе и обузимају потпуно. По уверењу чланова жирија редитељ је минималистичким, али изузетно креативним, поступком на најбољи начин у функцију филма ставио изражајна средства фотографије, монтаже и дизајна звука, мајсторским потезима „осликавајући“ право мало ремек дело. Награда за најбољи звук додељена је пољском филму „Клингертово гњурачко одело“, јер је укупном звучном сликом оживео реални и емотивни свет главне јунакиње Бее, водећи гледаоце кроз њена снажна осећања и неразумевање стварности која не треба да припада ни једној девојчици. Награда за монтажу додељена је филму „Пражњење“ редитеља Гиљома Шевалијеа који је монтирала Камил Шало. Овај хорор филм прича о тиму који на компанијском тим билдингу у природи једног по једног губи своје чланове. Метафора опасности од губитка посла, односно живота, је чудовиште које их одвлачи на дно језера а напета акција и хорор испоручени су

вешто измонтираним акционим монтажним секвенцама које гледаоца од почетка до краја филма држе на ивици седишта. Апсолутни победник овогодишњег фестивала је несвакидашњи документарни филм „Три песме за Беназир“ који нуди другачију стварност савременог Авганистана, чију класичну перцепцију оспорава изванредан приступ редитељског пара Елизабет и Гулустан Мирзеи. О томе сведочи податак да се гледалац брзо везује за двоје главних протагониста који се воле, радују и траже место у стално нестабилном подручју, што доприноси тежини завршнице филма. У таквим околностима главни актер пева песме и тиме, као и филм, пружа наду и оптимизам. Четврту годину заредом прилику да оцењују остварења аутора из целог света пружена је краљевачким средњошколцима. Јана Милић, Алекса Миловановић, Јана Радовић, Милош Јевтовић, Тара Ранковић, Николија Вукша, Јован Живчић, Милица Радовић и Богдан Павловић сматрају да је, у мно-

штву квалитетних филмова, задатак да изаберу један био изузетно тежак. Зато су након дуготрајног разматрања проценили да за најбољи прогласе филм „Преусмеравање“ Матје Мегмонта, јер их је „купио“ цикличном структуром, „који алудира на људску слободу и како се лако затворимо у окове стварности где постајемо само једна бројка у систему и падамо под утицај људи у које нисмо раније сумњали“. Након проглашења победника, ван конкуренције је приказан четрдесетоминутни филм „Фишермен из Катабатика“ суграђанина Деана Радовановића, а у „Евергрину“ победнички филмови деветог по реду Међународног фестивала краткометражног филма. Ванредне околности које је условила епидемија корона вируса и ове године су биле видљиве, а манифестоване мањим бројем посетилаца него ранијих. Након што су претходне године за све посетиоце обезбедили платнене маске са знаком фестивала организатори су се ове по-

трудили да на адекватан начин обележе седишта у сали Мултимедијалног центра „Кварт“ и обезбеде растојање између гледалаца у складу са препорукама кризног штаба за борбу против ширења инфекције. Иако су на нешто слабију посету у значајној мери утицали расположиви термини биоскопа за пројекције у три и пет сати поподне они који нису присуствовали бар једној могу да жале јер избор филмова у овом обиму, и саставу, више није могуће видети никада и нигде у свету. Приближавање десетог по реду фестивала повод је за размишљање организатора да припремама приступе раније него претходних година. То се пре свега односи на правовремено расписивање конкурса за пријављивање како би се на време обавила селекција и озбиљни послови на преводу и титловању филмова. Уколико и наредне године буде довољног разумевања локалне самоуправе и Министарства културе и информисања није нереално да десети Међународни фестивал краткометражног филма достигне још веће домете. Т. Радовановић

55

На репертоару Биоскопа “Кварт” Аинбо: Добри дух Амазоније

пројекцијама које почињу у 15,30 сати.

Тома

сценарију који је написао са Зораном Лисинцем и Николом Пејаковићем, а главне улоге тумаче Милан Марић, Тамара Драгичевић, Петар Бенчина, Андрија Кузмановић, Сања Марковић, Паулина Манов, Милан Колак и Мирјана Карановић. Филм се приказује до 6. октобра, а пројекције почињу у 17 и 20 сати.

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

Мафијашки свеци Њуарка

56

Аинбо је едукативна, еколошка прича пуна љубави, испричана из срца аутохтоних људи који су живели у амазонској прашуми и њиховој борби за заштиту своје земље. То је прича о девојчици која је рођена и одрасла у селу Колонија у најдубљој џунгли Амазоније. Кад једнога дана открије да је њена земља угрожена схвата да, осим њених, на свету постоје и други људи па, кристећи помоћ духовних водича, креће на пут тражећи помоћ од најмоћније Мајке Духа Амазоније, корњаче „Мотело Мама“. Вођена њеним саветима, Аинбо је одлучна да спаси земљу од похлепе, прекомерне сече стабала и илегалног ископавања, као и да спаси своје људе пре него што буде прекасно. Анимирани, породични филм у 2Д формату и трајању од једног минута мање од сат и по , синхронизован је на српски језик а настао према сценарију који су напсали Ричард Клаус, Брајан и Џејсон Кливледнд. Филм који су режирали Хозе Зелада и Ричард Клаус, а улоге тумаче Марина Кауцки, Милан Тубић, Милена Моравчевић и Милан Антонић, приказује се до 6. октобра у

Импресионистички портрет Томе Здравковића приказује почетке његове каријере, баш као и врхунац славе, љубави које су га инспирисале приликом компоновања неких од највећих хитова, баш као и однос са великим бројем пријатеља које је имао у уметичком миљеу тадашње Југославије. Поред Томе, филм прати и животе познатих уметника тог времена, Зорана Радмиловића, Мике Антића, Тозовца и других. „Тома“ је биографски филм о човеку који се не памти само по песмама и начину интерпретације, већ и као велики боем, по понашању и души. Филм прати две линије радње, однос Томе и доктора који започиње његово лечење, и како се то познаство претвара у пријатељство. Друга линија прати његов живот од детињства у Печењевицма, преко познанства са Силваном Арменулић које ће пресудно утицати на његову каријеру, али и на приватни живот, достизања неслућене висине популарности и дна живота. Биографску драму у 2Д формату Драган Бјелогрлић је режирао према

Радња филма претходи награђиваној ХБО серији „Сопранови“, а доноси причу о уздизању супарничких гангстера током експлозивне ере нереда у Њуарку. Филм је смештен у шездесете и седамдесете године прошлог века, а прати догађаје који су обележили младог Тонија Сопрана и формирали га у гангстера кога је публика имала прилику да упозна у серији. Крими драма у 2Д формату траје тачно два сата, Ален Тејлор је режирао према сценарију Дејвида Чејса и Лоренса Конера а водеће улоге тумаче Алесандро Нивола, Лесли Одом Јр. и Џон Бернтал. Филм се приказује још вечерас, а последња пројекција почиње сат и по пре поноћи.

57

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

Филмови које смо гледали

58

59

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

Привилегије, ш Питају ли се, ч

60

Политика је, као трамбулина; од народа „одскочиш“ педесет година!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

што су приграбили; чим су заслужили?

Касапише се „браћа и јарани"; ко ће Србе од Срба да брани?

Упутно је увести „дописне“ посланике? Кад заседају, само се „уједају“!

61

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

62

Из Мињине кухињице

КРАСТАВАЦ ПУЊЕН ШАРГАРЕПОМ краставци шаргарепа 5 равних кашичица соли 5 кашичица шећера 1 кесица беле слачице 1 кесица бибера у зрну 250 мл алкохолног сирћета од 9% вода Краставце оперите, обришите и исеците им крајеве. Ако су дужи, исеците их на пола или на три дела. Издубите им средину, користећи тању шипку или дршку од варјаче. У средину угурајте опрану и очишћену шаргарепу. Исеците краставац на колутове, око 1 цм дебљине. Слажите кругове како је приказано у видеу или како већ желите.Тегле и поклопце стерилишите у рерни на 100 °Ц око 10 минута. Пожељно је да поклопце купите нове или да гледате да буду такви, као нови и без рђе. У сваку теглу додаје по 1 кашичицу соли, 1 кашичицу шећера, 10-ак зрна слачице и 10-ак зрна бибера. Након тога сипајте у сваку теглу по 50 мл сирћета, а онда налијте хладном водом до врха, водећи рачуна да је поврће у течности. Ставите поклопац, добро затворите и пребаците у дубљу шерпу на чије сте дно ставили мању крпу. Налијте водом, око 2 цм од врха поклопца и ставите да се кува. Када вода проври, кувајте још око 10-15 минута, а онда извадите из воде и оставите да се кроз охлади. Након неки 7-10 дана можете већ да конзумирате и уживате. По жељи можете додати и мирођију, а ја је не стављам.

Бели лук очистите и ставите у теглицу уз додатак једне гранчице тимијана. Додајте со и шећер. Ставите унакрст две гранчице рузмарина. Сипајте сирће до 2/3 теглице, а онда налијте до врха прокуваном врућом водом. Ставите поклопац и добро затворите. Пар пута у току дана промућкајте теглу, да се истопи шећер и со. Оставите на тамном и хладном месту макар недељу дана пре отварања тегле. Напомена: Лук можете очистити на класичан начин, а можете ченове прелити врућом водом и оставите 3-4 минута, а онда оцедите и очистите. У оба случаја неки чен ће се лако очистити, а неки теже, тако да изаберите који вама више одовара, али свакако наоружајте се стрпљењем.

Укисељени бели лук 170 г очишћеног бело лука (око 7 главица) 1/2 кашичице шећера 1/2 кашичице соли око 70 мл јабуково сирћета гранчица тимијана 2 гранчице рузмарина прокувана вода

63

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

Рибница - Партизан 3:0

64

65

66

Душан Бошковић

МАГАЗИН 515 3.10.2021.

Сећање на спортског великана: Душан Бошковић (2)

- Иако је у првој години такмичења план био да се екипа задржи у елитном друштву бољи познаваоци прилика у одбојци нису били уверени да би Рибница то могла да оствари. - Рибница је будућност клуба заснивала на млађим селекцијама, па је јуниорска екипа увек била међу три најбоље у Југославији. – Јуниори Рибнице прваци Југославије. - Победа прве екипе Рибнице у Купу Југославије 1979. године прва је прилика да Краљевчани окушају срећу на међународној сцени. - Највиши домети Рибнице у лигашком такмичењу били су треће и четврто место. – Због домета репрезентације шест играча Рибнице изборило право на националну пензију

Фото: М. Радовановић

ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА У ОДБОЈЦИ

67

68

МАГАЗИН 515 3.10.2021.

П

роблем са којим се годинама уназад срећу краљевачки ватерполисти неколико деценија раније био је основни камен спотицања у раду одбојкаша Рибнице који су десет година након оснивања успели да се квалификују за такмичење у Првој лиги. Све до тог тренутка утакмице су игране на отвореним теренима, а прволигашко такмичење захтевало посебне услове дефинисане строгим правилима. Иако је Прва лига још била далеко кошаркаши Слоге су имали готов пројекат покривања постојећег игралишта у центру града и његово претварање у прву краљевачку спортску дворану. Успех одбојкаша био је мотив више да се интензивирају активности везане за градњу новог спортског објекта, а у време које данас многе структуре сматрају ретроградним директори највећих краљевачких предузећа су брзо нашли заједнички језик и прионули на посао како би током летњег дела године створили услове за одигравање првих првенствених утакмица на јесен. „Фабрика вагона“ је преузела обавезу да постави металну конструкцију, „Каблар“ да је затвори новим зидовима а „Магнохром“ опреми одговарајућим семафором и другом опремом. Иако су се радови одвијали прилично брзо депримирајуће је деловала чињеница да до почетка првенства хала неће бити завршена, па се тренер одбојкаша Рибнице Душан Бошковић упутио ка Чачку како би са комшијама договорио одигравање првих утакмица у хали крај Мораве. У Чачку се у то време још није играла одбојка, па је из Краљева допремљена конструкција са затезачима мреже, специјална столица за судију и све што је било неопходно за прву утакмицу против екипе Црвене звезде. Иако је Звезда била фаворит Краљевчани су пружили јак отпор, а много деценија касније Бошковић верује да би, да није било пристрасног суђења, Рибница могла да узме по који сет. Након ове, и утакмице против скопског Вардара, пред препуном новом двораном у Краљеву, која је у међувремену завршена, Рибница је очекивала Модричу. Прва првенствена одбојкашка утакми-

ца у највишем рангу такмичења месецима се у Краљеву очекивала са великим нестрпљењем. Ма колико се знало да је Модрича фаворит поражавајуће је деловала чињеница да су због снега поједини играчи Рибнице били онемогућени да на време стигну на почетак утакмице. Иако је у првој години такмичења план био да се екипа задржи у елитном друштву бољи познаваоци прилика у одбојци нису били уверени да би Рибница то могла да оствари. Насупрот томе били су убеђени да ће се врло брзо вратити тамо одакле је дошла. Оправдање за такав став налазили су у чињеници да лигу чине проверене екипе из Београда, Загреба, Сарајева, Скопља, Марибора, Сиска, Ријеке, Модриче, Брчког, Суботице, Великог Градишта ...

- Кад је Рибница ушла у Прву лигу напустио сам школу и запослио се у клубу као тренер првог тима. Опстали смо прве и друге сезоне, али је током треће и четврте дошло до превирања у клубу, а мене смене са места тренера првог тима, па сам водио млађе селекције. Рибница је испала из лиге и једну годину паузирала а ја, уз сагласност клуба, у том периоду преузео екипу Модриче са којом смо одржавали добре односе – прича Бошковић. Случај је хтео да одлучујућу утакмицу за опстанак у лиги те године Рибница игра баш против Модриче. Иако су стигли у Краљево у најјачем саставу одбојкаши Модриче се нису посебно залагали што је домаћинима помогло да дођу до два бода и обезбеде опстанак у највишем рангу такмичења. Сличан случај догодио се кад је Марибору запретила опасност од испадања, па су се одбојкаши Рибнице потрудили да им помогну да дођу до два бода неопходна за опстанак у лиги. Свако испадање из вишег ранга такмичења по правилу доводи до одласка најбољих играча чему није могла да се одупре ни Рибница, па је по повратку у лигу требало обнављати екипу. Окосницу су овога пута чинила по два брата Бићанина и Ковачевића, а допуњавали је Терзић и Продановић који је стигао из Вранеша након одла-

ска Миковића у Партизан. У чврстог играча стасавао је Брђовић, а младим играчима обезбеђен довољан број термина за тренинге пред школска, јуниорска и сениорска такмичења. Рибница је будућност клуба заснивала на млађим селекцијама, па је јуниорска екипа увек била међу три најбоље у Југославији. У тренутку кад је Бошковић смењен са места тренера првог тима оријентисао се на млађе категорије да би после само две године рада екипа коју су чинили Балтић, Жарковић, Танасковић, Рајовић, Живковић и Горан Илић постала јуниорски првак Југославије. Већ на првом кораку Краљевчанима се успротивила фаворизована екипа загребачког Монтера у којој су играла два члана сениорске репрезентације што је давало довољно повода за уверење о лакој победи. Одушевљење је спласло кад су изгубили на домаћем терену, а Рибница наставила серују победа против Босне, Модриче и Вардара. Победа прве екипе у Купу Југославије 1979. године прва је прилика да Краљевчани под вођством тренера Радаковића окушају срећу на међународној сцени. Победа против мадридског Индустријалеса уливала је наду да би могли да се пласирају високо, али се на путу ка успеху испречио италијански Панини. После пораза у гостима максималним резултатом у реванш сусрету се одговорне обавезе да води тим поново прихватио Бошковић. Италијани су стигли у Краљево са јаком екипом, а чињеница да је најбољи играч из Бразила играо повређен омогућила је домаћинима да добију први сет и тако подгреје наду да би могло да дође до изненађења.

- Наљути се онај Бразилац и одгура све играче даље од половине терена па сам остане да прима лопте, а наши не знају шта да раде. Тако изгубимо са 3:2 и завршимо такмичење на међународној сцени – каже Бошковић. Спортска дворана у центру града по правилу је била пуна увек кад су у њој наступали одбојкаши Рибнице која је од оснивања само две сезоне паузирала из прволигашког такмичења. На челу екипе мењали су се тренери, једне

69

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

сезоне ангажован и одбојкашки стручњак из Бугарске, а играчи којима није пружена прилика да играју у првој постави одлазили у друге клубове. Поред јаких екипа као што су били београдски Партизан и Црвена звезда, загребачка Младост, сарајевска Босна, скопски Вардар и Работнички, највиши домети Рибнице у лигашком такмичењу били су треће и четврто место. Мењао се и састав лиге, једне екипе испадале а друге долазиле, а Рибница се најдуже одржавала у такмичењу. Озбиљан рад, првенствено са млађим селекцијама, водио је ка стварању одбојкашких величина које су браниле боје Југославије и Србије на Олимпијади, светским и европским првенствима, а шест играча је изборило право на националну пензију. Најзначајније резултате са националним тимом остварили су браћа Урош и Никола Ковачевић, Дејан Брђовић, Срећко Лисинац, Вељко и Владо Петковић.

- Сви су отишли у веће клубове али

70

су прве кораке направили код мене у јуниорском, па сениорском, тиму. Увек сам окупљао млађе играче и од почетка могао да препознам шта и колико ко од њих може да пружи, па сам такве више форсирао и на тренинзима и на утакмицама – каже Бошковић који је активно бављење спортом завршио одласком у пензију половином деведесетих година. И поред тога наставио је да ради са млађим селекцијама и стварао добре играче за екипу Рибнице, али и Црвене звезде и Партизана. Душан Бошковић је највећи део живота посветио одбојци па тешко доживљава све мање разумевање млађих одбојкашких учитеља да због сујете прихвате по који савет. Тога није имун ни његов син Александар, актуелни тренер одбојкашица Црвене звезде. У последњих неколико деценија одбојка је много напредовала, а повремене промене правила су игру чи-

ниле све атрактивнијом. Променио се и однос према спорту, па се и у мањим условима тренинзи одвијају према професионалним стандардима. И поред свега одбојка се није показала као спорт који играчима може да обезбеди сигурну зараду у дужем периоду, а значајни резултати се постижу иако су челници Одбојкашког савеза запоставили рад мањих клубова - Мало су се угасили центри за рад са младима, па их још по мало има у Војводини, Краљеву и Црвеној звезди, а мање у Партизану. Оживљавају Ниш и Нови Пазар, па би и савез требало да води рачуна и на неки начин припомаже клубове који више раде са младима. Савез је направио грешку и кад је у питању Рибница, а могао је, кад управа није била у стању да сагради малу салу за рад са млађим селекцијама из којих излазе играчи за локални, али и друге клубове у Србији. Кад је Краљево прошле године добило нову спортску дворану било је

речи да се стара сруши и пресели на друго место. Успротивио сам се томе, јер сматрам да је велика грешка зато што рушење изискује велике трошкове, а да не говоримо о градњи новог објекта. Ако би се мало средила стара хала би била идеална за рад са млађим селекцијама, а прволигаши нека се снађу и зараде паре за коришћење нове хале. До сада то нису јер их нико није навикао да зарађују. Навикли су само да добијају из буџета, а и кад би продали по којег играча нико није ни покушао, као што сам предлагао, да десетак посто од зараде одвоји за плаћање закупа сале – каже Бошковић свестан да Србија као сиромашна држава не може да обезбеди услове свима који би хтели да се баве спортом. Колико је одбојка пустила корене у Краљеву сведочи податак о постојању десетак клубова. Највише пажње најмлађим категоријама поклања „Техничар“, па су његови чланови бољи од Рибнице која последњих десетак годи-

на нема пионирске ни кадетске селекције. Иако у озбиљним годинама Бошковић је уверен да би могао још много да помогне, а уверење заснива на дугогодишњем играчком и тренерском искуству. Важнијим од тога сматра љубав према овом спорту која не јењава ни после пуних шест деценија активног присуства у њему.

- Цео живот сам посветио одбојци и добијао признања за титуле иако нисам ни радио ни живео због тога јер ми је увек било битно да направим доброг играча и допринесем да постане репрзентативац. Одбојка у Краљеву не може да се угаси. Може да падне у квалитету због нерада, али не може да се угаси, нити да буде дуго у врху. Иако ми је одбојка најближа срцу никада нисам запостављао ни друге спортове и спортисте, па ако видим да је неко бољи за кошарку нећу по сваку цену да га форсирам да остане у одбојци – каже Бошковић не пропуштајући

прилику да укаже на потребу о реализацији идеје коју дуго носи у себи. Као власник осамдесет ари плаца поред реке Рибнице, неколико стотина метара низводно од Кафане „Идила“, спреман је да га уступи за градњу спортског центра и неколико терена за мале спортове, кошарку, одбојку, тенис... Средином плаца протиче река Рибница што ствара идеалне услове за градњу проточног базена са чистом планинском водом каква се све ређе среће у било ком крају земље. Идеја је предочена одговорнима у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“, а биће и новим властима које буду формирале скупштинску већину након последњих локалних избора. Душан Бошковић би био најсрећнији кад би то могао да уради сам, али за то нема могућности ма колико био уверен да улагање за локалну заједницу не би било превелико. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

71

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

Кикер - Војводина 1:1

72

73

74

МАГАЗИН 515 3.10.2021.

Слога - Мачва 2:0

75

76

Драган Чекановић

МАГАЗИН 515 3.10.2021.

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Драган Чекановић (3)

КО У КЛИН, КО У ПЛОЧУ

- Прве године под новим руководством Слога је испала из Друге лиге, а следеће се преселила у Шумадијску зону одакле је настојала да се извуче пуне две сезоне. - После три четири године одсуства повратак смењеног руководства. - Да Краљево Хајдук није дао бодове Слога би испала из Шумадијске зоне у Рашки округ. - Стадион није био прикључен на канализацију, просторије су прокишњавале а струја искључена.

- Поједини тренери плаћани знатно више него што вреде. - Краљево никада није имало прволигаша јер једни декларативно воле Слогу а други који је стварно воле немају пара. - Бивши играчи социјални случајеви. - У Слоги никада није могло да се успостави јединство

77

И

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

ако би прва победа Слоге, после сиромашног учинка у пет кола првенства западне групе Друге лиге, могла да наговести преокрет и знатно боље резултате у наредном периоду и даље нема довољно повода за већи оптимизам да би до краја лигашког такмичења могла да оправда очекивања прошлогодишњег прволигаша. О томе сведочи дугогодишњи генерални секретар клуба Драган Чекановић који уз подсећање да је управа клуба, са екипом сарадника, све до демократских промена у јесен 2000. године успевала да сачува статус стабилног друголигаша. Таквог је оставила кризном штабу који је убрзо преузео контролу над клубом пре него што га је напустио из разлога који никада нису званично обелодањени. Већ прве године под новим руководством Слога је испала из Друге лиге, а следеће се преселила у Шумадијску зону одакле је настојала да се извуче пуне две сезоне.

78

- Нико од нас који смо раније били у клубу није хтео да ради, јер то могу само људи који имају исту таласну дужину, познају се и разумеју а не живе од тога. Нико од нас није живео од фудбала, нити имао потребу за тим, сем играча у периоду седамдесетих година прошлог века. Српска лига и Шумадијска зона подразумевају игру са сеоским клубовима, а иако је тадашњи председник потицао из спортског миљеа то није било довољно. Да би водио фудбалски клуб мора много да се зна, и да постоји екипа јер то појединац не може. После две године у Шумадијској зони они дигну сидро и оду, ми смо се после три четири године одсуства поново окупили, а да нам Краљево Хајдук није дао бодове испали би из Шумадијске зоне у Рашки округ. Тада је Мирослав Тлачинац уложио респектабилну суму да би кренули даље, а у Слоги се годинама радило тако. Онда се појављује Божидар Радованчевић као председник клуба, Ми-

лан Туфегџић председник скупштине, Милутин Јакић спортски директор и ја генерални секретар а нема дресова, нема копачки, дугује се играчима и повериоцима. Успели смо да обезбедимо нека средства, и четири пет играча, да им дамо неку цркавицу да не оду негде, а голман Драган Угреновић је пристао да се врати из Македоније ако му за узврат помогнемо да заврши четврти разред средње школе, прича Чекановић који је преузео обавезу да направи правилник о расподели средстава којим је локална самоуправа финансирала рад клуба. У складу са бројем одиграних утакмица током месеца играчи су подељени у више категорија, а за сваку одређена финансијска надокнада у складу са тренутним могућностима. Задовољство играча темељи се на одлучном ставу управе да се исплата врши петнаестог у месецу кад је свако код благајника могао да подигне суму коју је, на основу правилника, сам мо-

гао да израчуна. Значајним за овај период оцењује се способност председника клуба да прецизно одреди колико је средстава потребно за сваки месец. Уз тренера Бобана Старчевића екипа је појачана са три искусна играча међу којима се посебно значајним оцењује ангажман Мила Милосављевића који је одиграо пет стотина шездесет утакмица у друголигашкој и прволигашкој конукренцији. Тиму се прикључио Раде Тодоровић, а настављени су разговори са Бобаном Дмитровићем који је оцењен као тип играча који у овој ситуацији може највише да допринесе остварењу амбициозног плана. Неопходност да се напред крене без дуга, а наслеђен је минус од два милиона динара, била је повод да се, посредством начелника Друштвених делатности општинске управе и других субјеката локалне самоуправе, обезбеде недостајућа средства. Да дуг буде

елиминисан, а рачун деблокиран како би клуб наставио да ради легално уз пуну контролу органа Спортског центра „Ибар“, највише су допринели Радослав Јовић и Миломир Столовић. Након што је у претходном периоду један број играча наставио каријеру у другим клубовима, чак Црвеној звезди и Партизану, а средстава очекивана од трансфера о приливу није било никаквих података. У тренутку кад је до пласмана у Другу лигу недостајао само један бод на председника скупштине је вршен притисак да поднесе оставку, а из локалне самоуправе сигнализирано на потребу да се одржи нова на којој су се појавили Зоран Милашновић и Владе Дивац одлучни да преузму одговорност за даљу судбину Слоге.

- Заказује се скупштина, у радном председништву Бобан Дмитровић, Раде Тодоровић и Милан Туфегџић, а ја водим записник. Бабић узима реч и износи тезу да су Милашиновић и Дивац

вољни да преузму клуб и направе да личи на нешто. Нисам имао ништа против, али сви поднесемо оставке а Предраг Матић ме замоли да останем и водим записник. У таквој ситуацији свако нормалан би био уз Зорана Милашиновића. Јак је привредник, из спортског је миљеа, водио је кошаркаше, а колико се разуме у фудбал не знам. Видим шта су предвидели да унесем у записник, ко је у управном одбору а ко члан скупштине. То изгласају и потпишу записник у коме се констатује да је председник клуба Мирослав Карапанџић а Зоран Милашиновић финансијер. Било је проблема око записника који сам водио, јер треба да се пошаље Фудбалском савезу Србије. Наговарали су ме да потпишем, а је не могу јер сам поднео оставку па би то било кривично дело, каже Чекановић. Појачана новим играче са стране, уз нагласак намлађим категоријама, Слога је полако почела да добија кон-

79

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

туре доброг тима. Ђорђе Коковић је место шефа стручног штаба препустио другима, па су се на кормилу Слоге смењивали различити тренери, Јовановић па Цветановски који је опутовао из Крагујевца након што се матични клуб пласирао у виши ранг такмичења. О стању инфраструктуре сведочи податак да стадион није био прикључен на канализацију, па је имао чучавце, просторије су прокишњавале а струја искључена. Ко зна колико би такво стање потрајало да се није појавио Зоран Милашиновић и адаптирао стадион пре него се фудбалери врате са припрема. Много година касније и даље провејава уверење да није имао адекватне сараднике, познаваоце фудбалских прилика који би га упутили у ствари које није добро познавао. Можда је и то разлог што су, у складу са одредбама уговора, поједини тренери плаћани знатно више него што вреде. Није тајна да се у спорту преламају различити интереси, у значајној мери финансијски. Маске су скинуте у тренутку кад је финансијер због тешкоћа

80

у послу био принуђен да се повуче што је било добар сигнал да сви који су чврсто држали одређена места то препусте другима што се одразило на положај клуба који је почео да посрће.

- Што Краљево никада није имало прволигаша разлог је страшно прост, јер међу људима постоје две групе, једни који само декларативно воле Слогу и други који је стварно воле али немају пара зато што је привреда таква каква јесте. Некада су, захваљујући друштвеном систему, људи усмеравали средства или давали своје паре, али се нико није нашао да направи клуб. Слога нема помоћни терен где би играчи тренирали, а док није дошао Зоран комплетна инфраструктура је била на нули. Кад је Дан Тана дошао у Црвену звезду реко је да чланство у управном одбору кошта сто до двеста хиљада евра. У Краљеву сам слушао бивше играче који су социјални случајеви, ми који смо хтели да правимо клуб нисмо могли јер нисмо имали паре а у Слоги никада није могло ни да се успостави

јединство. Било ко да дође на место тренера са професионалном лиценцом пет других ће да каже како не зна ништа. Сем тога, ми никада нисмо били компактни. Играчи који не могу да играју у Слоги, или су ту негде на граници па играју у Трговачком и Металцу, више су волели да победе Слогу него било шта друго. Старији су свесни да у вишем рангу неће моћи да играју, па зашто да се труде а да сутра други узимају паре. То нико од њих неће да призна али је тако, каже Чекановић. Осврт на евиденцију из периода кад се на градском стадиону играо добар фудбал сведочи да је утакмицама по правилу присуствовало између четири и шест хиљада гледалаца, што на најбољи начин потврђује да Краљевчани воле овај спорт. Подаци из неких других времена сведоче да баш и не воле да гледају утакмице Слоге са нижеразредним клубовима што потврђује тезу да квалитет нема алтернативу, Добри познаваоци стања у овој области подсећају на потребу одговорног односа према послу, а да то у овој

средини никада није био случај најбоље се може видети на основу податка да никада нико ни за шта није одговарао, ни за лоше резултате и трошење пара ни за евентуално намештање утакмица, а било је и једног и другог. У таквим околностима не чуди податак да се од ове године по ко зна који пут надмеће са сеоским клубовима и према тренутној ситуацији има велике проблеме да се избори за опстанак у лиги, иако је пре почетка првенства у делу јавности владало уверење да ће се кроз њу прошетати без много муке. А да је организација клуба значајан фактор најбоље сведочи податак да они који улажу у много мање клубове нису спремни да одвоје који динар за Слогу. Ако се томе дода податак да међу члановима руководства нема особа калибра оних који су некада водили клуб онда је јасно зашто нема спремних да дугорочније улажу у опоравак.

- Слога треба трајно да реши начин финансирња, а то је проблем у ситуацији кад има привредника који би само једнократно дали одређену суму

новца. Слога се увек финансирала на тај начин, на кратко, а док се не формира група која треба да осмисли трајан извор финансирања, уз помоћ из градског буџета, не може ни да очекује значајније помаке. Ако генерацију чачанског Борца из 1969/70, која је као и Слога играла квалификације за улазак у Прву савезну лигу, упоредимо са краљевачком видећемо да су све факултетски образовани интелектуалци који воде неке фирме и заузимају значајне позиције у граду. Сви који воле Борац остали су у Чачку, а код нас су или социјални случајеви или воле Слогу али немају пара да помогну. Ми имамо још један пех а то је што градоначелници нису на нивоу градова из окружења. Раднички је направио три стадиона и на сваком може да се игра прва лига. Борац је имао Костића који га је финансирао, Лучани Нешка Миловановића који има оца у Наменској и финансира клуб, у Крушевцу Бата Гашић и остали. Ми немамо таквог човека. Зато нисам велики оптимиста, јер тај неко мора да буде из врха вла-

сти, направи пленарни састанак и скупи људе који могу да помогну, а онда направи групу која ће да дефинише финансијску конструкцију. Зна се колико кошта која лига, али морамо да знамо и шта ћемо ако уђемо, каже Чекановић. Ма колико да је последњих година речи било обећања да ће средствима државе ускоро почети изградња модерног стадиона капацитета осам хиљада седишта чини се да и ово полако пада у заборав. Иако разлоге томе нико није ни покушао да објасни није мали број оних који верују да основни треба тражити у слабим резултатима клуба који претендује да се пресели на локацију у близини Факултета за машинство и грађевинарство. У таквим околностима није необично питање које се ових дана врзма у редовима скептика, могло би се рећи опрезнијих познаваоца локалних фудбалских прилика, коме тај стадион уопште треба. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 3. И 9. ОКТОБРА

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

3. октобар

82

2333. п. н. е. — Према легенди утемељена Краљевина Кореја.

382 — Окончан Готски рат склапањем споразума о савезу између римског цара Теодосија I и Гота.

1796 — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем Црногорци на Крусима поразили вишеструко бројније снаге скадарског паше Махмута Бушатлије, који је погинуо у тој бици.

1824 — Скупштина Мексика усвојила Устав према ком је та држава постала независна федеративна република под називом Сједињене Државе Мексика.

1866 — Мировним уговором у Бечу, којим је окончан седмонедељни рат Италије и Аустрије, Италији припали област Венето и град Венеција.

1906 — На Радио-конференцији у Берлину СОС установљен као међународни сигнал за помоћ, уместо до тада најчешће коришћеног ЦеКуДе (CQD). Конвецнија ступила на снагу у јулу 1908.

1929 — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила назив у Краљевина Југославија, а државна територија подељена на девет области, бановина.

1932 — Ирак после истека британског мандата стекао независност и постао члан Лиге народа.

1938 — Патентиран поступак инмпулсне кодне модулације ПЦМ 1944 — Прва пролетерска бригада ослободила град Уб у Западној Србији 1952 — Велика Британија на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу.

1968 — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен са власти у војном удару Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. По доласку на власт војна хунта национализовала петролејске изворе и почела да спроводи свеобухватну аграрну реформу.

1981 — После седам месеци ирски националисти у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током ког је умрло 10 штрајкача.

1989 — У окружном суду у Приштини почело суђење Азему Власију и тринаесторици косовских Албанаца оптужених за контрареволуционарно деловање и организовање штрајка албанских рудара у руднику „Стари трг“.

1991 — Председништво Југославије у непотпуном саставу одлучило да пређе на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Од тада седницама Председништва присуствовали само чланови из Србије, Војводине, Косова и Црне Горе, па је названо „крње Председништво“.

1993 — У Могадишу погинуло 21, а повређено 82 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида.

1995 — Председник бивше југословенске републике Македоније Киро Глигоров повређен у атентату експлозијом аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач и један случајни пролазник погинули.

1997 — Јапански воз на магнетним јастуцима брзином од 451 километар на час оборио светски рекорд на екс-

перименталној железничкој деоници западно од Токија.

1999 — Основана гробарска навијачка група Јужни Фронт. У атентату на Ибарској магистрали код Лазаревца погинула четири члана Српског покрета обнове, тада једне од најјачих опозиционих политичких странака у Србији. Председник странке Вук Драшковић који је том приликом лак-

ше повређен, оптужио је тадашњу власт за убиства и атентат на њега. Први пут после Другог светског рата на парламентарним изборима у Аустрији националистичка Слободарска партија Јерга Хајдера освојила друго место по броју посланика у Парламенту и добила могућност да учествује у формирању Владе.

2001 — Сенат САД одобрио споразум о трговинској сарадњи с Вијетнамом, који је Вијетнаму обезбедио нормалан трговински статус и односе са САД.

2010 — Патријарх српски Иринеј устоличен у Пећкој патријаршији.

4. октобар 1209 — Немачки краљ Отон IV крунисан је за римско-немачког цара. То-

ком три наредне године напао је Тоскану, Сицилију и јужну Италију, због чега га је папа Иноћентије II екскомуницирао.

1582 — Четврти октобар означен је као последњи дан Јулијанског календара у Папској држави, Шпанији и Португалији. Грегоријански календар ступио је на снагу наредног дана са датумом 15. октобар, а убрзо су га прихватиле готово све католичке државе. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца прихватила је тај календар за подручје Србије, Црне Горе и Македоније 19, односно 31. јануара 1919.

1853 — Турска је, уз подршку Уједињеног Краљевства и Француске, објавила рат Русији, пошто је Русија одбила да се повуче из подунавских кнежевина Влашке и Молдавије које је окупирала да би, како је образложила, заштитила православне поданике на територији Отоманског царства.

1865 — Пруски канцелар Ото фон Бизмарк и француски цар Наполеон III постигли су у Бијарицу споразум да Пруска преузме врховно вођство у Немачкој. Пет година касније избио је француско-пруски рат у којем је Наполеон III заробљен, а у Француској је 4. октобра 1870. поново успостављена република.

1878 — Први амбасадор Кине у САД Чен Лан Пин предао је акредитиве америчком председнику Радерфорду Хејзу.

1895 — Саграђена бањалучка гимназија 1918 — Борис III постао је цар Бугарске, пошто је његов отац Фердинанд I абдицирао. Године 1923. завео је диктатуру у земљи, а у Другом светском рату био је савезник нацистичке Немачке.

1944 — Распуштен је концентрациони логор на Бањици у Београду, који су немачке окупационе власти основале у јуну 1941. Према непотпуним подацима, кроз тај логор прошло је око 100.000 затвореника, од којих је око 80.000 убијено.

1945 — Основан Партизан.

1957 — Совјетски Савез је лансирао Спутњик-1, први вештачки Земљин сателит.

1965 — Папа Павле VI постао је први папа који је посетио САД и који се обратио народима света са говорнице УН у Њујорку, позивајући их на успостављање трајног и праведног мира у свету.

1974 — Американац Дејвид Кунст постао је први човек који је обишао свет пешице. На путовање дуго 23.250 километара он је кренуо 20. јуна 1970.

1977 — УН су прокламовале Општу декларацију о заштити животиња, а 4. октобар проглашен је Светским даном заштите животиња.

1992 — Влада Мозамбика и побуњеници потписали су мировни споразум, чиме је окончан 16-годишњи грађански рат у тој афричкој земљи.

1993 — Председник Русије Борис Јељцин употребио је тенкове да би заузео зграду парламента у коју су се забарикадирали посланици, пошто је 21. септембра распуштен парламент. Потпредседник Русије Александар Руцкој и лидери парламента предали су се војницима лојалним Јељцину после десеточасовног тенковског напада и погибије најмање 300 људи.

1999 — Командант усташког логора у Јасеновцу у Другом светском рату Динко Шакић осуђен је у Загребу на 20 година затвора. У том, највећем концентрационом логору у Југославији, убијено је неколико стотина хиљада људи, углавном Срба, Јевреја и Рома, као и хрватских антифашиста.

2000 — Уставни суд СР Југославије поништио је председничке изборе одржане 24. септембра на којима је кандидат опозиције Војислав Коштуница победио кандидата Социјалистичке партије Србије и дотадашњег председника Слободана Милошевића. На позив Демократске опозиције Србије да се 5. октобра окупе у протесту због тога испед Савезне скупштине, грађани из целе Србије кренули су према Београду пробијајући полицијске блокаде на путевима.

2001 — Руски авион Тупољев-154 који је из Израела летео за Москву пао је у Црно море погођен ракетом коју је грешком испалила украјинска војска на војној вежби. Погинуло је 78 путника и чланова посаде.

83

2009 — Навијач Фудбалског клуба Сарајево Ведран Пуљић (22) убијен је у Широком Бријегу из ватреног оружја пре утакмице између Широког Бријега и Сарајева. У њега је хицем из пиштоља пуцао бивши полицајац из Широког Бријега Оливер Кнезовић. Он је признао убиство и потом побегао из полицијске станице у Широком Бријегу, а потом је напустио Босну и Херцеговину и отишао у Загреб.

МАГАЗИН 515

3.10.2021.

5. октобар

84

610 — У Цариграду, у цркви Пресвете Мудрости (Аја Софија) Ираклије (610—641.) крунисан за новог источноримског (византијског) цара. Ираклије је остао упамћен као велики војсковођа и реформатор византијског војног и административног система.

1511 — Папа Јулије II основао је Свету лигу Арагона, Венеције и Папске државе са циљем да одбрани јединство цркве, али и да истера Французе из Италије.

1796 — Под притиском Француске, Шпанија је објавила рат Великој Британији, који је завршен катастрофалним поразом француско-шпанске флоте 1805. у бици код Трафалгара.

1813 — После пропасти Првог српског устанка, у селу Скели, бежећи пред турским окупаторима, педесет жена и девојака не желећи да их Турци обешчасте, скочиле су у Саву, држећи се за руке и утопиле се.

1883 — Први европски трансконтинентални експресни воз „Оријент експрес“ кренуо је из Париза за Истанбул.

1900 — Персијски шах Музафар ад Дин Каџар посетио Београд и краља Александра I Обреновића.

1908 — Аустроугарска анексирала Босну и Херцеговину. Бугарски кнез, немачки принц Фердинанд Кобург прогласио је независност Бугарске од Османског царства, а себе царем Фердинандом I. 1910 — Португалија је после обарања краља Мануела II проглашена републиком под председником Жуакимом Теофилом Фернандешом Брагом.

1915 — Снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву,

Сави и Дрини, у Првом светском рату почела је офанзива Централних сила на Србију.

1938 — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео је оставку и отишао у избеглиштво, након што је под притиском Велике Британије и Француске прихватио Минхенски споразум којим је Судетска област уступљена Хитлеровој Немачкој.

1954 — Уједињено Краљевство, САД, ФНР Југославија и Италија су потписале Лондонски споразум о укидању Слободне зоне Трста и додели зоне Б и мањег дела зоне А Југославији, а већег дела зоне А са градом Трстом Италији.

1964 — У Западни Берлин је кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида побегло 57 држављана Источне Немачке, што је било највеће масовно бекство од изградње зида 1961.

1969 — Би Би Си је емитовао прву епизоду серије „Летећи циркус Монти Пајтона“, која је постала култна емисија широм света.

1974 — Пет људи је погинуло, а 35 рањено у експлозији бомби које су ирски националисти бацили у два бара у месту Гилдфорд у Енглеској.

1983 — Лидер пољског покрета „Солидарност“ Лех Валенса добио је Нобелову награду за мир.

1988 — Чилеанци су се на плебисциту изјаснили против предлога да председнику Чилеа Аугусту Пиночеу буде продужен мандат до 1997. године.

1989 — Нобелова награда за мир додељена је тибетанском духовном вођи у избеглиштву Далај Лами.

1994 — У Швајцарској су пронађена тела 48 припадника секте „Храм Сунца“ који су извршили обредно масовно самоубиство. Успостављен је Светски дан учитеља.[1] 1995 — Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук успео је, након два месеца преговора са Србијом и Хрватском и лидерима зараћених страна у Босни, да постигне споразум о прекиду ватре, који је био увод у мировне преговоре у Дејтону.

2000 — Демонстрације 5. октобра

2000. — после неуспелих покушаја полиције да сузавцем растера стотине хиљада демонстраната у центру Београда, који су протестовали због поништавања председничких избора, грађани су ушли у Савезну скупштину, а нешто касније и у зграду државне Радио телевизије Србије. Под притиском маса Слободан Милошевић следећег дана је признао изборни пораз од кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице.

2004 — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић

6. октобар 105. п. н. е. — Битка код Араусиона (данас Оранж у Француској): Римљани изгубили око 100.000 људи у тешкој борби са варварским племенима Кимбра и Тевтонаца.

1908 — Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину, што је изазвало дубоку кризу у односима европских сила. Да би избегле рат, водеће европске земље признале анексију у марту 1909. Под притиском европских сила анексију признала и Краљевина Србија.

1915 — Нападом на Србију, Бугарска, која је на почетку рата прогласила неутралност, укључила се у Први свет-

ски рат на страни Централних сила. Суочена истовремено с немачко-аустроугарском офанзивом на северу, српска војска била присиљена да се повуче на Косово, а потом преко Албаније до Јадранског мора, одакле су је савезничке снаге пребациле на острво Крф.

1927 — Премијером филма „Певач џеза“ у Њујорку, с тада врло популарним певачем Алом Џонсоном у главној улози, почела ера звучног филма.

1958 — Америчка нуклеарна подморница „Сивулф“ изронила на површину код обале Нове Енглеске после два месеца проведена у морским дубинама, што је био светски рекорд у остајању под морем.

1972 — Више од 200 људи погинуло и више од хиљаду повређено у железничкој несрећи код мексичког града Салтиљо.

1973 — Нападом Египта и Сирије на израелске положаје на источној обали Суецког канала и на Голанској висоравни почео је Јомкипурски рат.

1976 — Војна хунта у Тајланду срушила владу Сенија Прамођа, а војска на универзитету у Бангкоку масакрирала велик број студената-левичара.

1987 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Јана Тимана.

1988 — Под притиском демонстрација руководство Војводине поднело оставке. Током протеста демонстранти на функционере који су покушали да им се обрате бацали јогурт, због чега је тај догађај касније назван „јогурт-револуција“.

1991 — Индонежански војни авион ударио у Џакарти у зграду Владе. Погинуле 102 особе, повређено их више од 5.000.

1998 — Под притиском међународне заједнице и претњама ваздушним ударима НАТО почело повлачење српских снага безбедности са Косова према централној Србији.

2000 — Слободан Милошевић признао победу Војислава Коштунице у првом кругу избора за председника Савезне Републике Југославије честитајући му победу. Војислав Коштуница је постао први изабрани политичар у СРЈ који није био члан Савеза Комуни-

ста Југославије. Савезни уставни суд потврдио победу Војислава Коштунице на председничким изборима 24. септембра. Слободан Милошевић у обраћању нацији путем телевизије признао пораз и честитао победу новоизабраном председнику. Тиме окончана постизборна криза током које су на стотине хиљада грађана широм Србије протестовале због покушаја власти да фалсификује изборне резултате.

2004 — Председник Јединствене Србије, Драган Марковић Палма, изабран је за првог градоначелника града Јагодине. Политичка партија Јединствена Србија, је у Јагодини, победила на локалним изборима, Демократску странку, која је имала свог кандидата на локалним изборима.

7. октобар 1571 — Шпанска и млетачка морнарица потукле су код Лепанта у југозападној Грчкој турску флоту. У највећој поморској бици после битке код Акцијума 31. п. н. е. погинуло је око 25.000 турских војника и потопљено 80 турских бродова. То је била и последња велика битка са бродовима на весла.

1806 — Ралф Веџивуд је у Лондону патентирао индиго.

1813 — Падом Београда у турске руке угушен је Први српски устанак и Турци су успоставили управни апарат и организацију каква је постојала пре избијања устанка 1804.

1879 — Потписана Двојна алијанса 1879. године између Немачке и Аустроугарске.

1908 — Након ослобађања од турске власти Крит се ујединио са Грчком. Грчка је 1912. анектирала то острво, а Лондонским уговором 1913. анексија је међународно призната. Анексија Босне и Херцеговине Аустроугарској 1919 — Основана је холандска авионска компанија KLM, најстарији постојећи авио-превозник у свету.

1940 — Немачка је у Другом светском рату окупирала Румунију и преузела контролу над њеним нафтним

85

3.10.2021.

МАГАЗИН 515

86

пољима.

1949 — На подручју совјетске окупационе зоне проглашена је Немачка Демократска Република (Источна Немачка) са председником Вилхелмом Пиком и премијером Отом Гротеволом. Две немачке државе (Источна и Западна) поново су се ујединиле 3. октобра 1990.

1959 — Совјетски васионски брод „Луна 3“ је први фотографисао тамну страну Месеца.

1981 — Потпредседник Египта Хосни Мубарак постао је шеф државе након убиства Анвара ел Садата 6. октобра.

1985 — Палестински герилци отели су у Медитерану италијански путнички брод „Акиле Лауро“ са око 440 људи и запретили да ће га експлозијом уништити уколико Израел не ослободи из затвора 50 Палестинаца.

1992 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о формирању међународне комисије експерата за испитивање ратних злочина на простору бивше Југославије и изразио забринутост због информација о масовном убијању и спровођењу етничког чишћења.

1996 — Истражитељи Међународног суда за ратне злочине на простору бивше Југославије извадили су из масовне гробнице у Овчари крај Вуковара 200 тела.

1997 — Око 30.000 музичара, уметника, радничких лидера и политичара из целог света стигло је у Боливију на комеморативни скуп поводом 30-годишњице смрти Че Геваре.

2000 — У Београду је конституисана Скупштина СР Југославије; Војислав Коштуница је положио председничку заклетву. У наредним данима нови председник примио је многобројне државнике, а Југославија је, након десетогодишње изолације, отворила процес помирења са светом. Словеначки скијаш Даво Карничар (38) постао је први човек који је успео да се на скијама спусти са највише планине на свету, 8.848 m високог Монт Евереста.

2001 — САД и Уједињено Краљевство су почеле ваздушне нападе на Авганистан због одбијања авганистанских власти да изруче Осаму бин Ладена. Америчке власти оптужиле су Ладена за терористички напад извршен 11. септембра на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона када је погинуло неколико хиљада људи.

2003 — Холивудски глумац, аустријског порекла, Арнолд Шварценегер изабран за гувернера Калифорније (САД).

8. октобар 316 — Римски император Лициније је поражен бици код Цибале од свог савладара Константина.

451 — Започео је са заседањем Халкедонски сабор, на коме је осуђена Еутихова доктрина монофизитства и усвојен Халкедонски симбол вере.

1789 — Аустријска војска под командом фелдмаршала Ернста Гидеона фон Лаудина је освојила Београд од турака после вишенедељне опсаде.

1856 — Велика Британија почела Други опијумски рат против Кине, у ком јој се придружила и Француска. Када су 1857. англо-француске трупе заузеле Кантон, Кина капитулирала и потписала мир у Тјенцину.

1871 — У Чикагу избио велик пожар који је, према легенди, почео у једној штали када је крава ритајући се оборила керозинску лампу на гомилу сламе и струготине. У пожару који је трајао три дана погинуло око 300 људи, а око 90.000 остало без својих кућа.

1912 — Црна Гора објавила рат Турској и истог дана напала турске положаје код Скадра, чиме је почео Први балкански рат.

1953 — Велика Британија и САД повукле своје трупе из Слободне Територије Трста и предале Италији цивилну управу у зони „А“. То је изазвало кризу у југословенско-италијанским односима, која је решена Лондонским споразумом 5. октобра 1955.

1954 — Војне снаге Северног Вијетнама ушле у главни град Ханој.

1970 — Нобелову награду за књижевност добио руски писац Александар Исајевич Солжењицин.

1975 — Жестоки окршаји у Бејруту и северном Либану однели најмање 25 живота и прекинули последње примирје постигнуто између зараћених хришћана и муслимана.

1991 — После истека тромесечног брионског мораторијума Словенија и Хрватска потврдиле своју самосталност и независност од Југославије.

1992 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

1993 — Уједињене нације укинуле санкције Јужној Африци уведене 1960. због политике апартхејда коју су спроводиле тадашње власти.

1998 — Савет НАТО усвојио „детаљан оперативан план за ваздушне ударе у фазама“ на Косову. Председнику Југославије Слободану Милошевићу дат рок од 24 часа да испуни захтеве из резолуције УН. Влада Србије донела Уредбу о посебним мерама у условима оружаних претњи НАТО.

1999 — Инаугуралном церемонијом у прес-центру КФОР, свечаној сали некадашњег спортског центра „Боро и Рамиз“ у центру Приштине, функцију команданта међународних снага на Косову преузео немачки генерал Клаус Рајнхарт.

2001 — Најмање 114 људи погинуло када је авион компаније САС ударио у један мали авион на аеродрому Линате у Милану.

2008 — Хашки трибунал правоснажно осудио бившег предсједника РСК Милана Мартића на 35 година затвора због злочина над несрбима у Книнској крајини, западној Босни и Загребу 1991 — 1995. године.

2015 — У фудбалском мечу, Србија као гост савладала Албанију резултатом 2:0.

9. октобар 1621 — Завршена је битка код Хотина повлачењем турске војске.

1701 — У Њу Хејвену, у америчкој држави Конектикат, основан Универзитет Јејл.

1806 — Пруска прекинула неутралну политику према Наполеону и објавила рат Француској, у ком је поражена уз тешке територијалне губитке.

1915 — Немачке и аустроугарске трупе у Првом светском рату заузеле Београд.

1934 — Владо Черноземски је извршио атентат на југословенског краља Александра Карађорђевића у Марсељу.

1940 — Немачки Луфтвафе бомбардовао је Катедралу Светог Павла током битке за Британију.

1944 — Почела Трећа московска конференција на којој су британски премијер Винстон Черчил и лидер СССР Јосиф Висарионович Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата.

1949 — Отворен је фудбалски стадион ЈНА.

1962 — Уганда стекла независност после готово 70 година британске колонијалне управе.

1963 — Више од 2.000 људи погинуло у поплавама када је велики одрон изазвао велики талас који је надвисио брану Вајонт код Лонгаронеа, у североисточној Италији.

1970 — У Камбоџи је председник парламента Ин Там објавио укидање монархије.

1975 — Совјетски физичар и дисидент Андреј Сахаров добио Нобелову награду за мир.

1983 — У експлозији бомбе у Рангуну, главном граду Бурме, убијено 18 владиних функционера Јужне Кореје, међу којима четири министра и шеф дипломатије Ли Бум Сук. Јужнокорејске власти за подметање бомбе оптужиле агенте Северне Кореје.

1992 — У покушају да спречи даље разбуктавање рата у Босни и Херцеговини Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о забрани војних летова у ваздушном простору БиХ, а мировним снагама наложено да надгледају забрану.

1997 — Више од 200 људи погинуло када је ураган „Паулина“ погодио мексичко летовалиште Акапулко. Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Петар Свидлер.

1998 — Аријел Шарон постао министар спољних послова Израела задужен за мировне преговоре с Палестинцима.

2001 — Амерички научници Ерик Корнел и Карл Вимен и Немац Волфганг Кетерле добили Нобелову награду за физику. Они су открили ново стање материје, ултрахладан гас, чија примена отвара нове могућности за развој прецизне електронике.

2002 — Први пут у историји српског парламентаризма одржан ТВ-дуел Војислава Коштунице и Мирољуба Лабуса, кандидата за председника Србије који су ушли у други изборни круг.

2009 — Норвешки Нобелов Комитет је објавио да је 44. амерички председник Барак Обама лауреат Нобелове награде за мир те године. Извршен покушај атентата на Малалу Јусуфзаи, девојчицу борца за право на школовање женске деце.

87

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs