Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 516 * 10. октобар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 516

Хвала што читате

10.10.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

3

10.10.2021.

МАГАЗИН 516

4

По завршетку пројекта који је помогла локална самоуправа МагазИН и даље открива

5

10.10.2021.

МАГАЗИН 516

6

У овом броју: Из прошлости у будућност Из дана у дан Бледи сећање на октобар Од иновација до звезда Станови за пристојан живот Да кликнемо заједно Ово је земља за нас Дај педалу раку Стварност за све Излаз из беде и сиромаштва Добродошли у Српску Између спорта и уметности Краљевданска беседа Библиотеке и куллтурни туризам На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Спартак - Рибница Арт баскет - ЖКК Краљево Смедерево - Слога Ослонац на сопствене снаге Са теретом на леђима Времеплов

12 18 22 26 30 32 34 36 40 42 46 50 56 62 68 70 72 74 76 78 80 82 88 94

7

Фото: М. Радовановић

8

МАГАЗИН 516 10.10.2021.

9

10

МАГАЗИН 516 10.10.2021.

11

Свечана седница Скупштине града

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

ИЗ ПРОШЛОСТИ

12

И У БУДУЋНОСТ

- Заслужни грађани Драгослав Дугалић, др Ивица Маринковић, Градимир Бајовић, Предраг Недељковић и Милисав Вујанац. - Диплома заслужног предузећа и установе Републичком фонду пензијског и инвалидског осигурања - Филијала Краљево, заслужне спортске организације Спортском савезу Краљева, заслужне образовне установе Основној школи „Јован Цвијић“ Сирча а удружења грађана Друштву за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“. - Октобарска награда Александру Вучићу, а Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ Страхињи Савићу, Давиду Чантраку, Давиду Драгојловићу, Димитрију Јовандерићу, Бојану Драганићу и Стефану Ђурђевићу. - Без директног телевизијског преноса свечане седнице Скуштине града

13

ао и сваке од претходних Дан Краљева Краљевдан, који се обележава 7. октобра, је и ове године био прилика да се обележи на достојан начин. Таквим је оцењена свечана седница Скупштине града која је још једном, из зграде Градске управе, дислоцирана на другу страну улице у велику салу Мултимедијалног центра „Кварт“. Иако разлоге нико није ни покушао да објасни претпоставља се да је одлука о томе донета због очекивање да у Краљево на овај дан допутује председник Србије Александар Вучић, добитник најзначајнијег годишњег признања које на овај дан додељује Скупштина града. Да су очекивања била без основа било је јасно претходног дана, али касно за промену плана а седница одржи као и све остале, што је био случај и на Краљевдан прошле године. Епидемија корона вируса је овом приликом била добар повод за изговор многима да не присуствују свечаној седници о чему сведочи попуњеност тек нешто мало више од

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

К

14

половине сале капацитета мањег од двеста педесет места. Иако пре седнице нико није ни покушао да утврди кворум видљиво је да интерес за присуство нису показали ни сви одборници, још мање чланови Градског већа, па су прве редови попунили изасланик председника Србије, председник Скупштине града и градоначелник Краљева са најближим сарадницима, начелник Рашког управног округа, државна секретарка у Министарству државне управе и локалне самоуправе, представници Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Српске православне цркве, добитници признања... У ситуацији кад епидемија корона вируса поново добија забрињавајуће размере, о чему сведоче свакодневни извештаји Завода за јавно здравље о погоршању епидемиолошке ситуације, они који свакодневно упозоравају грађане на неопходност вакцинације и поштовање препоручених безбедносних мера нису се претерано трудили да обезбеде довољно слободног простора изме-

ђу седишта и коришћење заштитних маски. Свечана седница Скупштине града отпочела је извођењем химне „Боже правде“ и подсећањем на успехе које је локална самоуправа остварила између два празника, овом приликом и на бројне који баш и нису у њеној надлежности. У такве се убрајају припремни радови на изградњи Моравског коридора од Прељине до Адрана уз посебан нагласак да се Краљево издваја од других локалних самоуправа на траси дела аутопута између Прељине и Појата што ће једино имати три петље. Значајним је оцењено повезивање овог дела Србије са земљама централне Европе са једне а Грчком и Турском са друге стране. Подсећање на поновно успостављање авионске линије до Беча већ од 12. октобра, наредне године до Истамбула и једног града у Немачкој а током летњих месеци Солуна и Тивта, присутни је требало да схвате као још један успех локалне самоуправе. У такве се и ове године убраја изградња пута према Го-

чу, жичара на малој стази и реконструкција капацитета Специјане болнице Агенс средствима државног буџета. Учешће грађана у двадесет осам милиона динара вредној реконструкцији фасада зграда за колективно становање са педесет је смањено на тридесет одсто, а завршавају се и радови на изградњи зграде Основне школе „Свети Сава“ средствима обезбеђеним преко Канцеларије за јавна улагања. Средства Министарства омладине и спорта уложена су у градњу сале Основне школе „Живан Маричић“ у Жичи, а према најави градоначелника Краљева сличне повољности би у наредним годинама могле да очекују и друге. Локална самоуправа се осећа најзаслужнијом што је у неколико предузећа, у највећем броју са страним капиталом, последњих година запослено више од седам хиљада радника, а поново је најављена изградња затвореног базена иако су почетни радови отпочели пре скоро пет година а потом није учињено ништа. Изградња новог

фудбалског стадиона капацитета осам хиљада места и даље се одлаже, па се све више стиче утисак да постоји само у главама градских челника који потврђују да је током последњих пет година учетворостручено улагање у сеоску инфраструктуру. У излагању градоначелника чуло се и по нешто о спортским такмичењима, вантелесној оплодњи, лечењу тешко оболеле деце, финансирању трошкова деце у приватним предшколским установама и субвенцијама привредницима који су спремни да отварају вртиће за децу запослених. Централни део свечане седнице посвећен је уручивању октобарских признања након потврде да су се одборници Скупштине града на једној од ранијих седница сагласили са предлозима Комисије за награде и признања. Диплома заслужног грађанина додељујe се за учињена хумана дела, дугогодишњи рад и остварења у области научно-истраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног

рада и другим областима друштвеног и јавног живота од изузетног значаја и представљају трајну вредност за Краљево. Mоже се доделити и грађанима који немају пребивалиште на територији града, као и страним држављанима, уколико је њихов допринос од изузетног значаја за Краљево, а комисија је проценила како ово престижно признање заслужују чак пет кандидата. Зато је прихватила предлог Матице исељеника Краљево да се диплома додели Драгославу Дугалићу, за допринос развоју села, хумана дела и предан рад у очувању српске традиције. Предлагач Милорад Јоловић сматра да исто признање заслужује Градимир Бајовић, за постигнуте резултате у области угоститељства, а Удружења ратних војних инвалида да је Милисав Вујанац заслужан за дугогодишњи рад на развоју културе сећања, хумана дела и афирмацију града Краљева. Комисија је прихватила предлоге Удружења грађана Стратешки развој Краљева да се исто признање додели др Ивици Маринковићу, за учињена хумана дела и

15

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

предан рад у области здравства, и Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“ које сматра да је чувар Српског војничког гробља Зејтинлик у Солуну Предраг Недељковић заспужан за очување српске историје и културе. Због спречености добитника да присуствује свечаној седници Скуштине града признање је примио представник предлагача Хаџи Момир Бакрачевић. Диплома заслужног предузећа и установе града Краљева додељује се за дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији града. Може се доделити предузећима и установама чије седиште није на територији Краљева, као и страним предузећима и установама, ако је њихов допринос од изузетног значаја за град, а Удружење

16

пензионера општине Врњачка Бања сматра да је заслужује Републички фонд пензијског и инвалидског осигурања - Филијала Краљево, за допринос у раду и развоју шире друштвене заједнице. Комисија је прихватила предлоге управних одбора Карате клуба „Ипон“ из Врбе, Стрељачко стреличарског клуба „Центар“, Женског рукометног клуба „Металац“, Рукометног клуба „Металац“, АМСК „KV Racing Team“, Спортског удружења за атлетски спорт „АК Краљево“, Карате клуба „Са-та-ми“, ФК „Слога“, Управног и Надзорног одбора Спортског савеза Краљева, да се Диплома заслужне спортске организације додели Спортском савезу Краљева, за изузетне успехе, истрајност, посвећеност развоју и унапређењу спорта. Подсећања ради ово признање додељује се спортским организацијама за дугогодишњи рад и изузетне успехе

у спорту и физичкој култури којима се доприноси развоју и афирмацији града Краљева а може се доделити и спортским организацијама чије седиште није на територији Краљева, као и страним спортским организацијама, ако је њихов допринос од изузетног значаја за град. Комисија је прихватила предлог Јелене Миленковић да се Диплома заслужне образовне установе додели Основној школи „Јован Цвијић“ Сирча, за дугогодишњи успешан рад у образовању и остварене резултате на републичким такмичењима. Предлог је заснован на процени да је кандидат дугогодишњим радом и изузетним успесима у области просвете допринео развоју и афирмацији града Краљева. Заслужним удружењем грађана сматра се оно иза којег стоје хумана дела, дугогодишњи рад и изузетни успеси у привреди, науци, здравству, просве-

ти, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као други успеси којима се доприноси развоју и афирмацији града. Управни одбор Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ сматра да баш оно заслужује ово признање, а са предлогом се сложила и комисија за награде и признања процењујући да је за то довољан дугогодишњи рад на развоју културе сећања и афирмацији града Краљева. Шеф Одборничке групе „Александар Вучић - За нашу децу“ у Скупштини града Краљева Снежана Јовановић сматра да за Октобарску награду града Краљева за 2021. годину нема бољег кандидата од председника Србије Александра Вучића, коме је довољан адут допринос у развоју града Краљева и Републике Србије. У одсуству лауреата награду је примио саветник председника Србије Милорад Вељо-

вић. Одлуком о признањима и наградама града Краљева Октобарска награда се додељује појединцима или групама аутора за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота, које је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или доступно на други начин у периоду од 1. августа 2020. године до 31. јула 2021. године, а може се доделити и за целокупно стваралаштво. Комисија је прихватила предлог да се Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ за 2021. годину, додели Страхињи Савићу, Давиду Чантраку, Давиду Драгојловићу, Димитрију Јовандерићу, Бојану Драганићу и Стефану Ђурђевићу, за испоље-

ну одважност, храброст и пожртвовање у спасавању живота суграђана. Ова награда додељује се грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама за хумана дела и подстицај хуманости у различитим областима друштвеног и јавног живота за период од 1. августа 2020. године до 31. јула 2021. Присутнима на седници Скупштине града уручени су поклони у виду књиге назване „Краљево, из прошлости у будућност“ као сведочанство о препороду града у периоду од 2016. до ове године који се поклапа са мандатом актуелног градоначелника. После много година грађанима Краљева је ускраћена могућност да у директном телевизијском преносу прате свечану седницу Скупштине града поводом Дана Краљева Краљевдана. Т. Радовановић

17

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

18

ИЗ ДАНА У ДАН - За последњих шест дана тестирано је три хиљаде четири стотине деведесет шест узорака бриса, присуство вируса је потврђено код осамсто педесет две особе, а од последица болести коју изазива корона вирус преминуло осамнаест особа. - На болничком лечењу између педесет пет и шездесет пацијената. - Троцифрен број прегледа у ковид амбуланти звештај Завода за јавно здравље Краљево за територију града потврђује да је између суботе и недеље у здравственим установама тестирано равно три стотине узорака назофарингеалног бриса а присуство новог корона вируса потврђено је код безмало половине, или сто четрдесет особа. Тако је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије за тих сто четрдесет премашио двадесет четири хиљаде, а између два извештаја у Општој болници „Студеница“ од последица болести коју изазива корона вирус преминуле су четири особе са

И

територије Краљева. Првог радног дана минуле недеље на одељењима Опште болнице хоспитализовано је педесет пет пацијената од којих дванаест на интензивној нези, један интубиран, осам на неинвазивној вентилацији а три на high flow режиму. У протекла двадесет четири сата на лечење је примљено дванаест пацијената, један опорављен је отпуштен на кућно лечење а у ковид амбуланти обављено сто тридесет девет прегледа. Да се током викенда тестира мањи број сумњивих случајева сведочи изве-

штај од следећег дана који потврђује да је између седам стотина четрдесет четири бриса пристиглих напроверу присуство вируса потврђено код сто шездесет осам особа. Укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан је на двадесет четири хиљаде триста осам, а у болници су од последица болести ковид-19 преминуле још три особе. Након пријема седамнаест, отпуста осам а три преминула, број пацијената на болничком лечењу је повећан на шездесет, а дванаест најтежих случајева смештено у јединици интензивне

на четрдесет један узорак бриса а да је присуство вируса потврђено код сто двадесет осам особа, чиме је укупан број за пет стотина осамдесет девет премашио двадесет четири хиљаде. У истом периоду у Општој болници „Студеница“ су преминуле још две особе са територије града Краљева. У болници су потврдили да је на лечење примљено седам пацијената, један је отпуштен, два упућена на даље лечење у крушевачку ковид болницу а двоје преминуло. Коначан биланс шестог дана октобра огледа се у шездесет пацијената на болничком лечењу од којих је петнаест смештено у јединици интензивне неге, три су интубирана, осам на неинвазивној терапији а четири на high flow режиму. Током протекла двадесет четири сата у ковид амбуланти је обављено 213 прегледа. О промени епидемиолошке ситуације следећег дана сведочи податак да је међу пет стотина деведесет пет узорака сто тридесет пет окарактерисано позитивним на присуство вируса, па је

укупан број инфицираних нарастао на седам стотина двадесет четири више од двадесет четири хиљаде. На болничко лечење је примљено шест пацијената, а отпуштено седам, један је транспортован у Крушевац, три особе су преминуле а у ковид амбуланти обављено двеста осам прегледа. До истека прве недеље октобра тестирано је још пет стотина седамдесет девет узорака бриса, а присуство вируса потврђено код сто двадесет осам особа. Укупан број инфицираних од почетка епидемије повећан је на сто четрдесет осам мање од двадесет пет хиљада, а од последица болести коју изазива корона вирус преминуле су још три особе. За последњих шест дана тестирано је три хиљаде четири стотине деведесет шест узорака бриса, присуство вируса је потврђено код осамсто педесет две особе, а од последица олести коју изазива корона вирус преминуло осамнаест особа. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

неге, један је интубиран, код осам примењена неинвазивна вентилација а код три high flow режим. У истом периоду је у ковид амбуланти обављено двеста двадесет девет прегледа. Извештај Завода за јавно здравље објављен петог дана октобра сведочи да је у здравственим установама са подручја града током претходног дана тестирано укупно шест стотина педесет узорака назофарингеалног бриса, а присуство корона вируса потврђено код сто педесет три особе, чиме је број укупно инфицираних од почетка епидемије повећан на четири стотине шездесет један више од двадесет четири хиљаде. Један пацијент мање на болничком лечењу последица је пријема десет, а отпуста шест пацијената. Два најтежа случаја упућена су на лечење у Крушевац, троје пацијената је преминуло а у ковид амбуланти обављено двеста седамнаест прегледа. Извештај Завода за јавно здравље на дан 6. октобра указује да је током претходног дана тестиран шест стоти-

19

20

МАГАЗИН 516 10.10.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера. Путем телефонских линија Ковид Кол-центра, свакога дана од 08.00 до 16.00 часова грађани Краљева који су у изолацији могу да добију неопходне информације. ТЕЛЕФОНИ: 064/8912022, 064/8912018, 064/8912118, 064/8912118 064/8912132

21

Двадесет једну годину касније

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

БЛЕДИ СЕЋАЊЕ НА ОКТОБАР

22

Фото: М. Радовановић

- Након објављивања резултата председничких избора на којима је опозициони кандидат Војислав Коштуница добио довољну већину за победу у првом кругу избора Демократска опозиција Србије је позвала грађане да се 5. октобра окупе испред Савезне скупштине како би се супротставили изборној крађи. - . Опозиција је одбила излазак у други круг избора са образложењем да би тиме саучествовала у крађи бирачких гласова па су, у првим данима октобра, учестали случајеви масовне грађанске непослушности и блокаде функционисања државе

23

ктобар се деценијама уназад сматра једним од најзначајнијих месеци у историји Краљева, првенствено због догађаја из прве године окупације у Другом светском рату кад су припадници немачке војске, током само неколико дана, стрељали више хиљада грађана. Млађе генерације октобар памте због догађаја у јесен 2000. кад је наговештен значајан заокрет у животу земље чији су домети и две деценије касније обавијени велом тајни. У зависности од политичке перспективе посматрања овај догађај је у јавности познат као Пети октобар, петооктобарска револуција, контрареволуција, државни удар, пуч, окупација, демонстрације, промене, Демократске промене или Булдожер револуција. Све што се дешавало првих октобарских дана те године везивано је за свргавање председника државе Слободана Милошевића који је, након масовних демонстрација у Београду, прихватио резултат избора за председника Савезне Републике Југославије који је објавила Демократска опозиција Србије. Након објављивања резултата председничких избора на којима је опозициони кандидат Војислав Коштуница добио довољну већину за победу у првом кругу избора Демократска опозиција Србије је позвала грађане да се 5. октобра окупе испред Савезне скупштине како би се супротставили изборној крађи за коју се веровало да је спроведена по налогу председника Милошевића. Од њега је затражено да, до четвртка 5. октобра у 15 часова, призна изборну вољу грађана изражену на савезним, председничким и локалним изборима од 24. септембра. Захтевано је да генерални директор, главни уредник и уређивачки колегијум Радио-телевизије Србије поднесу оставке, а да се промени уређивачка политика и омогући објективно информисање

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

О

24

о збивањима у земљи. Уз то постављен је захтев да се на слободу пусте сви ухапшени, а повуку потернице и кривичне пријаве покренуте против оних који су протестовали за поштовање изборне воље грађана. Протест је отпочео штрајковима рудара у рудницима Колубаре 29. септембра, након чега је дошло до већег застоја производње струје. Кад је председник Савезне изборне комисије обавестио председнике изборних комисија изборних јединица о припремним радњама за други круг председничких избора наступили су масовни протести, а Војислав Коштуница затражио од Слободана Милошевића да призна пораз у првом кругу и указао на опасност избијања отворених сукоба. Опозиција је одбила излазак у други круг избора са образложењем да би тиме саучествовала у крађи бирачких гласова па су, у првим данима октобра, учестали случајеви масовне грађанске непослушности и блокаде функционисања државе. Протести су данима трајали у Краљеву све до повратка неколико стотина суграђана са демонстрација у Београду, дан након што се поверовало да почиње нова, значајно боља, фаза у историји земље. Политички теоретичари, научници и аналитичари владавину тадашњег председника описују као ауторитарну или аутократску, са бројним оптужбама за изборне преваре, политичка убиства, сузбијање слободе медија и полицијску бруталност. Слободан Милошевић је оцењен главним кривцем за увођење санкција међународне заједнице због рата на простору Косова и Метохија, а постао је први председник неке државе против којег је подигнута оптужница за ратне злочине. Подсећања ради, авијација северноатланске алијансе је, након неуспелих преговора у Рамбујеу, 24. марта 1999. отпочела бомбар-

довање оптужујући југословенске и српске власти да плански врше етничко чишћење косовских Албанаца. Напади су трајали до јуна исте године када је у Куманову потписан војно-технички споразум о повлачењу југословенске војске и полиције са подручја јужне српске покрајине. Октобарски догађаји 2000. године представљају кулминацију незадовољства великог броја грађана из претходног периода. У историји ће бити записано да је годину дана раније, на захтев министра информисања Александра Вучића, усвојен Закон о јавном информисању, запамћен по томе што је увео високе новчане казне за новинаре чије се писање косило са политиком режима Слободана Милошевића. Након тога дошло је до гашења редакција независних медија, а 11. априла 1999. убијен је један од оснивача и уредника независних листова Славко Ћурувија. Опозициона коалиција Савез за промене организатор је неколико демонстрација против режима Слободана Милошевића, почевши од августа 1999. године, а у октобру је извршен покушај атентата на опозиционог политичара Вука Драшковића у коме су животе изгубиле четири особе. Почетком 2000. формирана је коалиција опозиционих странака названа демократска опозиција Србије, а након што је на њега у јуну још једном извршен покушај убиства Драшковић је напустио ДОС. Након што се уочи савезних избора 2000. Иван Стамболић помињао као могући вођа уједињене опозиције, и против-кандидат Милошевићу на председничким изборима, у августу исте године отели су га и убили припадници Јединице за специјалне операције који су касније осуђени на вишегодишње затворске казне. Т. Радовановић

25

Милион долара за двадесет девет идеја

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

ОД ИНОВАЦИЈ

26

- Од 2016. кад је отпочела трансформација привреде и друштва на начин да буде засновано на знању, иновацијама, високим технологијама и свему што земљу може да учини конкуретнијом и донесе боље плаћена радна места, отворена су четири научно - технолошка парка, мрежа стартап центара и бизнис инкубатора како би се пружила шанса младима да развијају своје идеје. - До краја године две милијарде евра од извоза услуга информационих и комуникационих технологија. - Током три годишња конкурса финансијска подршка за око сто иноватора. Од двадесет девет најбољих пројеката двадесет осам има елемент иновације. - Нова прилика на пролеће следеће године

Фото: НАЛЕД

ЈА ДО ЗВЕЗДА

27

редседница Владе Србије Ана Брнабић, генерални директор компаније Филип Морис за југоисточну Европу Александар Јаковљевић и извршна директорка Националне алијансе за локални економски развој Виолета Јовановић, по завршетку првог годишњег конкурса у оквиру StarTech програма, уручили су чекове за најбољих двадесет девет тимова, старт-ап фирми и малих и средњих предузећа у распону од двадесет до сто хиљада долара, Најиновативнијим идејама на овом конкурсу, који Национална алијанса спроводи са Владом Србије а уз финансијску подршку компаније Филип Морис, додељена су бесповратна средства у износу од милион долара. Захваљујући идејама првих StarTech „звезда“ у не тако далекој будућности, грађани Србије моћи ће путем сензора да прате телесну температуру беба, користе амбалажу и прибор за јело од сто посто природног материјала, избор најбољег кандидата за радно место препусте апликацији или одреде фер цену аутомобила који желе да купе. Од 2016. кад је отпочела трансформација привреде и друштва на начин да буде засновано на знању, иновацијама, високим технологијама и свему што земљу може да учини конкуретнијом и донесе боље плаћена радна места, отворена су четири научно - технолошка парка, мрежа стартап центара и бизнис инкубатора како би се пружила шанса младима да развијају своје идеје. У јулу ове године остварен је рекордан извоз услуга информационих и комуникационих технологија са преко сто седамдесет милиона евра, очекује се да до краја године достигне две милијарде, а планира се израда велике Стратегије за развој стартап компанија у чију ће израду бити укључени представници привреде. Једним од приоритета за наредни период оцењена је визија Владе Србије о трансформацији традиционалне у дигиталну, извозно орјентисану, економију засновану на знању, иновацијама и високим технологијама. Одатле је потекла идеја за StarTech и намера да се са пет милиона долара помогне предузетницима, привредницима и научницима, да би новим идејама унапредили прво свој бизнис, а последично и привреду земље. Програм вредан пет милиона долара покренут је крајем прошле године у циљу подршке иновацијама и дигиталној трансформацији привреде, а његова прва компонента предвиђа да током три годишња конкурса финансијски буде подржано око сто домаћих иноватора. Поред новца најбољи могу да очекују и три хиљаде сати експертске подршке за развој бизниса, излазак на страна тржишта, заштиту интелектуалне својине и друге. Други стуб програма усмерен је на унапређење регулаторног оквира за пословање иновативних компанија, а трећи на промоцију значаја иновација за развој друштва, иноватора и Србије као добре инвестиционе дестинације.

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

П

28

На првом конкурсу расписаном у марту ове године у конкуренцији је било чак двеста двадесет девет пријава, а прве StarTech звезде стижу из различитих сектора, од информационих технологија и електронике преко прехрамбене и машинске индустрије до консалтинга и заштите животне средине. Најбољи иноватори долазе из девет градова, од Београда, Новог Сада и Ниша, до Зрењанина, Бечеја и Бољевца, а међу двадесет девет најбољих пројеката чак двадесет осам има елемент иновације што сведочи о спремности да се померају границе конвенционалног бизниса. Међу њима је пет производа и услуга који су већ намењени извозу, а међу двадесет девет одабраних тимова чак шеснаест воде жене, или су њихов кључни део.

Добитници грантова Највише грантова, укупно осамнаест, додељено је почетницима у пословању за развој иновативних идеја. Добитници грантова од двадесет до двадесет пет хиљада долара су AI soXware, Baby FM, Bifrost, Canandi, Carvisor Technologies [m, Coopera[on Manager [m, Cropt, DIPO RTD, DiaSolu[ons, INIT Technologies, Kagera, Nsoilab, Neuroblast, PuzzlesCloud, Sen[Guide, Stars, The Bracelet Maker i ZenHire. У делу намењеном подршци микро, малим и средњим предузећима за развој иновација и дигиталне трансформације додељени су грантови од двадесет пет до педесет хиљада, а заслужили су их Digital Worx doo, Naissus tehnologije, Omnis design studio, Сунцокрет доо, Унипласт, Vrška-press i White Lemur doo. По два гранта од педесет и сто хиљада додељена подршци микро, малим и средњим предузећима за развој иновација и дигиталне трансформације уз излазак на страно тржиште, а добитници су Atfield Technologies и HerbElixa, као и ФПМ Агромеханика и TechnoNaiss group. Одбор за доделу грантова чинили су ко-оснивач организације ЕНЕЦА Миливоје Јовановић, директор дигиталних трансформација у МК групи Александар Бијелић, сениор вентуре сарадник ИЦТ Хуб-а Милош Матић, продекан и професор дигиталних трансформација на ФЕФА Срђан Вербић, директор БИТФ Београд бизнис инкубатора Јована Васић, шеф одељења за развој пословања института Биосенс Милица Трајковић, виши саветник за подршку МСП у Развојној агенцији Србије Мирјана Исаиловић и директор Центра за дигиталне трансформације Предраг Николић. Кандидати који се нису нашли међу победницима, и сви остали предузетници са иновативним идејама, добиће прилику на пролеће следеће године да се пријаве на нови годишњи конкурс, а информације о условима учешћа и активностима у оквиру програма доступне су на www.startech.org.rs. Т. Радовановић

29

Подршка Европске уније социјалном становању и активној инклузији

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

СТАНОВИ ЗА ПРИ

30

- Европска унија издваја додатних 4,4 милиона евра за социјално становање и активну инклузију осетљивих група. - Програм предвиђа обезбеђивање одрживих стамбених решења и мера активне инклузије за особе са инвалидитетом, младе без родитељског старања, жене жртве породичног насиља и Роме. - Четири милиона и четири стотине хиљада евра доступно локалним самоуправама које се пријаве до 15. новембра.

- У деветнаест градова и општина се спроводе пројекти који ће обезбедити кров над главом за четири стотине двадесет једну породицу.

- Европска унија у последњих пет година донирала више од сто петнаест милиона евра за побољшање животног стандарда најугроженијих категорија становништва вропска унија и Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге су, у оквиру програма „Подршка ЕУ социјалном становању и активној инклузији“, објавили други јавни позив јединицама локалне самоуправе за подношење предлога проје-

Е

ката социјалног становања и активне инклузије. Циљ је да се, кроз изградњу више породичних зграда и кућа, куповину, њихову реконструкцију и адаптацију, на одржив и одговоран начин обезбеди стамбена подршка за породице. Уз то, обавезне ће бити и прате-

ће мере активне инклузије, које подразумевају подршку у области образовања, унапређења запошљивости, запошљавања и самозапошљавања и приступа различитим услугама социјалне заштите. Након што је Европска унија током

ИСТОЈАН ЖИВОТ године, за пројекте социјалног становања и активне инклузије који се спроводе у деветнаест градова и општина Србије, већ донирала десет милиона и двеста хиљада евра укупан буџет за пројекте изабране у оквиру другог јавног позива процењен је на четири милиона и четири стотине хиљада евра за које се локалне самоуправе могу пријавити до 15. новембра, а право учешћа имају све које нису примиле донацију у оквиру овог програма. Објављивање јавног позива је повод да шеф Делегације Европске уније у Србији амбасадор Емануел Жиофре подсети на неопходност бриге о сваком појединцу, посебно о онима којима је помоћ најпотребнија, а то је основа на којој Европска унија промовише једнакост, солидарност, толеранцију и инклузију као право на пристојан живот. Зато је за реализацију програма „Подршка ЕУ социјалном становању и активној инклузији“ издвојила двадесет седам милиона евра, а у оквиру њега у деветнаест градова и општина већ се спроводе пројекти ко-

ји ће обезбедити кров над главом за четири стотине двадесет једну породицу и оснажити их да буду финансијски самостални. Жиофре је посебно истакао податак да је Европска унија највећи донатор у Србији у свим областима, посебно у социјалној инклузији. О томе сведочи податак да је у последњих пет година донирала и уложила преко сто петнаест милиона евра за побољшање животног стандарда најугроженијих категорија становништва. Током овог периода, јединице локалне самоуправе, центри за социјални рад и невладине организације успешно су спровели више од шездесет пројеката у сто десет градова и општина, доносећи директне користи за више од петнаест хиљада особа у свим деловима земље. Конкурсом који је расписан локалним самоуправама је упућен позив да се пријаве и помогну својим становницима из осетљивих друштвених група. Таквим су оцењене жене жртве породичног насиља, деца и млади без ро-

дитељског старања, ромска заједница и особе са инвалидитетом као групе које су у највећем ризику од сиромаштва. Све информације о јавном позиву и документација за пријављивање доступни су на интернет страници програма, a заинтересованим јединицама локалне самоуправе омогућено је да одговоре на сва питања, подједнако јавном позиву и програму, добију на онлајн информативним сесијама које ће од 11. до 14. октобра бити организоване сваког дана у термину од 11 до 13 сати. Други јавни позив се расписује у оквиру програма „Подршка Европске уније социјалном становању и активној инклузији“, који спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге у партнерству са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, уз сарадњу Министарства за европске интеграције. Т. Радовановић

31

Предност употребе електронских услуга на локалном нивоу

ДА КЛИКНЕМО ЗАЈЕД

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

- Становници тридесет пет градова и општина ће ускоро моћи да користе бројне услуге у надлежности локалне самоуправе, попут подношења захтева за накнаду зараде за време породиљског одсуства, накнаду за вантелесну оплодњу, или издавање информације о локацији.

- Без одласка на шалтер, или телефонског позива, моћи ће да пријаве комунални проблем, поднесу представку комуналној, саобраћајној или инспекцији за заштиту животне средине. - У наредних шест месеци једнодневне промоције на градским трговима у Шумадији, западној, источној и јужној Србији. - Кампања на друштвеним мрежама и у медијима

32

рограм Swiss PRO је, уз подршку Владе Швајцарске, покренуо кампању „Да кликнемо заједно“ како би грађанима приближио предност употребе електронских услуга и отворених података на локалном нивоу. Уместо чекања у редовима и додатних трошкова, становници тридесет пет градова и општина ће, поред већ постојећих услуга попут еБебе или еВртића, ускоро моћи да користе и друге бројне услуге у надлежности локалне самоуправе, попут подношења захтева за накнаду зараде за време породиљског одсуства, накнаду за вантелесну оплодњу, или издавање информације о локацији. Без одласка на шалтер, или телефонског позива, моћи ће да пријаве комунални проблем, поднесу представку комуналној, саобраћајној или инспекцији за заштиту животне средине. Национална менаџерка програма Swiss PRO Ана Недељковић Беља наглашава да је Влада Швајцарске, у циљу побољшања ефикасности рада локалне управе, широм Србије подржала локалне самоуправе да унапреде капацитете за еУправу и омогуће

П

грађанима да брзо и лако приступе одређеним правима и услугама из своје надлежности. Кроз финансијску и техничку подршку спроведене су активности усмерене ка успостављању или унапређењу еПисарница и еАрхива, поступања по основу еЗУП-а, као и система за веће учешће грађана кроз еУчешће и еРасправу. Како би се грађани што боље упознали са доступним еУслугама и користима од отворених података, у наредних шест месеци биће организоване једнодневне промоције на градским трговима у Шумадији, западној, источној и јужној Србији, као и кампања на друштвеним мрежама и осталим медијима. Уз све то, биће организовано и такмичење са циљем додатног подстицања локалних самоуправа, и њених становника, да повећају употребу доступних еУслуга. Унапређене еУслуге биће доступне становницима Александровца, Бабушнице, Бачке Паланке, Бојника, Бора, Чачка, Ћуприје, Димитровграда, Голупца, Ивањице, Јагодине, Косјерића, Крагујевца, Краљева, Крупња, Лознице, Малог Зворника, Медвеђе, Нове Вароши, Новог Пазара, Осечине, Раче, Ра-

жња, Рековца, Шапца, Смедеревске Паланке, Сокобање, Сурдулице, Свилајнца, Тутина, Владимираца, Власотинца, Врњачке Бање, Жагубице и Зајечара. Организатори ових активности подсећају да су приступ отвореним подацима већ унапредили Алексинац, Аранђеловац, Ариље, Бујановац, Деспотовац, Горњи Милановац, Књажевац, Крушевац, Куршумлија, Лајковац, Лебане, Лесковац, Лучани, Мионица, Неготин, Ниш, Параћин, Петровац на Млави, Пожаревац, Прибој, Прокупље, Рашка, Сјеница, Смедерево, Топола, Трстеник, Ужице, Ваљево, Велика Плана, Велико Градиште. Кампања „Да кликнемо заједно“ реализује се у оквиру програма „Подршка Владе Швајцарске развоју општина кроз унапређење доброг управљања и социјалне укљученост – Swiss PRO“, који подржава Влада Швајцарске у сарадњи са Владом Србије, а спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге у партнерству са Сталном конференцијом градова и општина. Т. Радовановић

ДНО

33

Еколошка акција краљевачких основаца

ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - Група младих активиста ученика Основне школе „Димитрије Туцовић“ покренула је еколошку акцију под називом „Ово је земља за нас“. - Жеља ученика да учествују у стварању бољег окружења за себе и за будуће генерације. - Поклон Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ амбалажа за сакупљање папира за рециклажу. - За ученике предавање на тему одлагања смећа, рециклаже, аерозагађења и свему шта се може урадити у циљу очувања животне средине одећи се идејом да и мали кораци могу бити велики за човечанство и служити као пример млађим нараштајима, у намери да допринесу очувању животне средине, група младих активиста ученика Основне школе „Димитрије Туцовић“ покренула је еколошку акцију под називом „Ово је земља за нас“.

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

В

34

Подстакнути све већим бројем информација о важности очувања животне средине, и чињеницом да је рециклажа тема на многим часовима које похађају, група младих је пожелела да учествује у стварању бољег окружења за себе и за будуће генерације. Идеја по покретању акције потекла је са састанка уче-

ничког парламента на коме су се основци, будући да већи део наставних средстава од папира најчешће завршава у канти за смеће, договорили да од директора Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ затраже на поклон амбалажу за сакупљање папира за рециклажу. Након апела, школа је иницирала посету „Чистоћи“ где је за ученике одржано предавање на тему одлагања смећа, рециклаже, аерозагађења и свему шта се може урадити у циљу очувања животне средине. Уследила је посета представника предузећа школи током које су ученицима уручени контејнери и тако обележен завршни догађај успешне еколошке акције. Реализација дечије иницијативе је део активности на пројекту „Сутра почиње данас“ који невладина организација Праксис спроводи у партнерству са организацијом Music Art Project – Музика наде, а финансира Европска унија. Циљ активности које су организоване са ученицима ове школе био је да их оснажи и повећа њихову партиципацију у креирању и доношењу политика у својој средини кроз доступне механизме, и да подстакне њихов активизам како би утицали не промене у свом окружењу. У школи подсећају да су ученици, кроз посматрање свог окружења, настојали да идентификују потребе и проблеме у чије решавање би волели да се укључе и на њих утичу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Химна акције Поводом догађаја на коме су представници „Чистоће“ уручили контејнере за сакупљање папира за рециклажу ученици су осмислили химну еколошке акције: Разболела се Земља планета, па се болесна свемиром шета. Боли је глава, температуру има и кроз сузе поручује свима: Не могу да верујем свете да не знаш за поступке лепе и да морам да повисим тон да чујеш шта је то екобонтон! Ово је ваша планета, ово је ваш дом и ова природа заслужује да бринете о њој. Зато чувај планине и реке, пределе околне и далеке. Сортирај смеће да не буде веће и нек је на знање са рециклажом је мање!

35

36

МАГАЗИН 516 10.10.2021.

Месец борбе против карцинома дојке

ДАЈ ПЕДАЛУ РАКУ - Сваке године се региструје више од четири хиљаде нових случајева обољења рака дојке што Србију ставља на друго место у Европи по смртности од ове болести.

- Ако се открије и лечи на време, рак дојке је излечив у више од деведесет одсто случајева.

- Кампања „Дај педалу раку“ прошле године добила регионални карактер јер јој се, поред двадесет осам градова у Србији, прикључила и Словенија.

- У периоду епидемије корона вируса, и болести коју изазива, заборавља се на оболеле од других болести. - У Краљеву прошле године организована три скрининг програма, на рак грлића материца и дојке и колоректални карцином. - Мамографијом обухваћено безмало две хиљаде жена, а откривено пет нових малигнитета

37

ак дојке је најчешћи злоћудни тумор код жена који се у највећем броју случајева јавља између педесете и седамдесете године живота, прети све већем броју жена а значајним разлогом сматрају се недовољан степен информисаности и нередовни прегледи. Највећи број карцинома ове врсте јавља се у горњем спољњем квадранту и изданцима жлезданог ткива усмереним према пазушној јами. Знаци рака обухватају израслину у дојци, промену облика, удубљење на кожи, излазак флуида из брадавице, а о њему сведоче још преокренута брадавица или црвена љускава мрља на кожи. Са даљинским ширењем болести, могу се јавити болови у костима, отечени лимфни чворови, краткоћа даха, или жутило коже. Податак да се сваке године региструје више од четири хиљаде нових случајева Србију ставља на друго место у Европи по смртности од ове болести, а да не мора да буде тако сведочи податак да је рак дојке, ако се открије и лечи

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

Р

38

на време, излечив у више од деведесет одсто случајева. „Дај педалу раку“ је кампања која се од 2015. године организује прве недеље октобра под покровитељством Министарства здравља, Министарства омладине и спорта Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Института за онкологију и радиологију Србије, Института за онкологију Војводина, клиничких центара Крагујевац и Ниш, удружења грађана, здравствених установа и институција, спортских клубова, локалних самоуправа градова и општина широм Србије. Кампања је прошле године добила регионални карактер јер јој се, поред двадесет осам градова у Србији, прикључила и Словенија. Кампања се састоји из две целине, бициклистичке вожње подршке и промоције важности редовних прегледа и самопрегледа, здравих стилова живота, нарочито спорта. У исто време обележава се на трговима градова учесника, а тога дана се повезују сви важни актери

који могу да утичу на смањење смртности од рака дојке. Други део кампање је намењен дијалогу између доносилаца одлуке, стручне јавности и удружења пацијената на тему рака дојке, пута онколошких пацијенткиња кроз здравствени систем, доступности дијагностике и иновативних терапија и слично. У сарањи са Општом болницом „Студеница“, Домом здравља и Центром за социјални рад акцији Женског центра „Милица“ из Врњачке Бање придружио се Савет за родну равноправност Краљева са жељом да се скрене пажња јавности на опасности које прете од ове болести. Повод је уверење да се у периоду епидемије корона вируса, и болести коју изазива, заборавља на оболеле од других болести, па је окупљање на Тргу српских ратника искоришћено за подсећање да се укаже на потребу бриге на оболеле од карцинома. Суграђанкама је са овог места послата порука којом се указује на значај превентивних прегледа и апел да брину о свом здрављу које

је подједнако значајно за њену породицу и окружење у коме живи. Колико се пажње овом обољењу поклања у Општој болници „Студеница“ сведочи податак да су у сарадњи са Домом здравља Краљево током године организована три скрининг програма, на рак грлића материца и дојке и колоректални карцином. Главна сестра Опште болнице Марија Мијаиловић подсећа да је од новембра прошле до почетка фебруара ове године мамографијом обухваћено безмало две хиљаде жена, а међу њима откривено пет нових малигнитета што потврђује значај овог типа превентивних прегледа као сигурном кораку ка спашавању живота. У склопу скретања пажње на значај превенције малигних болести посебно значајним оцењује се улога Центра за социјални рад на пружању подршке женама из осетљивих група оболелим од карцинома. Искуство из рада са њима указује на неопходност посебне подршке при остваривању права из области социјалне заштите, а кроз рад саветова-

лишта психолошке подршке оболелим и члановима њихових породица. Разлог се огледа у податку да се болест једног члана у значајној мери одражава на све чланове породице. Посебно осетљивим потврдиле су се породице у којима постоје малолетна деца, а у додатном ризику су оне у којима је евидентирана тешка материјална ситуација. Од тренутка проглашења епидемије корона вируса половином марта прошле године организована је психолошка онлајн подршка женама оболелим од рака, а у Центру за социјали рад обећавају да ће бити настављена и у наредном периоду. Женски центар „Милица“ је основан као хуманитарно, добровољно, невладино и непрофитно удружење грађана са задатком да ради на унапређењу положаја и квалитета, живота и здравља жена. Рад удружења је препознат на локалном, националном и интернационалном нивоу, па су бројне активности подржане од стране Министарства здравља, Министарства омладине и

спорта, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, примарних, секундарних и терцијарних здравствених установа. Активности удружења усмерене су на превенцију, промовисање важности редовних превентивних прегледа и самопрегледа, промоцију здравља, здравих стилова живота, залагање за доступност квалитетне дијагностике за сваку жену у Србији. Широка лепеза активности укључује психо-социјалну, искуствену и емотивну подршку оболелима од рака дојке и гинеколошких карцинома и њиховим породицама, помоћ и подршку здравственим установама и институцијама у побољшању квалитета услуга. Удружење заступа онколошке пацијенткиње у државним институцијама у циљу остваривања права на квалитетно лечење иновативним терапијама и рехабилитацију као што то имају пацијенткиње у региону, Европи и свету. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

Брига о менталном здрављу

СТВАРНОСТ ЗА СВЕ

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

- Више од триста милиона људи у свету пати од депресије као једног од водећих узрока инвалидитета, а више од двеста шездесет милиона живи са поремећајима анксиозности. - Због губитка радне продуктивности, депресија и анксиозност сваке године коштају глобалну економију енормне износе новца. - Зелена врпца међународни знак и симбол солидарности и подршке очувању менталног здравља, смањењењу стигме и дискриминације. - Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке грађанима доступна двадесет четири сата дневно са свих мобилних и фиксних мрежа

40

ветска здравствена организација је 1992. године установила Светски дан менталног здравља, а обележавање покренула у циљу подизања свести о проблемима везаним за ову област и мобилизације напора да се унапреди. За овај дан је изабран 10. октобар када се широм света организију различити догађаји, а у медијима и на друштвеним мрежама објављују текстови о значају менталног здравља. Колико депресија и анксиозност, као уобичајени ментални поремећаји, утичу на способност људи за рад и продуктивност на послу сведочи податак да више од триста милиона људи у свету пати од депресије као једног од водећих узрока инвалидитета. Здравствени радници упозоравају да више од двеста шездесет милиона људи живи са поремећајима

С

анксиозности, многи од њих истовремено са оба поремећаја. О стању о овој области сведочи студија Светске здравствене организације која процењује да депресија и анксиозност глобално, због губитка радне продуктивности, сваке године коштају економију енормне износе новца. Зато је ментално здравље, посебно оно на радном месту, честа тема овог дана јер проблеми менталног здравља повећавају одсуство запослених, смањују продуктивност на послу и стварају веће трошкове. Одрасла особа добар део времена проводи на радном месту, а познато је да негативано радно окружење може да доведе до физичких и менталних здравствених проблема, штетне употребе недозвољених супстанци или алкохола,

одсуствовања са посла и смањења продуктивности запослених. Због тога су послодавци и менаџери у развијеним земљама света покренули низ иницијатива за унапређење менталног здравља на послу, јер активностима ове врсте виде добитке у здрављу запослених и њиховој продуктивност, као крајњим резултатом и већим приходом. То је и разлог због чега се овај дан сматра посебно важним за указивање да се, кроз удружене напоре заједнице и развијање емпатије, поверења, хуманих и солидарних односа међу људима, могу стварати услови за срећније здравије друштво. Кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља ове године се организује на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално

здравље и Светске здравствене организације, у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Пандемија корона вируса, која је погодила милионе људи широм света, оставила је дугорочне последице по ментално здравље па су, укључујући здравствене раднике, посебно биле погођене особе које живе саме, особе у изолацији и карантину, чланови породица заражених као и особе са већ постојећим менталним поремећајима. Током пандемије дошло је до значајног нарушавања система пружања услуга менталног здравља, што је за последицу имало примену нових начина, пре свега коришћењем дигиталних технологија или дежурних телефонских линија. Међу стручњацима је уврежено уверење да ће пандемија и

даље, на много начина, наставити да утиче на особе свих старосних доби, путем проживљеног страха од заражавања, губитка блиских чланова породице, сталном стрепњом од губитка посла, или осећај усамљености због социјалне дистанце. Обележавање Светског дана менталног здравља, уз слоган: „Брига о менталном здрављу: нека то постане стварност за све“ оцењено је као могућност, првенствено онлајн, да се учини нешто конкретно како би се током пандемије очувало ментално здравље. У специфичним околностима верује се како појединци могу предузети конкретне акције у циљу очувања сопственог менталног здравља, и пружању подршке пријатељима и породици, а послодавци кораке ка успостављању програма за опуштање и релаксацију

запослених. Обавеза креатора политика усмерена је на повећање квалитета услуга менталног здравља, а лидери земаља на представљању иновативних решења и примере добре праксе који могу послужити за инспирацију другима. У исто време од новинара се очекује да промовишу примере добре праксе како би заштита менталног здравља постала стварност за све. У циљу очувања менталног здравља у време пандемије у Србији је отворена Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке грађанима којима је потребна, а приступ позивом на број 0800 309 309 је бесплатан и доступан двадесет четири сата дневно са свих мобилних и фиксних мрежа. Т. Радовановић

41

Повећање образовних способности ромске деце

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

ИЗЛАЗ ИЗ БЕДЕ И СИРОМАШТВА

42

- Ромски едукативни фонд финансијски подржао реализацију пројекта под називом „Повећање образовних могућности за Ромске ученике/це и студенте/ткиње на западном Балкану и у Турској“. - Циљ да се олакша приступ и упис деце из ромске заједнице у редовне основне школе, подржи њихов академски напредак и допринесе јачању везе између породице и школе.

- Програмом обухваћено више од две стотине деце узраста између седам и осам година, ученика првог и другог разреда основне школе, из више од сто педесет породица.

- На територији Краљева пројекат реализовало ромско удружење „Руке пријатељства“ као једна од најпрестижнијих организација цивилног друштва које се искључиво баве образовањем ученика ромске националности

Зоран Петровић

43

10.10.2021.

МАГАЗИН 516

44

ако се образовање сматра основним правом сваког детета да га не уживају и користе сви сведочи податак о постојању знатног броја оних који су изостављени из образовног система, или напусте школовање, а да нису завршили ни обавезно основно образовање. У ову категорију спада знатан број деце из ромске популације што је повод да ова тема последњих година буде све присутнија у јавности. Познато је да Роми, као етничка група недовољно интегрисана у друштво у коме живи, имају изразито неповољну образовну структуру, која представља препреку за запошљавање а са собом повлачи и продубљује сиромаштво. Зато се образовање оцењује основним условом за побољшање социо-економског и културног статуса припадника ромске популације, њихову друштвеносоцијал ну покретљивост и интегрисаност у друштво. Сем појединаца из ове популације значај образовања уочио је Фонд за образовање Рома који годинама уназад настоји да допринесе смањењу јаза између резултата образовања ромског

И

и неромског становништва, а на том путу дефинише различите стратегије и програме који пружају подршку квалитетном образовању Рома. Основни циљ је пружање подршке креирању и спровођењу стратегија образовања које доприносе укључењу Рома у образовне системе што је повод да субвенцијама финансира пројекте за којима постоји потражња, а у складу су са циљевима и принципима на којима почива ова институција. Субвенције су намењене побољшању доступности предшколског образовања ромској деци, наставних метода и способности школског особља у мултикултуралним срединама, повећању мотивисаности и учешћа у образовним системима у ромској заједници, јачању подршке после школе за ромске студенте, јачању образовања одраслих, смањењу економских и административних препрека за приступ свим нивоима образовања и увођењу ромске културе и језика у наставне програме. У периоду од септембра прошле до септембра ове године Ромски едукативни фонд је финансијски подржао ре-

ализацију пројекта под називом „Повећање образовних могућности за Ромске ученике/це и студенте/ткиње на западном Балкану и у Турској“ са циљем да олакша приступ и упис деце из ромске заједнице у редовне основне школе, подржи њихов академски напредак и допринесе јачању везе између породице и школе. Пројекат је реализован на територији четири јединице локалне самоуправе у Србији, Обреновцу, Крагујевцу, Краљеву и Крушевцу, а обухватио више од две стотине деце узраста између седам и осам година, ученика првог и другог разреда основне школе, из више од сто педесет породица. Основне активности на пројекту усмерене су на укључивање помоћи родитељима и деци око уписа у први разред током две школске године, 2020/2021 и 2021/2022, блиску сарадњу са просветним радницима везану за образовне и друге потребе деце, пружање подршке у изради домаћих задатака, као и летњу школу током распуста. Поред тога, родитељи су били редовно информисани о активностима у школи

и подржани да се што је више могуће укључе у образовање деце. Подршка је реализована у изузетно изазовном окружењу на које је одлучујуће утицао наставак епидемије корона вируса на територји Србије, проглашене половином марта прошле године. Епидемија је у знатној мери утицала на поремећаје у одвијању редовне наставе у школама , па су сарадници на пројекту у појединим случајевима улагали додатне напоре да деца добију информацију о градиву које је потребно обрадити и домаћим задацима, а родитељи оне које се везују за образовање деце. На територији Краљева пројекат је реализовало ромско удружење „Руке пријатељства“ које се, са више од пет стотина чланова, потврдило као једна од најпрестижнијих организација цивилног друштва које се искључиво баве образовањем ученика ромске националности. Опредељење се темељи на уверењу да је адекватно образовање што већег броја припадника ромске популације једини пут за излаз из беде и сиромаштва као битне одреднице живота највећег броја Рома у ло-

калној средини. Значајним за коначне резултате оцењују се родитељи ромске деце који су схватили значај образовања и прихватили подршку у изради домаћих задатака јер су оно, за шта су сами ускраћени, могли да добију у оквиру пројекта. Родитељи слабијег материјалног статуса посебно значајним оцењују подршку у школском прибору и опреми неопходној за одвијање наставе.

- Главни изазов током имплементације пројекта била је ситуација условљена епидемијом корона вируса, па смо препреке на које смо наилазили превазишли тако што смо организовали учење путем вибер групе, а деци која нису имала техничке могућности за то доносили материјал за учење. Деца су у школама добила подршку у виду таблет рачунара што нам је помогло да и са њима радимо онлајн. На почетку је било веома тешко, због одсуства техничке опремљености и лошег интернета у насељу, али и чињенице о постојању породица које још немају електричну енергију. Осим тога, посебно у зимском периоду, и код других је

долазило до нестанка струје или пада напона који је знатно утицао на одвијање планираних активности. У ромским породицама родитељи немају много компетенција да помогну деци при изради домаћих задатака, а с обзиром да је градиво све обилније деца нису била у могућности да добију ту врсту подршке, каже председник удружења „Руке пријатељства“ Зоран Петровић. Искуства из реализације пројекта сведоче о значајној помоћи ромској деци при изради домаћих задатака, и прихватању одређених метода учења при читању и писању, а жеља да резултати буду видљивији у дужем периоду указују на потребу за континуираним радом са новим генерацијама најмлађих припадника ромске заједнице. Став се заснива на уверењу како је то једини начин да трајно задрже навике стечене током реализације пројекта што појачава уверење да ће доносиоци одлука о финансирању сличних активности имати довољно разумевања за подршку у периоду који предстоји. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

Представљена туристичка понуда Републике Српске

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

ДОБРОДОШЛИ У

46

- Туристичка организација Републике Српске је, у сарадњи са локалним туристичким организацијама, у Краљеву представила туристичку понуду базирану на свему што атрактивне дестинације могу да понуде у предстојећем јесењем и зимском периоду.

- Туристима из Србије посебно атрактивни Требиње, крајишка лепотица Бањалука, Вишеград са Андрићградом, Етно село Станишићи, Добој, Источно Сарајево и бројне друге дестинације.

- Преко педесет посто ноћења у Републици Српској остварују грађани Србије. - Занимљиве награде за грађане Краљева

У СРПСКУ

47

ројекат под називом „Дани Српске у Србији“ покренут је 2013. године са идејом да се грађанима на нов и јединствен начин представи Република Српска и њени потенцијали. У том циљу сваке године се организује вишедневна манифестација која кроз различите програмске активности подстиче размену културних остварења и културне баштине, представља природне лепоте, туристичка места и руте, угоститељство, кулинарство и вино, презентује инвестиционе могућности, и као најбитније учвршћује везу између српског народа са обе стране Дрине. У пројекат се укључују и други садржаји за које се процени да су репрезентативни и да би их треба промовисати, а подстичу и доприносе јачању веза између Републике Српске и Србије. Два дана у Краљеву, као део традиционалног догађаја који се већ десетак година организује још у Београду, Крушевцу, Крагујевцу, Нишу, Суботици, Новом Саду и другим градовима, били су прилика да се, у оквиру манифестације коју организује Представништво Републике Српске у Србији, промовише туристичку понуду Републике Срп-

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

П

48

ске. Туристичка организација Републике Српске је, у сарадњи са локалним туристичким организацијама из Републике Српске, у овим градовима представила туристичку понуду базирану на свему што атрактивне дестинације могу да понуде у предстојећем јесењем и зимском периоду. Бранка Михајловић из Туристичке организације Републике Српске најактуелнијим оцењује бањске центре међу којима се издвајају Врућица код Теслића, Слатина, Лакташи, Кулаши код Прњавора, Вилина влас код Вишеграда и друге. Пред почетак зимске туристичке сезоне олимпијска лепотица Јахорина се још једном потврђује као лидер зимског туризма у целој регији, а све који одлуче да део одмора проведу на овој дестинацији могу да очекују бројне нове садржаје. Последњих година туристима из Србије посебно атрактивним потврдили су се Требиње, крајишка лепотица Бањалука, Вишеград са Андрићградом, Етно село Станишићи, Добој, Источно Сарајево и бројне друге дестинације.

- По процени броја долазака и ноћења у Републици Српској преко педе-

сет посто остварују грађани Србије који воле наше дестинације, а воле да путују. Иза нас је период године кад смо сви били захваћени пандемијом корона вируса, летњи период је био веома интересантан јер су границе биле отворене па смо имали посете великог броја грађана Србије. У пост ковид периоду, када су мере мало ублажене а границе постале мало отвореније, грађани Србије су наставили да долазе у Републику Српску. Надамо се да ће се тако бити и даље, и зато смо на овом тржишту увек присутни са промоцијом наше понуде у директном сусрету са грађанима Краљева за које смо припремили и неке занимљиве наградне игрице, каже Михајловић. Иако су рестриктивне мере уведене након проглашења епидемије корона вируса успориле пораст броја гостију и посета атрактивним дестинацијама Републике Српске већ прво попуштање потврдило је да није ослабио интерес туриста за коришћење свих повољности које су им на располагању. Томе погодују и повољне метеоролошке прилике, па у Туристичкој организацији верују да ће потрајати и добар део јесењег периода. У таквим околно-

стима све атрактивнијим се чини Требиње, град вина и платана познат као мали Дубровник, са богатом понудом градских тура и гастрономских специјалитета. На само тридесет километара је Дуборвник, па велики број туриста који ту проводе одмор користи прилику једнодневне посете Требињу и околини. Повољним се оцењују смештајни капацитети хотелско апартманског типа високе категоризације, недавно отворени аква и дино парк, етно село и природна купалишта у непосредној близини са великим бројем атрактивних културних и манифестационих садржаја, посебно у летњем периоду.

- Бањалука је увек привлачна због бројних садржаја у самом граду, али и непосредној околини. На четрдесет километара је Национални парк Козара, као идеална дестинација за љубитеље планинарења, шетње и боравка у природи, а на двадесетак километара могућност уживања у рафтинг турама на Врбасу. Колико је Врбас атрактиван за ову врсту уживања најбоље потврђује податак да смо били домаћини Светског првенства у рафтингу и бројних европских такмичења на овој реци. По-

нуду за рекретаивце који желе да се спусте низ реку, поготово током пролећа и лета, употпуњавају све популарније кајак туре традиционалним чамцима које су актуелне због водостаја реке и могућности разгледање града са Врбаса. На тврђави Кастел током лета се одржавају бројне манифестације, а на брду изнад града херцеговачка Грачаница и манастир Тврдош су идеална места за верски туризам, каже Михајловић уз нагласак да туристичку понуду Републике Српске употпуњавају Кочићеви дани са мноштвом садржаја који привлаче велики број посетилаца. Све популарнија дестинација су Станишићи код Бијељине, а свега три километра од граничног прелаза добра прилика за велики број посетилаца из Србије који долази на једнодневни обилазак ове дестинације. Велики број смештајних капацитета високе категорије пружа могућност за организовање конференција и прослава, а спортски садржаји за једнодневно уживање у велнес програмима надомак граничног прелаза. Љубитеље зиме врло брзо очекују ниске температуре, а туристички радници значајан број гостију на Јахорини

удаљеној двадестак километара од Сарајева, са разноврсном понудом и великим бројем скијашких стаза. Недалеко од олимпијског центра је Равна планина са апартманима, и велики број ресторана са традиционалном домаћом кухињом што, уз могућност вештачког оснежавања стаза у случају слабијих падавина, љубитељима скијања пружа широк спектар могућности за уживање. За оне који још нису довољно савладали скијање обезбеђена је могућност да то брзо науче у специјализованим школама, а по повољним ценама изнајме ски опрему и уживају. До званичног почетка зимске сезоне остало је мање од два месеца па туристички радници прижељкују да, ако метеоролошке прилике дозволе, потраје до половине априла наредне године. Уговори са Туристичком организацијом Србије основа су за низ наступа за промоције на далеким тржиштима, а заједнички програми понуђени тур оператерима и туристичким агенцијама на далеким тржиштима како би се представили као једна дестинација. Т. Радовановић Фптп: М. Радовановић

49

50

МАГАЗИН 516 10.10.2021.

Двадесет треће окупљање макетара

ИЗМЕЂУ СПОРТА И УМЕТНОСТИ - Спинер куп најбоље организовано такмичење ове врсте у земљи.

- Такмичење макетара са најдужом традицијом у Србији окупило велики број аутора из клубова чланова Макетарског савеза Србије.

- Чланови Макетарског клуба „Спинер“ аутори скоро четвртине макета изложених на овогодишњем Спинер купу. - Као оснивач Макетарског савеза Србије Макетарски клуб „Спинер“ се сврстава међу најбоље у земљи. - Краљевачки макетари по квалитету рада не заостају за најбољима. - И ове године без финансијске подршке локалне самоуправе. - Ко састави само једну макету заувек остаје макетар.

- Пригодне награде за ауторе најквалитетнијих макета и најуспешније такмичаре у земљи током године

51

пинер куп је традиционално такмичење макетара и прилика да упореде достигнућа у изради макета различитих објеката, највише авиона, и историјских минијатура. Као манифестација ове врсте са најдужом традицијом у Србији, и континутетом који није прекинут двадесет две године, првог октобарског викенда одржан је двадесет трећи пут што је Краљеву омогућило да задржи прво место на листи најзначајнијих организатора манифестација ове врсте. Ванредне околности условљене епидемијом корона вируса и ове године су утицале на одлуку организатора, Макетарског клуба „Спинер“, да ограничи број учесника али не и макета које су на ову јединствену смотру, у име других чланова, донели представници клубова удружених у Макетарски савет Србије. Тако је у сали два зграде Градске управе изложен велики број, по оцени судија веома квалитетних, макета што се, у условима пандемије, сматра завидним бројем. Спинер куп је протекао у знаку поштовања мера заштите,

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

С

52

које је прописао Кризни штаб за борбу против ширења епидемије, а изузетно висок квалитет макета потврђује да су током неколико претходних месеци, у недостатку такмичења, макетари имали довољно слободног времена да им се посвете са више пажње. О томе сведочи председеник Савеза др Драган Косић уз подсећање да се број изложених макета не разликује много од оног који је пријављиван ранијих година. Поред домаћина макетарско умеће овога пута су одмеравали чланови макетарских клубова из Панчева, Зрењанина, Новог Сада, Београда, Чачка, Ужица, Пожеге и Ниша, а да такмичење добије међународни карактер допринели су такмичари из Босне и Херцеговине. Колико времена изискује израда макете најбоље потврђује податак да, од првих корака до завршетка рада на појединим моделима, треба уложити до педесет сати чистог рада. Израда се по који пут продужи и на неколико месеци, што у највећем броју случајева зависи од слободног времена аутора. Као оснивач Макетарског савеза

Др Драган Косић Србије Макетарски клуб „Спинер“ се сврстава међу најбоље у земљи о чему сведочи податак да је на такмичењима претходних година остваривао завидне резултате, најчешће прва места у некој од великог броја категорија,

али и генералном пласману. Тако је Душко Тановић прошле године проглашен најбољим у категорији авио макета, а Зоран Нешић као најуспешнији аутор истријских минијатура. Већ на први поглед било је видљиво присуство нових макета што потврђује тезу да макетари пажљиво прате кретања на тржишту и настоје да одрже контакт са колегама из света којима су информације о томе знатно доступније. Искуснијим макетарима није могао да промакне податак да млађи такмичари дају предност савременијим моделима док се старији радије опредељују за теже моделе, углавном различитих летелица какве су биле у оперативној употреби између два светска рата. Разлог је, каже др Косић, разумљив јер је израда модела типа двокрилаца из периода Првог светског рата, спитфајера или фокевулфа, далеко захтевнији задатак него савремених из реда сухоја, фантома и сличних, ма колико изгледали лепше и атрактивније. То добро знају и чланови жирија задуженог за оцену квалитета рада који не дозвољавају да их

завара први утисак, па посебну пажњу посвећују квалитету израде и начину на који су макетари приступили нимало једноставном послу. Колико су чланови Макетарског клуба „Спинер“ били плодотворни најбоље потврђује податак да су аутори скоро четвртине макета изложених на овогодишњем Спинер купу. Да се у креирању правила за учешће на такмичењима мислило на различите категорије учесника сведочи податак да се пионири и кадети бодују одвојено од сениора који су, у зависности од врсте модела и начина израде, подељени у две велике групе. Прва названа авиомакетарство укључује израду различитих типова авиона, док историјско макетарство обухвата све остало, тенкове, гусеничаре, оклопна и цивилна возила, бродове, фигуре... Доктор Косић подсећа да су категорије дефинисане на основу правила Светског удружења макетара која у први план стављају потребу да свака макета буде израђена у тачно дефинисаној размери у односу на средство које је постојало, или још постоји. Тако се

најмањи модели израђују у величини која представља сто четрдесет четврти део оригинала, а само неколико сантиметара дугачки модели састављају се од неколико десетина делова величине између два милиметра до једног сантиметра. Следи категорија двоструко већих модела различитих типова авиона, подједнако оних на млазни погон и са пропелерима који се посебно рангирају на такмичењима ове врсте. Историјске минијатуре обухватају различите категорије макета, оклопна са и без гусеница, цивилна и војна возила, бродове, аутомобиле и камионе, а у ову категорију сврстани су и бродови, међу којима се разликују пластични и дрвени. Строга правила учешћа прописују да се аутор са једном макетом током сезоне може појавити на различитим такмичењима, а за следећу мора да припреми нешто ново. То је добра основа за потврду да ниједан од модела пристиглих на овогодишњи Спинер куп никад раније није виђен у Краљеву, о чему сведочи документација коју је сваки од њих дужан да приложи уз

53

10.10.2021.

МАГАЗИН 516

54

пријаву. Посвећеност сваком новом моделу захтева довољан ниво познавања најфинијих финеса у састављању ситних делова, много стрпљења и рада због чега је мали број макетара спреман да се одрекне било чега што је створио. Због тога се највећи број макета задржава у својини, сем у ретким случајевима кад се раде по поруџбини за потребе друге особе. Везаност за готове макете по који пут попушта само у тренуцима кад то води ка обезбеђењу средстава за набавку делова за нове колекције и учешће на такмичењима. О успеху краљевачких макетара сведоче прво место Небојше Мирковића у категоријијама С1 и С30, а треће у С3. Рад Горана Суше оцењен је трећим по вредности у категорији С60, а Иван Милосављевић је био најбољи у две категорије, С4 и С70. На листи награђених нашли су се Владан Максимовић као победник у категорији С7 и Зоран Нешић као најбољи у категоријама С8, С21, С40 и С60, трећепласирани у категорији С2. Најбољом на двадесет трећем Спинер купу оцењена је макета авиона СТ 30 коју је израдио члан Макетарског клуба Чачак Предраг Диковић. Од десет регистрованих макетарских клубова девет су активни, а седам учлањено у Макетарски савез Србије формиран 2008. године на иницијативу најактивнијих међу којима је био и краљевачки. Од тада се улажу велики напори да савез опстане, али и да под своје окриље прими све који су заинтересовани за развиј макетарства. Макетарима је додатне проблеме донела епидемија корона вируса која је у знатној мери утицала на ограничене могућности за путовање, па су активности на организацији такмичења, уз поштовање мера заштите које је препоручио кризни штаб за борбу против ширења инфекције, интензивиране у периоду између другог и трећег таласа. Тако су велике изложбе организовали чачански и горњомилановачки макетари, а „Спинер“, у сарадњи са Народним музејом Краљево, Историјским архивом и Макетарским савезом Србије, изложбу модела авиона који су

учествовали у априлском рату 1941. године. Активни су били и панчевачки макетари о чему сведочи прошлогодишња изложба посвећена двадесетој годишњици напада авијације северноатланске алијансе на територију Савезне Републике Југославије. Да има противника оваквом организовању макетара сведочи настојање о негирању постојања Макетарског савеза Србије и успеха који остварују његови чланови. Овакви сигнали стижу из редова појединаца који нису чланови макетарског савеза, али и оних који нису нашли место ни у једном од клубова.

- Уметност је саставити својим рукама макету по саставници из кутије део по део, а за то је потребна само добра воља. Најважније је почети, а кад се почне не излази се из кола макетара, јер ко састави само једну макету заувек остаје макетар, сведочи др Косић и најављује скоре припреме за наредни куп као увод у обележавање четврт века традицонлане манифестације. Колико је то значајно најбоље сведоче похвале које су краљевачки макетари добили поводом двадесетогодишњег јубилеја у време кад је слично такмичење у Београду организовано тек дванаести пут. Разлог више је податак да за организацију такмичења ни ове године нису добили средства из фонда којим локална самоуправа субвенционише реализацију пројеката удружења грађана. У помоћ су, као имного пута пре тога, ускочили људи добре воље и допринели да се многобројни гости са простора целе земље, и иностранства, у овој средини осећају добородошлим. Није тајна да је Спинер куп најбоље организовано такмичење ове врсте у земљи о чему најбоље сведочи учешће великог броја макетара из домаћих клубова, али и иностранства, а потврђено је и ове године након поделе медаља и диплома. Потреба да се чланство константно подмлађује повод је за позив свима који још нису открили чари макетарства да се обрате клубу и закораче у свет који нуди несвакидашња задо-

вољства. Једно од њих је савладавање макетарских вештина које овај хоби позиционирају између спорта и уметности. И поред бројних ограничења, углавном финансијске природе, организатори су припремили пригодна признања и награде за све учеснике, посебно најбоље у појединим категоријама, а Макетарски савез Србије и оне који су остварили најбоље резултате у години на измаку. Уверење да је манифестација ове врсте значајан чинилац туристичке понуде Краљева повод је да локална Туристичка организација припреми довољну количину пропагандног материјала за све учеснике и госте.

Макетарски савез Србије Макетарски савез Србије је основало пет макетарских клубова, „Моделиус“ Сента, „Спинер“ Краљево, „Олуј“ Београд, „Крила Петровграда“ Зрењанин и „Крила Ужица“ Ужице са циљем да унапређују макетарство и моделарство, развијају макетарске и моделарске активности у свим областима, сарађују са другим удружењима из сличних области, окупљају постојеће макетарске клубове у један савез, помажу у редовном раду и организовању такмичења учлањених клубова, воде евиденције о државном шампионату и додељују наградае најуспешнијима на крају такмичарске године. Још један од важних задатака је да се такмичења у Србији стандардизују а свако организује по истим правилима, са унапред одређеном котизацијом на почетку године како би такмичари били спремни а елиминисано било какво непријатно изненађење по доласку на такмичење. Сваки клуб плаћа чланарину а од тих средстава се финансира државни шампионат за јуниоре, кадете и сениоре. Међу задатке Макетарског савеза Србије спада пружање помоћи у раду клубова чланова и помоћ при организовању такмичења. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

Краљевданска беседа: Проф. др Драгиша Бојовић

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

ПРАВОВЕРНИ СРПСКИ КРАЉЕВИ: ПРВОВЕНЧАНИ СТЕФАН И БАЊСКИ МИЛУТИН

56

ад мисаоним рукама разгрнемо светлост српског средњовековља и небеске зраке вежемо у блиставе снопове, разумећемо да семе и хлеб живота нису само у земаљској бразди, већ се, пре свега, налазе у класју небеском. Таквим хлебом храњени и напајани са извора воде живе, израсли су у историјске и духовне горостасе краљеви светородне и правоверне династије Немањића, међу њима Стефан, први крунисани краљ свих српских

К

земаља и Милутин, светошћу просијавши у своме бањскоме храму и зато назван бањски. Корен њиховог благочашћа и добре вере је у првоме, у оцу Стефановом Немањи и прадеди Милутиновом, који је овде, овде и мало даље, и према истоку и према западу, и према Расу и према Топлици, уздигао крстове спасења и утврдио православље. Он је први пастир народу своме, а, према речима Светога Саве, и први његов просветитељ

и учитељ, наставник праве вере и премудрости. Он је несумњиво био највећи узор и Стефану и Милутину. Зато, прослављајући и ове године првовенчаног краља, потребно је, поводом седам векова од упокојења, сетити се и Светога краља Милутина. Јер, ако је Стефан уздигао земљу своју до краљевства, Милутин је том краљевству, у праскозорје царства, дао пун географски, политички и духовни смисао. Ако је први назначио границе, други их је проширио и

57

10.10.2021.

МАГАЗИН 516

58

Проф. др Драгиша Бојовић

утврдио. Ни један ни други нису пут овоземаљког уздизања пролазили без невоља и искушења не заборављајући при томе да, сваки на свој начин, подигну ка небу лествицу врлина. Ако их нешто посебно спаја, то су Жича и непропадљивост светих моштију. Стефан је Жиче зидатељ, Милутин је њен обновитељ. А она, ево је и данас, упркос њеним рушитељима, тамо „где се стичу Морава и Ибар“. Мошти Стефанове су целе у Студеници, Милутинове целе у Софији. Часни јереји, о дивног чуда, нађоше Стефаново тело „неразрушено, као што се и до данас види: власи главе и браде као да су на живом.“ Када је реч о Милутину, „нађоше тело његово Божјом заповешћу нетљено, да није отпала ни једна влас главе његове“. Ни то не беше мање чудо. Вољом историјских околности Стефанове мошти су преношене много пута, а Милутинове почивају далеко од његове златне Бањске, у Цркви Свете Недеље у Софији. Још нешто је овој светој двојици заједничко и често је изазивало контраверзе. Стално на мети и источних и западних народа били су принуђени да праве и политичке компромисе. Западни су агресивно желели да наметну њима и њиховом народу латинску јерес, али су они у свим изазовима остали правоверни. Оданост правој вери показивали су на различите начине. Када је реч о Стефану Првовенчаном, његово сведочење православља изразито је у његовим књижевним текстовима. Не постоји сличан пример, као што је његово „Житије светог Симеона“, у коме је сведочено о таквој бескомпромисној одбрани пра-

вославља. Оно је одбрањено одбраном Духа Светога, Свете Тројице и часног и животворног крста. Када говори о кривоверју, Првовенчани с поносом говори о прогону јеретика који су поражени силом крста и снажном вером народног пастира, Стефана Немање. И сам Стефан се ослања на ту силу и на ту веру и у химничном заносу позива верне да се насладе богатством часног крста, који му је Немања послао из Свете Горе: „Идите, христоносни људи, поклонимо се животодаровном дрвету крсном! Дођите, православни хришћани, насладимо се неукрадљива богатства, благослова господина мојега светога.“ Чврсто упориште православља Стефан налази у Светом предању: у Светом писму, Светим оцима и Светој литургији. Познато је да је био зналац Светог писма, и не само зналац већ и његов тумач. Први међу српским писцима цитира класичне аскетске узоре као што је Свети Јован Синајски. Негде у дубини душе он је скривени литург. Тај моћни краљ и наизглед хладни наратор. Он зна да је без дела вера мртва. Зато је пружао руку онима који су пали, заступао оне који су увређени и уводио у дом оне који нису имали крова. По угледу на оца свога „сиротима беше отац, а према иноплеменицима ратник непобедив, прогонећи их из својих предела, најпре оне који не желеше да верују у истиниту веру хришћанску.“ Зар заборавити и овај податак: Његов син Предислав постаће трећи српски архиепископ и понеће име свога стрица Саве. Попут оца свога, Стефан је оставио наследнике на престолу, али је и једно чедо његово, као и Немањино, постало првојерах Срп-

ске цркве. За његово правоверје важно је истаћи и његову оданост богослужењу. У једном тренутку и Свети Сава се чудио откуда краљу световњаку моћ свеноћног бдења, суза и умиљења. И сам Стефанов књижевни текст има једну изражену химнографску димензију. За средњовековну уметност изузетно је важан тај иницијални тон, почетак текста, прва боја, почетна мелодија. То што називамо иницијалним често се протеже кроз читав текст, основна боја оставља најснажнији утисак, а први тонови усмеравају ка основном усхићењу и осећајности.За оне писце код којих се дело, када је реч о стваралачком усхићењу, завршава на исти начин као што почиње, можемо рећи да су том делу удахнули првобитну замисао. Та замисао је, када је реч о житијној књижевности, најчешће библијско-теолошке природе и наративног импулса. Зато се може учинити посве необичним да ратник и владар, Стефан Првовенчани, први у српску књижевност уводи мелодију акатиста. Имајући у виду детаље из Стефановог и Савиног живота, често нам се учини као да су они повремено мењали улоге: Саву видимо на гиздавим коњима и на ратним задацима, а Стефана узнесеног музиком богослужења и загледаног у Лествицу Јована Лествичника.Томе треба додати и податак о библијској егзегези, којој је Првовенчани био предан. Теодосије Хиландарац сведочи да Стефан „беше и Писма велики испитивач, и овог врло мудар и учен тумач.“ Као што је познато исти дар је имао још један српски владар, деспот Стефан Лазаревић, који је, како се каже у његовом Житију „свагда смерним речима својим изабранима читао и тумачио јеванђељске ре-

59

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

чи и поучаваше их учитељски.“ Сви српски средњовековни владари били су предани читању божанских речи, а неки су, као Првовенчани и деспот Стефан, били и њени тумачи. Можемо слободно рећи да је Стефан Првовенчани одлично познавао сва три кључна елемента рецепције књижевне традиције (Свето Писмо, Света Литургија и Свети Оци), те да у том погледу уопште на заостаје за образованим теолозима и свештенослужитељима XIII века. Што је још важније, и на примеру писца лаика показује се да је богослужење најзначајнији феномен српске средњовековне културе. Овај „скривени литург“ сакрализу-

60

је историју, поетизује нарацију и деперсонализује емоцију. Богослужбени елементи у његовом житију додатно, на виши степен, подижу рефлексију, а део простора из житија претварају у имагинарни литургијски простор. Као што на почетку рекосмо исти изданак истога корена био је и Свети краљ Милутин. Ни у једном српском владару није остварена таква синтеза свих облика живота у оновременој Србији: снажан политички живот, војна моћ, црквено уздизање, ренесанса црквеног градитељства, уметнички узлети, бујање књижевне и преписивачке делатности. Све је то достигнуто у епоси краља Милутина, чији је портрет, само у неколико црта, бриљантно

осликао Архиепископ Данило рекавши за њега: „Ово дете породи премудрост, задоји благодат, а узрасте Свети Дух.“ Само је благодат Духа Светога могла изродити великог задужбинара, који је и градитељством прославио православну веру негујући првенствено византијски архитектонски стил. Обновио је и подигао велики број храмова, али и, попут својих славних претходника, сабирао је у једну државу свој народ. Несумњиви је и заштитник православља и то га чини добрим пастиром као што је истакнуто на почетку његовог житија: „Сама десница силе Владичине венча његову главу венцем који не вене и даде га као мно-

госветли светилник своме отачаству, који напредује Божјим промислом, да се прослави богоугодним делима и да сабере оно што је расточено од државе његова отачаства. Добар пастир умних оваца целе своје области, и њихов добри учитељ и наставник, зидатељ божаствених цркава, и не само зидатељ, но и палих (цркава) обновитељ, у намери да све приведе ка истинитој вери, тако да се прочуло његово име у све народе и царства.“ Подижући или обнављајући храмове, прославио је, поред Спаситеља, и бројне светитеље: Пресвету Богородицу, и родитеље њене Јоакима и Ану, и Светог Ђорђа и Светог Никиту, и цара Константина и Светог Николу, и Светог

Стефана и многе друге. Градитељска његова рука и његов свети подвиг показао се на разним меридијанима: у Светој Гори Синајској, у Светој Земљи, на Светој Гори Атосу, у Константиновом граду, у Солуну - граду Светог Димитрија, у славноме Скопљу, у древноме Призрену, у Нагоричану и Прохору Пчињском, у Бањској и Грачаници, у Жичи и Студеници. На сваком том месту тријумфовала је света лепота и слатко православље, али и љубав према отаџбини, јер Свети Краљ „свагда боловаше за отачаство своје као свети Димитрије.“ Љубав према Богу и отачаству везује чврсто Првовенчаног краља и Милу-

тина бањског. Зато су се њих двојица и нашли у овом слову, које их показује много сличнијим него што смо могли у први мах и претпоставити. Обасјани оном светлошћу са почетка, којој почетак не почиње и крај не ишчезава, они блистају у нашем као у свом времену. А када оним истим рукама, са почетка овога слова, разгрнемо мрак нашег времена указаће нам се она светлост, која се никада није срела са тамом. Ту светлост прослављамо, тој се светлости молимо, њоме хвалимо оне што у правоверју живот свој скончаше, међу њима Стефана и Милутина.

61

Жички сабор библиотекара

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

БИБЛИОТЕКЕ И КУУ

62

- Краљевачки библиотекари са Народном библиотеком „Др Душан Радић“ Врњачка Бања приредили четврто окупљање са темом „Библиотеке и културни туризам“. - Библиотеке кроз различите видове програмских активности активно учествују у развоју културног туризма. - Завичајне збирке као колекције локалне културне баштине, самостално или у сарадњи са другим баштинским установама, чине део туристичке понуде. - Публикације чији су издавачи или суиздавачи јавне библиотеке, представљају примере добре праксе. - Поред представљања стручних и научних радова и два пратећа програма, песничко вече и изложбу „Матија“.

- Изложба „На светим водама Ибра: туристичке дестинација на подручју Рашког округа у публикацијама“ и пратећи програм промоције монографије „Поздрав из Врњачке Бање“

Фото: М. Радовановић

УЛТУРНИ ТУРИЗАМ

63

ародна библиотека „Стефан Првовенчани“, уз подршку Министарства културе и информисања и града Краљева, четврту годину заредом организује стручни скуп посвећен савременим питањима библиотечке теорије и праксе. На првом окупљању ове врсте разматрана су питања положаја и улоге библиотеке у културном животу Србије а годину дана касније скуп је, с обзиром на учешће неколико представника међународне библиотечке заједнице, попримио међународни карактер што је повод да за тему буде изабрана Међународна сарадња библиотека. У трећој години постојања фокус интересовања је усмерен на сарадњу јавних библиотека са библиотекама традиционалних цркава и верских заједница, а тема је оцењена значајном јер се темељи на неколико онтолошких феномена каквим се сматрају духовност, идентитет, култура и наслеђа. Краљевачки библиотекари су, во-

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

Н

64

ђени жељом да стручни скуп опстане као традиционално, и највеће, окупљање стручњака библиотечко-информационе делатности у овом делу земље, успели да са Народном библиотеком „Др Душан Радић“ Врњачка Бања приреде четврто окупљање са темом „Библиотеке и културни туризам“ и циљем да се представи како различите могућности којима библиотеке располажу доприносе развоју туристичке привреде. Избор теме мотивисан је потврдом да библиотеке, пре свега јавне народне, кроз различите видове програмских активности, попут изложби, концерата, књижевних вечери и предавања, трибина, фестивала, манифестација и других, активно учествују у развоју културног туризма. Завичајне збирке као колекције локалне културне баштине, самостално или у сарадњи са другим баштинским установама, попут музеја, архива, завода за заштиту споменика или пак туристичким организацијама, такође чине

део туристичке понуде, a публикације чији су издавачи или суиздавачи јавне библиотеке, представљају примере добре праксе који могу бити презентовани на скупу. Пoдатак да поједине зграде у којима су смештене библиотеке имају историјску и уметничку вредност, а представљају туристичке атракције, добар су повод за уверење како могу бити предмет интересовања учесника скупа чији је циљ рекапитулација досадашњих резултата рада, размена знања и искустава и иницирање нових пројеката. Поред представљања стручних и научних радова, који ће до краја године бити објављени у зборнику, „Жички сабор библиотекара 2021“ обухватиће два пратећа програма у Краљеву, песничко вече и изложбу „Матија“ и изложбу „На светим водама Ибра: туристичке дестинација на подручју Рашког округа у публикацијама“, као и пратећи програм промоцију монографије „Поздрав из Врњачке Бање“ у Вр-

њачкој Бањи. Први програм „Жичког сабора библиотекара 2021“ посвећен је академику матији Бећковићу, а Песничко вече „Матија“ увод у изложбу под истим именом коју је приредила Драгана Типсаревић. Стручни скуп „Библиотекари и културни туризам“ у просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ у присуству представника Министарства културе и информисања Републике Србије и Народне библиотеке Србије отпочео је изложбом „На светим водама Ибра“ коју је приредила Катарина Јаблановић. Након уводног предавања „Библиотекa и културни туризам“, које је одржао проф. др Александра Вранеш са Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду, радни део скупа отпочео је излагањем Дејана Загорца из Завода за проучавање културног развитка Београд на тему

„Нематеријално наслеђе и гастрономија као ресурс за развој одрживог туризма“. У току прве радне сесије мр Катарина Грујовић Брковић из краљевачког Завода за заштиту споменика културе говорила је на тему „Културно наслеђе као ресурс културног туризма – различите интерпретације“, Марина Митрић из Народне библиотека Србије „Културно-образовни програми јавних библиотека у Србији и њихова туристичка промоција“, др Наде Караџоска из прилепске Јавне библиотеке „Борка Талески“ „Улога ЈОУ Градска библиотека ,Борка Талески’ Прилеп у развоју локалног културног туризма града Прилепа“, представница Библиотеке града Београда Јасмина Нинков „Културни туризам и установе културе“, Гордана Станчић из Библиотеке Андрићевог института Вишеград „Допринос Андрићевог института и његове библиотеке развоју културног туризма Андрићграда односно Вишеграда“, а др Драгољуб Дани-

ловић и Милоје Радовић представили рад „Долина векова – библиотека – културa сећања“. Тросатна друга радна сесија отпочела је представљањем рада Марије Алексејеве и Антона Пурника из московске Руске државне библиотеке за младе, под називом „Простор библиотеке као објекат професионалног туризма“, а настављена излагањима мр Јелене Петровске из НУУБ „Св. Климент Охридски“ Битољ „Битола мој роден крај – Библиотека као културна дестинација“, Бојане Вукотић из Народне библиотеке Србије „,Бањске’ библиотеке у Србији“ те Блаженке Марковић, Сање Арбутине и Драгана Јовановића из Градске библиотека у Новом Саду „Шетња кроз културно-туристичке изазове“. До краја радног дела представљен је рад Драгана Роквића, Ирене Богнар и Хелене Омеровић из Градске библиотеке Суботица „Библиотека на отвореном“, Елијас Реброња из новопазарске Народне би-

65

10.10.2021.

МАГАЗИН 516

66

блиотеке „Доситеј Обрадовић“ је обрадио тему „Како одговорити изазовима културног туризма са аспекта савремених библиотека“ а Жаклина Николић из Библиотеке „Центар за култур“ Кладово „Библиотека као покретач развоја културног туризма“. Милена Димитријевић из новоградиштанске Народне библиотеке „Вук Караџић“ изабрала је тему „Библиотека као промотер и носилац идеје о развоју културног туризма“, мр Снежана Ненезић из Народне библиотеке Крушевац „Примери добре праксе Народне библиотеке Крушевац“, а Никша Барлов из рашког Центра за културу Градац „,На првој адреси’. Улога Рашких духовних свечаности у позиционирању града на културној мапи и туристичкој мапи Србије и региона“. Након обиласка Врњачке Бање и посете Народној библиотеци „Др Душан Радић“ учесницима Жичког сабо-

ра библиотекара представљена је монографија „Поздрав из Врњачке Бање“ Марије Петковић, а у програму уприличеном тим поводом учествовали представница матичне библиотеке Марија Петковић, др Дејан Вукићевић из Народне библиотеке Србије, Мирјана Савић из краљевачког Народног музеја и Катарина Јаблановић из Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“. Прву радну сесију последњег дана сабора отворила је представница Војводске и јавне библиотеке „Кипријан Норвид“ из пољског града Зелена Гора радом на тему „Библиотека? То је мој избор! Примери добре праксе Регионалне јавне библиотеке „Кипријан Норвид“ у Зеленој Гори у контексту индустрије културног туризма Лубушке регије“. Јелена Ђоновић и Анастасија Оровић из Јавне установе Градска библиотека и читаоница Херцег Нови

представиле су рад „,Трг од књиге’ као еминентна културно-туристичка понуда“, представница домаћина Весна Андријашевић рад „Духовни сабор ,Преображење’ у контексту развоја културног туризма“, а гошћа из Северне Македоније мр Мариче Бождоганова из охридске НУ Библиотеке „Григор Прличеве“ „Улога библиотеке у развоју културног туризма“. До краја сесије Весна Златичанин из вршачке Градске библиотеке говорила је на тему „Градска библиотека Вршац и културни туризам – од хотела Милекер до библиотеке“, Душица Мурић из ужичке Народне библиотеке „Народна библиотека Ужице у служби промоције завичаја“, а Јасмина Иванковић из Народне библиотека „Димитрије Туцовић“ лазаревац представила „Дигитални водич“. Рад Снежане Ђенић из чајетинске Народне библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ назван је „Библиотека ,Љубиша Р. Ђенић’ у

мисији културе и културног туризма“, Марије Петковић из Врњачке Бање „Позиција и активности Народне библиотеке ,Др Душан Радић’ у туристичкој понуди Врњачке Бање“, а Весне Петровић и Вере Новковић из Српске читаоница у Иригу „Библиотеке Срема и културни туризам“. О богатству тема сведочи дванаест излагања у оквиру четврте радне сесије последњег дана сабора библиотекара. Прва је рад мр Елене Станкоске из охридске НУ Библиотека „Григор Прличев“ назван „Библиотека као елемент културног туризма у Охриду“, потом Владане Стојадиновић из Народне библиотеке „Његош“ Књажевац „Програми и активности Народне библиотеке ,Његош’ у функцији развоја културног туризма“ и Краљевчанки Данке Спасојевић и Наташе Антонијевић „Трансформација пословања огранка краљевачке библиотеке у Матарушкој

Бањи, од оснивања до данас“. Мирјана Црнчевић из Специјалне библиотеке „Чигота“ Златибор и Анђа Бјелић и Илија Смиљанић из ужичке Народне библиотеке обрадили су тему „Специјална библиотека ,Чигота’ у функцији здравственог и културног туризма“, а мр Љубица Ћоровић из Библиотеке града Београда „Допринос Библиотеке града Београда развоју туристичке понуде југословенске и српске престонице 1929–2021“. Тему „Ресавска библиотека Свилајнац – споменик културе у мисији културног туризма“ обрадила је представница библиотеке у овом месту Оливера Мијаиловић, а Горан Траиловић из Градске библиотеке Панчево говорио на тему „Библиотеке Руске колоније у Градској библиотеци у Панчеву“. До краја дана обрађено је још пет тема, Ружица Дамњановић и Данијела Падејски из Матичне библиотеке

„Љубомир Ненадовић“ представиле су рад „Завичајни фонд ваљевске библиотеке у контексту развоја културног туризма“, а Сaња Бундало из врањске Народне библиотеке „Бора Станковић“ „Јавна библиотека ,Бора Станковић’ Врање – стратешки партнер у развоју културног туризма града Врања“. Рад Мирка Демића и Татјане Јанковић из Народне библиотеке „Вук Караџић“ Крагујевац назван је „Ђура Јакшић и Крагујевац“, а Драгана Огњановића из прокупачке Народне библиотеке „Раде Драинац“ „Књижевно-меморијална поставка ,Раде Драинац’ и Драинчеви књижевни сусрети као део културно-туристичке југоисточне Србије“. Овогодишњи Жички сабор библиотекара затворила је Милица Матијевић из лазаревачке Народне библиотеке „Димитрије Туцовић“ радом под називом „Правац Лазаревац“. Т. Радовановић

67

На репертоару Биоскопа “Кварт” Звездани пси: Тропска авантура

Тома

главне улоге тумаче Милан Марић, Тамара Драгичевић, Петар Бенчина, Андрија Кузмановић, Сања Марковић, Паулина Манов, Милан Колак и Мирјана Карановић. Филм се приказује до 13. октобра, а пројекције почињу у 16,30 и 19 сати.

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

Није време за умирање

68

Када се у тропским крајевима Атлантског океана појави мистериозни и опасни вртложни феномен, први астронаути на повратку из мисије на Сатурн Белка и Стрелка су послати да истраже ову чудну појаву. Док се упуштају у океанске дубине, откривају мистериозни неидентификован летећи објекат који покушава да украде сву Земљину воду. Уз помоћ добрих пријатеља, Белка и Стрелка још једном извршавају херојску мисију спашавања планете и далеког дома својих нових ванземаљских пријатеља. Осамдесетоминутни анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, Ива Евланикова је режирала према сценарију Мике Диса. Гласове анимираним јунацима позајмили су Ива Илинчић, Миљана Гавриловић и Урош Јовчић, а филм се до 13. октобра приказује у пројекцијама које почињу у 15 сати.

Импресионистички портрет Томе Здравковића приказује почетке његове каријере, баш као и врхунац славе, љубави које су га инспирисале приликом компоновања неких од највећих хитова, баш као и однос са великим бројем пријатеља које је имао у уметичком миљеу тадашње Југославије. Поред Томе, филм прати и животе познатих уметника тог времена, Зорана Радмиловића, Мике Антића, Тозовца и других. „Тома“ је биографски филм о човеку који се не памти само по песмама и начину интерпретације, већ и као велики боем, по понашању и души. Филм прати две линије радње, однос Томе и доктора који започиње његово лечење, и како се то познаство претвара у пријатељство. Друга линија прати његов живот од детињства у Печењевицма, преко познанства са Силваном Арменулић које ће пресудно утицати на његову каријеру, али и на приватни живот, достизања неслућене висине популарности и дна живота. Биографску драму у 2Д формату Драган Бјелогрлић је режирао према сценарију који је написао са Зораном Лисинцем и Николом Пејаковићем, а

Данијел Крејг пети пут тумачи лик агента 007 кога је створио Јан Флеминг. Бонд је напустио службу и ужива у мирном животу на Јамајци, а његов мир ће потрајати само до тренутка када се појави пријатељ Феликс Литер са молбом за помоћ. Мисија у којој је потребно да избаве киднапованог научника испоставиће се много компликованијом него што је било очекивано и навешће Бонда на траг мистериозном зликовцу који је наоружан новом, опасном технологијом. Акциони трилер у трајању од сто шездесет три минута Кери Фујунага је режирао према сценарију који је писао са Нилом Парвисом и Робертом Вејдом, а поред Крејга значајније улоге тумаче Наоми Херис, Лиа Сејдо и Рами Малек. Филм се приказује до среде 13. октобра у пројекцијама које почињу у 21,30.

69

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

Филмови које смо гледали

70

71

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

Да Ср

72

„Млада демократија” је у „ Зато, у Србији, много за

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

а је мање страначких телала, рбија не би, овако пропала!

пеленама”! аудара!

Сиротињу, не стављај крај пара, од поштеног, постане „фукара“!

Око плена, туку се лопови! Од Сретења, почеше - попови!

73

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

74

Из Мињине кухињице

ТУРШИЈА Туршија / Шарена салата Потребно: око 4 кг поврћа (2 кг карфиола, корнишони, шаргарепа, паприка) 2,5 л воде 800 мл алкохолног сирћета 9% 150 г шећера 100 г соли ловоров лист бибер у зрну бела слачица у зрну На дно тегле ставите бибер у зрну, слачицу и ловоров лист. Преко поређајте припремљено поврће першун. Поврће претходно оперите. Обично потопим у хладну воду, ставив 2-3 кашичице бикарбоне соде и оставим 30 минута. Након тога исперем, очистим и

исецкам поврће које желим. Карфиол сам очистила и одвојила на крупније и ситније цветове, а ситније шаргарепе оставила у комаду, а крупније исекла на колутове рецкастим ножем. Воду сам ставила да проври, па додала со и шећер, као и ловор (овај ловор сам искористила касније за у теглу). Када се шећер истопио, као и со, а вода проврела, додајте сирће и нека још једном проври. Налијте тегле до врха, протресите да изађе ваздух, а онда затворите. Тегле пребаците у рерну, укључите на 100 °Ц и оставите 90 минута. Након тог времена искључите рерну и оставите тегле неколико сати да се охладе у рерни, најбоље до сутра. Од ове количине, добила сам две веће тегле од 2,3 Л и две средње од 1,3 Л. У овој једној мањој тегли само је био карфиол, остале три су биле измешане.

75

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

Спартак - Рибница 3:2

76

77

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

Арт баскет - ЖКК Краљево 99:71

78

79

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

Смедерево - Слога 4:0

80

81

10.10.2021.

МАГАЗИН 516

82

Божидар Радованчевић Бока

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Божидар Радованчевић (1)

- После две године у Чибуковцу четири у Слоги а по шест у Металцу и Полету. - Активан фудбалер од пунолетства до почетка пете деценије живота. - Слога изнад свих клубова.

- Металац бољи од Слоге, а Бока играч утакмице. - Након што је бомбардовање земље утицало на прекид првенства Слога је задржала друголигашки статус, иако ју је до тада само један корак делио од испадања. - Кредит претходног руководства готово удвостручио дуговања клуба. - Због претњи опасних по живот кандидат за председника одустао од функције у клубу.

- Излаз из кризе у домаћим играчима. Све се врти око судија

Фото: М. Радовановић

ОСЛОНАЦ НА СОПСТВЕНЕ СНАГЕ

83

10.10.2021.

МАГАЗИН 516

84

а сваким новим бодом појачава се оптимизам како није све изгубљено и још има наде за оспоравање тврдњи неверних Тома да Слогу тек очекују велика искушења. Зрачак наде појавио се након два гола у мрежи Мачве, а пред јучерашњу утaкмицу у Смедереву против истоименог клуба. Нажалост, наговештај извесније будућности није доживео Божидар Радованчевић Бока који је само неколико дана раније освежавао сећање на дане проведене у редовима краљевачких белих. На фудбалски пут кренуо је са првим годинама пунолетства у редовима Чибуковца који је седамдесетих година прошлог века шансу за квалификације у Западноморавску лигу тражио у нижем рангу такмичења. Осврт на тај период сведочи да је, као добро организован клуб, окупљао омладинце из непосредне близине игралишта, а добар део средстава за рад обезбеђивао из у то време веома популарне томболе. Значајним за успехе оцењује се председник клуба Иван Мицић који је

С

добрих петнаест година успешно одржавао узоран спортски колектив. Четворогодишњи ангажман у Чибуковцу Бока је окончао 1972. кад га је запазио први човек стручног штаба Слоге Александар Петаковић и позвао да се, као стуб одбране, придружи екипи која је још видала ране задобијене у квалификацијама за улаз у Прву савезну лигу две године раније. Неочекивани пораз у сусрету са Црвенком на домаћем терену оставио је дубок траг на екипу која се све више осипала све док на кормило клуба није дошао Петаковић чврсто решен да стави тачку на даље пропадање. Они који су пажљиво осматрали прилике у клубу сведоче о дуготрајним покушајима да се Слога врати до нивоа на коме је била, а шанса је тражена у домаћим снагама што је и био повод трагања фудбалских стручњака по нижеразредним клубовима. Иако су били свесни неминовности младим играчима је увек тешко падао одлазак у војску, а Бока се са овом чињеницом суочио након мање од две

године у Слогином дресу. По повратку у августу 1974. квалитете потребне клубу увидео је тренер Металца Брацо Грчки и указао поверење које Бока није изневерио наредних шест година. Био је то период најбољих игара стандардног првотимца који је у друштву врхунских играча био у ситуацији да се упозна са свим чарима фудбалске игре. А какви су фудбалери били најбоље сведочи податак да су са лакоћом побеђивали и екипу Црвене звезде у малом фудбалу који је тих година био посебно популаран током летњег периода године.

- Са тешком муком сам се изборио за место у Металцу. У припремним утакмицама сам и играо и нисам, а срећа ме је послужила на утакмици против Слоге из Пожеге на Градском стадиону, након што се повредио један од стандардних играча. Тад сам ушао у тим и нисам изашао до 1980. кад сам почео да радим у „Чистоћи“ а директор „Комуне“ Крста Стојадиновић ме следеће године замолио да пређем у Полет из Ратине који је наступао у зон-

ском рангу такмичења. Тим је био састављен од фудбалера који су играли у Металцу и Слоги, имао је добар терен и навијаче, па сам замолио Грчког да ме пусти како не бих имао проблеме на послу. Шест година сам провео у Полету који је из окружне лиге успео да се пласира у зону, а након тога прешао у Обрву где је играо бивши фудбалер и капитен Слоге Ноле Јовановић. Жеља да фудбалску каријеру завршим у Чибуковцу вратила ме је на две сезоне у овај клуб одакле сам копачке окачио о клин на старту пете деценије живота, каже Бока и признаје да је Слога одувек била изнад свих других клубова. За разлику од Металца састављеног од играча из локалне средине Слога је личила на „интернационални“ тим који су у великој мери допуњавали најквалитетнији фудбалери из других средина, што је значајно утицало и на стил игре. Ма колико Бока био веран Металцу у њему је све време тињала жеља за повратак у Слогу, а повремене шансе да то и оствари спутавала је верност

према матичном клубу. Током друге половине седамдесетих година и Слога и Металац су били чланови Моравско-шумадијске зоне која је окупљала клубове са широког простора Србије. Кормило Металца чврсто је држао дугогодишњи фудбалер Слоге, учесник толико пута помињане квалификационе утакмице за улазак у Прву савезну лигу против Црвенке, Ратомир Митић који је у значајној мери унапредио игру клуба и дао јој лични печат. И док је Грчки инсистирао на шармантном и за око допадљивом фудбалу, Митић је предност давао тактици и физичкој спремности сваког појединца у тиму. Колико је био у праву сведочи победа у градском дербију против Слоге резултатом два према један, мечу у коме је Бока проглашен за играча утакмице. Није тајна да је Слога одувек важила за бољи тим што се потврдило следеће године кад се на крају првенства пласирала степеницу више, а Металац испао из лиге што је било довољно да Бока напусти клуб. Да се врати у Слогу утицао је позив потпредседника Скуп-

штине општине Предрага Стојановића и жеље да се формира тим који би увео ред у рад градског лигаша. Дешавало се то пред крај последње деценије двадесетог века кад су читаву земљу притискали бројни проблеми који нису могли да се не одразе ни на спорт.

- У то време је Слогу је притискао дуг од двадесетак хиљада марака, и блокиран рачун, али је Драгојло Бажалац као члан Извршног савета помогао да се деблокира како би клуб наставио да живи. Као директору клуба дали су ми одрешене руке да нађем поуздане и одговорне људе, а први је био изузетно способан спортски радник Предраг Матић који је изабран за председника Слоге. Основни циљ нам је био да из екипе одстранимо све који нису испуњавали задатке, а из других клубова доведемо нове на које можемо да се ослонимо. У Спортском центру сам са њима постигао договоре о финансијским обавезама, како и шта да радимо, и све испоштовали. Обавезу да тренира Слогу преузео је Гацо Јовановић, у тиму који је руково-

85

10.10.2021.

МАГАЗИН 516

86

дио био је Милутин Јакић, а након што је бомбардовање земље утицало на прекид првенства Слога је задржала друголигашки статус, иако ју је до тада само један корак делио од испадања, каже Бока. Последице демократских промена у јесен 2000. године врло брзо су осетиле различите организације, па и спортски клубови. Није била изузета ни Слога у којој су се појавили чланови кризног штаба, ослободили свих обавеза дотадашње руководство и преузели све ингеренције за даљи рад клуба. Да су очекивања била превелика сведочи разочарање као последица још једне реорганизације српског фудбала и испадања Слоге у најнижи ранг од оснивања клуба. Био је то нови сигнал за узбуну и трагање за сламком спаса каква се тражила у људима из смењеног руководства. У периоду одсуства из Слоге нагомилани су дугови клуба, а незадовољство играча и запо-

слених подстакнуто чињеницом да месецима уназад нису примали плате. Хаос је, каже Бока, био далеко већи него неколико година кад је пристао да дође у клуб и помогне у његовој консолидацији. Први ефекти рада били су видљиви на полусезони коју је Слога завршила на првом месту да би до краја успела да се врати у Српску лигу. Значајним за финансијску консолидацију сматрају се истакнути привредници међу којима посебно место заузимају Мирослав Тлачинац и Миломир Тошовић.

- Кад сам извукао списак дуговања отишао сам код председника општине и обавестио га како се играчима дугују озбиљне паре за претходних седам до осам месеци, а претходно руководство је оставило кредитну обавезу од неколико стотина хиљада динара. Гарант је био један од краљевачких привредника који ме је молио да измиримо дуг, јер му је банка блокирала рачун и оне-

могућила даље пословање. Да комплетно руководство Слоге још једном не поднесе оставку, а Слога опстане, најзаслужнији су председник Скупштине општине Радослав Јовић и руководилац Одељења друштвених делатности Мирољуб Столовић. На скупштини клуба 2001. године смењено је претходно руководство, а да исплатимо играче помогли Тошовић и Тлачинац. У време кад су и неки играчи почели да подривају клуб морали смо да одстранимо све који су били несигурни, а иако смо исплатили све треба нам још да до августа измиримо друга дуговања. Седимо у скупштини а један привредник донесе ташну и извуче паре све гумицом везане, мислим да је било између триста и четири стотине хиљада динара. Са тим парама може клуб да ради, али је кредит са каматом нарастао на милион и две три стотине хиљада динара што нам је било глав-

но оптерећење. Стижу обавезе по старим уговорима и не знамо где је крај дуговањима. До септембра кад почиње првенство били смо на нули и први пут стали на здраве ноге и имали пара да се играчи исплаћују на време па нисмо каснили ни један дан, каже Бока. Да се финансијска ситуација држи под контролом задужене су службе Спортског центра „Ибар“, а у Српској лиги оствари задовољавајући пласман тренер Рацо Јовановић из Крагујевца који се на кормилу клуба није задржао дуже од половине сезоне. Да ништа добро не траје предуго било је видљиво пред крај лета кад је прилика да се клуб реорганизује тражена у скупштини која је требало да потврди избор Мирослава Тлачинца за председника. Да жеља не буде реализована одлучујуће је деловала претећа порука којом се потврђује да ће, уколико преузме вођење Слоге, завршити на хауби аутомобила. Иако никада није утврђено

одакле је потекла претњи није био поштеђен ни Бока, па се решење тражило у личности са довољно личног кредибилитета. Таквим је оцењен директор Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ Милан Туфегџић чије је именовање за председника скупштине требало да означи нову фазу у историји клуба. Хаотична ситуација увек је повод за оштре резове а такви су, због процене да је ситуација знатно сложенија него у Слоги, били неопходни и у Фудбалском савезу општине. Способним да ситуацију уведе у нормалне токове оцењен је Бока коме је понуђена функција председника што је још једном потврдило колико је поверење уживао међу фудбалским радницима.

- Имали смо тешке резове, и тешка замерања, али смо гурали до изнемоглости. Слога је по ко зна који пут преживљавала тешку кризу из које смо излаз тражили у домаћим играчима.

Одлучимо да направимо репрезентацију Краљева од свих расположивих играча и, у утакмици против Слоге ,изаберемо оне који могу да играју у лиги. Одаберемо десет дванаест играча из Краљева, али нам треба бар још два са стране, па 2002. године чврсто решимо да не ангажујемо више од тога. Екипа коју смо формирали била је пристојна и спремна да се ухвати у коштац са Младим радником, Лучанима, Металцем из Горњег Милановца који су данас суперлигаши. Нисмо били баш на неком завидном нивоу али смо се борили, јер је током првенства било свега и свачега. Нисмо волели судије јер се све врти око њих. У то време смо имали проблема, па сам као председник општинског савеза замолио председика Фудбалског савеза да помогне, а он обећао да ћемо имати коректно суђење, сећа се Бока. Т. Радовановић

87

У ново првенство са новим руководством

СА ТЕРЕТОМ

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

- Слога са блокираним рачуном и великим дугом Слога успела да добије лиценцу за такмичење у оквиру Прве Б лиге. - За три године буџет клуба са почетних једанaест повећан на двадесет седам милиона динара.

- Укупни дугови смањени за четрнаест и сведени на девет милиона динара. - Током последње сезоне отплаћено педесет хиљада евра дуга и обезбеђена финансијска конструкција до краја године. - Неопходност професионалног менаџмента у свим узрастним категоријама, од најмлађих до првог тима. - Влада Ђоковић председника Управног одбора. - Повољније стање у клубу резултат доношења тешких одлука од којих су неке биле повод за конфликте.

- Крајњи циљ пласман у АБА2 лигу

88

НА ЛЕЂИМА

89

ије тајна да се у спорту, а под плаштом задовољења колективних потреба, остварују интереси различитих групација које настоје да сачувају надмоћ и одлучујуће утичу на рад појединих клубова. У ситуацији кад се остварују задовољавајући резултати то је повод за својатање заслуга, у суротном да се за неуспехе окриви неко други. Спорт је деценијама уназад у чврстој вези са политиком чији представници након сваких избора под своје окриље узимају значајније спортске субјекте, неки би рекли због средстава која се у њих улажу. Спортски плен је у директној вези са политичким утицајем, па није необично да су краљевачки напредњаци ставили шапу на одбојкаше, социјалистима препустили кошаркаше, док се оних који кубуре са великим проблемима најчешће одричу и једни и други. Настојање локалне самоуправе да контролише трошење средстава, којима се из градског буџета финансира развој спорта, мотив је да у органе управљања значајнијих клубова деле-

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

Н

90

гира одређен број својих представника. У таквим околностима није необичан сукоб са спортским делом што је пред крај августа резултирало подношењем оставке чланова Управног одбора Кошаркашког клуба Слога формираног пре три године. Разлог се огледа у податку да је локална самоуправа у овом органу имала шест представника а клуб пет што није било довољно да пред почетак нове сезоне такмичења наметне своју концепцију рада за наредни период. Несугласице су биле видљиве пред крај претходне сезоне а кулминирале пред припреме за наредну кад је у спортском делу управе преовладало уверење како би требало да има већу надлежност у доношењу значајнијих одлука. У тренутку кад за то није могла да се обезбеди сагласност локалне самоуправе, у одсуству жеље да наставе рад без овог вида подршке, чланови Управног одбора су одлучили да поднесу оставке мотивисани уверењем да Слога представља опште добро па граду треба да припадне највећи удео одговорности за одлу-

чивање. Епилог несугласица је ванредна скупштина клуба петнаестак дана касније којој је остављено да, без расправе, прихвати неопозиве оставке као лични чин сваког од чланова Управног одбора. Од шездесет девет чланова скупштини је присуствовало тридесет шест што је било довољно за рад и одлучивање, прихватање извештаја о раду за период од 2018. године и избор новог руководства, председника и дела чланова Управног одбора. О ситуацији у којој се тренутно налази клуб могло би се закључивати и о одсуству могућности да им се извештај о раду достави у штампаном облику, па су они које је то интересовало са њим могли да се упознају посредством званичног веб сајта. Да проблеми који оптерећују клуб нису настали јуче сведочи извештај о раду за период од 29. августа 2018. кад је сада већ стари управни одбор преузео одговорност за рад клуба. У том тренутку Слога је могла да рачуна на услуге само једног играча са важећим уговором, административног радника

и физиотерапеута. Како је прелазни рок већ био у току највећи део тима формиран је од играча КК Полет и оних који у том тренутку нису били у ситуацији да обезбеде повољнији ангажман. Руководство је из претходног периода наследило дуг који се, без камата, мерио износом од двадесет три милиона динара. Да су се и неки од чланова Управног одбора нашли у небраном грожђу сведочи податак да један од чланова за три године од избора ниједном није учествовао у раду а убрзо му се придружио још један. Мало светла у недовољно јасну атмосферу унео је податак о једногласном доношењу одлука од стране преосталих седам чланова Управног одбора. Позитивним се оцењује податак да је Слога још у то време имала сениорску, кадетску и јуниорску селекцију која је прву сезону такмичења под новим руководством завршила на последњем месту. Након промене тренера ствари су кренуле на боље па је, до прекида првенствене трке након проглашења ванредног стања због епидемиј екоро-

на вируса, стигла до петог места. Члановима скупштине предочен је податак да су, након споразума са Кошаркашким клубом Плеј, његови тренери преузели организацију свих селекција до јуниорске. Велики број играча са стране основни је разлог да током целе сезоне за њихов смештај буде изнајмљено пет станова за шта је током претходне и ове године потрошено око милион и по динара, а близу овог износа су и трошкови исхране кошаркаша у просторијама клуба и превоза на утакмице. Део трошкова покриван је средствима обезбеђеним од закупнине за коришћење ресторана, у износу од девет стотина евра месечно, а након проширења капацитета за додатних осамдесет квадрата очекује се да износ буде повећан. Слога је такмичарску сезону 2018/19 завршила на четвртом месту табеле Друге кошаркашке лиге, а за трансфер једног играча очекивала од Партизана износ од четрдесет хиљада евра умањен за двадесет одсто на ко-

лико је имао право Звечан. Уз то рачуна се и на десет одсто прихода од свих каснијих трансфера овог играча. Појачања у наредној сезони допринела су да Слога до краја првенствене трке заузме друго место на табели и стекне услов да се наредне такмичи у Кошаркашкој лиги Србије. Ни три нова играча нису могли да спрече три пораза у прва четири првенствена кола, па је главним кривцем оцењен тренер који је морао да прихвати одлуку о отказу и место вође тима препусти другоме. Извештај о раду сведочи да је екипа до фебруара остварила само три победе и седам пораза па се, након пораза у утакмици са Металцем, решење проблема потражило у још једној промени тренера. Проблемом посебне врсте оцењен је податак да је већи број играча био инфициран корона вирусом, и већи део првенства одусуствовао због болести, а колико је рад новог тренера био делотворан најбоље сведочи податак да је екипа до краја остварила седам победа и девет пораза.

91

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

Сезона је коштала триста шездесет осам хиљада више од двадесет седам милиона динара, од чега скоро двадесет три из градског и пет из буџета Министарства омладине и спорта, а клуб је приходовао триста осамдесет четири хиљаде. Играчи и тренер су коштали једанаест милиона, порези и доприноси око три а премије играчима триста шездесет хиљада динара. Око милион динара је потрошено за котизације, чланарину кошаркашком савезу и лиги, девет стотина шеснаест хиљада за превоз, око милион и по за исхрану. Смештај играча коштао је милион и по а организација утакмица четврт милиона, другим клубовима је трансферисано сто педесет шест хиљада динара, а посебан терет био је дуг из претходног периода који је за сто четрдесет седам

92

хиљада премашио шест милиона динара. Процена да јуниорски тим нема довољно капацитета за значајније резултате, и висок пласман у лиги у којој се такмичи, основни је разлог да као помоћни буде пребачен у Полет. Колико је одлука била исправна могло би се закључивати на основу податка да је одиграо осамнаест утакмица у међурегионалној и двадесет две у регионалној лиги а у обе, са три играча изван Краљева, првенства завршавао на трећем месту. Трошкови јуниорске екипе су у највећем делу покривани средствима које је обезбедио управни одбор, а око двеста хиљада динара за организацију и одигравање утакмица из других извора. У укупним трошковима накнада за рад тренера процењена

је на око три стотине хиљада динара од чланарине и средстава које је обезбедио управни одбор, док је две стотине хиљада за превоз исплаћено из буџетских средстава. Кадетска екипа се такмичила под именом Плеј, а трошкове одигравања утакмица сносили су заједнички овај клуб и Слога. Податак да је тим за прву сезону са новим руководством формиран за само три дана сматра се довољним оправдањем за скромне резултате и изневерена очекивања дела навијача и спортских радника. Да не буде боље допринео је дуг од двадесет три милиона и податак да је пред лиценцирање клубова највећи адут био углед појединих чланова Управног одбора и обећање да ће након репрограма Слога испунити све обавезе према поверио-

цима. И после толико година преовладава задовољство јер је Слога са блокираним рачуном и великим дугом ипак успела да добије лиценцу за такмичење у оквиру Прве Б лиге. Слични проблем мучили су клуб и наредне године кад је договорен репрограм са највећим бројем поверилаца, што је било довољна гаранција да се агонија око добијања лиценце одложи за још једну годину. Податак да је на почетку сваке сезоне добијена лиценца за такмичење у редовима руководства клуба појачава уверење да се радило изузетно организовано, а да задовољство не буде комплетно потрудили су се нови дуговима који су се појавили током године. Довољним за уверење да се далеко одмакло од прве године са новим

руководством оцењује податак да је буџет клуба са почетних једанаест повећан на двадесет седам милиона динара. Значајним се оцењује повећање средстава из градског буџета али и допринос Управног одбора у обезбеђењу додатних средстава. О успешности рада сведочи податак да су укупни дугови смањени за четрнаест и сведени на девет милиона динара, само током последње сезоне за педесет хиљада евра а обезбеђена финансијска конструкција до краја године. Да се током последње три године напредовало и поред свих проблема сведочи податак да је екипа од Прве Б напредовала до Кошаркашке лиге Србије. Трогодишње искуство сведочи о потреби професионалног менаџмента у

свим узрастним категоријама, од најмлађих до првог тима. Од тридесет шест чланова скупштине извештај је подржало тридесет пет колико и избор Владе Ђоковића за председника Управног одбора коме, поре дела изабраних, предстоји да се попуни потребним бројем нових чланова Повољније стање у клубу од затеченог пре три године сматра се резултатом доношења тешких одлука од којих су неке биле повод за бројне конфликте. Из новог руковдства стиже потврда жеље да се настави са испуњавањем обавеза према повериоцима и стремљење ка бољим резултатима ослонцем на домаће играче, а крајњим циљем оцењује се пласман у АБА2 лигу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 10. И 16. ОКТОБРА

МАГАЗИН 516

10.10.2021.

10. октобар

94

680 — У страначким борбама које су довеле до расцепа исламског света на суните и шиите, у бици код Карбале, на Еуфрату, убијен Хусеин, претендент на калифски престо династије Алида. Касније постао шиитски светац.

1733 — Француска објавила рат аустријском цару Карлу VI због његове подршке кнезу Августу III у намери да постане пољски краљ, уместо француског кандидата Станислава Лешћинског. Рат за пољско наслеђе трајао до 1735.

1911 — Кинески национални вођа Сун Јат Сен у Вучангу прогласио републику и почео револуцију у којој је оборена династија Манчу. Тиме завршена владавина кинеских царева која је трајала 2.000 година. Политички наследници ове кинеске републике су се после победе комуниста непосредно после Другог светског рата повукли на Тајван и тамо наставили политички континуитет Републике Кине.

1913 — Завршена изградња Панамског канала дугог 81,6 km, којим су спојени Атлантски и Тихи океан.

1917 — Бразил у Првом светском рату објавио рат Немачкој пошто су Немци торпедовали бразилске бродове.

1918 — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића почела операције за ослобађање Ниша у Првом светском рату. Град заузет 12. октобра, а аустроугарска војска приморана да се повуче ка северу.

1941 — У Загребу су усташе срушиле синагогу 1954 — Вијетнамски лидер Хо Ши Мин ушао у главни град Вијетнама Ханој, који су два дана раније напустиле француске колонијалне трупе.

1964 — У Токију отворене Олимпијске игре, прве у Азији.

1975 — Филмске звезде Ричард Бертон и Елизабет Тејлор венчале се по други пут. Следеће године поново се развели.

1980 — У катастрофалном земљотресу у Алжиру погинуло 2.590 особа, а око 330.000 становника града Ел Аснам остало без домова.

1982 — САД увеле санкције против Пољске због одлуке пољске владе да забрани синдикат „Солидарност“.

1990 — СССР и Немачка потписали уговор о повлачењу совјетских војника из Немачке до краја 1994. У Источној Немачкој било стационирано 380.000 совјетских војника с 220.000 чланова породица.

1991 — Скупштина Србије донела одлуку да републичка застава буде тробојка, без комунистичког симбола, звезде-петокраке.

1995 — Израел у складу с мировним споразумом с Палестинском ослободилачком организацијом почео повлачење са Западне обале и ослободио из затвора око 300 Палестинаца.

1996 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

2001 — Нобелову награду за економију добили Американци Џорџ А. Акерлоф, Мајкл Спенс и Џозеф Е. Сти-

глиц. Својом „анализом тржишта са асиметричним информацијама“, они су показали у којој мери информације утичу на функционисање тржишта, од продаје половних аутомобила до успона и колапса на великим берзама.

11. октобар 1521 — Папа Лав X доделио је енглеском краљу Хенрију VIII титулу „Бранитеља вере“ пошто је краљ објавио књигу у којој је осудио идеје верског реформатора Мартина Лутера. Хенри VIII је 12 година касније оспорио ауторитет римокатоличке цркве, а 1534. се прогласио поглаваром англиканске цркве.

1531 — Војска швајцарских католичких кантона поразила је код Капела снаге града Цириха и његових протестантских савезника.

1698 — Споразум у Ден Хагу између Енглеске и Француске.

1871 — Аустроугарске власти су угушиле Раковичку буну и убиле њеног вођу Еугена Кватерника.

1882 — Илкин атентат: Јелена-Илка

Марковић покушала, у чину личне освете, да убије српског краља Милана Обреновића у београдској Саборној цркви.

1899 — Почео је Други бурски рат између јужноафричких бурских држава Трансвал и Орање и Велике Британије.

1939 — Група америчких научника, међу којима и Алберт Ајнштајн, обавестили су председника САД Френклина Д. Рузвелта о могућности производње атомске бомбе.

1942 — Америчка морнарица је у бици код рта Есперанс код северозападне обале Гвадалканала пресрела и поразила јапанску флоту послату да уништи Хендерсоново поље.

1962 — Папа Јован XXIII отворио је у базилици Светог Петра у Риму Други ватикански сабор, први такав скуп од 1870. Сабор је трајао до 1965. и најавио је значајне реформе католичке цркве у њеном прилагођавању модерном свету.

1976 — У Кини је, под оптужбом за заверу ухапшена Четворочлана банда удовица Мао Цедунга Ђанг Чинг и три бивша висока функционера.

1980 — Двојица совјетских космонаута окончали су дотад најдужу мисију у космосу. У броду „Саљут 6“ они су провели у свемиру 185 дана.

1985 — Четири америчка ловца пресрела су египатски авион са отмичарима италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ и приморали га да слети на Сицилију, где су отмичари ухапшени. Отмичари су се 9. октобра предали египатским властима које су им одобриле да одлете у Тунис.

1988 — Говор папе Јована Павла II прекинут је у Европском парламенту у Стразбуру када је британски посланик из Северне Ирске, протестантски свештеник Ијан Пејсли, почео да узвикује „антихрист“, развивши транспарент на којем је писало „Јован Павле II - антихрист“.

1993 — У атентату у Ослу тешко је рањен Вилијам Нигард, норвешки издавач „Сатанских стихова“ Салмана Рушдија, британског писца индијског порекла, којег је ирански верски вођа Хомеини осудио на смрт.

1998 — Ни након седмочасовних разговора у седмој рунди преговора, председник СР Југославије Слободан Милошевић и специјални амерички изасланик Ричард Холбрук нису постигли договор око решавања косовске кризе на основу резолуције УН од 23. септембра. Поред претњи војном интервенцијом НАТО-а, Милошевић је одбио Верификациону мисију која би пратила спровођење резолуције.

2002 — Војни суд у Нишу осудио је четири припадника Војске Југославије на вишегодишње казне затвора због ратних злочина над цивилним становништвом током рата на Косову.

2018 — Немачки ланац трговине „Лидл” је свечано отворио првих 16 маркета у 12 градова Србије. На отварање је већ првог дана похрлило стотине хиљада грађана, што није прошло без инцидената, а у Лесковцу је интервенисала и полиција након што је избила туча за јефтином пилетином.

12. октобар 1810 — Дан када су се венчали баварски принц Лудвиг и саксонска принцеза Тереза постао је догађај године и временом се претворио у баварске Октобарске свечаности пива и кобасица у Минхену (Октоберфест).

1860 — Издат Канун за Лесковац.

1897 — У Београд су из Беча пренети посмртни остаци Вука Стефановића Караџића, реформатора српског језика, и сахрањени у порти Саборне цркве.

1928 — У дечјој болници у Масачусетсу први пут су на пацијенту оболелом од полиомиелитиса примењена „гвоздена плућа“.

1934 — Једанаестогодишњи Петар II Карађорђевић проглашен је краљем Југославије, након што је 9. октобра у атентату у Марсељу убијен његов отац краљ Александар I. 1941 — У селу Засавица код Сремске Митровице, нацистички окупатор је стрељао 1057 Јевреја: 56 из Шапца, 800 избеглица из Аустрије и 201 избеглицу из Немачке, Словачке, Пољске и Русије.

1942 — У бици на пацифичком

95

10.10.2021.

МАГАЗИН 516

96

острву Гвадалканал Американци су у Другом светском рату поразили Јапанце и зауставили њихово надирање ка Аустралији.

1944 — Започела Београдска операција којом је Београд ослобођен од немачких окупатора 1960 — Током дебате о колонијализму у Генералној скупштини УН, изнервиран што је велики број посланика у Генералној скупштини спавало, совјетски лидер Никита Хрушчов скинуо је ципелу и треснуо њоме о сто неколико пута.

1964 — У орбиту око Земље лансиран је совјетски васионски брод „Васход 1“, прва свемирска летјелица са вишечланом посадом.

1968 — Предвођена пуковником Омаром Торихосом Ерером, Национална гарда Панаме оборила је проамеричког председника Арнулфа Аријаса Мадрида.

1984 — Током годишње конференције Конзервативне партије у хотелу „Гранд“ у Брајтону, у којем је боравила Маргарет Тачер, британски премијер, експлодирала је бомба коју су подметнули припадници ирске терористичке организације ИРА. Пет људи је погинуло, а 30 је рањено.

1992 — У Каиру је погинуло више од 550 људи у земљотресу чији је епицентар био близу великих пирамида у Гизи.

1999 — УН су симболично прогласиле за шестомилијардитог становника Земље бебу рођену у Сарајеву. Мајци новорођеног дечака уручена је сребрна медаља мира УН. Војним ударом власт у Пакистану преузео је генерал Первез Мушараф.

2001 — У пожару је изгорела Саборна црква у Нишу, једна од највреднијих у Србији. Грађена је од 1856. до 1872, а пројекат је израдио најпознатији српски архитекта 19. века Андреј Дамјановић. Нобелова награда за мир додељена је Уједињеним нацијама и генералном секретару Кофи Анану.

2002 — У бомбашком нападу на ресторан и дискотеку на индонежанском острву Бали, погинуле су 202 особе, углавном страни туристи.

2011 — Европска комисија препоручила да се Републици Србији одобри статус кандидата за пријем у Европску унију.

2014 — Др Санда Рашковић Ивић избрана за председницу ДСС-а

13. октобар 409 — Вандали и Алани су прешли Пиринеје и из Галије упали у Хиспанију.

1307 — Војници француског краља Филипа IV су ухватили већину витезова темплара, који ће касније под мучењем признати кривицу за јерес.

1792 — Председник САД Џорџ Вашингтон положио камен-темељац Беле куће, председничке резиденције у Вашингтону.

1860 — Прва фотографија из ваздуха направљена из балона изнад Бостона у САД.

1884 — Лондонска четврт Гринич установљена као универзалан, нулти меридијан, од ког се рачунају географске дужине и временске зоне на Земљи.

1921 — Совјетске републике Русија, Јерменија, Азербејџан и Грузија су потписале Карски мир са Великом народном скупштином Турске чиме су утврђене данашње границе између Турске и јужнокавкаских држава.

1923 — Турски парламент прогласио Анкару, бившу Ангору, престоницом Турске.

1943 — Италија после капитулације објавила рат Немачкој, свом бившем савезнику у Другом светском рату.

1944 — Ресник ослобођен од Немаца.

1972 — Совјетски путнички авион „Иљушин 62“ срушио се у близини московског аеродрома. У до тада највећој авионској несрећи погинуло свих 176 путника и чланова посаде.

1976 — Боливијски теретни авион „боинг 707“, ком је по полетању отпао један мотор, пао на главну улицу Санта Круса. Погинула три члана посаде и више од 100 особа на тлу.

1977 — Четири Палестинца отела изнад Медитерана авион немачке компаније “Луфтханса” који је летео из

Мајорке и преусмерили га у Могадиш у Сомалији. Немачки командоси успешно савладали отмичаре и ослободили путнике 17. октобра.

1988 — Лабораторијско испитивање показало да је „Торински покров“, у ком је, према веровању многих хришћана, сахрањен Исус Христос, лажан и да потиче из Средњег века.

1990 — У цркви Светог Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви одржана прва литургија после 73 године.

1993 — Суд у Хамбургу прогласио кривим Немца Гинтера Пархеа због рањавања ножем југословенске тенисерке Монике Селеш. Осуђен условно на две године затвора.

1997 — Британски премијер Тони Блер срео се с лидером Шин Фејна Геријем Адамсом, што је био први сусрет британског премијера и лидера Северне Ирске после више од 70 година. Британски суперсонични аутомобил први успео да на тлу пробије звучни зид, постигавши брзину од 1.222,7 km/h.

1998 — После седмодневних интензивних преговора и под претњом војне интервенције НАТО председник Југославије Слободан Милошевић прихватио долазак Верификационе мисије ОЕБС која ће пратити спровођење резолуције Уједињених нација о Косову од 23. септембра и ваздушну посматрачку мисију над Косовом.

2000 — У нападу на амерички војни брод у јеменској луци Аден погинуло 17 морнара. САД за напад оптужиле саудијског држављанина у егзилу Осаму бин Ладена.

14. октобар 1066 — Војска Вилијама Освајача је поразила енглеску војску код Хејстингса и убила Харолда Годвинсона, последњег крунисаног англосаксонског краља Енглеске.

1322 — Војска шкотског краља Роберта I у бици код Биланда тешко поразила енглеске трупе краља Едварда II. Тај пораз присилио Енглеску да призна независност Шкотске.

1702 - Битка код Фридлингена то-

ком Рата за шпанско наслеђе. Француска војска извојевала је Пирову победу над војском Светог римског царства.

1806 — Наполеонове трупе победиле Прусе и Саксонце у биткама код Јене и Ауерштата. У наредних шест недеља Наполеон покорио Пруску.

1809 — Бечким миром Аустрија принуђена да Трст, део Хрватске и Далмације преда Наполеоновој Француској, Галицију Пољској и Русији, а дистрикт Ин Баварској.

1892 — Први трамвај у Београду 1912 — У Милвокију непознато лице пуцало у председника САД Теодора Рузвелта. Дебели капут и свежањ рукописа у унутрашњем џепу спречили да метак дође до тела.

1913 — У најтежој рударској несрећи у Уједињеном Краљевству, у руднику угља код Гламоргена у Велсу погинуло 439 рудара.

1933 — Нацистичка Немачка напустила Лигу народа и Конференцију о разоружању у Женеви.

1939 — Више од 800 британских морнара погинуло када је, на почетку Другог светског рата, немачка подморница „У 47“ упловила у британску ратну луку и торпедима потопила брод „Ројал оук“.

1941 — Немци у Другом светском рату стрељали око 6.000 цивила из Краљева и околине. Истог дана стрељано 2.950 цивила у месту Драгинац код Лознице.

1944 — Британске и грчке снаге ослободиле Атину која је била под немачком окупацијом од априла 1941.

1947 — Током пробног лета америчког војног авиона на млазни погон, капетан Чарлс Јегер постао први човек који је пробио звучни зид.

1964 — Нобелову награду за мир добио амерички борац за људска права црнаца Мартин Лутер Кинг.

1973 — У Тајланду влада Танома Китикачорна приморана да поднесе оставку пошто је армија одбацила његов захтев да силом угуши студентске демонстрације.

1988 — Египћанин Нагиб Махфуз постао први арапски писац који је добио Нобелову награду за књижевност.

1994 — Нобелову награду за мир

97

10.10.2021.

МАГАЗИН 516

98

поделили премијер Израела Јицак Рабин, шеф израелске дипломатије Шимон Перес и вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат.

2000 — Алија Изетбеговић, последњи ратни лидер на простору бивше Југославије, повукао се из Председништва Босне и Херцеговине. Заменио га Халид Гењац.

2001 — У нигеријском граду Кано убијено најмање 200 антиамеричких демонстраната који су два дана палили цркве, џамије и радње.

2012 — Феликс Баумгартнер успешно скочио на земљу из хелијумског балона из стратосфере у пројекту Ред Бул Стратос, са висине од 38.045 m, у току кога је поставио три светска рекорда у падобранству.

2014 — У снежној олуји и лавини на непалским Хималајима погинуло 43 људи. На фудбалској утакмици између Србије и Албаније у квалификацијама за Европско првенство у фудбалу 2016 у Београду, избили су немири након што је на терен улетео дрон носећи заставу Велике Албаније.

2015 — У самоубилачком бомбашком нападу у Пакистану убијено најмање 7, а повређено 13 особа.

2017 — У бомбашком нападу камионом са експлозивом у Сомалији убијено 358 људи а повређено више од 400.

15. октобар 1066 — Едгар Етелинг је проглашен краљем Енглеске, али никад није крунисан. Владао је до 10. децембра 1066. године.

1529 — Завршена прва опсада Беча повлачењем турске војске султана Сулејмана Величанственог.

1582 — У Шпанији, Португалу и папским државама у Италији почела примена грегоријанског календара, тако што је елиминисано 10 дана, а 5. октобар 1582. постао 15. октобар.

1783 — Балон на врућ ваздух бра-

ће Монголфје начинио је први људски узлет којим је пилотирао Жан-Франсоа Пилатр де Розје.

1793 — Француска краљица Марија Антоанета осуђена је на смрт, а наредног дана погубљена на гиљотини.

1815 — Наполеон I Бонапарта прогнан је на острво Света Јелена.

1894 — Под оптужбом за велеиздају у Паризу ухапшен француски официр Алфред Драјфус, чиме је почела бурна афера која је годинама потресала друштвени и политички живот Француске.

1928 — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ обавио први комерцијалан лет преко Атлантика.

1940 — Председник Каталоније, Луис Компанис, погубљен је у шпанској диктатури Франциска Франка, чинећи га јединим европским председником који је икад погубљен.

1941 — Краљевачки октобар - Немачка масовна одмазда над недужним становницима Краљева.

1949 — У Мађарској погубљени Ласло Рајк, Тибор Соњи и Андраш Салај. На монтираном судском процесу они су осуђени на смрт као „буржоаски ревизионисти и титоисти“. Посмртно рехабилитовани 1956. као жртве култа личности.

1964 — Никита Хрушчов смењен са места првог секретара Совјетске комунистичке партије, на његово место дошао Леонид Брежњев. Нови премијер постао Алексеј Косигин.

1993 — Нобелову награду за мир добили председник Јужне Африке Фредерик Вилем де Клерк и вођа Афричког националног конгреса Нелсон Мандела за допринос окончању режима апартхејда у Јужној Африци.

1997 — Конгоански побуњеници ушли у главни град Бразавил и збацили председника Паскала Лисубу. После четворомесечног грађанског рата, на власт се вратио бивши председник Денис Сасу Нгуесо. Летелица Касини-Хајгенс лансирана је на Сатурн са Кејп Канаверала.

1998 — На основу договора председника Југославије Слободана Милошевића и изасланика САД Ричарда

Холбрука, начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић и командант НАТО Весли Кларк потписали споразум о успостављању ваздушне посматрачке мисије на Косову.

2000 — Убедљивом победом на парламентарним изборима Либерална демократија Словеније Јанеза Дрновшека вратила се на власт. Тиме окончана шестомесечна владавина деснице на челу са Андрејем Бајуком.

2008 — У Србији први пут пуштен у рад IPTV. Провајдер је Телеком Србија

16. октобар 456 — Magister militum Рицимер је победио цара Авита у код Пјаченце и постао је господар Западног римског царства.

1793 — На гиљотини погубљена Марија Антоанета 1813 — Почела историјска Битка народа код Лајпцига у којој су снаге Шесте антинаполеоновске коалиције поразиле Наполеонове трупе и присилиле га да се 19. октобра повуче преко Рајне.

1837 — Српски кнез Милош Обреновић издао указ о укидању свих врста кулука, осим кулука за одржавање путева и мостова.

1846 — Први пут изведен већи оперативан захват под наркозом. Амерички хирург Џон Ворен употребио етар као анестезију приликом уклањања тумора пацијенту у Општој болници Масачусетс у Бостону.

1858. Изашао први број часописа Школски лист, првог педагошког часописа у Србији.[1] 1872 — Сима Лозанић је постављен за суплента хемије и хемијске технологије на Великој школи у Србији на катедри коју је до тада водио Михаило Рашковић.

1910 — Један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић извео, пред више хиљада гледалаца у Суботици, лет дрвеним „монопланом“ који је сам конструисао. На висини од 30 метара у широком луку облетео коњичко тркалиште. Летјелица изложена у Музеју ваздухопловства у Сурчину.

1946 — Нирнбершки процес: погубљење осуђених нацистичких вођа.

1953 — Изашао први број Вечерњих новости.

1964 — Кина извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем.

1973 — Државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски политичар Ле Дук То добили Нобелову награду за мир за успешно окончане мировне преговоре. Ле Дук То одбио да прими награду.

1978 — Пољски кардинал Карол Војтила изабран за 264. поглавара римокатоличке цркве као први неиталијански папа после 456 година, који је потом узео име Јован Павле II. 1984 — Црначки англикански бискуп Јоханесбурга Дезмонд Туту добио Нобелову награду за мир, као друга истакнута личност црначке већине у Јужној Африци којој је додељена та награда. Бивши председник Афричког националног конгреса Алберт Џон Лутули добио Нобелову награду за мир 1960.

1996 — На стадиону у главном граду Гватемале погинуло 78, повређено више од 100, у стампеду насталом после покушаја навијача без карата да се пробију на трибине како би гледали квалификациони меч за светско фудбалско првенство.

1998 — Под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле повлачење у матичне гарнизоне, али су сукоби мањег интензитета српских снага безбедности и косовских Албанаца настављени.

2001 — Британска авио-компанија “Бритиш ервејз” за 7. новембар најавила први лет „конкорда“ за Њујорк, после 15 месеци забране летења. За само два сата од пуштања карата у продају половина разграбљена.

2002 — Југославија званично преузела копредседавање Првим радним столом Пакта за стабилност Југоисточне Европе.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs