Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 517 * 17. октобар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 517

Хвала што читате

17.10.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

17.10.2021.

МАГАЗИН 517

По завршетку пројекта који је помогла локална самоуправа МагазИН и даље открива

МАГАЗИН 517 17.10.2021.

12 18 20 26 30 40 44 46 50 54 60 62 64 66 68 70 72 74 76 82

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Заборав куца на врата Сеаћње не бледи Смисао обележавања историјск догађаја Краљевачки октобар Историјски октобар 2000. Јефтиније него аутобусом На корак од колективног жига Из дана у дан Најсигурнија заштита Хајде да имамо времена за преглед На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Рибница - Ниш ЖКК Краљево - Раднички Кикер - Младост Слога (П) - Слога Суперлига неостварив сан Времеплов

МАГАЗИН 517 17.10.2021.

На осамдесету годишњицу страдања

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

ЗАБОРАВ КУЦ

- Од 15. до 20. октобра 1941. године у Краљеву убијено више хиљада људи, међу њима око две хиљаде и триста чија су имена позната, већином Срба, али и Словенаца, Хрвата и Руса који су Србију прихватили као матичну државу. - Било је међу њима жена и деце, доктора, ђака, радника, сељака... - У проучавањима масовног стрељања свесно занемаривана чињеница да су злочин починиле регуларне војне јединице Вермахта као одбрамбених снага немачке државе. - Вилхелм Кајтел, Франц Беме, Ото Деш, Паул Кениг и Алфонс Мациович само су неки од официра који су командовали тим јединицама на тлу Србије, а многи носили гвоздени крст као највише одликовање немачке војске. - Парастос стрељанима служио епископ жички Јустин. - Први пут без почасног плотуна припадника Војске Србије

Фото: М. Радовановић

ЦА НА ВРАТА

ао и сваког 14. октобра и овог су се из правца железничке станице и Ложионице тачно у једанаест сати огласиле сирене локомотива у знак сећања на све који се у јесен 1941. године, са места познатог као Гробље стрељаних, никада нису вратили кућама. Након интонирања химне „Боже правде“ изостао је уобичајени почасни плотун припадника Војске Србије уз подсећање да је касно пре подне јесењег дана још једном било прилика да се на некадашњем губилишту окупи мање суграђана него било када раније, како би се још једном подсетили најважнијег и најстрашнијег догађаја у историји града. Догодило се то у јесен 1941. године кад су нацисти под голготним грдичким брегом извршили масовно стрељање Краљевчана и других невољника који су се, из различитих разлога, нашли у овој средини. Од не тако давно више нема живих сведока нацистичког зверства у коме су убијене хиљаде људи којима се на овом месту традиционално одаје пошта, а започиње полагањем венаца. Све је мање и потомака, чини се и жеље организатора скупа ове врсте да му се посвети пажња коју заслужује. Најбоља потврда огледа се у невеселој чињеници да је на месту страдања све мање грађана Краљева, упркос обећањима представника локалне самоуправе да стрељани никада неће бити заборављени. Оно што је ове године могло да се види на Гробљу стрељаних под Грдичком косом код многих под-

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

грева уверење да заборав дебело куца на врата дешавањима ове врсте. Због тога је ваљда разумљивије негодовање

старијих Краљевчана, и помало саркастичне примедбе како би најава присуства председника државе била добра

прилика да се према овом месту упуте колоне аутобуса из готово свих делова земље, највише из околних градова. У

тако нешто Краљевчани су могли да се увере пре само месец дана кад је долазак председника мотивисао више хи-

љада грађана да му одају почаст на реконструисаном атлетском стадиону. Сенима предака прво су се поклонили потомци палих жртава и представници Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“, потом представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, града Марибора, Друге бригаде Копнене војске, Полицијске управе Краљево, Удружења учесника ратова 1991-1999, политичких партија и организација цивилног друштва. Парастос жртвама стрељања служио је епископ жички Јустин уз саслужење свештеника Епархије жичке. Након парастоса изведен је поетско - сценски програм под називом „Балада о њима“, као замена за наручени а отказани након што аутор није био спреман да из оригиналног текста избаци делове који се нису допали једном од коалиционих партнера краљевачких напредњака. У години кад се очекивало масовније присуство грађана не јењава уверење да их никада није било мање. Ипак, била је то још једна прилика за подсећање да су истог дана пре осамдесет година на овом страдалном месту под Грдичком косом ископане вековне раке а већ сутрадан, и наредних неколико дана, напуњене недужним Краљевчанима и невољницима који су 1941. године у Краљеву покушали да нађу спас од помахниталих Хи-

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

тлерових послушника из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, са Косова и Метохије. Регуларне јединице Вермахта су на овом месту, од 15. до 21. октобра 1941. године, стрељале више хиљада талаца заточених у оближњој локомотивској хали Железничке радионице. Била је то освета Хитлерових фашиста Србији због непристајања да се ухвати у крваво коло Трећег Рајха. Данима су митраљезима намиривали крвави рачун, за једног убијеног немачког војника сто за једног рањеног педесет Срба уверени да ће на тај начин убити град. Тих дана

је у Краљеву нестало црног платна, а на свакој кући висили су црни барјаци. Октобар је месец важних догађаја за Краљево, истовремено и за целокупан српски народ, због чињенице да су радост и успон током претходних година првих дана јесени 1941. заменили жалост и трагедија библијских размера. О томе сведоче жртве бројних од тринаест хиљада становника колико је Краљево имало те године. Било је међу њима Словенаца, Хрвата, Словака, Чеха, Руса, Срба избеглих са подручја Независне Државе Хрватске и територија Косова и Метохије. Много унесре-

ћених и протераних нашло је нови дом у окупираној и пониженој Србији, и Краљеву који се и овом приликом показао као град огромног срца. Историчари изражавају сумњу да је у досадашњим проучавањима масовног стрељања од 15. до 20. октобра свесно занемаривана чињеница да су злочин починиле регуларне војне јединице Вермахта као одбрамбених снага немачке државе. Вилхелм Кајтел, Франц Беме, Ото Деш, Паул Кениг и Алфонс Мациович само су неки од официра који су командовали тим јединицама на тлу Србије, а многи но-

сили гвоздени крст као највише одликовање немачке војске. У Краљеву је у том периоду убијено око две хиљаде и три стотине особа међу којима је било жена и деце, доктора, ђака, радника, сељака... Погибија четрнаест и рањавање десет војника Вермахта, у борбама за Краљево, имало је за последицу увођење ванредног стања са преким судом, а војници 749. пука 717. посадне дивизије Вермахта, од којих су две трећине били Аустријанци, спровели су наређење о стрељању, и извршили један од највећих ратних злочина на територији Србије.

Стрељање краљевачких мученика, сахрањивање и прекопавање гробова, скидање крсних знамења и манипулисање бројевима, показују да је у последњих осам деценија европска цивилизација доживела свој највећи суноврат. Обележавању осамдесете годишњице страдања на Гробљу стрељаних претходила је комеморативна седница Скупштине града којој су присуствовали представници Српске православне цркве, Рашког управог округа, чланови Градског већа, представници снага безбедности, суда и тужилаштва, локалних

и републичких институција, јавних предузећа, организација цивилног друштва и потомци стрељаних. Била је то прилика за потврду да Краљево у седам дана октобра обележава најрадоснији празник и подсећа се своје највеће туге, а минут ћутања у част невино страдалих жртава био је увод у излагање историчара др Драгољуба Даниловића. Након седнице сви су се, или бар добар део, Улицом октобарских жртава упутили према Гробљу стрељаних 1941. године. Т. Радовановић

Градоначелник Краљева на Гробљу стрељаних 1941.

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

СЕЋАЊА НЕ БЛЕДЕ

- Памтимо, сећамо се, не дамо вас, настављамо... - Заставе на пола копља као некад црни барјаци. - Осећања остављају речи недореченим, недовољним во нас и овог 14. октобра, осам деценија после 14. октобра када се Краљево у историју уписало, на истом месту са кога су наши преци утемељили нашу будућност. Дошли смо да им се поклонимо, да им захвалимо, да целом свету поручимо – памтимо, сећамо се, не дамо вас, настављамо... Драги наши невино страдали, боле ваше жртве као да смо им малочас сведочили. Крваре ваше ране као да су час пре митраљези утихнули. Вијоре се заставе на пола копља као некад црни барјаци. Осећања остављају речи недореченим, недовољним. Страдалници под Грдичком косом, своје богомдане животе уградили сте у наше нове почетке. Не тражећи ништа од нас, добили сте вечни живот кроз нас. Једно Краљево, на Лагерском гробљу за неколико дана изграђено, утрло је пут једном новом Краљеву, које, молећи Бога да нам подари вашу храброст и постојаност, данас правимо. Ви сте наше корење. Ми ваше крошње. Како време одмиче, све сте чвршћи, ми све већи хлад правимо. А стрепимо... јесмо ли ваша достојна слика и прилика, јесмо ли ваш плодни изданак... Осам деценија израстамо из вас. Осамдесет година радимо и градимо и стварамо да то што вас нема бар мало

надокнадимо. Колико би нас још и каквих било да вас нису сасекли... Где би нам граница била да нам вас нису отргли... А нису крвници милости имали. Децу су нам узели. Старце нису поштедели. Очеве. Мајке. Рођаке. Пријатеље... Мислили су да ће нас без сутра оставити. Али ви сте их надвисили. Живи сте. Живите и живећете. То су вам, давно пре нас, ваши потомци - наши преци обећали. То вам и данас, осамдесет октобара после крвавог краљевачког октобра, ми – наследници ваших наследника, својим постојањем реч дајемо. Својом децом се обавезујемо, због вас и зарад њих - будућих наших. На овај дан, на овом светом месту, изнова затечени страшним злочином над онима који су само живели своје овоземаљске дане не угрожавајући никога, Господу главе и срца окрећемо да нам подари мудрости и снаге да се у своје џелате не претворимо и душу за праштање отворимо. Сећања не бледе. Похрањујемо их у своје дубине, да семе богатог рода не изгубимо. Јер, ви који сте нама својом жртвом живот поклонили, живот вечни заслужујете. И као и сваке године, поручујемо - не дамо вас забораву, не дамо се немару! Слава и вечно сећање на краљевачке страдалнике! Нека живи наше Краљево!

17.10.2021.

МАГАЗИН 517

Др Драгољуб Даниловић

Комеморативна седница Скупштине града

СМИСАО ОБЕЛЕЖАВАЊА ИСТОРИЈСКИХ ДОГАЂАЈА - На месту погибије краљевачких мученика постављени су, а нешто касније повађени, крстови и уместо Лагерског гробља уведен назив Спомен парк. - На месту безумног чина немачке ратне силе уметнички програми који нису одговарали култури сећања. - Цивилно становништво српских градова је представљало само статистичке бројеве које су морали да прецртају ради испуњења расистичких закона. - Освета Србима за понижења у Првом светском рату. - Сведок краљевачког масакра био је и владика Николај Велимировић

протеклих осам деценија постављана су многобројна питања везана за трагични Краљевачки октобар 1941. године. Одговори на та питања долазили су са различитих страна али нису ни до данас успели да усагласе јединствени проблем историјског сећања и памћења идентитета жртава, напротив, само су их додатно затамњивали. Догађај који је везан за данашњи дан, празник Покрова пресвете Богородице идентификован је у свести српског народа као почетак стрељања. Цивилно становништво, већински хришћански православно, називано је антифашистима и родољубима. Бројеви стрељаних од 15. до 20. октобра били су најважнија историјска чињеница. Немачки војници Вермахта који су починили стравични ратни злочин називани су нацистима и фашистима. На месту погибије краљевачких мученика постављени су, а нешто касније повађени крстови и уместо Лагерског гробља уведен је назив Спомен парк. Неколико деценија у 20. веку обележавање масакра над грађанима Краљева звало се Октобарске свечаности и на месту безумног чина немачке ратне силе одржавали су се уметнички програми који нису одговарали култури сећања. Никада није објављено шта је било са објектима фабрика које су чиниле снагу индустрије Краљева. Бројне генерације у другој половини 20. века доживљавале су Краљевачки октобар као место масовног окупљања, обавезног присуства, аплаудирања и помешаног колективног испољавања туге, радости, жалости и идеолошког заноса. Место где је извршен злочин је по правилима и традицији православног хришћанства требало увек да буде место где се одржавају парастоси и црквене службе за упокојене. У 1946. години први пут је одржан парастос, па потом тек 1997. године блаженопочивши патријарх Павле са свештенством је одржао парастос на лагерском гробљу. Да бисмо разумели смисао обележавања краљевачке трагедије треба се подсетити и одређене предисторије. Град Краљево назван 1882. године од стране краља Милана Обреновића тим именом, (прославиће следеће године сточетрдесетрогодишњицу), био је од почетка 20. века врло развијен а економски успон је онемогућен због ратова од 1912. до 1918. године. Аустроугарски и немачки војници успоставили су своју окупаторску управу у којој се налазило и Краљево. Командант немачке 11.армије у Првом светском рату, фелдмаршал Август фон Макензен је својим војницима уочи инвазије на Србију 6. октобра 1915. године рекао између осталог: „ Ви не полазите на италијански, ни на руски, ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и на Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали народ не помрачи славу и не компромитује доса-

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

дашње успехе немачке армије“. Као да је фон Макензен предвидео шта ће се десити у наредним годинама. Њега је управо српска војска заробила 1918. године. Али су речи „компромитовање“ славе немачке армије уследиле 1941. године. Тмурни облаци светског рата надвили су се 1941. године над тешко рањеним српским народом. Политичко партијска конфронтација и идеолошке поделе постали су јачи него у свим дотадашњим временима. Са територија Независне Државе Хрватске, Косова и Метохија и анектираних делова Словеније од стране Трећег Рајха сливале су се у Србију и у град Краљево колоне несрећних прогнаних људи у жељи да сачувају свој живот. У јесен 1941. године букнуо је у Западној Србији четничко – партизански устанак против немачког окупатора. Драматични догађаји су се надовезивали један на други, а трагедија доживљавала свој врхунац у периоду септембар – октобар 1941. године. Не може се у потпуности објаснити шта се то тада дешавало у срцу Европе. Наредбе и команде немачких војсковођа смењивале су се из дана у дан и постајале су све оштрије и немилосрдније. Устаници, партизани и четници, који су нападали немачку војску Вермахта очигледно нису усагласили своје идеје о заједничкој борби, а истовремено су превидели одлучност окупатора да се на најмонструознији начин обрачуна са цивилним становништвом. Уништавање једног града и његових становника започело је још 9. и10 . октобра 1941. године када је бомбардована Жича, симбол српске духовности и идентитета. Том приликом уништен је између осталог и олтарски део главне цркве и 57.000 књига из библиотеке владике Николаја Велимировића. Онај ко спаљује и уништава књиге, спреман је и људе да убија. За Вилхелма Листа, Вилхелма Кајтела, Франца Бемеа, Ото Деша, Алфонса Мациовича и стотине њима подређених војника Вермахта, цивилно становништво српских градова је представљало само статистичке бројеве које су морали да прецртају ради испуњења расистичких закона. Највероватније је да су умиривали своју савест, подстакнути сулудом идејом да треба да се „освете“ Србима за понижења која су доживели у Првом светском рату. Као да нису чули глас фелдмаршала фон Макензена из 1915. године да не би требало да компромитују немачку силу. Да људи никада не могу бити само бројеви говоре подаци о томе да су од 15. до 20. октобра Вермахт војници убили између осталих читаве породице: Живана Блажића (1889) и три његова сина Милорада (1914), Михајла (1918) и Радисава (1920), Љубомира Димитријевића (1891), Милутина Димитријевића (1900), Миодрага Димитријевића(1922), Милорада Димитријевића(1924), Миодрага Марковића са два сина, три сина свештеника Саве Петровића, Љубомира Попадића који је имао само петнаест година, Милосава Пе-

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

тровића који је такође имао само петнаест година, шеснаестогодишњег Михаила Меденицу, Франца Турка двадесетједногодишњег Словенца рођеног у Шкофја Локи, Стану Никетић и Ангелину Петровић. Наравно да је потребно списку погинулих од 15. до 20. октобра додати и многобројна имена страдалих од 1941. до 1945. године и у Краљеву и у околним селима. Колико би само требало времена да се прочитају сва имена краљевачких мученика. Један од сведока краљевачког масакра био је Свети владика Николај Велимировић који је у тим страшним данима клечао и молио Алфонса Мациовича да заустави безумље и уништавање једног града. Касније, 1946. године, Свети владика је забележио у Чикагу јавно исповеђену веру једног

од стрељаних: „Не бојте се смрти, браћо. Христос Воскресе!“ У том плотуни загрмеше и 2.200 хришћанских тела оборише на земљу, док 2.200 душа узнесе се на небесну војску мученика за веру Христову.“ Један од активних сведока Краљевачког октобра био је и Душан Крстић, председник општине Краљева. Познато је да је као најодговорнији за животе својих суграђана, Душан Крстић предао мајору Оту Дешу Резолуцију са „молбама грађана да прекине стрељање“. Душан Крстић је осуђен на смртну казну 22. априла 1945. године у Војном суду у Чачку „као активан помагач и саучесник у масовном убијању у Краљеву“. Да историја није само пуко набрајање догађаја и поједностављено тумачење историјских извора, показују

управо догађаји краљевачке трагедије. Питања историјске одговорности, објављивање публикација и историјских извора, тумачење догађаја, изградња споменика и однос према страдалима и њиховим гробним местима показују недвосмислено да они који су били у обавези да не скривају историјску истину нису били, свесно или несвесно, вични свом позиву. Зато данас, после осамдесет година и даље постоје они који се споре око 14. октобра. Можда је на најбољи начин српско страдање у Другом светском рату објаснио један протестантски немачки свештеник Фридрих Гризендорф 1945. године : „Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, другу победу. Победу душе, победу ср-

ца, победу мира и хришћанске љубави. Тај народ су Срби. Ми смо их раније само површно познавали. Али смо такође добро знали шта смо ми чинили у њиховој отаџбини. Убијали смо на стотине Срба, који су бранили земљу, за једног нашег убијеног војника, који је иначе представљао власт окупатора – насилника. Па не само да смо то чинили, већ смо са благонаклоношћу гледали како тамо на Србе пуцају са свих страна и Италијани и Мађари и Бугари и ... Знали смо да се овде међу нама налази 5.000 Срба официра који су некада представљали елиту друштва у својој земљи, а сада личе на живе костуре, малаксали и изнемогли од глади . Знали смо да код Срба постоји веровање: Ко на освету мисли, благо-

словен не може бити. Упркос томе, бојали смо се српске освете Српских мученика. Бојали смо се да ће они после капитулације наше земље чинити с нама оно што смо ми њима чинили. Живо смо замишљали ту драму и већ смо у машти гледали нашу децу како плове низ канализацију...Замишљали смо убијање наших људи, силовање наших жена, рушење и разарање наших домова. Међутим, како је било? Када су покидане логорске жице и када се 5.000 живих српских костура расуло слободно по нашој земљи, они су миловали нашу децу поклањајући им бомбоне, мирно разговарали са нама. Срби су дакле миловали децу оних који су њихову Отаџбину у црно завили. Тек сада разумемо зашто је наш ве-

лики песник Гете учио српски језик. Сада тек схватамо зашто је Бизмаркова последња реч на самртној постељи била - Србија. Та победа је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу, чини ми се, могли су извојевати и добити само Срби, однеговани на светосавском духу и јуначким песмама, које је наш Гете толико волео. Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, о тој победи и Србима који су је однели, желео сам да посветим своју последњу свештеничку проповед“. Верујемо да ће и наш народ и наши потомци памтити велику победу наших светих предака. др Драгољуб Даниловић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 517 17.10.2021.

Богат програм обележавања значајног датума

КРАЉЕВАЧКИ ОКТОБАР - Читав октобар посвећен догађају који се оцењује најтрагичнијим у вишевековној историји града. - На Гробљу стрељаних 1941. поетско сценски програм „Балада о њима“. - Литерарни и ликовни конкурс „Непресушне сузе краљевачког октобра“ за ученике основних и средњих школа. - У сарадњи са Друштвом историчара Рашког округа, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ приредила такмичење у форми квиза за ученике основних и средњих школа у познавању завичајне историје у вези са трагичним страдањем Краљевчана у Другом светском рату. - На дан 14. октобра у свим школама прочитан текст који говори о трагичним догађајима из 1941. године. - Локалне установе у култури кадровски и програмски спремне да се боре и са највећим изазовима бележавање јубилеја било које врсте увек је повод за појачане активности како би се догађају који се слави потврдио значај који заслужује. Тако је било и ове године у случају обележавања осамдесете године од трагичних догађаја у Краљеву у јесен 1941. године кад је, током неколико октобарских дана, стрељано више хиљада грађана. Јединствен злочин извршили су припадници регуларне војске Вермахта у такозваном лагеру а историчари, према најновиним истраживањима, успели да поуздано утврде имена тек нешто више од две хиљаде и двеста недужних талаца. Обавеза чувања културе сећања на жртве разлог је да локална самоуправа, преко својих установа у култури, читав октобар посвети догађају који се оцењује најтрагичнијим у вишевеков-

ној историји града. Неки програми су реализовани пре централног на Гробљу стрељаних 1941. године а други ће, према најавама из локалне самоуправе, бити одржани до краја месеца. У свести десетина генерација Краљевчана 14. октобар је усађен као симбол страдања великог броја невиних жртава којима је и ове године посвећена комеморативна седница Скупштине града. За разлику од претходних, уместо сали за седнице, одржана је у Свечаној сали зграде Градске управе у присуству више гостију него чланова локалног парламента. Комеморативна седница је по правилу најкраћа од свих у раду локалног парламента током године, а ове употпуњена обраћањем историчара др Драгољуба Даниловића. Бољим познаваоцима прилика у овој области није

промакао податак да је почетак заказан петнаест минута касније него ранијих година, јер је процењено како је остављено довољно времена да присутни, по окончању, до једанаест сати стигну до стратишта како би присуствовали полагању венаца и цвећа на хумке страдалих. Скоро четврт века, већи део времена посвећеног одавању почасти жртвама стрељања резервисан је за парастос који је ове године, први пут од доласка у ову средину и именовања за епископа жичког, служио владика Јустин са свештеницима Епархије жичке. Иако је само дан раније помоћник градоначелника за културне манифестације најавио да ће се обратити присутнима то је из непознатих разлога изостало. И поред различитих ставова о

17.10.2021.

МАГАЗИН 517

оправданости активности ове врсте на гробљима пред рекордно малим бројем присутних изведен је поетско сценски програм назван „Балада о њима“, баш као и песма Добрице Eриића која је на истом месту прочитана прошле године. Програм је сачињен од текстова из збирке лирских записа о стрељању у Краљеву 1941. „Анђео са Грдичке косе“, објављене пре неколико година. Према приређивачу збирку чине песме најпознатијих српских песника међу којима су Душко Трифуновић, Бранко В. Радичевић, Добрица Ерић и други, већине краљевачких песника и неколико важних из иностранства, што довољно јасно потврђује како је страдање Краљевчана у октобру 1941. године било тема интересовања бројних аутора из ове области књижевног стваралаштва. За ову прилику изабрани су стихови Добрице Ерића, Богдана Мрвоша, Милана Ђокића, Драгана Хамовића и Владимира

Јагличића. Најава овог програма је прилика да се демантују гласине о постојању нових цензора историје и поезије након што се одустало од извођења наручене поеме Драгана Хамовића, због садржаја одређених делова који се нису свидели једном од коалиционих партнера водеће политичке странке у граду. Представник локалне самоуправе тврди да су разлози за одустајање други, па је сарадња са аутором изостала само због тога што је редитељ програма тражио скраћивање делова који се нису уклапали у концепцију коју је оценио примереном овом догађају. Да то није цензура требало би да потврди податак како је поему Драгана Хамовића Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ објавила у целости и без икаквих скраћивања. Из истих извора стиже потврда како је извођење могуће на било ком другом месту, али не на Гробљу стрељаних 1941. Да ли слу-

чајно или намерно заборавља се потврда аутора поеме у отвореном писму јавности по којој је својевремено текст прихваћен и одобрен за извођење. Значајним програмом обележавања сећања на страдале у масовном стрељању цивила оцењује се литерарни и ликовни конкурс „Непресушне сузе краљевачког октобра“ намењен ученицима основних и средњих школа са територије града Краљева. На литерарном конкурсу, који је спроведен у сарадњи са Друштвом за српски језик и књижевност Краљево, прву награду у категорији средњих школа освојио је матурант Гимназије Алекса Живковић. Другим по вредности оцењен је рад ученице првог разреда исте школе Кристине Миљковић, а трећа награда није додељена са образложењем да нису испуњени критеријуми конкурса. У категорији основних школа најбољим је оцењена песма ученице шестог

разреда Основне школе „Светозар Марковић“ Ружице Ковачевић, добитник друге је ученик петог разреда Основне школе „Вук Караџић“ Стефан Војиновић, трећу је освојила Наталија Подгорац из школе „Јован Цвијић“ из Сирче, а похваљен прозни састав Андрије Четровића, ученика петог разреда Основне школе „Драган Маринковић“ из Адрана. На ликовном конкурсу тријумфовали су ученице школе „Светозар Марковић“. Прва награда је припала ученици седмог разреда Јани Николић, друга ученици петог разреда Ањи Милашиновић, а трећа матуранткињи Елени Милановић. Жири састављен од професора Уметничке школе одлучио је да похвали радове ученика седмог разреда Основне школе „Вук Караџић“ Митра Пантелића и Анастасије Љубичић, као и ученице седмог разреда школе „Димитрије Туцовић“ Мине Бажалац.

У сарадњи са Друштвом историчара Рашког округа, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је приредила такмичење у форми квиза за ученике основних школа „Живан Маричић“, „Вук Караџић“ „IV краљевачки батаљон“ и средњих Гимназије, Машинско-техничке школе „14. октобар“ и Шумарске школе у познавању завичајне историје у вези са трагичним страдањем Краљевчана у Другом светском рату. Победницима квиза у обе категорије намењене су вредне награде у виду рачунарске опреме, обезбеђене захваљујући донацијама неколицине јавних предузећа и приватних фирми, које су на овај начин подржале настојање да се негује култура завичајног историјског сећања. Сви учесници квиза добили су одабране књиге које је за ову прилику обезбедила краљевачка библиотека. Жеља да 14. октобра у свим школама буде прочитан текст који говори о

трагичним догађајима из октобра 1941. године мотивисан је податком да у Краљеву има доста придошлих из разних крајева бивше Југославије који о томе знају мало, или ништа. Податак да је све мање потомака стрељаних упућује на обавезу да се суграђанима и даље говори о свему што се у Краљеву дешавало прве ратне године окупације у Другом светском рату. У Градској управи подсећају да су огроман допринос обележавању овог датума дале установе културе, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј, Краљевачко позориште, Историјски архив и Културни центра Рибница. Посебно значајним оцењује се податак да богат програм град Краљево није коштао ни динара, што треба да потврди како су локалне установе у култури кадровски и програмски спремне да се боре и са највећим изазовима ове врсте. Т. Радовановић

Драгојло Бажалац

МАГАЗИН 517 17.10.2021.

Искорак у трећу деценију од демократских промена

- Иако су тешко прихватили промену власти социјалисти нису правили веће проблеме, па ни представници новог режима нису били превише ригидни према њима често због сазнања да у својим редовима немају довољно стручних људи да преузму апсолутну власт у граду, посебно не у привреди. – Вук Драшковић одредио председника Скупштине општине. - Сукоби између две најјаче странке коалиције на власти због инсистирања Српског покрета обнове на запошљавању бројних кадрова из њихових редова. - Сукоб је кулминирао на седници Скупштине општине кад су демократе, осетивши да прети опасност од надгласавања, напустиле салу а председник др Јовић поднео оставку. - Демократска странка није имала тврда упутства централе, а у Српском покрету обнове су ослушкивали шта ће да саопште Вук или Даница Драшковић. – Пред изборе 2000. године разлаз са Српским покретом обнове јер је Вук Драшковић тражио 40 одсто учешћа у власти

Фото: М. Радовановић

ИСТОРИЈСКИ ОКТОБАР 2000.

уторак 5. октобра навршило се двадесет једна година од тренутка када су, после вишедневног генералног штрајка и великог митинга опозиције у Београду током кога су запаљене зграде Народне скупштине и Радио телевизије Србије, представници актуелне власти признали пораз и демократским снагама препустили даљу бригу о земљи. Како и после двадесет једне године постоје бројне недоумице о многим дешавањима из овог периода покушали смо од актера историјских догађаја да дознамо податке који су мало познати јавности. Демократским променама у Србији претходили су бројни безуспешни покушаји опозиције да прекине полувековну владавину комуниста. Борба је, од установљења више страначја, трајала пуних десет година када је уз велику помоћ са стране опозиција коначно успела да освоји власт. Ситуација се у Краљеву донекле разликовала од оне у другим деловима земље утолико што је опозиција освојила власт на локалним изборима четири године раније и до октобарских

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

промена кохабитирала у настојању да обезбеди било какву подршку централних републичких власти. Сећање на тај период специјално за МагазИН освежава Драгојло Бажалац, један од најистакнутијих чланова Демократске странке. Опозиција је на изборима 1996. године успела да оствари предност од само једног одборника преко неопходне половине укупног броја у време кад су Скупштину чинили представници Српског покрета обнове, Демократске странке и бивших чланова Демократске странке Србије који су дошли у немилост београдске централе. Председник Скупштине општине је постао др Радослав Јовић, његов заменик др Предраг Стојановић, а председник Извршног савета Звонко Обрадовић. У приближавању последњој години другог миленијума на политичкој сцени се као невладина организација појављује Г17 плус. Као најјача странка у коалицији која је чинила већину у Скупштини општине Српски покрет обнове је од првог дана настојао да диктира услове

рада, а најодлучнији заговорници таквог деловања били су Марко Петровић и Иван Рајовић. Иако је опозиција први пут дошла на власт, а они који су се спремали да преузму одговорност за живот локалне заједнице нису имали довољно искуства, ипак су се, каже Бажалац, некако снашли. - Имали смо централну власт против нас и то је било јасно баш као што смо и ми били јасни и гласни да морамо бити савесни у раду због интереса града. То се није поклапало са страначким интересима свих чланица коалиције, јер је Српски покрет обнове имао бројне захтеве за запошљавање, па су често били против мене зато што нисам дозволио да Иван Рајовић буде директор „Ибарских новости“. Од Српског покрета обнове смо одмах добили листу ко ће шта да буде, али смо се на крају ипак договорили која су предузећа и установе у чијој надлежности. Подела није била стриктна, јер смо желели да предузећа буду на коректан начин препуштена људима који то могу да раде, па нисмо ни променили све директоре, а Српски покрет обнове је-

МАГАЗИН 517 17.10.2021.

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

сте. Вук Драшковић им је дао налог да морају да узму „Ибарске новости“ па, иако у то време још нисам схватао колико је то важно, некако смо се нагодили да ако директор буде из једне странке председник Управног одбора буде из друге - каже Бажалац. Чланови извршног савета, у коме су поред Бажалца били Звонко Обрадовић, Стаменко Чолаковић, Милија Славковић, Миломир Шљивић, Милан Вуковић, Микица Мајсторовић... су се без проблема усаглашавали око предлога за седнице локалног парламента иако се интереси Демократске странке и Српског покрета обнове нису увек поклапали. Сазнање да је Српски покрет обнове имао већи број одборника од две остале групације било је довољно за захтеве који су се углавном односили на запошљавање. Демократска странка је све време настојала да одржи какву такву равнотежу у чему су

припомагали одборници из групе бивших чланова Демократске странке Србије. Лабава већина унеколико је ојачана кад им је приступио један од радикала, а само 37 од 70 одборника Скупштине општине увек било претња по стабилност новоизабране власти. Иако су тешко прихватили промену власти социјалисти нису правили веће проблеме, па ни представници новог режима нису били превише ригидни према њима често због сазнања да у својим редовима нису имали довољно стручних људи да преузму апсолутну власт у граду, посебно не у привреди. Основни циљ је био да привреда, после дугог и тешког периода санкција међународне заједнице, стане на што чвршће ноге и крене напред, па и данас влада уверење да је пословање било задовољавајуће. На задовољавајућем нивоу је био и рад јавних предузећа која нису имала финансијских

проблема, а копља су се ломила највише око превласти у „Ибарским новостима“. Из Магнохрома је у ово јавно предузеће доведен Иван Рајовић, демократе Предшколску установу „Олга Јовичић Рита“ оставили социјалистима, а свом кандидату Светлани Станић поверили на управљање Центар за социјални рад. Био је то још један од повода за изражавање незадовољства које је из Српског покрета обнове упућивано на адресу Драгојла Бажалца. - Чак су ме оптужили да шурујем са социјалистима јер смо међу одборницима имали директоре „Магнохрома“ Мика Косовца и Пера Јовановића, Зорана Јаблановића из „Аутотранспорта“ и још неких предузећа, из „Фабрике вагона“, болнице и других. Објективно нисмо имали људе који ће их заменити, а то је разумевао и Чолаковић кога је Вук Драшковић одредио за председника општине. Ја сам се нешто попре-

чио, јер сам се мало плашио после приватизације „Краљево-инвеста“ која није била чиста, а Миле Корићанац је вршио притисак на нас да не допустимо било какву бламажу. Отворено кажем Шљивићу да не браним да то буде неко из Српског покрета обнове, али не Чолаковић иако је вероватно најспособнији. Плашили смо се реакције народа и реалне власти, јер су нас из СУП-а стално вребали. Шљивић однекуд ископа Рада Јовића, који је већ био одборник, а ја се сложим иако сам био свестан да је боље да председник буде Стаменко који је познавао проблеме – присећа се Бажалац. Санкције су оставиле дубок траг на привреди Краљева, предузећа полако почела да посрћу, па је основни циљ да се успостави, а потом одржава, каква таква производња и не омета уколико то зависи од локалне власти. Иако су санкције мало олабавиле у нај-

горем положају је био „Магнохром“ који је успевао нешто робе да прода само на истоку. Демократска странка Србије још није имала формиран општински одбор и функционисала је на нивоу повереништва на чијем се челу налазио др Љубиша Јовашевић. У Скупштини општине није имала одборнике јер је већина оних који су стекли право на то већ иступила из ове странке. Иако је време протицало нису јењавали сукоби између две најјаче странке коалиције на власти због инисистирања Српског покрета обнове на запошљавању бројних кадрова из њихових редова. Због тога је директорима јавних предузећа и установа упућено упозорење да не запошљавају нове раднике без сагласности Извршног савета. Осим притисака од стране Српског покрета обнове и Демократске странке све су били већи апетити треће група-

ције независних која је временом постајала све јача. Највише проблема су у таквим околностима имали председник Скупштине општине др Радослав Јовић и председник Извршног савета Звонко Обрадовић, а притисака нису поштеђени ни Чолаковић и Бажалац. Сукоб је кулминирао на седници Скупштине општине кад су демократе осетивши да прети опасност од надгласавања напустиле салу а председник др Јовић поднео оставку оставивши заменику др Стојановићу да је приведе крају. Због тога су демократе у другој просторији са великим узбуђењем посматрали телевизијски пренос седнице у страху да нешто не крене нежељеним током. Кад су се страсти стишале др Јовић је повукао оставку и наставио да ради, а Бажалац се нашао на удару Мила Корићанца који је као велики пријатељ Зорана Ђинђића у дугом периоду финансијски подржавао

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

рад Демократске странке. Кад је над његовом фирмом спроведен стечајни поступак на кратко је отишао на простор Босне и Херцеговине да би се пред бурне догађаје у октобру 2000. године вратио у Србију као и Ђинђић који је једно време провео у Црној Гори. До сукоба између њих дошло је поводом избора шефа месне канцеларије на Рудну и поступка који је, као секретар општине, водио Владимир Илић. - Миле је тражио да се запосли одређена особа, а сем нас против су били и представници Српског покрета обнове, јер је процењено да имамо објективно бољег кандидата. Миле се наљутио што није добио подршку, а однос између одбора и одборника се мало пореметио пред долазеће изборе. Одбори су имали апанажу у зависности

од броја одборника, али су њихови захтеви били све већи, па смо полако почели да се разилазимо. Ми у Демократској странци нисмо имали тврда упутства централе, а у Српском покрету обнове су ослушкивали шта ће да саопште Вук или Дана, па су највише притискали. Пред изборе 2000. године договорили смо се да, ако добијемо поверење бирача, на највише функције поставимо Милана Вуковића и Звонка Обрадовића. Проценили смо да је за Краљево најбоље да Миле Корићанац буде на неком платном списку, а није нам била сметња да буде функционер у републици и да отуда добијамо информације како да се што више помогне привреди. Ђинђић је био носилац изборне кампање, а онда смо се разишли са Вуком који је у случају победе тражио 40 одсто учешћа у вла-

сти – каже Бажалац. До превирања је дошло на простору целе републике, а само неколико одбора подржавало идеју да Српски покрет обнове остане у коалицији. Кад се на политичкој сцени појавио Коштуница, којег је Ђинђић натерао да прихвати кандидатуру за председника, почела је да васкрсава Демократска странка Србије. Жеља да Извршни савет функционише што боље била је основна преокупација Драгојла Бажалца који се удаљио од рада у странци иако се приближавао 5. октобар за кад је у Београду заказан велики протестни скуп опозиције уверене да је на изборима остварила много бољи резултат него што су то приказивали представници власти. И поред тога, иако је био организован аутобуски превоз, упутио се

према главном граду приватним аутомобилом у друштву са Владимиром Илићем и радикалским одборником Војиславом Јанићијевићем. Око осам сати ујутро тројка је кренула Ибарском магистралом и после само неколико километара код Милочаја сустигла повећу групу Краљевчана која је чекала нови аутобус након што се покварио онај којим су кренули према Београду. Успут ништа није наговештавало било шта од онога што ће се догодити у подне, а тек испред Лазаревца уочен је један преврнути аутомобил. Очекивање да би на скупу могло да буде доста људи, и страх да би неки могли да се отму контроли, било је довољно да аутомобил паркирају у близини Сајмишта а пут према Народној скупштини наставе пешице. Док су се Улицом кнеза Милоша

кретали према скупштини ништа није наговештавало присуство великог броја људи, али је поглед уназад од раскрснице са Улицом српских владара потврдио да се према зборном месту креће све више људи који су улазили и из споредних улица. У то време још није било мобилних телефона, па је договорено зборно место са групом Краљевчана требало да буде „Касина“ на Теразијама. - Кад је почело окупљање испред Скупштине већ смо имали неке информације о томе шта би могло да се деси. Нашли смо се у парку испред Скупштине где велику галаму није могла да надјача ни музика са јаког озвучења. Кад је почела да гори Скупштина они најближи су ушли унутра и почели да избацују архиву. Онда је бачен сузавац а ми почели да бежимо према Улици краља

Милана. Звонко се већ нагутао толико да је претила опасност да се онесвести, па смо отишли до кафане „Таково“ да се мало повратимо. Свашта се дешавало, а ми нисмо имали никакву информацију. Око 20 сати је требало да се код Сајмишта нађемо са Јанезом, и неким његовим боксерима, и ту смо чекали до поноћи не знајући шта се све дешавало иако су се над градом видели хеликоптери. Пронела се вест како Коштуница треба да се појави на телевизији, а Јанез инсистира да се што пре вратимо у Краљево јер се плашио да неко од оних који су се отргли контроли не разбије ауто. У Краљево смо стигли око четири сата ујутру 6. октобра и тек тада сазнали шта се све дешавало и да је Коштуница био на телевизији – каже Бажалац. Т. Радовановић

Обновљени летови до Беча

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

ЈЕФТИНИЈЕ НЕГ

ГО АУТОБУСОМ - Национална авио компанија Републике Србије обновила летове из Краљева до Беча. - Летови два пута недељно, уторком и четвртком. - У авионе уз строго поштовање процедура и прописа земље у коју се путује. - Карте преко Контакт центра Ер Србија, у пословницама или продајним пунктовима, по цени од 3.074 динара у једном смеру а 8.750 за повратну. - Линија према Бечу тренутно једина са Аеродрома Морава. - Очекује се да већ наредне године авиони из Краљева полете према Турској, Немачкој и Црној Гори

амо три месеца од првог цивилног лета са Аеродрома „Морава“ до Беча пандемија корона вируса је, због прописа који су онемогућавали улазак у земљу, утицали на одлуку да привремено буде обустављен саобраћај са главним градом Аустрије. Летови су обновљени са релаксирањем рестриктивних мера током лета пршле године, а са погоршањем епидемиолошке ситуације саобраћај поново прекинут на неодређено време. Најновије информације из националне авио компаније Ер Србија сведоче да је, после вишемесечне паузе, поново успостављено одвијање међународног авио саобраћаја са Аеродрома „Морава“. Након што су, по окончању туристичке сезоне, укинути летови до Солуна обновљени су до Беча по повољнијим условима него раније о чему сведочи податак да до истека године цена карте у економској класи износи

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

3.074 динара за лет у једном смеру, а за повратну 8.750. Саобраћај до ове дестинације обновљен је због жеље да се путницима из западне Србије омогући директна авио веза са Европом, а путовање буде брже и једноставније јер неће морати да крећу из Београда и Ниша. Сем тога, процењује се да је веза са овим делом Европе значајна и за привреднике доброг дела централног дела Србије, пре свих са подручја Рашког, Моравичког, Шумадијског и Расинског округа. То је и разлог да се пред први лет почетком минуле недеље њихови челници окупе на одлазном терминалу Аеродрома „Морава“, како би јавности упутили поруку о значају везе а Европом за превоз путника и робе. Превозник подсећа да за карте купљене преко Ер Србија Контакт центра, у пословницама компаније или продајним пунктовима, може бити наплаћена

такса за издавање, а за резервације и куповину преко www.airserbia.com се не наплаћује. Такса за куповину карте, у коју је укључена кабинска торба тешка до осам и лична до четири килограма, је дванаест евра a сва плаћања, у динарској против вредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате, могу се извршити готовином, вирмански, платним картицама и чековима грађана. Цене су дате по особи и укључују тарифу, таксе, све трошкове и доплате од стране авио-компаније, а подложне су променама у зависности од расположивости места у авиону. Од путника се очекује да се приликом боравка на аеродрому понашају одговорно, да не долазе без заштитне маске и прате упутства истакнута у терминалној згради која ће добијати од особља Ер Србије. Аеродроми Србије су предузели све потребне мере заштите како би путници и запослени на аеро-

дрому остали безбедни током боравка и рада а, као и до сада, и убудуће ће обавештавати јавност о новостима везаним за поновно успостављање редовног путничког авио саобраћаја. Путницима до свих дестинација препоручује се да, кад год су у могућности, користе опцију пријављивања на лет преко интернета како би смањили контакт са другим људима. Додатном мером опрезности сматра се штампање, или преузимање, електронске карте за укрцавање у авион пре него што се стигне на аеродром. У складу са одредбама које су тренутно на снази, пријављивање на лет преко интернета могу да изврше само власници пасоша земље у коју се путује. Иако се препоручује мерење телесне температуре пре пута могуће је да она поново буде мерена на аеродрому, а у случају да буде повишена путник је у обавези да се врати кући. На аеро-

дром могу да уђу само путници који су понели заштитне рукавице, маску и средство за дезинфекцију руку, уз препоруку да стигну у одређено време пре лета како би благовремено обавили све потребне процедуре. Уместо некадашњих два препоручује се долазак три сата пре лета уз подсећање на обавезу држања довољне физичке дистанце од осталих особа на аеродрому, а да се испоштује физичка удаљеност у редовима за пријаву на лет неопходно је пратити ознаке на поду и постављене знакове. Појединим категоријама путника биће обезбеђене одређене посебне погодности, па ће сви који имају више од шездесет пет година имати предност при пријављивању на лет, док ће породице то моћи да учине на посебним шалтерима, како би процес пријављивања био што бржи и ефикаснији. Тренутна ситуација је повод да поступак укрцавања у авион буде измењен, с ци-

љем да се олакша одржавање физичке дистанце, а како би физички контакт између путника био сведен на минимум, укрцавање ће се вршити од последњих ка предњим редовима. За свако путовање, па и на линији К р а љ е в о - Б е ч -Краљево, путницима је препоручено да за себе, и сапутнике, купе путно здравствено осигурање. Представници превозника и локалних самоуправа са територије која гравитира аеродрому верују да ће се линија на релацији Краљево - Беч усталити по окончању пандемије корона вируса. Линија према Бечу са Аеродрома Морава тренутно је једина, а очекивање да већ наредне године авиони из Краљева полете према Турској, Немачкој и Црној Гори темељи се на податку да је лет за Солун оправдао постојање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

17.10.2021.

МАГАЗИН 517

Гаранције аутентичности и квалитета рукотворина

НА КОРАК ОД КОЛ - Препорука произвођачима, локалним самоуправама и њиховим туристичким организацијама да под једним жигом окупе најбоље из својих заједница и тако обезбеде бољи пласман и веће вредновање сопственог рада и производа. - Потребна подршка државе. - Ручни рад не може да буде хоби, па мора да буде адекватно плаћен дружење Етно мрежа је на корак од добијања колективног жига за који се верује да ће помоћи женама произвођачима традиционалних рукотворина да се успешније афирмишу на тржишту. У исто време колективни жиг би јавности, купцима и институцијама требало да буде гаран-

ција да је комад који купују или поклањају аутентичан, квалитетан и поуздан. На округлом столу у организацији Етно мреже Националне алијансе за локални економски развој и Швајцарског програма за заштиту интелектуалне својине, одржаном у четвртак,

истакнут је пример колективног жига Оригинал, који је под један бренд увео многе произвођаче аутентичне хране из Србије. То је и повод за препоруку другим произвођачима, локалним самоуправама и њиховим туристичким организацијама да под једним жигом окупе најбоље из својих заједница и

тако обезбеде бољи пласман и веће вредновање сопственог рада и производа. Округли сто је био прилика да председница Етно мреже Виолета Јовановић потврди како се, уз изузетак неколико рукотворина са географском ознаком, занатски производи кроз неадекватне канале за пласман продају по ценама нижим од реалних. У таквим околностима произвођачи губе вредност због недостатка свести јавности о значају очувања наслеђа и поверења у квалитет и порекло производа. Да би се ово стање променило, потребном се оцењује подршка државе, кроз конкретне мере подршке произ-

вођачима и занатским удружењима, за регистрацију ознаке порекла, или упис на националну листу нематеријалног наслеђа, затим за паковање, брендирање и пласман. На значај рукотворина за очување културног наслеђа једне земље указао је протагониста одрживог развоја Рамбо Амадеус, и на панелу истакао како ручни рад не може да буде хоби, већ мора да буде адекватно наплаћен. Подршку Етно мрежи у добијању колективног жига даје Швајцарски програм за заштиту интелектуалне својине, а директорка Драгана Тар сматра да потрошачи, купци и примаоци поклона, као што су аутентична храна и

занатски производи, треба да знају колико комплексан посао стоји иза тих рукотворина, као и систем провере и праћења сваког корака у производњи, од набавке сировина, саме израде до означавања производа и његовог порекла. Колико је труда и напора потребно за израду традиционалних руктоворина најбоље потврђује пиротски ћилим за који је произвођачу упућен захтев Манастира Хиландара да се изради за њихову највећу клупу. У Пироту верују да ће овај локални бренд западне Србије тако добити огромну видљивост за своју промоцију. Т. Радовановић

Фото: МАЛЕД

ЛЕКТИВНОГ ЖИГА

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН звештај Завода за јавно здравље Краљево сведочи да је првог дана минулог викенда у здравственим установама са подручја града на присуство новог корона вируса тестирано пет стотина узорака назофарингеалног бриса. Присуство вируса потврђено је код сто тридесет особа чиме се укупан број од почетка епидемије, половином марта прошле године, приближио на осамнаест до двадесет пет хиљада. У истом периоду од последица болести коју изазива вирус на одељењима Опште болнице „Студеница“ преминуле су још три особе са подручја Краљева. Да број тестираних током викенда опада сведочи извештај од следећег дана који потврђује да је од укупно триста дванаест узорака бриса тестираних током последња двадесет чети-

ри сата присуство вируса потврђено код девдесет четири особе. Тако је број укупно инфицираних за седамдесет шест премашио двадесет пет хиљада, а на озбиљност ситуације још једном указао податак да је у болници преминуло пет особа са територије града. Првог радног дана минуле недеље на болничком лечењу су била педесет четири пацијента од којих је петнаест са најтежом клиничком сликом смештено у јединици интензивне неге, два су интубирана, осам на неинвазивној вентилацији а пет на „high ﬂow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на болничко лечење је примљено девет а отпуштено пет пацијената. У истом периоду у дневној болници је збринуто четрдесет осам пацијената, а у ковид амбуланти обављена сто седамдесет два прегледа.

Извештај Завода за јавно здравље на дан 11. октобра потврђује да је током претходна двадесет четири сата тестирано седам стотина седамдесет узорака бриса, да је присуство вируса потврђено код сто шездесет седам особа чиме је укупан број повећан на двадесет пет хиљада двеста четрдесет три, а да су од последица болести у болници преминуле три особе. Број хоспитализованих на одељењима Опште болнице је повећан на шездесет од којих је једанаест пацијената захтевало интензивну негу, један је интубиран, седам на ненивазивној вентилацији а три на „high ﬂow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљено једанаест пацијената, два су отпуштена, а три преминула. Број пацијената у дневној болници смањен је за десет, а у ковид

амбуанти прегледано педесетак пацијената више него претходног дана. Извештај од среде сведочи о још једној промени епидемиолошке ситуације на дан 12. октобра након што је тестирањем шест стотина двадесет шест узорака бриса присуство вируса потврђено код сто четрдесет три особе, па је укупан број потврђених случајева на територији града Краљева од почетка епидемије нарастао на двадесет пет хиљада триста осамдесет шест, а у болници је преминула још једна особа. О озбиљности ситуације сведочи податак да је од шездесет пет пацијената на болничком лечењу петнаест смештено у јединици интензивне неге, два су интубирана, шест на неинвазивној вентилацији а седам на „high ﬂow“ режиму. На даље лечење у Крушевац упућена су два пацијента, а у дневној болници збринута четрдесет два болесника. Током претходна двадесет четири сата на лечење је примљено дванаест пацијената, отпуштено је четири и један преминуо, а у ковид амбуланти обављено двеста четрдесет девет прегледа. Извештај од следећег дана сведочи

о повећању броја тестираних и нешто мањем проценту инфицираних међу њима. Закључак се изводи на основу податка да је тестирано шест стотина четрдесет четири бриса узетих због сумње на присуство вируса који је потврђен код сто тридесет осам особа, па је број укупно потврђених случајева повећан на пет стотина двадесет четири више од двадесет пет хиљада. Незнатно мањи број пацијената на болничком лечењу још не даје довољно повода за опуштање, јер је међу педесет девет хоспитализованих шеснаест смештено у јединици интензивне неге, два су интубирана, а по седам на неинвазивној вентилацији и „high ﬂow“режиму. Током последња двадесет четири сата на болничко лечење је примљено девет пацијената, тринаест је отпуштено а двоје преминуло. У истом периоду у дневној болници је збринуто четрдесет осам пацијената, а у ковид амбуланти обављено двеста двадесет осам прегледа. Четрнаести дан октобра донео је нову промену епидемиолошке ситуације о чему сведочи извештај Завода за јавно здравље о кретању током претходна двадесет четири сата. У том

периоду тестиранa су пет стотина деведесет четири узорка назофарингеалног бриса, а присуство вируса потврђено код сто тридесет осам особа. Број укупно инфицираних од почетка епидемије повећан је на двадесет пет хиљада шест стотина шездесет два, а у болници су преминуле још три особе. На лечењу је задржано педесет пет пацијената од којих је четрнаест захтевало интензивну негу, осам је било на неинвазивној вентилацији а шест на „high ﬂow“режиму. Од претходног извештаја хоспитализовано је осам ноовооболелих особа, девет је отпуштено на кућно лечење, три су преминуле а у ковид амбуланти обављено двеста седам прегледа. Знатнијих побољшања није било ни првог дана викенда кад је потврђено како је од шест стотина петнаест узорака бриса у сто деветнаест случајева откривено присуство корона вируса. Још једна крајње неизвесна недеља окончана је потврдом да је број укупно инфицираних повећан на седам стотина осамдесет један више од двадесет пет хиљада. Т. Радовановић

МАГАЗИН 517 17.10.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера. Путем телефонских линија Ковид Кол-центра, свакога дана од 08.00 до 16.00 часова грађани Краљева који су у изолацији могу да добију неопходне информације. ТЕЛЕФОНИ: 064/8912022, 064/8912018, 064/8912118, 064/8912118 064/8912132

МАГАЗИН 517 17.10.2021.

Имунизација становништва против грипа

- Грип представља велики јавноздравствени и социо-економски изазов. - За ову сезону обезбеђена доступност четворовалентне вакцине. - За стицање имунитета неопходан проток од две до три недеље након вакцинисања. - Трајање поствакциналног имунитета варира од шест месеци до годину дана. - Вакцинација потребна сваке године. - Код категорија становништва у повећаном ризику болест за последицу може имати и смртни исход. - Вакцину могуће апликовати већ од навршених шест месеци живота. - Вакцинација најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа

Фото: М. Радовановић

НАЈСИГУРНИЈА ЗАШТИТА

17.10.2021.

МАГАЗИН 517

пидемијски потенцијал и компликације у групама у ризику, који доводи до смањења радне способности и оптерећености здравственог система, основни је разлог што грип представља велики јавноздравствени и социо-економски изазов. Зато се, у складу са Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи обавезна имунизација лица у посебном ризику, трудница и свих лица старијих од шест месеци живота са хроничним поремећајима плућног и кардиоваскуларног система, метаболичким поремећајима, бубрежном дисфункцијом, хемоглобинопатијом, хроничним неуролошким поремећајима, малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус, имуносупресијом, лица старијих од шездесет пет година, код прималаца трансплантата, као и код лица запослених у здравственим установама. Према

епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима, деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравстве-

Вакцинација у Краљеву Према информацијама Завода за јавно здравље Краљево, вакцинација против сезонског грипа почела је у четвртак 14. октобра код изабраних лекара у свим амбулантама опште медицине. Вакцинација ће се обављати раднима данима за све ризичне групе пацијената, тровалентном вакцином за особе од осамнаест до шездесет пет година старости, а четворовалентном ће за старије почети идуће седмице.

ним установама и лица запослених у тим установама. После дугог периода примене сезонске тровалентне вакцине против грипа, а имајући у виду значајно учешће типа Б вируса грипа у оболевању популације на глобалном нивоу, у састав вакцине су, поред два типа А, уврштена и два типа Б вируса, па је за ову сезону обезбеђена доступност четворовалентне вакцине. Четворовалентна вакцина против грипа садржи типове у складу са препорукама Светске здравствене организације за северну хемисферу и одлуком Европске уније за сезону 2021/2022, а на основу доминантних типова вируса регистрованих у циркулацији у претходној сезони за које се очекује да могу да изазову спорадично и епидемијско јављање у популацији. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ потврђују да је за стицање имунитета

неопходан проток од две до три недеље након вакцинисања, а трајање поствакциналног имунитета варира од шест месеци до годину дана. Због тога је, и варирања различитих сојева вируса који могу да се мењају, вакцинација потребна сваке године. Различита ефикасност вакцине према узрасним категоријама разлог је да се, у случају оболевања, код вакцинисаних развија блажа клиничка слика а код особа у ризику редукују могуће теже компликације. Код категорија становништва у повећаном ризику, због секундарно насталих компликација које се најчешће манифестују као запаљења плућа, болест за последицу може имати и смртни исход. Изузимајући привремене или трајне контраиндикације, а најчешће за ову болест су преосетљивост на јаја, формалдехид, цетилтриметиламонијум бромид, полисорбат или гентамицин, вакцину је могуће апликовати већ од навршених шест месеци, односно три године жи-

вота. Изузимајући привремене или трајне контраиндикације, тровалентна вакцина Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ индикована је за примену од осамнаесте до осамдесет пете године живота, а контраиндикације за примену су преосетљивост на активне супстанце, било коју од помоћних или на неку која може бити присутна у траговима, као што су протеини јаја, неомицин, Тритон X-100, бетапропиолактон. Тровалентна вакцина може се применити и за препоручену имунизацију особа узраста осамнаест до шездесет пет година, за које није предвиђена обавезна имунизација, уз претходно потписивање обрасца сагласности за спровођење препоручене имунизације. Вакцина против грипа може се дати истовремено са вакцином против ковид-19, при чему се дају у различите екстремитете, а вакцинацију треба организовати уз поштовање свих мера за

превенцију ширења корона вируса. Вакцинација се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања, као и редуковања преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији. Код становништва које припада групама ризика спроводи се у циљу очувања сопственог здравља, одржавања колективног имунитета популације, али и индиректно очувања здравља чланова њихових породица, а посебно оних код којих је контраиндиковано давање вакцине у циљу превенирања могућих компликација и тешких клиничких форми оболевања. Од почетка сезоне примене вакцинација ће се спроводити након дистрибуције према плану потреба на вакциналним пунктовима у домовима здравља који су надлежни за спровођење. Потреба за вакцинацијом темељи се на ставу да је најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа. Т. Радовановић

17.10.2021.

МАГАЗИН 517

Кампања поводом Месеца борбе против рака дојке

ХАЈДЕ ДА ИМАМО ВР - У периоду од 2013. до 2020. на организовани скрининг рака дојке позвано укупно 818.159 жена, снимљенe су 348.252 скрининг мамографије а откривено укупно 1.084 карцинома. - У Србији се сваке године региструје просечно 4.204 новооболеле жене од ове врсте малигног тумора. - У свету регистровано више од два милиона двеста шездесет хиљада новооболелих свих узраста што просечну стопу оболевања доводи до 47,8 на сто хиљада жена. - Прошле године у свету од рака дојке умрло скоро шест стотина осамдесет пет хиљада жена, у Европи скоро сто четрдесет две хиљаде

РЕМЕНА ЗА ПРЕГЛЕД оком Међународног месеца борбе против рака дојке, који се обележава у октобру сваке године, скреће се пажња на распрострањеност ове болести и подиже свест о значају превенције, раног откривања и правовременог започињања лечења оболелих особа. У том циљу институти и заводи за јавно здравље, у сарадњи са партнерима из цивилог и приватног сектора, током овог месеца најављују промотивне активности како би се утицало на интересовање што већег броја жена за обављање превентивног прегледа.

У оквиру кампање „Хајде да имамо времена за преглед“, коју спроводе Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Министарство здравља, уз подршку Фонда Б92 и компаније Гранд кафа, планиране су активности које имају за циљ популаризацију редовних превентивних прегледа. Током кампање женама старијим од четрдесет пет година упућен је позив да воде рачуна о здрављу и обаве бесплатан преглед у мобилном мамографу. Институти и заводи за јавно здравље са локалним самоуправама пла-

нирају промоцију превентивних прегледа на терену, а посебно се истиче сарадња са удружењима лечених жена, јер њихов допринос у великој мери помаже усмеравању пажње на овај јавноздравствени проблем. Због ангажовања великог броја здравствених установа у ковид систему, и смањеног редовног обухвата жена скрининг мамографијом у оквиру организованог скрининга дојке, медијима је упућен позив да извештавају о овим активностима и помогну да порука о важности превентивних прегледа дође до што већег броја жена.

17.10.2021.

МАГАЗИН 517

Организовани скрининг Препоруке Светске здравствене организације и искуства многих земаља у спровођењу, основ су на коме се заснива програм организованог скрининга рака дојке од децембра 2012, са циљем смањења смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести. Према критеријумима Националног програма за рано откривање карцинома дојке, циљном популацијом у организованом скринингу означене су жене узраста од педесет до шездесет девет година старости. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ подсећају да циклус организованог скрининга траје две године, а скрининг тест је мамографија – рендгенски снимак дојки. До сада се организовани скрининг спроводио у тридесет пет јединица локалне самоуправе и континуирано се ради на обезбеђивању свих предуслова, укључујући и ангажовање мобилних мамографа. Према досадашњим резултатима у периоду од 2013. до 2020. на органи-

зовани скрининг рака дојке позвано је укупно 818.159 жена, снимљенe су 348.252 скрининг мамографије а откривено укупно 1.084 карцинома. Први циклус спроведен је током 2013. и 2014. у деветнаест општина кад је прегледано 78.576 жена а откривено је 290 карцинома. Следећи је током две наредне године спроведен на територији тридесет пет општина, прегледане су 99.953 жене а откривено је 287 карцинома. У трећем циклусу спроведеном током 2017. и 2018. на територији тридесет пет јединица локалне самоуправе прегледано укупно 93.506 жена а откривено је 346 карцинома. Четврти циклус организованог скрининга рака дојке реализован је током 2019. и 2020. на истој територији, а прегледом 76.217 жена откривен 161 карцином. У оквиру организованог скрининга радом стационарних мамографа, од јануара до августа ове године, урађено је око четири хиљаде скрининг мамографија, у рад на територији дванаест општина укључена су и два мобилна мамографа а прегледано је тринаест и

по хиљада жена. Проглашења епидемије заразне болести ковид-19, и ангажовања великог броја здравствених установа за рад у ванредним околностима, сматра се значајним разлогом смањеног обухвата жена скрининг мамографијом у оквиру организованог скрининга карцинома дојке током прошле и ове године. Зато је, како би скрининг мамографија и у време неповољне епидемиолошке ситуације постала доступна што већем броју жена, на терену, у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом, организован рад мобилних мамографа.

Оболевање и умирање у Републици Србији Карцином дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији где се сваке године у просеку региструје 4.204 новооболеле од ове врсте малигног тумора. Просечна стандардизована стопа инциденције износи 64,1 на сто хиљада жена свих узраста, а од ове врсте рака умре 1.653

жене што сведочи да просечна стандардизована стопа морталитета износи 20,5 на сто хиљада. Упркос варијацијама у стопама инциденције, последњих дванаест година се региструје укупан пораст стопа оболевања од једног процента годишње. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, у Србији је регистрована 4.561 новооболела и 1.691 умрла жена од рака дојке, што сведочи да је стопа оболевања премашила седамдесет две а умирања двадесет на сто хиљада жена. Код умирања од малигних тумора ове врсте благи пораст се примећује већ у узрасту од четрдесет пете године, а највише стопе код старијих од седамдесет пет година. Лекари упозоравају да високе стопе оболевања у узрастима од шездесет пете до седамдесет четврте године прате и високе стопе умирања, што говори о касном јављању лекару, кад је болест у узнапредовалом стадијуму а удаљене метастазе присутне на суседним органима. Висока учесталост обо-

левања се у извесној мери приписује чињеници да још нису откривени, или до краја разјашњени, сви узроци настанка па су домети примарне превенције лимитирани, јер се откривањем рака дојке у раној фази болести ствара могућност за његово ефикасно лечење. Реализација програма раног откривања, и напредак у примени адекватне терапије, сведоче да карцином дојке није више ,,фатално обољење“. У посматраном периоду више од осамдесет пет одсто новодијагностикованих карцинома откривено је у раној фази. Упркос томе брине податак да је скоро четвртина новорегистрованих карцинома без означеног стадијума болести, што у значајној мери успорава ток лечења, а забрињава и учешће од петнаест одсто метастатских карцинома дојке. Здравствени радници очекују да се у будућности, правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, очува здравље и значајно унапреди квалитет живота оболелих жена.

Оболевање и умирање у свету и Европи Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света о чему сведочи податак да је, према проценама Међународне агенције за истраживање рака, у свету регистровано више од два милиона двеста шездесет хиљада новооболелих свих узраста што просечну стопу оболевања доводи до 47,8 на сто хиљада жена. Исте процене потврђују да је током прошле године у свету умрло скоро шест стотина осамдесет пет хиљада и да је стопа умирања достигла на 13,6 од сто хиљада жена. У истом периоду у Европи регистровано више од пола милиона новооболелих жена од рака дојке са готово двоструко већом стопом оболевања од регистроване глобално у свету. У истом периоду умрло је скоро сто четрдесет две хиљаде жена па је стопа умирања достигла 14,8 на сто хиљада. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 517 17.10.2021.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

Звездани пси: Тропскa авантура

Када се у тропским крајевима Атлантског океана појави мистериозни и опасни вртложни феномен, први астронаути на повратку из мисије на Сатурн Белка и Стрелка су послати да истраже ову чудну појаву. Док се упуштају у океанске дубине, откривају мистериозни неидентификован летећи објекат који покушава да украде сву Земљину воду. Уз помоћ добрих пријатеља, Белка и Стрелка још једном извршавају херојску мисију спашавања планете и далеког дома својих нових ванземаљских пријатеља. Осамдесетоминутни анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, Ива Евланикова је режирала према сценарију Мике Диса. Гласове анимираним јунацима позајмили су Ива Илинчић, Миљана Гавриловић и Урош Јовчић, а филм се приказује још данас у пројекцијама које почињу у 15 сати.

Тома Импресионистички портрет Томе Здравковића приказује почетке његове каријере, баш као и врхунац славе, љубави које су га инспирисале прили-

Веном 2 Харди се враћа као истраживачки новинар Еди Брок, сада најбољи пријатељ и цимер ванземаљског паразита који му омогућава да буде „смртоносни заштитник“ Сан Франциска. Након догађаја из последњег филма, Еди и Веном представљају „чудни пар“ чија је веза напета до крајње тачке пуцања. Веном је и даље гладан

ком компоновања неких од највећих хитова, баш као и однос са великим бројем пријатеља које је имао у уметичком миљеу тадашње Југославије. Поред Томе, филм прати и животе познатих уметника тог времена, Зорана Радмиловића, Мике Антића, Тозовца и других. „Тома“ је биографски филм о човеку који се не памти само по песмама и начину интерпретације, већ и као велики боем, по понашању и души. Филм прати две линије радње, однос Томе и доктора који започиње његово лечење, и како се то познаство претвара у пријатељство. Друга линија прати његов живот од детињства у Печењевицма, преко познанства са Силваном Арменулић које ће пресудно утицати на његову каријеру, али и на приватни живот, достизања неслућене висине популарности и дна живота. Биографску драму у 2Д формату Драган Бјелогрлић је режирао према сценарију који је написао са Зораном Лисинцем и Николом Пејаковићем, а главне улоге тумаче Милан Марић, Тамара Драгичевић, Петар Бенчина, Андрија Кузмановић, Сања Марковић, Паулина Манов, Милан Колак и Мирјана Карановић. Филм се приказује до 20. октобра, а пројекције почињу у 17 и 20 сати.

људског меса, а док му Еди не дозвољава да једе било кога допуштено му је да конзумира само лоше момке. Друга лица која се враћају су Мишел Вилијамс као Ени и Рид Скот као доктор Ден Луис. Вуди Харелсон, који је имао кратко појављивање на крају првог Венома, овог пута поред Тома има главну улогу, као необуздани убица Клетус Кеседи осуђен на смрт. Филм доноси дилему шта се дешава када осуђени серијски убица добије сопственог Симбиота по имену Карниџ, крволочнијег од свог домаћина? Научно фантастични акциони филм у 2Д формату, чије трајање за седам минута премашује сат и по, Енди Сиркис је режирао према сценарију који су написали Кели Марсел, Том Харди и Тод МекФарлан. Филм је на репертоару до среде 20. октобра у пројекцијама које почињу сат и по пре поноћи.

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

Филмови које смо гледали 1965.

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

„На Срб

Србин живе на ивици к'о суву га дреновину –

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

родни“ се посланици зову: би просе, они згрћу „лову“! Ко је кривац за садашње стање? Питамо се, а'л нас је све мање.

Почело је на Гази-ме-стану! Од тада нас газе, никако да стану!

и беде; – цеде!

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

БЕЛОЛУЧАНЕ ПАПРИКЕ ИЗ ТЕГЛЕ Припремите сад, а преко зиме имате спремну салату у сваком тренутку, не морате губити време на одмрзавање и спремање. Само отворите теглу и сипате жељену количину у чинијицу, а онда конзумирате уз омиљено јело.

Потребно за 3 мање теглице: 20 печених и очишћених паприка 2 равне кашичице соли 1 везица першуна 1/2 главице белог лука 150 мл алкохолног сирћета 9% 50 мл уља

Паприке опрати, пребрисати сувом крпом и на роштиљу или шпорету испеците, а можете и у рерни. Ставите у дубљи суд, покријте кесом и оставите да се охладе и оцеде. Ољуштите, а онда паприке очистите од петељки и семенки, па ножем исеците, како је приказано у видеу. Пребаците у чинију па додајте со, исецкан першун, исецкан бели лук, сирће и уље. Промешајте и напуните чисте и стерилисане теглице. Очистите ако сте умазали приликом пуњења па затворите чврсто поклопцем. Пребаците у шерпу на чије сте дно ставили мању крпу. Налијте водом, око 1,5-2 цм од врха поклопца и ставите да се кува. Када вода проври, кувајте још око 10-15 минута, а онда извадите из воде и оставите да се кроз охлади.

МАГАЗИН 517 17.10.2021.

Рибница - Ниш 3:0

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

ЖКК Краљево - Раднички 86:63

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

Кикер - Младост (Л) 1:0

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

Слога (П) - Слога 4:1

17.10.2021.

МАГАЗИН 517

Божидар Радованчевић

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Божидар Радованчевић Бока (2)

СУПЕРЛИГА НЕОСТВАРИВ САН

- Без трага о надокнади за фудбалере који су отишли у друге клубове, потом у иностранство. - Трошење пара из буџета изван контроле Спортског центра „Ибар“. - Након неуспеха у квалификацијама за улазак у Прву савезну лигу пре више од пола века почело посрнуће од кога Слога никада није успела да се опорави. - Последица неуспеха поремећени међуљудски односи у клубу и честе промене тренера и играча. - Слога не може да игра на гробљу. - Препрека до игралишта Аутотранспорта четрдесет милиона динара. - Фабрика вагона тридесетак милиона динара за простор градског стадиона. - Краљево још дуго неће бити у ситуацији да има фудбалски клуб у највишем рангу такмичења

ве победе, један нерешен резултат и шест пораза у првих девет кола првенства западне групе Српске лиге, са шест голова више у својој него у мрежи противника, у доброј мери потврђује стрепње оних који ни пре почетка такмичења нису гајили превише илузија како би Слога могла брзо да се врати у прволигашко јато. У такве се убраја недавно преминули дугогодишњи спортски радник Божидар Радованчевић Бока који је само неколико дана пред крај живота настојао да укаже на разлоге који су утицали на овако неповољан положај клуба коме је посветио добар део живота. Из њега је одлазио из различитих разлога а увек му се враћао, по правилу на позив и у тренуцима кад је требало вадити кестење из ватре. Последњи пут је то било неколико година након демократских промена кад је кризни штаб, уместо да покрене напред, Слогина кола још више закопао у блато. Мала је утеха било то што су се његови чланови повукли и кормило препустили онима које су пре мање од

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

две године на силу отерали са тог места. Да у Слоги нешто не штима и тада је било јасно челницима локалне самоуправе који су у Боки видели човека са довољно капацитета да формира штаб који ће поставити клуб на здраве ноге и вратити га на прави пут. Као и много пута пре тога Слоги је и тада претило испадање из Српске лиге, али је резултат озбиљног и мукотрпног рада још једном био довољан да се обезбеди опстанак. Дугогодишње искуство активног фудбалера, касније спортског радника, било је довољно за жељу да се значајна места у клубу повере млађим људима, па је избор пао на Бобана Дмитровића и Робија Тодоровића који су значајно допринели да се Слога те године спаси од испадања и остане у Српској лиги. У историји најстаријег краљевачког клуба много пута се потврдило да периоди бољитка и просперитета не трају дуго. Тако је било и овога пута кад је одсуство директора клуба било довољ-

но да се изврши притисак на председника скупштине и кормило клуба још једном повери неком другом. Таквим је оцењен Зоран Милашиновић за кога је процењено како има довољно спортског искуства и угледа, али и способности да обезбеди довољну количину финансијских средстава за остварење циља. Све што је Бока могао да уради по повратку са годишњег одмора било је да направи службену белешку о финансијској ситуацији у клубу која потврђује да наследницима оставља чисте рачуне и око двеста хиљада динара без икаквог оптерећења. И поред неспорне подршке бројним потезима финансијера свих активости клуба изостала је жеља да буде део тима у коме су значајан део чиниле особе са којима није био спреман да ради. Да ни ново руководство није било способно да се избори са свим проблемима без подршке локалне самоуправе сведочи најава финансијера о повлачењу из клуба и поред значајних средстава које је уложио у инфраструктурна побољшања услова за рад

и издатака за ангажовање фудбалера и тренера. Разлог су по који пут биле погрешне одлуке о чему сведочи спор са тренером који је добио отказ већ по истеку јесењег дела првенства. Дуговања према њему премашила су износ од два милиона динара што је било довољан повод за жалбу и реакцију Фудбалског савеза Србије чија је одлука била добра основа да Слоги, уколико не измири обавезе, запрети елиминација из даљег такмичења. - Зоран сазове састанак и хоће да поднесе оставку ако град не измири дуг, јер сам то није могао. Ја се са тим нисам сложио јер уговор са тренером није потписао нико из локалне самоуправе. Ипак, организује се делегација да иде у Савез како би се решио проблем, а градоначелник прихвати да се дуг измири средствима градског буџета како би Слога могла да настави такмичење. Слога је била доста добра и у већем делу првенства била између првог и четвртог места, у једном моменту чак могла да упадне у Суперлигу, каже Бо-

ка. Иако се у дугом периоду као финансијера помиње име Зорана Милашиновића није тајна да је значајно место у менаџменту било резервисано за Влада Дивца који се врло брзо, Бока каже после само неколико месеци, повукао након што је било јасно колико финансијски прилично захтевне активности и даље не гарантују остварење планираног циља. Иако је, према условима које је локална самоуправа поставила спортским организацијама које се финансирају из буџета, контрола трошења средстава поверена стручним службама Спортског центра „Ибар“ у то време им је у Слоги ускраћена могућност увида у финансијске трансакције. Управо то је, каже Бока, било разлог бројних неспоразума и поред потврде да је локална самоуправа, у складу са могућностима буџета, издвајала десетак милиона динара годишње. Са позиције запосленог у Спортском центру, задуженог за контролу

трошења средстава, Бока сведочи да је тензија попуштала само у тренуцима кад је Слоги требало још пара, а требало је и кад су неплаћене обавезе према држави премашиле двадесет милиона динара по основу пореза на исплате износа већег од неопорезивог. Неколико година на месту првог човека клуба било је довољно да се финансијер увери како на путу до Суперлиге чекају бројне замке које није успео да избегне. - Сматрао сам како треба да усагласи своје могућности са буџетом општине и растегне се према њима како не би дошао у проблем. Док сам био на значајном месту у Слоги потраживали смо обештећење за неколико играча који су прешли у друге клубове, па сам успео да скупим документацију и тражим од Црвене звезде за четири играча, али нико тамо није хтео ни да разговара о томе. Да бих заштитио интерес Слоге покренем адвоката који је био овлашћени заступник за та питања и за једног играча добијемо између седам и осам хиљада немачких марака.

МАГАЗИН 517 17.10.2021.

Брзо сам отишао из Слоге и не знам колико је добијено за остале фудбалере и да ли је стигло на рачун Слоге. По мојој процени за Ковачевића је требало да се наплати више од четрдесет хиљада, за Дудића и Дуњића која хиљада мање. Надали смо се да тим средствима нешто урадимо, а значајна обештећење смо очекивали и од играча који су отишли у Италије и Русију. Та средства су сигурно дошла, а сем ових крупних било је и других, каже Бока. Одговор на питање зашто Краљево никад није имало клуб у највишем рангу фудбалских такмичења враћа у период квалификација за улазак у Прву савезну лигу пре више од пола века кад је, верује Бока, почело посрнуће од кога Слога никада није успела да се опорави. Последица су поремећени међуљудски односи у клубу и честе промене тренера и играча. На другом месту је инфраструктура и уверење како Слога не може да игра на гробљу. То је и разлог за жељу да се градски стадион измести на другу локацију много пре транзиције и промене власничке структуре друштвених предузећа. Једна таква нађена је у Грдици у кругу Аутотранспосрта где је већ постојало игралиште. Са идејом се сложио председник општине Радослав Јовић и овластио Боку да у име локалне самоуправе отпочне преговоре са представницима овог предузећа. У замену за стадион град је био спреман да се одрекне простора аутобуске станице и обезбеди предузећу неке друге повољности, али Аутотранспорт није био спреман да то прихвати без додатних четрдесет милиона динара због чега је пало у воду све што је предложено. Пре тога је од Фабрике вагона тражено да у трајно власништво града пренесе простор градског стадиона, а да се локална самоуправа и јавна предузећа чији је оснивач одрекну потраживања

која су износила више милиона динара. Да то неће бити нимало лако потврдило се у тренутку кад је менаџмент Фабрике вагона вредност земљишта на коме се налази стадион проценио на тридесетак милиона динара. Године проведене на значајним позицијама у фудбалској организацији прилика је за боље познавање ситуације у овој области. - Кад све узмеш у обзир, Слога није имала моћ да превазиђе све препреке и уђе у Суперлигу. Милашиновић је био близу, а кад је требало да направи одлучујући корак то није могао. Док сам био у Слоги и Фудбалском савезу општине Краљево имао сам доста разумевања и помагао школе фудбала, иако су имале призвук приватних. Имао сам добар однос са њима, поготово са Бубамаром из које је деведесет одсто полазника дошло у Слогу, а то се сада не дешава. Ово што се дешава је последица рада Зорана Милашиновића који то није успео да схвати, јер се много ослањао на играче са стране па је много тога хтео да прескочи и брзо дође до Суперлиге. Организација клуба је на ниском нивоу, често мењају тренера, играчи одлазе а кад се све сабере преостали кадар није способан да направи искорак. Иако се од локалне самоуправе добијају солидна средства и даље се, због потраживања државе, ради у блокади, каже Бока. Није тајна да значајан фактор у остваривању резултата представља спортска инфраструктура која се деценијама уназад сматра значајном кочницом убрзанијем напретку. Један од значајних фактора је власништво над њима што нису могле да утврде ни стручне службе Спортског савеза Краљево након налога Министарства омладине и спорта да се позабави овом проблематиком. Први кораци на утврђивању власника оних највећих сведочи да се градски стадион на-

лази на земљишту чији је власник Фабрика вагона, игралишпте Металца у власништву железнице која је овај простор уступила на коришћење за одређено време, а да су само делови спортског комплекса у власништву локалне самоуправе. Већ први кораци на путу ка решењу проблема наговестили су неуспех, па се одустало од даљег трагања за власницима. Иако локална самоуправа и даље финансира одржавање, а Спортски центар „Ибар“ контролише трошење средстава, све је више оних који верују да постоје бројне дилеме и поред потврде да је инфраструктура темељ на коме се заснива рад спортских клубова. То је и повод да Фудбалски савез Србије прискочи у помоћ и понуди прекривање терена вештачком травом и расвету за игралиште, под условом да локална самоуправа обезбеди извођење земљаних радова. Тада се још једном потврдило како нема довољно сарадње између фудбалскигх радника и док су се убеђивали у процени најбоље локације за постављање вештачке траве она је завршила у другој средини. Ово је само један од детаља који сведочи о стању у фудбалској организацији, а ништа боља није ни у клубовима. Управо то је, каже Бока, један од главних разлога што изостају значајнији резултати и што Краљево, ако се не деси чудо, још дуго неће бити у ситуацији да има фудбалски клуб у највишем рангу такмичења. Поражавајући резултати Слоге у првој половини јесењег дела првенства за многе представљају довољан разлог да се одржи ванредна скупштина клуба и потраже решења за излазак из кризе. То је, каже Бока, требало урадити и раније, можда већ после прва четири пораза, јер би у супротном могао да уследи даљи пад у лигу коју степеницу ниже. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 17. И 23. ОКТОБРА

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

17. октобар

1448 — Угарска војска предвођена Јаношем Хуњадијем је поражена у бици на Косову од турске војске предвођена султаном Муратом II. 1797 — У италијанском месту Кампоформио потписан мировни уговор Аустрије и Француске, којим је укинута Млетачка република. 1854 — Током Кримског рата британске, француске и турске трупе почеле опсаду Севастопоља и после 11 месеци заузеле најзначајнију луку руске црноморске флоте. Мировним споразумом у марту 1856. разорен град враћен Русији. 1855 — Енглез Хенри Бесемер патентирао поступак за прераду сировог гвожђа у челик, назван по њему „Бесемеров челик“. 1912 — Србија и Бугарска, девет дана после Црне Горе, објавиле рат Турској, а 18. октобра придружила им се и Грчка, чиме је почео Први балкански рат. За непуних месец дана ослобођен готово цео Балкан, а рат завршен примирјем 3. децембра. Мировни уговор, којим се Турска одрекла готово свих својих поседа у Европи, потписан у Лондону 13. маја 1913. 1931 — Амерички гангстер Ал Капоне осуђен на 11 година затвора због избегавања плаћања пореза. 1943 — Логор Собибор је затворен, Холокауст. У њему су вршене масовне егзекуције Јевреја, совјетских ратних заробљеника, Рома и Синта који су ликвидирани у гасним коморама које су пуњене издувним гасовима из бензинског мотора. 1945 — Пуковник Хуан Перон извршио државни удар и дошао на чело

Аргентине. 1973 — Арапски произвођачи нафте повећали цене и смањили производњу нафте као одговор на подршку САД Израелу у арапско-израелском сукобу. То је изазвало једну од најтежих економских криза после Другог светског рата у развијеним западним земљама. 1984 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Ентони Мајлса. 1988 — Као одговор „митинзима истине“, које је организовало руководство Србије, на Косову почеле масовне демонстрације Албанаца. 1989 — У најтежем земљотресу у САД од 1906, који је погодио подручје Сан Франциска, погинуло 67 и повређено више од 600 особа. 1991 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1997 — На Куби сахрањен Ернесто Че Гевара, три деценије пошто је убијен у Боливији. Посмртни остаци положени у маузолеј у граду Санта Клара. У пожару изгорело Југословенско драмско позориште у Београду. 1998 — У Лондону, где се опорављао од операције, ухапшен бивши чилеански диктатор Аугусто Пиноче. Хапшење извршено на захтев Шпаније за изручење ради суђења за убиства на стотине шпанских држављана током његове диктаторске владавине Чилеом. Ослобођен у марту 2000, а по повратку у Чиле Апелациони суд у јулу 2001. суспендовао судски процес, прогласивши Пиночеа ментално неспособним. Потом преиначио своју одлуку и установио да је Пиноче способан за суђење.

18. октобар 31 — У Риму ухапшен и погубљен преторијански префект Сејан под оптужбом за велеиздају. Сејан је у периоду од 27. до 31. био de facto владар Римског царства у име цара Тиберија који се повукао на острво Капри. 1016 — Данска војска предвођена

Кнутом Великим је поразила Едмунда Гвозденог у бици код Асандуна, чиме је стекла контролу над већином Енглеске. 1081 — Роберт Гвискар је повео инвазију на Византију освојивши град Драч. 1469 — Краљица Изабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фердинанда II, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље. 1685 — Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте (протестанти) верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV. Око 200.000 хугенота, углавном интелектуалаца, је након тога емигрирало у суседне земље. 1692 — Постављен је камен теме-

љац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, која је постала једно од најзначајнијих аустријских стратешких утврђења у борби против Турака. 1860 — Британске трупе су, током Другог опијумског рата спалиле до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу. 1867 — САД су формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су купиле од Русије за 7,2 милиона долара. 1922 — Основана је Британска радио компанија (BBC). 1955 — Почела производња Заставе 750 - једног од симбола СФРЈ. 1967 — Совјетски васионски брод Венера ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу. Контакт је изгубљен када је брод био на 27 km изнад површине Венере. 1977 — У акцији немачких специјалаца на аеродрому у Могадишу убијена су три Палестинца, отмичара путничког авиона немачке компаније Луфтханза. Ослобођено је свих 86 путника, који су пет дана били таоци отмичара. 1989 — Под притиском масовних демонстрација генерални секретар Јединствене социјалистичке партије (Источне) Немачке Ерих Хонекер је поднео оставку, за новог шефа партије изабран је Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене. 1991 — На другом пленарном заседању Конференције о Југославији у Хагу председник Србије Слободан Милошевић одбио је предлог Декларације о Југославији којом је било предвиђено да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије је касније одбио све остале верзије „Споразума за опште решење кризе“ у бившој СФР Југославији које су нудили међународни посредници. Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита. 1998 — Тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао је с кинеским председником Ђанг Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна

од 1949. Најмање 700 људи је погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије. 2000 — Председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је учешће у влади СР Југославије и заложио се за наставак политичког дијалога Србије и Црне Горе о новој државној заједници. Ђукановић ће у наредном периоду тражити да две федералне јединице прво добију међународно признање, а потом да формирају савез. 2001 — Четворица следбеника Осаме бин Ладена, вође терористичке организације Ал Каида, осуђени су у Њујорку на доживотну робију без права жалбе за бомбашке нападе које су извршили 1998. године на америчке амбасаде у Африци. 2007 — У самоубилачком нападу на колону моторних возила у Карачију у којима је била бивша премијерка Беназир Буто, погинуло је најмање 130 особа, док је 450 повређено.

19. октобар 202. п. н. е. — Ханибал је изгубио у бици код Заме. То је завршна битка Другог пунског рата. 439 — Вандали, предвођени краљем Гејсерихом, су освојили Картагину, која је постала главни град вандалске државе у Африци. 1781 — Код Јорктауна у Вирџинији, представници британског команданта лорда Корнволиса су предали Корнволисов мач и званично се предали Џорџу Вашингтону и грофу де Рошамбу. 1812 — Наполеонове трупе су почеле повлачење из Москве. 1813 — Окончана је Битка народа код Лајпцига у којој су уједињене војске више европских држава, предвођене Русијом, Пруском и Аустријом поразиле Наполеона и присилиле га да се повуче преко Рајне. 1872 — У Новом Јужном Велсу у Аустралији нађен је „Холтерманов грумен“, плоча шкриљца тежине 235,14 килограма, у којој је било 82,11 килограма злата, највећа количина која је досад пронађена. 1915 — Русија и Италија су у Првом

17.10.2021.

МАГАЗИН 517

светском рату објавиле рат Бугарској, која је, поред проглашења неутралности, напала српску војску 6. октобра и тиме се прикључила Централним силама. 1918 — У Загребу је Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба донело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу. 1932 — У Београду је отворен Коларчев народни универзитет, задужбина Илије Милосављевића Коларца, који је у ту сврху тестаментом завештао око 50.000 дуката. 1935 — Лига народа увела је санкције против Италије због инвазије на Етиопију. 1944 — Почела је Гватемалска револуција када је група официра предвођена Франциском Хавијером Араном и Хакобом Арбензом покренула пуч против диктатора Хорхеа Убика. 1954 — Закључен је Англо-египатски споразум о повлачењу британских трупа из зоне Суецког канала у року од 20 месеци. 1964 — У удесу совјетског авиона Иљушин Ил-18, који се срушио на Авалу, погинули су сви путници међу којима је била шесточлана делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовом на челу. 1987 — Као одмазда за иранске нападе на бродове у Персијском заливу, Ратна морнарица Сједињених Америчких Држава је онеспособила три иранске нафтне платформе. (Црни понедељак) Дау Џонс индустријски индекс је пао 22% или 508 бодова. Ово се сматра крах берзе. 1994 — У експлозији бомбе, коју је у градском аутобусу у Тел Авиву активирао бомбаш-самоубица, погинуле су 22 и рањено више од 40 особа. 2000 — Међународни суд за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Руанде Жана Камбанду на доживотни затвор због геноцида почињеног 1994, када је убијено око пола милиона припадника племена Тутси и Хуту. 2001 — Најмање 350 људи настрадало је када је пренатрпани брод, који је превозио ирачке емигранте, на путу од Суматре ка Аустралији потонуо у

близини Јаве. 2005 — У Багдаду је почело суђење бившем ирачком лидеру Садаму Хусеину.

20. октобар 1448 — Угарска војска предвођена Јаношем Хуњадијем је поражена у бици на Косову од турске војске предвођена султаном Муратом II. 1572 — Војници шпанског терција су током ноћи прегазили Шелду на њеном ушћу да би прекинули опсаду Гуса у Шпанској Низоземској. 1728 — У Копенхагену избио пожар који је уништио већи део града. 1803 — Сенат САД је ратификовао куповину Луизијане. 1818 — Уједињено Краљевство и САД су потписали споразум из 1818. којим је дефинисана канадско-америчка граница дуж 49. упоредника од Тихог океана до Шумског језера. 1827 — У поморској бици код Наварина, током Грчког рата за независност, руски, британски и француски бродови уништили су турску и египатску флоту. 1935 — Кинеске револуционарне снаге Мао Цедунга стигле у покрајину Шенси на северозападу Кине и тиме окончале Дуги марш од око 10.000 километара. 1935 — Алијанса женских покрета Југославије у више градова организовала зборове захтевајући једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола. 1936 — Зграда Скупштине Југославије у Београду примила прве посланике. 1944 — Јединице НОВЈ генерала Пека Дапчевића и Црвене армије генерала Владимира Жданова у Другом светском рату ослободиле Београд, у завршној фази Београдске операције. 1949 — Југославија изабрана за несталног члана Савета безбедности Уједињених нација. 1961 — Совјетски Савез је извршио пробу прве балистичке ракете лансиране из зароњене подморнице и опремљене бојевом главом лансиравши ракету Р-13.

1964 — Основан ВИС Силуете 1971 — Канцелар Западне Немачке Вили Брант добио Нобелову награду за мир. 1973 — Британска краљица Елизабета II отворила Сиднејску оперу.

1984 — Београду пуштена у рад прва телекомуникациона веза по оптичком каблу, Телекомуникациони центар Београд - Коњарник 1991 — У земљотресу на индијској страни Хималаја погинуло више од 340

људи, разорено на десетине хиљада кућа. 1992 — Јединице Југословенске народне армије напустиле Дубровачко ратиште, а полуострво Превлака на улазу у Боку которску стављено је под контролу посматрача УН. Код места Витез у Босни почели сукоби босанских Хрвата и муслимана, дотадашњих савезника у рату против босанских Срба. 1998 — Скупштина Србије донела Закон о јавном информисању на основу ког су у наредне две године независни медији у Србији кажњени с преко 30 милиона динара, углавном због критичког писања о режиму Слободана Милошевића. 1999 — Верски вођа индонежанских муслимана Абдурахман Вахид постао први изабран председник Индонезије. 2000 — У Уганди сарадњом локалних и међународних здравствених радника, заустављено ширење епидемије проузроковане смртоносним вирусом ебола, од ког је умрло 47 и заражено више од 75 особа. 2001 — На хиљаде демонстраната на улицама француских градова протестовало против државе због зависности од нуклеарне енергије, од које потиче више од три четвртине енергије Француске. 2011 — Бивши либијски вођа Моамер ел Гадафи убијен у Сирту, а снаге Прелазног националног савета су преузеле контролу над градом.

21. октобар 1096 — Селџучка војска Килиџ Арслана је уништила војску сељака-крсташа на њеном путу ка Никеји. 1097 — Први крсташки рат: крсташи започели опсаду Антиохије. 1520 — Фердинанд Магелан је открио пролаз који спаја Атлантик с Пацификом, који се данас, у његову част, назива Магеланов пролаз. 1600 — Токугава Ијејасу је поразио вође супарничких јапанских кланова у бици код Секигахаре, што означава почетак Токугава шогуната. 1805 — У бици код Трафалгара Бри-

танци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода. 1879 — Томас Алва Едисон извршио је у лабораторији у Њу Џерсију пробу сијалице са графитним нитима. 1938 — Јапанске трупе су после неколико месеци бомбардовања заузеле кинески град Кантон. 1941 — Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. Након Другог светског рата владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила. Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, тог дана је стрељано 2.796 лица. 1943 — Ликвидиран највећи јеврејски гето у Минску 1944 — Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници. 1945 — На изборима у Француској први пут су гласале жене. 1950 — Кинеске трупе почеле су окупацију Тибета. 1969 — Вили Брант је формирао коалициону владу социјалдемократа и либерала и постао први социјалдемократски канцелар Западне Немачке. 1986 — САД су наредиле педесетпеторици совјетских дипломата да напусте земљу до 1. новембра као одговор на протеривање петорице америчких дипломата из Москве. 1991 — На основу одлуке Председништва СФР Југославије јединице Југословенске народне армије напустиле су Словенију. 1994 — САД и Северна Кореја су потписале споразум према којем ће Пјонгјанг замрзнути и потом напустити нуклеарни програм. 1997 — Мило Ђукановић, премијер Црне Горе победио је на председничким изборима Момира Булатовића, дотадашњег председника, који је имао подршку председника Србије Слободана Милошевића. Тиме је знатно смањен Милошевићев утицај у Црној

Гори, а нови црногорски председник усмерио је своју политику на издвајање из југословенске федерације. 2001 — Југословенски генерал у пензији Павле Стругар доборовољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу, који га је у фебруару месецу оптужио за кршење закона и обичаја рата на подручју Дубровника 1991. Он је био први официр бивше Југословенске народне армије који се добровољно предао овом суду. 2002 — Хашки трибунал отпечатио је оптужнице против Драга Николића, Вујадина Поповића и Љубише Беаре, које их терете за учешће у злочинима почињеним у Сребреници, јула 1995, након што су снаге Војске Републике Српске преузеле контролу над тим градом.

МАГАЗИН 517

17.10.2021.

22. октобар

1721 — После успешно окончаног рата са Шведском, Русија је постала нова сила на Балтику, а Петар Велики проглашен за цара целе Русије. 1773 — Краљ Тонга поклонио енглеском истраживачу Џејмсу Куку горостасну корњачу, која је у Лондону живела до 1966. 1797 — Француз Андре-Жак Гарнерен први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара. 1844 — Велико разочарање у САД, где је више хиљада верника очекивало други долазак Исуса Христа. 1873 — Да би онемогућио Французе да се удруже с немачким непријатељима, немачки цар Вилхелм I Хоенцолерн, на иницијативу канцелара Бизмарка, придружио се савезу Русије и Аустроугарске. 1894 — Михаило Петровић Алас, постао професор математике на Великој школи. 1895 — Воз је искочио из шина на железничкој станици Монпарнас у Паризу. 1944 — Војвођанске бригаде заједно са јединицом Црвене армије у Дру-

гом светском рату ослободиле Оџаке. Дан ослобођења Земуна у Другом светском рату. 1947 — Почео је рат Индије и Пакистана око Кашмира пошто је кашмирски махараџа Хари Синг одбио да се прикључи једној од две земље када је подељен индијски потконтинент. Рат почетком 1949. окончан посредством Уједињених нација, а Кашмир остао подељен. 1964 — Француски књижевник Жан Пол Сартр одбио Нобелову награду за књижевност. 1987 — Примерак ретке едиције Гутенбергове библије продат у аукцијској кући „Кристи“ у Њујорку за рекордних 5,39 милиона долара. 1991 — Председништво Југославије непотпуном саставу, чинили га Србија, Војводина, Косово и Црна Гора, одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава. Одлука допринела продубљавању југословенске кризе и дефинитивном распаду земље. 1992 — На путу Прибој-Рудо из аутобуса киднаповано 16 муслимана, становника села Сјеверин на граници Србије и Босне, а потом убијено у Вишеграду. Отмицу и убиство извршили Милан Лукић, Оливер Крсмановић и Драгутин Драгићевић и Ђорђе Шевић, припадници Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, који су готово 11 година после отмице осуђени на вишегодишње казне затвора. 2000 — Посмртни остаци једног од највећих српских песника Јована Дучића пренети, 57 година по његовој смрти, из америчког места Либертивил и сахрањени у родном граду Требињу у Републици Српској. Сахрани присуствовао и председник Југославије Војислав Коштуница, који је потом посетио Сарајево, што је била прва посета председника Југославије некој од бивших југословенских република. 2009 — Мајкрософт званично пустио у продају оперативни систем Windows 7.

23. октобар 42. п. н. е. — Војска Марка Антонија и Октавијана је нанела Бруту одлучујућу пораз у бици код Филипа. 425 — Валентинијан III проглашен у Риму за цара Западног римског царства са само 6 година. 1702 — Битка у заливу Виго где је англо-француска флота потукла шпанску и француску флоту и уништила шпанску Флоту Индија. 1739 — Велика Британија је објавила рат Шпанији, узевши као повод одсецање ува Роберта Џенкинса. 1862 — Државни удар у Краљевини Грчкој којим је свргнут краљ Отон I, први владар нововековне Грчке. 1912 — Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу. 1917 — Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској. На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Лењин. 1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн. 1944 — Партизанске јединице из Срема и Бачке ослободиле Нови Сад у Другом светском рату. Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску. У филипинском заливу Лејте почела је битка у заливу Лејте. 1954 — После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Уједињено Краљевство и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке. 1956 — Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела је Мађарска револуција 1956. 1958 — Руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман Доктор Живаго који

је постао бестселер на Западу, док у СССРу тада још није био објављен. 1961 — Бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир. 1973 — Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира. 1983 — У нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских. На акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска „беба из епрувете“. 1990 — Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку после масовних студентских протеста. То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности. 1991 — Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи. 1994 — У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа. 1996 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Борис Гељфанд. 1998 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 2001 — ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта. 2002 — Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs