Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 518 * 24. октобар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 518

Хвала што читате

24.10.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

3

24.10.2021.

МАГАЗИН 518

4

По завршетку пројекта који је помогла локална самоуправа МагазИН и даље открива

5

6

МАГАЗИН 518 24.10.2021.

12 16 18 22 24 30 36 42 46 48 50 54 58 60 68 70 80 86

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Кључеви првим станарима Исправни и вода и ваздух Корак ка вишем стандарду Лакше до европских фондова Из дана у дан Октобар 2000. и после њега Карановац и Краљево у српској штампи Уместо сећања заборав На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Здрава храна за бољу будућност Из Мињине кухињице Хаос у хали поред Ибра Млади радник - Рибница Слога - Реал Три темељна стуба Времеплов

7

8

МАГАЗИН 518 24.10.2021.

9

10

МАГАЗИН 518 24.10.2021.

11

После деценије чекања

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

КЉУЧЕВИ ПРВИМ СТ

12

ТАНАРИМА

- Завршена прва од четири зграде у оквиру пројекта урбане регенерације дела насеља у Доситејевој улици. - Деценију након што је земљотрес погодио Краљево, и више деценија колико су живели у неодговарајућим условима, становници дела града добили пристојне станове на доброј локацији у урбанистички најбоље постављеном делу Србије. - Градња моравског коридора највећи бенефит за Краљево. - Писта Аеродрома „Морава“ већа од аеродрома у Београду

13

емљотрес који је у новембру 2010. године погодио Краљево оштетио је велики број стамбених објеката, како индивидуалних тако и оних за колективно становање. Кад су се за то створили услови приступило се санацији штете, а приоритетним је оцењена градња скоро пет стотина нових монтажних кућа и реконструкција неколико зграда за колективно становање. Увид у степен оштећења једног броја зграда у Доситејевој улици био је довољан за закључак да би санација била скупља него изградња нових што је било повод за идеју о урбаној регенерацији дела насеља која подразумева рушење старих и изградњу нових стамбених објеката. Реализацију су успоравали различити фактори па је више пута одлаган почетак радова, што је појачавало незадовољство становника овог дела града. Средства за градњу обезбеђена су кредитом међународних банака, а на конкурсу изабрано најбоље решење као увод у поступак добијања дозволе за градњу. Паралалено са овим процесом отпочело је потписивање предуговора са власницима стамбених објеката што се показало као највећа кочница даљим активностима. Планом реализације пројекта предвиђено је да прва буде изграђена између постојећих како би се створили услови за расељавање и градњу следеће у другој фази како би се, кад буде завршена, приступило градњи последња два објекта. Према пројекту урбане регенерације сваком од власника следује стан у површини коју је већ имао, уз могућност да вишак стамбеног простора откупи или на њега плаћа одговарајућу месечну закупнину. Важећи закони о градњи дефинисали су најмању квадратуру стана што је у неповољан положај довело власнике који су имали мање од тога. Да изградња прве од четири зграде за колективно становање, са укупно триста шездесет шест станова, није прошла без проблема било је видљиво средином ове године кад је, иако је била наизглед готова, технички пријем изостао због проблема са појединим инсталацијама. Градоначелник Краљева је кашњење оправдавао грешком у изради пројектно-техничке документације, а након што је исправљена чинило се како нема никаквих проблема да ускоро буде усељена. Да о истој ствари по који пут постоје различити ставови сведочи председница Владе Србије Ана Брнабић која је, приликом предаје кључева власницима првих станова грађених за припаднике снага безбедности, признала како је при-

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

З

14

лично фрустрирана начином на који се реализује пројекат урбане регенерације.

- Ја сам била тамо кад су почели да граде прву зграду и причала са људима који живе потпуно неусловно. Тај пројекат касни прилично, преко годину и по дана, и не бих се сложила са градоначелником да нема никаквих проблема. Кад нешто касни годину и по дана, а причамо о једној згради, мислим да је то страшно. Мислим да сам најмање десет пута питала за тај пројекат који морамо да завршимо а да, ако буде потребно, ми или министарство грађевине буде присутније да се то заврши. Ми смо кренули у ово и завршили све, а нисмо завршили ту једну зграду, па мислим да треба да се погледа да ли је ту проблем са извођачем радова и ко ће радити другу фазу. Или треба све да мењамо, али нешто треба да урадимо. Не можемо да кажемо да нема никаквих проблема зато што има проблема, ти људи сваким даном чекају станове тако да ћу видети да се више посветим томе, јер ја сам обећала људима да ће бити завршено у року, рекла је Брнабић. Да проблеми буду отклоњени а први становници нове зграде добију кључеве станова требало је да прође још неколико месеци, све до почетка минуле недеље кад су свечаној предаји присуствовали министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић, државни секретар Енес Бухић, саветник министра Милош Адамовић, Нађа Грочкова Леруст испред Развојне банке Савета Европе и представници локалне самоуправе. Читаву деценију након што је земљотрес погодио Краљево, и више деценија колико су живели у неодговарајућим условима, становници овог дела града добили су пристојне станове на доброј локацији у урбанистички најбоље постављеном делу Србије, каквим их је оценио министар Момировић.

- Наш посао је да водимо рачуна о грађанима, о породицама, да размишљамо о пршлости и увек имамо на уму шта ћемо оставити. У наредном периоду морамо да изградимо још три зграде, да убрзамо не само грађевинску него и све административне процедуре како би људи, а не само ови, добили дом и могли да планирају будућност коју су заслужили пре више од десет година. Ово је само један од пројеката које реализујемо. Пре мање од годину дана почела је градња Моравског коридора, а за неколико месеци завршавамо шеснаест километара којим ћемо спо-

јити коридор десет са Крушевцом. Пре неколико месеци почели су радови код Адрана, а очекујемо да се у наредном периоду интензивирају и да градња коридора буде највећи бенефит за Краљево. Када имамо у виду планове какав аеродром желимо овде, писта ће у наредним годинама бити већа од аеродрома у Београду. Нисмо заборавили

овај аеродром, а врло брзо ћемо кренути даље да га развијамо како би овај део Србије имао ваздушну луку, нагласио је Момировић и подсетио како је Краљево један од градова у којима Влада Србије финансира и гради станове за припаднике служби безедности. Потврда задовољства стиже из Развојне банке Савета Европе која је кре-

дитом допринела градњи станова на овој локацији, још више из локалне самоуправе јер се после толико година коначно кренуло са мртве тачке. Усељавањем првих станара у прву од четири зграде створени су услови за градњу преосталих триста шездесет шест станова. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

И у септембру без разлога за бригу

16

ИСПРАВНИ И В - За основни микробиолошки и физичко-хемијски преглед узета сто седамдесет два узорка воде из система градског водовода и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. - Сто педесет четири узорка воде анализирано на основни, а два на периодични преглед. - У односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, сви узорци бактериолошки и физичко хемијски исправни. - Вода Ибра без фенолних материја. - Концентрација штетних материја у ваздуху испод максимално дозвољених вредности на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга

една од редовних активности Завода за јавно здравље Краљево је контрола хигијенске исправности воде за пиће, праћење квалитета ваздуха и евалуације резултата мерења а извештај о резултатима мерења по правилу прва тема седнице Градског већа једном у месецу. Тако је било и на педесетој по реду од конституисања актуелног сазива на којој су чланови упознати са резултатима провере ква-

Ј

литета воде и ваздуха у септембру ове године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да су током месеца за микробиолошки и физичкохемијски узета сто седамдесет два узорка воде за пиће из система градског водовода и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. Из мреже водовода узето је сто педесет шест узорака од којих је сто педесет че-

тири анализирано на основни а два на периодични преглед. Анализом је утврђено да су сви, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализира-

ОДА И ВАЗДУХ ним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току августа била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида испод гра-

ничних на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 су мерене на мерном месту Полицијска управа, а резултати мерења потврђују да су биле испод граничних као и вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим

честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године, који служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5. За ову годину биће утврђен као просек три узастопне године, израчунат на свим мерним местима предвиђеним за 2019, 2020. и 2021. Обавеза Завода за јавно здравље је да месечне извештаје редовно доставља градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

17

18

Милка Ђурђевић

МАГАЗИН 518 24.10.2021.

Запошљавање и самозапошљавање угрожених група

КОРАК КА ВИШЕМ СТАНДАРДУ - На територији шеснаест јединица локалне самоуправе отпочела реализација четворогодишњег пројекта вредног скоро два милиона и девет стотина хиљада евра. - Пројекат намењен групама становништва са повећаним ризиком од социјалне искључености и сиромаштва, дуготрајно незапосленим, младима, женама, вишечланим породицама, ниже образованим и мањинским групама.

- У Краљеву подршка запошљавања, односно идеје, двадесет особа из угрожених група који желе да започну, или развију, сопствене пословне делатности. - Две грант шеме од две хиљаде и три хиљаде шест стотина евра. - Почетком новембра низ мотивационих радионица посвећених посебно угроженим категоријама становништва

19

апошљавање као један од највећих проблема великог броја становника Србије, како младих тако и оних којима је из различитих разлога ускраћена могућност заснивања радног односа, повод је трагања за могућностима да се стање у овој области поправи. Сем домаћих фактора у овај процес су укључене и различите међународне хуманитарне организације које, кроз различите пројекте, ангажују значајна средства намењена стварању могућности за запошљавање. У такве се убраја немачки Хелп који је, уз помоћ шведске владе а посредством Шведске агенције за међународну развојну сарадњу Сида, на територији шеснаест јединица локалне самоуправе у Србији отпочео реализацију четворогодишњег пројекта вредног скоро два милиона и девет стотина хиљада евра. Пројекат под називом „Помоћ при запошљавању и самозапошљавању угрожених група“, као подршка економском оснаживању за социјалну инклузију и активно учешће рањивих група у друштву, намењен је групама становништва са повећаним ризиком од социјалне искључености и сиромаштва, дуготрајно незапосленим, младима, женама, вишечланим породицама, ниже образованим и мањинским групама. Општим циљем оцењен је допринос смањењу сиромаштва, социјалној инклузији, инклузивном и одрживом економском расту, пуној и продуктивној запошљивости и достојанственом раду за све. Од реализације пројектних активности очекује се да допринесу унапређењу приступа тржишту рада и запошљавања за све угрожене групе становништва. Активности су усмерене на њихово економско оснаживање, посебно група у ризику од социјалне искључености и сиромаштва кроз запошљавање, самозапошљавање и пословне и стручне обуке како би им се пружила могућност да остваре одрживу егзистенцију и постану продуктивни и

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

З

20

признати чланови друштва. Од пројекта се очекује економско оснаживање најмање пет стотина четири појединца уз повећан животни стандард покретањем нових, развојем постојећих одрживих и конкурентих малих и средњих предузећа. Њима су намењена најмање четири стотине тридесет два гранта у опреми вредности две хиљаде евра, тридесет шест од по три хиљаде и шест стотина, а запошљавању још тридесет шест у малим и средњим предузећима по три хиљаде и шест стотина. Амбициозним планом предвиђена је изградња капацитета најмање четири стотине шездесет појединаца пословним обукама, а наменским стручним обукама повећање продуктивности, конкурентности, одрживости и запошљивости најмање њих сто четрдесет. Побољшање могућности запошљавања, личног развоја и егзистенције може да очекује најмање осамдесет појединаца који су учествовали у шестомесечној стручној пракси, а повећан капацитет компанија послодаваца и отварање радних места за најмање четрдесет који су је завршили. У свих шеснаест јединица локалне самоуправе озбиљно ће се радити на изградњи капацитета које су преносом знања оспособљене да у будућности самостално реализују сличне пројекте. Хелп је у дугом низу година кроз хуманитарне и пројекте одрживог развоја на територији Краљева уложио више до три и по милиона евра. У том периоду економски је оснажено готово осам стотина породица, а више од двеста је добило неки вид стамбене подршке чиме су побољшани њихови услови становања. Међу десетинама различитих пројеката на овој територији посебно место заузима реаговање у ванредним ситуацијама након елементарних непогода. Да је у том периоду остварена добра сарадња са локалном самоуправом сведочи пре неколико дана потписан нови уговор о сарадњи у оквиру пројекта „Помоћ при запо-

шљавању и самозапошљавању угрожених група“ што даје довољно повода за оптимизам за наставак у наредном периоду. Координатор пројекта Милка Ђурђевић истиче како ће пројекат помоћи при зпошљавању и самозапошљавању угрожених група и подржати имплементацију локалних развојних стратегија, посебно оних везаних за запошљавање угрожених група.

- Подржаћемо запошљавање, односно идеју, двадесет особа из угрожених група који желе да започну, или развију, сопствене пословне делатности кроз две грант шеме од две хиљаде и три хиљаде шест стотина евра. Пројекат је део ширег пројекта који финансира шведска влада, преко Шведске организације за међународни развој и сарадњу, имплементираће се у четири једногодишње фазе до краја јуна 2025. године а поред Краљева биће укључено још петнаест локалних самоуправа, каже Ђурђевић. Већ почетком новембра очекује се низ мотивационих радионица посвећених посебно угроженим категоријама становништва у које су сврстане групе у посебном ризику од тоталне искључености и сиромаштва. Таквим се сматрају неформални сакупљачи секундарних сировина, рурално становништво, жене, млади, вишечлане породице, особе са нижим образовним нивоом и мањинске групе. За све њих биће организована информациона кампања као начин да се упознају са условима конкурса и попуњавањем апликационог формулара. Након тога следи процес селекције кроз две фазе током којих ће специјализовани тимови одабрати двадесет за које се процени да су одрживе и имају највише шансе да успеју. Основ су прецизно дефинисани социјални и економски критеријуми за селекцију који ће бити накнадно представљени, због чега се очекује транспарентан начин комуникације са заинтересованим лицима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

Подршка развоју локалних самоуправа

ЛАКШЕ ДО ЕВРОП - Право учешћа на конкурсу имају локалне самоуправе са статусом града, самостално или у партнерству са најмање три локалне самоуправе и надлежном регионалном развојном агенцијом. - Пријаве до 10. децембра. - У реализацију програма укључено деведесет девет локалних самоуправа из региона Шумадије и западне Србије и Јужне и источне Србије

оље разумевање и примена инструмената територијалног развоја Европске уније у контексту Србије и израда релевантних стратегија основ је на коме се темељи позив јединицама локлане самоуправе за подношење пријава за израду територијалних стратегија у оквиру програма ЕУ ПРО Плус. Јавни позив не подразумева пренос финансијских средстава одабраним корисницима, већ техничку подршку програма. Право учешћа на конкурсу за израду територијалних стратегија, који је отворен до 10. децембра ове године, имају локалне са-

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

Б

22

моуправе са статусом града на територији деловања, самостално или у партнерству са најмање три локалне самоуправе и надлежном регионалном развојном агенцијом, у складу са критеријумима дефинисаним јавним позивом. Локалне самоуправе могу да поднесу само једну пријаву, или да као партнери учествују у само једној, а за техничку помоћ у изради стратегија одрживог урбаног развоја да се пријаве само оне које немају претходно израђену стратегију овог типа. За развој стратегија интегралних територијалних

инвестиција подносиоци морају да испуњавају услов просторног континуитета територије и остваре партнерство са најмање три локлане самоуправе, као и са територијално надлежном регионалном развојном агенцијом. Програм ће пружити техничку подршку у изради стратегија одрживог урбаног развоја и стратегија интегралних територијалних инвестиција, укључујући подршку у успостављању управљачких механизама за спровођење, праћење и оцену спровођења, подршку у развијању капацитета за примену инструмената територијалног

ПСКИХ ФОНДОВА развоја. Тематски фокус стратегија заснован је на приоритетним подручјима интервенције дефинисаним у Стратегији одрживог урбаног развоја Републике Србије до 2030. године и приоритетним циљевима кохезионе политике Европске уније. Стратегије регулишу одрживи урбани развој и фокусиране су на дефинисање одрживих решења за браунфилд локације и индустријске зоне, неформална насеља, централне градске зоне, насеља са концентрацијом социјалних проблема, насеља изложена проблемима заштите животне средине и климатским променама и културно наслеђе. Стратегије интегралних територијалних инвестиција подразумевају просторни континуитет са посебним карактеристикама, усаглашеност са важећим политикама и изворима средстава Европске уние од значаја за финансирање интегралних пројеката у ширим географским подручјима. У реализацију програма укључено

је деведесет девет локалних самоуправа из региона Шумадије и западне Србије и Јужне и источне Србије, директни корисници су подносиоци пријаве којима је одобрена техничка помоћ а корисници партнерске локлане самоуправе са статусом града и регионалне развојне агенције. Градови и општине кориснице чије пријаве на јавни позив буду успешне, добиће стручну подршку у изради стратешких докумената за одрживи локални развој. Стратегије би требало да формулишу будуће планирање у бројним секторима укључујући образовање, економски развој и заштиту животне средине. Увођење свеобухватног приступа територијалном развоју важан је елемент приступног процеса у оквиру поглавља 22, које се тиче регионалне политике и припреме за коришћење структурних фондова Европске уније. Зато је циљ Владе Србије да европска интеграција земље резултира равномерним регионалним развојем, због

чега су кохезиона политика и структурни фондови усмерени на смањивање регионалних неједнакости и пружање равноправних услова за живот и развој у свим деловима земље. Локалним самоуправама које могу да одговоре критеријуме позива упућен је позив да поднесу пријаве и искористе прилике за јачање капацитета за коришћење европских фондова, и других извора финансирања. ЕУ ПРО Плус ће им омогућити да буду спремније за промоцију кључних аспеката који доприносе њиховом развоју у области економије, управљање земљиштем и инфраструктуром, образовања, заштите животне средине и других сектора. Више информација о позиву и документација за пријављивање доступне су на интернет страници програма, а инфо-сесије ће у периоду од 26. октобра до 23. новембра бити одржане на Златибору, у Крагујевцу, Врњачкој Бањи, Великом Градишту, Нишу, Шапцу и Врању. Т. Радовановић

23

24.10.2021.

МАГАЗИН 518

24

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН Првог дана викенда тестирана седам стотина тридесет два узорка бриса, а сто педесет седам позитивно на присуство корона вируса. - Број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на двадесет шест хиљада осам стотина четрдесет три. - Двадесет другог дана октобра прошле године тестиран тридесет један узорак бриса, седам је било позитивно на присуство вируса а укупан број инфицираних девет мање од хиљаду и по. - Од понедељка 25. октобра радно време вакциналног пункта у новој Хали спортовау Рибници биће сваког радног дана и суботом од осам до шеснаест сати

д тренутка кад је интензивирано ширење вируса промена епидемиолошке ситуације је свакодневна тема на нивоу целе земље, посебно у локалној средини где број новооткривених случајева поприма забрињавајуће размере. О томе сведочи извештај Завода за јавно здравље Краљево који потврђује да је првог дана друге половине октобра међу четири стотине седамдесет шест узорака назофарингеалног бриса присуство вируса потврђено код сто седамнаест особа. Тако је на територији Краљева укупан број потврђених случајева од почетка епидемије достигао двадесет пет хиљада осам стотина деведесет осам, а од последица болести коју изазива корона вирус у Општој болици „Студеница“ преминуле још три особе. Осврт на период од пре годину дана сведочи о епидемиолошкој ситуацији на дан 16. октобра кад су ПЦР методом тестирана само двадесет два узорка бриса што

О

је помогло да се потврди осам новорегистрованих случајева инфекције, па је укупан број инфицираних особа од почетка епидемије, половином марта, повећан на хиљаду четири стотине четрдесет осам. Да се у дане викенда мањи број суграђана одлучује за посету лекару сведочи извештај од наредног дана и податак да је у последња двадесет четири сата, у здравственим установама са подручја Краљева, на присуство новог корона вируса тестиран укупно триста један узорак бриса а присуство вируса потврђено код сто седам особа, па је број укупно инфициранх за пет премашио двадесет пет хиљада. Од последњег извештаја, у Општој болници је од последица болести умрла још једна особа са подручја Краљева. На овај дан пре годину дана, кад још није постојала вакцина против корона вируса, епидемиолошка ситуација је била далеко повољнија. О томе сведочи извештај Завода за јавно здравље по коме су од пре-

тходног дана тестирана четрдесет четири узорка бриса, а присуство вируса потврђено код шест особа чиме је укупан број повећан на педесет четири преко хиљаду и четири стотине. Први радни дан минуле недеље у болници су дочекала педесет три пацијента за које је процењено да клиничка слика не дозвољава кућно лечење. Од укупног броја хоспитализованих петнаест је смештено у јединици интензивне неге, једанаест је на неинвазивној вентилацији а четири на „high flow“ режиму. Током протеклог дана на лечење је примљено шест пацијената са тешком клиничком сликом, осам је отпуштено на кућно лечење а један је преминуо. У истом периоду у дневној болници је збринуто четрдесет седам пацијената, а у ковид амбуланти обављен сто шездесет један преглед. О свакодневној промени епидемиолошке ситуације сведочи извештај Завода за јавно здравље за осамнаести дан ок-

25

24.10.2021.

МАГАЗИН 518

26

Од понедељка 25. октобра радно време вакциналног пункта у новој Хали спортовау Рибници биће сваког радног дана и суботом од осам до шеснаест сати

четрдесет шест, а да је у јединици интензивне неге дванаест, осам на неинвазивној вентилацији а четири на „high flow“ режиму. Од последњег извештаја на лечење је примљено пет пацијената, четири су отпуштена а два преминула. У истом периоду у дневној болници је збринуто педесет пацијената, а у ковид амбуланти обављено двеста двадесет девет прегледа. Извештај Завода за јавно здравље Краљево о епидемиолошкој ситуацији за територију града Краљева на дан 20. октобра потврђује да су током претходног дана тестирана седам стотина четрдесет три узорка бриса, а да је присуство вируса потврђено код сто осамдесет шест особа. Број потврђених случајева инфекције на територији града Краљева повећан је на пет стотина тридесет шест више од двадесет шест хиљада, а од последица болести изазване вирусом у болници су преминуле још две особе. Да се број хоспитализованих пацијената смањује сведочи податак да је на даљем лечењу задржано њих четрдесет осам од којих је петнаест смештено у јединици интензивне неге, једанаест је на неинвазивној вентилацији а четири на „high flow“ режиму. Током последња двадесет четири сата на лечење је примљено девет пацијената, отпуштено је пет, два су преминула, а у ковид амбуланти обављено двеста педесет шест прегледа. Извештај о кретању епидемиолошке ситуације истог дана претходне године показује да су ПЦР методом тестирана тридесет четири узорка бриса од којих је безмало половина, или шеснаест, било позитивно на присуство вируса, па се укупан број инфицираних приближио на двадесет два до хиљаду и по. Двадесет први дан октобра донео је нову промену епидемиолошке ситуације, јер је међу седам

стотина четрнаест брисева узетих од особа са симптомима болести, или по другим индикацијама за тестирање, сто четрдесет седам било позитивно на присуство корона вируса па је укупан број инфицираних повећан на двадесет шест хиљада шест стотина шездесет осам. Од претходног извештаја у болници су преминуле још четири особе. Колико је ситуација бил повољнија пре само годину дана сведочи податак да је истог дана ПЦР методом тестирано свега тридесет узорака бриса, а присуство вируса потврђено код шест особа па је број укупно инфицираних суграђана повећан на хиљаду четири стотине осамдесет четири. Број пацијената на болничком лечењу је смањен на четрдесет шест, а од четрнаест у јединици интензивне неге три су интубирана, осам је на неинвазивној вентилацији а три на „high flow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљено тринаест особа, десет је отпуштено а један пацијент упућен на даље лечење у Клиничко болнички центар ”Бежанијска коса”. У истом периоду у дневној болници су збринута педесет четири пацијента, а у ковид амбуланти обављено двеста педесет пет прегледа. Првог дана викенда потврђено је да су током претходног тестирана седам стотина тридесет два узорка бриса, а да је сто педесет седам позитивно на присуство корона вируса па је број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на двадесет шест хиљада осам стотина четрдесет три. Од последњег извештаја у болници су преминуле још три особе са територије града Краљева. Двадесет другог дана октобра прошле године тестиран је тридесет један узорак бриса, седам је било позитивно на присуство вируса а укупан број инфицираних повећан на девет мање од хиљаду и по.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

тобра по коме је међу седам стотина педесет два бриса, узетих током претходна двадесет четири сата, присуство вируса потврђено код сто деведесет особа, па је укупан број потврђених случајева на територији Краљева повећан на двадесет шест хиљада сто деведесет пет. На лечењу од болести коју изазива корона вирус у болници је задржано четрдесет седам пацијената од којих је четрнаест смештено у јединици интензивне неге, код десет примењена неинвазивна вентилација а код четири „high flow“ режим. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљено седам новооболелих а дванаест излечених отпуштени на опоравак код својих домова. Један пацијент је упућен на даље лечење у Крушевац, у дневној болници збринуто четрдесет пацијената, а у ковид амбуланти обављено двеста двадесет седам прегледа. Осамнаестог дана октобра прошле године објављени су резултати тестирања четрдесет шест узорака бриса узетих у здравственим установама на подручју Краљева од особа са симптомима болести, или по другим индикацијама, а потврђено осам новорегистрованих случајева инфекције што је укупан број повећало на хиљаду четири стотине шездесет два. Нови извештај Завода за јавно здравље сведочи да је 19. октобра тестиран укупно шест стотина деведесет један узорак бриса, а да је присуство новог корона вируса потврђено код сто педесет осам особа што је укупан број потврђених случајева повећало на двадесет пет хиљада триста педесет три. Од последњег извештаја, у Општој болници су преминуле још две особе са територије града Краљева. О смањењу броја пацијената са тешком клиничком сликом сведочи податак да је на одељењима Опште болнице хоспитализовано њих

27

28

МАГАЗИН 518 24.10.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера. Путем телефонских линија Ковид Кол-центра, свакога дана од 08.00 до 16.00 часова грађани Краљева који су у изолацији могу да добију неопходне информације. ТЕЛЕФОНИ: 064/8912022, 064/8912018, 064/8912118, 064/8912118 064/8912132

29

Искорак у трећу деценију од демократских промена: Драгојло Бажалац (2)

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

ОКТОБАР 2000. И ПОСЛЕ ЊЕГА

30

- Зоран Ђинђић није био спреман да прихвати место председника Народне скупштине и центар власти пренесе у парламент. - Краљево је страдало због људи и односа локалне и централне власти.

- Основни кривци што је Србија пропала су припадници безбедносних служби који су и после октобра 2000. године контролисали све.

- У земљу је стигло доста пара како би се обновила привредна делатност, али није било значајнијег ефекта јер су за време санкција међународне заједнице изгубљена многа тржишта. - Петнаест година уназад није улагано у занављање технологије, а изостало је очекивано учешће немачких и јапанских компанија у приватизацији. - Они који су успешно водили бројна предузећа избачени су из њих, па су отворили приватне фирме и преживљавали, а нових који би требало да их замене није било. - Краљево је одувек трпело последице лоше организованости домаћих снага које су деценијама попуштале под притиском дошљака са југа. - Јавне набавке се проводе на специфичан начин, јер неко мора да узме паре, прво странка па онда остали

Драгојло Бажалац

31

урни догађаји из октобра 2000. године и данас изазивају опречна мишљења што је повод за покушај да се, у разговору са њиховим актерима, баци мало више светла и створи реалнија слика онога што се дешавало. Истакнути члан Демократске странке Драгојло Бажалац, у то време и члан најужег општинског руководства, је и пре 5. октобра почео да губи интерес за активно учешће у политичком животу, јер је већ обезбедио ново радно место у Електропривреди Србије. Стиче се утисак да ни тада међу краљевачким демократама, које су са Српским покретом обнове чиниле окосницу локалне власти, није владало претерано јединство, па је као велико изненађење примљено инсистирање Мила Корићанца да постане председник Извршног савета. Бажалац верује да то није било потребно Корићанцу, нити корисно за Краљево, у време кад се рачунало да би на овом месту моного више могли да пруже дотадашњи председник Звонко Обрадовић или Милан Вуковић који су већ упознали технологију локалне власти и припремали се да одрже континуитет. Различитих ставова по питању функција било је и на републичком нивоу, а страначки органи предлагали Зорану Ђинђићу да уместо премијера прихвати место председника Народне скупштине и центар власти пренесе у парламент. Добро је било познато да је Миле Корићанац годинама уназад помагао рад Демократске странке чиме је задобио поверење и пријатељство Зорана Ђинђића што је био повод за став да са неке од значајнијих позиција у Београду, а стиче се утисак да је могао да бира, може много више да помогне Краљеву него са позиције локалног политичара. Након формирања нове локалне власти ипак је постао председник општинске владе, а Бажалац се све више повлачио из политичког живота. Демократе нису успеле да убеде Милена Пановића да прихвати место председника Скупштине општине, па се на том месту нашао др Љубиша Јовашевић. Драгојло Бажалац сведочи да се у новоформираној Вла-

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

Б

32

ди Србије нико није разумео у привреду, сем Небојше Човића коме су доделили место координатора за Косово и Метохију.

- Оно што је остало од привреде још је радило, али је и то почело да пропада. Кренуле су наопаке приватизације, а то се посебно негативно одразило на Краљево у коме више нема производње, а кад нема призводње нема ни осталог. Краљево је страдало због људи и односа локалне и централне власти. У целој Србији је ишло наопако, а Ђинђић је као филозоф информације добијао од либералних економиста који су сматрали да ће привреда, иако је била на стакленим ногама, сама да се опорави. Ни ја нисам могао да претпоставим којим ће путем да се иде даље. Знали смо да је тешка ситуација и да ће морати да крене поштено, а ништа није могло да се изведе на други начин, јер су суштинску власт задржали људи из безбедности који су покупили паре од приватизације и углавном све контролисали. Дуго време после овога, а и за време Коштунице, стари дебеовци су контролисали све, па су основни кривци што је Србија пропала – сматра Бажалац. Власт је чинила неуобичајено широка коалиција странака чији су челници имали поверења у Ђинђића који је, сем што је био вредан, имао визију даљег развоја земље. Приватизација је вршена под страним утицајем, а то је област која ни премијеру није била довољно јасна. У земљу је стигло доста пара из иностранства, како би се обновила привредна делатност, али се показало да није било значајнијег ефекта, јер су за време санкција међународне заједнице изгубљена многа тржишта. Сем тога петнаест година уназад није улагано у занављање технологије, а изостало је очекивано учешће немачких и јапанских компанија у приватизацији.

- Уместо њих појавили су се хохштаплери који су гледали да очерупају и оно мало што је остало, а добар кривац је и Владан Батић, јер су се око њега формирали неки одреди за узимање фирми. Тако није смело да се

ради већ оставити у њима људе који су знали да раде, а поставити некога да их контролише. Шта су направили не знам, али је све прилично уништено. Завладала је корупција, а више није било политичког противника да би се вадили на њега. Ђинђић је иза себе имао Немце од којих се нешто могло очекивати, али се мало уморио кад је видео каква су се паучина и талог накупили. Ја сам све гледао изблиза и знам да је много донација добила Електропривреда Србије. Имало је још нешто од фирми, „Телеком“, „Аеродром“ и „Дунав“ док није пропао, због мућке са међународним осигурањем, а за то је крив Мирољуб Лабус – објашњава Бажалац. Бројни учесници политичког живота и данас жале што након убиства премијера Зорана Ђинђића нису одржани парламентани избори. Уместо тога договорено је да се ништа не мења, а да место премијера преузме Зоран Живковић. Иако је био одличан сарадник Зорана Ђинђића показало се да није дорастао новој функцији. И теоријска наука је била подељена, па су значајну улогу у привредном животу покушавали да заузму факултетски професори који никада реално нису радили ништа. Они који су до тада колико толико успешно водили предузећа избачени су из њих па су отворили приватне фирме и преживљавали, а нових који би требало да их замене није било.

- Иза тога дође Коштуница који је поштен човек, а воли само власт. У његово време су направљене приватизације и све продато у старо гвожђе. Иако смо имали услова нисмо успели да у „Магнохром“ уђе „Горење“, пропадне „Јасен“ и основна производња у „Магнохрому“ због санкција кад је изгубљено тржиште. Имали смо и нагло повећање броја становника од око 40 хиљада, али ни то нисмо искористили и од тога се дуго нећемо опоравити. Добили смо и Пеђу Микића, сада саватника председника Србије за привреду, који је донео три милиона марака и пожелео да уложи у банку коју је водио Стаменко Чо-

33

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

лаковић. Он није смео да их прими, али је попустио кад су му то наложили из Београда. Зоран Ђинђић је више пута долазио у Краљево. Био је обдарен, али му је фалио саветник за привредна, и по мало државна, питања, јер није добро познавао државну администрацију. Његова највећа несрећа је што је Душану Михајловићу препустио Министарство унутрашњих послова, мада је питање да ли би и неко други могао више да уради, јер је било доста криминалаца. Они који су имали паре појавили су се уз нову власт, а одрекли старе – прича Бажалац. У Краљеву је привреда потпуно стала. Док је Зоран Ђинђић био жив по нешто је од републике и могло да се узме уз посредовање Мила Корићанца. Након тога дошло је до поремећаја на релацији између локалне самоуправе и централних власти за

34

шта се највећи део кривице упућује на тадашњег председника Скупштине општине. Краљево је одувек трпело последице лоше организованости домаћих снага које су деценијама попуштале под притиском дошљака са југа. Они који су дошли направили су доста јаку мрежу која је водила главну реч у граду, а много тога није промењено ни до данашњих дана. Некада је Краљево било седиште значајних државних компанија које су једна за другом или одлазиле или биле трансформисане до мере да не представљају значајан фактор у привредном животу. После „Телекома“, који је одавно отишао, сличну судбину доживљава „Електросрбија“ која је сведена на регионални центар без правног статуса. Међу бољим познаваоцима прилика у овој области све је присутније уверење да би за годину

дана могла да падне и коју степеницу ниже.

- Централизовали су ЕПС само да би узели јавне набавке, јер уштеда на укрупњавању нема. Важно им је само да центар Београда има струје, и шта их брига шта се ради по селима. Прво што ће да ураде погасиће јавну расвету по селима, јер локална самоуправа неће имати пара да то издржава. Ако не буду имали повлашћену цену за јавну расвету, а цена утиче на штедњу, и снабдевање ће бити мало проблематично иако на рачунима имају пара, али не одржавају ништа. Јавне набавке се проводе на специфичан начин, јер неко мора да узме паре, прво странка па онда остали – каже Бажалац. Осам година у пензији довољно је времена да се буде ван токова какви владају у великим системима, а године чине да се по нешто и заборави. Ипак, и даље је присутно уверење да без ве-

ликог броја запослених не може бити говора о опоравку. Све што се дешавало након 2000. године на негативан начин се одражавало и на пољопривреду. Иако услови за развој постоје, уз улагање значајних средстава, а и тржиште спремно да прихвати већу количину пољопривредних производа, ни на овом подручју нема битнијих помака. У време кад су, након демократских промена 2000. године демократе биле значајан учесник у власти, у општини је постојало 200 објеката за тов стоке, а седам хиљада грла само у Витановцу, у којима се остваривало 200 хиљада кубика природног прираста годишње. Тога више нема, а све је мање запослених и у највећим приватним предузећима на којима се још заснива привредни живот Краљева. После 2000. године је брзо скочио стандард, али то је било лажно на бази донација.

- Нисмо успели у држави, а поготово не у Краљеву као великој општини са хетерогеним становништвом, па не знам да ли моћи нешто да се оствари, јер је ситуација све тежа. Смедеревску железару и Бор држе порески обвезници, а Краљево нема такву климу, па не видим која би производња могла да запосли људе. Не помаже више ни аутопут, јер су све инвестиције већ прошле, па не видим шта ће да их привуче ако до сада није. Краљево нема шта да понуди, а нема више ни раднике. У Србији смо годишње имали по 500 лиценци за вариоце, а сад их за рад у Обреновцу увозимо из Пољске. Колико је мајстора имала „Фабрика вагона“, а сада их више нема? Нема ни приватника, јер су они квалитетнији већ отишли у Београд и то је велика штета. Шта у таквој ситуацији може и градоначелник да уради кад је неки Микић зајашио.

Иду локални избори, а не знам шта ће ко у Краљеву да понуди осим, причам ти причу. Не знам ни ко ће заменити Вучића који опстаје док извршава налоге из иностранства. Кад то буде завршио проћиће као и претходни, јер се ни сада ништа не пита. По свим реалним показатељима ми смо тотално пропали, а он због избора повећава плате и пензије. Да је Миле Корићанац вршио координацију са републиком, и радио за Краљево, била би шанси за напредовање. Он не би прогонио социјалистичке директоре јер није био осветољубив, па би помагао и то би могло да донесе резултат – верује Бажалац. Та прилика је одавно пропуштена, а резултате погрешне политике на леђима на најбољи начин осећају готово сви становници Краљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35

Заокружен значајан издавачки подухват

КАРАНОВАЦ И КРАЉЕВ

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

- Немерљив допринос осветљавању прошлости Краљева у периоду од 1835. до1918. године. - Заокружено истраживање и представљање дугог и веома важног периода у прошлости краљевског града. - На више од пет стотина страница четврте књиге написа из осамнаест независних, званичних, страначких и листова и часописа струковних удружења.

- Сведочанство о функционисању правне држава и развоју капиталистичких односа од четрдесетих година деветнаестог века.

- Период између 1909. до 1918. године у српској историографији је познат као време просперитета и демократије. - Почетком двадесетог века Краљево је крупним кораком грабило у прогрес

36

ВО У СРПСКОЈ ШТАМПИ Н

Славољуб Маржик чије истраживање сведочи да се са повећањем броја листова и новина повећавао и број прилога, белешки и других помена Карановца. Да њихова учесталост не буде увек у сразмери са бројем листова, и у којој ће мери Краљево бити интересантно српској јавности, утицали су различити фактори. Истраживање Славољуба Маржика сведочи да текстова о овој вароши у штампи није било само током четири године прве половине деветнаестог века, када је укупно излазило само пет листова. Историчари сматрају да је велика заступљеност у јавности мале вароши на периферији државе условљена постојањем панађура и близином манастира

Жича који су издвојили Краљево из основног амбијента и привукли пажњу престоничких листова на локална догађања. Након књига истог приређивача „Карановац у српској штампи 1835-1867“, „Карановац и Краљево у српској штампи 1868-1903“ и „Краљево у српској штампи 1904-1908“, недавно је представљен и четврти део јединственог истраживачког пројекта „Краљево у српској штампи 1909-1918“ који Славољуб Маржик прилаже својеврсном животопису вароши краљевске.

Tоком протекле деценије Маржик је у четири књиге, на једном месту објединио све чланке, вести и нотице о Кара-

Фото: М. Радовановић

епосредно по формирању аутономне Кнежевине Србије настала је потреба за јавним гласилом које би поред званичних вести објављивало и друге садржаје од јавног значаја за живот државе. Већ 1834. у Крагујевцу су покренуте Новине српске, а кад су од следеће године излазиле у Београду почели су да се појављују и чланци о Карановцу. Тако је било све док 1918. није нестала самостална српска држава која је своју државност утемељила у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, затим Југославију. Видљивост Карановца, касније Краљева, у штампи током постојања самосталне српске државе пратио је

37

24.10.2021.

МАГАЗИН 518

38

новцу, касније Краљеву, објављене у штампи која је излазила у Кнежевини, потом Краљевини, Србији. Тако је, по мишљењу стручњака, дао немерљив допринос осветљавању прошлости вароши у периоду од 1835. до1918. године, а значајном историографском материјалу дао карактер доброг полазишта за даља истраживања. То је било довољно да Народни музеј Краљево, као издавач Маржикових књига, у сарадњи са Институтом за политичке студије у Београду и Правним факултетом Универзитета у Београду, а под покровитељством града Краљева, у оквиру манифестације Жички духовни сабор „Преображење 2021“ организује дводневни научни скуп са међународним учешћем под називом „Публицистика у развоју друштва и државе I: Карановац – Краљево у српским новинама 1835-1918.“ Многобројни догађаји забележени су на хиљадама страница сачуваних новина, које су излазиле у Србији у периоду од 1835. до 1918. године. По разноликости тема и прича, али и многобројним мање или више важним догађајима који су нашли место у новинама, аутор сигурно и документовано сведочи о временима кроз које је ова варош пролазила у том и првим деценијама двадесетог века. Представљање последњег тома прилика је да др Љубодраг П. Ристић подсети како су аутор и издавач око јединствене идеје окупили добар тим. У њему је, као редактор и коректор свих грешака, била др Бојана Миљковић Катић, вредни сарадник на прикупљању података за последњи ратни део од 1914. до 1918. године, тумач мање познатих речи проф. др Биљана Сикимић и састављачи регистара имена и географских појмова Славица Мереник и Милица Јованчићевић.

- Они су учинили да ова књига, као основа и приручник за историју Краљева у периоду непосредно пред и за време Првог светског рата, постане незаобилазни део историографије привредне и културне историје Краљева, истакао је др Ристић и потврдио да је последњим томом заокружено истраживање и представљање дугог и веома важног периода у прошлости краљевског града.

На више од пет стотина страница четврте књиге Маржик је представио написе из осамнаест независних, званичних, страначких и листова и часописа струковних удружења. Оштром оку историчара др Радомира Ј. Поповића није могао да промакне податак о битно различитом садржају написа објављених у мирнодопском и ратном периоду. Први је оцењен далеко садржајнијим због великог броја података из различитих сфера свакодневног, политичког и културног, живота Краљева, док ратни сведочи о размерама катастрофе која је задесила Краљево и Србију. Посебно интересантним оцењене су објаве о лицитацији имовине услед банкротства, или презадужености, која се могу пратити кроз сва четири тома, што сведочи о функционисању правне држава и развоју капиталистичких односа од четрдесетих година деветнаестог века. Поред устава и политичких странака стуб правног поретка у Србији тог времена био је Грађански законик из 1844. године. састављен на основу аустријског а овај на основу Наполеоновог, којим се Србија инкорпорирала у поредак европског права. Закоником су регулисани имовинско правни односи, и право наслеђивања након што је, укидањем феудалних односа и увођењем новог пореског система, настала јагма за земљом и стицањем приватне имовине. Значајном процесу у историји земље посвећено је доста простора о штампи, а о начинима на који се стицала и губила, и они посвећени дешавањима у Краљеву. Период између 1909. до 1918. године у српској историографији је познат као време просперитета и демократије, а штампа из тог периода сведочи да су на унутрашењеполитичком плану, деловала три главна чиниоца, двор, политичке странке и војни фактор за које се везује решавање дражавних проблема и националног питања. После Мајског преврата 1903. двор је само привидно био сидриште мира у Србији, јер су се у најближем окружењу водиле потмуле борбе. Ђорђе Карађорђевић је 1909. био принуђен да се повуче а краљ Петар 1914. године, у освит Првог светског рата, морао да пренесе краљевска овлашћења престолонаследнику Александру који је постао

врховни заповедник војске. До 1903. у Србији су деловале Напредна, Либерална и Радикална странка, а након цепања и минимизирања напредњака и либерала полуге власти преузимају радикали од којих се одвајају такозвани самосталци. Овај период карактерише сукоб између старих и нових радикала, који су држали власт до 1914. године, и војни фактор оличен у Црној руци која је извршила Мајски преврат. Официри су имали значајну улогу у Народној одбрани формираној 1908. као реакција српске политичке и војне елите на анексију Босне и Херцеговине и 1911. године. Значајним се оцењују за формирање организације „Уједињење или смрт“ под Драгутином Димитријевићем Аписом која се залагала за револуционарно решење српског националног питања и бескомпромисну борбу до стварања српске националне државе. У таквим околностима ни Мајски преврат није био само чин унутрашње политичког и династичког деловања, јер је имао снажне реперкусије на спољнополитички и међународни положај Србије након што је 1903. одступила од германофилске и аустрофилске политике коју су водили Обреновићи. Сем заоштравања односа и отвореног сукоба са Аустроугарском овај период су обележиле различите кризе, Топовско питање, Царински рат, Анексиона криза и на крају балкански ратови. Заоштрени односи један су од разлога да Аустроугарска буде главни промотер и стваралац албанске државе, а све у циљу спречавања ширења Србије и изласка на Јадранско море. Мајски преврат је широко отворио врата идеји о југословенском уједињењу, као последици става српске интелигенције окупљене око Српског књижевног гласника, и залагању за стварање савеза са Хрватима и Словенцима. Главни промотер политике југословенства, и стварања моћне државе на југоистоку Европе која је била потребна да би се спречило ширење Немачке на југоисток, била је Француска.

- Почетком двадесетог века Краљево је варош која је, иако има тек четири и по хиљаде становника, крупним кораком грабила у прогрес о чему сведоче отварање приватне гимназије, првостепеног

39

24.10.2021.

МАГАЗИН 518

40

суда, успостављање железничке везе са Крушевцом и Чачком. Ту се одржава шеснаести конгрес земљорадничких задруга а да није било Првог светског рата, и катастрофе која је задесила Србију, свакако би еволутивним мирнодопским развојем веома брзо дошло до још већег напретка. Када говоримо о сва четири тома Маржикове едиције морамо имати на уму једну важну ствар која се тиче методологије историографских истраживања, односно како се треба односити према садржајима који се налазе у овој књизи. Написе можемо поделити на три дела, прво чланке којима се може поклањати поверење и могу се користити као прворазредни историјски извори. То су званичне објаве, објаве о смењивању и постављењу чиновника и учитеља, судске објаве о одузимању имовине и тако даље. Написи које треба прихватати са резервом и критички се односити према њима су описи јавних манифестација у Краљеву, посете владара, краља Милана и Александра, јер су били тенденциозни и имали циљ и циљну групу. Коначно, они

којима не треба поклањати никакву пажњу, и које треба проверавати са другим историјским изворима, су радови објављивани у страначким новинама у којима се опањкавају супарници, па спадају у категорију жуте штампе, каже др Поповић и сведочи да је цела едиција изванредан допринос аутора проучавању историје Краљева. Грађа коју је Маржик објавио у последњој од четири књиге, сем различитих детаља и пикантерија, доноси суштински важне податке за истраживања друштвене и политичке историје. То је и разлог да, упркос фрагментираности вести и другим ограничењима која прате коришћење штампе као историјског извора, омогућава свестрану анализу и интерпретацију. Текстови који се везују за Карановац, касније Краљево, сведоче о постављењу чиновника, избору посланика, одржавању вашара, смрти чланова породице, одржавању путева и железнице, о убиствима, добротворним акцијама, деловању женског друштва, начинима функционисања акционарских друштава. Уз то доноси огласе о тражењу и нуђењу

посла, продаји лицитацијама, стечајевима, оснивању и затварању радњи и предузећа, продаји непокретности и слично. Све то, каже историчар др Бојана Миљковић, открива чињенице које би се много теже уочиле у мноштву других информација у штампи и омогућава да се грађа и теме из друштвене историје Краљева боље искористе и интерпретирају.

- Постоје у срској штампи и опширнији, па и ауторски, текстови о Краљеву. У периоду између 1909. и 1918. године они имају углавном политичку тематику и концентрисани су већином на деловање радикала и напредњака, мада има и текстова о деловању Радничке партије. Уколико се ти текстови упореде са објављеним раније уочљиво је да нису емотивно неангажовани и коректни већ критички настројени и отворено иронични, па и саркастични, што јасно указује на промену политичке климе почетком двадесетог века. И ова књига конципирана је тако да прати варошке представе, а по много чему је специфична јер обухвата период рата и окупације. Иако је Србија и раније

водила ратове а штампа излазила и објављивала вести, између осталог и о Краљеву, то није довело до промене типа текстова као што је било током Првог светског рата кад је дошло до драстичне промене. Наиме, у свим претходним годинама реч је искључиво о самој вароши и догађајима у различитим областима друштвеног живота, па о становницима сазнајемо посредно. С избијањем Првог светског рата ствари су се постепено мењале. Најпре је број вести о Краљеву опадао, и готово се свео на читуље, а потом је, формирањем окупационе власти, изузетно порастао број помена у штампи. Карактер тих вести био је потпуно другачији. У штампи су присутни Краљевчани и сељаци из околине а директних вести о Краљеву готово да и нема, изузимајући један чланак у Српским новинама о стању вароши непосредно по уласку непријатељске војске. До те промене дошло је због тога што се, с формирањем окупационе власти, драстично променила улога штампе која је за локално српско становништво остала једини медиј за повезивање чланова породице и пријатеља

растављених после великог егзодуса народа који је крајем 1915. године пратио избеглиштво краља, посланике и поражену војску, каже др Миљковић. Сем текстова београдских окупационих новина у књигама су и они из српске штампе која је излазила у иностранству, а поред Српских новина и Правде издавала их различита удружења и организације. Специфичност књиге огледа се у огласима који су у време окупације заузели највећи део простора окупационих новина, и значајан део простора новина које су излазиле изван Србије, јер су били поуздан и релативно брз начин за успостављање везе међу људима које је раставио рат. У личним огласима се помињу особе, чланови породице, рођаци и пријатељи а понекад и пословни партнери, што у фокус ставља велики број анонимних особа које нису оставиле видљивији траг у друштву, а пажњу шире јавности привлачили само у посебним приликама. Др Миљковић сведочи да је током Првог светског рата део текстова о Краљеву и околини објављен латиницом и

ијекавски. Разлог се огледа у потврди да су окупационе власти забраниле употребу ћирилице и настојале да, наметањем ијекавице карактеристичне за говор српског и осталих народа Аустроугарске који су говорили српскохрватским језиком, промене културан састав у Србији. Да одсуство вести о Краљеву не значи како се о њему ништа не казује сведоче огласи у којима постоје прикривене или отворено исказане информације о стању у локалној средини, приликама и неприликама са којима су се суочавали сви који су остали у земљи. Информације о тешкоћама са којима су обављали послове, живели и преживљавали, сведоче да су лични огласи добар извор података за проучавања историје и прилика у којима су се нашли појединци током Првог светског рата. Податак да четири књиге Славољуба Маржика чине нераздвојиву целину појачава уверење да би читалац појединачним ишчитавањем био ускраћен за важне информације о дешавањима у овој средини. Т. Радовановић

41

На осамдесету годишњицу страдања цивила

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

УМЕСТО СЕЋА

42

- Књига Силвије Крејаковић „Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941“ један од бисера српске историографије двадесетог века.

- Забринутост због изузетно ниског нивоа свести у друштву везаног за културу сећања на жртве Другог светског, балканских и Првог светског, рата. - Игра се и пева на сопственим стратиштима, возе ауто трке по масовним гробницама а прославе мале матуре, концерти и други непримерени садржаји организују на стратиштима. - О великим страдањима у Другом светском рату сведочи само неколико капиталних дела српске историографије. - Неопходно да се изађе из локалних оквира и настави борба против људског и историјског заборава, уједно против злонамерних покушаја релативизације и кривотворења историје и све присутнијег тренда замене улога по коме џелати постају жртве а жртве одговорне што су страдале

АЊА ЗАБОРАВ О

бије током Другог светског рата. Истовремено је истинска ризница информација и знања, али и позив савременим генерацијама да се одговорно, објективно и трајно, сећају краљевачких страдалника. У дане кад се обележава годишњица масовног злочина против човечности, Музеј жртава геноцида је сматрао како ово дело, због вредности и интересовања читалаца и стручне јавности, заслужује издање допуњено новим подацима која је прикупила ауторка. Прворазредно научно дело објављено је као прво у новоуспостављеној едицији Музеја под називом Sine ira et studio, у преводу са латинског Без гнева и пристрасности, у оквиру које ће бити објављивана најзначајнија научна дела српске историографије изворно настала на српском језику. Књига је

редизајнирана у техничком и визуелном смислу и унапређена у односу на претходна издања. Представљање краљевачкој јавности прилика је да вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида, историчар др Дејан Ристић, изрази забринутост због изузетно ниског нивоа свести у друштву везаног за културу сећања на жртве Другог светског, балканских и Првог светског рата, као ратова за југословенско наслеђе.

- Ово капитално дело, које преставља један од бисера српске историографије двадесетог века, остаје добро познато и прихваћено у нашој и међународној научној, и у делу шире, јавности. У след чињенице да недовољно познајемо сопстевну националну историју, да њој приступамо врло стереотипно, да јој приступамо селектвино,

Фото: М. Радовановић

бележавање осамдесете годишњице масакра над цивилима, који су средином октобра 1941. године у Краљеву починиле регуларне трупе Вермахта, појачава обавезу историчара да негују сећање и истражују овај највећи злочин против човечности у историји града. Прилог томе је треће допуњено издање књиге „Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941“ Силвије Крејаковић као драгоцена и јединствена студија, а допринос издавача, Музеја жртава геноцида, обележавању годишњице масакра над цивилима који су починиле немачке нацистичке окупационе власти и њихове оружане снаге. Научна студија садржи до сада најцеловитију и најутемељенију анализу једног од највећих ратних злочина почињених над недужним цивилима на подручју Ср-

43

44

Др Дејан Ристић

МАГАЗИН 518 24.10.2021.

да бирамо из националне и опште прошлости оно што нам одговара док минимизирамо, или одбацујемо, оно што нам не одговара, дођемо у ситуацију да свесно, или несвесно, заборављамо сопствене жртве, да их сводимо на број, да им одузимамо идентитет, да се такмичимо у броју жртава. С једне стране имамо минимизирање а са друге преувеличавање, у зависности одакле долазе такве ненаучне, антицивилизацијске и антихришћанске тврдње. Ово дело позива да се вратимо истинској култури сећања која се заснива на знању, на поштовању, пијетету, молитвеном сећању на све оне који су невино пострадали у Другом светском рату, и конкретно овде у Краљеву, оно што се десило а, историјски и правно, квалификовано као злочин против човечности. Ради се о злочину који, по карактеру и трагичним последицама, надилази Краљево. То није само један у низу злочина почињених на територији окупиране Србије, или Југославије, над припадницима српског и других народа. Ово је један од можда најтрауматичнијих, најтрагичнијих злочина који је почињен над нашим народом, посебно у периоду 1941. године, каже др Ристић. Потврда се огледа у податку да су невини људи страдали само због тога што су се нашли на мети политике нацистичке Немачке, па није реч о злочину који су починиле групе одметнутих од центара моћи већ правно кодификованом злочину спроведеном од стране једне државе . Др Ристић наглашава да се као геноцид над припадницима српског народа правно квалификују кра-

Државни празник Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату је државни празник који се обележава радно, као спомен на 21. октобар 1941. и крваву јесен те године кад су немачке окупационе трупе извршиле масовни ратни злочин над цивилима у Крагујевцу и широм Србије. Овај дан је постао званичан државни празник у децембру 2011. године када је Народна скупштина усвојила измене Закона о државним и другим празницима. Први пут је званично обележен 21. октобра следеће године у Спомен-парку Крагујевачки октобар скупом коме су присуствовали председник Србије Томислав Николић, државни званичници, представници дипломатског кора, Српске православне цркве, локалне самоуправе и бројни грађани.

љевачки, крагујевачки и бројни други злочини почињени на територији окупиране Југославије током Другог светског рата. Зато се недовољно добрим познавањем, утемељењем у знању и сопственим заборавом на неки начин несвесно доприноси циљу окупатора да поништи једну нацију, да је доведе до физичког, духовног културолошког и идентитетског истребљења. Забринутост за тренутну ситуацију темељи се на све чвршћем уверењу да се уместо културе сећања негује култура заборава о чему сведочи податак да се игра и пева на сопственим стратиштима, возе ауто трке по масовним гробницама, а прославе мале матуре, концерти и други непримерени садржаји организују на стратиштима.

- То се у овом тренутку дешава у Србији, а оно што значајан део сународника чини у овом тренутку јесте последица апсолутног незнања. Они не знају шта се дешавало пре само осамдесет година. То није нешто што се дешавало пре више векова, или више миленијума, па да немамо много информација. У питању су наши непосредни преци. Морамо коначно да се вратимо сопстевном идентитету, а један од битних елемената нашег националног идентитета, који је бескрајно слојевит и богат, јесте и тај страдалнички елемент а да бисмо разумели зашто смо толико страдали, посебно у двадесетом веку, морамо да знамо. То дугујемо и нашим физичким прецима али и свим заједничким прецима који су страдали без обзира где се то десило, и у којим околностима, искључиво због тога што су били Срби хришћанског православног обреда, каже др Ристић. Поразно делује податак да о великим страдањима у Другом светском рату сведочи само неколико капиталних дела српске историографије. Међу њима су „Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941“ Силвије Крејаковић и дело дугогодињег кустоса Музеја 21. октобар у Крагујевцу Станише Бркића „Име и број“ на коме је радио пуних осамнаест година. Негативан тренд из последњих неколико година, можда и дуже, прилика је трагања за начинима да се унапреди култура сећања а део истинских људских и хришћанских вредности пренесе на млађе и сачува од заборава. Повод се огледа у чињеници да злочин почињен у Краљеву, и слични у другим деловима земље, боли читаву нацију. Због тога је неопходно да изађе из локалних оквира и настави борба против људског и историјског заборава, уједно против злонамерних покушаја релативизације и кривотворења историје и све присутнијег тренда замене улога по коме џелати постају жртве а жртве одговорне што су страдале. Т. Радовановић

45

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

Непоправљиви Рон

46

Овојепричаопомалочудномсредњошколцу Барнијуињеговомдигиталномроботу Рону који може да прича и хода. Кад схвати да се његов пријатељ покварио, Рон покушавадамупомогнеиоткријесветукоме роботи који ходају и говоре могу да буду добри пријатељи деци. Прича прати авантуре које превазилазе све предрасуде и доказују да однос који дечак има са уређајем може бити истинско пријатељство. Анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје сто седам минута а настао је као плод рада Саре Смит, Џин Филип Вајн и Октавиа Родригеза који су екранизовали сценарио Питера Бонама. Гласове анимираним јунацима позајмили су Никола Амповски, ПетарМихаиловић иМаркоЈањић, а филм се приказује до 27. октобра у пројекцијама које почињу у 15 сати.

ранаРадмиловића, МикеАнтића, Тозовцаи других. „Тома“ је биографски филм о човеку који се не памти само по песмама и начину интерпретације, већ и као велики боем, по понашању и души. Филм прати две линије радње, однос Томе и доктора који започиње његово лечење, и како се то познаство претвара у пријатељство. Друга линија прати његов живот од детињства у Печењевцима, преко познанства са Силваном Арменулић које ће пресудно утицати на његову каријеру, али и на приватни живот, достизањанеслућеневисинепопуларности и дна живота. Биографску драму у 2Д формату Драган Бјелогрлић је режирао према сценарију који је написао са Зораном Лисинцем и Николом Пејаковићем, а главне улоге тумаче Милан Марић, Тамара Драгичевић, Петар Бенчина, Андрија Кузмановић, Сања Марковић, Паулина Манов, Милан Колак и Мирјана Карановић. Филм се приказује до 27. октобра, а пројекције почињу у 17 сати.

Последњи двобој

Дина

Тома Импресионистички портрет Томе Здравковића приказује почетке његове каријере, башкаоиврхунацславе, љубавикоје су га инспирисале приликом компоновања неких од највећих хитова, баш као и однос са великим бројем пријатељакојејеимаоууметичкоммиљеутадашњеЈугославије. ПоредТоме, филмпратии животепознатихуметникатогвремена,Зо-

откључа највећи потенцијал човечанства, а преживеће само они који могу да победе свој страх. Акциону авантуру са елементима научне фантастике, која траје пет минута дуже од два и по сата, Денис Вилнев је режирао према сценарију који је написао са Џоном Спеитсом и Ериком Ротом. Водеће улоге тумаче РебекаФергусон, Тимоти Чалмет, Џејсон Момоа, Џош Бролин и Стилен Скарсгар, а филм сеприказује до среде, у пројекцијама које почињу у 19,30.

ПричапратисјајногинадареногмладићаПолаАтреидеса,рођеногзавеликествари, који мора да отпутује на најопаснију планету у свемиру како би осигурао будућностсвојепородицеинарода. Пол ће се наћи усред сукоба око ексклузивне дистрибуцијенајцењенијимресурсомкоји постоји, највреднијем елементом галаксијекојисеналазисамонаАракисуиможеда

Краљ Чарлс VI објављује да ће суровим двобојем решити спор изазван сумњом витеза Жан де Каружа да је штитоноша Жак ле Гри силовао његову супругу док је он био на ратишту. Историјску драму у 2Д формату Енди Сиркис је режирао према сценарију Никол Холофсенер, Бена Афлека и Мета Дејмона, а главне улоге тумаче Џоди Комер, Мет Дејмон, Адам Драјвер, Бен Афлек и Хериет Волтер. Филм је на репертоару биоскопа до среде 27. октобра, а пројекције почињу у 22,15.

47

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

Филмови које смо гледали 1965.

48

49

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

Опр

50

Вође су, гладне вла Србија је „сита” - гла

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

У Србији је све „чисто“!? ран новац, испрани мозгови. Српски народ, кад слепо вођство прати, Ход по мукама, животима плати.

„Памет“ нема к'о власт реизборност; пред нацијом има трајну одговорност!

сти; адних!

51

52

МАГАЗИН 518 24.10.2021.

53

Поруке Светског дана хране

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

ЗДРАВА ХРАНА ЗА БОЉУ БУДУЋНОСТ

54

- Широм света расте број прекомерно ухрањених и гојазних особа, а правилна исхрана није доступна за чак три милијарде особа на планети. - Начин на који се храна производи, конзумира и баца има негативне последице на природне ресурсе, животну средину и климу. - Пољопривредни произвођачи, који се боре са климатским променама, приморани да по ниској цени продају своје производе док је, услед растућег сиромаштва, у урбаним срединама све више корисника народних кухиња. - Правилна исхрана подразумева свакодневни избалансиран унос свих врста намирница подељен у више оброка, доручак, ручак, вечера и две ужине, чиме се телу обезбеђује сталан прилив оптималне мешавине хранљивих материја неопходних за добро здравље

рганизација за храну и пољопривреду 16. октобра сваке године на дан кад је основана обележава као Светски дан хране. Овај дан се у Србији, уз подршку Министарства здравља, обележава од 2001. године а ове под слоганом „Наше активности наша су будућност – боља производња, боља исхрана, боље окружење и бољи живот“. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ посебно истичу чињеницу да је будућност хране у рукама становништва, а да одржив систем производње обезбеђује довољне количине здравствено безбедне хране за разноврсну исхрану по приступачним ценама. Из истог извора стиже упозорење да начин на који се

О

храна производи, конзумира и баца има негативне последице на природне ресурсе, животну средину и климу. Поразно делује и податак да, док широм света расте број прекомерно ухрањених и гојазних особа, правилна исхрана није доступна за чак три милијарде особа на планети. Да су промене у производњи хране неопходне током последње две године потврдила је и пандемија корона вируса, а потврда се огледа у податку да су пољопривредни произвођачи, који се већ боре са климатским променама, приморани да по ниској цени продају своје производе док је, услед растућег сиромаштва, у урбаним срединама све више корисника народних кухиња. Све то указује на потребу спо-

собности одрживих система производње хране да до 2050. године нахране десет милијарди људи. Они су неопходни јер не угрожавају економију, климу и животну средину, а обезбеђују довољне количине здравствено безбедне хране за будуће генерације и воде бољој производњи, исхрани, окружењу и животу за све. Кључне чињенице указују да више од три милијарде људи, или две петине светске популације, не може да приушти правилну исхрану, а скоро две милијарде има прекомерну тежину или је гојазно због лоше исхране и седентарног начина живота. Док двадесет одсто више жена него мушкараца, у узрасту од двадесет пет до тридесет четири године, живи у екс-

55

24.10.2021.

МАГАЗИН 518

56

тремном сиромаштву у свету се, због неадекватне бербе, руковања, складиштења и транспорта, изгуби четрнаест одсто хране а три процента више баци. Светски дан хране је прилика за позив на глобалну солидарност, посебно у циљу помоћи најугроженијим популацијама да се опораве од кризе како би се повећала отпорност система за производњу хране на растуће изазове, укључујући климатске промене, омогући доступност и приступачност здравствено безбедне хране одговарајуће хранљиве вредности и обезбеди достојанствен живот радницима запосленим у производњи хране. Од државних институција, приватног и цивилног друштва, очекује се да заједно раде на обезбеђивању производње довољних количина разноврсне, здравствено безбедне хране у циљу одржања живота на планети. У таквим околностима заједничке активности у сто педесет држава чине да Светски дан хране буде један од најчешће обележаваних датума у Календару јавног здравља на који владе, предузећа, невладине организације и медији заједничким снагама организују различите манифестације у циљу заговарања шире јавности да се помогне гладнима и обезбеде услови за правилну исхрану. Светски дан хране и кампању „Октобар – месец правилне исхране“, обележава и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ са мрежом окружних института и завода са циљем да подсети на основне принципе правилне исхране неопходне за добро здравље. Ове године је тим поводом расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова деце предшколских установа и ученика основих школа на тему „Бирам паметније, храним се здравије“, са циљем подстицања здравственоваспитног рада на тему правилне исхране.

Пирамида правилне исхране Правилна исхрана подразумева свакодневни избалансиран унос свих врста намирница подељен у више

оброка, доручак, ручак, вечера и две ужине, чиме се телу обезбеђује сталан прилив оптималне мешавине хранљивих материја неопходних за добро здравље. За боље сналажење, и ради лакшег доношења одлуке које намирнице користити и у ком међусобном односу, стручњаци су осмислили пирамиду исхране која илуструје разноврсност и пропорције врста намирница и помаже у селекцији за правилну исхрану. Као водич за правилну исхрану пирамида је намењена здравим особама, а не особама са посебним потребама у исхрани из било ког разлога. Здравствени радници подсећају како је за планирање исхране најважнији индивидуални приступ, па избор намирница зависи од узраста, пола, здравственог стања, годишњег и климатских прилика, врсте, интензитета и учесталости физичке и професионалних активности.

Кључне речи за правилну исхрану Кључним речима за правилну исхрану оцењене су три, пет и седам од којих прва означава умерено-разноврсно-довољно. На пирамиди правилне исхране порука о умерености приказана је сужавањем трака које представљају различите групе намирница од базе ка врху, сугеришући ограничење уноса засићених и транс масти, уз коришћење посних врста меса, млека и производа, као и ограничење уноса шећера и заслађивача. Разноврсност је приказана дугиним бојама у смислу неопходности свакодневне употребе свих врста намирница, а порука довољности означена различитом ширином трака, што одражава разлике у смислу квантитативне заступљености појединих врста намирница у току дана. Порука о неопходности физичке активности приказана је симболично корачањем уз степенице, уз нагласак на значај свакодневне умерене физичке активности и препоруку од најмање пола сата шетње. Бројем пет означено је исто толико група намирница у које су сврстане

хлеб, цереалије, тестенина, пиринач, поврће без легуминоза, воће, млеко, млечни производи и на крају месо, риба, јаја и прерађевине. Број седам треба да улаже на исто толико правила за оптималну исхрану. На првом месту је разноврсна храна, а следе одржавање пожељне телесне масе, избор хране са смањеним садржајем масти, коришћење више житарица, поврћа и воћа уз умерен унос шећера соли и алкохола, ако се уопште уноси.

Правилна исхрана Стручњаци указују на податак да до правилне исхране води дванаест степеника. На првом је разноврсност, а следе заступљеност житарица у неколико оброка, коришћење бар четири стотине грама дневно разноврсног свежег сезонског воћа и поврћа, одржавање телесне масе у препорученим оквирима уз редовну, умерену, правилно дозирану физичку активност. Правилна исхрана подразумева контролу уноса масти, не више од тридесет одсто дневног енергетског уноса, уз замену засићених незасићеним биљним уљима или маргарином. Уместо масних, преоручује се коришћење посног меса и рибе, млека и млечних производа који садрже мало масти и соли. При избору хране предност треба дати оној са малим садржајем шећера, уз смањење уноса заслађених пића и слаткиша, а у исхрани користити мало соли с тим да укупан унос не буде више од шест грама дневно, укључујући со у хлебу и другим намирницама, посебно конзервисаним. Ако се користи алкохол, унос ограничити на два пића дневно, са не више од десет грама алкохола у сваком. Да би се при припреми хране обезбедио сигуран начин неопходно је кувати у води и на пари, а пећи у рерни како би се избегла додата масноћа. Листу затвара подсећање да је мајчино млеко најбоља храна у првих шест месеци живота.

Т. Радовановић

57

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

58

Из Мињине кухињице

ПАПРИЧИЦЕ ПУЊЕНЕ СИРОМ У УЉУ Потребно за две теглице: 700 г ситних папричица 500 мл воде 250 мл алкохолног сирћета 9% 40 г шећера 50 г соли бибер у зрну 350 г фета сира 50 г крем сира млевени бибер морска со уље Папричице очистите од петељи и семенки. У суд сипајте воду, сирће, шећер, со и бибер у зрну. Ставите да проври, па додајте очишћене паприке. Кувајте око 3-4 минута, а

повремено промешајте, да папричице буду у течности. Оцедите папричице и пребаците на чисту крпу. Окрените отвор према доле и оставите макар 2х да се охладе или дуже ако је потребно. Сир изњечите па додајте крем сир, млевени бибер и со, по укусу. Промешајте и сипајте у дресир кесу и уз помоћ ње напуните папричице. Сложите папричице у теглице, налијте уљем, затворите и пребаците у фрижидер. Напомена: Користила сам сунцокретово уље а ви можеие и неко друго, али немојте маслиново јер ове папричице због сира морате чувати у фрижидеру, а маслиново уље се стеже у фрижидеру. Користим рукавице јер су паприке љуте и вама препоручујем

59

Нова етапа у животу Рибнице

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

ХАОС У ХАЛИ

60

- Од аутсајдера до фаворита.

- Уместо борбе за опстанак плсман у европско такмичење.

- После слабе игре на старту првенства једанаест узастопних победа. - Рибница са најбржом игром у лиги. - Кормило у рукама најбољег светског аналитичара.

- Корона највећа препрека до трона. - У сваку утакмицу са амбицијом да се победи.

- Први либеро репрезентације Србије Никола Пековић и коректор Божа Вучићевић у новој средини препознали најбоље услове у земљи.

- У Краљеву има талентованих играча за три суперлигаша.

- Већ 10. новембра прва утакмица у оквиру Купа Европске одбојкашке федерације у Хамбургу, а седам дана касније реванш у Краљеву. - Циљ шампионска титула и наступ у Лиги шампиона

ПОРЕД ИБРА

61

24.10.2021.

МАГАЗИН 518

62

д оснивања 1954. године Одбојкашки клуб „Рибница“ је пролазио кроз различите фазе, доживљавао успоне и падове а увек успевао да се опорави и оправда статус краљевачког спортског колектива са најдужим прволигашким стажом. Пуне две деценије од оснивања било је потребно да сазри и пласира се у елитни ранг такмичења у држави са више од двадесет милиона становника, а на међународну сцену први пут изађе након победе у Купу Југославије 1978. и тријумфа на финалном турниру у мечевима против загребачког Младост Монтера, новосадске Војводине и Модриче из истоименог града. Рибница је у различитим евро куповиманаступилаједанаестпута, одигралатридесет петутакмица, а забележиладвадесет победа и петнаест пораза. После више од три деценије поново је пред вратима Европе након тријумфа у националном куп такмичењу у многоме захваљујући Милану Симојловићу који је, после вишегодишње међународне каријере, одлучио да се врати у Краљево. Развојни пут до шефа стручног штаба клуба освајача националног куп такмичења отпочео је пре навршетка прве деценије

О

живота кад су његову и пажњу вршњака привлачили само неколико година старији момци на прагу тинејџерског доба. Било је то време кад су већ почињали да граде спортску каријеру а млађима остављали могућност да, сакривени иза мреже која је делила гледалиште од лопти са терена, присуствују тренинзима и маштају да се једног дананађу са друге стране. Једино што су могли било је да коментаришу дешавања на терену што није промакло родоначелнику краљевачке одбојке Душану Бошковићу који је у некима од њих препознао могућност за наставак традиције најсупешнијег краљевачког клуба. У таквим околностима није требало много времена од предлога да се прикључе породици почетника до тренутка кад су се нашли са друге стране мреже. Почетком деведесетих година прошлог века спортска такмичења основних школа, између осталих и у одбојци, била су добра прилика за препознавање талената међу којима се нашао и Милан са неколицином другова. Током неколико наредних година сазревала је нова генерација одбојкаша којима се највећом препреком ка наставку активнијег бављења овимспортом потврдио

завршетак школовања и одлазак на студије. Од првог озбиљнијег контакта са одбојком није слабило интересовање за спорт,а начином да се оствари чвршћи контакт оцењене су студије на Факултету за физичку културу. Неколико година отклона од клуба није умањило жељу за повратком,а процена да би допринос стварању нових одбојкаша био већи него на терену добра прилика да му се повери место тренера млађих селекција. Током наредних годину дана на тренинге су долазили већ афирмисани одбојкашки тренери који су играчку каријеру започели у Рибници. Поред Жељка Булатовића и Милана Жарковића тренер пожаревачког Младог радника Александар Сеничић који је у Симојловићу препознао доброг сарадника за рад у иностранству. Један од разлога за поверење је завршена Виша тренерска школа и усавршавањепод окриљем Светске одбојкашке федерације.

- Сеничић је у то време био најбољи тренер у Србији, ангажман у Бугарској био је добра прилика да пођемо заједно а наставимо на Блиском Истоку, у Бахреину где смо провели три године. Печат Сеничићеве одбојке је рад са младим играчима па по

доласку у репрезентацију ове земље склања све њихове звезде и узима младе у којима види перспективу за најважније такмичење, шампионат Голфског залива. Побеђујемо све утакмице и освајамо куп, а ми продужавамо још две године после чега идемо у Катар па у Кувајт где смо били следећих шест. Он је и данас тамо а ја,незадовољан социјалним животом,више не видим себе у тој средини па после десет година у заливу већ добијам понуде за мало озбиљније клубове у Европи. Милан Бранковић ме у међувремену, као скаута аналитичара,позвао у јуниорску репрезентацију са којом смо освојили трећеместо на светском првенству. Добијао сам понуде од неколико клубова, али ме Дејан Брђовић зове да радимо у Кини, а то је једна степеница више у каријери. Након Кине одлазимо у Азербејџан, у женски клуб као један од најјачих клубова на свету. Опет све ново, не свиђа ми се рад са женама и никако се не уклапам. Из Азербејџана одлазим у Пољску где, после Брђовића, остајем као први српски тренер који је у овој земљи увео екипу из друге у прву лигу, прича Симојловић. Једна сезона у клубу редовна је појава у светском спорту, а позив из Либана да то-

ком два месеца проведе екипу кроз плеј оф добра прилика да се освоји шампионат ове земље. Посебним признањем за дугогодишњи рад, у равни доктората, Симојловић оцењује позив Слободана Ковача који је две године заредом био најуспешнији тренер италијанске одбојкашке лиге. После неколико безуспешних покушаја за успостављање сарадње коначно су се поклопиле коцкице што је двојицу одбојкашких стручњака одвело у Турску где их је чекало кормило Халк банке. Капацитети двојице стручњака били су довољни за паралелан рад са репрезентацијом Словеније и, након шампионске титуле у другој дивизији Светске лиге,одлазак на светско и европско првенство. Победе у националном шампионату и турском куп такмичењу нису битније утицали на жељу да наставе према руском Белгороду где је списку успеха додат Челенџ куп. Био је то и крај заједничког рада након кога се Ковач обрео у Пољској, а Симојловић у Уралу као помоћник једном од најперспективнијих младих руских тренера.

- На полусезони Ковач прича како треба да почнем сам, и више не асистирам другима, јер као помоћник све радим сам а заслуга за успех се приписује неком другом.

Био сам дуго са њим, пре тога са Брђовићем и Сеничићем, време је да почнем сам па почињем преговоре са екипом Мецхоперс из Берлина, али се дешава корона,пад буџета и други проблеми, па одлучим да се вратим кући. У сезони кад је Рибница испала из лиге случајни сусрет у парку био је повод да Душан Бошковић потврди како за неуспехнису криви ни управа ни играчи него ми који смо толико времена провели у иностранству, а нисмо нашли за сходно да се вратимо и овде применимо знања до којих смо дошли. Онда Иван Тодоровић и ја почињемо да причамо о повратку и у јулу прошле године дођемо са предлогом пред управу Рибнице коју је корона спасила од испадања из лиге. Нема спонзора, нема новца ни организације, па седнемо да причамо уверени како је дошло наше време. Наша генерација је у јеку снаге, наши пријатељи су привредници, па можда привучемо некога, а можда смо по свету видели нешто што би радили овде. Председник клуба се повукао и препустио нам да покренемо нову причу, јер смо већ имали план и програм шта икако видимо даље, уз обавезу да се повучемо ако не

63

64

МАГАЗИН 518 24.10.2021.

65

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

буде резултата. Неки наши пријатељи и град су помогли финансијски амбициозан план да уђемо у плеј и изађемо у Европу. Тако смо склопили екипу и онда је кренуо хаос, каже Симојловић. Прве пријатељске утакмице наговештавале су добре резултате и у првенству, а анкете указивале на добре шансе скромне екипе за опстанак у лиги. Оптимизам је појачавалоприсуство искусног Ивана Тодоровића и повратак Предрага Бићанина након три године полупрофесионалног ангажмана у Немачкој. Тешка победа у првом колу против главног конкурента за опстанак, екипе Новог Пазара који је успео да добије један сет, пољуљала је поверење управе коју је више од резултата бринула слаба игра целог тима. Разочарање нису крили ни креатори нове концепције у раду, што је појачавало стрепњу о евентуалном неуспе-

66

ху да се задржи прволигашки статус, посебно пред гостовање у Новом Саду против апсолутног фаворита екипе Војводине. Победа у Новом Саду увод је у следећу у Нишу и низ од укупно једанаест који су Рибницу сврстале међу највећа изненађења прошлогоишње првенствене трке. Успех је, верује Симојловић, последица примене најбољих идеја светске одбојке која се темељи на брзој игри. О томе сведочи податак да је Рибница током првенства препозната као тим који игра најбржу одбојку, а иако није на нивоу светске оптимистички делује уверење да ни то није немогуће.

- У почетку нам ни играчи нису веровали, јер смо почели са аналитиком и сасвим другачијим начином тренинга. Дошао сам као један од најбољих аналитичара на свету и почео да уводим тактику која им је из-

гледала мало чудно јер нису навикли на такав начин игре. Друго, ја важим за мало строжијег тренера па нема много приче, а свима постаје прилично нејасно то што Рибница одједном, захваљујући мом и угледу Ивана Тодоровића, игра најјаче турнире. Да нас после једанаест победа није пресекла корона у том моменту нисам видео никога у Србији ко може да нас победи. Екипа је иста, сви знају шта играмо а нико не може да нас заустави. Онда се дешава корона,Пеђа не игра три недеље, цела екипа се разболи и на крају нисмо издржали, али смо завршили на другом месту, ушли у Европу и финале купа, и на крају га освојили победом против Радничког са три према један. Сви су презадовољни, само нас двојица хоћемо више, да играмо Европу, освојимо титулу, куп и супер куп, каже Симојловић који појачава оптимизам екипе у

уверењу да нема непобедивих,па се у сваку утакмицу улази са амбицијом да се победи. Значајни резултати остварени током претходне сезоне били су повод да се на половини првенства размишља о новом циклусу такмичења па су, уз размишљања о појачањима, продужени уговори са свим играчима. Екипу су појачали учесник једне од најјачих екипа на свету и најбољи играч јуниорског првенства света Александар Сафонов и двадесетједногодишњи Канађанин Ламберт Качински који се двогодишњим уговором обавезао на верност Рибници. Од домаћих снага Рибници су појачали први либеро репрезентације Србије Никола Пековић и коректор Божа Вучићевић који су у новој средини препознали најбоље услове у земљи. Због жеље да се у наредним годинма

до титуле дође са играчима из Краљева интензивиран је рад са до тада запуштеним млађим селекцијама, понајвише због уверење да у Краљеву има толико талентованих играча за три суперлигаша. Почела је да ради и школа одбојке за најмлађе,а у стручном штабу са нестрпељењем очекују дан кад ће се за утакмице, као некада, тражити карта више. Озбиљан рад препознао је Одбојкашки савез Србије и поверио Рибници организацију Суперкупа, што је била прилика да се помере границе у овој области. Генерална проба за значајан догађај био је меморијални турнир посвећен сећању на Душана Бошковића, уз учешће учесника Лиге шампиона екипа Халк банке и Марибора и вишеструког освајача Светског купа атинског Олимпијакоса. Рибницу већ 10. новебра очекује прва утакмица у оквиру Купа Европске одбојка-

шке федерације у Хамбургу и седам дана касније реванш у Краљеву, а међу играчима и у стручном штабу не јењава оптимизам о остварењу повољног резултата и пласмана у даље такмичење. Први човек краљевачких одбојкаша подсећа да је пред прошлогодишње првенство најављивао освајање шестог места, а потајно прижељкивао четврто. Пред почетак овог убеђен је како екипа коју води може да га заврши на првом месту и следеће године наступи у Лиги шампиона. Иако не одбацује могућност да од тога не буде ништа Симојловић подсећа на план да екипа освоји све трофеје. Основа за оптимизам лежи у потврди да је пред прошлогодишње првенство једва састављен тим, а ове има играча за две екипе. Т, Радовановић Фото: М. Радовановић

67

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

Млади радник - Рибница 3:0

68

69

МАГАЗИН 518 24.10.2021.

Слога - Реал 0:0

70

71

72

МАГАЗИН 518 24.10.2021.

73

74

МАГАЗИН 518 24.10.2021.

75

76

МАГАЗИН 518 24.10.2021.

77

78

МАГАЗИН 518 24.10.2021.

79

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Милан Туфегџић

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

НА ТРИ ТЕМЕЉНА СТУБА

80

- Да би клуб могао да иде навише потребно је да се истовремено деси неколико ствари, а постоје спортска и политичка клима, да привреда може, и хоће, то да подржи и да постоји спортски капацитет. - Краљево никад није оскудевало у трећем, друго је било како кад, али се никада није десило да се све сложи у исто време. - Уместо борбе за врх табеле и пласман степеницу више, сламка спаса за опстанак у лиги. - Повлачење спонзора након изневереног очекивања о пласману у елитни ранг такмичења. - Слога никад није оскудевала у фудбалским талентима.

- Слога је тренутно на доста ниским гранама, ситуација је лоша па се такмичи са сеоским клубовима, а то није први пут

Милан Туфегдѕић

81

а сваким новим поразом појачавају се стрепње навијача за судбину Слоге на крају сезоне у коју се ушло са великим амбицијама о брзом повратку у виши ранг такмичења. Стрепња добија на интензитету са већим бројем голова у мрежи, а две утакмице са по четири код великог броја навијача појачавају забринутост за даљу судбину краљевачких белих. Да није увек било тако сведочи Милан Туфегџић коме је у два наврата пружена шанса да значајно допринесе оздрављењу клуба и повећању шанси за пласман у виши ранг такмичења. То и раније искуство из рада у фудбалу довољно је за реално сагледавање стања у овом спорту, поготово локалној средини, иако припада реду оних иза који не стоји дугогодишња каријера активног играча. Ако се занемари краткотрајна везаност за фудбал у млађим категоријама значајније интересовање за овај спорт датира с почетка осамдесетих година прошлог века кад је, због професионалних обавеза, један део живота провео у Бечеју. Било је то време кад је група младих ентузијаста донела чврсту одлуку да истоименог зонаша из овог града уведе у ред стандардних друголигаша. Задатак није био нимало лак ако се зна да је Друга савезна лига окупљала клубове са простора читаве Југославије, а како то најчешће бива у малој средини мало ко је веровао у чудо овакве врсте, поготово не у кратком периоду. Да се до успеха не долази преко ноћи било је јасно и члановима управе, од којих је Туфегџићу поверена улога генералног секретара, али ни то није могло да пољуља ентузијазам и жељу да се истраје у реализацији амбициозних планова. Колико су били у праву било је видљиво после десетак година кад је Бечеј успео да се докопа Прве савезне лиге и, као четвртопласирана екипа на крају првенства, избори излазак у Европу и учешће у Интер тото купу. Успеси су остварени у време кад

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

С

82

Туфегџић више није био у Бечеју, али је глас о доприносу да се поставе чврсти темељи стабилном прволигашу стигао и до Краљева где се, после година одуства, посветио професионалним обавезама без помидли да активније загази у фудбалске воде. Потврда да се добар глас далеко чује огледа се у потврди да се неко у Краљеву сетио доприноса да некадашњи клуб стане на чврсте ноге, па је са одговорног места упућен позив који није могао да одбије. Десило се то на неком од бројних фудбалскимх скупова на коме се тражило решење за излаз из дубоке кризе а Туфегџић, доведен пред свршен чин, није имао довољно јаких аргумената да се одупре повратку у фудбалске воде. У том тренутку није знао да ће такву прилику доживети још једном, само неколико година касније.

- Било је то време великих промена у граду, па сам на неки начин био спона између две врсте власти кад је направљена најбоља управа коју је Слога икада имала. У управи су били Драган Чичић и Милош Раденковић, а потпредседник општине Предраг Стојановић покривао политичко крило. Сарадња је била фантастична и то је био тренутак кад се Слога борила за остварење давнашњег сна, улазак у прву лигу. Да би један клуб могао да иде навише потребно је да се истовремено деси неколико ствари, прво да постоји спортска а онда и политичка, клима у граду и неко одлучи да крене у непознато као што је то урадила група младих директора ентузијаста у Бечеју. Друго, да привреда у граду у том тренутку може, и хоће, то да подржи и треће да постоји спортски капацитет, управа и играча. Краљево никад није оскудевало у овом трећем, друго је било како кад, али се никада није десило да се све сложи у исто време. Ми нисмо блистали од сјаја до беде као што је било у Бечеју, који је данас тамо где је био кад сам ја отишао, јер су то клубови падалице, бљесну па ништа. Слога се

одржавала, уздизала и падала али успевала да преживи, каже Туфегџић уз потврду да се све дешавало у периоду који се сматра фаталним за спорт, посебно фудбал. Није тајна да стабилно финансирање у дужем периоду представља један од највећих проблема спортских клубова, а појачава се са рангом такмичења у коме се налазе. Ако се томе додају проблеми у којим се половином последње деценије двадесетог века нашла држава онда је јасније у колико се повољном положају налазила Слога којој је, сем повољне политичке климе у граду након што је власт преузела дотадашња опозиција, погодовало разумевање два изузетно јака привредника. Оно што није то је низ нерегуларности и незаконитости које су биле све присутније у фудбалу, па нису могли да им се супроставе ни клубови са далеко дужом традицијом и стабилнијим финансирањем. Проблем се огледао у чињеници да је форсирана екипа београдског Обилића који је као првак државе међу првима бацао око на сваког квалитетног играча, ма где да се појавио. Проблема ове врсте није била поштеђена Слога због чега је међу члановима управе преовладало уверење о неповољној клими за освајање првог места на табели, ма колико играчки и стручни кадар били квалитетни. Да јесу најбоље сведочи податак о неколицини који су касније бранили боје националног тима. У ситуацији кад се не оствари план, а Слога се наредне године, уместо борбе за врх табеле и пласман степеницу више, борила за опстанак у лиги није необично да се кола сломе на руководству клуба. У конкретном случају није помогло ни то што је спасила клуб од испадања, па је решење тражено у повлачењу због уверења како у овој средини има спортских радника способних да остваре више. Све се дешавало у периоду кад се политика није превише мешала у спорт, па није било консе-

83

24.10.2021.

МАГАЗИН 518

84

квенци у смислу ускраћивања средстава из градског буџета. Много већи ударац представљало је повлачење спонзора након изневереног очекивања о пласману у елитни ранг такмичења.

- Дешава се оно што се морало десити, долази до пада па успона, падова и успона у зависности од она три елемента. Зато је било немогуће да Краљево у то време изроди прволигаша, чак ни стабилног друголигаша, кад од привреде нисмо имали ништа. Десет година после тога политичко спортски људи ме питају да ли бих се поново ангажовао, сада као председник Слоге, а кад неко каже можеш да помогнеш нема много размишљања. Било је то време кад је градоначелник био др Милош Бабић, а ми из буџета добијали просечно двеста педесет хиљада динара месечно. Прилагодили смо се могућностима и буквално све првотимце имали из Краљева што смањује трошкове на половину. Остатак

смо давали из џепа, а помагали су чланови управе и јавна предузећа. Слога је увек била у тешкој ситуацији. Те године је била испод Српске лиге, у зони, а нисмо били свесни своје снаге. Циљ је био да опстанемо у лиги и завршимо сезону на половини табеле, а догодине нападнемо виши ранг. Могли смо и те године али нисмо били свесни квалитета, јер смо били бољи него што смо мислили да јесмо. Драган Чекановић је био генерални секретар клуба, а у стручни штаб сам, као потпредседнике, довео Рада Тодоровића и Бобана Дмитровића. Иако тај потез у почетку није наишао на разумевање касније су ствари легле и то је појачало клуб толико да смо могли да нападамо лигу, али смо сезону ненадано завршили на другом месту. Могли смо да будемо и први, а кад смо то укапирали било је касно. Мислим да у Краљеву нисмо изгубили ниједну утакмицу, публика се вратила на стадион и показала колико је добра, каже Туфег-

џић. Иако сваки клуб прилику за добром зарадом прижељкује од уступања играча другима Слога у то време још није била на нивоу са кога се озбиљно размишљало о томе. Да потајне наде нису биле без основа сведочи податак да је неколицина омладинаца успела да се наметне великим клубовима што је повод за прилив десетина хиљада евра у клупску касу. Иако званичне потврде таквог става нема са довољно сигурности се закључује да су паре у неком каснијем периоду ипак стигле. Успех краљевачког мезимчета није могао да промакне политичким структурама тог времена из којих су почели да стижу сигнали о неопходности да руководство клуба поднесе оставку како би се кормило уступило бизнисменима спремним да у даљи развој уложе значајна средства. Први се на тапету нашао председник скупштине клуба за којим су врло брзо кренули сви које је довео у стручни штаб.

- Слога је као дете које, кад се роди, мора да прође период у коме падне, унереди се, бауља, посрће, клеца и то је процес који траје, јер не може да бљесне и догодине буде стабилно. За то морају да се припреме она три параметра са почетка приче. Слога никад није оскудевала у фудбалским талентима, јер је из школа фудбала поникао велики број значајних имена. У том периоду ми смо итекако сарађивали са њима и у Слогу доводили играче који се нису дуго задржавали, јер привреда нема пара па не можете да зауставите дете у развоју да остане зато што воли Краљево. Слога је тренутно на доста ниским гранама, ситуација је лоша па се такмичи са сеоским клубовима, а то није први пут. Али, није проблем пасти, проблем је не устати а тренутно не видим начин да Слога изађе из проблема све док град не створи ону климу са почетка приче, каже Туфегџић. Није тајна да за такмичења овог ти-

па, зависно од ранга, треба обезбедити значајну количину финансијских средстава. У ситуацији кад је то све теже провејава уверење да решење треба тражити у промени власничке структуре. Да процес не буде интензивиран у великој мери су допринели недовољно јасни прописи, па су клубови често принуђени да посежу за корацима какве не би чинили у другој ситуацији. Велику дилему представља податак да није довољно јасно дефинисано ни власништво, па много тога негативног што се дешава у спорту најчешће ни не зависи од клубова и локалних самоуправа на чијој територији егзистирају.

- Ипак, оптимиста сам све док има деце која трче за лоптом, а то је најважније. Све друго је проблем у главама, а прогнозу за судбину Слоге не могу да орочим на одређени период. Ни Звезда ни Партизан нису решили свој статус, па се надамо да неким законом о спорту прво буду решени власнички

односи. Тад неће моћи једни да дају паре а други одлучују, јер ниједан озбиљан бизнисмен није спреман да баца. Оптимиста сам, али само са новим системом. Али, морамо да имамо среће да се појави неко ко има пара, а да иза њега стану клуб и политика, каже Туфегџић. Оправдање за лоше резултате у ранијем периоду многи виде у недостатку одговарајуће спортске инфраструктуре. Насупрот њима има и других који то не сматрају хендикепом посебне врсте. У такве се сврстава и Туфегџић који верује да нов стадион, посебно на локацији која се помиње, Слоги не би донео ништа значајно, поготово не паре. Можда би то могло да се деси на некој атрактивнијој локацији, али не у тренутној привредној ситуацији кад нису довољно атрактивни ни локали у центру града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

85

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 24. И 30. ОКТОБРА

МАГАЗИН 518

24.10.2021.

24. октобар

86

1360 — Енглески краљ Едвард III и француски краљ Жан II Добри, потписали су у Калеу споразум којим је окончана прва фаза Стогодишњег рата.

1648 — Минстерским миром су окончани Тридесетогодишњи рат и Холандска револуција и званично су признате Низоземска република и Швајцарска конфедерација за независне државе. Мировним уговором потврђена су начела Аугзбуршког верског мира (1555) о равноправности римокатолика и протестаната и осујећена намера римско-немачког царства и папе за хегемонијом у Европи.

1789 — Почела је Брабантска револуција инвазијом Аустријске Низоземске емигрантском војском из Низоземске републике.

1795 — Пруска, Аустрија и Русија извршиле су трећу поделу Пољске, која је престала да постоји као независна држава.

1882 — Немачки бактериолог Роберт Кох открио је бактерију која изазива туберкулозу, касније названу „Кохов бацил“.

1912 — Српска војска је победила турску војску у Кумановској бици у Првом балканском рату.

1917 — Почела је битка код Кобарида у Првом светском рату у којој су Немци и Аустријанци нанели тежак пораз италијанској војсци и натерали је у бекство.

1922 — Ирски парламент прихватио је устав по којем је држава добила назив Слободна Ирска Држава. Устав је формално ступио на снагу у децембру.

1939 — Нацисти су у Немачкој наредили Јеврејима да носе Давидову

звезду.

1944 — Амерички авиони су у Другом светском рату током велике ваздушно-поморске битке у филипинском заливу Лејте потопили јапански бојни брод „Мусаши“, један од највећих у свету.

1945 — Ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. потписала 51 земља оснивач Уједињених нација.

1960 — Прототип совјетске интерконтиненталне балистичке ракете Р-16 је експлодирао на лансирној платформи на космодрому Бајконур, усмртивши најмање 90 особа.

1964 — Британска афричка колонија Северна Родезија стекла је независност под називом Република Замбија, са председником Кенетом Каундом.

1970 — Кандидат левице Салвадор Аљенде изабран је за председника Чилеа. Убијен је у септембру 1973. у државном удару официрске хунте коју је предводио Аугусто Пиноче.

1980 — Пољске власти су легализовале независни раднички синдикат „Солидарност“.

1991 — У Сарајеву је конституисана прва Скупштина српског народа у БиХ, а за првог председника изабран је Момчило Крајишник. Скупштина је усвојила Декларацију о праву српског народа на самоопредељење.

2000 — Скупштина Србије изабрала је прелазну техничку владу Србије која ће до ванредних парламентарних избора 23. децембра обезбедити функционисање земље. Владу су формирали Демократска опозиција Србије, Српски покрет обнове и Социјалистичка партија Србије.

2001 — У нападу америчких снага на Кабул, убијена су 22 члана пакистан-

ског милитаристичког покрета Харакатул-Муџахедини, који су се борили против индијске власти у Кашмиру.

2002 — У Републици Српској смењено је и ухапшено више одговорних

лица због афере о извозу оружја и војне опреме Ираку, који је под санкцијама УН. У аферу су умешане Ваздухопловни завод „Орао“ из Бијељине и предузеће „Југоимпорт-СДПР“ из Београда, чији је директор Јован Чековић смењен.

2003 — Конкорд (суперсонични путнички авион) је повучен из саобраћаја, а последњи лет уопште био је 26. новембра исте године.

2020 — Срушио се авион америчке морнарице у Алабами, и два пилота су погинула. У самоубилачком бомбашком нападу на образовни центар у Кабулу, убијено је 18 особа, а 57 је рањено.

25. октобар 732 — Франачки владар Карло Мартел у бици код Поатјеа тешко поразио Омејадски халифат и тиме дефинитивно зауставио њихов даљи продор у западну Европу.

1415 — Енглези у Стогодишњем рату, под командом краља Хенрија V, нанели тежак пораз Французима у бици код Азенкура на северу Француске.

1495 — У Португалу на престо ступио краљ Мануел I Велики или Срећни. Финансирао истраживачке подухвате морепловаца Васка да Гаме, Педра Алвареша Кабрала и других, чија су открића потом постала португалске колоније, а Португал светска поморска и колонијална сила. Током његове владавине из земље протерани Јевреји и Маори.

1616 — Холандски морепловац Дирк Хартог на путу према Јави открио западне обале Аустралије.

1815 — Српски кнез Милош Обреновић постигао споразум с везиром Београдског пашалука Марашли Алипашом о мешовитој српско-турској управи, чиме је завршен оружан део Другог српског устанка.

1918 — Код места Виторио Венето почела једна од последњих битака у Првом светском рату, која је завршена 3. новембра победом Италијана над већ дезорганизованом аустроугарском војском.

1936 — Владе Немачке и Италије потписале тајни протокол о узајамној помоћи, којим је формирана осовина Рим-Берлин.

1938 — Либија постала део Италије.

1949 — Спроводећи блокаду Југославије после резолуције Информбироа, СССР отказао гостопримство југословенском амбасадору у Москви, што су потом учиниле и остале земље комунистичког блока. Блокада Југославије трајала до 1955.

1956 — Египат, Јордан и Сирија основали јединствену војну команду ради координације одбране од израелског напада.

1971 — Генерална скупштина Уједињених нација одлучила да прими

Кину у светску организацију и да искључи Тајван.

1983 — Војска САД окупирале карипску острвску државу Гренаду, пошто су левичарске снаге извеле државни удар.

1995 — На основу споразума Израела и Палестинске ослободилачке организације о палестинској самоуправи, израелске трупе почеле повлачење из града Џенин, на окупираној Западној обали.

2001 — На донаторској конференцији Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Букурешту Југославија добила помоћ од 430 милиона евра.

2010 — У Београду отворен 55. Међународни сајам књига.

26. октобар 1377 — Босански бан Твртко Котроманић се крунисао са краља.

1596 — Османска војска султана Мехамеда III је поразила аустријске трупе надвојводе Максимилијана у бици код Керестеца.

1861 — У Франкфурту је приказан рад првог уређаја за пренос говора, који је његов конструктор Јохан Филип Реис назвао телефон. Као проналазач првог употребљивог телефона (1876) сматра се Американац Александар Грејам Бел.

1863 — У Лондону је формиран Фудбалски савез Енглеске, најстарији фудбалски савез на свету. У Женеви је почела четвородневна међународна конференција 14 земаља на којој је основан Црвени крст и објављени принципи који су 1864. послужили као основа за усвајање Женевске конвенције о заштити жртава рата.

1881 — Представници закона предвођени Вајатом Ерпом су поразили банду Ајка Клентона у обрачуну код О. К. корала у Тумстоуну.

1896 — Потписан је споразум у Адис Абеби којим је успостављен мир између Италије и Абисиније.

1905 — Шведска је по споразуму у Карлштаду признала независност Норвешке са краљем Хоконом VII. Током Прве руске револуције

87

24.10.2021.

МАГАЗИН 518

88

(1905—07), радници су у Петрограду основали први Совјет (радничку скупштину).

1911 — У Кини је укинута монархија и проглашена република са Сун Јат Сеном као привременим председником.

1917 — Бразил је објавио рат Немачкој у Првом светском рату.

1954 — Одступањем последњег британског управитеља Зоне А, Слободна Територија Трста је службено подељена између Италије и СФР Југославије.

1955 — Генерал Нго Дин Зјем прогласио је Републику Вијетнам у јужном Вијетнаму, а себе председником и завео диктаторски режим. Убијен је у војном удару у новембру 1963.

1955 — Парламент Аустрије прихватио је, дан после одласка последњих савезничких окупационих војника, Државни уговор којим се обавезала на сталну неутралности земље.

1961 — Нобелову награду за књижевност добио је српски књижевник Иво Андрић и постао први Србин добитник те престижне светске награде.

1972 — У кампањи Савеза комуниста Југославије против „анархолиберала“ смењени су највиши функционери Савеза комуниста Србије Марко Никезић и Латинка Перовић. Након тога смењени су и функционери у државном апарату и привредни руководиоци који су се залагали за либерализацију и модернизацију друштва.

1976 — Генерална скупштина УН је једногласно осудила апартхејд и позвала владе земаља чланица да забране све контакте са Транскејом, која је самопрокламовала независност са белом мањином на челу.

1986 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

1994 — Израел и Јордан потписали су споразум, којим је после 46 година формално окончано ратно стање двеју суседних земаља.

1998 — Председници Перуа и Еквадора потписали су формалну декларацију којом је решен погранични спор двеју јужноамеричких земаља настао почетком 19. века, због којег су више

пута ратовале.

1999 — Савет безбедности УН одобрио је упућивање међународних мировних снага, 11.000 војника и полицајаца, у Источни Тимор.

2000 — На састанку у Букурешту СР Југославија је постала пуноправни члан Пакта стабилности за југоисточну Европу.

2001 — Београдски суд осудио је Добросава Гаврића на 20 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана и још две особе у хотелу „Интерконтинентал“ у Београду 15. јануара 2001. Амерички председник Џорџ Буш млађи је потписао Патриотски закон, чиме је значајно повећана надлежност америчких служби у борби против тероризма.

2002 — У акцији ослобађања око 800 талаца, које су чеченски терористи држали три дана у једном московском позоришту, страдало је 128 особа, а свих 50 терориста је ликвидирано.

27. октобар 1795 — САД и Шпанија су потписале споразум из Мадрида, који је утврдио границе између шпанских колонија и САД.

1806 — Наполеонове трупе ушле у Берлин после победе над Прусима у бици код Јене.

1807 — У дворцу у Фонтенблоу Наполеон Бонапарта и шпански краљ Карло IV потписали споразум о подели Португалије.

1810 — САД су анектирале бившу шпанску колонију Западну Флориду.

1871 — Велика Британија анектирала дијамантска поља у Кимберлију у Јужној Африци.

1891 — У Јапану у земљотресу на највећем острву Хоншу погинуло најмање 10.000 људи, а 300.000 остало без домова.

1904 — Пуштена је у рад прва линија Њујоршког метроа.

1918 — Британске, француске и италијанске снаге поразиле, у Првом светском рату, аустроугарску војску у бици код Виторија Венета.

1944 — Немачка војска је заузела

Банску Бистрицу, центар Словачког националног устанка, чиме је тај устанак угушен. Ослобођена Рума.

1962 — Мајор Рудолф Андерсон из Америчког ратног ваздухопловства је постао једина директна жртва Кубанске кризе када је његов авион U-2 оборен изнад Кубе.

1966 — Генерална скупштина Уједињених нација одузела Јужној Африци мандат над Југозападном Африком.

1969 — Катастрофални земљотрес погодио Бању Луку.

1971 — Конго променио назив државе у Република Заир.

1973 — Мировне снаге УН стигле у Каиро да успоставе линију раздвајања египатских и израелских снага.

1978 — Египатски председник Анвар ел Садат и израелски премијер Менахем Бегин добили Нобелову награду за мир.

1979 — Свети Винсент и Гренадини су добили независност од Уједињеног Краљевства.

1981 — Совјетска подморница С363 се насукала у шведским територијалним водама.

1991 — Туркменистан је прогласио независност од Совјетског Савеза.

1998 — Савет НАТО одложио, на неодређено време, активирајућу наредбу о војној интервенцији против циљева у Југославији пошто су српске власти повукле војску на Косову у касарне и смањиле полицијске снаге у Покрајини. Герхард Шредер преузео дужност канцелара Немачке пошто је Хелмут Кол, изгубивши на изборима, поднео оставку.

1999 — Хаљина, коју је холивудска звезда Мерилин Монро носила док је певала „Happy Birthday, Mr. President“ председнику САД Џону Кенедију, продата за 1.267.500 долара, што је рекордна сума за део одеће продат на аукцији. Наоружани нападачи упали у парламент Јерменије у Јеревану и убили девет особа, укључујући премијера Вазгена Сарксијана, председника Парламента Карена Демиркијана, два његова заменика и једног министра.

2000 — Због јаке олује, ронилачка

екипа није успела да уђе у подморницу „Курск“. Дан раније откривени докази да су 23 морнара преживела прву експлозију због које је та руска атомска подморница потонула 12. августа у Баренцовом мору. Стручњаци проценили да морнари нису могли живети дуже од осам сати од почетка катастрофе у којој је свих 118 чланова посаде изгубило живот.

2001 — Шведски дневник „Експресен“ пренео изјаву Кристера Петерсона, који је ослобођен оптужби за убиство шведског премијера Улофа Палмеа 1986, да он јесте убио премијера.

2017 — Каталонски парламент прогласио независност од Шпаније, чиме је основана краткотрајна Каталонска Република.

28. октобар 97 — Преторијанска гарда је натерала цара Нерву да усвоји војсковођу Марка Улпија Трајана и прогласи га за свог наследника.

306 — Син римског цара Максимијана, Максенције, заобиђен приликом поделе власти 305., прогласио се за цара у Риму.

312 — Константин I је победио Максенција у бици код Милвијског моста, чиме је постао једини цар у западном делу Римског царства.

1453 — Угарски краљ Ладислав V Посмрче крунисан за краља Чешке у Прагу као Ладислав I. 1492 — Кристифор Колумбо на првом путовању преко Атлантика открио Кубу и прогласио је поседом Шпаније.

1516 — Османска војска под командом великог везира Синан-паше је поразила мамелуке у бици код Јаунис Хана близу Газе.

1628 — Краљевске трупе под кардиналом Ришељеом су после вишемесечне опсаде заузеле хугенотско упориште Ла Рошел.

1636 — У Кембриџу у Колонији Масачусетс је основан Харвард, најстарија образовна установа у САД.

1746 — У земљотресу у Перуу, у ком су разорени градови Лима и Каљао, погинуло најмање 18.000 људи.

89

24.10.2021.

МАГАЗИН 518

90

1836 — Проглашена федерација Перуа и Боливије.

1886 — Председник САД Гровер Кливленд је открио Кип слободе, поклон од Француске поводом стогодишњице Декларације о независности.

1918 — После распада Аустроугарске у Првом светском рату, у Прагу преузео власт Национални комитет. Република Чехословачка с председником Томашем Масариком проглашена у новембру 1918.

1919 — Амерички конгрес је усвојио Закон о прохибицији, којим је забрањена продаја пића с више од пола процента алкохола.

1922 — Око 40.000 фашиста-црнокошуљаша Бенита Мусолинија кренуло из Напуља у марш на Рим.

1940 — Италијанске трупе су напале Грчку из Албаније, пошто је Грчка одбила ултиматум којим је Италија тражила војна упоришта на грчкој територији.

1962 — Окончана Кубанска ракетна криза, совјетски лидер Никита Хрушчов саопштио да је наредио повлачење ракета са Кубе, а председник САД Џон Кенеди да ће обуставити блокаду те земље.

1974 — Шефови арапских држава, укључујући јорданског краља Хусеина, усвојили Декларацију којом су затражили стварање независне палестинске државе.

1982 — На општим изборима у Шпанији убедљиву победу однела Социјалистичка радничка партија Фелипеа Гонзалеза.

1992 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Мајкл Адамс.

1995 — У пожару који је избио у метроу главног града Азербејџана, Бакуу, погинуло најмање 289, повређено 270 људи.

2000 — На Косову, у организацији администрације Уједињених нација, одржани локални избори, на којима је убедљиво победио Демократски савез Косова Ибрахима Ругове. Косовски Срби бојкотовали изборе, југословенске власти их нису признале.

2001 — Председник САД Џорџ Буш формирао Групу за праћење иностраних терориста, којом руководи јавни тужилац Џон Ешкрофт, а задатак групе да проналази и депортује стране држављане који илегално бораве у САД.

29. октобар 588 — Тежак земљотрес погодио Антиохију, један од највећих градова Источноримског царства.

1814 — Први парни ратни брод „Фултон“, који је конструисао Роберт Фултон, поринут у њујоршкој луци.

1881 — У Јапану основана прва национална политичка странка.

1888 — У Цариграду потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој „канал треба да буде слободан и отворен, за време рата и у време мира, за све трговачке и ратне бродове, без обзира на разлике у заставама“.

1918 — Хрватски сабор после распада Аустроугарске у Првом светском рату прогласио раскид државно-правног односа с Хабзбуршком монархијом и прогласио приступање Хрватске Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

1923 — Турска је проглашена републиком након распада Османског царства.

1929 — Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио почетак велике кризе која је уздрмала темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет. Индустријска производња пала у развијеним земљама на ниво са почетка века, а без посла остало 26 милиона људи.

1941 — У Осијеку су усташе стрељале шесторицу Јевреја због давања прилога за “Црвену помоћ” 1956 — Нападом израелске војске на Синајско полуострво је почела Суецка криза.

1961 — Сирија је иступила из Уједињене Арапске Републике.

1964 — Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба променила назив у Танзанија.

1969 — Студент Универзитета Кали-

форније је послао прву поруку на Арпанету, претечи Интернета, према рачунару на Станфорском истраживачком институту.

1996 — У Бечу одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих уметничких дела која су од аустријских Јевреја у Другом светском рату отели аустријски и немачки нацисти. Приход додељен људима који су преживели холокауст.

1998 — Комисија за истину Јужне Африке предала извештај председнику Нелсону Мандели у ком су бивши председник Бота, Манделина бивша супруга Вини, Бутелези и Афрички национални конгрес оптужени за кршење људских права.

1999 — Ирански председник Мухамед Хатами завршио посету Паризу, прву од 1979, а током које је апеловао на глобалну толеранцију и боље повезивање са Западом.

2000 — Више од 30.000 људи демонстрирало против неонациста у немачком граду Диселдорфу.

2001 — Јапан усвојио контроверзан закон који дозвољава јапанским оружаним снагама, први пут после Другог светског рата, да буду ангажоване у иностранству као подршка америчким нападима у Авганистану. Под притиском пакистанског председника затворено 12 припадника Исламског милитаристичког покрета ради истраге о оружаном нападу на једну хришћанску цркву, у ком је убијено 16 особа.

2015 — Власти НР Кине након 36 година укинуле закон о политици једног детета.

30. октобар 1485 — Крунисањем Хенрија VII окончани су енглески Ратови ружа.

1864 — Потписан Бечки мир којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург.

1905 — Током Прве руске револуције руски цар Николај II Александрович Романов „Октобарским манифестом“ понудио шире бирачко

право, изабран парламент са законодавном влашћу и гаранцију грађанских слобода.

1918 — Капитулацијом Турске, која је у Први светски рат ушла 1914. на страни Централних сила, престала да постоји Отоманска империја.

1922 — Два дана после Марша на Рим Бенито Мусолини формирао прву фашистичку владу у Италији.

1938 — Орсон Велс је својим радијским извођењем драме Рат светова Херберта Џорџа Велса изазвао панику код дела слушалаца у САД.

1961 — Совјетска хидрогенска Цар бомба, најјаче нуклеарно оружје које је икада детонирало, је испробана изнад Нове Земље у Северном леденом океану.

1974 — Нокаутом над Џорџом Форманом Мухамед Али се у 32. години вратио боксу.

1975 — Принц Хуан Карлос преузео вођство Шпаније од тешко оболелог диктатора Франсиска Франка. Код Прага се срушио авион Даглас DC-9 југословенске компаније ИнексАдрија, у ком је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су се враћали са летовања на Јадрану.

1990 — Кина објавила резултате пописа становништва према ком њена популација 1,013 милијарди људи.

1995 — Са 50,6% гласова „за“ становници Квебека изјаснили се на референдуму против независности те канадске провинције.

1998 — На основу споразума представника Војске Југославије и НАТО, потписаног 15. октобра, авиони НАТО почели мисију надгледања ваздушног простора Косова под називом „Орлово око“.

2000 — Судија Врховног суда Шпаније, његов телохранитељ и возач убијени, још 35 особа повређено у експлозији аутомобила-бомбе у Мадриду, за коју су осумњичени припадници баскијског сепаратистичког покрета ЕТА.

2001 — Лондонски клуб поверилаца смањио Југославији дуг за 600 милиона долара, са 2,8 на 2,2 милијарде.

91

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs