Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 519 * 31. октобар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 519

Хвала што читате

31.10.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

3

31.10.2021.

МАГАЗИН 519

4

По завршетку пројекта који је помогла локална самоуправа МагазИН и даље открива

5

6

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

12 18 22 24 28 34 40 44 50 60 62 64 69 70 72 74 76 86

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Из дана у дан Вратимо загрљај Опрез до краја новембра Више пара за порез Изневерена очекивања Недовршена прошлост Твоје идеје, твоја будућност Први и последњи возач “Дилижансе” Михољско лето На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Рибница - Спартак ЖКК Краљево - Пролетер Млади радник - Слога После утакмице бенседини Времеплов

7

8

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

9

10

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

11

31.10.2021.

МАГАЗИН 519

Промена епидемиолошке ситуације

12

ИЗ ДАНА У ДАН - Током шест дана минуле недеље тестирано хиљаду седам стотина тридесет четири узорка бриса особа са симптомима болести.

- Од укупног броја тестираних присуство вируса потврђено код седам стотина четрдесет једне особе. - У истом периоду у болници је од последица болести изазване корона вирусом преминуло десет особа.

- Од понедељка до петка на болничко лечење примљено четрдесет осам особа, тридесет три је отпуштено на кућно лечење, а у ковид амбуланти обављена хиљаду сто осамдесет два прегледа

И

ду и по. Први радни дан у недељу на болничком лечењу је дочекало педесет пацијената, а тежина клиничке слике основни разлог да четрнаест од њих буде смештено у јединицу интензивне неге, два су интубирана, осам је било на неинвазивној вентилацији а четири на „high flow“ режиму. Током претходног дана на лечење је примљено шест пацијената, три су отпуштена кућама а један упућен у Београд на даље лечење. У истом периоду у дневној болници је збринут шездесет један пацијент, а у ковид амбуланти обављено сто осамдесет седам прегледа. Да је интересовање за тестирање смањено у дане викедна најбоље сведочи податак о промени епидемилошке ситуације коју потврђује извештај од двадесет петог дана октобра. Пре-

ма подацима Завода за јавно здравље у здравственим установама са подручја Краљева од претходног извештаја су тестирана осам стотина тридесет два узорка бриса, а присуство вируса потврђено код сто шездесет девет особа, што је укупан број инфицираних повећало на двадесет седам хиљада две стотине четрдесет. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ је од последица болести ковид-19 преминула још једна особа са територије Краљева. На болничком лечењу задржано је четрдесет девет пацијената а од петнест смештених у јединици нтензивне неге три су интубирана, осам је на неинвазивној вентилацији а четири на „high flow“ режиму. Од претходног извештаја на лечење је примљено десет пацијената, девет опорављених је отпуштено, један упућен у Крушевац на

Фото: М. Радовановић

звештај Завода за јавно здравље Краљево на дан 24. октобра сведочи да је првог дана викенда на присуство новог корона вируса тестирано укупно триста десет узорака назофарингеалног бриса, а да је присуство потврђено код деведесет седам особа. Тако је на територији Краљева укупан број потврђених случајева инфекције од почетка епидемије за седамдесет један премашио двадесет седам хиљада, а списку оних који нису успели да се изборе са болешћу коју изазива придодате су још две особе. Епидемиолошка ситуација истог дана прошле године сведочи да је од тридесет пет узорaка бриса узетих од особа са симптомима болести ковид19, или по другим индикацијама за тестирање, откривено шест позитивних на присуство вируса па је укупан број инфицираних за шест премашио хиља-

13

14

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

даље лечење а један преминуо. У истом периоду у дневној болници је збринуто педесет шест пацијената, а у ковид амбуланти обављена двеста четрдесет три прегледа. О нешто мањем броју сумњивих случајева сведочи извештај од следећег дана који потврђује да је између седам стотина дест узорака назофарингеалног бриса сто седамнаест оцењено позитивним на присуство корона вируса, па је укупан број потврђених случајева на територији Краљева повећан на двадесет седам хиљада сти стотине педесет седам. О промени епидемиолошке ситуације на дан 26. октобра сведочи податак да је током претходна двадесет четири сата у здравственим установама тестиранo укупно седам стотина десет узорaка назофарингеалног бриса, а присуство новог корона вируса потврђено код сто седаманест особа чиме је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије нарастао на двадесет седам хиљада три стотине педесет седам. У Општој болници је од последица инфекције лечено педесет девет пацијената од којих је шеснаест са најтежом клиничком сликом смештено у јединици интензивне неге, три су интубирана, код осам примењена неинвазивна вентилација а код четири „high flow“ режим. Током претходног дана на лечење је примљено петнаест пацијената, пет је отпуштено кућама а у дневној болници збринуто педесет седам. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено двеста педесет прегледа. Извештај Завода за јавно здравље сведочи да је до 27. октобра тестирано још шест стотина седамдесет узорака бриса, а да је присусутво вируса потврђено код сто двадесет три особе па је број укупно инфицираних од почетка епидемије достигао четири стотине осамдесет више од двадесет седам хиљада, а у болници су преминуле две особе са територије града Краљева. Поређење са истим даном прошле године потврђује да је од четрдесет пет узорака бриса тестираних ПЦР методом било двадесет седам новорегистрованих случајева инфекције, па је укупан број повећан на хиљаду пет стотина четрдесет један. На одељењима Опште болнице од болести коју изазива корона вирус лечи се педесет пет пацијената међу којима је петнаест смештених у јединици интензивне неге, четири су интубирана, два пута више њих на неинвазивној вентилацији а три на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на лечење је примљено десет пацијената, кући отпуштен један више, један је упућен на даље лечење у Београд а двоје је пре-

минулио. Педесетак брисева мање тестирано је следећег дана, а од њих шест стотина двадесет четири присуство вируса је потврђено код сто двадесет четири особе, па је број укупно инфицираних нарастао на шест стотина четири више од двадесет седам хиљада, а у болници су од последица болести преминуле још две особе. Од педесет два хоспитализована пацијента шеснаест је смештено у јединици интензивне неге, четири су интубирана, девет на неинвазивној вентилацији а три на „high flow“ режиму. Од претходног дана на лечење је примљено седам особа, шест је отпуштено а два упућена у Крушевац на даље лечење. У дневној болници је збринуто седамдесет осам пацијената, а у ковид амбуланти овбављено две стотине педесет четири прегледа. Епидемиолошка ситуација је била нестабилна и пре тачно годину дана, али знатно повољнија јер је од педесет четири узорка бриса тестираних ПЦР методом позитивним на присуство вируса окарактерисано двадесет четири, па је укупан број регистрованих лица позитивних на вирус „SARSCoV-2“, који изазива заразну болест „Covid-19“, повећан на хиљаду пет стотина шездесет пет. Извештај Завода за јавно здравље на дан 29. октобра сведочи да су у здравственим установама са подручја града тестиранa пет стотина осамдесет четири узорка бриса, а да је присуство вируса потврђено код сто једанаест особа. Укупан број потврђених случајева инфекције од почетка епидемије повећан је на двадесет седам хиљада седам стотина петнаест, а у болници су преминуле три особе са територије града Краљева. О благом повећању броја инфицираних у истом периоду прошле године сведочи извештај од 29. октобра по коме је од шездесет седам узорака бриса тестираних ПЦР методом присуство вируса потврђено код тридесет три особе, а за јадну затражено ново узорковање. Тако је укупан број потврђених случајева повећан на два мање од хиљаду и шест стотина. Током последњих шест дана три хиљаде седам стотина тридесет четири особе су затражиле проверу исправности бриса, али је разлога за бригу имало само седам стотина четрдесет једна код којих је потврђеноприсуство вируса. У истом периоду у болници је од последица болести изазване корона вирусом преминуло десет особа. Од понедељка до петка на болничко лечење је примљено четрдесет осам особа, тридесет три је отпуштено на кућно лечење, а у ковид амбуланти обављено хиљаду сто осамдесет два прегледа. Т. Радовановић

15

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

16

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера. Путем телефонских линија Ковид Кол-центра, свакога дана од 08.00 до 16.00 часова грађани Краљева који су у изолацији могу да добију неопходне информације. ТЕЛЕФОНИ: 064/8912022, 064/8912018, 064/8912118, 064/8912118 064/8912132

17

31.10.2021.

МАГАЗИН 519

18

Кампања у циљу правовременог и тачног информисања становништва

ВРАТИМО ЗАГРЉАЈ - Вакцинација једно од најзначајнијих јавноздравствених достигнућа у смањивању оболевања и умирања од заразних болести. - Максимална добит од вакцинације очекује се тек када већина популације буде вакцинисана. - Четири петине вакцинисаног становништва довољно за успешну контролу пандемије. - Постоје особе које се тешко одлучују да прихвате открића која унапређују животе људи, а неке се из различитих разлога окрећу непровереним изворима информација. - Штампани материјали припремљени на језицима националних мањина и учињени доступним великом броју становника. - У Србији вакцине доступне свим особама старијим од дванаест година

циљу заштите здравља становништва и смањења здравствених, социјалних и економских последица изазваних пандемијом корона вируса, у Србији је 24. децембра прошле године отпочела вакцинација против болести коју изазива. Паралелно са почетком вакцинације, у циљу правовременог и тачног информисања становништва, укључујући и посебно осетљиве групе, уз подршку Програма Уједињених нација за развој, покренута је кампања „Вратимо загрљај“, а материјали и поруке креиране у оквиру ње резултат су сарадње Владе Србије, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Светске здравствене организације и УНИЦЕФ-а. Програм Уједињених нација за развој је, у оквиру кампање, подржао припрему и дисеминацију штампаних, видео и аудио материјала у вези са вакцинацијом, а штампани материјали су припремљени и на јези-

У

цима националних мањина и учињени доступним великом броју становника кроз мрежу института и завода за јавно здравље, интернет страницу hKps://vakcinacija.gov.rs/ и другим каналима комуникације. Разлог се огледа у потврди да, као и у случају других открића која унапређују животе људи, постоје особе које се тешко одлучују да их прихвате, а неке се из различитих разлога окрећу непровереним изворима информација. У Институту за јавно здравље Србије упозоравају да ови извори често потичу од особа без релевантног образовања које их квалификује за давање савета у вези са вакцинацијом а некада и од особа које, упркос едукацији због личних страхова, предрасуда или из других разлога, дају савете који нису засновани на научним доказима. Циљ кампање је да се сви становници Србије упознају са научно заснованим информацијама које потврђују

да је вакцинација једно од најзначајнијих јавноздравствених достигнућа у смањивању оболевања и умирања од заразних болести. Тако се, употребом вакцине, под контролом држе многе заразне болести од којих је некада умирао велики број деце и одраслих. Међу њима су велике богиње које су, захваљујући вакцинацији, потпуно искорењене. Здравствени радници указују на чињеницу да развој нове вакцине и њена доступност становништву укључују многобројне кораке као што су развој вакцине, клиничка истраживања, одобрење од стране регулаторних тела, производња и дистрибуција. Уједно подсећају да су, захваљујући заједничким напорима водећих стручних институција у свету, након спровођења ових корака а уз примену технологија које су развијане дуги низ година у сврхе спречавања и лечења других болести, вакцине доступне у Србији свим

19

20

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

особама старијим од дванаест година. Тренутно је доступно више различитих вакцина, али све имају за циљ да побољшају одбрамбене способности организма против корона вируса. Стручњаци поручују како континуирано прате безбедност и ефикасност вакцина, а на основу резултата истраживања која се спроводе у свету показано је да смањују ризик оболевања од ковид-19 и вероватноћу да ће особама које се заразе бити потребна болничка нега.Познато је да постоје особе које из оправданих разлога не могу бити вакцинисане па, док се не добије потврда о безбедности вакцинације, деца испод дванаест година се не могу вакцинисати. Због тога је посебно важно да буду вакцинисани сви који испуњавају критеријуме за вакцинацију, јер се максимална добит од вакцинације очекује тек када већина популације буде вакцинисана. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ апелује на целокупно становништво да дође на било који вакцинални пункт на коме ће пре вакцинације имати прилику да од лекара добије неопходне информације и разреши потенцијалне дилеме у вези са вакцинацијом. У Институту подсећају на чињенице проистекле из великог броја студија спроведених по строгим научним принципима, који се деценијама примењују у свету науке а показују да се вакцинацијом против ковид-19 смањује вероватноћа преноса вируса у популацији, вероватноћа оболевања од тешких облика болести и умирања. Уз позив да се вакцинацијом да допринос борби против пандемије корона вируса следи подсећање да је вакцинација једноставна превентивна здравствена мера која на безбедан и ефективан начин спречава појаву болести и чува животе људи. Циљ вакцинације је да се развије отпорност на болест слична оној која се стиче након доласка у контакт са њеним узрочником, односно након природне инфекције. Због тога се пресудним очењује значај заштите што већег броја људи како би, заједно са онима који су након прележане болести стекли природни имунитет, створили и колективни имунитет као бедем који спречава вирус да стигне до осетљивих особа које не могу да буду вакци-

нисане. Ниво колективног имунитета потребан да би се нека болест успешно елиминисала, или контролисала, зависи од епидемиолошких карактеристика сваке појединачне инфекције. Према до сада уоченим епидемиолошким карактеристикама болести ковид-19, очекује се да би око четири петине вакцинисаног становништва било довољно за успешну контролу пандемије. То не значи да ће вирус и болест нестати, али се очекује смањење учесталости оболевања, спорадично јављање или сезонски карактер. Грађанима Србије пружена је могућност да се вакцинишу вакцинама четири различита произвођача за које је Агенција за лекове и медицинска средства потврдила безбедност, ефикасност и квалитет и издала дозволу за употребу. То су Pfizer-BioNTek, Спутњик В, Sinopharm и Oxford/AstraZeneca. Вакцине садрже комплетне микроорганизме, или њихове делове, па њихова примена треба да симулира природну инфекцију која стимулише имунитет код особе која је вакцинисана. Вакцине тренирају организам да ствара антитела, молекуле задужене за борбу против микроорганизама као што су вируси и бактерије. Поред хуморалног, циљ вакцина је и да стимулишу ћелијски имунски одговор који је посредован лимфоцитима. Након вакцинације, особа која буде изложена том микроорганизму брзо мобилише имунски одговор, чиме се настанак болести или у потпуности спречава или се знатно ублажава. Особе које су вакцинисане имају мањи ризик да пренесу вирусе и бактерије другима. Тиме се штити читава заједница и зато планетарни значај вакцина није пренаглашен. Вакцине могу штитити организам годинама, деценијама, а неке чак и доживотно пружају заштиту од одређених микроорганизама! Уколико се довољан број људи вакцинише, временом можемо искоренити неке узрочнике заразних болести заувек, као што је већ преко 30 година искорењен вирус великих богиња. На прагу смо искорењивања дечје парализе, као и вируса изазивача заушки, малих богиња и рубеле. Коначно, превенција болести смањује потенцијалне трошкове лечења болести. Т. Радовановић

21

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

Грозница Западног Нила и даље прети

22

ОПРЕЗ ДО КРА А - На територији Србије је до 28. октобра регистровано осамнаест случајева оболевања од грознице Западног Нила. - До 21. октобра у земаљама Европске уније и Европске економске уније сто тридесет пет случајева оболевања. - Регистровано девет смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила. - Од краја јула 2012. до прошле године у Србији регистрована хиљаду тридесет два случаја оболевања и дведесет осам смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем

а основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, и лабораторијских критеријума, на територији Србије је до 28. октобра регистровано осамнаест потврђених случајева оболевања од грознице Западног Нила. Обољења су регистрована код по једне особе са територија Севернобанатског и Средњебанатског округа, две са простора Јужнобанатског,

Н

три Сремског, а четири на територији град Београда. Највише случајева, чак седам, регистровано је на територији Јужнобачког округа. На основу извештаја Завода за биоциде и медицинску екологију од 6. септембра ове године присуство генома вируса Западног Нила откривено је у домаћим комарцима са локација на територији града Панчева, Новог Сада и Београда и локацији територије Палић.

У Институту за јавно здравље Србије подсећају на извештај Управе за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде од 7. септембра који сведочи да је присуство генома вируса Западног Нила откривено у две дивље птице са територије Јужнобачког, а једне из Јужнобанатског округа. До 21. октобра у хуманој популацији земаља Европске уније и Европске

АЈА НОВЕМБРА економске уније пријављено је сто тридесет пет случајева оболевања од грознице Западног Нила. У Грчкој је пријављено педесет пет случајева, један мање у Италији, по седам у Румунији и Мађарској, Шпанији шест, а Аустрији и Немачкој по три. У истом периоду у државама Европске уније регистровано је девет смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила, седам у Грчкој а по један у Шпанији и Румунији. Од почетка сезоне до 21. октобра у земљама Европске уније пријављене су тридесет четири епидемије изазване вирусом Западног Нила међу коњима, петнаест у Немачкој, десет у Шпанији, четири Португалу, три Мађарској а по један у Грчкој и Француској. У истом периоду у земљама Европске уније и Европске економске уније регистровано је и осам епидемија изазваних вирусом Западног Нила међу птицама, седам у Шпанији и једна у Словенији. Грозница Западног Нила је сезонско

обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности комараца. За подручје Србије карактеристично је да преносиоци постају активни у пролеће, најчешће током марта и априла, период њихове интензивне активности траје од краја маја до септембра а сезона трансмисије од јуна до новембра. Интензивни надзор над Грозницом Западног Нила у хуманој популацији у Србији се спроводи у сезони трансмисије вируса, од јуна до прве половине новембра месеца, а пасивни надзор у осталом периоду године. Домаћа и искуства околних земаља потврђују да се први оболели најчешће региструју у другој половини јула, а највећи број случајева пријављује током августа. Институт за јавно здравље Србије је мрежи завода и института већ 1. јуна ове године проследио Препоруке за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији на територији земље, а они их проследили клиникама за инфективне и тропске болести, одно-

сно инфективним одељењима општих болница на територији своје надлежности. Препоручено је да се посебна пажња обрати на неуроинвазивне облике болести јер је тако, а у сарадњи са Националном референтном лабораторијом за арбовирусе Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, омогућена етиолошка дијагностика енцефалитиса или менингитиса. Из Института за јавно здравље Србије стиже порука да ова институција, у складу са протоколима за прикупљање и обједињавање, и даље прикупља све релевантне податке о оболелим особама. Инфекција вирусом Западног Нила је у хуманој популацији на територији Србије први пут званично регистрована крајем јула 2012. године. Од тада до прошле године регистрована су укупно хиљаду тридесет два случаја оболевања и дведесет осам смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила. Т. Радовановић

23

Утврђене основице пореза на непокретности за наредну годину

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

ВИШЕ ПАРА ЗА ПОРЕЗ

24

- Одређено шест зона за утврђивање пореза на имовину у следећој години. - Јавна расправа о нацрту одлуке о утврђивању просечне цене квадратног метра непокретности за утврђивање пореза на имовину у периоду од 29. октобра до 5. новембра. - Вредност грађевинског земљишта у првој зони процењена на 24.438,15 динара по квадрату корисне површине, станова 84.390,99 а кућа за становање 35.247,35 динара. - Основица по којој ће порез плаћати власници пословних зграда и других објеката процењена је на 134.042,70 динара по квадратном метру, а гаража и помоћних објеката 34.128,34 динара

25

радско веће је на педесет првој седници од конституисања актуелног сазива усвојило одлуку о утврђивању просечне цене квадратног метра непокретности за утврђивање пореза на имовину на територији Краљева за следећу годину. Одлуком о утврђивању елемената пореза на имовину на територији града, према комуналној и опремљености јавним објектима, саобраћајној повезаности са централним деловима, односно радним зонама и другим садржајима у насељу, одређено је шест зона за утврђивање пореза на имовину од којијх је прва најопремљенија. Са седнице од 29. октобра упућен је позив грађанима, удружењима, стручној и осталој јавност за учешће у јавној расправи о

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

Г

26

нацрту одлуке, која ће се спровести у периоду од 29. октобра до 5. новембра. Учесници у расправи могу да доставе примедбе, предлоге и сугестије Одељењу за пореску администрацију Градске управе града Краљева, у писаној форми или електронском поштом на адресу poreska_administracija@kraljevo.org, на посебном обрасцу најкасније до осам сати 5. новембра. Истог дана, али два сата касније, у Свечаној сали Градске управе града Краљева, на Тргу Јована Сарића број 1, одржаће се јавна седница, уз примену услова, ограничења и мера предвиђених Уредбом о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести COVID-19 и Наредбом о забрани окупљања у Републици Србији на јавним местима у за-

твореном и отвореном простору. Преглед просечних цена квадратног метра непокретности за утврђивање пореза за наредну годину потврђује да је вредност станова у првој зони процењена на 24.438,15 динара по квадрату корисне површине, станова 84.390,99 а кућа за становање 35.247,35 динара. Основица по којој ће порез плаћати власници пословних зграда и других објеката процењена је на 134.042,70 динара по квадратном метру, а гаража и помоћних објеката 34.128,34 динара. Поређења ради просечне цене одговарајућих непокретности на основу којих је за ову годину утврђена основица пореза на имовину непокретности обвезника који не води пословне књиге у првој зони за грађевинско земљи-

ште износи 23.333,33 динара, за станове 72.680, куће за становање 32.955, пословни простор 128.516,50 а гараже и гаражна места 32.568,32. Цене квадратног метра непокретности одређене су у складу са Законом о порезима на имовину, којим је прописано да просечну утврђује свака јединица локалне самоуправе актом надлежног органа. Основ су цене остварене у промету по зонама у периоду од 1. октобра претходне до 30. септембра текуће године године којом се сматра календарска година која претходи години за коју се утврђује порез на имовину. Одељење за пореску администрацију је извршило увид у купопродајне цене за поједине непокретности и, у

случајевима када су остварена најмање три промета у зони, према њима одредило просечну цену непокретности. Просечна цена у зони у којој није било најмање три промета одговарајућих непокретности утврђена је на основу просечних цена остварених у граничним зонама у којима их је у том периоду било. Граничне зоне су оне чије се територије граниче са зоном у којој није било промета, а припадају истој јединици локалне самоуправе. Ако ни у граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности, а вредност другог земљишта се не може утврдити, јер јединица локалне самоуправе није објавила просечне цене у року прописаном законом, основица је једнака основици пореза на имовину од-

говарајуће непокретности у зони обвезника који не води пословне књиге за текућу годину. Ако није утврђена просечна цена другог земљишта у зони, зато што ни у граничним зонама није било најмање три промета уз накнаду другог земљишта, а утврђена је просечна цена пољопривредног земљишта, вредност другог земљишта, осим експлоатационих поља која чини основицу пореза на имовину за пореску годину утврђује се применом просечне цене пољопривредног земљишта умањене за четрдесет одсто. Разлог за доношење одлуке садржан је у обавези утврђивања просечних цена одговарајућих непокретности до 30. новембра текуће године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

31.10.2021.

МАГАЗИН 519

28

Милија Бато Славковић

Искорак у трећу деценију од демократских промена: Милија Славковић Бато (1)

ИЗНЕВЕРЕНА ОЧЕКИВАЊА

- Танка већина од само једног одборника више од потребне половине била је довољна да се у Краљеву, пре него у другим градовима, након локалних избора 1996. године прекине полувековна владавина комуниста. - Вук Драшковић поставио председника Скупштине општине Краљево. - Мада у почетку није било превише притисака за запошљавање врло брзо се показало да је 95 одсто људи у власт ушло због личног интереса. – Разлаз са Српским покретом обнове. – Након протестног митинга у Београду 5. окобра 2000. године сви учесници су били убеђени да је Србија већ у Европској унији и да је завршен велики посао. - - Очекивања су била невероватна, а људи убеђени да ће из иностранства да стигну милијарде марака

29

рај другог миленијума на простору бивше Југославије обележило је настојање појединих република да добију статус суверене државе и других да се задржи постојеће стање, па су последњу деценију обележили крвави ратни сукоби са последицама које нису у потпуности утврђене ни након четврт века. На простору Србије је од појаве вишестраначја постојала изражена тежња за прекидом полувековне владавине комуниста, а свесрдна подршку опозиционим снагама у земљи, материјална и свака друга, стизала је и из иностранства. Бројни покушаји да се на легалан начин промени власт, а са њом и друштвени систем, нису давали очекиване резултате, па се на истеку миленијума приступило новим видовима борбе, последњи у покушају да се докаже како су лажирани резултати избора расписани након агресије снага НАТО пакта. Читаву деценију пре тога у различитим ситуацијама су сукобљавана мишљења о начинима решавања проблема, а у политичку борбу позивани угледни Краљевчани чији су се ставови поклапали са ставовима одређених политичких партија. Међу њима је био и Милија Славковић Бато а сазнање да размишља слично челницима Српског покрета обнове било је повод за позив да им се придружи. Без велике жеље да се, поред озбиљног бизниса, бави још и политиком попустио је под притисцима и ступио у редове странке пред крај 1993. године. Српски покрет обнове је три године касније, пред изборе 1996. године, склопио споразум са Демократском странком, а Славковић се нашао на листи за одборника Скупштине општине. Избори су вршени по већинском систему, а Славковић био уверен да у својој изборној јединици нема много шансе против кандидата Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице. И двадесетак година касније верује да његово име у то време није било довољно познато, а да је на чињеницу да је победу извојевао у првом кругу деловала чињеница да су се појавили плакати са његовом фотографијом. Иако није превише био укључен у предизборну кампању Славковић се сврстао међу само пет, од укупно седамдесет, одборни-

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

К

30

ка који су довољну већину добили у првом изборном кругу. Танка већина од само једног одборника више од потребне половине била је довољна да се у Краљеву, пре него у другим градовима, прекине полувековна владавина комуниста. Кад им је после извесног времена пристигло појачање једног одборника радикала разлика између позиције и опозиције мерила се са четири одборника. Социјалисти нису били спремни да тако лако препусте власт па су искористили тренутак непажње опозиције и конституисали Скупштину општине, а за председника изабрали Зорана Јаблановића. Умешала се и међународна заједница, из Шпаније дошао тада веома активни премијер Фелипе Гонзалес, и дотадашња опозиција коначно преузела власт.

- По коалиционом споразуму је договорено да Српски покрет обнове да председника, а осим др Радослава Јовића и Стаменка Чолаковића повремено смо се помињали Славко Недељковић и ја, па иако сам припадао Српском покрету обнове предложим за председника Драгојла Бажалца из Демократске странке. На крају је морао да одлучи Вук Драшковић код кога су одавде ишли са предлогом за два кандидата. Јовић се тек учланио у странку, па га нико није ни познавао, али се изненада појавио, а пошто је СПО имао већину њега изаберу за председника. Пре Другог светског рата је био обичај да сви одборници, и позиције и опозиције, положе заклетву у цркви, па смо и ми отишли 18. или 19. фебруара наредне године да то учинимо. Устаљени обичају да прочитамо текст заклетве клекнувши на једну ногу био је повод за бројне критике и поређење са муслиманима све док прота Љубинко Костић није објаснио да је то у складу са српском традицијом – сећа се првих дана нове власти Славковић. Први председник вишестраначког Извршног савета био је Мишо Сретовић који је врло брзо поднео оставку на ту функцију, а до избора Звонка Обрадовића највишим извршним органом општине председавао заменик Милија Славковић.

Први проблеми појавили су се кад су представници Српског покрета обнове као најјаче странке настојали да наметну своје ставове.

- Мени се то није свиђало и мада у почетку није било превише притисака за запошљавање полако је почело да излази на видело да је 95 одсто људи у власт ушло због личног интереса. У почетку то није било директно, али су се убрзо појавили захтеви за запослење жена, деце, чланство у управним одборима. Мени се то није допало, па сам након шест или седам месеци напустио СПО. У то време је било нас шест независних одборника, и тако смо радили годину и по дана, а имали смо већину у Извршном савету из кога су се повукли чланови Српског покрета, али су пристали да се врате под условом да ја не будем потпредседник. Власт су у држави под санкцијама и даље држали социјалисти са којима смо имали доста проблема. Буџет је износио око милијарду и седам стотина хиљада динара, што је половина данашњег, али је имало пара и могло да се ради. Одборничка група независних је нарасла на десет чланова који нису правили проблеме владајућој већини, али смо је принудили да уважава и по који од наших предлога јер без нас није било већине. Није нам се свиђало што се све одлучивало у Београду, а овде само усвајало, или су се само крили иза тога. Исто је било и у Демократској странци, а на основу разговора са људима схватио сам да је било мање мешања него код Српског покрета обнове – прича Славковић. Септембарски избори 2000. године били су нова прилика за потврду јединства широког опозиционог фронта у борби против комунистичке власти, овога пута без Српског покрета обнове. Уверени у убедљиву победу, што није било у сагласности са званичним резултатима избора, чланови опозиционих партија су 5. октобра кренули из свих крајева земље према Београду где је у поподневним часовима заказан протесни митинг испред Народне скупштине. Из Краљева је према Прељини, где је требало да се сретну са Чачанима, кренуло пет аутобуса. Већ у Милочају, код скретања за

31

31.10.2021.

МАГАЗИН 519

32

Обрву, пут је препречило ватрогасно возило и педесетак припадника милиције из Рашке и Новог Пазара са задатком да спрече пролаз. После полусатног убеђивања у настојању да се настави пут група момака је приметила да у ватрогасном возилу нема никога па су га избацили из брзине, гурнули у страну и ослободили пролаз. Први у колони аутобуса је полако кренуо према живом зиду који се у једном тренутку раздвојио, али је кашњење од четрдесетак минута било довољно да Чачани раније оду према Београду. Тек по које милицијско возило паркирано са стране магистралног пута било је све што је указивало на покушај да се спречи пролазак прве колоне, а дуж магистрале слободно се кретала друга која је постајала све већа. Тристотинак Краљевчана је од железничке станице, у чијој близини су паркирани аутобуси, кренуло према Народној скупштини праћено љубопитљивим погледима Београђана који су потврђивали да им није потпуно јасно шта се дешава. Чачани су већ пристигли са великом приколицом, зачуло се да је неко бацио топовски удар, а мирис не-

ког чудног дима у ваздуху био је добар знак да се треба разићи док не прође опасност. До митинга заказаног за 15 сати било је још довољно времена да се окрепи и прикупи снага у оближњим кафанама.

- Око три је пред Скупштином већ било много људи, а ми били на само двадесетак метара од зграде. Чује се јака музика која подиже расположење масе, са свих страна долазе колоне људи. Тад су се чуле прве информације о уласку у скупштину. Милиција је покушавала то да спречи, бацили су и сузавац, а ми побегнемо до зграде Председништва да се склонимо од гаса који гуши. Иако га је ветар брзо растурио дуго се осећало његово присуство у ваздуху, а кад смо се вратили приметили смо да гори зграда Скупштине. Били смо на само петнаестак метара од ње и видели како кроз прозоре избацују неке папире, износе столице, микрофоне, слике и ко зна шта све. Настао је прави хаос, руљу више нико није могао да контролише, а приметили смо и да гори зграда Телевизије Србије. Они који су се спремали да говоре на митингу испри-

чали су шта су имали, а ми ту били скоро до 19 сати покушавајући да ретким мобилним телефонима сазнамо шта се дешава у Краљеву, али нисмо успели до после пола ноћи кад је поново успостављена веза. Кад се на телевизији појавио Војислав Коштуница већ је био мрак. Сви смо били убеђени да смо већ у Европској унији и да је завршен велики посао. Остали смо у аутобусу целу ноћ, излазили повремено и шетали, неки по мало и спавали, а ујутру пошли назад за Краљево. Многи су се вратили још у току ноћи, а од пет аутобуса који су дошли у Београду је остао само један. Ишли смо Ибарском магистралом одакле су нам махали и поздрављали нас и око подне стигли у центар града где се већ било окупило око хиљаду људи – прича Славковић. Од аутобуса су се до позорнице у центру града пробијали посебно надахнути путници из Београда, прво они који су понели и по који трофеј из Скупштине или Телевизије. Било је ту слика скинутих са зидова, успут покупљених столица, млазница са црева за гашење пожара, микрофона и по нешто

од трофеја одузетих од милиције, пендрека, гас маски, штитова... Осим великог броја одборника у Београду је било и доста младих Краљевчана који су, свесни историјског тренутка, превазишли све страхове, почев од почетног у Милочају до блиског сусрета са милицијом и сузавцем током дана у Београду. Ма колико се у маси осећали сигурнијим код оних опрезнијих је све време провејавао страх од реакција полиције, можда ангажовања војске, пуцњаве или неконтролисаног понашања масе.

- Очекивања су била невероватна, а људи убеђени да ће из иностранства да стигну милијарде марака. Прва три месеца се ништа значајније није дешавало и мислим да је тада направљена највећа грешка. Требало је одмах да се распишу нови избори, али се све расплинуло а почео је и сукоб између Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице. Власт је подељена на много странака, сви лидери су постали министри, а почело је и роварење јер су сви имали некакве захтеве. Демократска странка Србије се повукла из Скупштине па су заменили њихове по-

сланике, али су морали да их врате. Већ следеће године били су нови избори у којима нисам учествовао. Знам да је било популарно формирање кризних штабова и преузимања предузећа, а посебно је питање колико је све то било легално. На крају се све некако смирило – каже Славковић. Кад је почела да сплашњава еуфорија код оних трезвенијих је почело да преовладава уверење да од великих промена нема ништа и да они који су заузели значајна места у држави, локалним самоуправама и предузећима, нису спремни да их тако лако напусте. Велики краљевачки колективи, међу првима „Магнохром“ и „Фабрика вагона“, све више су осећали последице дуготрајних санкција, а обећаване помоћи и улагања у покретање производње није било, јер нико није имао интерес да то чини. Превирање је било присутно у јавним предузећима и установама, а после више од три године апстиненције Славковић је још једном подлегао притиску и пристао да се, пред изборе 2004. године, укључи у политички живот, ово-

га пута на страни Демократске странке. Са двадесетак одборника Демократска странка је са Демократском странком Србије могла да формира владајућу већину у локалном парламенту, али за то није постојао интерес друге стране. Кад је већина направљена са социјалистима Демократска странка је прешла у опозицију и до 2008. године чекала прилику да преузме власт. Све време је краљевачка привреда тапкала у месту и све више заостајала. Осим једне или две хладњаче по селима изостале су обећане инвестиције а за све је, верује Славковић, крива локална самоуправа. Изостало је очекивано издвајање Фабрике електротермичких производа из Индустрије „Магнохром“, а са тим и могућност за лакши пласман на тржишту сваког дела понаособ. Код великог броја оних који су учествовали у политичком животу и данас провејава уверење да је све рађено свесно и са намером, а имена оних који су вукли конце још нису позната. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

33

34

Силвија Крејаковић

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

Осам деценија након октобарског страдања

- Немачка јавност се тек касних деведесетих година прошлог века суочила са чињеницом да војска Вермахта није била ни света ни часна.

- Злочине у Крагујевцу и у Краљеву починила иста јединица немачке војске, 717. дивизија Вермахта. - Немачки војници осветници страдалих у Србији где се 1914. потоцима лила немачка крв. - Није било села у околину Краљева у коме казнена експедиција, која је харала овом средином, није вршила одмазде. - Историјски извори посредно сведоче о огромном броју ратне сирочади, удовицама са многочланим породицама у време глади каква је обележила рат и године након ослобођења. - Међу 2.198 особа чија су имена и презимена непобитно утврђена сто шест особа од осамнаест година и млађих.

- Стрељана деца старости од четрнаест до шеснаест година

Фото: М. Радовановић

НЕДОВРШЕНА ПРОШЛОСТ

35

31.10.2021.

МАГАЗИН 519

36

сам деценија после најстрашнијег злочина у историји Краљева истричари и даље трагају за подацима који би бацили више светла на овај догађај и одагнали дилеме које и даље постоје у јавности, а последица су често недовољно поузданих податка из прошлости. Најновија сазнања објавила је Силвија Крејаковић у трећем допуњеном издању књиге „Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941“ којом је Музеј жртава геноцида, као издавач, дао значајан допринос обележавању годишњице масакра над цивилима који су починиле немачке нацистичке окупационе власти и њихове оружане снаге. Представљање књиге у краљевачком Народном музеју прилика је за подсећање како Други светски рат за становнике овог краја и после осам деценија од најстравичнијег злочина у историји има карактер недовршене прошлости. Разлози су различити а огледају се у податку да се и немачка јавност тек касних деведесетих година прошлог века суочила са чињеницом

О

да војска Вермахта није била ни света ни часна. Најбоља потврда огледа се у бројним злочинима које је током рата починила на територији Србије, а најтеже у Краљеву и Крагујевцу. Силвија Крејаковић указује на податак да су они који су проучавали прошлост Другог светског рата, кроз публикације и истраживања извора, од тада настојали да пруже допринос осветљавању ове теме на начин различит од прокламованог у јавном дискурсу. Он се годинама пре тога огледао у лицитирању бројевима страдалих суграђана и комеморацијама организованим на непримерен начин каквим су оцењени игрокази и скупе манифестације. У деценијама када је изостало помињање имена стрељаних жртава оправданим се чини питање чему подушја и помени ако се не зна коме су посвећени, а то је и лајт мотив који се провлачи кроз радове свих који су доприносили осветљавању ове теме. Историчари сматрају да се немачка јавност касно суочила са чињеницом да је Вермахт починио злочине о који-

ма сведоче историјски извори, фотографије, лични предмети стерљаних и сећања сачувана у породицама жртава која сведоче о злочинима у Крагујевцу и у Краљеву. Заједничко за оба је податак да је злочине починила иста јединица немачке војске, 717. дивизија Вермахта.

- Цеви митраљеза уперени у цивилно становништво у Србији усмерила је наредба немачких генерала, међу којима и главног опуномоћеног у Србији до септембра месеца, у јеку напада на Шабац, Франца Бемеа који говори у тону освете за немачке поразе у Првом светском рату. Он указује да су немачки војници осветници страдалих у Србији где се 1914. потоцима лила немачка крв. Дословце каже, ви сте осветници тих мртвих и наглашава потребу да треба створити застрашујући пример. Ти застрашујући примери били су Краљево и Крагујевац. Бемеова наредба само је једна у низу која је уперила цеви митраљеза у цивиле. Уследила је примена тих наредби и драконско кажњавање талаца

који су у Краљеву још од 4. октобра били затворени у привремени логор, локомотивску халу у кругу Железничке радионице, потоње Фабрике вагона. Тако, истовремено са устаничким нападима, од почетка до средине октобра врше два покрета отпора, партизански одреди и одреди Југословенске војске у отаџбини, не успевају да ослободе град и победе ојачан немачки гарнизон. Ти напади нису били узрок стрељања, па се многи питају да ли би до одмазде и дошло да их није било. Сматрам да су то били само поводи нађени у време кад је немачка војска већ кренула у осветничку мисију. О томе сведоче наредбе у духу одмазде за поразе и понижења која Немачка доживљава версајским поретком, а практично су у духу освете за пораз, каже Крејаковић. Наредбе из тог периода сведоче како је Словенија сматрана за историјску немачку провинцију, па су колоне избеглица из овог дела окупиране земље кренуле према југу како би се тамо направио простор за германску расу.

Многи од њих стрељани су као избеглице, са сународницима који су у Краљево дошли да раде између два рата, заједно са локалним становништвом и Србима придошлим из свих крајева раскомадане Краљевине Југославије. Сећања преживелих талаца објављена 1966. у књизи „Казивања преживелих“ сведоче о траумама која говоре о одмаздама на кућном прагу, у лагеру и бројним селима око града. Она потврђују како није било села у околини у коме казнена експедиција која је харала овом средином није вршила одмазде. Историјски извори сведоче о смиривању ситуације након 20. октобра, који је означен као последњи дан стрељања, а садржај књиге чине социолошки прегледи, социолошке сруктуре и потресне последице. Сем страдања, појединачних тешких судбина 2.198 особа чија су имена и презимена непобитно утврђена, посредно сведоче о огромном броју ратне сирочади, удовицама са многочланим породицама у време глади каква је обележила рат и

године након ослобођења, јер су стрељани једини хранитељи, али и уништеној привреди. Историчари се слажу да последице догађаја из октобра 1941. имају далекосежни значај јер су негативни ефекти били видљиви у низу година, чак и деценија, после тога.

- Психоаналитичари и заточеници логора у Немачкој говорили су да нацистички систем почива на убијању индивидуалности, јер се људи сатерују у групе које је лакше контролисати и у великим и у привременим логорима као што је била локомотивска хала Железничке радионице у Краљеву. Ту су таоци после рације затварани, одатле су одвођени на губилиште, а у логорима свођени на бројеве и губили имена идентитете па нису пружали отпор јер, кад се неко сведе на број, када му се уништи идентитет, име и презиме, он није носилац отпора. Бројеви обезимењених талаца варирали су од 1959. године, када се наводи неколико хиљада стрељаних, да би у једном моменту то досегло седам и по хиљада. Број се усталио на око

37

31.10.2021.

МАГАЗИН 519

38

шест хиљада а шта су узроци митологизовања бројевима није прецизно објашњено. Можда је свест о толиком губитку људи у пуној радној и животној снази, јер је у лагеру стрељано највише људи који су имали између двадесет пет и педесет пет година. Поред њих стрељано је сто шест особа од осамнаест година и млађих што на посебан начин сведочи о размерама те трагедије. Можда је баш та свест о губитку ближњих који су били млади, који су били нечији очеви, потхранила слику о губицима и димензије трагедије, каже Креајаковић. Поређење стравичних догађаја који су се у размаку од седам дана одиграли у Краљеву и Крагујевцу сведочи да, сем што су стрељања извршили припадници 717. дивизије Вермахта чији је штаб био стациониран у Краљеву, сличности се огледа у социјалној и старосној структури стрељаних у ова два града. Насупрот томе ретко се помиње да су и у Краљеву стрељане особе млађе од осамнаест година, сем гимназијалаца и ученика Ратарске школе бројни шегрти овдашњих фабрика, нарочито Фабрике авиона и Железничке радионице. Према сведочењима тумача у немачкој команди после рата, пред члановима државне комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача, стрељана су и деца старости четрнаест, петнаест и шеснаест година што приближава слику трагедија два града и потврђује да је уништен демографски корпус народа, јер је страдалима ускраћена могућност да постану родитељи а то се у значајној мери рефлектовало на будућу слику града. Иако се сличност огледа и у комеморативним обележавањима све је чвршће уверење како је Краљево скрајнуто, јер му се не посвећује довољно пажње што је могло да се види и ове године кад је комеморацији у Крагујевцу присуствовао председник Србије са члановима Владе а у Краљеву само државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Сем података који сведоче о индентитету стрељаних, и годинама допуњаваног списка погинулих из жичког среза који је објединио све претходне, књига доноси избор из богатог документарног материјала који баштини Народни музеј. Сви они чине само фрагменте прошлости, која не би требало да се заборави, и основу за даља истраживања у будућности. Ауторка сведочи да трећим издањем књиге нису окончани напори да се дође до за сада непознатих имена стрељаних, ако постоје, па се значајним оцењује допринос свих појединаца који би могли да је обогате новим информацијама.

- Ради се о именима људи који су пострадали, а стрељани према нацистичким вредносним системима у распону сто према један, односно педесет према један. Ти вредносни судови нацизма о пропорцијама страдања довели су да не смемо да заборавимо да је сваки човек вредан, да је имао породицу, да је драгоцен сваки документ који га помиње именом и презименом и свако сећање његових потомака и чланова породице. То је она меморијална баштина коју треба да прикупљамо, јер без тога немамо будућност. Због тога треба наставити са радовима на утврђивању последица стрељања, тока стрељања и прикупљања те меморијалне баштине, каже Крејаковић. О односу према догађајима ове врсте сведочи податак да је изложба о злочинима Вермахта, чији значајни део чине документа о октобарским догађајима 1941. године у Краљеву и Крагујевцу, својевремено изазвала расправу у Бундестагу и протесте неонациста, а да су им у Србији посвећена само два часа у средњим школама. И то је, верује Крејаковић, један од разлога ниског нивоа заинтересованости најмлађих за ове теме и посету местима страдања бар на дан кад се обележава годишњица таквих догађаја. О неадекватном односу према догађајима из овог периода нацио-

налне историје сведочи и вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Дејан Ристић подсећањем да у Србији до 2011. године није постојала централна годишња комеморација жртвама Другог светског рата. Податак да сем Јајинаца, који су одабрани као најпогоднија дестинација за такву манифестацију, има и других стратишта појачава уверење да идеја о одржавању на другом месту сваке године има утемељење, па може да допринесе обогаћивању и објективизацији знања и рекреирању културе сећања на савремен начин. О односу према темама из ове области сведочи податак да је за седамдесет шест година по завршетку Другог светског рата одбрањен само један докторат на тему геноцида, а да на групама за историју четири филозофска факултета у Србији ни за дипломске радове нису задаване теме које се односе на Други светски рат. У таквим околностима ниједан злочин над припадницима српског народа на територији окупиране Краљевине Југославије није правно квалификован као геноцид, а Конвенција Уједињеним нација о геноциду и спречавању геноцида усвојена 1948. не омогућава ретроактивну примену. Од те године ни на једном судском процесу у Југославији и Србији нико од ратних злочинаца није процесуиран за злочин геноцида, нити је иједан ратни злочин квалификован као злочин геноцида. Поразно делује податак да у Србији нема ниједног стручњака који би о злочину геноцида над Србима у Другом светском рату могао мериторно да говори из угла правне науке, па се посебним доприносом осветљавању дешавања из тог периода оцењује низ документарних филмова које је продуцирао Музеј жртава геноцида. Допринос више је играно документарни филм „Србија већа од страха“ премијерно приказана на програму Радио-телевизије Србије дан након представљања књиге Силвије Крејаковић краљевачкој јавности. Т. Радовановић

39

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

Ликовни конкурс за календар ЕУ ПРО Плус

40

ТВОЈЕ ИДЕЈЕ, ТВО - Потрага за дванаест најбољих ликовних радова који ће се наћи на страницама календара. - Ауторима дванаест изабраних радова вредне награде. - Лаптоп рачунар и пројектор за школу која покаже највеће ангажовање у организацији конкурса.

- Рок за слање радова 25. новембар. азвојни програм ЕУ ПРО Плус више од деценије расписује конкурс којим позива ученике средњих школа и гимназија из деведесет девет градова и општина Србије да учествују у ликовном конкурсу, ове године на тему „Твоје идеје, твоја будућност“. Конкурсом који организује у сарадњи са Министарством за европске интеграције, Делегација Европске уније наставља дугу традицију и награђује талентоване ђаке и ангажоване школе, а уједно подстиче младе да буду активни чланови заједница у којима живе. Тема овогодишњег конкуса изабрана је са циљем да мотивише младе у регионима Шумадије и западне и Јужне и источне Србије да размисле, а потом у

Р

ликовном формату прикажу који би пројекат њихов родни град учинио бољим местом за живот младих, које промене би сами могли да покрену а које би користиле свим члановима заједнице, и шта би их задржало да остану у својим родним местима. Конкурс има за циљ да подстакне средњошколце да сазнају, размотре и промовишу различите аспекте дугогодишњих односа Србије и Европске уније и истраже заједничке циљеве и вредности. Уметнички радови треба да јасно прикажу локалне пројекте, индивидуалне или заједничке активности или иницијативе које би допринеле позитивној промени у животима локалне омладине. Због тога је важно да се избегну стерео-

типи, карикирање, увредљиво или неприкладно приказивање група људи, њиховог положаја, начина живота, или других карактеристика. На ликовним такмичењима претходних година учесници су помагали да се боље сагледају изазови и прилике за развој у локалним заједницама са којима сарађује ЕУ ПРО Плус. Била је то прилика да се анализирају пристигли предлози и идеје за унапређење будућих активности усмерених ка унапређењу живота у локалним срединама. По расписивању овогодишњег конкурса менаџерка програма Оливера Костић не крије очекивање да ће изабрана тема активирати младе како би осмислили идеје и пројекте које би у значајној мери допринели бољем живо-

ту и стварању услова за живот младих, образовање и рад у свим местима у земљи. Као и ранијих година ђацима и широј јавности пружена је могућност да гласају посредством интернета, на интернет страници програма ЕУ ПРО Плус, и на тај начин одаберу дванаест фаворита из сужене конкуренције од двадесет радова које одабере интерни жири. Онлајн гласање отпочиње од тренутка затварања конкурса, а током наредних пет дана глас публике учествоваће у одлучивању као пети члан жирија и помоћи осталим члановима да изаберу дванаест најбољих радова који ће се наћи на страницама календара за 2022. годину. Аутори дванаест изабраних радова и ове године могу да очекују вредне награде, првопласирани лаптоп а други и трећи таблет рачунаре као и њихови професори. За осталих девет аутора обезбеђене су утешне награде у виду мобилних телефона. У складу са досадашњом традицијом, школама је упућен позив да организују интерна такмичења на којима ће изабрати радове за учешће на конкур-

су, а она за коју се утврди да је показала највеће ангажовање у организацији конкурса као награду може да очекује лаптоп рачунар и пројектор. Рок за слање радова истиче 25. новембра, а детаљне информације о условима конкурса доступне су на интернет страници ЕУ ПРО Плус програма. Организатори поручују како је конкурс посебна прилика да се препознају, охрабре и награде уметнички надарени и друштвено ангажовани ђаци средњих школа, као и школе које предано пружају подршку креативном развоју младих у општинама укљученим у Програм. Циљем је оцењена жеља да се млади из деведесет девет градова и општина Србије подстакну да схвате друштвену одговорност и буду анагажовани и проактивни у погледу својих права и потреба на локалном нивоу. Због тога се посебно значајним оцењује мотивација средњошколаца да се активно баве за њих важним темама и раде на развоју инцијатива које позитивно утичу на њихове и животе заједнице у целини. Разлог да за конкурс буде изаврана

тема „Твоје идеје, твоја будућност“ нађен је у податку да је Европска комисија прогласила 2022. за Европску годину младих како би подржала њихово ангажовање и учешће у активном изражавању идеја и стварању могућности за бољу будућност са новим перспективама и могућностима усмереним на зелене и дигиталне транзиције. Европска година младих одаје признање генерацији која се највише жртвовала током пандемије, а посебно младима из осетљивих група и руралних подручја. Иницијатива има за циљ да их подстакне да постану активни грађани и актери позитивних промена кроз изражавање и спровођење сопствених акција, визија и сазнања о томе како да прилагоде своје окружење да би задовољили своје потребе и градили сопствену будућност. Ученици и ученице који су на претходним конкурсима заузели прво, друго или треће место немају право да поново добију једну од те три награде, али имају право да учествују на конкурсу и заузму било које од преосталих девет.

Т. Радовановић

ОЈА БУДУЋНОСТ

41

42

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

Славољуб Даишевић 1937 - 2021

У Краљеву је у осамдесет четвртој години живота, после дуже болести, преминуо дугогодишњи новинар и уредник Радио Краљева Славољуб Даишевић. Новинарску каријуеру започео је на локалном радију у Санском мосту где је, по завршетку Више педагошке школе, радио као наставник српског језика. По повратку у Краљево запослио се у Ибарским новостима и прве године рада провео у истоименом листу, а наставио у Радио Краљеву у чији је програм, као уредник, увео значајне новине. Љубитељи спорта памте га као репортера који је слушаоцима Радио Загреба приближавао дешавања са кошаркашких утакмица локалног прволигаша у сусрету са екипама из Хрватске. Три последње године радног века уређивао је и водио емисију о туризму да би се последњом, емитованом из Хотела „Термал“ у Матарушкој Бањи, опростио од слушалаца и отишао у заслужену пензију. Са Даишевићем је у пензију отишла и култна емисија „Дилижанса“, јер нико после њега није имао жеље да настави крстарење по туристичким местима Србије. Славољуб Даишевић је сахрањен у понедељак на старом гробљу у Краљеву.

43

44

Славољуб Даишевић

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

In memoriam: Славољуб Даишевић

ПРВИ И ПОСЛЕДЊИ ВОЗАЧ „ДИЛИЖАНСЕ“ - Седам година се на програму Радио Краљева ништа није мењало док на место уредника није постављен Славољуб Даишевић. - Након што је промењена комплетна прогамска шема, уведене нове емисије и почео целодневни програм, врло брзо се испоставило да је настао најбољи локални програм у Србији. - Далеко најслушанија емисија Радио Краљева „Селима у походе“, коју је годинама уређивао и водио Милан Глишовић, освојила је чак 11 награда у јакој конкуренцији радио станица са територије целе Србије. - Три последње године радног века Славко Даишевић је уређивао и водио емисију о туризму да би се последњом емитованом из Хотела „Термал“ у Матарушкој Бањи опростио од слушалаца и отишао у заслужену пензију. Са Даишевићем је у пензију отишла и „Дилижанса“, јер нико после њега није имао жеље да настави крстарење по туристичким местима Србије

45

ије мали број оних који су захваљујући сплету различитих околности почели да се баве занимањем о коме никада до тада нису размишљали. Један од њих је и дугогодишњи уредник Радио Краљева Славољуб Даишевић који сведочи да су околности почеле да се компликују када је на последњој години студија књижевности прихватио стипендију општине Сански мост. Тешка економска ситуација почетком седме деценије прошлог века, и добра стипендија са обавезом да у овом месту ради само годину дана, били су довољан разлог да прихвати понуду и у јесен 1962. године допутује у школу која је имала тек девет наставника. Колектив се након конкурса попунио до почетка другог полугодишта, а пре него је испунио обавезу коју је преузео добио је позив за одлазак у војску чврсто решен да се по одслужењу не враћа у Сански мост. У вечерњим школама тога времена дошколовавали су се различити профили средњошколаца, а грађевинци у школи смештеној у Дому друштвених организација. Иако им је недостајао професор српскохрватског, а запослење било извесно, језика сплет околности утицао је да Даишевић поново оде у Сански мост и тамо проведе читавих 13 година. Иако то није било уобичајено на један од часова у основној школи дошао је директор школе са препоруком младом наставнику да присуствује састанку на коме је у општини главну реч водио председник тадашњег Социјалистичког савеза радног народа. У Санском мосту је већ раније донета одлука о отварању радио станице, сређене просторије и поручена опрема, па је требало изабрати људе који ће у њој да раде, а врхунац изненађења представљао је предлог да место првог човека заузме баш Славољуб Даишевић. Како није имао никакву представу о начину на који функционише радио станица пре ангажовања нових сарадника прва искуства нудио је радио у оближњем Кључу. Први утисак није био богзна колико повољан због чињенице да су свуда око водитеља биле разбацане грамофонске плоче што је

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

Н

46

указивало на одсуство добре организације и дисциплине. Сасвим супротна слика из мале радио станице у Хрватској дубоко се урезала у памћење Славка Даишевића и постала модел по коме би требало уређивати ону у Санском мосту која је почела да ради само неколико дана пре 29. новембра исте године. Уз помоћ грамофона купљеног у Љубљани емитована је музика са грамофонских плоча, а велики број слушалаца пажљиво седео испред радио апарата надајући се да би могао бити срећни добитник ћебета као главног згодитка редовне наградне игре. Пет година је Даишевић уређивао програм свестан чињенице да и у Краљеву постоји радио станица која је све више била повод за размишљање о повратку у родни крај. Један од ретких долазака био је прилика да се заинтересује за могућност запослења. Вест да је између троје пријављених кандидата на конкурс избор пао на њега и Слободана Рајића брзо је стигла и до Санског моста, па се Даишевић врло брзо обрео на последњем спрату Дома друштвених организација. Као професор српскохрватског језика првих неколико месеци читао је текстове за „Ибарске новости“ и исправљао правописне и грешке у куцању. И као при одласку у Сански мост поново се десило нешто што није очекивао. На наговор Милана Глишовића снимио је емисију о Школи у природи на Гочу и стидљиво понудио уреднику радија који ће већ сутрадан постати место на коме ће остати све до одласка у пензију.

- Први дани су били доста лепи. Био сам у канцеларији са Драганом Бајовићем и Мирославом Качаревићем, а уредник био Ђорђе Ковачевић који није подржавао мој пријем. Распореди ме и да прве задатке за радио с тим да једну тему недељно коју сматрам најбољом припремим за новине. Имали смо два грамофона и апарат који је мерио докле музика треба да иде, а техничари су били Раде Живковић, Бранислав Терзић, Неша Димитријевић и Будо Дугалић. Сви су били добри, а најдуховитији и најпродуктвинији је био Раде Живковић – сећа се пр-

вих дана у Радио Краљеву сада већ пензионисани новинар Славољуб Даишевић. Шестосатни дневни програм почињао је у подне емисијом „Заједно са вама“ коју су током два сата водили наизменично Снежана Којовић и Драган Бајовић. Помагао им је и Милан Глишовић све док није почело емитовање култне емисије „Селима у походе“ која је у конкуренцији свих српских радио станица освојила чак 11 награда. Малобројну екипу новинара „Ибарских новости“ допуњавали су Данило Цвијетић, Драгољуб Обрадовић Кондис, Мија Сарић, Драган Илић Нишки и уредник новина Љиљана Ђорђевић. Са оскудним знањем и техником сваког дана се великим радом надокнађивало оно што недостаје, а устаљена програмска шема одржавала све до 1988. године.

- Седам година ништа нисмо мењали све док, захваљујући Зорану Николићу, нисам изабран за уредника радија. Директор ми је дао одрешене руке, па сам направио сасвим нову програмску шему. Изменио сам комплетан програм, а да бих то реализовао тражио сам да пређемо на целодневно емитовање. Иако је било отпора директор је прихватио и након само једног сата емитовања првог дана устврдио да ће то бити најбољи програм у Србији што се убрзо и потврдило – прича Даишевић. Сваког дана је по један од новинара имао двосатну ауторску емисију. Понедељком је акценат стављен на спорт, уторком на теме из града, средом културу, четвртком култура из региона, петком туризам, а преко викенда су се емитовали поздрави, жеље и честитке. Сваког дана у поподневним часовима на програму је била тема дана, а програм музиком врло педантно допуњавао музички уредник Срећко Гвозденовић. Славко Даишевић потврђује да је без конкуренције далеко најслушанија била емисија „Селима у походе“ коју је годинама уређивао и водио Милан Глишовић. Није било села са територије општине Краљево, али и околних Трстеник, Крушевац, Рашка и друге, које

47

48

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

није бар једном посетила екипа ове емисије. Препуне сале сеоских домова културе постајали су накратко радијски студији у којима су се, кад почне програм, сви претварали у једно уво. Слушали су пажљиво присутни, а касније и слушаоци свуда докле је стизао сигнал Радио Краљева, о људима који су на било који начин обележили живот тог краја, сазнавали новости о раду месне заједнице, смејали се пошалицама. Није тајна да је највећи број њих долазио због певача народне музике без којих се није могло замислити снимање емисије. Велики успех није омео Даишевића да размишља о сталном унапређењу програма који је захтевао нове људе и нове идеје. Како није било довољно школованог кадра одлучио је да сам за програм припреми екипу младих новинара након што је од тридесет двоје пријављених изабрао шест. Међу њима су били Зорица Церовина, Зоран Петровић, Ален Кнежевић, Ивана Поповић, Мира Лишанин и Вера Милосављевић који су сваког дана између 12 и 12,30 под надзором уредника вежбали и савладавали тајне новинарског заната. И као што је ред задатак најмлађих је био да са терена доносе материјале за ударну информативну емисију која је емитована у 16 сати.

- Пратили су се дневни догађаји, а Дневник који је био добар и доста слушан водили су наизменично Зоран Петровић и Драган Бајовић. Радили смо анализу емисија, а новинарима остављена могућност да кажу шта је било добро а шта није. Владала је дисциплина и сви су, сем двоје, волели да буду тачни и прецизни. Све је било добро док нису почеле да се формирају различите партије, а у опозиционе странке почели да ступају дојуче рашњи чланови Савеза комуниста. Поднео сам оставку на место уредника и већ оболео кренуо на лечење. Био сам на боловању док се није појавила емисија „Дилижанса“- прича Даишевић. Три последње године радног века Славко Даишевић је уређивао и водио емисију о туризму да би се последњом емитованом из Хотела „Термал“ у Матарушкој Бањи опростио од слушалаца

и отишао у заслужену пензију. Са Даишевићем у пензију је отишла и „Дилижанса“, јер нико после њега није имао жеље да настави крстарење по туристичким местима Србије. Златно време краљевачког новинарства, поред угледа који су уживали новинари, остаће забележено и по, иако не превеликим, онда бар редовним примањима. Краткотрајну епизоду у новинарској каријери представља једногодишње ангажовање у краљевачком дописништву Радио телевизије Београд за време одсуства уредника Милана Глишовића. У време кад су по Србији почеле да се отварају локалне телевизије, међу првима и она у Краљеву, Даишевић се налазио на месту уредника радија. Залагање да се шанса у првом реду пружи млађим људима пренето је и на рад телевизије, па су у њој место нашли прво они који су имали мање посла у радио станици. У време кад су кошаркаши Слоге успели да изборе место међу најбољим екипама Југославије, и постали чланови Прве савезне лиге, изненађујућим је Даишевићу деловао позив Радио Загреба да за њих преноси утакмице новог лигаша. Преносе са свих утакмица које су игране у земљи успешно је координирао легендарни Иван Томић, а глас из Краљева чуо се широм земље увек када се на терену дешавало нешто интересантно.

- Стално сам био на вези док је Томић водио емисију и најчешће говорио у стиховима. Укључиовао сам се по позиву, а преноси из Краљева су трајали дуже од осталих. Кад играју хрватски тимови Задар, Југопалстика и Цибона тражио је од мене посебне информације и увек био задовољан што су утакмице у Краљеву биле најпосећеније. Долазили су у халу спортова сви најјачи репрезентативци, а највише ми се као тренер Задра допадао Јосип Ђерђа. Разговарао сам са њим, Ћосићем, Жеравицом и бројним другим кошаркашким асовима – говори о том времену Даишевић. О догађајима који су обележили тамну страну краљевачке медијске сцене, везану првенствено за неуспели

приватизацију колектива у коме је провео добар део радног века, сазнавао је по нешто из новина или путем телевизије. Признаје да је за неким стварима туговао, а за неким није. Од када је у пензији готово да не прати шта се на локалној сцени догађа, а нема ни неког ко би му о томе причао. Иако је стечај у „Ибарским новостима“ дошао као неминовност стигао је прерано. Након што приватизација није успела није могло да се очекује ништа добро поготово што власт није била спремна да учини било шта и помогне колективу над којим су се све више надвијали црни облаци. Мада су нови медији прихватили део бивших колега, многи су остали без посла, а све је утицало на нагли пад квалитета онога што се данас у форми информисања нуди грађанима Краљева. Све остало добро је познато читаоцима који су са страница Краљевачког МагазИНа могли да сазнају шта је у годинама иза нас обележило локалну медијску сцену.

- Нови власници медија нису били из струке и нико се у новој није снашао и направио прави потез. Само је настојао да покаже да је он главни, а то уопште није било добро за фирму. Према радницима се понашао као према онима из фирме коју је раније имао, а онда је почело да се касни са платом, па све више и више – каже Даишевић. Почетком деведесетих година број радника у „Ибарским новостима“ се нагло повећавао због превеликог утицаја политике што је стварало све већи проблем. Дугогодишње искуство из радија након свих дешавања последњих година указује да би телевизија могла у дужем временском периоду да задржи гледаоце. Радио који је био најперспективнији одавно је почео да губи трку, па тешко може да надокнади изгубљено. Појавило се и доста нових радио станица, конкуренција је велика, а економска моћ и привреде и становништва све мања. И у таквој ситуацији има оних који почињу прве кораке на медијској сцени. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

49

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

МИХОЉСКО ЛЕТО

50

51

52

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

53

54

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

55

56

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

57

58

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

59

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

Породица Адамс

60

вима омиљена сабласна породица вратила се у наставку анимиране комедије, „Породица Адамс 2“. У сасвим новом филму затичемо избезумљене родитеље Мортишу и Гомеза чија деца нису више мала, прескачу породичне вечере и потпуно су заокупљени „временом вриска“. Како би повратили блискост, одлучују да стрпају Среду, Пагслија, ујака Фестера и посаду у свој уклети кампер и крену на последњи бедни породични одмор. Њихова авантура широм Америке извлачи их из њиховог стила уз урнебесне ситуације са култним рођаком Ствари, као и многим новим чудним ликовима. Анимирани породични филм у 2Д формату траје три минута дуже од сат и по, а Конрад Вернон и Григ Тирнан су га режирали према сценарију који су написали Ден Хернандез, Бенџи Семит у Бен Квин. У верзији синхронизованој на српски језик улоге тумаче Марко Марковић, Виктор Мајер и Срђан Тимаров. Филм се приказује до 3. новембра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Божји човек

Прогон је обележио живот светог Нектарија Егинског из Грчке, свештеника обичног народа чија је понизност сметала поносним православним клерицима, па је оклеветан након што је његова оданост пробудила њихове сумње. Упркос томе што је лишен цркве и прогнан из Египта, парохијани су га волели а најбоља одбрана током целог живота била му је вера у Бога. За разлику од верских претпостављених, којима су на уму били само моћ и световне почасти, Нектарије је, док је писао је књиге и држао проповеди које су људе приближавале вери, бринуо о сиромашнима, учио сељане да читају и пишу, а личним примером инспирисао младиће да уђу у свештенство. Биографску драму у 2Д формату, и трајању од сто девет минута, Јелена Поповић је режирала према сопственом сценарију а водеће улоге тумаче Арис Серветалис, Мики Рурке, Александер Петров, Тониа Сотиропоулоу, Христос Лоулис, Манос Гаврас, Гианис Станкоглоу и Бабис Хок Константиноу. Филм се приказује још вечерас, а последња пројекција почиње у 20 сати.

Вампир

Главну улогу Арнаута, човека који из Лондона долази у мало изоловано село у Србији како би одржавао и чувао гробље, тумачи режисер филма Бранко Томовић. Дошљак убрзо почиње да доживљава ужасавајуће визије, па почиње да сумња како његове „добронамерне“ комшије имају далеко злобније намере, а једина особа која се чини да брине о његовој безбедности јесте сеоски свештеник. Хорор драма у 2Д формату траје пет минута дуже од сат и по, Бранко Томовић је режирао према сопственом сценарију а главне улоге тумаче још Горица Регодић, Јоаким Тасић и Ева Рас. Филм се приказује још вечерас, а последња пројекција почиње два сата пре поноћи.

Рогови У забаченом граду у Орегону учитељица из основне школе и њен брат шериф уплели су се у живот енигматичног ученика чије мрачне тајне воде до митског чудовишта. Хорор мистерија у 2Д формату тра

Демони

је девет минута дуже од сат и по, Скот Купер је режирао према сценарију који су написали Хенри Чејсон, Ник Ентоска и Скот Купер, а главне улоге тумаче Кери Расел, Џеси Плимонс, Џереми Т. Томас, Грејем Грин и Скот Хејз. Филм се приказује до 3. новембра у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Име редитеља Нила Бламкампа је широкој публици постало добро познато већ после редитељског првенца „Дистрикт“ 9 из 2009. године кад је задобио њихову и наклоност критике, па је номинован за Оскара. Застрашујући хорор сниман је у тајности током пандемије, а говори о младој жени која ослобађа застрашујуће демоне када почну да се откривају паранормалне силе у корену вековима старог раскола између мајке и кћерке. Хорор у 2Д формату траје сто четири минута, настао је према сценарију редитеља а главне улоге тумаче Карли Поуп, Тери Чен и Натали Болт. Филм се приказује до среде, а пројекције почињу у 22 сата.

61

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

Филмови које смо гледали 1965.

62

63

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

Прит с ту

64

Деловање српске парто у служби је укидања дем

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

тисак ми преко двеста скаче, уђом децом, када се јуначе! Хвале село, а „држе“ се града; док Србија, сваки дан пропада!

„Бедан живот, а смрт блиска“! Нова песма шумадијска.

ократије, мократије!

65

66

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

67

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

68

Из Мињине кухињице

БЕЛОЛУЧАНЕ ПАПРИКЕ У ТЕГЛИ Припремите сад, а преко зиме имате спремну салату у сваком тренутку, не морате губити време на одмрзавање и спремање. Само отворите теглу и сипате жељену количину у чинијицу, а онда конзумирате уз омиљено јело. Потребно за 3 мање теглице: 20 печених и очишћених паприка 2 равне кашичице соли 1 везица першуна 1/2 главице белог лука 150 мл алкохолног сирћета 9% 50 мл уља

Паприке опрати, пребрисати сувом крпом и на роштиљу или шпорету испеците, а можете и у рерни. Ставите у дубљи суд, покријте кесом и оставите да се охладе и оцеде. Ољуштите, а онда паприке очистите од петељки и семенки, па ножем исеците, како је приказано у видеу. Пребаците у чинију па додајте со, исецкан першун, исецкан бели лук, сирће и уље. Промешајте и напуните чисте и стерилисане теглице. Очистите ако сте умазали приликом пуњења па затворите чврсто поклопцем. Пребаците у шерпу на чије сте дно ставили мању крпу. Налијте водом, око 1,5-2 цм од врха поклопца и ставите да се кува. Када вода проври, кувајте још око 10-15 минута, а онда извадите из воде и оставите да се кроз охлади.

69

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

Рибница - Спартак 3:0

70

71

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

ЖКК Краљево - Пролетер 75:60

72

73

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

Млади радник - Слога 1:1

74

75

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Милан Николић Шпанац

76

ПОСЛЕ УТАКМИЦЕ БЕНСЕДИНИ - Верност клубу која траје скоро осам деценија. - Редован посетилац тренинга и утакмица Слоге. - Ништа није као што је било, а разлог лоших резултата је што нема пара. - И у данашње време гладни на тренингу.

- Идуће године у нижем рангу? - Пар стотина посетилаца на утакмици последица ниске платежне моћи и високе цене улазница за оно што се пружа на терену. - Играчи приморани да спортску опрему носе кући на прање, а клуб напуштају они који би могли да помогну. - Сламка спаса у скупштини. - Стабилно финансирање један од главних фактора за опстанак и заокрет у позитивном смеру

Милан Николић Шпанац

77

давно се није десило да пред градским стадионом буде паркирано толико путничких аутомобила као пре седам дана, што је боље познаваоце фудбалских прилика у граду подсетило на период кад је то била редовна појава. Дешавало се то у време кад је Слога бележила значајне резултате у лигашком такмичењу, посебно кад је крупним корацима грабила према квалификацијама за виши ранг. Овом приликом повод је био дуго очекивани дерби прошлогодишњег прволигаша и Реала из Подунаваца који је тек изборио пласман за наступ у западној групи Српске лиге. И док су скептичнији навијачи, уверени да је надметање са сеоским клубовима срамота за клуб са вишедеценијском традицијом, веровали да ће гости платити високу цену досадашњих неуспеха краљевачког лигаша опрезнији признају да су задовољни једним бодом који су домаћини успели да сачувају у утакмици која је привукла знатно већи број гледалаца него претходне. Иако је међу њима било више навијача гостујућег тима ни неповољни метеорлошки услови нису спречили Милана Николића Шпанца да присуством утакмици потврди верност клубу која траје скоро осам деценија. Судбину најдуготрајнијег навијача одредио је положај Слогиног игралишта у близини куће у којој је становао, а од којег је делила само ограда, па није било необично што је Шпанац, као и највећи број деце из комшилука, највећи део слободног времена проводио баш поред терена на коме су се за утакмице припремали фудбалери једне од првих селекција Слоге након оснивања клуба. Пред крај осме деценије живота из сећања још нису избледеле слике терена из периода кад није имао ни десет година, а сведоче да је већи део игралишта био прекривен шљаком која се, помешана са блатом, таложила на копачкама фудбалера током влажнијег дела године. Задатак да их чисте повераван је најмлађима, а најревноснијим се потврдио Шпанац који је поред пећи на дрва уклањао нечистоћу пре него што би копачке осушио и премазао дебелим слојем масти како би их заштитио од влаге. Подједнаку пажњу посвећивао је копачкама за тренинге и онима за утакмице с тим да су ове морале да буду изгланцане до високог сјаја. Адекватно припремљена опрема за сваког фудбалера пакована је у посебне торбице са којима су одлазили на гостовања, а није било необично да се у аутобусу нађе и Шпанац. На утакмице из тог периода подсећају одласци у оближње градове, Крагујевац, Крушевац, Чачак, Ужице и дру-

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

О

78

ге, и стрепња за резултат из оних са удаљених дестинација, из Македоније и простора Косова и Метохије. А у каквој су конкуренцији фудбалери Слоге тражили шансу за виши пласман сведоче друголигашка имена каква су Тимок из Зајечара, Трепча из Косовске Митровице, Работнички из Скопља, Тиквеш из Кавадараца, Брегалница из Штипа... Значајан део онога што ће се дешавати у будућности одредила је једна тренинг утакмица током које је Шпанац, као и много пута пре тога, стрпљиво чекао иза гола како би неку од лопти које би прошле изван оквира вратио у игру. Ни много година касније није јасно да ли је била судбина, или случајност, да лопту набачену са стране стандардни првотимац Шпановић шутне пуном снагом и, уместо оквира гола, погоди дечака коме је на тренутак попустила пажња па није успео да се на време измакне. Ударац је био толико јак да га је оборио и у значајној мери преплашио готово све фудбалере који су се окупили око њега.

- Дођу Михајло Ђорђевић Милапица, Драган Тошић Ћифто и други, а Дуле Биндер каже Шпане, мали Шпане, и ја постанем Шпанац. Сви су ме волели и помагали кад год је то било потребно а посебно „буџовани“ који су водили Слогу, јавни тужилац Тоша Јанковић који је био председник, онда Андра Вујовић, адвокат Момчило Станојевић и други, прича Шпанац. Велика помоћ провотимцима Слоге трајала је до тренутка кад се Шпанац озбиљно разболео па више није био у могућности, нити су то лекари саветовали, да се излаже превеликим напрезањима. Поклопило се то са временом кад је требало мислити на будућност, а једним од значајних задатака потврдило се тражење сталног запослења. Кад покушаји да дође до сталног радног места нису дали очекивани резултат у помоћ су прискочили челни људи Слоге па се Шпанац, по препоруци доктора Кргушића а уз помоћ Драгана Тошића, обрео у „Механици“. И док се Ћифто задржао извесно време у разговору са директором предузећа један од шефова је добио задатак да упозна Шпанца са радним задацима. Редовни посетиоци утакмица знају да су највернији навијачи смештени у делу гледалишта на средини терена наспрам главне трибине, међу њима и Шпанац као представник оног дела који нема много разумевања за понашање млађих генерација. А колико су се ствари у овој области промениле најбоље сведочи податак да је некада редовна појава било да се и навијачима про-

79

80

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

81

31.10.2021.

МАГАЗИН 519

82

тивничког тима честита ако надиграју домаћине. Иако је прошло пет деценија и даље нису отколоњене све дилеме везане за одлучујућу утакмицу против Црвенке кад је Слога била најближе пласману у Прву савезну лигу. Са групом највернијих навијача Шпанац је путовао на прву утакмицу у Црвенки, а био сведок догађаја у Краљеву који су Слогу за дужи период удаљили од пласмана у највиши ранг такмичења.

- Сећам се утакмице на којој се свашта дешавало. Било је намештено да Црвенка иде у Прву лигу, јер је Миљан Миљанић кум директору шећеране у овом месту, а Кајганић уцењен да би ишао у Звезду, па подигне ногу, лопта уђе у гол а Црвенка победи. Румца нису намерно пустили да игра, а он би сигурно дао голове, па са седамдесет посто верујем да је утакмица намештена. Слога је после упала у кризу и испала у нижи ранг, дуго боловала и једва се повратила. Сад кад је Слога испала из прве лиге нема више навијача, а ја је волим па идем стално и на тренинге и на утакмице. Опало је интересовање и за одлазак на страну, а сваки пораз ми толико тешко пада да после утакмице пијем лекове за смиривање живаца. Ништа више није као што је било, а разлог лоших резултата је што нема пара. Један играч ми се пожали да тренира гладан иако општина даје паре, али се не зна где су. Много су својевремено дали Миле из Младог радника и Мирослав Тлачинац који је доживео да му прете, па је одустао да даље помаже. До тада је само питао колико треба и давао колико се каже. Слога је прошле године била у вишем рангу али нису успели, пада све ниже и плашим се да ћемо идуће године играти у нижем рангу. Сада игра са сеоским клубовима као што је некад играла са Вранешима, а ми срећни кад нам дају бодове. Слога је пала до дна, а ја после пораза пијем по пет бенседина па ме после боли глава, жали се Шпанац.

Ма колико подршка навијача била значајна пар стотина посетилаца на утакмици сматра се последицом ниске платежне моћи и високе цене улазница за оно што се пружа на терену. Отуда и уверење да би обострана корист била већа кад се не би наплаћивао улаз, јер приход не представља значајну ставку у укупним трошковима клуба. Шпанац се сврстава међу оне који верују да нема излаза из ситуације у коју је упала Слога, а потврду налази у податку да, док су играчи приморани да спортску опрему носе кући на прање, клуб напуштају они кони би могли да помогну. Међу навијачима је све чвршће уверење да кривце за високе дугове треба тражити међу најужим руководством, па сламку спаса виде у скупштини и избору новог. Наде се полажу у особе које су водиле Слогу у време значајних резултата, а морале су да напусте клуб. Међу навијачима провејава уверење да имају довољно угледа у граду да обезбеде стабилно финансирање, а то је један од главних фактора за опстанак и заокрет у позитивном смеру. Разлог за бригу је и скромни учинак у првих неколико првенствених кола.

- Чим не искористиш шансе казна стиже. Ми испадамо из овог ранга деведесет посто, али ћу и даље да гледам Слогу само зато што се зове Слога. И даље идем на утакмице, ићи ћу док год будем могао да ходам без обзира са ким играли, јер ми је Слога много учинила. Ситуација је лоша, па се плашим да нема опоравка и прежељкујем да се појави неки јак човек и преузме Слогу како би могла да напредује. Ми немамо таквог човека, а Роби Тодоровић и Бобан Дмитровић би га сигурно нашли, каже Шпанац и жали за временом кад се надалеко чуло навијање са Слогиног игралишта, јер оно мало навијача који су остали верни нема више ни снаге ни енергије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

83

84

МАГАЗИН 519 31.10.2021.

85

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 31. ОКТОБРА ДП 6. НОВЕМБРА

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

31. октобар

86

475 — Ромул Августул је проглашен за цара Западног римског царства.

683 — Током опсаде Меке, у пожару је уништена Каба.

1848 — Мексички цар Агустин де Итурбиде је распустио Мексички конгрес и заменио га војном хунтом.

1848 — Царске чете под вођством фелдмаршала Алфреда Виндишгреца заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада.

1864 — Невада је постала савезна држава САД.

1871 — На основу Устава из 1869. (Намеснички устав), донет је први закон о пороти у Србији, који је ступио на снагу 1. јануара 1872.

1912 — Град Пећ и цела Метохија су ослобођени од Турака.

1918 — Угарска влада је раскинула персоналну унију са Аустријом, чиме је званично распуштена Аустроугарска.

1922 — Бенито Мусолини је дошао на власт у Италији.

1925 — Реза Шах Пахлави је дошао на ирански престо и основао династију Пахлави, која је владала том земљом до Исламске револуције 1979.

1940 — Победом британске авијације завршена је битка за Британију коју су у јулу почели Немци снажним бомбардовањем и поморском блокадом Уједињеног Краљевства. Пошто су Британци преузели ваздушну контролу над Ламаншом, Немци су одустали од инвазије.

1941 — Припадници ЈВуО су током опсаде Краљева, по први пут употребили тенкове у борбама против окупа-

тора. На челу тенковског вода се нашао поручник Сима Узелац, касније опеван у песми Над Краљевом жива ватра сева. У ЈНА, ВЈ и данашњој ВС се 31. октобар обележава као празник оклопно-механизованих јединица.

1956 — Бомбардовањем египатских аеродрома, Уједињено Краљевство и Француска су почеле напад на Египат, током Суецке кризе.

1961 — У процесу дестаљинизације Совјетског Савеза, Стаљинови посмртни остаци премештени су из маузолеја на Црвеном тргу у гробницу која се налази уз зидине Кремља.

1984 — Индијска премијерка Индира Ганди је убијена у атентату који су извршили двојица њених телохранитеља Сика.

1991 — На првим вишепартијским изборима у Замбији, Фредерик Чилуба је победио противкандидата Кенета Каунду, лидера у борби за независност и првог председника земље.

1999 — Током 113. фудбалског дербија између „Партизана“ и „Црвене звезде“ у сукобима навијача погинуо је седамнаестогодишњи Александар Радовић. То је био први случај насилне смрти на фудбалским утакмицама прве лиге у Југославији.

2000 — Из Бајконура је лансирана руска ракета Сојуз ТМ-31 у којој су се налазили први становници Међународне свемирске станице.

2011 — Светска популација званично достигла 7 милијарде. Овај датум УН обележавају као дан седам милијарди.

2015 — Терористи повезани са ИД оборили изнад Синаја путнички лет 9268 руске компаније Метроџет. Погинуло је 224 путника и чланова посаде.

2017 — Самопроглашена Каталонска Република престала је да постоји, а све њене институције стављене су под директну контролу Краљевине Шпаније и краљевске владе у Мадриду.

1. новембар 79 — Ерупција вулкана Везув.

1501 — Португалски морепловци откили залив Свих Светих у Бразилу.

1509 — Јавности представљене слике на плафону Сикстинске капеле које је насликао Микеланђело.

1688 — Вилијам Орански је испловио друг пут из Хелевутслојсa да био преотео круне Енглеске, Шкотске и Ирске од краља Џејмса II током Славне револуције.

1755 — У земљотресу у Лисабону, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи.

1755 — Британски парламент је

усвојио Закон о таксеним маркама из 1765. за Тринаест колонија како би их натерао да помогну у плаћању британских војних операција у Северној Америци.

1886 — У Београду основана Српска краљевска академија, касније Српска академија наука и уметности. Први председник био Јосиф Панчић. Прве едиције које је издавала биле су Глас и Споменик, а најкрупнији подухват био је израда „Речника српског књижевног језика“, почета 1893.

1918 — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд. Италијани потопили бојни брод Вирибус Унитис у Пули: више од 200 мртвих.

1928 — У Турској, арапско писмо замењено латиницом, као део реформи оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка.

1936 — Грађански рат у Шпанији: отпочела је битка за Мадрид.

1944 — Председник Националног комитета ослобођења Југославије Јосип Броз Тито и председник избегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић у Београду потписали споразум о образовању јединствене југословенске владе која треба да припреми изборе за Уставотворну скупштину. Сремска Митровица ослобођена у Другом светском рату.

1945 — Уједињено Краљевство саопштила да је лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер највероватније извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину.

1946 — Карол Војтила постао је каплан. Генерална скупштина Уједињених нација основала Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, УНИЦЕФ.

1952 — САД на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе.

1954 — У Алжиру почео устанак против француске колонијалне власти, завршен 1962, стицањем независности.

1956 — На предлог Југославије, Ге-

нерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом је тражено да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се са територије Египта и омогуће отварање Суецког канала.

1963 — У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени председник Нго Дин Зјем и његов брат Нго Дин Ну.

1964 — Привремено је отворен пролаз у Берлинском зиду.

1981 — Антигва и Барбуда је добила независност.

1987 — Лидер Кине Денг Сјаопинг повукао се са свих функција у Комунистичкој партији.

1993 — Настала је Европска унија.

1995 — У америчкој војној бази Рајт-Патерсон у Дејтону, Охајо, почели мировни преговори о Босни и Херцеговини. После три седмице, мировни споразум којим је окончан рат у тој бившој југословенској републици парафирали председници Србије, Хрватске и БиХ - Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.

1998 — Основан је Европски суд за људска права.

2000 — Савезна Република Југославија примљена у Уједињене нације. Власти Југославије по распаду СФРЈ и формирања нове државе СРЈ, 1992, одбиле да поднесу захтев за пријем у Уједињене нације као нова држава, инсистирајући на континуитету с бившом државом. Скупштина Црне Горе усвојила Закон о Централној банци, а марка, која је од 2. новембра 1999. била паралелна валута, постала једино средство плаћања у Црној Гори.

2001 — Турска, чланица НАТО-а, као прва муслиманска земља, послала трупе у рат против Авганистана.

2003 — Мађарска увела визе за грађане Србије и Црне Горе, у складу са стандардима Европске уније. Мађарска постала чланица Европске уније у мају 2004.

2004 — Пољска је постала пуноправна чланица Европола.

2007 — Отворен је Делта сити у Београду.

87

МАГАЗИН 519

31.10.2021.

2. новембар

88

1642 — Швеђани су у другој бици код Брајтенфелда, у Тридесетогодишњем рату, победили аустријске царске трупе под надвојводом Леополдом, који је изгубио најмање 10.000 људи.

1687 — У побуни јањичара у Цариграду, збачен је са власти турски султан Мухамед IV, а на престо је дошао његов млађи брат Сулејман II. 1721 — После ратова против Османског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики је проглашен царем целе Русије.

1785 — Лондонски произвођач кочија Лионел Лукин патентирао је први чамац за спасавање.

1841 — Револтирани британском окупацијом Кабула, Авганистанци су масакрирали 24 британска официра, што је изазвало Други авганистански рат.

1789 — У Француској је конфискована имовина католичке цркве, што је био први тежак ударац католичкој цркви у њеној историји.

1914 — Русија је објавиле рат Турској.

1917 — Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфор објавио је Балфорову декларацију, о оснивању јеврејске државе у Палестини.

1920 — У САД је настала прва друштвена радио станица.

1930 — Хајле Селасије крунисан је за цара Етиопије.

1938 — Мађарска је анектирала јужну Словачку, прикључивши се распарчавању Чехословачке након потписивања Минхенског споразума у септембру.

1949 — За време конференције округлог стола призната је независност Индонезије.

1953 — Пакистански парламент је прогласио Исламску републику Пакистан.

1956 — Мађарска влада је одбацила чланство у Варшавском пакту и затражила помоћ Уједињених нација због напада совјетских трупа; СССР је

ставио вето у Савету безбедности Уједињених нација на захтев западних сила да се размотри криза у Мађарској.

1963 — Председник Јужног Вијетнама Нго Дин Зјем је убијен у државном удару који је извела Армија Јужног Вијетнама.

1964 — У Саудијској Арабији је свргнут краљ Сауд, а за новог краља проглашен је принц Фејсал.

1978 — Двојица совјетских космонаута - Јуриј Романенко и Георгиј Гречко - вратила су се на Земљу са свемирске станице “Саљут 6” након 139 дана и 14 часова, што је био нови рекорд боравка у васиони.

1988 — На Интернету се по први пут у историји јавио вирус.

1994 — Више од 430 људи погинуло је у пожару после експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту.

1995 — Врховни суд Аргентине донео је одлуку о екстрадицији нацистичког официра Ериха Прибкеа Италији, где је оптужен за ратне злочине током Другог светског рата.

1998 — Ураган Мич, који је харао кроз Централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло.

1999 — Црна Гора је увела немачку марку као паралелну валуту уз југословенски динар.

2001 — После више од пола века, у школе у Србији поново је уведена веронаука.

2003 — Свештеник Кенон В. Џин Робинсон именован је за бискупа америчке Епископалне цркве, као први свештеник који је јавно признао да је хомосексуалац.

2004 — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника САД против демократе Џона Керија.

2020 — У терористичким нападима у Бечу погинуло је пет особа, док је више од 17 њих рањено.

3. новембар 1534 — Енглески парламент усвојио је Акт о супремацији чиме је краљ Хенри VIII постао поглавар цркве, а па-

пи одузета власт над црквом у Енглеској.

1812 — Руска војска је поразила одступницу Наполеонове Велике армије у бици код Вјазме.

1839 — Британске фрегате су код Кантона потопиле неколико кинеских џунки. Тиме је почео Први опијумски рат против Кине, који је завршен потписивањем мировног споразума 1842. у Нанкингу, под веома неповољним условима за Кину.

1867 — Битка код Монтане.

1883 — Српска војска је угушила Тимочку буну.

1903 — Панама је, уз подршку САД, које су послале у панамске воде крстарицу “Нешвил”, прогласила независност од Колумбије.

1912 — Закључено примирје у Првом балканском рату.

1918 — Представници аустроугар-

ске војске потписали су у Падови капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабзбуршке монархије.

1918 — Побуном морнара Немачке царске морнарице у Килу почела је Немачка револуција.

1946 — Јапански цар Хирохито одрекао се, изјавом преко радија, божанских атрибута, а царска власт прешла је на изборни парламент.

1957 — СССР је лансирао вештачки сателит Спутњик 2 са псом Лајка на њему.

1956 — Велика Британија и Француска прихватиле су прекид ватре на Блиском истоку, уз услов да у подручје Суецког канала буду послате мировне снаге Уједињених нација.

1961 — У Тант је изабран за генералног секретара Уједињених нација, након погибије Дага Хамаршелда.

1964 — За председника САД је изабран Линдон Џонсон.

1970 — Кандидат Фронта народног јединства Салвадор Аљенде постао је председник Чилеа, као први марксиста у западној хемисфери изабран на слободним изборима.

1976 — Џими Картер је постао председик САД.

1978 — Доминиканска Република је добила независност.

1991 — Хрватске паравојне формације протерале су становништво и разориле 18 српских села на подручју западне Славоније.

1992 — Кандидат Демократске странке Бил Клинтон је на изборима за председника САД победио републиканца Џорџа Буша, дотадашњег шефа државе.

2002 — На парламентарним изборима у Турској победила је Странка правде и развоја, али је њеном лидеру Тајипу Ердогану забрањено да преузме премијерски положај јер је раније осуђен због исламистичких побуна.

2004 — Џорџ Буш је постао председник САД по други пут.

2010 — Земљотрес је погодио Краљево.

4. новембар 1307 — Швајцарска Конфедерација је прогласила независност од Аустрије.

1576 — Шпанија је заузела Антверпен током Осамдесетогодишњег рата.

1780 — Тупак Амару II је повео устанак Ајмара, Кечуа и местика против шпанске власти у Вицекраљевству Перу.

1814 — Проглашен је устав Норвешке, којим је та земља постала независна краљевина, везана за Шведску персоналном унијом.

1890 — У Лондону је отворена прва линија подземне електричне железнице у свету.

1917 — Завршена је битка код Капорета италијанским поразом и повлачењем италијанске војске све до реке Пијаве.

1931 — Друштво народа оптужило

је Јапан због агресије на Манџурију. Због осуде светске јавности, Јапан је напустио Друштво народа у марту 1933.

1939 — На предлог председника Френклина Рузвелта, амерички Конгрес је донео закон Плати па носи о продаји ратног материјала.

1942 — Завршена је друга битка код Ел Аламејна у Другом светском рату у којој су Британаца под командом генерала Бернарда Монтгомерија поразили немачко-италијански Афрички корпус генерала Ервина Ромела. Тиме је отворен пут искрцавању Савезника у северној Африци.

1942 — Бихаћ су координираном акцијом заузеле партизанске снаге из Хрватске и БиХ у Бихаћкој операцији.

1946 — Основан је УНЕСКО (Организација УН за образовање, науку и културу).

1956 — Совјетске трупе су заузеле Будимпешту током гушења побуне у Мађарској, а за новог премијера постављен је Јанош Кадар.

1956 — Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију о слању мировних снага на Блиски исток.

1966 — Река Арно је поплавила Фиренцу, оставивши на хиљаде људи без дома и уништивши или оштетивши милионе књига и слика.

1970 — Салвадор Аљенде је ступио на место председника Чилеа, као први марксиста који је постао први председник неке латиноамеричке државе изабран на изборима.

1976 — Велика Британија је предложила независност Јужне Родезије под владавином црначке већине од 1. марта 1978.

1979 — На хиљаде иранских студената је заузело америчку амбасаду у Техерану, започевши 444 дана дугу талачку кризу.

1980 — Републиканац Роналд Реган изабран је за председника САД који је на положају остао два мандата пошто је добио и изборе 1984. године.

1983 — У Либану је погинуло више од 40 израелских војника у детонацији камиона напуњеног експлозивом коју је изазвао арапски терориста-самоубица.

89

31.10.2021.

МАГАЗИН 519

90

1991 — Корасон Акино је дала председнички опроштај бившој првој дами Филипина Имелди Маркос и дозволила јој да се врати из изгнанства.

1991 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Гари Каспаров.

1995 — У Тел Авиву је убијен израелски премијер Јицак Рабин, који је по доласку на власт 1992. почео процес помирења са Арапима. Атентат је извршио израелски екстремиста Јигал Амир, након мировног скупа на којем је учествовао премијер.

1998 — Након краћег примирја, на Космету су обновљени сукоби српских снага безбедности и наоружаних група косовских Албанаца.

1998 — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Победио је Вишванатан Ананд.

2000 — У Београду је изабрана нова влада СР Југославије, прва од 1990. у којој не учествују чланови Социјалистичке партије Србије Слободана Милошевића.

2002 — Кина и десет држава чланица АСЕАН-а, потписале су уговор којим је основана највећа бесцаринска трговинска зона на свету, са преко 1,7 милијарди људи.

2004 — Сједињене Америчке Државе признале су Македонији њено уставно име Република Македонија.

2008 — На изборима за председника САД, убедљивом већином изабран је Барак Обама, први Афроамериканац на тој функцији.

2012 — Угашена ТВ Авала у 20:00 часова.

5. новембар 1605 — Гај Фокс је откривен у подруму Вестминстерске палате како планира да дигне у ваздух Дом лордова у Барутној завери.

1630 — Мировним споразумом у Мадриду завршен је Англо-шпански рат, у којем су Шпанија и њена савезница Аустрија поражене на мору и копну. На страни Енглеза борили су се

Французи и Холанђани.

1688 — Вилијам III Орански се током Славне револуције са војском искрцао у југозападној Енглеској.

1838 — Почео је распад Федерална Република Центроамерике отцепљењем Никарагве из уније.

1911 — Италија је анектирала турске покрајине у Либији, Триполи и Киренаику, и држала их до 1943, када су немачко-италијанске снаге у Другом светском рату потиснуте из Африке.

1914 — Француска и Велика Британија су у Првом светском рату објавиле рат Турској. Под командом генерала Оскара Поћорека у Првом светском рату почела је нова аустроугарска офанзива на Србију, а српске снаге су присиљене да се повуку. Уследила је контраофанзива 3. децембра под командом Живојина Мишића која је завршена победом српске војске у Колубарској бици половином децембра.

1926 — Након четвртог атентата на Мусолинија, у Италији је донет Закон о заштити државе, којим је уведен тоталитарни фашистички режим.

1940 — Италијански авиони су бомбардовали Битољ, и изазвали смрт неколико особа.

1943 — У Јајцу је у Другом светском рату основана Телеграфска агенција Нове Југославије - Танјуг. Први директор био је Владислав Рибникар.

1956 — Британски падобранци су извели десант на Порт Саид током британско-француско-израелске агресије на Египат; Совјетски Савез је запретио да ће употребити ракете уколико Французи и Енглези не прихвате прекид ватре.

1991 — Председници Србије и Црне Горе Слободан Милошевић и Момир Булатовић одбацили су на Међународној конференцији о Југославији у Хагу четврту верзију Споразума за опште решење југословенске кризе, коју су понудили међународни посредници. Британски медијски магнат чешког порекла Јан Роберт Максвел нађен је мртав у водама код Канарских острва

где је крстарио јахтом.

1996 — Пакистански председник је сменио премијера Беназир Буто под оптужбом да је њена влада огрезла у корупцији и непотизму.

Кандидат Демократске странке Бил Клинтон поново је изабран за председника САД, победивши републиканца Боба Дола.

2000 — Последњи етиопски цар Хајле Селасије сахрањен је у саборној

цркви Свете Тројице у Адис Абеби, 25 година након што је, у 83. години, умро под сумњивим околностима, а потом сахрањен на начин који не доликује једном владару. Харизматични афрички вођа, који је по легенди директни потомак краља Соломона и краљице од Сабе, свргнут је након 44 године владавине у војном удару 1974.

2001 — У Београду је потписан споразум о сарадњи југословенских власти и УНМИК-а, којим су, по мишљењу српске стране, потврђени основни принципи и обавезе из резолуције 1244 Савета безбедности УН, чиме је отворен пут за учешће Срба на изборима на Косову.

6. новембар 355 — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.

1632 — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.

1860 — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат.

1880 — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.

1911 — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика.

1917 — После пет месеци борби, у

Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.

1931 — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената.

1943 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације.

1950 — Основан Музеј примењене уметности у Београду 1964 — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.

1975 — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.

1986 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског.

1996 — Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе.

1999 — Аустралијанци на референдуму с 55% гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.

2001 — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија.

2005 — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.

91

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs